jezi^ke [kolice 2 · jezi^ke Školicesu zbirka radnih listova namewenih uve`bavawu i proveri...

JEZI^KE[KOLICE 2RADNI LISTOVI ZA SRPSKI JEZIKSA ZADACIMA RAZLI^ITIH NIVOA TE@INE

2

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E

SADR@AJ

UVOD ............................................................................................................................................................. 3–6

RADNI LISTOVI

O REŠEWIMA .......................................................................................................................................... 77

TEST SA ME\UNARODNOG ISPITIVAWA ÎTALA^KESPOSOBNOSTI – PIRLS ........................................................................................................72–75

REŠEWE TESTA SA ME\UNARODNOG ISPITIVAWA ÎTALA^KESPOSOBNOSTI – PIRLS .................................................................................................. 108–109

REŠEWA (SA OPISOM ZNAWA I UME]A ZA SVAKI ZAHTEV)

TABELE SA RASPOREDOM ZADATAKA, PO OPISIMA ZNAWA I UME]A,U SVAKOJ CELINI I SVAKOM RADNOM LISTU

KORI[]ENI TEKSTOVI .................................................................................................... 118–119

1. U prirodi...................................................................................................................................... 1112. U svetu ìvotiwa ......................................................................................................... 112–1133. U dru{tvu sli~nih i druga~ijih .................................................................................. 1144. U slobodno vreme ................................................................................................................... 1155. U {koli ............................................................................................................................... 116–117

1. U prirodi .................................................................................................................................. 7–162. U svetu ìvotiwa .............................................................................................................. 17–303. U dru{tvu sli~nih i druga~ijih ............................................................................ 31–404. U slobodno vreme .............................................................................................................. 41–565. U {koli ......................................................................................................................................57–71

1. U prirodi................................................................................................................................ 78–822. U svetu ìvotiwa .............................................................................................................. 82–883. U dru{tvu sli~nih i druga~ijih ............................................................................ 89–934. U slobodno vreme ........................................................................................................... 93–1005. U {koli ............................................................................................................................... 101–107

3

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E

UVOD

JEZI^KE ŠKOLICE su zbirka radnih listova namewenih uve`bavawui proveri ~itala~ke sposobnosti, odnosno razumevawa pro~itanog. To je jedna od najsloènijih sposobnosti i vezana je ne samo za ~itawekwièvnih tekstova ve} i drugih vrsta tekstova s kojima se u~enik sre}eu svojoj okolini i u {koli – na ulazu u školu, školskoj oglasnoj tabli,tabli u u~ionici, zidovima u~ionice, školskoj ogradi, uli~nim reklamama,televiziji, u prevoznim sredstvima, u novinama itd.

Ovladavawe ~itala~kom sposobno{}u ne vodi samo ka uspehu u predmetuSrpski jezik i kwièvnost ve} otvara vrata razumevawu pojmova, pojavai wihovih odnosa u svim drugim nastavnim predmetima. Kako bude raslau~enikova ~itala~ka sposobnost, on }e u svakodnevnom ìvotu mo}ispremnije da se suo~i s najrazli~itijim informacijama, da ih razume i da na wih adekvatno odgovori. Najzad, zahvaquju}i toj sposobnosti,u~enik otvara najlepše stranice naše i svetske kwièvnosti, koje oblikujuwegovo estetsko i moralno bi}e.

Zato je veoma va`no da od prvih susreta s pisanim tekstom bilo koje vrsteu~enik bude pravilno vo|en, da nau~i kako da se kre}e po tekstu, da prepoznajewegovu svrhu, da razlikuje bitno od nebitnog, da prona|e u wemu odgovore kojetraì, da proceni razli~ite kvalitete teksta, da izvede zakqu~ak u vezi sa sadrìnom i drugim elementima teksta, da formira i iskaè svoj stav.Naravno, pri ovakvom uvo|ewu u~enika u svet pisane re~i, kao i u razli~ite~itala~ke situacije – od jednostavnih do sloènijih, uvek treba imati na umuuzrast i mogu}nosti karakteristi~ne za taj uzrast.

Zbirka sadrì 58 radnih listova koji su raspore|eni u pet celina prematemi tekstova na kojima se uve`bava u~enikova ~itala~ka sposobnost: 1. U prirodi; 2. U svetu ìvotiwa; 3. U dru{tvu sli~nih i druga~ijih; 4. U slobodno vreme; 5. U {koli. U radnim listovima se nalazi pribli`nojednak broj kwièvnih i informativnih tekstova, koji su dati u linearnom(kontinuiranom) obliku, kao što su: razli~ite vrste kwièvnih dela,poruke, pisma, obaveštewa i sl., ili u nelinearnom (nekontinuiranom)obliku, kao što su: rasporedi, vremenske prognoze, dijagrami, tabele itd.Svaki radni list ima nekoliko zahteva koji su u vezi s jednim ili višekra}ih tekstova iz tog radnog lista. Posledwi radni list sadrì pri~u kojaje preuzeta s me|unarodnog testirawa dece ovog uzrasta (PIRLS*).

Zahtevima se ispituju u~enikova znawa i ume}a iz tri oblasti: ~itawa,gramatike i pisawa. îtawe je, zbog iznetih razloga, oblast koja se najvišeispituje. Zadataka iz gramatike i pisawa ima mawe i odnose se, uglavnom,na zahteve koji su u direktnoj vezi s tekstom, odnosno olak{avaju razumevawe teksta. Svi zahtevi su uskla|eni s aktuelnim nastavnim planom i programom.

Za svaku od tri navedene oblasti definisano je šta i na kom nivou u~enik ume da uradi. Ume}a i nivoi su definisani na osnovu projekata

* PIRLS, me|unarodno testirawe – Progress in International Reading Literacy Study, www.pirls.org.

4

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E

* Nacionalno testirawe obrazovnih postignu}a u~enika tre}eg razreda osnovne škole; Zavod za vrednovawe kvaliteta obrazovawa i vaspitawa, Beograd, www.ceo.edu.yu.

** PISA, me|unarodno testirawe petnaestogodišwaka – Programme for International Student Assessment (OECD), www.pisa.oecd.org.

Ministarstva prosvete i sporta i Zavoda za vrednovawe kvalitetaobrazovawa i vaspitawa,* kao i na osnovu internacionalnih istraìvawau~eni~kih postignu}a na odre|enom uzrastu (PIRLS, PISA**). Drugim re~ima,u ovu zbirku ugra|ena je savremena praksa ispitivawa ~itala~kesposobnosti u~enika.

Opisi znawa i ume}a definisani su za sve tri oblasti na tri nivoateìne.

Nivoi su obeleèni simbolima , koji se nalaze pored svakogzahteva. Teìna zahteva izraàva vrstu i sloènost kognitivnih aktivnosti koje su potrebne za odgovor. Prema ovako odre|enoj teìnibirani su tekstovi i pisani su zadaci. Najvi{e zadataka u zbirci posve}enoje ispitivawu znawa i veština sa prvog i drugog nivoa. Mawe je zadatakakojima se ispituju sloène sposobnosti u~enika, jer smatramo da skoro sviu~enici u ovom uzrastu treba da steknu bazi~nu ~itala~ku pismenost.

U oblasti ÎTAWE u~enik/u~enica:

• prepoznaje vrste kwièvnih i nekwièvnih tekstova i wihove osnovneodlike

• pronalazi informacije koje su direktno date u tekstu, prema zadatomkriterijumu

• uo~ava delove teksta i kwige: ime autora, naslov, podnaslov, osnovnitekst, pasus, stih, strofu, sadràj, re~nik, vodi~ za rad

• ~ita jednostavne slike, tabele, grafikone; ume da nacrta sliku ili dapopuni tabelu na osnovu linearnog teksta, prema zadatom kriterijumu

• pronalazi informacije u tekstu (one koje su direktno date i one koje se ~itaju izme|u redova) i povezuje ih; razume razli~ite odnose u tekstu(tema, ideja, likovi; bitno – nebitno; glavno – sporedno; uzrok –posledica; ciq – sredstvo; odre|uje vremenski sled doga|aja u tekstu);izvodi zakqu~ke u vezi sa sadrìnom i drugim elementima teksta (naosnovu teksta i/ili svog iskustva)

• prepoznaje razli~ite oblike izlagawa (pripovedawe, opisivawe,dijalog...)

• koristi delove teksta i kwige (pasus, stih, strofu, sadràj, re~nik,vodi~ za rad)

• rekonstruiše redosled doga|aja u tekstu; razume logi~ku organizacijuteksta (kada su re~enice ili pasusi ispremetani ili izostavqeni)

• formuliše i argumentuje svoj stav o razli~itim elementima teksta(temi, ideji, junacima, stavu autora i sl.)

5

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E

U oblasti GRAMATIKA u~enik/u~enica:

• prepoznaje vrste re~i – imenice i glagole • prepoznaje gramati~ke kategorije re~i – rod i broj imenica• prepoznaje i sastavqa re~enice razli~ite po obliku i komunikativnoj

funkciji (potvrdne, odri~ne; obaveštajne, upitne, zapovedne...) • poznaje zna~ewa re~i i frazeologizama koji se upotrebqavaju u

svakodnevnoj komunikaciji (u ku}i, školi i sl.), kao i onih koji sejavqaju u školskim tekstovima (u uxbenicima, kwigama iz lektire i sl.)

• poznaje osnovne leksi~ke odnose – sinonimiju i antonimiju

• razlikuje i upotrebqava re~i u osnovnom i prenesenom zna~ewu (u svakodnevnim situacijama, kao i u školskim tekstovima)

• gradi re~i i wihove oblike prema zadatom kriterijumu (umawenice,uve}anice; jednina, mnoìna...)

U oblasti PISAWE u~enik/u~enica:

• poznaje i piše sva slova oba pisma (mala, velika, štampana, pisana)• pravilno piše re~i• sastavqa jasnu, logi~nu, gramati~ki ispravnu i stilski korektnu re~enicu• poznaje i primewuje pravopisnu normu (do nivoa do kojeg se ona

obra|uje u drugom razredu)

• sastavqa jednostavan kra}i narativni i deskriptivni tekst i dijalog• sastavqa tekstove koji pripadaju osnovnim ànrovima pisane

komunikacije (poruku, obaveštewe, pozivnicu, kratko pismo...)

• ume da napi{e plan za pro~itani tekst, plan za pisawe novog teksta

Posebne delove ove zbirke ~ine RE[EWA i TABELE. U RE[EWIMA je svaki zahtev propra}en opisom znawa i ve{tine koji

se tim zahtevom ispituju. Iz TABELA se za svaki zadatak vidi koja znawa i ume}a taj zadatak ispituje,

kao i koji je nivo teìne zadatka. Tako|e se vidi i kako su zadaci raspore|eni po celinama i radnim listovima. Oslawaju}i se na sadràj i teìnu zahteva u radnim listovima, u~iteq moè da izabere i kombinuje zadatke za rad na ~asu i kod ku}e, prema potrebama odeqewa u celini, grupe u~enika ili svakog u~enikaposebno.

Nadamo se da }e zbirka radnih listova JEZI^KE ŠKOLICE biti korisnai u~iteqima i roditeqima, kao i u~enicima, kojima je prvenstveno namewena.U~iteqi mogu da je koriste da bi obogatili rad na ~asu, roditeqi – da bi lakšepratili napredovawe svog deteta, a u~enici – da bi proverili kako polako alisigurno raste wihova ~itala~ka sposobnost.

U tome }e biti wihovo i naše zadovoqstvo.

6

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E

Dragi ~itaoci,

Sada ste godinu dana stariji i za tu godinu postali ste ve{tiji. Odavno ste nau~ili sva slova, mala i velika,štampana i pisana. I još mnogo više – nau~ili ste da u povezanim slovima otkrijete re~, u povezanim re~ima– re~enicu, u povezanim re~enicama – pesmu i pri~u. Sad ve} sami birate pri~u i kwigu, slobodnije ulazite u svetkwiga i kre}ete u avanturu koja se zove – ~itawe.Postajete polako pravi istraìva~i.

U tom istraìvawu otkri}ete mnoge nove stvari koje se kriju u svetu oko vas, ali i u svetu u vama. Treba dabudete strpqivi i pa`qivi jer posao istraìva~a nijelak. Na putu ka blagu do kojeg vas ~itawe vodi va`no jeimati i dobru mapu da ne biste zalutali.

Radni listovi koji su pred vama jesu neka vrsta mape.Oni vam pokazuju razli~ite na~ine na koje moète do}i do traènog blaga, a ono se krije u tekstovima koje smoodabrali.

Tekstovi su uzeti iz pesama, pri~a, bajki, ali tu su i druga~iji tekstovi, koji se nalaze svuda oko vas – na ulazu u školu, na tabli, na panoima, na ulici, u novinama, nateleviziji, na stadionu, u cirkusu, bioskopu, pozorištu...Moète ih ~itati sami, zajedno sa drugovima, uz pomo}u~iteqa ili roditeqa.

Svaki tekst koji ~itate, ma gde se nalazio, jeste susret – s poznatim svetom, s nepoznatim svetom, s vamasamima, sa onima koji su vam sli~ni i sa onima koji sudruga~iji. Slobodno krenite u taj susret. Posta}etebogatiji za jedno novo iskustvo. Posta}ete veštiji isigurniji nego što ste bili. Posta}ete spremniji za noveizazove i istraìvawa koji vas u narednim godinama o~ekuju.

Autori zbirke

7

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E

• posmatra{ kako jesen polako dolazi• skupqa{ opalo li{}e• sladi{ se jesewim plodovima• uìva{ u bojama i zvucima• oslu{kuje{ kako vetar {u{ti• druì{ se s biqkama i ìvotiwama• tuguje{ zato {to je sunce sve ble|e• ose}a{ da }e i zima brzo do}i• raduje{ se prvim pahuqicama…

1. U PRIRODI

8

1. Poveì linijom stihove i odgovaraju}a godišwa doba.

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E

2. Podvuci tri sigurna dokaza za to da se bliì jesen.

• Po~ela je nova školska godina.• Napoqu pada kiša.• Liš}e ùti i opada.• Ptice odlaze u toplije krajeve.• Qudi kupuju novu ode}u.

3. Zaokruì brojeve ispred dece ~ije su tvrdwe ta~ne.

1

U ùtom autu stièI ùto liš}e niè...

Potr~ite, poletite sa svih strana!Na tre{wi se rascvetala bela grana...

Do|oše vru}ine ne~uveneI masla~ak po~e da vene.

I kao nebeske pticelete svilene pahuqice...

prole}e

leto

jesen

zima

Leto je najtoplijegodišwe doba.

Zimu vole svi qudi.

U prole}e se priroda budi.

U jesen svakog danapada kiša.

1 2 3 4

1.

9

2JE

ZI

^K

E [

KO

LI

CE

2. Koja re~ moè da zameni re~ strmoglavce?

a) naopako

b) iznenada

v) neo~ekivano

Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

3. U kruì}e upiši brojeve od 1 do 3, tako da redosled strofa odgovaradoga|ajima u pesmi Pripremawe paradajza za zimu.

Sve je pošlo strmoglavceZa ptice i cve}eKad je sunce odustalo Na krov da nam sle}e.Kao da je ùto quto,Kao da nas ne}e.

Tol'ko je paradajzanašlo se u poqimada su ga dopremiliu ~etvorim kolima!

Paradajz su vredno prenosili, muvali,spremali ga, cedili,a zatim ga kuvali.

Skuvanim paradajzomjako su se di~ili,svi su sre}ni, rumeni,na paradajz li~ili.

O ~emu nam govore ovi stihovi?

a) Sun~anih dana je sve mawe.

b) Pticama i cve}u je sunce dosadilo.

v) Krovovi zgrada su zaklonili sunce.


JESEWA PESMA

10

1. Pro~itaj strofe iz tri pesme.

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E

2. U ovim stihovima pesnik:

a) opisuje jedan sun~an dan u poqu

b) poziva da se druìmo s prirodom

v) govori o tome kako da ~uvamo prirodu


3

Kroz poqane travnePovija se reka,Ogleda se neboI gora daleka.

NestrpqeweVe} me steè,Hajde po~niJednom, sneè.

Ove lepe daroveJesen nam je dala.Draga naša jeseni,Od srca ti hvala.

1. 2.

3.

Ako je tvrdwa ta~na, zaokruì T, a ako nije, zaokruì N.

Tvrdwa:

Pro~itaj stihove iz pesme Ako èli{ da te prati sre}a.

Ako èliš da te prati sre}abudi ~eš}e u društvu drve}a.

Kad izgubiš upornost i voqusastani se sa suncem u poqu.

U sve tri strofe opisana je priroda. T N

U prvoj strofi opisana je zima. T N

U drugoj strofi pesnik kaè da èli da padne sneg.

T N

U tre}oj strofi pesnik nabraja jeseweplodove.

T N

11

4

naziv biqke narcis

duìna lista

2. Popuni tabelu kao što je zapo~eto.

3. Zaokruì kwigu u kojoj moèš da pro~itaš tekst O narcisu.

gde biqka raste

boja cveta bela ili ùta

zašto se gaji

O NARCISU

1. Iz teksta saznajemo da je narcis:

a) lekovit cvet prijatnog mirisa

b) otrovan cvet prijatnog mirisa

v) poqski cvet bez mirisa


JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E

Narcis je biqka visoka od 20 do 40 centimetara. Ima uske listove, ~ija je duìna pribli`no ista kao i visina biqke. Raste po vla`nimlivadama, u baštama i parkovima. Ima bele ili ùte cvetove prijatnog mirisa. Veoma je lep, ali i otrovan. Kod nas se ~esto gaji kao ukrasna biqka.

Enciklopedija

Re~nik stranih re~i

Atlas sveta

12

SUNÂNA PESMA

Mislio bi ~ovek,Kad pogleda mrak,Da je strašno mo}an,Da je silno jak.

To bi bilo naopako –Al’, na sre}u, nije tako:Sve}icu zaèì,Mrak od tebe beì.

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E

2. Napiši koliko stihova i strofa ima u pesmi.

stihova i strofe.

3. Zaokruì naslov pesme.

4. îme je sve}ica oterala mrak?

a) toplotom

b) hrabroš}u

v) svetloš}u


5

MRAK

1. Koja slika odgovara tre}em stihu u pesmi? Zaokruì slovo ispod te slike.

Sunce je veliko zlatno okoKoje sa neba na nas gleda.U podne uzleti kao soko,Izjutra iza|e, uve~e seda.

A B V

5. Vetar u ovoj pesmi šušti. Napiši šta još vetar moè da radi.

13

6JE

ZI

^K

E [

KO

LI

CE

2. Gde se ko sakrio od kiše?

3. Ko se u pesmi zove @u}a?

4. Podvuci u pesmi ~etiri re~i koje ozna~avaju nešto umaweno.

6. U slede}oj re~enici tri re~i su napisane nepravilno. Prona|i ih, a zatim ih napiši pravilno.

U ovoj pesmi opisana je àba koja kekre}e, pti~ica koja crvku}e i ma~ka koja maju~e.

Ako je tvrdwa ta~na, zaokruì T, a ako nije, zaokruì N.

Tvrdwa:

Devoj~ica je u ku}i.

@u}a je kraj ogwi{ta.

@abac je u bari.

Ptica je u gnezdu.

T

T

T

T

N

N

N

N

PQUS, PQUS

Kada kiša pquskom pquštiPqus, pqusHladno je, a vetar šuštiŠu, šuU ku}i je devoj~icaU gnezdašcu pti~ica]iju, }iju@u}u ~uva ku}icaVau, vauKraj ogwišta ma~kicaMijau, mijauA moj àbac lepotanPod pe~urkom našô stanKre, kre

1. Napiši ko su likovi u ovoj pesmi.

14

1. Prepiši dve kqu~ne (najva`nije) re~i iz ovog teksta.

Kada vetar duva, on uzburka vodu i stvara mawe ili ve}e talase. U slu~aju vrlo jakog vetra, talasi mogu da budu visoki i do 20 metara.Morska površina nikada nije potpuno mirna. Uvek negde dalekoduvaju vetrovi, pa se preko beskrajne pu~ine talasi prenose daqe.

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E

2. Šta saznajemo iz ovog teksta?

3. Od ponu|enih re~i zaokruì onu koja ima isto zna~ewe kao i podvu~ena re~ u re~enici. Nastavi kao što je zapo~eto.

7

U reke, jezera i mora izlivaju se prqave, otrovne vode iz fabrika i velikih gradskih kanalizacija. Zato sad u celom svetu nau~nici i pametni qudi zahtevaju da svaka fabrika ima filtere koji }ezadràvati otrove. Tako|e, nau~nici zahtevaju da se sve prqave vodepropuste kroz pre~ista~e, pa da se tek onda puste u reke, jezera i mora.

Iz ovog teksta saznajemo:

ko su zaga|iva~i reka, jezera i mora

gde se izlivaju prqave i otrovne vode

kako moè da se spre~i zaga|ivawe reka, jezera i mora

kako filteri zadràvaju otrove

La|a plovi morem. ~amac brod podmornica

Vetar jako duva. sna`no stalno dugo

Ogromni su valovi! talasi vodopadi izvori

Ribice su radosne. radoznale ponosne vesele

Zaokruì DA ili NE

DA

DA

DA

DA

NE

NE

NE

NE

15

8JE

ZI

^K

E [

KO

LI

CE

3. Pro~itaj tekst o slikarskoj ~etkici. Jedna re~enica je suvišna. Prona|i je i podvuci.

Osnovne slikarske teme su portret (naslikano je lice ~oveka);pejza` (naslikana je priroda); mrtva priroda (naslikano je cve}eu vazi, posu|e, vo}e...)


od ~ega zavisi boja mora

kakve je boje more kada je dan obla~an

kolika je dubina mora

koje su biqke na dnu

Zaokruì DA ili NE

DA

DA

DA

DA

NE

NE

NE

NE

Nebo se ogleda u moru kao mi u ogledalu. Kada je vedro, more seplavi, a kada je obla~no, i površina mora je siva. Boja mora se mewa i u zavisnosti od boje dna, dubine i biqnog sveta na dnu.

SLIKARSKA ÊTKICA

Sedim u svojoj foteqi, a ispred mene stoji list koji }e moja~etkica usre}iti prole}nim bojama i plodovima. êtkica laganimpokretima crta prirodu. êtkice su vrlo jeftine. Svaka boja nacrteù ima vragolast sjaj.


A B V

2. Zaokruì slovo ispod pejzaà.

16

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E

2. Na kojoj stranici moèš da pro~itaš tekst o baricama?

3. U kom ogledu se nalazi slede}i tekst?

Predlaèmo ti da napraviš mali biqni svet. Potrebni su ti tegla, zemqa za cve}e, malo šqunka i razne sitne biqke.

a) Cvet u dve boje

b) Napravite vrt u tegli

v) Korewe koje raste cik-cak


9

SADR@AJ

VODA ..................................................... 7Zašto nastaju barice ............................ 8Te~ni sendvi~ ...................................... 14

BIQKE ................................................. 20Cvet u dve boje...................................... 22Napravite vrt u tegli .......................... 25Korewe koje raste cik-cak .................. 26

VAZDUH ................................................ 27Da li vazduh ima teìnu ..................... 28Hartija drì lewir ............................ 30Krompir sa pti~jim perima ............... 31

Ovo je deo Sadràja iz kwige Ogledi.

1. U kom delu kwige se nalazi ogled o krompiru sa pti~jim perima?

a) VODA

b) BIQKE

v) VAZDUH


17

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E

Upozna}e{:

• ma~ka Timotija• ma~ka Tošu• psa @u}u• vrapca Pudika• lisicu na sudu• kreketave `abe• pametne delfine• spretne rakune• jelene na ostrvu Ki...

2. U SVETU @IVOTIWA

18

1. Podvuci stih koji nam govori koliko rogova imaju tri jarca.

Kad kaèm jedan –jedan kqun ima ptica,jedan rep – veverica.

Kad kaèm dva – po dve ruke, oka dva – ti i ja, ti i ja.

Kad kaèm tri –tri repi}a u tri zeca,eca, peca, u tri zeca.

Kad kaèm ~etiri – ~et'ri roga pu` ima, ~et'ri to~ka na kolima.

Kad kaèm pet –pet prstiju na rukama,po toliko na nogama.

Kad kaèm šest –šest rogova u tri jarca,šest ušiju – tri magarca.

Kad kaèm sedam –u nedeqi sedam dana,igra}u se svakog dana.

Kad kaèm osam – osam nogu u dva ma~ka,e pa dosta, sad je ta~ka.

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E

2. Koliko strofa ima ova pesma?

3. Koliko stihova ima svaka strofa?

4. Smisli i napi{i naslov za ovu pesmu.

5. Sad ti smisli i napiši re~enicu u vezi sa svakim brojem.

10

Kad kaèm jedan... Jedan nos ima svako dete.

Kad kaèm dva...

Kad kaèm tri...

Kad kaèm ~etiri...

Kad kaèm pet...

Kad kaèm šest... Šest krila imaju tri ptice.

Kad kaèm sedam...

Kad kaèm osam...

Pro~itaj tekst.

• bi}a:

• predmeti:

19

11

2. Koliko je stara pudlica?

3. Šta iz ovog teksta saznajemo o pudlici?

a) kakve je boje

b) kakvog je zdravqa

v) ~ime se hrani


4. Podvuci u tekstu re~i koje pokazuju šta sve pas radi.

5. Prepiši iz teksta tri re~i kojima se imenuju bi}a i tri re~i kojima seimenuju predmeti.

Mlad pas je uvek nestašan. Voli da se igra, a dešava se i danapravi štetu. Desi se da u igri izgrize cipele, pocepa ~arape,probuši loptu, pokida cve}e...

Vlasnik se na wega ne quti mnogo jer ga voli. Pas to ose}a i ~esto se umiqava oko svog gazde.

1. Ovaj tekst je:

a) poruka

b) reklama

v) vest

g) oglas


JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E

Prodajem dvogodišwu,zdravu, vakcinisanu,dresiranu pudlicu.

Tel. 623-321

20

1. Ko su prijateqi ma~ka Toše?

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E

2. îji je dnevnik?

3. Gde je prona|en dnevnik?

4. Podvuci deo teksta iz kojeg se vidi kako je @u}o došao do dnevnika.

5. Šta je sramota za ma~ka iz ove pri~e?

a) Dnevnik je bio na prašwavom tavanu.

b) Dnevnik je bio sakriven u mraviwaku.

v) Dnevnik su izgrickali miševi.


6. Zaokruì naslov pri~e.

7. Koliko pasusa ima ovaj tekst?

8. U kom pasusu se detaqno opisuje dnevnik?

9. Iz kog pasusa saznajemo šta @u}o misli o dnevniku?

12

@U]Oveliki pse}i knez

DO@IVQAJI MA^KA TOŠE

Ovi doìvqaji slavnog ma~ka Toše i wegovih prijateqa, miša Proroka i psa Šarova, napisani su uz pomo} Tošinog dnevnika, koji je prona|en iza pse}e ku}ice ~uvenog buvolovca @u}e, pod samomkrošwom jedne trešwe. Na trešwinom stablu poznavao se otisak oštrihkanxi. Zna~i da je @u}o iznenada potjerao neopreznog Tošu, a ovaj,klisnuvši uz drvo, izgubio svoj dnevnik.

Dnevnik je bio prili~no ošte}en. Vidi se da ga je gazda nosio sa sobomkroz trwe, no}u kroz rosnu travu i po prašwavim tavanima. Osim toga, bioje umazan slaninom, nagrièn od miševa (koliko sramote za jednog ma~ka!), a na posledwoj strani pisalo je krupno, pse}om azbukom:

„Ovaj dnevnik zaplenio i pro~itao pas @u}o, ovdašwi ~uvar ku}e i pse}iknez. Ništa mi se ne svi|a, pravi ma~ji kašaq. Ne vredi jedne ~estitekoske! U mraviwak s piscem!”

21

13

3. Oboj samo ona poqa u koja su upisane re~i kojima se imenuju bi}a.

utakmica

mjaukati

Timotije

slonovi

voleti

igra~

najlepši

fudbal

ma~ak

1.

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

EOvaj tekst je:

a) basna

b) šala

v) bajka

g) pri~a


2. Upiši u kru`i}e brojeve od 1 do 5, tako da re~enice pore|aš pravilnimredosledom. Dva broja su ve} upisana.

Za mene je on najpametniji i najlepši ma~ak.

Mazim svaku ma~ku koja pro|e pored mene.

Oduvek sam volela ma~ke.

Kad mjau~e i hoda oko mojih nogu, on pokušava nešto da mi ka`e.

Ali, postoji za mene jedan poseban ma~ak – Timotije.

Posle fudbalske utakmice izme|u miševa i slonova igra~ slonre~e igra~u mišu:– Izvinite ako smo igrali malo grubo.A miš odgovori: – Ništa, ništa, i mi smo se malo gurali.

5

1

22

1. Podvuci jednom bojicom re~enicu iz koje saznaješ zašto zebe dolaze u naše krajeve.

ZEBE

U svetu postoji mnogo vrsta zeba. Sve zebe imaju snaàn kqun za otvarawe semena kojim se hrane. U naše krajeve stiù iz Sibira,jer ne podnose hladno}u. Uglavnom se sre}u u poqima i šumama. Kodve}ine vrsta perje mu`jaka i ènke se razlikuje. Zebe prave gnezdana drve}u ili u grmqu.

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E

2. Podvuci drugom bojicom re~enicu iz koje saznaješ zašto zebe imaju snaàn kqun.

3. Prepiši iz teksta dve re~i na osnovu kojih znaš da su zebe ptice.

4. Zaokruì slovo ispred teksta u kojem se govori o doga|aju.

5. Prona|i i podvuci dve odri~ne re~enice u tekstu o Pudiku.

6. Napiši re~i koje ozna~avaju nešto umaweno.

prozor gnezdo

vrabac ma~ka

14

prozor~i}

Vrabac se zvao Pudik. Gnezdo mu je bilo iznad jednog prozor~eta, ispod strehe. Pudik još nije znao da leti.

Pudik nije verovao mami. On još nije znao da oni koji mami ne veruju r|avo prolaze.

Pudik je pevao, pevao i – preturio se iz gnezda. Mama vrabica polete za wim, a ma~ka zelenih o~iju – odmah se tu stvori.

A.

B.

V.

1. Kakvi su vrapci u ovoj pesmi?

a) radoznali

b) zabrinuti

v) za~u|eni


23

15JE

ZI

^K

E [

KO

LI

CE

4. Zaokruì slovo ispred re~enice u kojoj je opisana bara.

Leptiri su veselo leteli iznad bare.

Oko velike zelene bare rasla je trska.

Roda je volela da šara kqunom po površini bare.

A.

B.

Pro~itaj stihove iz pesme Sneg i vrapci.

]ute, }ute, setno }uteš}u}ureni vrapci sivi.Mrzle dane i glad slute:kako li }e da se ìvi?

V.

3. Šta zna~e stihovi:

Mrzle dane i glad slute: kako li }e da se ìvi?

a) Vrapcima je hladno.

b) Vrapci se raduju dolasku zime.

v) Vrapci se pribojavaju zime.


2. Zaokruì slovo ispod sli~ice na kojoj su vrapci š}u}ureni.

A B V

24

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E

2. Dopuni slede}e re~enice re~ima iz teksta:

a) Ze~je krzno je i .

b) Ze~je uši su .

v) Ze~je noge su i .

3. Šta je glavna hrana ze~eva?

5. Popuni tabelu.

4. Podvuci u tekstu dve re~i koje ozna~avaju {ta ze~evi mogu da rade.

16

potvrdni oblik odri~ni oblik potvrdni oblik

obave{tajna re~enica upitna re~enica

Ze~evi imaju mekokrzno.

Ze~evi ne videdobro.

Da li ze~evi jedukoru?

odri~ni oblik

Zar ze~evi nemajumeko krzno?

Ze~evi imaju duga~ko, meko krzno po celomtelu, ~ak i na šapama. Imaju velike uši daosluškuju odakle dolazi opasnost. Imajudobar vid, što im omogu}ava da osmatrajuširok prostor oko sebe. Da bi pobegli od grabqivica, ze~evi koriste svoje duge,sna`ne noge. Uglavnom se hrane travom, ali jedu i liš}e, koru, zrnevqe i korewe.

ZE^EVI

1. Ovakav opis ze~eva mo`e se pro~itati:

a) u basni

b) u re~niku

v) u enciklopediji


3. Smisli i napiši naslov za ovu pri~u.

4. Zamisli da si sudija. Moraš da odlu~iš da li je lisica kriva.

DA ili NE

Napiši zašto tako misliš.

5. Upiši u kruì}e ispred re~enica brojeve od 1 do 5, tako da sastaviš pri~u.Jedan broj je ve} upisan.

Lisica re~e psu: „Ni sam glas lava ne moèš podneti.”

Lova~ki pas ugleda izdaleka lava i potr~a za wim.

Pas se uplaši i pobeè natrag.

Lav se okrete, stade, pa riknu.

Osramo}en, pas odgovori: „Ko bi se nadao da on tako ri~e?!”

25

17

2. Zašto lija u ovoj pri~i nema svedoka?

1

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E

Izveli lisicu pred sud. Optuìli su je da je krala kokoške iz jednog seoskogkokošiwca.„Nisam kriva, ~asna re~”, rekla je lija. „Mogu i da dokaèm. U to doba nalazila sam se u drugom kokošiwcu.”„A imaš li svedoka?”, upita sudija.„Svedoka sam pojela!”

1. Podvuci deo teksta iz kojeg se vidi zašto je lisica bila pred sudom.

26

1. Ko organizuje ùrku?

POZIV NA KREKETAWE

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E

2. Kome je upu}en poziv?

3. Kada je àba poslala pismo?

5. Koliko strofa ima ova pesma?

6. Koliko stihova ima svaka strofa?

7. Prepiši re~i koje pokazuju da je àba iz pesme kulturna i lepo vaspitana.

8. Zašto àba iz pesme drugim àbama kaè ro|ene?

a) Ro|ene su istog dana.

b) Lepo kreke}u.

v) Drage su joj.


18

4. Gde }e biti ùr?

Odgovori na pitawa.

Jutros àba àbamauputila pismo:„Cele zime, ro|ene,kreketale nismo.

Pa nervozu zbog togadobila sam jaku,te vas zovem: Do|itena ùr u vrbaku!

Izvolite, molim vas,moje gospe fine,da se iskreke}emo,da nas èqa mine!”

27

19JE

ZI

^K

E [

KO

LI

CE

2. Ako je tvrdwa ta~na, zaokruì T, a ako nije ta~na, zaokruì N. Mi smo zapo~eli, ti nastavi.

Tvrdwa:

DELFINI

Delfini ìve u vodi. Ve}ina delfina ìvi u okeanima, ali jedan broj delfina ìvi u velikim rekama. Svi imaju zube i uglavnom se hrane ribom i ligwama.

Delfini su društvene ìvotiwe. Oni ìve u velikim grupama.Delfini su pametni i radoznali. êsto prate brodove iposmatraju qude koji plivaju. Poznati su po svojim akrobacijama u vodi.

Delfini ìve samo u okeanima.

Delfinima smeta blizina qudi.

Delfini se hrane ligwama.

Delfini su prave akrobate.

T

T

T

T

N

N

N

N

@iveo pod velikim belutkom u reci RakKroja~. On je nadaleko bio ~uven po svomzanatu. Sve bube, leptiri i ribice šili sukod wega svoja odela. U poslu su mu pomagalimali rakovi, wegovi sinovi.

pitawa odgovori

Pod velikim belutkom u reci.

Po ~emu je Rak Kroja~ bio ~uven? Po svom zanatu.

Sve bube, leptiri i ribice.

Mali rakovi, wegovi sinovi.

1. Pro~itaj odlomak iz pri~e Rak Kroja~ i napiši pitawa za navedene odgovore.

28

Rakuni su stru~waci u pentrawu i skakawu sa drveta na drvo. Imaju crne o~i, pa li~e na razbojnike s maskama. Dešava seponekad da šmugnu s najboqim komadima hrane s vašeg izleta. ^ak su nau~ili da otvaraju tegle i flaše!

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E

3. Smisli i napi{i naslov za ovaj tekst.

4. Re~ šmugnu u ovom tekstu zna~i:

a) sko~e

b) pobegnu

v) do|u


5. Smisli i napiši pri~u o avanturama jednog rakuna. Ne treba da ponoviš onošto je u ovom tekstu ve} napisano.

20

1. Podvuci u tekstu re~enicu iz koje se vidi po ~emu su rakuni sli~ni qudima.

2. Završi crte` rakuna tako da odgovara opisu iz teksta.

29

LEPO PONAŠAWE

21JE

ZI

^K

E [

KO

LI

CE

2. Kakve bodqe imaju bodqikava prasad?

3.

4. Kako pisac ovog teksta naziva to zgodno rastojawe?

6. Stavi re~eni~ni znak na kraj ovih re~enica:

To je lepo ponašawe

Da li je to lepo ponašawe

Ponašaj se lepo

.?!

Zašto bodqikava prasad moraju da traè zgodno rastojawe?

5. Napiši re~enice koje su po obliku suprotne datim re~enicama.

Lepo ponašawe je: Lepo ponašawe nije:

da ja ne povredim tebe

da ti ne povrediš mene da ti povrediš mene

da pomognemo jedno drugom

1. Zašto se bodqikava prasad zbijaju jedno uz drugo?

Kada je hladno, bodqikavo prase traì drugu prasad da leèzajedno, da se zbiju, jer im je tako toplije. Da nemaju bodqe, to bi bilolako, ali bodqikava prasad imaju duge i oštre bodqe. Kada se zbiju u gomilu, bodu jedno drugo. To nije dobro. A nije dobro ni kada im jehladno. Zato se bodqikava prasad dugo mu~e dok ne na|u neko zgodnorastojawe da budu jedno uz drugo a da se ne bodu. To rastojawe zove se lepo ponašawe. To je lepo ponašawe: da ja ne povredim tebe, da ti nepovrediš mene, da pomognemo jedno drugom, da i meni i tebi bude lepo.

30

1. Pro~itaj tekst iz Enciklopedije za decu. Jedna re~enica ne pripada tom tekstu. Prona|i je i podvuci.

LEDENI SEVER

Irvasi i foke su stanovnici ledenog severa. Eskimi su ihnekada lovili da bi sebi obezbedili hranu i ode}u. Ku}e Eskimabile su od leda. Danas su irvasi i foke za{ti}ene ìvotiwe.

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E

3. Popuni kolone tako da iz prvog i drugog zadatka uneseš po pet re~i kojeimenuju bi}a i radwu.

22

2. Upiši u kruì}e ispred re~enica brojeve od 1 do 6, tako da sastaviš pri~u.Jedan broj je ve} upisan.

Osnovao je specijalno sklonište za wih.

Pre trista godina qudi su se naselili na ostrvu Ki.

Lovili su jelene da bi sebi obezbedili hranu.

Pre mnogo, mnogo godina jeleni su ìveli sami na ostrvu Ki.

Danas ima preko trista jelena koji ìve na ostrvu Ki.

Jedan ~ovek je primetio da su jeleni ugroèni.

1

bi}e radwa

31

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E

Sreš}eš:

• vredne• dobre• iskrene• qutite• plašqive• radoznale• zaqubqene...

3. U DRU[TVU SLI^NIH I DRUGA^IJIH

32

1. Gde razgovaraju Pinokio i Cvr~ak?

Ovo je odlomak iz bajke o Pinokiju.

Pinokio: Ko si ti? Cvr~ak: Ja sam Cvr~ak koji govori.Pinokio: Šta traìš u mojoj sobi? Idi odmah odavde! Cvr~ak: Oti}i }u kada ti kaèm jednu veliku istinu. Deca treba da poštuju

svoje roditeqe i ne treba da beè iz roditeqskog doma. Kad-tad,zbog toga }e se pokajati.

Pinokio: Ne}u te poslu{ati! Sutra u zoru oti}i }u odavde, jer ako ostanem,mora}u da idem u školu...

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E

2. Cvr~ak kaè Pinokiju:

Deca treba da poštuju svoje roditeqe i ne treba da beè iz roditeqskog doma.

To je:

a) savet

b) pretwa

v) obaveštewe


3. Zašto Pinokio ne}e da posluša Cvr~ka?

a) Misli da ga Cvr~ak laè.

b) Ne razume šta mu Cvr~ak govori.

v) Ne svi|a mu se to što mu Cvr~ak govori.


5. Kad cvr~ak kaè da }e se Pinokio pokajati, to zna~i da }e:

a) Pinokiju biti milo

b) Pinokiju biti ào

v) Pinokio biti qut


4. Pretvori odri~nu re~enicu u potvrdnu i potvrdnu u odri~nu.

Ne}u te poslu{ati!

Sutra moram da idem u {kolu.

6. Podvuci pogrešno napisane re~i u slede}im re~enicama:

Dali su Pinokiju dali dobar savet?

Pokaja }u se ako nebudem slu{ao roditeqe.

23

Vila je pitala Cvr~ka kako se Pinokio ponaša u školi.

Cvr~ak joj je šapnuo: „ ............................................................................... ”

„Pošto je vredan i dobar, pretvori}u ga u de~aka”, rekla je Vila.

33

24JE

ZI

^K

E [

KO

LI

CE

3. Linijom poveì re~enicu i odgovaraju}u re~ sa desne strane.

re~i koje imenuju bi}a

re~i koje imenuju radwu

re~i koje kazuju kakav je neko

Aleksandra je rekla u~iteqici da nije napisala doma}i zadatak.

Nevenka se osmehnula i pitala da li moè da mi pomogne.

Cveta svima govori da je najlep{a u odeqewu.

Ka}a nije htela da pozajmi kwigu drugarici.

hvalisava

iskrena

sebi~na

qubazna

Pinokio je pitala

1. Koju re~enicu je Cvr~ak šapnuo Vili?

a) Pinokio je lep i pametan lutak.

b) Pinokio voli da se šali i igra.

v) Pinokio u~i i svima pomaè.


2. Dopuni tabelu re~ima iz teksta.

34

1. Zaokruì kwigu u kojoj moèš da na|eš ovaj tekst.

NARCIS

Nekada davno ìveo je jedan mladi} koji se zvao Narcis. Svi su se divili wegovoj lepoti, a on je voleo samo sebe. Jednom, dok je šetao šumskom stazom, do|e do obale bistrog jezerca. Pošto je bio èdan, hteo je da se napije vode i tada ugleda svoje lice u jezeru. Oduševqen lepotom koju je video, mladi} više nije mogaoda odvoji pogled od lika u vodenom ogledalu. Gledao je i divio se, a vreme je prolazilo... Bio je sve ble|i i mršaviji, dok se na krajunije pretvorio u divan cvet nagnut nad vodom. Qudi su kasnije tomcvetu dali ime – narcis.

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E

2. Kakav je Narcis u ovoj pri~i? Zaokruì dve odgovaraju}e re~i.

skroman visok lep pametan mlad

3. Izaberi odgovaraju}i završetak re~enice i linijom ga poveì sa srcem, tako da saznamo u koga je Narcis bio zaqubqen.

Narcis je bio zaqubqen...

4. Pretvori slede}u obave{tajnu re~enicu u upitnu i upitnu u obave{tajnu:Qudi su se divili wegovoj lepoti.

Da li se Narcis pretvorio u divan cvet?

• Upitna re~enica:

• Obave{tajna re~enica:

25

... u sebe.

... u divan cvet.

... u jezero.

Izabrane pri~e

Narodne poslovice

Najlepše basne

35

25JE

ZI

^K

E [

KO

LI

CE

6. Za svaku upisanu re~ prona|i u tekstu re~ sa suprotnim zna~ewem.Upiši je u odgovaraju}e poqe. Jedno poqe smo popunili umesto tebe.

5. U tekstu se ka`e da mladi} nije mogao da odvoji pogled od lika u vodenomogledalu. To zna~i:

a) Mladi}u se nije svi|ao sopstveni lik u vodi.

b) Mladi} nije mogao da prestane da se divi svom liku.

v) Mladi} nije mogao jasno da vidi svoj lik u vodi.


7. Zašto je u prvoj re~enici u tekstu re~ Narcis napisana velikim slovom?

a) Zato što je to ime cveta.

b) Zato što je to ime mladi}a.

v) Zato što je to naslov teksta.


8. Sastavi plan za ovu pri~u o Narcisu.

1. Narcis se šeta šumom.

2.

3.

4.

5.

re~i suprotnog zna~ewa(potra`i ih u tekstu)

starac

mutno bistro

ru`no}a

debqi

36

Htela je da vidi šta je dole, nagla se preko stola i – pala.Ko?Jedna viquška radoznala.

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E

2. Šta je nestvarno u ovoj pesmi?

3. Zašto se ova pesma zove POUKA?

4. Prepiši pesmu štampanim slovima latinice.

5. U kru`i}e pored svake re~enice upiši brojeve od 1 do 5, tako da redosledodgovara toku pri~e. Mi smo zapo~eli, ti nastavi.

Tre}i put igrali su se iglom. Svi su se izmakli, a \ura se izbô.

Bio jednom jedan prst i zvao se \ura. Imao je mnogo bra}e.

Drugi put su ga vodili u rernu. Da vide da li je vru}e. I \ura se ispekao.

\ura je tri puta nastradao. A kad treba zamo~iti prste u pekmez, onda su tu neki drugi prsti, a ne \ura.

Jednom su bra}a povela \uru u fioku. \ura je išao posledwi i prikleštio je nokat.

26

1

1. O kome je re~ u ovoj pesmi?

POUKA

37

27JE

ZI

^K

E [

KO

LI

CE

1. Ako je tvrdwa ta~na, zaokruì T, a ako je neta~na, zaokruì N.

Tvrdwa:

2. Napiši i ti tri novogodišwe èqe.

NTMarko je poèleo da dobije automobil.

NTDrugovima je poèleo da dobiju bicikle.

NTDrugaricama je poèleo dobar uspeh u školi.

NTMarko je poèleo da se sve èqe ispune u pono}.

NTU~iteqici je poèleo da dobije novu školsku tablu.

NTSvima je poèleo sre}u, zdravqe i veseqe.

NOVOGODIŠWE @EQE

@eleo bih da dobijem opremu za fudbal i kompjuter. Bratu èlim da dobije bicikl, a mami i tative}e plate.Mojim drugovima i drugaricama èlim dobaruspeh u školi.U~iteqici èlim da dobije automobil i kompjuter.Svim qudima èlim sre}u, zdravqe i veseqe.Voleo bih da se sve èqe ispune kad kazaqkaotkuca pono}.

Marko Vasovi}

38

SNOVI

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E

2. Napiši šta iz ovih snova ne postoji u stvarnosti.

3. No}ne more su u ovoj pesmi:

a) strašni snovi

b) lepi snovi

v) dosadni snovi


4. Od ~ega tebe hvataju `marci?

5. Prepiši dva posledwa stiha {tampanim slovima latinice.

28

Ja sawam no}ne more.Kad utonem u snove,sawam da me jure bube nekei da beìm preko reke.

Sawam beskrajni tunel i stan sa sto spratova,a katkad sawam ìrafekratkih vratova.

Sawam da me jure vanzemaqci.O, hvataju me `marci!

1. Napiši od koga beì dete iz ove pesme.

1. Šta je opisano u ovim stihovima?

a) jedan doìvqaj

b) reka Nil

v) jedna èqa


Pro~itaj stihove iz pesme Krila.

Oni su kao la|e,velike bele la|e, što plove u nemogu}e,u snove,u bezmerja.

Uve~e te odvedu.U zoru te dovedu.I zna se: sve je u redu.

39

29JE

ZI

^K

E [

KO

LI

CE

2. Koliko se re~i u pesmi rimuje?

Podvuci u pesmi te re~i.

3. Zašto je re~ Nil napisana velikim slovom?

a) Zato što je to velika reka.

b) Zato što je to ime reke.

v) Zato što se ta reka nalazi u Africi.


4. Zašto je pesnik jastuke nazvao la|ama?

a) Zato što li~e na la|e.

b) Zato što na wima otplovimo u snove.

v) Zato što su la|e i jastuci iste boje.


U pesmi Kad bi jastuci progovorili pesnik za jastuke kaè:

Kada bih ja imao krila,Odleteo bih ~ak do NilaI malo gwavio krokodila.

40

1. Ko u ovoj pesmi govori o devoj~ici?

a) cvet masla~ak

b) otac devoj~ice

v) zaqubqeni de~ak


Pro~itaj stihove iz pesme Moja k}i.

Masla~ak bi pred wom klekôKad se ona poqem šeta!Ja sve strepim da je nekoNe ubere mesto cveta!

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E

2. Dopuni re~enicu.

Devoj~ica u ovoj pesmi li~i na .

Ovo su tri strofe iz pesme Nije ona jedina na svetu:

Ja tugujem, i šta je tu smešnoZaqubih se, prvo, pa pogrešno.

Ja je zovem da beremo cve}eOna ne}e, po sokaku še}e.

Sad }u re}i svakom poqskom cvetu:Nije ona jedina na svetu!


30


kakva su de~akova ose}awa

kome je de~ak iz pesme sme{an

u koga je devoj~ica zaqubqena

kako de~ak te{i sebe

Zaokru`i DA ili NE

DA

DA

DA

DA

NE

NE

NE

NE

41

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E

• ~itaš kwige• ~itaš stripove• slušaš muziku• crtaš• gledaš filmove• ideš u pozorište• igraš kompjuterske igrice• ideš na ro|endane...

4. U SLOBODNO VREME

42

1. Podvuci u tekstu dve re~i koje opisuju kutiju i dve re~i koje opisuju kola~.

Ovo je odlomak iz romana Alisa u zemqi ~uda.

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E

2. Zašto je Alisa odlu~ila da pojede kola~?

a) Zato što joj se kola~ svideo.

b) Zato što je htela da u|e u baštu.

v) Zato što je na kola~u pisalo POJEDI ME.


3. Na kraju Alisa ka`e: „... a to je glavno!”

Re~ glavno ovde zna~i:

a) najta~nije

b) najverovatnije

v) najsla|e

g) najva`nije


4. Prona|i i prepiši iz teksta re~ koja zna~i isto {to i mali kqu~.

5. Napi{i re~i koje imaju isto zna~ewe kao i re~i mala kutija i mali kola~.

• mala kutija

• mali kola~

31

Alisa je otvorila malu staklenu kutiju i u woj je našla mali okrugli kola~. Na kola~u je suvimgro`|em bilo ispisano: POJEDI ME!

„Pa, poješ}u ga”, re~e Alisa. „Ako od togaporastem, mo}i }u da dohvatim kqu~i}, a ako sejoš više smawim, onda }u mo}i da se provu~emispod vrata. Dakle, bilo kako bilo, u svakomslu~aju, mo}i }u da u|em u baštu, a to je glavno!”

43

1.

• Gde su se nalazile Alisa i wena sestra?

Pro~itaj odlomak iz romana Alisa u zemqi ~uda.

Alisi je postalo ve} dosadno da sedi pored svoje sestre na nasipuuz reku. Zavirila je jedanput-dvaput u kwigu koju je sestra ~itala,ali u woj nije bilo ni slika ni dijaloga. Zatim je zadremala.

Na koja pitawa moèš da odgovoriš na osnovu teksta? Podvuci ta pitawa.

32JE

ZI

^K

E [

KO

LI

CE

• Ko je ~itao kwigu?

• Kako se zvala kwiga u koju je Alisa zavirila?

• Kako se Alisa ose}ala?

• O ~emu je Alisa razmišqala?

• Da li je Alisi kwiga bila zanimqiva?



šta su antikvarnice

kako su antikvarnice dobile ime

šta se u antikvarnicama moè kupiti

koliko koštaju kwige u antikvarnicama

Zaokruì DA ili NE

DA

DA

DA

DA

NE

NE

NE

NE

Antikvarnica je prodavnica u kojoj se mogu kupiti i prodati stari vredni predmeti, kao što su starinski satovi, ma~evi, skupocenporcelan, slike...

Postoje i antikvarnice samo za kwige. Ako poèliš da imaš nekukwigu koja je davno objavqena, potraì je u kwiàri antikvarnici.

44

Muzi~ki instrumenti dele se na:

Udaraqke – zvuk se proizvodi udarawem. Tu spadaju ~inele, zvona, ksilofon... Udara~ke instrumente – zvuk se dobija udarawem po zategnutoj koì ili papiru. Ovoj grupi pripadaju timpan, bubaw, doboš, daire...Instrumente sa ìcama – zvuk se proizvodi trzawem ili prevla~ewem preko zategnutih ìca. Tu spadaju gitara, tambura, violina...Duva~ke instrumente – zvuk proizvodi vazduh u cevi. U ovoj grupiinstrumenata su flauta, klarinet, truba, rog...

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E

2. Jedna re~enica ne pripada ovom tekstu. Prona|i je i podvuci.

Kad ja sviram, more se zatalasa od lepih nota i ritma što dajeradost. Mora se vesele i igraju najlepši valcer na svetu. Ribe i morske zvezde plešu u najve}im dubinama. Ribe uzimaju vazduhpreko škrga. Dok se svi u vodi igraju, jedino ja sviram najlepšupesmu na svetu.

3. Napiši re~i sa suprotnim zna~ewem.

• lepo • radost

• nemaju • uzimaju

33

udaraqkeudara~ki

instrumentiinstrumentisa ìcama

duva~kiinstrumenti

1. Poveì linijom instrument s vrstom kojoj taj instrument pripada.

45

1. Napisano je u tekstu šta ti treba:

1.

2.

3.

Kad poèli{ da se zabaviš, izvedi ogled Filmske slike. U~ini}e ti se da vidi{ pticu u kavezu.

FILMSKE SLIKE

Izreì krug od kartona.Na jednoj strani kruga nacrtaj kavez, a na drugoj pticu.S obe strane kruga ~iodom probuši rupice i kroz wih provucikonac. Brzo okre}i krug.

Šta je sve potrebno za izvo|ewe ovog ogleda?

34JE

ZI

^K

E [

KO

LI

CE

2. Treba ti, a nije napisano u tekstu:

1.

2.

3.

3. Zaokruì one re~i koje pokazuju šta u ovom ogledu treba da uradiš.

izreì zalepi sipaj probuši provuci

4. Koji crtani film i koja serija su bili najpopularniji?

crtani film serija

Ovo je lista najpopularnijih emisija za decu u prošlom mesecu.Emisije su navedene redom po popularnosti.

NAJPOPULARNIJE EMISIJE

1. Muzi~ka slagalica, kviz

2. Idemo daqe, igrani film

3. Sun|er Bob, crtani film

4. Fazoni i fore, serija

5. Pokemoni, crtani film

6. Put za Ejvonli, serija

7. Simpsonovi, crtani film

46

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E35

Majo, hteo bih nešto da

ti ka`em...

Hm ... ne mogu ovde...

Slušam, Petre!

To ti moram re}inasamo. Hajdemo tamo.

Ovde nas niko ne ~uje.

Znaš ... ti se meni...

Dobro, šta to imaš da mi

ka`eš?

Ako je ovo šala, onda je baš bez veze! Ali nisam...

I ... kako je bilo? Mišo, sve sam uprskao ...

šmrk...

]uti!

47

1. Koliko dece ima u ovom stripu?

35JE

ZI

^K

E [

KO

LI

CE

2. Napiši imena likova (dece) koji govore?

3. Šta je de~ak hteo da kaè devoj~ici? Dopuni re~enicu.

Znaš, ti se meni .

4. Zašto de~ak nije rekao ono što je hteo?

a) Nije imao hrabrosti.

b) Iznenada su se ukqu~ile prskalice.

v) Devoj~ica nije htela da ga sluša.


5. Zašto se devoj~ica naqutila?

6. Smisli i napiši naslov za ovaj strip.

7. Na kraju stripa de~ak kaè: „Sve sam uprskao...”

Iz te re~enice moèmo zakqu~iti:

a) da je de~aku šala uspela jer je isprskao devoj~icu

b) da mu je krivo, jer se desilo ono što nije èleo

v) da je qut jer devoj~ica nije prihvatila wegovu šalu


8. Promeni red re~i tako da dobiješ re~enicu iz koje saznajemo šta je strip.

pri~a je u strip slikama

48

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E36


Restoran Pe~urka ve~eras ne}e raditi zbog proslave Bubinog ro|endana.

Cvr~ko, Pozivam te ve~eras u restoran Pe~urkana proslavu mog ro|endana.

Buba Bubica

Draga moja Bubice, @elim ti sre}an ro|endan!

Tvoja P~elka

Bubice, Kupila sam ti balone, sve}ice i ukrasne trake.

Gospo|a Gusenica

1. U svaki kruì} pored teksta upiši odgovaraju}i broj:

1 – obaveštewe 2 – ~estitka 3 – pozivnica 4 – poruka

GLUMAC PRED OGLEDALOM Predstavqamo vam igru koju moète igrati

na proslavi ro|endana. U woj treba da pokaètesvoje gluma~ke sposobnosti. Podelite se u parove.Osoba A je glumac koji pravi razli~ite pokrete.Osoba B je ogledalo i ponavqa pokrete glumca.


ciq igre

pravila igre

koliko igra traje

naziv igre

ko je pobednik u igri

Zaokruì DA ili NE

DA

DA

DA

DA

DA

NE

NE

NE

NE

NE

49

1. Zaokruì tri re~i koje su najva`nije da bi se razumeo ovaj odlomak.

dan tuga ro|endan sve}ice šala ra~un

VINI PU

U kwizi o medvedu zvanom Vini Pu i wegovim prijateqima opisan je i ro|endan magarca Iara.

– Izgledaš tako tu`no, Iare.– Tuàn? Zašto bih bio tuàn? Danas mi je ro|endan. Najveseliji dan

u godini.– Tvoj ro|endan? – rekao je Pu vrlo iznena|eno.– Dabome. Zar ne vidiš? Pogledaj sve poklone koje sam dobio – rekao je

Iar i mahnuo nogom tamo-amo. – Sve}ice i ruì~asti preliv.– Pokloni? – rekao je Pu smeteno. – Ro|endanski kola~? – dodao je. – Gde su? – Zar ih ne vidiš?!– Ne vidim ih – odgovorio je Pu.– Ni ja ih ne vidim – rekao je Iar. – Šala na moj ra~un – objasnio je

i kiselo se nasmejao.

37JE

ZI

^K

E [

KO

LI

CE

2. Smisli i napiši drugi naslov za ovaj odlomak.

3. Zašto Vini Pu ne vidi poklone i tortu?

4. Zašto se Iar kiselo nasmejao?

a) Nisu mu se svideli pokloni.

b) Bolela ga je noga.

v) Bio je veoma tuàn.


5. Popuni tabelu kao što je zapo~eto.

jednina

poklon

kola~

mnoìna

sve}ice

šale

50

1. Pro~itaj obaveštewe, a zatim dopuni plakat.

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E

2. • Koliko bodova je osvojila ekipa Roda?

• Na kom mestu je ekipa koja ima 7 bodova?

• Iz kog grada je ekipa koja se nalazi na sredini tabele?

• Kako se zove ekipa koja je na posledwem mestu?

38

Na kraju košarkaškog turnira tabela izgleda ovako:

Mesto

1.

2.

3.

4.

5.

Ekipa

Rode

Jablan

@irafe

Soliter

Nepobedivi

Grad

Novi Sad

Vrawe

Vršac

Niš

Beograd

Broj bodova

10

9

8

7

6

U Nišu }e se 27. februara odigrati košarkaška utakmica izme|uSolitera i @irafa. Ekipe }e igrati u Hali sportova, a utakmicapo~iwe u 20 ~asova. Cena ulaznice je 200 dinara. Za decu do 12 godina ulaz je besplatan.

Hala sportova u

27. februar, po~etak u ~asova

utakmica

Soliter –

Ulaz besplatan za

Cenadin.

51

1. Podvuci u tekstu dve re~i na osnovu kojih znaš da je Neobi~na àbicakompjuterska igrica.

39JE

ZI

^K

E [

KO

LI

CE

2. Podvuci ime de~aka koji je u pravu.

Vlada: „Iz teksta saznajemo koji je zadatak igra~a u ovoj igrici.”

Igor: „Iz teksta saznajemo koliko listova àbica treba da presko~i.”

Jovan: „Iz teksta saznajemo kakvu }e nagradu igra~ dobiti.”

3. Šta je glavni ciq ovog teksta?

a) da opiše neobi~nu àbu

b) da nagradi igra~a na kraju igre

v) da predstavi kompjutersku igricu


4. Šta je ciq ove igrice?

a) da àbica pre|e na drugu obalu

b) da àbica nau~i da pliva

v) da àbica nau~i da ska~e


NEOBI^NA @ABICALara je neobi~na àbica ... ona ne ume da pliva. Tvrdoglava je i ho}e da pre|ena drugu stranu reke. Tvoj zadatak je dajoj u tome pomogneš. Pokaza}eš Lari na koje listove lokvawa treba da sko~ikako bi došla do druge obale. Budipa`qiv – jedan klik mišem napogrešan list i àbica }e potonuti!Ako je bude{ dobro vodio, àbica }e te nagraditi na kraju igre...

52

1. Cvr~ak izlazi:

a) jednom mese~no

b) jednom nedeqno

v) svakog dana


JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E

2. Na kojoj se strani nalazi rubrika u kojoj moèš da pro~itaš slede}e re~enice? Upiši broj strane, kao što je zapo~eto.

3. Poveì linijom novinara s wegovim poslom.

novinar

40

• âsopis za decu • izlazi petkom • cena 50 dinara •

broj

10

Izumi i otkri}a 4str.

Iz ìvotiwskog carstva

6str.

Obi~aji 7str.

Sportske novosti 11str.

Oglasi ~italaca 14str.

îtaoci pitaju 17str.

Redovnerubrike:

skupqa novine raznosi novine pi{e za novine

Brojstrane

6

Re~enica iz Cvr~ka:

Pingvini mogu da rone do ~etrdeset metara dubine.

Molim Cvr~ka da mi odgovori da li škoqke umeju da plivaju.Mi}a iz Banata

Jedan zaqubqenik u plivawe odlu~io je da spoji uìvawe i znawe i izumeo je neobi~an deo pliva~ke opreme – peraja za ruke.

U mnogim zemqama dete dobija mali poklon za svaki mle~ni zub koji mu ispadne.

53

1. Koriste}i podatke iz teksta, popuni prazna poqa tako da dobiješ programpozorišta @abica.

Pro~itaj tekst.

De~je pozorište @abica ima veliku i malu salu. U velikoj se igraju dve predstave: Pinokio i Gusarski kapetan. U maloj sali na programu je Crvenkapa.

41JE

ZI

^K

E [

KO

LI

CE

2. Poveì linijama likove s re~ima koje oni izgovaraju.

Pozorište @abica

Gusarski kapetan

Mala sala

Evo me, otmi~aru dama,proguta}e te uskoro tama.

Ja sam otmi~ar s puno mana,ukradoh damu iz wenog stana.

Joj, joj, joj, upomo},

viteè moj!

Treba li da traìm nao~arima zamenu,

il’ on stvarno nosi damu na ramenu?

54

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E42

Straàr (Pojavi se na vratima.): Za vaše veli~anstvo, Za našu kraqevnicu Pastir Kaloper donio je pticu.[ … ]

Krizantema: Zovni pastira da mu kaèm hvala.O, baš je lijepa ova ptica mala!

[ … ]Krizantema: Oh, Kalopere, zato sam te zvala

Da ti za pticu kaèm lijepa hvala.Kaloper: Ti znaš i sama, to je izgovor,

Da mogu u}i kod tebe u dvor.Krizantema: Znam, Kalopere, to mi tako godi,

Ali i sumwa moè da se rodi. Ve} si mi donio ~itav pti~ji hor, Pa kao šuma odjekuje dvor. Nego, još nešto, zašto sam te zvala! Znaš, pri~uvaj se našeg generala. [ … ]Izbjegavaj ga. Budi na oprezu. Izgleda mi da zna za našu vezu.

Kaloper: Zna za našu vezu? Uh, to nam ne vaqa! Pa to bi moglo do}i i do kraqa.[ … ]

Krizantema: Oh, taj Razbinos! O, to je divqak kakovog nigdje nema. Prosto osje}am da zlo neko sprema...

Straàr (Zazvoni i pojavi se.): Neka oprosti vaše veli~anstvo, èli general Razbinos da u|e.

Krizantema: Baš je ludo da ne moè lu|e! Nemoj da kaèš tko je ovdje bio! Generalu reci, ako bude htio, Neka do|e sutra. Sad me boli glava.Ili, još boqe, reci otišla samKod svog oca kraqa Karaslava!

(Straàr ode.)Krizantema: Boqe, sad idi! Ne smiješ ga sresti. Kroz druga vrata

ja }u te sprovesti.(Odu.)

Pro~itaj scenu iz dramskog teksta Plava boja snijega. Zatim odgovori na pitawa.

55

1. Zaokruì likove koji se u ovoj sceni pojavquju na pozornici.

Straàr Razbinos Krizantema Karaslav Kaloper

42JE

ZI

^K

E [

KO

LI

CE

2. Kome se obra}a straàr na po~etku scene? .(ime lika)

3. Zbog ~ega Kaloper poklawa pti~icu Krizantemi?

a) To je razlog da se ponovo sretnu.

b) Hteo je da se upozna sa Krizantemom.

v) Krizantema je to od wega traìla.


4. Podvuci deo teksta iz kojeg saznajemo da je Kaloper i ranije poklawao pti~ice Krizantemi.

6. Koje mesto predstavqa pozornica u ovoj sceni?

a) dvorski park

b) gradski trg

v) sobu u dvoru


7. Zaokruì lik koji unosi pti~icu na pozornicu.

Krizantema Kaloper Straàr

8. Ako je tvrdwa ta~na, zaokruì T, a ako je neta~na, zaokruì N.

5. Šta objašwavaju re~i koje su u tekstu napisane u zagradama?

a) kako glumac treba da izgleda

b) šta glumac treba da kaè tiho

v) šta glumac treba da uradi

g) kome se glumac obra}a


U ovoj sceni došlo je do susreta izme|u Kalopera i Razbinosa.

Krizantema sumwa da je Razbinos otkrio u koga je zaqubqena.

U ovoj sceni do{lo je do susreta izme|u Krizanteme i kraqa.

Kaloper i Krizantema kriju da se vole.

T

T

T

T

N

N

N

N

56

1. Napiši kako se zove pozorište u kojem se igra Gusarski kapetan?

Pozorište Pan teatar predstavilo je neke od svojih predstava.

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E

2. Napiši u kojoj predstavi osim glumaca u~estvuju i gledaoci.

3. Kakva je predstava Gusarski kapetan? Dopuni re~enicu re~ima iz opisa predstave.

Predstava je .

4. U svaki kru`i} upiši broj predstave iz koje je fotografija uzeta.

43

2. USPAVANA LEPOTICAPremijera ove predstave bila je 18. 12. 2005. Predstava na zanimqiv na~in prati radwu istoimene bajke i namewena je deci od 7 do 12 godina.

3. GUSARSKI KAPETANNa sceni našeg pozorišta gusarskikapetan tra`i sedmoglavo ~udovište... Preporu~ujemo ovu predstavu jer jezabavna i pou~na.

1. CRVENKAPAOva predstava je uvek druga~ija jer mali gledaoci na sceni razgovaraju sa Crvenkapom i sami odlu~uju kakav }e biti kraj pri~e.

57

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E

U~i{ i saznaje{:

• da su u re~nicima sakupqene mnoge re~i• kako se sastavqaju pitawa i pi{e dijalog• da je u bajkama sve mogu}e• gde mo`eš da na|eš ma~ka u ~izmama• da se u basnama `ivotiwe ponašaju kao qudi• ko prede, a ništa ne isprede• ko ceo dan hoda, a nikuda ne ide• ko je J. J. Zmaj, a ko je Dragan Luki}• kako se piše adresa...

Kad sve to nau~i{ i sazna{:

• ide{ na rekreativnu nastavu• proslavqa{ kraj {kolske godine...

5. U [KOLI

58

1. Poveì linijom imenicu i re~ koja je opisuje.

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E

2. Poveì linijom re~i koje imaju isto zna~ewe, kao što je zapo~eto. U levoj koloni jedna re~ je višak.

44

torbe posledwa doma}i školsko

zidne zvono

klupa školske novine zadatak

dembelisati

ko~operiti se

dopadati se

skrasiti se

ne raditi ništa

smiriti se

praviti se vaàn

3. Dopuni re~enice. Izaberi po jednu od ponu|enih re~i.

slavuj gavran detli} ris papagaj

• Šaren je kao detli}.

• Crn je kao .

• Pri~a kao .

• Peva kao .

• Qut je kao .

59

1. Razgovaraju Boris i Milena. Znamo šta Milena odgovara, ali ne znamoBorisova pitawa. Smisli ih i napiši.

45JE

ZI

^K

E [

KO

LI

CE

2. Na svakoj liniji dopiši još po jednu re~enicu, kao što je zapo~eto.

Tišina! Prestanite da razgovarate.

Izvinite!

Bravo!

êstitam!

3. Jelena se vratila iz škole. O ~emu razgovaraju Jelena i wen tata? Zamisli taj razgovor i zapiši ga.

Tata: „Kako je bilo u školi?”

Jelena: „ .”

Tata: „ ?”

Jelena: „ .”

Boris:

Ho}eš li napoqe?

?

?

?

Milena:

Ne mogu, radim doma}i.

Nije teàk.

îm završim.

Moèmo na igralište.

60

1. Pro~itaj tekst i popuni prazna poqa.

Imenice i glagoli su vrste re~i. Imenice se dele na zajedni~ke i vlastite.

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E

3. Napiši pravilno re~enice:

volimdaidemuškolujeruwojimammnogodrugara

viševolimdaseigramnegodaradimdoma}izadatak

46

VRSTE RE^I

zajedni~ke

re~i koje imenuju bi}a i stvari

re~i koje imenuju šta neko radi

re~i koje imenuju kakvo je nešto

devojka

princ

je ~ekala beli

• Devojka je ~ekala princa na belom kowu.

• U ku}i od ~okolade `ivela je veštica.

• Ru`no pa~e je sawalo da postane divan labud.

• Princeza je odletela na ~arobnom }ilimu.

2. Pro~itaj re~enice, a zatim popuni tabelu. Mi smo zapo~eli, ti nastavi.

61

1. Patuqci su Sneàni pri~ali o bajkama. Tri patuqka su pogrešila.Precrtaj brojeve tih patuqaka.

47JE

ZI

^K

E [

KO

LI

CE

2. U kruì}e ispred re~enica upiši brojeve od 1 do 5, tako da dobiješ pri~u. Jedan broj je ve} upisan.

Vodeni~arev sin se oènio princezom i sre}no su ìveli.

Ma~ak je bio neobi~an, umeo je da govori i znao je mnoge veštine.

Bio jednom jedan siromašan vodeni~ar, koji je imao tri sina.

Najstarijem sinu je ostavio vodenicu, sredwemmagarca, a najmla|em ma~ka.

Ma~ak je obe}ao gospodaru da }e mu pomo}i da prona|e sre}u.

Bajke obi~no imajutuàn kraj.

U bajkama se pojavqujubi}a koja ne postoje.

U bajkama se govori o ~udesnim doga|ajima.

U bajkama se govori o obi~nim doga|ajima.

Bajke su kratkepri~e o

ìvotiwama.

1

3

4

5

7

6

Bajke obi~no imajusre}an kraj.

U bajkama se pojavquju predmeti

koji ne postoje.

3

2

62

1. Poveì linijom kwigu i tekst koji se na wu odnosi.

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E

2. U svaki kruì} upiši odgovaraju}i broj.

• Bio jedan car i imao sina.

• Na zlatnu jabuku sletelo je paunica.

• Da li znate bajku o Sneàni i patuqaka?

• Vuk je oduvao ku}u u kojoj su ìvela praseta.

• Zmaj je odleteo iza sedam gora i mora.

• Mali kroja~ je jednim udarcem ubio muva.

48

Pri~a o dvojiciprevaranata i jednom

caru koji je voleo da selepo obla~i.

Izbor najboqih dramskihtekstova namewenih

malim glumcima.

Pri~e u kojima se ìvotiwe

ponašaju kao qudi.

Kwiga šala koja }eobradovati, razveseliti i nasmejati svako dete.

9

7

63

1. Pored svake re~enice zaokruì šta je mogu}e, a šta nemogu}e u stvarnosti.

49JE

ZI

^K

E [

KO

LI

CE

2. Napravi Mali re~nik bajki tako što }eš objasniti šta zna~e ove re~i:

• A@DAJA,

• BAJKA,

• VEŠTICA,

• GORA, velika planina; u bajkama junaci ~esto ìve iza sedam gora

3. Sigurno si ~uo/~ula za zmajeve. Napiši tri re~enice o zmaju koji se zovePlamenko. Treba da saznamo šta on radi, gde ìvi i kakav je.

4. Napiši kako se Plamenko preziva.

U carevoj bašti rasla je zlatna jabuka. mogu}e nemogu}e

Devojka se pretvori u pticu i odleti. mogu}e nemogu}e

Kad ujutru svane, najmla|i sin po|e na put. mogu}e nemogu}e

Zmaj je ~ekao princa u svom dvorcu. mogu}e nemogu}e

Bio jedan car, pa imao tri sina. mogu}e nemogu}e

64

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E

3. Iz kog dela basne je ova re~enica?

a) s po~etka basne

b) iz sredine basne

v) s kraja basne


2. Napiši kakve osobine imaju ove `ivotiwe u basnama.

• Sova je .

• Zec je .

• Magarac je .

• Lisica je .

50

Slede}a re~enica je uzeta iz jedne basne.

U tom ~asu vrati se petao i upita kokoške kuda su krenule.

1 u kojima

`ivotiwe govore

2i ponašaju se

kao qudi

3basne su pri~e

1. Pore|aj brojeve balona pravim redosledom, tako da dobiješ re~enicu o basnama.

65

1. Zaokru`i tri re~i koje se odnose na poslovicu.

• pri~a

• mudra • pesma

• šaqiva

• kratka

• izreka • duga~ka

51JE

ZI

^K

E [

KO

LI

CE

2. Zaokru`i broj ispod deteta koje nije izgovorilo poslovicu.

3. Šta zna~i poslovica Sloga ku}u gradi, a nesloga razgra|uje?

a) Vredni qudi ku}u grade, a lewi je ruše.

b) Neko ho}e da gradi ku}u, a neko ne}e.

v) Kad se qudi dogovore, posao }e uspeti.

g) Kad napraviš ku}u, ona ti se sruši.


Riba ribi grize rep.

Jedna lasta ne ~ini prole}e.

Prijateq se u nevoqi poznaje.

Zdravqe je najve}e bogatstvo.

1 2

3 4

1. U svaki kruì} upiši odgovaraju}i broj:1 – zagonetka 2 – razbrajalica 3 – brzalica 4 – poslovica

Ko rano rani, dve sre}e grabi.

Ko ceo dan hoda, a nikuda ne ide?

Na vrh brda vrba mrda.

En den dinu savaraka tinu...

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E

2. Zaokruì slovo ispred niza koji odgovara tekstu.

a) šqiva, gnezdo, ùmance, belance, IŠ

b) gnezdo, {qiva, ùmance, belance, IŠ

v) šqiva, gnezdo, belance, ùmance, IŠ

3. Poveì zagonetku s wenim rešewem.

52

Na šqivi gnezdo, U gnezdu jaje,U jaju belance,U belancu ùmance,U ùmancu piše IŠ– ti `muriš.

Prede, a ništa ne isprede.

Ima glavu i jednu nogu.

Druge zove, sebe ne ~uje.

Najviše zna,najmawe govori.

66

67

2. Pro~itaj tekst u kojem nedostaje jedna re~enica.

Zaokru`i slovo ispred re~enice koja nedostaje.

a) On je osnovao i list Zmaj, po kojem je dobio nadimak.

b) Jovan Jovanovi} Zmaj je jedan od naših najpoznatijih pesnika.

v) List Zmaj je imao mnogo ~italaca.

53JE

ZI

^K

E [

KO

LI

CE

1. ^ije se ime nalazi na koricama kwige?

a) ime vlasnika kwige koju je Jovica našao

b) ime de~aka koji je kwigu našao

v) ime pisca kwige koju je Jovica našao


Razgovaraju dva druga:

Perica: Kakva ti je to kwiga?

Jovica: Našao sam je u parku, pa je nosim vlasniku.

Perica: Otkud znaš ~ija je?

Jovica: Pa piše na koricama DRAGAN LUKI]!

Naš ~uveni pesnik Jovan Jovanovi} Zmaj bio je osniva~ mnogih listova za decu.

? ? ?

List Zmaj je bio jedan od naj~itanijih de~jih listova.

68

1. Šta su |a~ke muke? JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E

2. Kako se ose}aju deca u ovoj pesmi?

3. Zašto se ova pesma zove Posledwe pitawe?

a) Zato što je kraj školske godine.

b) Zato što su u~iteqi potrošili sva pitawa.

v) Zato što |ake stalno ne{to pitaju.


4. Zaokruì slovo ispred re~enice koja nedostaje u receptu.

a) U bokal dodaj vodu i dobro promešaj.

b) U bokal ubaci kocku leda i sipaj sok.

v) U bokal dodaj limunov sok i promu}kaj.

g) U bokal sa sokom dodaj med i promešaj.

54

Nakon posledweg ~asa u školi došli su ti drugovi i drugarice.Moète sami da napravite limunadu s medom. Pro~itajte recept:

Limun iseci napola i iscedi sok.

Sok sipaj u bokal i dodaj med.

? ? ?

Stavi sok u friìder da se ohladi.

POSLEDWE PITAWE

Šta }emo raditi sa torbama na kraju školske godine?

Baci}emo ih svi uvis.

Pa onda?

Onda još jednom.

I onda?

Onda }emo ih uhvatiti u rukei zaboraviti sve |a~ke muke.

69

2. Una, Nikola, Vuk i Uroš otišli su na rekreativnu nastavu na Zlatibor.

Pro~itaj re~enice koje oni izgovaraju:

1. Una: „U`ivam u sobi s pogledom na jezero.”

2. Nikola: „Veslam prema obali.”

3. Vuk: „Evo me u prodavnici sportske opreme.”

4. Uroš: „Molim Vas, ~etiri karte do U`ica.”

Na mapi ozna~i:

• brojem 2 mesto na kom se nalazi Nikola

• brojem 3 mesto na kom se nalazi Vuk

• brojem 4 mesto na kom se nalazi Uroš.

• Mesto na kom se nalazi Una ozna~ili smo brojem 1.

55JE

ZI

^K

E [

KO

LI

CE

1. Pro~itaj tekst i podvuci re~enicu u kojoj su opisane prirodne lepote Zlatibora.

Zlatibor je planina u srcu Srbije. Nalazi se na polovini putaizme|u Beograda i crnogorskog primorja.

Ova planina je poznata po borovim šumama, bujnim pašwacima,cvetnim livadama i bistrim potocima.

Zbog prirodnih lepota mnogobrojni gosti rado pose}ujuZlatibor. Na Zlatiboru je uvek i mnogo |aka, koji tu dolaze na rekreativnu nastavu.

ZLATIBOR

Po{ta

Dom zdravqa

Pe{a~ka staza

Parking BEOGRAD

GOLIJA

Ko{arka{kitereni

HotelPalisad

JezeroAutobuska

stanica

Skijali{te

Sportski tereniBazeni

Poslasti~arnica

PODGORICA

Fudbalskitereni

Tr`nicentar

1

70

1. Pro~itaj deo jelovnika iz de~jeg odmarališta na Zlatiboru i odgovori na pitawa.

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E

2. Prona|i i podvuci re~enicu koja ne pripada ovom uputstvu.

56

UPUTSTVO ZA SPRAVQAWE ZLATIBORSKOG ÂJA

Kesicu s listi}ima zlatiborskog ~aja staviti u posudu, prelitivrelom vodom i poklopiti. Posle deset minuta izvaditi kesicu.âj zasladiti po potrebi. Listi}i ~aja suše se na suncu.

• Kojim danima se za uìnu dobija vo}e?

• Kog dana deca za ru~ak imaju kupus s mesom i proju?

• Šta je za doru~ak u ~etvrtak?

• Ako je na jelovniku za uìnu sutlijaš, koji napitak }e biti posluèn

slede}eg dana?

Napitak Doru~ak Uìna Ru~ak

Ponedeqak ~aj s medomviršla

u kifli, jogurt

jabuka~orba,

makarone s jajima

Utoraksok

od breskve

namaz od šunke

i sira, hleb,salata

kola~ od griza

boranija,pile}e pe~ewe,

salata i hleb

Sreda limunadakajgana,

hleb, salatabreskva

~orba, riba,

krompir, hleb

êtvrtaksok

od jabukeka~amak sa sirom

sutlijaškupus

s mesom, proja

Petak ~aj s medom

namaz od šunke

i sira, hleb,salata

krofne sa xemom

supa, musaka,

hleb, pavlaka

71

1. Javi se svojima ovom razglednicom. Napiši punu adresu.

57JE

ZI

^K

E [

KO

LI

CE

2. Napiši na razglednici kako provodite dane na Zlatiboru.

3. Pošaqi poruku mobilnim telefonom drugu ili drugarici. Napiši mu/joj poruku o svom povratku. Ona treba da sadr`i do 5 re~i.

72

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E58

TEST SA ME\UNARODNOG ISPITIVAWA ÎTALA^KESPOSOBNOSTI – PIRLS

Ovaj posledwi radni list malo je druga~iji od ostalih. U wemu }ešna}i lepu pri~u o deci koja su spasavala ìvotiwe. To je pri~a koju su tvoji vršwaci širom sveta ~itali, a zatim i odgovarali na pitawa u vezi s wom.

Sada je na tebe red. Ako pa`qivo pro~itaš pri~u, ne}e ti biti teškoda odgovoriš na pitawa.

NO]I MORSKIH PAPAGAJABrus Makmilan

Svake godine crno-bele ptice naranxastih kqunova pose}ujuislandsko ostrvo Hajmi. Te ptice se nazivaju morski papagaji.Poznate su kao „morski klovnovi” zbog sjajnih kqunova inezgrapnih pokreta. Morski papagaji su nespretni pri poletawu i sletawu jer imaju zdepasta tela i kratka krila.

Hala ìvi na ostrvu Hajmi. Svakodnevno osmatra nebo. I dok jeposmatrala s vrha litice koja se nadnosi nad morem, ugledala je prvogmorskog papagaja te sezone.

Hala šapu}e „Landi”, što na islandskom zna~i„morski papagaj”.

Uskoro je nebo išarano mrqicama morskih papagaja– oni su svuda. Posle zime provedene na moru vra}ajuse na Halino ostrvo i na obli`wa nenastawena ostrvada poloè jaja i odgaje mlade.

Iz godine u godinu ovi „morski klovnovi” vra}aju se u iste rupe u stenama. To je jedino doba godine kada dolaze na obalu.

Hala i weni prijateqi pewu se na stene da bi posmatrali ptice.Vide parove kako tapkaju zajedno, spojenih kqunova. Ve} znaju da }esvaki par uskoro poloìti jaje u duboku rupu u steni. Kada se pti}ibudu izlegli, roditeqi }e im donositi ribu i hraniti ih. Svako pti~e}e izrasti u mladog papagaja. No}i morskih papagaja nastupaju kadamlade ptice kre}u na svoj prvi let. I mada su te no}i još nedeqamadaleko, Hala se ve} uveliko priprema za wih skupqaju}i kartonskekutije.

îtavog dugog leta odrasli morski papagaji love ribu i neguju svojemlade. Do avgusta cvetovi pokrivaju rupe u stenama. Kada je cve}e

73

58JE

ZI

^K

E [

KO

LI

CE

u punom cvatu, Hala zna da se ~ekawena no}i morskih papagaja bliìkraju.

Skriveni u rupama u stenama,pti}i su izrasli u mlade ptice. Sadaje trenutak da Hala i weni prijateqiizvade kutije i bakqe pripremqeneza no} morskih papagaja. Od ve~eraspa u naredne dve nedeqe morskipapagaji }e se otiskivati na more datamo provedu zimu.

U tami no}i mladi morski papagaji napuštaju svoje rupe i kre}u na prvi let. Kratak je put od visokih stena do vode, koji oni prelazelepršaju}i krilima. Ve}ina ptica spusti se do vode sigurno. Ali nekezbune seoska svetla – mo`da pomisle da su svetla mese~evi zraci kojise odraàvaju u vodi. Zato se svake no}i na stotine mladih morskihpapagaja sruši na zemqu u selu. Nesposobni da polete s ravnog tla, oni tr~e okolo i pokušavaju da se sakriju.

Hala i weni drugari provodi}e svaku no} u tragawu za zalutalimmladim morskim papagajima koji nisu uspeli da se domognu vode. Aliza wima }e se u potragu dati i seoski psi i ma~ke. A ~ak i ako ih se nedokopaju psi i ma~ke, mogu ih pregaziti automobili ili kamioni. Decazato moraju prva prona}i zalutale ptice. Sve do deset uve~e uliceHajmija su ìve i pune dece koja tumaraju tamo-amo.

Hala i weni prijateqi punom parom spasavaju mlade papagaje.Naoruàni bakqama, oni šetaju kroz selo u potrazi za neosvetqenimmestima. Kada ugledaju morskog papagaja, tr~e za wim, hvataju ga i pa`qivo smeštaju u kartonsku kutiju.

Tokom te dve nedeqe sva deca na Hajmiju spavaju vi{e preko dana da bi uve~e mogla duè da ostanu budna. Ona spasavaju hiqade morskihpapagaja.

Svake no}i Hala i weni prijateqinose spasene morske papagaje svojimku}ama. Slede}eg dana, s kutijamapunim ptica, deca se spuštaju doplaè.

Vreme je da se morski papagajioslobode. Hala osloba|a prvog. Drìga neko vreme u rukama da bi se onnavikao da leprša krilima. Zatim,drè}i papagaja i daqe ~vrsto u

rukama, ona ga zaquqa u vazduhu i pusti iznad vode. Papagaj lepršakrilima i posle kratkog leta spu{ta se bezbedno na vodu.

Dan za danom Halini papagaji otplovqavaju, sve dok wihovimno}ima te godine ne do|e kraj. Dok posmatra posledwe mladunce i odrasle ptice kako odlaze na more, na kom }e provesti zimu, Hala se oprašta s wima do slede}eg prole}a.

@eli im sre}an put dok im dovikuje: „Do vi|ewa! Do vi|ewa!”

74

1. Zašto su morski papagaji nespretni pri poletawu i sletawu?

a) Zato što ìve u zemqi leda.

b) Zato što gotovo nikada ne dolaze do obale.

v) Zato što mnogo vremena provode na stenama.

g) Zato što imaju zdepasto telo i kratke noge.


JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E

2. Gde morski papagaji provode zimu?

a) U stenama.

b) Na plaì.

v) Na moru.

g) Na ledu.

3. Zašto morski papagaji dolaze na ostrvo?

a) da bi ih qudi spasli

b) da potraè hranu

v) da poloè jaja

g) da nau~e da lete

4. Na osnovu ~ega Hala zna da }e mladi morski papagaji uskoro poleteti?

a) Zato što im roditeqi donose ribu.

b) Zato što su cvetovi u punom cvatu.

v) Zato što se pti}i skrivaju.

g) Zato što leto upravo po~iwe.

5. Šta se dešava za vreme no}i morskih papagaja?

a) Parovi morskih papagaja tapkaju spojenih kqunova.

b) Mladi morski papagaji kre}u na svoj prvi let.

v) Pti}i morskih papagaja se legu iz jaja.

g) Mladi morski papagaji dolaze s mora na obalu.

6. Šta bi qudi u selu mogli da urade da bi spre~ili mlade morske papagaje

da greškom sle}u na zemqu?

a) Mogu da ugase svetla.

b) Mogu da pripreme kartonske kutije.

v) Mogu da zadrè ma~ke i pse u ku}ama.

g) Mogu da bakqama osvetle nebo.

58

75

58JE

ZI

^K

E [

KO

LI

CE

7.

8. Objasni kako Hala koristi kartonsku kutiju za spasavawe morskih papagaja.

9. Koja je, prema tekstu, opasnost s kojom se suo~avaju mladi morski papagaji?

a) Mogu da se udave u vodi pri sletawu.

b) Mogu da se izgube u rupama u stenama.

v) Mo`e se desiti da im roditeqi ne donesu dovoqno ribe.

g) Mogu da ih pregaze automobili i kamioni.

10. Zašto deca mogu da osloba|aju mlade morske papagaje samo na dnevnom svetlu?Za objašwewe upotrebi informacije koje se nalaze u tekstu.

11. Šta mladi morski papagaji rade pošto ih Hala i weni drugari oslobode?

a) Šetaju pla`om.

b) Pole}u sa stena.

v) Sakrivaju se u selu.

g) Plivaju u moru.

12. Napiši koja bi dva razli~ita ose}awa Hala mogla da ima pošto oslobodi mlade morske papagaje. Objasni svako ose}awe.

1.

2.

13. Da li bi voleo/volela da spasavaš mlade morske papagaje s Halom i wenimprijateqima? Neka ti pro~itani tekst pomogne u objašwavawu.

U zadacima 7 i 8 treba da objasniš kako Hala spasava mlade morske papagaje.

Objasni kako Hala koristi bakqu za spasavawe morskih papagaja.

77

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E

O REŠEWIMA

Poseban deo ove zbirke ~ine REŠEWA. Radni listovi su preslikani da bi se u~eniklakše snašao, s tom razlikom što se pored svakog zahteva, osim oznake wegove teìne,odnosno nivoa, nalazi i opis znawa i ume}a koje se tim zahtevom ispituje.

Zahvaquju}i tome, u~enik i wegov roditeq mo}i }e da provere u kojoj je meriovladano znawem i traènim veštinama.

Koji odgovor priznati kao ta~an odgovor?

U REŠEWIMA su ta~ni odgovori dati na na~in koji je naveden i u instrukciji – da se nešto nacrta, zaokruì, podvu~e, poveè, prepiše. Me|utim, u~enikov odgovormoè na odre|en na~in da odstupi od odgovora navedenog u rešewu, na primer:

• u~enik nije odgovorio na traèni na~in (tekst je podvukao, a trebalo je da ga prepi{e, zaokruìo je tekst, a trebalo je da ga precrta)

• dao je druga~iji odgovor od navedenog, ali ta~an i smislen• u~enikov odgovor nije napisan potpunom re~enicom, ve} jednom re~ju

ili sintagmom, ali je ta~an i direktan odgovor na postavqeno pitawe.

U svim tim slu~ajevima odgovore u~enika treba prihvatiti kao ta~ne.Kroz zadatke u kojima se od u~enika traì da napiše šta misli o postupku nekog

junaka ili o stavu pisca, odnosno autora teksta, i da obrazloì zašto tako misli,ve`ba se veština da se formuliše i argumentuje sopstveni stav. Kod ovakvih pitawane ocewuje se sadràj u~enikovog odgovora. Va`no je da u~iteq poštuje mišqewe i stav deteta i da pokaè da uvaàva wegov pokušaj da iskaè i obrazloì svoj stav.Preciznije re~eno, neta~an odgovor je samo onaj odgovor u kome nema u~enikovog stavaili obrazloèwa tog stava.

Pri procewivawu ta~nosti, odnosno neta~nosti odgovora, u~iteq stalno treba da ima na umu to da se jednim zahtevom ispituje samo jedna sposobnost. Na taj na~in i u~iteq, i u~enik, i roditeq mogu da vide u ~emu je dete dobro, a u ~emu je slabije. Na primer, ako se traì pronalaèwe odre|ene informacije, uo~avawe nekih odnosau tekstu ili izvo|ewe zakqu~aka i ako u~enik ta~no odgovori, ali u odgovoru napravijezi~ke i pravopisne greške, onda se zbog nepoznavawa i nepoštovawa pravopisnihpravila ne sme umawiti vrednost wegovog odgovora.

Rešewa nisu pra}ena bodovawem koje bi automatski vodilo ka odre|enoj oceni jerizme|u nivoa znawa, na jednoj strani, i ocene, na drugoj, ne stoji znak jednakosti. Ciqautora je bio da Zbirka sluì proveri kvaliteta u~eni~kih postignu}a, a ne vrednovawupostignu}a u kategoriji {kolskih ocena. Ipak, prema proceni mogu}nosti odeqewa u celini, kao i pojedinih u~enika, u~iteqi mogu sami da odrede broj poena potrebnih za odre|enu ocenu, pri ~emu bi trebalo da vode ra~una o nivou na kojem se odre|enizadatak nalazi, odnosno o teìni zahteva u zadatku.

78

1.P

ove`

i li

nijo

m s

tiho

ve i

odg

ovar

aju}

a go

diš

wa

doba

.

JEZI^KE [KOLICE

1.O

~em

u na

m g

ovor

e ov

i st

ihov

i?

a) S

un~a

nih

dana

je s

ve m

awe.

b) P

tica

ma

i cv

e}u

je s

unce

dos

adil

o.

v) K

rovo

vi z

grad

a su

zak

loni

li s

unce

.

Zaok

ru`

i sl

ovo

ispr

ed t

a~no

g od

govo

ra.

2.P

odvu

ci t

ri

si

gur

na

dok

aza

za t

o da

se

bli`

i je

sen.

Po~

ela

je n

ova

šk o

lska

god

ina.

Nap

oqu

pada

kiš

a.L

iš}

e `

uti

i op

ada.

Pti

ce o

dlaz

e u

topl

ije

kraj

eve.

Qud

i ku

puju

nov

u od

e}u.

3.Za

okru

ì

broj

eve

ispr

ed d

ece

~ije

su

tvrd

we

ta~n

e.

12

JEZI^KE [KOLICE

2.K

oja

re~

mo`

e da

zam

eni

re~

str

mog

lavc

e ?

a) n

aopa

ko

b) i

znen

ada

v) n

eo~e

kiva

no

Zaok

ru`

i sl

ovo

ispr

ed t

a~no

g od

govo

ra.

3.U

kru

ì}

e up

iši

broj

eve

od 1

do

3, t

ako

da r

edos

led

stro

fa

odgo

vara

doga

|aji

ma

u pe

smi

Pr

ip

rem

awe

par

adaj

za z

a zi

mu.

Um

eš

da

pr

on

a|

eš

od

like

go

di

šw

eg

do

ba

u s

tih

ovi

ma

.

Um

eš

da

od

red

iš

tem

u (g

lavn

i m

oti

v) t

eks

ta i

ka

d n

ije

di

rektn

o i

ska

zan

a.

Ra

zum

eš

zn

a~

ew

e o

dr

e|

en

e r

e~

i u

teks

tu.

Um

eš

da

od

red

iš

ko

jim

red

om

je p

esn

ik r

asp

or

ed

io

str

of

e u

pesm

i.

Ra

zum

eš

šta

se p

rvo

ra

di

lo,

šta

dr

ugo

, a

šta

tr

e}

e.

Umeš

da i

zved

e{ z

akq

u~ke

u v

ezi

sa t

ekst

om

na o

sno

vu o

no

ga š

to z

naš

o p

ri

ro

di

i

sve

tu o

ko s

ebe.

Umeš

da i

zved

e{ z

akq

u~ke

u v

ezi

sa t

ekst

om

na o

sno

vu o

no

ga š

to z

naš

o p

ri

ro

di

i

sve

tu o

ko s

ebe.

U `

utom

aut

u st

iè

I `

uto

liš

}e

ni`

e...

Pot

r~it

e, p

olet

ite

sa s

vih

stra

na!

Na

tre{

wi

se r

ascv

etal

a be

la g

rana

...

Do|

oše

vru}

ine

ne~u

vene

I m

asla

~ak

po~e

da

vene

.

I k

ao n

ebes

ke p

tice

lete

svi

lene

pah

uqic

e...

prol

e}e

leto

jese

n

zim

a

Sve

je p

oš

lo s

trm

ogl

avc

eZ

a p

tic

e i

cve

}e

Ka

d j

e s

unc

e o

dus

talo

N

a k

ro

v d

a n

am

sle

}e.

Ka

o d

a j

e `

uto

qut

o,

Ka

o d

a n

as

ne}

e.

1

2

3

4

8

U je

sen

svak

og d

ana

pada

kiš

a.L

eto

je n

ajto

plij

ego

diš

we

doba

.Zi

mu

vole

sv

i q

udi.

U p

role

}e

se

prir

oda

budi

.

9

Sku

vani

m p

arad

ajzo

mja

ko s

u se

di~

ili,

svi

su s

re}

ni, r

umen

i,na

par

adaj

z li

~ili

.

3.

Tol'

ko je

par

adaj

zana

šlo

se

u po

qim

ada

su

ga d

opre

mil

iu

~etv

orim

kol

ima!

Par

adaj

z su

vre

dno

pren

osil

i, m

uval

i,sp

rem

ali

ga, c

edil

i,a

zati

m g

a ku

vali

.

1.

2.

JES

EW

A P

ES

MA

79

10

1.P

ro~i

taj s

trof

e iz

tri

pes

me.

JEZI^KE [KOLICE

1.I

z te

ksta

saz

naje

mo

da je

nar

cis:

a) l

ekov

it c

vet

prij

atno

g m

iris

a

b) o

trov

an c

vet

prij

atno

g m

iris

a

v) p

oqsk

i cv

et b

ez m

iris

a

Zaok

ru`

i sl

ovo

ispr

ed t

a~no

g od

govo

ra.

2.U

ovi

m s

tiho

vim

a pe

snik

:

a) o

pisu

je je

dan

sun~

an d

an u

poq

u

b) p

oziv

a da

se

dru`

imo

s pr

irod

om

v) g

ovor

i o

t om

e ka

ko d

a ~u

vam

o pr

irod

u

Zaok

ru`

i sl

ovo

ispr

ed t

a~no

g od

govo

ra.

3

114

JEZI^KE [KOLICE

2.P

opun

i ta

belu

kao

što

je z

apo~

eto.

3.Za

okru

ì

kwig

u u

kojo

j mo`

eš d

a pr

o~it

aš t

ekst

O n

arc

isu

.

Ra

zum

eš

šta

je o

pi

san

o (

gla

vni

mo

tiv)

u n

ave

den

im

sti

ho

vim

a.

Um

eš

u t

eks

tu d

a p

ro

na

|eš

in

fo

rm

ac

ije

u v

ezi

s

wego

vom

sa

dr

ì

no

m.

Um

eš

u t

eks

tu d

a p

ro

na

|eš

in

fo

rm

ac

ije

u v

ezi

s w

ego

vom

sa

dr

ì

no

m.

Pr

ep

ozn

aje

š v

rst

u te

ksta

pr

em

a w

ego

voj

sad

r`

in

i i

zn

aš

u k

ojo

j kw

izi

m

o`

eš

da

ga

na

|eš

.

Ra

zum

eš

šta

na

m p

esn

ik o

vim

sti

ho

vim

a p

or

u~uj

e;

ra

zum

eš

id

eju

pesm

e.

Kr

oz

po

qa

ne t

ra

vne

Po

vija

se r

eka

,O

gled

a s

e n

eb

oI

go

ra

da

leka

.

Nest

rp

qew

eV

e}

me s

te`

e,

Ha

jde p

o~

ni

Jed

no

m,

sne`

e.

Ove

lep

e d

ar

ove

Jese

n n

am

je d

ala

.D

ra

ga n

aš

a j

ese

ni

,O

d s

rc

a t

i h

vala

.

1.

2.

3.

Ako

je t

vrdw

a ta

~na,

zao

kru`

i T,

a a

ko n

ije,

zao

kru`

i N

.

Tvrd

wa:

Pro

~ita

j sti

hove

iz

pesm

e A

ko `

eli

{ d

a te

pr

ati

sr

e}a.

Ako

èli

š d

a t

e p

ra

ti s

re}

ab

udi

~eš

}e u

dr

uštv

u d

rve

}a

.

Ka

d i

zgub

iš

up

or

no

st i

vo

qu

sast

an

i s

e s

a s

unc

em

u p

oq

u.

nazi

v bi

qke

nar

cis

du`

ina

list

a

O N

AR

CI

SU

Na

rc

is

je b

iq

ka

vi

soka

od

20

do

40

cen

tim

eta

ra

. I

ma

usk

e l

ist

ove

,~

ija

je d

uì

na

pr

ib

li`

no

ist

a k

ao

i v

isi

na

bi

qke

. R

ast

e p

o v

la`

ni

mli

vad

am

a,

u b

aš

tam

a i

pa

rko

vim

a.

Im

a b

ele

ili

ùt

e c

veto

vep

ri

jatn

og

mi

ri

sa.

Veo

ma

je l

ep

, a

li i

otr

ova

n.

Ko

d n

as

se ~

est

o g

aji

ka

o u

kr

asn

a b

iq

ka

.

gde

biq

ka r

aste

boja

cve

tabe

la i

li `

uta

zaš

to s

e ga

ji

20

do

40

cm

ka

o u

kr

asn

a b

iq

ka

po

(vl

a`

ni

m)

liva

da

ma

, u

ba

šta

ma

i p

ar

ko

vim

a

U s

ve t

ri

str

ofe

opis

ana

je p

rir

oda.

T

N

U p

rvo

j str

ofi

opis

ana

je z

ima.

TN

U d

rug

oj s

trof

i pe

snik

ka`

e da

èl

i da

pad

ne s

neg.

TN

U t

re}

oj s

trof

i pe

snik

nab

raj

a je

sew

e pl

odov

e.T

N

Enci

klop

edij

a

Re~n

ik

stra

nih

re~i

Atl

as s

veta

80

1.N

apiš

i ko

su

liko

vi u

ovo

j pes

mi. 1

36JEZI^KE [KOLICE

2.Gd

e se

ko

sakr

io o

d ki

še?

Ako

je t

vrdw

a ta

~na,

zao

kru`

i T ,

a a

ko n

ije,

zao

kru`

i N

.

Tvrd

wa:

3.K

o se

u p

esm

i zo

ve @

u}a?

4.P

odvu

ci u

pes

mi

~eti

ri r

e~i

koje

ozn

a~av

aju

neš

to u

maw

eno.

5.V

etar

u o

voj p

esm

i š

ušti

. Nap

iši

šta

još

vet

ar m

oè

da r

adi.

6.U

sle

de}

oj r

e~en

ici

tri

re~i

su

napi

sane

nep

ravi

lno.

P

rona

|i i

h, a

zat

im i

h na

piš

i pr

avil

no.

U o

voj p

esm

i o

pi

san

a je

àb

a ko

ja k

ekr

e}e,

pti

~ic

a ko

ja c

rvk

u}e

i m

a~ka

koj

a m

aju~

e.

Um

eš

u p

esm

i d

a p

ro

na

|e{

po

da

tke o

li

kovi

ma

.

Um

eš

da

na

ved

e{

ko

ga j

e p

esn

ik p

om

en

uo u

pesm

i.

Um

eš

da

od

red

i{

li

k n

a o

sno

vu m

est

a n

a k

om

ta

j li

k `

ivi

.

Um

eš

da

pr

ep

ozn

aš

um

aw

en

ic

e u

teks

tu.

Zn

aš

re~

i k

oje

se o

dn

ose

na

po

jave

u p

ri

ro

di

.

Um

eš

pr

avi

lno

da

na

pi

šeš

re~

i.

12

JEZI^KE [KOLICE

2.N

apiš

i ko

liko

sti

hova

i s

trof

a im

a u

pesm

i.

stih

ova

i s t

rof

e.

3.Za

okru

ì

nasl

ov p

esm

e.

4.^

ime

je s

ve}

ica

oter

ala

mra

k?

a) t

oplo

tom

b) h

rabr

oš}

u

v) s

vetl

oš}

u

Zaok

ru`

i sl

ovo

ispr

ed t

a~no

g od

govo

ra.

5

Um

eš

da

po

ve`

eš

teks

t i

cr

te`

.

Pr

ep

ozn

aje

š d

elo

ve p

esm

e –

sti

h i

str

of

u.

Pr

ep

ozn

aje

š d

elo

ve p

esm

e –

na

slo

v.

Ra

zum

eš

id

eju

pesm

e.

SU

N^

AN

A P

ES

MA

Sun

ce j

e v

eli

ko z

latn

o o

koK

oje

sa

neb

a n

a n

as

gled

a.

U p

od

ne u

zlet

i k

ao

so

ko,

Izj

utr

a i

za|

e,

uve~

e s

ed

a.

Mi

sli

o b

i ~

ove

k,

Ka

d p

ogl

ed

a m

ra

k,

Da

je s

tra

šn

o m

o}

an

,D

a j

e s

iln

o j

ak.

To b

i b

ilo

na

op

ako

–A

l’,

na

sr

e}

u, n

ije

ta

ko:

Sve

}i

cu

za`

e`

i,

Mr

ak o

d t

eb

e b

e`

i.

MR

AK

Ka

da

ki

ša

pq

usko

m p

quš

tiP

qus

, p

qus

Hla

dn

o j

e,

a v

eta

r š

ušti

Šu,

šu

U k

u}i

je d

evo

j~i

ca

U g

nezd

aš

cu

pti

~i

ca

]i

ju,

}i

ju

@u}

u ~

uva

ku}

ic

aV

au,

va

uK

ra

j o

gwi

šta

ma

~ki

ca

Mi

jau,

mi

jau

A m

oj

à

ba

c l

ep

ota

nP

od

pe~

urko

m n

aš

ôst

an

Kr

e,

kr

e

Dev

oj~i

ca je

u k

u}i.

@u}

a je

kr

aj o

gwi{

ta.

@ab

ac je

u b

ari.

Pti

ca je

u g

nezd

u.

T T T T

N N N N

Osa

md

ve(T

a~

no

je i

ako

je

na

pi

san

o 8

i 2

.)

MR

AK

devo

j~i

ca

, p

ti~

ic

a,

@u}

a,

ma

~ki

ca

, `

ab

ac

(N

e m

or

a o

vim

red

om

.)

pa

s

gnezd

aš

ce,

pti

~i

ca

, ku}

ic

a,

ma

~ki

ca

duv

a,

fi

ju~

e,

zvi

`d

i,

no

si,

br

iš

e..

. (D

ovo

qn

a j

e j

ed

na

re~

, a

li j

e j

oš

bo

qe a

ko

je n

ap

isa

no

vi

še r

e~

i.)

kr

eke}

ec

vrku}

em

jau~

e (

mi

jau~

e)

A

B

V

1.K

oja

slik

a od

gova

ra t

re}

em s

tihu

u p

esm

i?

Zaok

ru`

i sl

ovo

ispo

d te

sli

ke.

PQ

US

, P

QU

S

81

1.[

ta s

azna

jem

o iz

ovo

g te

ksta

?

158

JEZI^KE [KOLICE

3.P

ro~i

taj t

ekst

o s

lika

rsko

j ~et

kici

. Jed

na r

e~en

ica

je s

uviš

na.

Pro

na|i

je i

pod

vuci

.

Um

eš

u t

eks

tu d

a p

ro

na

|eš

in

fo

rm

ac

ije

u v

ezi

s w

ego

vom

sa

dr

ì

no

m.

Um

eš

da

po

ve`

eš

teks

t i

sli

ku.

14

1.P

repi

ši

dve

kqu~

ne (

najv

a`ni

je)

re~i

iz

ovog

tek

sta:

JEZI^KE [KOLICE

2.Š

ta s

azna

jem

o iz

ovo

g te

ksta

?

3.O

d po

nu|e

nih

re~i

zao

kru`

i on

u ko

ja i

ma

isto

zna

~ew

e ka

o i

podv

u~en

a re

~ u

re~e

nici

. Nas

tavi

kao

št o

je z

apo~

eto.

7

Ra

zum

eš

teks

t i

um

eš

u w

em

u d

a p

ro

na

|eš

na

jva

`n

ije

re~

i (

za t

em

u te

ksta

).

Um

eš

da

pr

on

a|

eš

in

fo

rm

ac

ije

(p

od

atk

e)

u te

kstu

u v

ezi

s w

ego

vom

sa

dr

ì

no

m.

Ra

zum

eš

zn

a~

ew

e r

e~

i u

teks

tu;

umeš

da

pr

on

a|

eš

re~

sa

ist

im

zn

a~

ew

em

.

Ka

da

vet

ar

duv

a,

on

uzb

urka

vo

du

i s

tva

ra

ma

we i

li v

e}

e t

ala

se.

U s

lu~

aju

vr

lo j

ako

g ve

tra

, ta

lasi

mo

gu d

a b

udu

viso

ki

i d

o 2

0 m

eta

ra

.M

or

ska

po

vrš

in

a n

ika

da

ni

je p

otp

uno

mi

rn

a.

Uve

k n

egd

e d

ale

kod

uva

ju v

etr

ovi

, p

a s

e p

reko

besk

ra

jne p

u~i

ne t

ala

si p

ren

ose

da

qe.

U r

eke

, je

zer

a i

mo

ra

izl

iva

ju s

e p

rq

ave

otr

ovn

e v

od

e i

z f

ab

ri

ka

i

veli

ki

h g

ra

dsk

ih

ka

na

liza

ci

ja.

Za

to s

ad

u c

elo

m s

vetu

na

u~n

ic

i

i p

am

etn

i q

udi

za

hte

vaju

da

sva

ka

fa

br

ika

im

a f

ilt

er

e k

oji

}e z

ad

r`

ava

tio

tro

ve.

Ta

ko|

e,

na

u~n

ic

i z

ah

teva

ju d

a s

e s

ve p

rq

ave

vo

de p

ro

pus

te k

ro

zp

re~

ist

a~

e,

pa

da

se t

ek o

nd

a p

uste

u r

eke

, je

zer

a i

mo

ra

.

Iz

ovo

g te

ksta

saz

naj

emo

:

ko s

u za

ga|i

va~i

rek

a, je

zer

a i

mor

a

gde

se i

zliv

aju

prq

ave

i ot

rov

ne v

ode

kako

mo`

e da

se

spr

e~i

zaga

|iva

we

rek

a,

jeze

ra

i m

ora

kako

fil

ter

i za

dr`

avaj

u ot

rov

e

La|

apl

ovi

mor

em.

~am

ac

br

od

pod

mor

nica

Vet

ar ja

kodu

va.

sna`

no

sta

lno

d

ugo

Ogr

omni

su

valo

vi!

tala

si

vod

opad

i

izv

ori

Rib

ice

su r

ados

ne.

rad

ozna

le

pon

osne

v

esel

e

Zao

kru`

i D

A i

li N

E

DA

DA

DA

DA

NE

NE

NE

NE

Neb

o s

e o

gled

a u

mo

ru

ka

o m

i u

ogl

ed

alu

. K

ad

a j

e v

ed

ro

, m

or

e s

e p

lavi

,a

ka

da

je o

bla

~n

o,

i p

ovr

ši

na

mo

ra

je s

iva

. B

oja

mo

ra

se m

ew

a

i u

za

visn

ost

i o

d b

oje

dn

a,

dub

in

e i

bi

qn

og

svet

a n

a d

nu.

SL

IK

AR

SK

A ^

ET

KI

CA

Sed

im

u s

vojo

j f

ote

qi

, a

isp

red

men

e s

toji

li

st k

oji

}e m

oja

~et

ki

ca

usr

e}

iti

pr

ole

}n

im

bo

jam

a i

plo

do

vim

a.

êt

ki

ca

la

gan

im

po

kr

eti

ma

cr

ta p

ri

ro

du.

êt

ki

ce s

u vr

lo j

ef

tin

e.

Sva

ka

bo

ja n

a c

rte

ù

im

avr

ago

last

sja

j.

Iz

ovo

g te

ksta

saz

naj

emo

:

od ~

ega

zavi

si b

oja

mor

a

kakv

e je

boj

e m

ore

kada

je d

an o

bla~

an

koli

ka je

dub

ina

mor

a

koje

su

biq

ke n

a dn

u

Zao

kru`

i D

A i

li N

E

DA

DA

DA

DA

NE

NE

NE

NE

Osn

ovn

e s

lika

rsk

e t

em

e s

u p

or

tret

(na

sli

ka

no

je l

ic

e ~

ove

ka

);

pejz

a`

(na

sli

ka

na

je p

ri

ro

da

); m

rtv

a p

ri

ro

da

(na

sli

ka

no

je c

ve}

e

u va

zi,

po

su|

e,

vo}

e..

.)

tala

si i

li m

or

eve

tar

AB

V

2.Za

okru

ì

slov

o is

pod

pej

za`

a.

Ra

zum

eš

teks

t i

um

eš

da

pr

ep

ozn

aš

re~

en

ic

u ko

ja m

u n

e p

ri

pa

da

(n

ije

u v

ezi

s t

em

om

).

82

16

JEZI^KE [KOLICE

2.N

a ko

joj s

tran

ici

mo`

eš d

a pr

o~it

aš t

ekst

o b

aric

ama?

3.U

kom

ogl

edu

se n

alaz

i sl

ede}

i te

kst?

Pr

edla

èm

o ti

da

nap

rav

iš

mal

i b

iq

ni

sve

t . P

otr

ebn

i s

u ti

teg

la,

zem

qa

za c

ve}

e, m

alo

šq

unka

i r

azn

e si

tne

biq

ke.

a) C

vet

u dv

e bo

je

b) N

apra

vite

vrt

u t

egli

v) K

orew

e ko

je r

aste

cik

-cak

Zaok

ru`

i sl

ovo

ispr

ed t

a~no

g od

govo

ra.

9

Um

eš

da

ko

ri

sti

š d

elo

ve k

wi

ge.

Um

eš

da

po

ve`

eš

teks

t s

wego

vim

na

slo

vom

.

Ovo

je d

eo S

adr`

aja

iz k

wig

e O

gled

i.

Na

osm

oj

(8).

SA

DR

@A

J

VO

DA

....

....

....

....

....

....

....

....

....

....

....

....

.. 7

Za

što

na

sta

ju b

ar

ic

e .

....

....

....

....

....

...

8Te~

ni

sen

dvi

~ .

....

....

....

....

....

....

....

....

. 1

4

BI

QK

E..

....

....

....

....

....

....

....

....

....

....

...

20

Cve

t u

dve

bo

je..

....

....

....

....

....

....

....

....

22

Na

pr

avi

te v

rt

u te

gli

...

....

....

....

....

.. 2

5K

or

ew

e k

oje

ra

ste c

ik-c

ak .

....

....

....

26

VA

ZD

UH

....

....

....

....

....

....

....

....

....

....

....

27

Da

li

va

zduh

im

a t

e`

in

u ..

....

....

....

.. 2

8H

ar

tija

dr

ì

lew

ir

...

....

....

....

....

....

. 3

0K

ro

mp

ir

sa

pti

~ji

m p

er

im

a .

....

....

.. 3

1

1.U

kom

del

u kw

ige

se n

alaz

i og

led

o kr

ompi

ru s

a pt

i~ji

m p

erim

a?

a) V

OD

A

b) B

IQ

KE

v) V

AZD

UH

Zaok

ru`

i sl

ovo

ispr

ed t

a~no

g od

govo

ra.

Um

eš

da

ko

ri

sti

š d

elo

ve k

wi

ge:

zna

š g

de d

a t

ra

ì

š o

no

što

te i

nte

resu

je.

18

1.P

odvu

ci s

tih

koji

nam

gov

ori

koli

ko r

ogov

a i

maj

u tr

i ja

rca.

JEZI^KE [KOLICE

2.K

olik

o st

rof

a im

a ov

a pe

sma?

3.K

olik

o st

ihov

a im

a sv

aka

stro

fa?

4.S

mis

li i

nap

i{i

nasl

ov z

a ov

u p

esm

u.

5.S

ad t

i sm

isli

i n

apiš

i re

~eni

cu u

vez

i sa

sva

kim

bro

jem

.

10

Um

eš

u p

esm

i d

a p

ro

na

|eš

in

fo

rm

ac

iju

u v

ezi

s w

en

om

sa

dr

ì

no

m.

Um

eš

da

pr

ep

ozn

aš

delo

ve p

esm

e –

sti

h i

str

of

u.

Um

eš

da

pr

ep

ozn

aš

delo

ve p

esm

e –

sti

h i

str

of

u.

Ra

zum

e{

pesm

u i

um

e{

da

od

red

i{

na

slo

v p

rem

a w

en

oj

sad

r`

in

i.

Um

eš

da

po

ve`

eš

pesm

u sa

on

im

što

zn

aš

o b

i}

im

a,

pr

ed

met

im

a i

po

java

ma

i

da

o t

om

e n

ap

iš

eš

ja

sne,

logi

~n

e i

isp

ra

vne r

e~

en

ic

e.

Ka

d k

a`

em

jed

an

–je

da

n k

qun

im

a p

tic

a,

jed

an

rep

– v

eve

ri

ca

.

Ka

d k

a`

em

dva

–

po

dve

ruk

e,

oka

dva

–

ti

i j

a,

ti i

ja

.

Ka

d k

a`

em

tr

i –

tri

rep

i}

a u

tr

i z

ec

a,

ec

a,

pec

a,

u tr

i z

ec

a.

Ka

d k

a`

em

~et

ir

i –

~

et'r

i r

oga

pu`

im

a,

~et

'ri

to

~ka

na

ko

lim

a.

Ka

d k

a`

em

pet

–p

et p

rst

iju

na

ruk

am

a,

po

to

liko

na

no

gam

a.

Ka

d k

a`

em

šest

–š

est

ro

gova

u t

ri

ja

rc

a,

šest

uš

iju

– t

ri

ma

gar

ca

.

Ka

d k

a`

em

sed

am

–u

ned

eq

i s

ed

am

da

na

,i

gra

}u

se s

vako

g d

an

a.

Ka

d k

a`

em

osa

m –

o

sam

no

gu u

dva

ma

~ka

,e p

a d

ost

a,

sad

je t

a~

ka

.

Kad

ka`

em je

dan.

..Je

dan

nos

im

a sv

ako

dete

.

Kad

ka`

em d

va...

Kad

ka`

em t

ri

...

Kad

ka`

em ~

eti

ri

...

Kad

ka`

em p

et...

Kad

ka`

em š

est.

..Š

est

kri

la i

maj

u tr

i p

tice

.

Kad

ka`

em s

edam

...

Kad

ka`

em o

sam

...

Na

pr

im

er

:P

esm

a o

br

oje

vim

a i

liK

oli

ko

~ega

im

a..

.

Osa

m (

8).

Tr

i (

3).

Np

r.:

Dva

u~

en

ika

sed

e u

ist

oj

klu

pi

.

Np

r.:

Tr

i s

pr

ata

im

a m

oja

zgr

ad

a.

Np

r.:

êti

ri

no

ge i

ma

sto

.

Np

r.:

Pet

da

na

u n

ed

eq

i i

dem

o u

ško

lu.

Np

r.:

Sed

am

pa

tuq

aka

je u

ba

jci

.

Np

r.:

Osa

m u

~i

on

ic

a i

ma

u m

ojo

j š

ko

li.

83

1.O

vaj t

ekst

je:

a) p

oruk

a

b) r

ekla

ma

v) v

est

g) o

glas

Zaok

ru`

i sl

ovo

ispr

ed t

a~no

g od

govo

ra.

19

11

JEZI^KE [KOLICE

2.K

olik

o je

sta

ra p

udli

ca?

3.Š

ta i

z ov

og t

ekst

a sa

znaj

emo

o pu

dlic

i?

a) k

akve

je b

oje

b) k

akvo

g je

zdr

avq

a

v) ~

ime

se h

rani

Zaok

ru`

i sl

ovo

ispr

ed t

a~no

g od

govo

ra.

4.P

odvu

ci u

tek

stu

re~i

koj

e po

kazu

ju š

ta s

ve p

as r

adi.

5.P

repi

ši

iz t

ekst

a tr

i re

~i k

ojim

a se

im

enuj

u bi

}a

i tr

i re

~i k

ojim

a se

imen

uju

pred

met

i.

•bi

}a:

•pr

edm

e ti:

Um

eš

da

pr

ep

ozn

aš

vr

stu

teks

tap

rem

a w

ego

voj

sad

r`

in

i.

Um

eš

u t

eks

tu d

a p

ro

na

|eš

in

fo

rm

ac

iju

(o

li

ku)

.

Um

eš

da

izv

ed

eš

za

kq

u~a

k (

o l

iku)

.

Um

eš

u t

eks

tu d

a p

ro

na

|eš

in

fo

rm

ac

iju

o l

iku.

Ra

zli

kuj

eš

re~

i k

oji

ma

se i

men

uju

bi

}a

od

re~

i k

oji

ma

se i

men

uju

pr

ed

met

i.

Pro

~ita

j tek

st.

Mla

d p

as

je u

vek n

est

aš

an

. V

oli

da

se i

gra

, a

deš

ava

se i

da

na

pr

avi

šte

tu.

Desi

se d

a u

igr

i i

zgr

ize

ci

pele

, p

oc

ep

a ~

ar

ap

e,

pr

ob

uši

lo

ptu

, p

oki

da

cve

}e..

.V

lasn

ik s

e n

a w

ega

ne q

uti

mn

ogo

jer

ga

vo

li.

Pa

s to

ose

}a

i ~

est

o s

eum

iq

ava

oko

svo

g ga

zde.

Dve

go

di

ne.

pa

s c

ve}

evl

asn

ik

ci

pele

~a

ra

pe

lop

ta

Pr

od

aje

m d

vogo

di

šw

u,zd

ra

vu,

vakc

in

isa

nu,

dr

esi

ra

nu

pud

lic

u.

Tel.

62

3-3

21

20

1.K

o su

pri

jate

qi

ma~

ka T

oše?

JEZI^KE [KOLICE

2.^

iji

je d

nevn

ik?

3.Gd

e je

pro

na|e

n dn

evni

k?

4.P

odvu

ci d

eo t

ekst

a iz

koj

eg s

e vi

di k

ako

je @

u}o

doš

ao d

o dn

evni

ka.

6.Za

okru

`i

nasl

ov p

ri~e

.

12

Um

eš

u t

eks

tu d

a p

ro

na

|eš

od

govo

r n

a p

ost

avq

en

o p

ita

we o

li

kovi

ma

.

Um

eš

u t

eks

tu d

a p

ro

na

|eš

od

govo

r n

a p

ost

avq

en

o p

ita

we.

Um

eš

u t

eks

tu d

a p

ro

na

|eš

in

fo

rm

ac

iju

o p

ost

upku

lika

.

Pr

ep

ozn

aje

š d

elo

ve t

eks

ta.

7.K

olik

o pa

susa

im

a ov

aj t

ekst

?

Pr

ep

ozn

aje

š d

elo

ve t

eks

ta –

pa

suse

(o

deq

ke,

celi

ne u

teks

tu).

8.U

kom

pas

usu

se d

etaq

no o

pisu

je d

nevn

ik?

Um

eš

da

ko

ri

sti

š d

elo

ve t

eks

ta.

9.I

z ko

g pa

susa

saz

naje

mo

šta

@u}

o m

isli

o d

nevn

iku?

5.Š

ta je

sra

mot

a za

ma~

ka i

z ov

e pr

i~e?

a) D

nevn

ik je

bio

na

praš

wav

om t

avan

u.

b) D

nevn

ik je

bio

sak

rive

n u

mra

viw

aku .

v) D

nevn

ik s

u iz

gric

kali

miš

evi.

Zaok

ru`

i sl

ovo

ispr

ed t

a~no

g od

govo

ra.

Um

eš

u t

eks

tu d

a p

ro

na

|eš

od

govo

r n

a p

ost

avq

en

o p

ita

we.

Mi

š (

Pr

or

ok)

i p

as

(Ša

ro

v).

To

ši

n (

ma

~ka

To

še).

Iza

pse

}e k

u}i

ce;

po

d k

ro

šw

om

(tr

eš

wi

no

g) d

rve

ta.

U d

rug

om

. U t

re}

em

(u

po

sled

wem

).

Tr

i (

3).

DO

@I

VQ

AJI

MA

^K

A T

OŠ

E

@U

]O

veli

ki

pse

}i

kn

ez

DO

@I

VQ

AJI

MA

^K

A T

OŠ

EO

vi d

o`

ivq

aji

sla

vno

g m

a~ka

To

še

i w

ego

vih p

ri

jate

qa, m

iš

a P

ro

ro

ka i

psa

Šar

ova

,n

ap

isa

ni

su

uz p

om

o}

To

ši

no

g d

nev

ni

ka, ko

ji je

pr

on

a|

en i

za p

se}

e ku

}i

ce

~uv

eno

gb

uvo

lovc

a @

u}e,

po

d s

am

om

kr

oš

wo

m jed

ne

treš

we.

Na t

reš

wi

no

m s

tab

lu p

ozn

ava

o s

eo

tisa

k o

štr

ih k

an

xi

. Zn

a~i

da je

@u}

o i

znen

ad

a p

otj

erao

neo

pr

ezn

og

Toš

u, a

ova

j,kl

isn

uvš

i u

z d

rvo

, i

zgub

io

svo

j d

nev

ni

k.D

nev

ni

k je

bi

o p

ri

li~n

o o

šte

}en

. Vi

di

se

da g

a je

gazd

a n

osi

o s

a s

ob

om

kr

oz

trw

e, n

o}

ukr

oz

ro

snu

travu

i p

o p

raš

wavi

m t

ava

ni

ma. O

sim

to

ga, b

io

je

umaza

n s

lan

in

om

, n

agr

i`

eno

d m

iš

eva (

koli

ko s

ram

ote

za jed

no

g m

a~ka

!), a n

a p

osl

edw

oj st

ran

i p

isa

lo je

krup

no

,p

se}

om

azb

uko

m:

„Ova

j d

nev

ni

k za

ple

ni

o i

pr

o~i

tao

pas

@u}

o, o

vdaš

wi

~uv

ar

ku}

e i

pse

}i

kn

ez. N

iš

tam

i s

e n

e sv

i|

a, p

ravi

ma~ji

kaš

aq

. Ne

vred

i jed

ne

~es

tite

ko

ske!

U m

ravi

wak

s p

isc

em!”

84

1.O

vaj t

ekst

je:

a) b

asna

b) š

ala

v) b

ajka

g) p

ri~a

Zaok

ru`

i sl

ovo

ispr

ed t

a~no

g od

govo

ra.

21

13

3.O

boj s

amo

ona

poq

a u

koja

su

upis

ane

re~i

koj

ima

se i

men

uju

bi}

a.

Um

eš

da

od

red

iš

red

osl

ed

do

ga|

aja

u p

ri

~i

.

Pr

ep

ozn

aje

š r

e~

i k

oji

ma

se i

men

uju

bi

}a

.

uta

km

ic

a

mja

uka

ti

Ti

mo

tije

slo

no

vi

volet

i

igr

a~

na

jlep

ši

fud

ba

l

ma

~a

k

Po

sle f

udb

als

ke u

takm

ic

e i

zme|

u m

iš

eva

i s

lon

ova

igr

a~

slo

n r

e~

ei

gra

~u

mi

šu:

– I

zvi

ni

te a

ko s

mo

igr

ali

ma

lo g

rub

o.

A m

iš

od

govo

ri

: –

Ni

šta

, n

iš

ta,

i m

i s

mo

se m

alo

gur

ali

.

Pr

ep

ozn

aje

š v

rst

u te

ksta

p

o w

ego

voj

sad

r`

in

i.

JEZI^KE [KOLICE

2.Up

iši

u kr

uì}

e br

ojev

e od

1 d

o 5,

tak

o da

re~

enic

e po

re|a

š p

ravi

lnim

redo

sled

om. D

va b

roja

su

ve}

upi

sana

.

Za m

ene

je o

n na

jpam

etni

ji i

naj

lepš

i m

a~ak

.

Maz

im s

vaku

ma~

ku k

oja

pro|

e po

red

men

e.

Odu

vek

sam

vol

ela

ma~

ke.

Kad

mja

u~e

i ho

da o

ko m

ojih

nog

u, o

n po

kuš

ava

neš

to d

a m

i ka

è.

Ali

, pos

toji

za

men

e je

dan

pose

ban

ma~

ak –

Tim

otij

e.

5 2 1 4 3

22

1.P

odvu

ci je

dnom

boj

icom

re~

enic

u iz

koj

e sa

znaj

eš z

ašto

zeb

e do

laze

u

naš

e kr

ajev

e.

JEZI^KE [KOLICE

2.P

odvu

ci d

rugo

m b

ojic

om r

e~en

icu

iz k

oje

sazn

aješ

zaš

to z

ebe

imaj

u sn

aàn

kq

un.

3.P

repi

ši

iz t

ekst

a dv

e re

~i n

a os

novu

koj

ih z

naš

da

su z

ebe

ptic

e.

4.Za

okru

ì

slov

o is

pred

tek

sta

u ko

jem

se

govo

ri o

dog

a|aj

u.

5.P

rona

|i i

pod

vuci

dve

odr

i~ne

re~

enic

e u

teks

tu o

Pud

iku.

6.N

apiš

i re

~i k

oje

ozna

~ava

ju n

ešto

um

awen

o.

proz

or g

nezd

o

vrab

ac m

a~ka

14

Um

eš

u t

eks

tu d

a p

ro

na

|eš

re~

en

ic

u ko

ja o

bja

šw

ava

za

što

neko

neš

to r

ad

i.

Um

eš

u t

eks

tu d

a p

ro

na

|eš

re~

en

ic

u ko

jom

se o

pi

suje

izg

led

li

ka

.

Um

eš

u t

eks

tu d

a p

ro

na

|eš

re~

i k

oje

su

na

jva

`n

ije

za

za

kq

u~a

k o

li

ku.

Ra

zli

kuj

eš

pr

i~

aw

e o

to

me š

ta l

ik r

ad

i o

d o

pi

siva

wa

li

ka

.

Ra

zli

kuj

eš

vr

ste r

e~

en

ic

a p

o o

bli

ku

– p

otv

rd

ne i

od

ri

~n

e.

Um

eš

da

gr

ad

iš

um

aw

en

ic

e.

U s

vetu

po

sto

ji m

no

go v

rst

a z

eb

a.

Sve

zeb

e i

ma

ju s

na

à

n k

qun

za

otv

ar

aw

ese

men

a k

oji

m s

e h

ra

ne.

U n

aš

e k

ra

jeve

sti

ù

iz

Si

bi

ra

, je

r n

e p

od

no

seh

lad

no

}u.

Ugl

avn

om

se s

re}

u u

po

qi

ma

i š

uma

ma

. K

od

ve}

in

e v

rst

a p

er

jem

u`ja

ka

i `

en

ke s

e r

azl

ikuj

e.

Zeb

e p

ra

ve g

nezd

a n

a d

rve

}u

ili

u g

rm

qu.

pr

ozo

r~

i}

Vra

bac

se z

vao

Pud

ik. G

nezd

o m

u je

bil

o iz

nad

jedn

og p

rozo

r~et

a,

ispo

d st

rehe

. Pud

ik jo

š n

ije

znao

da

leti

.

Pud

ik n

ije

vero

vao

mam

i.

On

još

nij

e zn

ao d

a on

i ko

ji m

ami

ne v

eruj

u r|

avo

prol

aze.

Pud

ik je

pev

ao, p

evao

i –

pre

turi

o se

iz

gnez

da. M

ama

vrab

ica

pole

te z

a w

im, a

ma~

ka z

elen

ih o

~iju

– o

dmah

se

tu s

tvor

i.

A.

B.

V.

gnezd

aš

ce

vra

p~

i}

, vr

ap

~e

ma

~ki

ca

(Pr

izn

aje

se

kao

ta~an

od

govo

r i

vr

ab

~i

}, vr

ab

~e

iako

je

nep

ravi

lno

nap

isa

no

.)

(U n

aš

e k

ra

jeve

sti

ù

iz

Si

bi

ra

) je

r n

e p

od

no

se h

lad

no

}u.

Sve

zeb

e i

ma

ju s

na

à

n k

qun

za

otv

ar

aw

e s

em

en

a k

oji

m s

e h

ra

ne.

gnezd

a,

kq

un,

per

je

Pud

ik j

oš

ni

je z

na

o d

a l

eti

. P

udi

k n

ije

ver

ova

o m

am

i.

On

jo

š n

ije

zn

ao

(d

a)

on

i k

oji

ma

mi

ne v

er

uju

ZE

BE

85

1.K

akvi

su

vrap

ci u

ovo

j pes

mi?

a) r

adoz

nali

b) z

abri

nuti

v) z

a~u|

eni

Zaok

ru`

i sl

ovo

ispr

ed t

a~no

g od

govo

ra.

23

15

JEZI^KE [KOLICE

3.Š

ta z

na~e

sti

hovi

: M

rzl

e d

ane

i g

lad

slu

te:

kako

li

}e

da

se `

ivi

?

a) V

rapc

ima

je h

ladn

o.

b) V

rapc

i se

rad

uju

dola

sku

zim

e.

v) V

rapc

i se

pri

boja

vaju

zim

e.

Zaok

ru`

i sl

ovo

ispr

ed t

a~no

g od

govo

ra.

4.Za

okru

ì

slov

o is

pred

re~

enic

e u

kojo

j je

opis

ana

bara

.

Um

eš

da

od

red

iš

oso

bi

ne l

ika

na

osn

ovu

wego

vog

po

na

ša

wa

.

Ra

zum

eš

zn

a~

ew

e r

e~

i u

teks

tu i

um

eš

da

ih

po

ve`

eš

sa

sli

kom

.

Um

eš

da

od

red

iš

zn

a~

ew

e n

ep

ozn

ati

h r

e~

i n

a o

sno

vu t

eks

ta.

Ra

zli

kuj

eš

op

isi

vaw

e o

d p

ri

po

ved

aw

a.

Pro

~ita

j sti

hove

iz

pesm

e S

neg

i v

rap

ci

.

]ut

e,

}ut

e,

setn

o }

ute

š}

u}ur

en

i v

ra

pc

i s

ivi

.M

rzl

e d

an

e i

gla

d s

lute

:ka

ko l

i }

e d

a s

e `

ivi

?

Lep

tiri

su

vese

lo l

etel

i iz

nad

bare

.

Oko

vel

ike

zele

ne b

are

rasl

a je

trs

ka.

Roda

je v

olel

a da

šar

a kq

unom

po

povr

šin

i ba

re.

A.

B.

V.

AB

V

2.Za

okru

ì

slov

o is

pod

sli~

ice

na k

ojoj

su

vrap

ci š

}u}

uren

i.

24

JEZI^KE [KOLICE

2.D

opun

i sl

ede}

e re

~eni

ce r

e~im

a iz

tek

sta:

a) Z

e~je

krz

no je

i

.

b) Z

e~je

uš

i su

.

v) Z

e~je

nog

e su

i

.

3.Š

ta je

gla

vna

hran

a ze

~eva

?

5.P

opun

i ta

belu

.

4.P

odvu

ci u

tek

stu

dve

re~i

koj

e oz

na~a

vaju

{ta

ze~

evi

mog

u da

rad

e.

osl

uškuj

u, o

sma

tra

ju (

po

begl

i,

ko

ri

ste,

hr

an

e s

e)

16

Um

eš

u t

eks

tu d

a p

ro

na

|eš

in

fo

rm

ac

iju

o i

zgle

du

lika

.

Ra

zum

eš

zn

a~

ew

e r

e~

i u

teks

tu.

Um

eš

da

sa

sta

viš

ob

ave

{ta

jnu

i u

pi

tnu

re~

en

ic

u u

po

tvr

dn

om

i o

dr

i~

no

mo

bli

ku.

Ra

zli

kuj

eš

re~

i k

oje

im

en

uju

ra

dw

u (g

lago

le)

od

re~

i k

oje

im

en

uju

bi

}a

, p

ojm

ove

, p

oja

ve (

im

en

ic

e).

dug

a~

ko

meko

veli

ke

dug

esn

a`

ne

Tr

ava

.

pot

vrd

ni

obl

ik

od

ri

~ni

obl

ik

pot

vrd

ni

obl

ik

oba

ve{

tajn

a r

e~en

ic

aup

itn

a r

e~en

ic

a

Ze~e

vi i

maj

u m

eko

krzn

o.Z

e~

evi

nem

aju

m

eko

kr

zno

.D

a l

i z

e~ev

i i

maju

mek

o k

rzn

o?

Ze~

evi

vi

de

do

br

o.

Ze~e

vi n

e vi

dedo

bro.

Da

li

ze~

evi

vi

de

do

br

o?

Ze~

evi

jed

u ko

ru.

Ze~

evi

ne j

ed

uko

ru.

Da

li z

e~ev

i je

duko

ru?

od

ri

~ni

obl

ik

Zar

ze~

evi

nem

aju

mek

o kr

zno?

Za

r z

e~

evi

ne v

id

ed

ob

ro

?

Za

r z

e~

evi

ne j

ed

uko

ru?

Ze~

evi

im

aju

dug

a~

ko,

meko

kr

zno

po

celo

m t

elu

, ~

ak

i n

a š

ap

am

a.

Im

aju

veli

ke u

ši

da

osl

uškuj

u o

da

kle

do

lazi

op

asn

ost

. I

ma

ju d

ob

ar

vi

d,

što

im

om

ogu

}a

va d

a o

sma

tra

juš

ir

ok p

ro

sto

r o

ko s

eb

e.

Da

bi

po

begl

i o

d g

ra

bq

ivi

ca

,ze

~evi

ko

ri

ste s

voje

dug

e s

na

`n

e n

oge

. U

gla

vno

m s

e h

ra

ne

tra

vom

, a

li j

ed

u i

li

š}

e,

kor

u, z

rn

evq

e i

ko

rew

e.

ZE

Ê

VI

1.O

vaka

v op

is z

e~ev

a m

oè

se p

ro~i

tati

:

a) u

bas

ni

b) u

re~

niku

v) u

enc

iklo

pedi

ji

Zaok

ru`

i sl

ovo

ispr

ed t

a~no

g od

govo

ra.

Pr

ep

ozn

aje

š v

rst

u te

ksta

pr

em

a n

a~

in

u n

a k

oji

su

op

isa

ni

li

kovi

.

86

1.P

odvu

ci d

eo t

ekst

a iz

koj

eg s

e vi

di z

ašto

je l

isic

a bi

la p

red

sudo

m.

25

17

JEZI^KE [KOLICE

2.Za

što

lij

a u

ovoj

pri

~i n

ema

sved

oka?

3.S

mis

li i

nap

iši

nasl

ov z

a ov

u pr

i~u.

4. 5.Up

iši

u kr

uì}

e is

pred

re~

enic

a br

ojev

e od

1 d

o 5,

tak

o da

sas

tavi

š p

ri~u

.Je

dan

broj

je v

e} u

pisa

n.

Lis

ica

re~e

psu

: „N

i sa

m g

las

lava

ne

mo`

eš p

odne

ti.”

Lov

a~ki

pas

ugl

eda

izda

leka

lav

a i

potr

~a z

a w

im.

Pas

se

upla

ši

i po

be`

e na

trag

.

Lav

se

okre

te, s

tade

, pa

rikn

u.

Osr

amo}

en, p

as o

dgov

ori:

„K

o bi

se

nada

o da

on

tako

ri~

e?!”

Um

eš

u t

eks

tu d

a p

ro

na

|eš

od

govo

r n

a p

ost

avq

en

o p

ita

we.

Ra

zum

eš

teks

t i

za

na

slo

v um

eš

da

iza

ber

eš

re~

i k

oje

su

na

jva

`n

ije

u t

eks

tu.

Um

eš

da

izr

azi

š o

no

što

mi

sli

š o

po

stup

ku

liko

va u

teks

tu i

da

ka

èš

za

što

ta

ko m

isl

iš

.

Ra

zum

eš

red

osl

ed

do

ga|

aja

u p

ri

~i

ka

da

su

re~

en

ic

e i

spr

em

eta

ne.

4 1 3 2 5Zam

isli

da

si s

udij

a. M

oraš

da

odlu

~iš

da

li je

lis

ica

kriv

a.

DA

ili

NE

Nap

iši

zaš

to t

ako

mis

liš

.

Za

to š

to g

a j

e p

oje

la.

Na

pr

im

er

:L

isi

ca

na

sud

u; N

em

a s

ved

oka

...

Na

pr

im

er

:L

isi

ca

je k

ri

va z

ato

što

je p

oje

la k

oko

ške.

Li

sic

a n

ije

kr

iva

za

to š

to i

on

a m

or

a d

a j

ed

e.

Op

tu`

ili

su

je d

a j

e k

ra

la k

oko

ške.

Izv

eli

li

sic

u p

red

sud

. O

ptu

ì

li s

u je

da

je

kr

ala

ko

koš

ke i

z je

dn

og

seo

sko

g ko

koš

iw

ca

.„N

isa

m k

ri

va,

~a

sna

re~

”, r

ekla

je l

ija

. „M

ogu

i d

a d

oka

èm

. U

to

do

ba

na

lazi

la s

am

se

u d

rug

om

ko

koš

iw

cu.

”„A

im

aš

li

sve

do

ka

?”,

upi

ta s

udi

ja.

„Sve

do

ka

sa

m p

oje

la!”

Um

eš

u t

eks

tu d

a p

ro

na

|eš

in

fo

rm

ac

iju

o p

on

aš

aw

u li

ka

.

26

1.K

o or

gani

zuje

ùr

ku?

JEZI^KE [KOLICE

2.K

ome

je u

pu}

en p

oziv

?

3.K

ada

je `

aba

posl

ala

pism

o?

4.Gd

e }

e bi

ti `

ur?

5.K

olik

o st

rof

a im

a ov

a pe

sma?

6.K

olik

o st

ihov

a im

a sv

aka

stro

fa?

7. 8.Za

što

àb

a iz

pes

me

drug

im `

abam

a ka

è

ro|

ene?

a) R

o|en

e su

is t

og d

ana.

b) L

epo

krek

e}u.

v) D

rage

su

joj.

Zaok

ru`

i sl

ovo

ispr

ed t

a~no

g od

govo

ra.

18

Ra

zum

eš

zn

a~

ew

e r

e~

i i

um

eš

da

ga

po

ve`

eš

s p

ost

upko

m l

ika

.

Um

eš

u t

eks

tu d

a p

ro

na

|eš

od

govo

re n

a p

ost

avq

en

a p

ita

wa

.

Ra

zli

kuj

eš

delo

ve p

esm

e –

sti

h i

str

of

u.

Ra

zum

eš

zn

a~

ew

e r

e~

i i

um

eš

da

ga

po

ve`

eš

s p

ost

upko

m l

ika

.

PO

ZI

V N

A K

RE

KE

TA

WE

Ju

tro

s `

ab

a `

ab

am

aup

uti

la p

ism

o:

„Cele

zi

me,

ro

|en

e,

kr

eke

tale

ni

smo

.

Pa

ner

vozu

zb

og

toga

do

bi

la s

am

ja

ku,

te v

as

zove

m:

Do

|i

ten

a `

ur u

vr

ba

ku!

Izv

oli

te,

mo

lim

va

s,m

oje

go

spe f

in

e,

da

se i

skr

eke

}em

o,

da

na

s `

eq

a m

in

e!”

Odg

ovor

i na

pit

awa.

Pre

piš

i re

~i k

oje

poka

zuju

da

je `

aba

iz p

esm

e ku

ltur

na i

lep

o va

spit

ana.

@a

ba

(je

dn

a `

ab

a).

@a

ba

ma

(d

rug

im

à

ba

ma

).

Uju

tro

(ju

tro

s).

U v

rb

aku.

Tr

i (

3).

êti

ri

(4

).

Izv

oli

te,

mo

lim

va

s

87

27

19

JEZI^KE [KOLICE

2.A

ko je

tvr

dwa

ta~n

a, z

aokr

uì

T, a

ako

nij

e ta

~na,

zao

kru`

i N

. M

i sm

o za

po~e

li, t

i na

stav

i.

Tvrd

wa:

Um

eš

da

sa

sta

viš

ja

snu

i g

ra

ma

ti~

ki

isp

ra

vnu

re~

en

ic

u (p

ita

we)

u ve

zi

sa d

ati

m o

dgo

vor

om

.

Um

eš

da

pr

on

a|

e{

in

fo

rm

ac

iju

o l

iko

vim

a.

pi

taw

ao

dgo

vor

i

Gd

e j

e `

ive

o R

ak K

ro

ja~

?P

od v

elik

im b

elut

kom

u r

eci.

Po

~em

u je

Rak

Kr

oja~

bio

~uv

en?

Po

svom

zan

atu.

Ko

je k

od

wega

ši

o o

delo

?S

ve b

ube,

lep

tir

i i

rib

ice.

Ko

je p

om

aga

o R

aku

Kr

oja

~u?

Mal

i r

akov

i, w

egov

i si

novi

.

DE

LF

IN

ID

elf

in

i `

ive

u v

od

i.

Ve}

in

a d

elf

in

a `

ivi

u o

kea

ni

ma

, a

li j

ed

an

br

oj

delf

in

a `

ivi

u v

eli

ki

m r

eka

ma

. S

vi i

ma

ju z

ube i

ugl

avn

om

se h

ra

ne

ri

bo

m i

li

gwa

ma

. D

elf

in

i s

u d

ruš

tven

e `

ivo

tiw

e.

On

i `

ive

u v

eli

ki

m g

rup

am

a.

Delf

in

i s

u p

am

etn

i i

ra

do

zna

li.

êst

o p

ra

te b

ro

do

ve i

li p

osm

atr

aju

qud

e k

oji

pli

vaju

. P

ozn

ati

su

po

svo

jim

akr

ob

ac

ija

ma

u v

od

i.

Del

fin

i `

ive

sam

o u

okea

nim

a.

Del

fin

ima

smet

a bl

izin

a q

udi.

Del

fin

i se

hr

ane

ligw

ama.

Del

fin

i su

pr

ave

akr

obat

e.

T T T T

N N N N

1.P

ro~i

taj o

dlom

ak i

z pr

i~e

Rak

Kro

ja~

i na

piš

i pi

taw

a za

nav

eden

e od

govo

re.

@i

veo

po

d v

eli

ki

m b

elu

tko

m u

rec

i R

ak

Kr

oja

~.

On

je n

ad

ale

ko b

io

~uv

en

po

svo

mza

na

tu.

Sve

bub

e,

lep

tir

i i

ri

bi

ce š

ili

su

kod

wega

svo

ja o

dela

. U

po

slu

su m

u p

om

aga

lim

ali

ra

kovi

, w

ego

vi s

in

ovi

.

28

1.P

odvu

ci u

tek

stu

re~e

nicu

iz

koje

se

vidi

po

~em

u su

rak

uni

sli~

ni q

udim

a.

JEZI^KE [KOLICE

3.S

mis

li i

nap

i{i

nasl

ov z

a ov

aj t

ekst

.

4. 5.S

mis

li i

nap

iši

pri~

u o

avan

tura

ma

jedn

og r

akun

a. N

e tr

eba

da p

onov

iš

ono

što

je u

ovo

m t

ekst

u ve

} n

apis

ano.

20

Um

eš

u t

eks

tu d

a p

ro

na

|eš

in

fo

rm

ac

iju

o t

om

e š

ta r

ad

e l

iko

vi.

Ra

zum

eš

zn

a~

ew

e r

e~

i u

vezi

s p

ost

upc

im

a l

iko

va u

teks

tu.

Um

eš

da

na

pi

šeš

kr

ata

k s

ast

av

o z

ad

ato

j te

mi

i d

a m

u d

aš

na

slo

v.

Zn

aš

da

sa

sta

v tr

eb

a d

a i

ma

uvo

dn

i d

eo

, r

azr

ad

u i

za

vrš

ni

deo

. P

iš

eš

ja

sne

i g

ra

ma

ti~

ki

isp

ra

vne r

e~

en

ic

e.

Po

zna

ješ

pr

avo

pi

sna

pr

avi

la o

pi

saw

u ve

liko

g sl

ova

na

po

~et

ku

re~

en

ic

e,

kod

li

~n

ih

im

en

a,

ka

o i

o p

isa

wu

od

gova

ra

ju}

eg

zna

ka

na

kr

aju

re~

en

ic

e.

Ra

kun

i s

u st

ru~

wa

ci

u p

en

tra

wu

i s

ka

ka

wu

sa d

rve

ta n

a d

rvo

.I

ma

ju c

rn

e o

~i

, p

a l

i~

e n

a r

azb

ojn

ike

s m

ask

am

a.

Deš

ava

se

po

neka

d d

a š

mug

nu

s n

ajb

oq

im

ko

ma

di

ma

hr

an

e s

va

šeg

izl

eta

.^

ak s

u n

au~

ili

da

otv

ar

aju

tegl

e i

fla

še!

Re~

šm

ugn

uu

ovom

tek

stu

zna~

i:

a) s

ko~e

b) p

obeg

nu

v) d

o|u

Zaok

ru`

i sl

ovo

ispr

ed t

a~no

g od

govo

ra.

(Na

slo

v tr

eb

a d

a u

ka

è n

a i

zgle

d i

li n

a o

sob

in

e r

akun

a.)

Na

pr

im

er

:R

azb

ojn

ik s

ma

sko

m;

Sp

retn

i r

akun

i..

.

Uo

br

a`

en

i r

akun

Na

pr

im

er

:

Ra

kun

se z

vao

Ra

ka

. P

ra

vio

se v

a`

an

. Go

vor

io

je d

a o

n s

ve

na

jbo

qe r

ad

i.

Hte

o j

e t

o d

a d

oka

è d

rug

im

ra

kun

im

a .

....

....

....

....

.

....

....

....

....

....

....

....

....

....

....

....

....

....

....

....

....

....

....

....

....

....

....

....

....

....

....

...

....

....

....

....

....

....

....

.. N

a k

ra

ju s

e p

ost

id

eo

i v

ra

tio

u s

voju

ja

zbi

nu.

Um

eš

da

po

ve`

eš

teks

t i

cr

te`

.

2.Za

vrš

i cr

te`

rak

una

tako

da

odgo

vara

opi

su i

z te

ksta

.

Na

cr

tan

i r

akun

tr

eb

a d

a i

ma

tam

ne k

olu

tove

oko

o~

iju

, n

ali

k

na

ra

zbo

jni

ka

s m

ask

om

.

Ra

zum

eš

teks

t i

um

eš

da

iza

ber

eš

na

jva

`n

ije

re~

i z

a n

asl

ov.

88

1.Za

što

se

bodq

ikav

a pr

asad

zbi

jaju

jedn

o uz

dru

go?

29

21

JEZI^KE [KOLICE

6.5.N

apiš

i re

~eni

ce k

oje

su p

o ob

liku

sup

rotn

e da

tim

re~

enic

ama.

Um

eš

da

iza

ber

eš

re~

en

i~

ni

zn

ak z

a k

ra

j r

e~

en

ic

e,

pr

em

a s

mi

slu

re~

en

ic

e.

Um

eš

da

sa

sta

viš

po

tvr

dn

e i

od

ri

~n

e r

e~

en

ic

e.

LE

PO

PO

NA

ŠA

WE

Lep

o p

on

ašaw

e je

:L

epo

po

naš

awe

ni

je:

da ja

ne

povr

edim

teb

ed

a j

a p

ovr

ed

im

teb

e

da t

i ne

pov

red

iš m

ene

da t

i po

vred

iš m

ene

da p

omog

nem

o je

dno

drug

omd

a n

e p

om

ogn

em

o j

ed

no

dr

ugo

m

Sta

vi r

e~en

i~ni

zna

k na

kra

j ovi

h re

~eni

ca:

To je

lep

o po

naš

awe

Da

li je

to

lepo

pon

ašaw

e

Pon

ašaj

se

lepo

!

?

.

.?

!

3.Za

što

bod

qik

ava

pras

ad m

oraj

u da

tra

è

zgod

no r

asto

jaw

e?

4.K

ako

pisa

c ov

og t

ekst

a na

ziva

to

zgod

no

ras

t oja

we?

2.K

akve

bod

qe

imaj

u bo

dqik

ava

pras

ad?

Za

to š

to i

m j

e h

lad

no

. i

liD

a i

m b

ude t

op

lije

.

Dug

e i

oš

tre.

Za

to š

to b

od

qa

ma

mo

gu d

a s

e p

ovr

ed

e.

Lep

o p

on

aš

aw

e.

Ka

da

je h

lad

no

, b

od

qi

ka

vo p

ra

se t

ra

ì

dr

ugu

pr

asa

d d

a l

e`

e z

aje

dn

o,

da

se z

bi

ju,

jer

im

je t

ako

to

pli

je.

Da

nem

aju

bo

dq

e,

to b

i b

ilo

la

ko,

ali

bo

dq

ika

va p

ra

sad

im

aju

dug

e i

oš

tre b

od

qe.

Ka

da

se z

bi

ju u

go

mi

lu,

bo

du

jed

no

dr

ugo

. To

ni

je d

ob

ro

. A

ni

je d

ob

ro

ni

ka

da

im

je h

lad

no

. Z

ato

se b

od

qi

ka

va p

ra

sad

dug

o m

u~e d

ok n

e n

a|

u n

eko

zgo

dn

o r

ast

oja

we d

ab

udu

jed

no

uz

dr

ugo

, a

da

se n

e b

od

u. T

o r

ast

oja

we z

ove

se l

ep

op

on

aš

aw

e.

To j

e l

ep

o p

on

aš

aw

e:

da

ja

ne p

ovr

ed

im

teb

e,

da

ti

ne

po

vred

iš

men

e,

da

po

mo

gnem

o j

ed

no

dr

ugo

m,

da

i m

en

i i

teb

i b

ude l

ep

o.

Um

eš

u t

eks

tu d

a p

ro

na

|eš

od

govo

re n

a p

ost

avq

en

a p

ita

wa

.

30

1.P

ro~i

taj t

ekst

iz

En

ci

klop

edi

je z

a d

ecu.

Jed

na r

e~en

ica

ne p

ripa

da t

om t

ekst

u. P

rona

|i je

i p

odvu

ci.

JEZI^KE [KOLICE

2.Up

iši

u kr

uì}

e is

pred

re~

enic

a br

ojev

e od

1 d

o 6,

tak

o da

sas

tavi

š p

ri~u

.Je

dan

broj

je v

e} u

pisa

n.

Osn

ovao

je s

peci

jaln

o sk

loni

šte

za

wih

.

Pre

tri

sta

godi

na q

udi

su s

e na

seli

li n

a os

trvu

Ki.

Lov

ili

su je

lene

da

bi s

ebi

obez

bedi

li h

ranu

.

Pre

mno

go, m

nogo

god

ina

jele

ni s

u `

ivel

i sa

mi

na o

strv

u K

i.

Dan

as i

ma

prek

o tr

ista

jele

na k

oji

ìv

e na

ost

rvu

Ki.

Jeda

n ~o

vek

je p

rim

etio

da

su je

leni

ugr

oèn

i.

3.P

opun

i ko

lone

tak

o da

iz

prvo

g i

drug

og z

adat

ka u

nese

š p

o pe

t re

~i k

oje

imen

uju

bi}

a i

radw

u .

22

Um

eš

u t

eks

tu d

a p

rep

ozn

aš

re~

en

ic

u ko

ja n

ije

u v

ezi

s w

ego

vom

sa

dr

ì

no

m.

Ra

zli

kuj

eš

re~

i k

oje

im

en

uju

bi

}a

(i

men

ic

e)

od

re~

i k

oje

im

en

uju

ra

dw

u(g

lago

le).

Um

eš

da

otk

ri

ješ

red

osl

ed

do

ga|

aja

i s

ast

avi

š p

ri

~u

ka

da

su

re~

en

ic

ei

spr

em

eta

ne.

LE

DE

NI

SE

VE

RI

rva

si i

fo

ke s

u st

an

ovn

ic

i l

ed

en

og

seve

ra

. E

ski

mi

su

ih

neka

da

lovi

li d

a b

i s

eb

i o

bezb

ed

ili

hr

an

u i

od

e}

u. K

u}e E

ski

ma

bi

le s

u o

d l

ed

a.

Da

na

s su

ir

vasi

i f

oke

za

{ti

}en

e `

ivo

tiw

e.

bi}

er

adw

a

5 2 3 1 6 4

Esk

im

i

ir

vasi

fo

ke

jele

ni

~o

vek

Na

pr

im

er

:d

oš

li (

su)

ko

ri

sti

li (

su)

pr

avi

li (

su)

lovi

li (

su)

na

seli

li (

su)

89

33

Vi

la j

e p

ita

la C

vr~

ka

ka

ko s

e P

in

oki

o p

on

aš

a u

ško

li.

Cvr

~a

k j

oj

je š

ap

nuo

: „

....

....

....

....

....

....

....

....

....

....

....

....

....

....

....

....

....

....

....

...”

„Po

što

je v

red

an

i d

ob

ar

, p

ret

vor

i}

u ga

u d

e~

aka

”, r

ekla

je V

ila

.

24

JEZI^KE [KOLICE

2.D

opun

i ta

belu

re~

ima

iz t

ekst

a.

3.L

inij

om p

ove`

i re

~eni

cu i

odg

ovar

aju}

u re

~ sa

des

ne s

tran

e.

Ra

zum

eš

zn

a~

ew

e r

e~

i –

um

eš

da

po

ve`

eš

oso

bi

nu

s p

ost

upko

m.

32

1.Gd

e ra

zgov

araj

u P

inok

io i

Cvr

~ak?

Ovo

je o

dlom

ak i

z ba

jke

o P

inok

iju.

Pi

no

ki

o:

Ko

si

ti

? C

vr~

ak:

J

a s

am

Cvr

~a

k k

oji

go

vor

i.

Pi

no

ki

o:

Šta

tr

a`

iš

u m

ojo

j so

bi

? I

di

od

ma

h o

da

vde!

Cvr

~a

k:

O

ti}

i }

u ka

da

ti

ka

èm

jed

nu

veli

ku

ist

in

u. D

ec

a t

reb

a d

ap

oš

tuju

svo

je r

od

ite

qe i

ne t

reb

a d

a b

e`

e i

z r

od

ite

qsk

og

do

ma

. K

ad

-ta

d,

zbo

g to

ga }

e s

e p

oka

jati

.P

in

oki

o:

Ne}

u te

po

slu{

ati

! S

utr

a u

zo

ru

oti

}i

}u

od

avd

e,

jer

ako

ost

an

em

, m

or

a}

u d

a i

dem

u š

kolu

...

JEZI^KE [KOLICE

2. 3.Za

što

Pin

okio

ne}

e da

pos

luš

a C

vr~k

a?

a) M

isli

da

ga C

vr~a

k la

è.

b) N

e ra

zum

e š

ta m

u C

vr~a

k go

vori

.

v) N

e sv

i|a

mu

se t

o š

t o m

u C

vr~a

k go

vori

.

Zaok

ru`

i sl

ovo

ispr

ed t

a~no

g od

govo

ra.

5.K

ad c

vr~a

k ka

è

da }

e se

Pin

okio

pok

ajat

i, t

o zn

a~i

da }

e:

a) P

inok

iju

biti

mil

o

b) P

inok

iju

biti

ào

v) P

inok

io b

iti

qut

Zaok

ru`

i sl

ovo

ispr

ed t

a~no

g od

govo

ra.

4.P

retv

ori

odri

~nu

re~e

nicu

u p

otvr

dnu

i po

tvrd

nu u

odr

i~nu

.

Ne}

u te

pos

lu{

ati

!

Sut

ra

mor

am d

a i

dem

u {

kolu

.

6.P

odvu

ci p

ogre

šno

nap

isan

e re

~i u

sle

de}

im r

e~en

icam

a:

Dal

i s

u P

in

oki

ju d

ali

dob

ar s

avet

?

Pok

aja

}u

se a

k o n

ebud

em s

lu{

ao r

odi

teq

e.

23

Um

eš

u t

eks

tu d

a o

dr

ed

i{

mest

o n

a k

oje

m l

iko

vi r

azg

ova

ra

ju.

Ra

zum

eš

od

no

s i

zme|

u li

kova

u t

eks

tu.

Um

eš

da

izv

ed

eš

za

kq

u~a

k o

po

na

ša

wu

liko

va.

Ra

zum

eš

zn

a~

ew

e r

e~

i u

teks

tu.

Ra

zli

kuj

eš

po

tvr

dn

e i

od

ri

~n

e r

e~

en

ic

e i

um

eš

da

im

mew

a{

ob

lik.

Po

zna

ješ

pr

avo

pi

sno

pr

avi

lo o

pi

saw

u r

e~

ce L

I.

Ale

ksa

nd

ra

je r

ekla

u~

ite

qi

ci

da

ni

je

na

pi

sala

do

ma

}i

za

da

tak.

Cve

ta s

vim

a g

ovo

ri

da

je n

ajl

ep

{a

u

od

eq

ew

u.

Ka

}a

ni

je h

tela

da

po

zajm

i k

wi

gu

dr

uga

ri

ci

.

hva

lisa

va

isk

ren

a

seb

i~

na

qub

azn

a

Cvr

~ak

ka`

e P

inok

iju:

Dec

a tr

eba

da

poš

tuju

svo

je r

odi

teq

e i

ne

treb

a d

a be

è

iz

rod

ite

qsk

og d

oma.

To je

: a) s

avet

b) p

retw

av)

oba

veš

tew

e Za

okru

ì

slov

o is

pred

ta~

nog

odgo

vora

.

Po

slu{

a}

u te

!

Sut

ra

ne m

or

am

da

id

em

u {

klo

u.

U (

Pi

no

ki

jevo

j) s

ob

i.

re~

i k

oje

im

enuj

u bi

}a

re~

i k

oje

im

enuj

u r

adw

ur

e~i

koj

e ka

zuju

ka

kav

je n

eko

Pin

okio

Cvr

~a

k

Vi

la

de~

ak (

luta

k)

je p

ital

a

(se)

po

na

ša

(je)

ša

pn

uo

pr

etv

or

i}

u

vred

an

do

ba

r

(lep

, p

am

eta

n)

Neve

nka

se o

smeh

nul

a i

pi

tala

d

a l

i m

o`

e d

a m

i p

om

ogn

e.

Ra

zum

eš

teks

t i

um

eš

da

po

ve`

eš

wego

ve d

elo

ve.

1.K

oju

re~e

nicu

je C

vr~a

k š

apnu

o V

ili?

a) P

inok

io je

lep

i p

amet

an l

utak

.

b) P

inok

io v

oli

da s

e š

ali

i ig

ra.

v) P

inok

io u

~i i

svi

ma

pom

aè.

Zaok

ru`

i sl

ovo

ispr

ed t

a~no

g od

govo

ra.

Pr

ep

ozn

aje

š r

azl

i~

ite

vr

ste r

e~

i.

90

6.Za

sva

ku u

pisa

nu r

e~ p

rona

|i u

tek

stu

re~

sa s

upro

tnim

zna

~ew

em.

Upiš

i je

u o

dgov

araj

u}e

poq

e. J

edno

poq

e sm

o po

puni

li

umes

to t

ebe.

35

25

JEZI^KE [KOLICE

5.U

tek

stu

se k

aè

da m

ladi

} n

ije

mog

ao d

a od

voji

pog

led

od l

ika

u vo

deno

mog

leda

lu. T

o zn

a~i:

a) M

ladi

}u

se n

ije

svi|

ao s

opst

veni

lik

u v

odi.

b) M

ladi

} n

ije

mog

ao d

a pr

esta

ne d

a se

div

i sv

om l

iku.

v) M

ladi

} n

ije

mog

ao ja

sno

da v

idi

svoj

lik

u v

odi.

Zaok

ru`

i sl

ovo

ispr

ed t

a~no

g od

govo

ra.

7.Za

što

je u

prv

oj r

e~en

ici

u te

kstu

re~

Nar

ci

sna

pisa

na v

elik

im s

lovo

m?

a) Z

ato

št o

je t

o im

e cv

eta.

b) Z

ato

što

je t

o im

e m

ladi

}a.

v) Z

ato

što

je t

o na

slov

tek

sta.

Zaok

ru`

i sl

ovo

ispr

ed t

a~no

g od

govo

ra.

8.S

asta

vi p

lan

za o

vu p

ri~u

o N

arci

su.

1.N

arci

s se

šet

a š

umom

.

2. 3.

4. 5.

Zn

a{

re~

i s

a s

upr

otn

im

zn

a~

ew

em

.

Ra

zum

eš

zn

a~

ew

e r

e~

i u

teks

tu.

Zn

a{

pr

avo

pi

sno

pr

avi

lo o

pi

saw

u ve

liko

g sl

ova

u l

i~

ni

m i

men

im

a.

Um

eš

da

sa

sta

viš

pla

n z

a p

ri

~u.

34

NA

RC

IS

N

eka

da

da

vno

ì

veo

je j

ed

an

mla

di

} k

oji

se z

vao

Na

rc

is.

Svi

su

se d

ivi

li w

ego

voj

lep

oti

, a

on

je v

ole

o s

am

o s

eb

e.

Jed

no

m,

do

k

je š

eta

o š

umsk

om

sta

zom

, d

o|

e d

o o

ba

le b

ist

ro

g je

zer

ca

. P

oš

to

je b

io

èd

an

, h

teo

je d

a s

e n

ap

ije

vo

de i

ta

da

ugl

ed

a s

voje

li

ce

u je

zer

u. O

duš

evq

en

lep

oto

m k

oju

je v

id

eo

, m

lad

i}

vi

še n

ije

mo

gao

da

od

voji

po

gled

od

li

ka

u v

od

en

om

ogl

ed

alu

. Gl

ed

ao

je i

di

vio

se,

a v

rem

e j

e p

ro

lazi

lo..

. B

io

je s

ve b

le|

i i

mr

ša

viji

, d

ok s

e n

a k

ra

jun

ije

pr

etvo

ri

o u

di

van

cve

t n

agn

ut n

ad

vo

do

m.

Qud

i s

u ka

sni

je t

om

cve

tu d

ali

im

e –

na

rc

is.

JEZI^KE [KOLICE

2.K

akav

je N

arci

s u

ovoj

pri

~i?

Zaok

ru`

i dv

e od

gova

raju

}e

re~i

.

skro

man

vis

ok

l

ep

p

amet

an

m

lad

3.I

zabe

ri o

dgov

araj

u}i

zavr

šet

ak r

e~en

ice

i li

nijo

m g

a po

ve`

i sa

src

em,

tako

da

sazn

amo

u k o

ga je

Nar

cis

bio

zaq

ubq

en.

4.P

retv

ori

sled

e}u

obav

e{ta

jnu

re~e

nicu

u u

pitn

u i

upit

nu u

oba

ve{

tajn

u:

Qud

i s

u se

di

vili

weg

ovoj

lep

oti

.

• Up

itna

re~

enic

a:

Da

li s

e N

arc

is

pr

etvo

ri

o u

di

van

cve

t?

• O

bave

{ta

jna

re~e

nica

:

25

Ra

zum

eš k

aka

v je

li

k i

um

eš u

tek

stu

da

pr

on

a|

eš i

nf

or

ma

ci

ju o

wem

u.

Ra

zli

kuj

e{

i s

ast

avq

a{

re~

en

ic

e k

oje

su

ra

zli

~i

te p

o z

na

~ew

u.

Nar

cis

je b

io z

aqub

qen

......

u d

ivan

cve

t.

... u

jeze

ro.

re~

i s

upr

otn

og z

na~

ewa

(pot

ra`

i i

h u

teks

tu)

star

acm

lad

i}

mut

nobi

str

o

ru`

no}

ale

po

ta

debq

im

rš

avi

ji

... u

seb

e.

Da

li

su

se q

udi

di

vili

wego

voj

lep

oti

?

Na

rc

is

se p

retv

or

io

u d

iva

n c

vet.

Do

lazi

do

jeze

ra

.

Di

vi s

e s

vojo

j le

po

ti.

Pr

etv

ar

a s

e u

cve

t.

Ogl

ed

a s

e u

jeze

ru.

Iza

bran

e pr

i~e

Nar

odne

po

slov

ice

Naj

lepš

e ba

sne

Um

eš

u t

eks

tu d

a p

ro

na

|eš

oso

bi

ne l

ika

.

Pr

ep

ozn

aje

š v

rst

u te

ksta

i z

na

š u

ko

joj

kw

izi

mo

èš

da

ga

na

|eš

.

1.Za

okru

ì

kwig

u u

kojo

j mo`

eš d

a na

|eš

ova

j tek

st.

91

1.A

ko je

tvr

dwa

ta~n

a, z

aokr

uì

T, a

ako

je n

e ta~

na, z

aokr

uì

N.

Tvrd

wa:

37

27

JEZI^KE [KOLICE

2.N

apiš

i i

ti t

ri n

ovog

odiš

we

èq

e.

Um

eš

da

pr

ep

ozn

aš

re~

en

ic

e k

oje

se o

dn

ose

na

teks

t.

Um

eš

da

sa

sta

viš

ja

sne i

isp

ra

vne r

e~

en

ic

e o

za

da

toj

tem

i.

36

1.O

kom

e je

re~

u o

voj p

esm

i?

JEZI^KE [KOLICE

2.Š

ta je

nes

tvar

no u

ovo

j pes

mi?

3.Za

što

se

ova

pesm

a zo

ve P

OU

KA

?

4.P

repi

ši

pesm

u š

tam

pani

m s

lovi

ma

lati

nice

.

5.U

kru

ì}

e po

red

svak

e re

~eni

ce u

piš

i br

ojev

e od

1 d

o 5,

tak

o da

red

osle

dod

gova

ra t

oku

pri~

e. M

i sm

o za

po~e

li, t

i na

s tav

i.

Tre}

i pu

t ig

rali

su

se i

glom

. Svi

su

se i

zmak

li, a

\ur

a se

izb

ô.

Bio

jedn

om je

dan

prst

i z

vao

se \

ura.

Im

ao je

mno

go b

ra}

e.

Dru

gi p

ut s

u ga

vod

ili

u re

rnu.

Da

vide

da

li je

vru

}e.

I \

ura

se i

spek

ao.

\ur

a je

tri

put

a na

stra

dao.

A k

ad t

reba

zam

o~it

i pr

ste

u pe

kmez

, on

da s

u tu

nek

i dr

ugi

prst

i, a

ne

\ur

a.

Jedn

om s

u br

a}a

pove

la \

uru

u f

ioku

. \ur

a je

iš

ao p

osle

dwi

i pr

ikle

šti

o je

nok

at.

26

Um

e{

u t

eks

tu d

a p

ro

na

|e{

in

fo

rm

ac

iju

ko

ja s

e t

ra

ì

.

Um

eš

da

po

ve`

eš

sti

ho

ve i

on

o š

to z

na

š o

sve

tu o

ko t

eb

e.

Ra

zum

eš

pesm

u i

um

eš

da

ob

jasn

iš

wen

na

slo

v.

Zn

aš

sva

slo

va l

ati

ni

ce.

Ra

zum

e{

red

osl

ed

do

ga|

aja

i u

me{

da

sa

sta

vi{

pr

i~

u ka

da

su

re~

en

ic

ei

spr

em

eta

ne.

PO

UK

AH

tela

je d

a v

id

i š

ta j

e d

ole

,

na

gla

se p

reko

sto

la i

– p

ala

.K

o?

Jed

na

vi

quš

ka

ra

do

zna

la.

NT

Mar

ko je

po`

eleo

da

dobi

je a

utom

obil

.

NT

Dr

ugov

ima

je p

oèl

eo d

a do

biju

bic

ikle

.

NT

Dr

ugar

icam

a je

po`

eleo

dob

ar u

speh

u š

koli

.

NT

Mar

ko je

po`

eleo

da

se s

ve `

eqe

ispu

ne u

pon

o}.

NT

U~it

eqic

i je

po`

eleo

da

dobi

je n

ovu

ško

lsku

tab

lu.

NT

Svi

ma

je p

oèl

eo s

re}

u, z

drav

qe

i ve

seq

e.

O v

iq

ušc

i.

To

što

vi

quš

ka

mo

è d

a v

id

i,

da

se n

agn

e i

što

je r

ad

ozn

ala

ka

o ~

ove

k.

Na

prim

er:Z

ato

što

na

s p

esn

ik u

~i

da

bud

em

o p

a`

qi

vi i

op

rezn

ii

li n

am

da

je n

eki

dr

ugi

, sl

i~

an

sa

vet.

PO

UK

AH

tela

je d

a vi

di š

ta je

dol

e,N

agla

se

prek

o st

ola

i – p

ala.

Ko?

Jedn

a vi

ljušk

a ra

dozn

ala.

4 1 3 5 2

Mo

èš

da

na

pi

šeš

bi

lo k

oje

èq

e:

on

o š

to `

eli

š s

eb

i,

dr

ugo

vim

a i

dr

uga

ri

ca

ma

,

neko

m i

z p

or

od

ic

e..

.

NO

VO

GO

DI

ŠW

E @

EQ

E@

ele

o b

ih

da

do

bi

jem

op

rem

u za

fud

ba

l i

ko

mp

jute

r.

Br

atu

èli

m d

a d

ob

ije

bi

ci

kl,

a m

am

i i

ta

tive

}e p

late

.M

oji

m d

rug

ovi

ma

i d

rug

ar

ic

am

a `

eli

m

do

ba

r u

speh

u š

koli

.U~

ite

qi

ci

èli

m d

a d

ob

ije

aut

om

ob

il

i k

om

pju

ter

.S

vim

qud

im

a `

eli

m s

re}

u, z

dr

avq

e i

vese

qe.

Vo

leo

bi

h d

a s

e s

ve `

eq

e i

spun

e k

ad

ka

zaq

ka

otk

uca

po

no

}.

Ma

rko

Va

sovi

}

92

39

29

JEZI^KE [KOLICE

2.K

olik

o se

re~

i u

pesm

i ri

muj

e?

Pod

vuci

u p

esm

i te

re~

i.

3.Za

što

je r

e~ N

il

napi

sana

vel

ikim

slo

vom

?

a) Z

ato

št o

je t

o ve

lika

rek

a.

b) Z

ato

što

je t

o im

e re

ke.

v) Z

ato

što

se

ta r

eka

nala

zi u

Af

rici

.

Zaok

ru`

i sl

ovo

ispr

ed t

a~no

g od

govo

ra.

4.Za

što

je p

esni

k ja

stuk

e na

zvao

la|

ama?

a) Z

ato

št o

li~

e na

la|

e.

b) Z

ato

što

na

wim

a ot

plov

imo

u sn

ove.

v) Z

ato

što

su

jast

uci

i la

|e i

ste

boje

.

Zaok

ru`

i sl

ovo

ispr

ed t

a~no

g od

govo

ra.

Zn

aš

da

se i

men

a r

eka

(ge

ogr

af

ski

h p

ojm

ova

) p

iš

u ve

liki

m s

lovo

m.

Ra

zum

eš

pesm

u i

re~

i k

oje

im

aju

pr

en

ese

no

zn

a~

ew

e.

38

1.N

apiš

i od

kog

a be

ì

dete

iz

ove

pesm

e.

JEZI^KE [KOLICE

2.N

apiš

i š

ta i

z ov

ih s

nova

ne

pos

t oji

u st

varn

osti

.

3.N

o}n

e m

ore

su u

ovo

j pes

mi:

a) s

traš

ni s

novi

b) l

epi

snov

i

v) d

osad

ni s

novi

Zaok

ru`

i sl

ovo

ispr

ed t

a~no

g od

govo

ra.

4.O

d ~e

ga t

ebe

hvat

aju

`m

arc

i?

5.

28

Um

eš

u t

eks

tu d

a p

ro

na

|eš

od

govo

r n

a p

ost

avq

en

o p

ita

we.

Um

eš

da

po

ve`

eš

delo

ve p

esm

e s

a o

ni

m š

to z

na

š o

sve

tu o

ko n

as.

Ra

zum

eš

zn

a~

ew

e r

e~

i u

teks

tu.

Ra

zum

eš

zn

a~

ew

e r

e~

i i

um

eš

to

da

po

ka

èš

na

pr

im

er

u.

Zn

a{

sva

slo

va l

ati

ni

ce.

U p

esm

i K

ad b

i ja

stuc

i p

rog

ovor

ili

pesn

ik z

a ja

stuk

e ka

è:

Pre

piš

i dv

a po

sled

wa

stih

a {

tam

pani

m s

lovi

ma

lati

nice

.

On

i s

u ka

o l

a|

e,

veli

ke b

ele

la

|e,

š

to p

love

u n

em

ogu

}e,

u sn

ove

,u

bezm

er

ja.

Uve

~e t

e o

dve

du.

U z

or

u te

do

ved

u.I

zn

a s

e:

sve j

e u

red

u.

Od

bub

a i

va

nze

ma

qa

ca

.

besk

ra

jni

tun

el

sta

n s

a s

to s

pr

ato

va`

ir

af

e k

ra

tki

h v

ra

tova

van

zem

aq

ci

(o

vo m

o`

eš

i n

e m

or

aš

da

na

pi

šeš

)

Re~

en

ic

e k

oje

na

pi

šeš

tr

eb

a d

a p

oka

ù

da

ra

zum

eš

šta

su

`m

ar

ci

. T

reb

a d

a o

pi

šeš

ka

ko

se o

se}

aš

ka

d t

e o

d n

e~

ega

hva

ta

str

ah

, ka

d s

e b

oji

š i

li k

ad

je n

eš

to v

eo

ma

lep

o,

ka

d u

ì

vaš

.

Sanj

am d

a m

e ju

re v

anze

mal

jci.

O, h

vata

ju m

e `m

arci

!

Tr

i (

3).

kr

ila

, N

ila

, kr

oko

di

la

Pro

~ita

j sti

hove

iz

pesm

e K

ri

la.

Ka

da

bi

h j

a i

ma

o k

ri

la,

Od

lete

o b

ih

~a

k d

o N

ila

I m

alo

gw

avi

o k

ro

kod

ila

.

1.Š

ta je

opi

sano

u o

vim

sti

hovi

ma?

a) je

dan

do`

ivq

aj

b) r

eka

Nil

v) je

dna

èq

a

Zaok

ru`

i sl

ovo

ispr

ed t

a~no

g od

govo

ra.

Um

eš

da

od

red

iš

tem

u (m

oti

v) p

esm

e.

Zn

aš

ka

da

se r

e~

i r

im

uju.

SN

OV

IJa

sa

wa

m n

o}

ne m

or

e.

Ka

d u

ton

em

u s

no

ve,

saw

am

da

me j

ure b

ube n

eke

i d

a b

e`

im

pr

eko

reke

.

Sa

wa

m b

esk

ra

jni

tun

el

i s

tan

sa

sto

sp

ra

tova

,a

ka

tka

d s

aw

am

ì

ra

fe

kr

atk

ih

vr

ato

va.

Sa

wa

m d

a m

e j

ure v

an

zem

aq

ci

.O

, h

vata

ju m

e `

ma

rc

i!

93

40

JEZI^KE [KOLICE

2.D

opun

i re

~eni

cu.

Dev

oj~i

ca u

ovo

j pes

mi

li~i

na

.

3.Š

ta s

azna

jem

o iz

ovo

g te

ksta

?

30

Ra

zum

eš

pr

en

ese

no

zn

a~

ew

e r

e~

i u

pesm

i.

Ra

zum

eš

sti

ho

ve i

um

eš

da

izv

ed

e{

za

kq

u~a

k o

li

ku.

Ovo

su

tri

stro

fe

iz p

esm

e N

ije

on

a je

di

na

na

svet

u.

Ja t

uguj

em

, i

šta

je t

u sm

eš

no

Za

qub

ih

se,

pr

vo,

pa

po

greš

no

.

Ja j

e z

ove

m d

a b

er

em

o c

ve}

eO

na

ne}

e,

po

so

ka

ku

še}

e.

Sa

d }

u r

e}

i s

vako

m p

oq

sko

m c

vetu

:N

ije

on

a j

ed

in

a n

a s

vetu

!

cve

t (m

asl

a~

ak)

Pro

~ita

j sti

hove

iz

pesm

e M

oja

k}i

.

Mas

la~a

k bi

pre

d w

om k

lekô

Kad

se

ona

poq

em š

eta!

Ja s

ve s

trep

im d

a je

nek

oN

e ub

ere

mes

to c

veta

!

1.K

o u

ovoj

pes

mi

govo

ri o

dev

oj~i

ci?

a) c

vet

mas

la~a

k

b) o

tac

devo

j~ic

e

v) z

aqub

qen

i de

~ak

Zaok

ru`

i sl

ovo

ispr

ed t

a~no

g od

govo

ra.

Um

eš

da

po

ve`

eš

sti

ho

ve s

na

slo

vom

pesm

e.

42

1.P

odvu

ci u

tek

stu

dve

re~i

koj

e op

isuj

u ku

tiju

i d

ve r

e~i

koje

opi

suju

kol

a~.

JEZI^KE [KOLICE

2.Za

što

je A

lisa

odl

u~il

a da

poj

ede

kola

~?

a) Z

ato

št o

joj s

e ko

la~

svid

eo.

b) Z

ato

što

je h

tela

da

u|e

u ba

štu

.

v) Z

ato

što

je n

a ko

la~u

pis

alo

PO

JED

I M

E.

Zaok

ru`

i sl

ovo

ispr

ed t

a~no

g od

govo

ra.

3.N

a kr

aju

Ali

sa k

a`e:

„...

a t

o je

gla

vno!

” R

e~ g

lavn

oov

de z

na~i

:

a) n

ajta

~nij

e

b) n

ajve

rova

tnij

e

v) n

ajsl

a|e

g) n

ajva

`ni

je

Zaok

ru`

i sl

ovo

ispr

ed t

a~no

g od

govo

ra.

4.P

rona

|i i

pre

piš

i re

~ iz

tek

sta

koja

zna

~i i

sto

{to

i m

ali

kq

u~.

5.N

api{

i re

~i k

oje

imaj

u is

to z

na~e

we

kao

i re

~i m

ala

kuti

jai

mal

i k

ola~

.

• m

ala

kuti

ja

• m

ali

kol

a~

31

Um

eš

u t

eks

tu d

a p

ro

na

|eš

re~

i k

oji

ma

se o

pi

suju

pr

ed

met

i.

Ra

zum

eš

teks

t, k

ako

se p

on

aš

aju

li

kovi

u w

em

u i

za

što

se t

ako

po

na

ša

ju.

Ra

zum

eš

zn

a~

ew

e r

e~

i u

teks

tu.

Pr

ep

ozn

aje

š u

ma

wen

ic

e.

Um

eš

da

gr

ad

iš

um

aw

en

ic

e.

Ovo

je o

dlom

ak i

z ro

man

a A

lisa

u z

emq

i ~

uda.

Ali

sa j

e o

tvo

ri

la m

alu

sta

kle

nu

kut

iju

i u

wo

j je

na

šla

ma

li

okr

ugli

ko

la~

. N

a k

ola

~u

je s

uvi

m g

ro

`|

em

bi

lo i

spi

san

o:

PO

JED

I M

E!

„Pa

, p

oje

š}

u ga

”, r

e~

e A

lisa

. „A

ko o

d t

oga

po

ra

stem

, m

o}

i }

ud

a d

oh

vati

m k

qu~

i}

, a

ako

se j

oš

vi

še s

ma

wi

m,

on

da

}u

mo

}i

da

se p

ro

vu~

em

isp

od

vr

ata

. D

akle

, b

ilo

ka

ko b

ilo

, u

sva

kom

slu~

aju

, m

o}

i }

u d

a u

|em

u b

aš

tu,

a t

o j

e g

lavn

o!”

ma

lu s

takle

nu

ma

li o

kr

ugli

kq

u~i

}

KU

TI

JIC

A

KO

LA

^I

]

Iz

ovo

g te

ksta

saz

naj

emo

:

kakv

a su

de~

akov

a os

e}aw

a

kom

e je

de~

ak i

z pe

sme

sme{

an

u ko

ga je

dev

oj~i

ca z

aqub

qen

a

kako

de~

ak t

e{i

sebe

Zao

kru`

i D

A i

li N

E

DA

DA

DA

DA

NE

NE

NE

NE

94

1.

• Gd

e su

se

nala

zile

Ali

sa i

wen

a se

stra

?

43

32

JEZI^KE [KOLICE

• K

o je

~it

ao k

wig

u?

• K

ako

se z

vala

kw

iga

u ko

ju je

Ali

sa z

avir

ila?

• K

ako

se A

lisa

ose

}al

a?

• O

~em

u je

Ali

sa r

azm

išq

ala?

• D

a li

je A

lisi

kw

iga

bila

zan

imq

iva?

Um

eš

da

izv

ed

eš

za

kq

u~a

k u

vezi

sa

sa

dr

ì

no

m t

eks

ta.

2.Š

ta s

azna

jem

o iz

ovo

g te

ksta

?

Um

eš

da

izv

ed

eš

za

kq

u~a

k u

vezi

sa

sa

dr

ì

no

m t

eks

ta.

Pro

~ita

j odl

omak

iz

rom

ana

Ali

sa u

zem

qi

~ud

a.

Ali

si j

e p

ost

alo

ve}

do

sad

no

da

sed

i p

or

ed

svo

je s

est

re n

an

asi

pu

uz r

eku.

Za

vir

ila

je j

ed

an

put

-dva

put

u k

wi

gu k

oju

je s

est

ra

~i

tala

, a

li u

wo

j n

ije

bi

lo n

i s

lika

ni

di

jalo

ga.

Za

tim

je

zad

rem

ala

.

Na

koja

pit

awa

mo`

eš d

a od

govo

riš

na

osno

vu t

ekst

a?

Pod

vuci

ta

pita

wa.

An

tikva

rn

ic

a j

e p

ro

da

vni

ca

u k

ojo

j se

mo

gu k

upi

ti i

pr

od

ati

sta

ri

vr

ed

ni

pr

ed

met

i,

ka

o š

to s

u st

ar

in

ski

sa

tovi

, m

a~

evi

, sk

upo

cen

po

rc

ela

n,

sli

ke..

.P

ost

oje

i a

nti

kva

rn

ic

e s

am

o z

a k

wi

ge.

Ako

po

èli

š d

a i

ma

š n

eku

kw

igu

ko

ja j

e d

avn

o o

bja

vqen

a,

po

tra

ì

je u

kw

i`

ar

i a

nti

kva

rn

ic

i.

Iz

ovog

tek

sta

sazn

ajem

o:

šta

su

anti

kvar

nice

kako

su

anti

kvar

nice

dob

ile

ime

šta

se

u an

tikv

arni

cam

a m

oè

kupi

ti

koli

ko k

ošta

ju k

wig

e u

anti

kvar

nica

ma

Zaok

ru`

i D

A i

li N

E

DA

DA

DA

DA

NE

NE

NE

NE

44

JEZI^KE [KOLICE

2.Je

dna

re~e

nica

ne

prip

ada

ovom

tek

stu.

Pro

na|i

je i

pod

vuci

.

3.N

apiš

i re

~i s

a su

prot

nim

zna

~ew

em.

• le

po

• ra

dost

• ne

maj

u •

uzim

aju

33

Ra

zum

eš

teks

t i

um

eš

da

pr

ep

ozn

aš

re~

en

ic

u ko

ja j

e p

o s

ad

r`

in

i

dr

uga

~i

ja o

d o

sta

log

teks

ta.

Zn

a{

re~

i s

a s

upr

otn

im

zn

a~

ew

em

.

Muz

i~

ki

in

str

umen

ti d

ele

se n

a:

Ud

ar

aq

ke

– z

vuk s

e p

ro

izv

od

i u

da

ra

wem

. T

u sp

ad

aju

~i

nele

, zv

on

a,

ksi

lof

on

...

Ud

ar

a~

ke i

nst

rum

en

te–

zvu

k s

e d

ob

ija

ud

ar

aw

em

po

za

tegn

uto

j ko

ì

i

li p

ap

ir

u. O

voj

grup

i p

ri

pa

da

ju t

im

pa

n,

bub

aw

, d

ob

oš

, d

ai

re..

.I

nst

rum

en

te s

a `

ic

am

a–

zvu

k s

e p

ro

izv

od

i t

rza

wem

ili

pr

evl

a~

ew

em

p

reko

za

tegn

uti

h `

ic

a.

Tu

spa

da

ju g

ita

ra

, ta

mb

ura

, vi

oli

na

...

Duv

a~

ke i

nst

rum

en

te–

zvu

k p

ro

izv

od

i v

azd

uh u

cevi

. U

ovo

j gr

upi

in

str

umen

ata

su

fla

uta

, kla

ri

net

, tr

uba

, r

og.

..

Ka

d j

a s

vir

am

, m

or

e s

e z

ata

lasa

od

lep

ih

no

ta i

ri

tma

što

da

jer

ad

ost

. M

or

a s

e v

ese

le i

igr

aju

na

jlep

ši

va

lcer

na

sve

tu.

Ri

be

i m

or

ske z

vezd

e p

leš

u u

na

jve}

im

dub

in

am

a.

Ri

be u

zim

aju

va

zduh

pr

eko

škr

ga.

Do

k s

e s

vi u

vo

di

igr

aju

, je

di

no

ja

svi

ra

m n

ajl

ep

šu

pesm

u n

a s

vetu

.

ru`

no

tuga

im

aju

da

ju

Um

eš

da

po

ve`

eš

sli

ku

s te

ksto

m k

oji

se n

a w

u o

dn

osi

.

1.P

ove`

i li

nijo

m i

nstr

umen

t s

vrst

om k

ojoj

taj

ins

trum

ent

prip

ada.

udar

aqke

udar

a~ki

inst

rum

enti

inst

rum

enti

sa `

icam

adu

va~k

iin

str

umen

ti

95

46

JEZI^KE [KOLICE

35

Maj

o, h

teo

bih

neš

to d

a ti

ka`

em...

Hm

...

ne m

ogu

ovde

...

Slu

šam

, Pet

re!

To t

i m

oram

re}

ina

sam

o. H

ajde

mo

tam

o.O

vde

nas

niko

ne

~uj

e.Zn

aš ..

. ti

se m

eni.

..

Ako

je o

vo š

ala,

on

da je

baš

bez

vez

e!A

li n

isam

...I

... k

ako

je b

ilo?

Miš

o, s

ve

sam

upr

skao

...

šm

rk...

]ut

i!

Dob

ro, š

ta

to i

maš

da

mi

ka`

eš?

1.N

apis

ano

je u

tek

stu

šta

ti

treb

a:

1.

2.

3.

34

JEZI^KE [KOLICE

2.Tr

eba

ti, a

ni

jena

pisa

no

u te

kstu

:

1.

2.

3.

3.Za

okru

ì

one

re~i

koj

e po

kazu

ju š

ta u

ovo

m o

gled

u tr

eba

da u

radi

š.

izre

ì

za

lepi

s

ipaj

p

robu

ši

pr

ovuc

i

4.K

oji

crta

ni f

ilm

i k

oja

seri

ja s

u bi

li n

ajpo

pula

rnij

i?

Um

eš

u t

eks

tu d

a p

ro

na

|e{

in

fo

rm

ac

iju

.

Um

eš

u t

eks

tu d

a p

ro

na

|e{

in

fo

rm

ac

iju

ko

ja s

e ~

ita

i

zme|

u r

ed

ova

.

Um

eš

u t

eks

tu d

a p

ro

na

|eš

in

fo

rm

ac

ije

ko

je s

e t

ra

è.

Um

eš

da

pr

o~

ita

š t

ab

elu

.

crta

ni f

ilm

seri

ja

Ovo

je l

ista

naj

popu

larn

ijih

em

isij

a za

dec

u u

proš

lom

mes

ecu.

Emis

ije

su n

aved

ene

redo

m p

o po

pula

rnos

ti.

NA

JPO

PU

LA

RN

IJE

EM

IS

IJE

1.

Muz

i~

ka

sla

gali

ca

, kvi

z

2.

Id

em

o d

aq

e,

igr

an

i f

ilm

3.

Sun

|er

Bo

b,

cr

tan

i f

ilm

4.

Fa

zon

i i

fo

re,

ser

ija

5.

Po

kem

on

i,

cr

tan

i f

ilm

6.

Put

za

Ejv

on

li,

ser

ija

7.

Si

mp

son

ovi

, c

rta

ni

fi

lm

Kad

po`

eli{

da

se z

abav

iš, i

zved

i og

led

Fi

lmsk

e sl

ike

. U~

ini}

e ti

se

da v

idi{

pti

cu u

kav

ezu.

FI

LM

SK

E S

LI

KE

Izr

e`

i k

rug

od

ka

rto

na

.N

a j

ed

no

j st

ra

ni

kr

uga

na

cr

taj

ka

vez,

a n

a d

rug

oj

pti

cu.

S o

be s

tra

ne k

rug

a ~

io

do

m p

ro

buš

i r

upi

ce i

kr

oz

wi

h p

ro

vuc

i k

on

ac

. B

rzo

okr

e}

i k

rug

.

Šta

je s

ve p

otre

bno

za i

zvo|

ewe

ovog

ogl

eda?

45

ka

rto

n

~i

od

a

ko

na

c

olo

vka

ma

ka

ze

šest

ar

Sun

|er

Bo

b

Fa

zon

i i

fo

re

96

1.K

olik

o de

ce i

ma

u ov

om s

trip

u?

47

35

JEZI^KE [KOLICE

2.N

apiš

i im

ena

liko

va (

dece

) ko

ji g

ovor

e?

3.Š

ta je

de~

ak h

teo

da k

aè

devo

j~ic

i? D

opun

i re

~eni

cu.

Znaš

, ti

se

men

i.

4.Za

što

de~

ak n

ije

reka

o on

o š

to je

hte

o?

a) N

ije

imao

hra

bros

ti.

b) I

znen

ada

su s

e uk

qu~

ile

prsk

alic

e.

v) D

evoj

~ica

nij

e ht

ela

da g

a sl

uša.

Zaok

ru`

i sl

ovo

ispr

ed t

a~no

g od

govo

ra.

5.Za

što

se

devo

j~ic

a na

qut

ila?

6.S

mis

li i

nap

iši

nasl

ov z

a ov

aj s

trip

.

7.N

a kr

aju

stri

pa d

e~ak

ka`

e: „

Sve

sam

up

rsk

ao...

”I

z te

re~

enic

e m

oèm

o za

kqu~

iti:

a) d

a je

de~

aku

šal

a us

pela

jer

je i

sprs

kao

devo

j~ic

u

b) d

a m

u je

kri

vo, j

er s

e de

silo

ono

što

nij

e `

eleo

v) d

a je

qut

jer

devo

j~ic

a ni

je p

rihv

atil

a w

egov

u š

alu

Zaok

ru`

i sl

ovo

ispr

ed t

a~no

g od

govo

ra.

8.P

rom

eni

red

re~i

tak

o da

dob

iješ

re~

enic

u iz

koj

e sa

znaj

emo

šta

je s

trip

.

pr

i~a

je u

str

ip

sli

kam

a

Um

eš

da

od

govo

ri

š n

a p

ita

wa

u v

ezi

sa

on

im

što

se d

eš

ava

u s

tri

pu.

Um

eš

da

na

pi

šeš

sm

isl

en

u r

e~

en

ic

u o

d i

spr

em

eta

ni

h r

e~

i.

Ra

zum

e{

zn

a~

ew

e r

e~

i u

teks

tu.

Osm

or

o (

osa

m,

8).

Peta

r

Ma

ja

Mi

ša

svi

|a

š (

do

pa

da

{)

Za

to š

to j

e m

isl

ila

da

ju

je d

e~

ak n

am

er

no

isp

rsk

ao

.

Na

slo

v tr

eb

a d

a b

ude u

vezi

s n

ajv

a`

ni

jim

re~

im

a u

str

ip

u.

Na

prim

er:M

aja

i P

eta

r i

liP

rsk

ali

ce i

li

De~

ak s

e z

aq

ubi

o i

liT

u`n

i d

e~

ak

...

Str

ip

je p

ri

~a

u s

lika

ma

.

Pr

i~

a u

sli

ka

ma

je s

tri

p.

48

JEZI^KE [KOLICE

2.[

ta s

azna

jem

o iz

ovo

g te

ksta

?

36

Pr

ep

ozn

aje

š v

rst

u te

ksta

.

Res

tora

n P

e~ur

kave

~era

s ne

}e

radi

ti z

bog

pros

lave

B

ubin

og r

o|en

dana

.

Cvr

~ko,

P

oziv

am t

e ve

~era

s u

rest

oran

Pe~

urka

na

pros

lavu

mog

ro|

enda

na.

B

uba

Bub

ica

Dra

ga m

oja

Bub

ice,

@

elim

ti

sre}

an r

o|en

dan!

Tvoj

a P

~elk

a

Bub

ice,

K

upil

a sa

m t

i ba

lone

, sv

e}ic

e i

ukra

sne

trak

e.Go

spo|

a Gu

seni

ca

Iz

ovog

tek

sta

sazn

ajem

o:

ciq

igr

e

prav

ila

igr

e

koli

ko i

gra

traj

e

nazi

v ig

re

ko je

pob

edni

k u

igr

i

Zaok

ru`

i D

A i

li N

E

DA

DA

DA

DA

DA

NE

NE

NE

NE

NE

1 3 2 4

1.U

sva

ki k

ru`

i} p

ored

tek

sta

upiš

i od

gova

raju

}i

broj

:

1–

obav

ešte

we

2–

~est

itka

3

– po

zivn

ica

4–

poru

ka

GL

UM

AC

PR

ED

OG

LE

DA

LO

M

Pr

ed

sta

vqa

mo

va

m i

gru

koju

mo

èt

e i

gra

ti n

a p

ro

sla

vir

o|

en

da

na

. U

wo

j tr

eb

a d

a p

oka

èt

e s

voje

glu

ma

~ke

sp

oso

bn

ost

i.

Po

deli

te s

e u

pa

ro

ve.

Oso

ba

Aje

glu

ma

c k

oji

pr

avi

ra

zli

~i

tep

okr

ete.

Oso

ba

Bje

ogl

ed

alo

i p

on

avq

a p

okr

ete g

lum

ca

.

Um

eš

da

izv

ed

eš

za

kq

u~a

k u

vezi

sa

sa

dr

ì

no

m t

eks

ta.

97

1.Za

okru

ì

tri

re~i

koj

e su

naj

va`

nije

da

bi s

e ra

zum

eo o

vaj o

dlom

ak.

dan

tuga

ro|

enda

n

sv

e}ic

e

š

ala

ra~u

n

49

37

JEZI^KE [KOLICE

2.S

mis

li i

nap

i{i

drug

i na

slov

za

ovaj

odl

omak

.

3.Za

što

Vin

i P

u ne

vid

i po

klon

e i

tort

u?

4.Za

što

se

Iar

ki

selo

nas

mej

ao?

a) N

isu

mu

se s

vide

li p

oklo

ni.

b) B

olel

a ga

je n

oga.

v) B

io je

veo

ma

tu`

an.

Zaok

ru`

i sl

ovo

ispr

ed t

a~no

g od

govo

ra.

5.P

opun

i ta

belu

kao

što

je z

apo~

eto.

Um

eš

u t

eks

tu d

a p

ro

na

|eš

re~

i k

oje

su

na

jva

`n

ije

za

wego

vu s

ad

r`

in

u.

Ra

zum

eš

teks

t i

um

eš

da

iza

ber

eš

na

jbo

qu

re~

za

wego

v n

asl

ov.

Ra

zum

eš

teks

t i

na

~i

n n

a k

oji

se l

iko

vi p

on

aš

aju

.

Ra

zum

eš

teks

t i

zn

a~

ew

e r

e~

i u

wem

u.

Um

eš

da

na

pi

šeš

re~

i u

jed

ni

ni

i m

no

ì

ni

.

U kw

izi

o m

edve

du z

vano

m V

ini

Pu

i w

egov

im p

rija

teq

ima

opis

an

je i

ro|

enda

n m

agar

ca I

ara.

– I

zgle

daš

tako

tu`

no

, I

ar

e.–

Tu`

an

? Z

aš

to b

ih

bi

o t

uàn

? D

an

as

mi

je r

o|

endan

. Najv

esel

iji

dan

u g

odi

ni

.–

Tvo

j r

o|

end

an

? –

rek

ao

je

Pu

vrlo

izn

ena|

eno

.–

Dab

om

e. Z

ar

ne

vid

iš

? P

ogl

edaj sv

e p

okl

on

e ko

je s

am

do

bi

o –

rek

ao

je

Iar

i m

ahn

uo n

ogo

m t

am

o-a

mo

. – S

ve}

ic

e i

ru`

i~ast

i p

rel

iv.

– P

okl

on

i?

– r

ekao

je

Pu

smet

eno

. – R

o|

end

an

ski

ko

la~?

– d

od

ao

je.

– G

de

su?

– Z

ar

ih n

e vi

di

š?!

– N

e vi

di

m i

h –

od

govo

ri

o je

Pu.

– N

i ja i

h n

e vi

di

m –

rek

ao

je

Iar

. – Š

ala

na m

oj r

a~un

– o

bja

sni

o je

i k

ise

lose

nasm

ejao

.

VI

NI

PU

jed

ni

na

pokl

on

sve}

ic

a

kola

~

ša

la

mn

o`

in

a

po

klo

ni

sve}

ice

ko

la~

i

šal

e

Ta

~a

n j

e s

vaki

na

slo

v ko

ji s

e o

dn

osi

na

op

isa

ni

do

ga|

aj

ili

ose

}a

wa

li

ko

va.

Na

prim

er: I

ar

ov

ro

|en

da

n;

Tu`

ni

Ia

r;

Tu`

ni

ro

|en

da

n..

.

Za

to š

to i

h n

em

a.

50

1.P

ro~i

taj o

bave

šte

we,

a z

atim

dop

uni

plak

at.

JEZI^KE [KOLICE

2.•

Kol

iko

bodo

va je

osv

ojil

a ek

ipa

Rod

a ?

• N

a ko

m m

estu

je e

kipa

koj

a im

a 7

bodo

va?

• I

z ko

g gr

ada

je e

kipa

koj

a se

nal

azi

na s

redi

ni t

abel

e?

• K

ako

se z

ove

ekip

a ko

ja je

na

posl

edw

em m

estu

?

38

Um

eš

da

do

pun

iš

pla

ka

t r

e~

im

a k

oje

ned

ost

aju

.

Um

eš

da

pr

o~

ita

š t

ab

elu

.

U N

iš

u }

e s

e 2

7.

feb

rua

ra

od

igr

ati

ko

ša

rka

ška

uta

km

ic

a i

zme|

uS

oli

ter

a i

@i

ra

fa

. E

ki

pe }

e i

gra

ti u

Ha

li s

po

rto

va,

a u

takm

ic

ap

o~

iw

e u

20

~a

sova

. C

en

a u

lazn

ic

e j

e 2

00

di

na

ra

. Z

a d

ec

u d

o

12

go

di

na

ula

z je

besp

lata

n.

Na

kraj

u ko

šar

kaš

kog

turn

ira

tabe

la i

zgle

da o

vako

:

10

Na

~etv

rto

m;

(4).

Iz

Vr

šc

a.

Nep

ob

ed

ivi

.

Hal

a sp

orto

va u

27. f

ebru

ar, p

o~et

ak u

~a

sova

utak

mic

a

Sol

iter

–

Ni

{u

20

Ko

ša

rka

ška

@i

ra

fe

Ulaz

bes

plat

an z

aza

dec

u d

o 1

2 g

od

in

a

Cen

a

din.

20

0

Mes

to

1. 2. 3. 4. 5.

Eki

pa

Rod

e

Jabl

an

@ir

afe

Sol

iter

Nep

obed

ivi

Grad

Nov

i S

ad

Vr

awe

Vr

šac

Niš

Beo

grad

Br

oj b

od

ova

10 9 8 7 6

98

1.P

odvu

ci u

tek

stu

dve

re~i

na

osno

vu k

ojih

zna

š d

a je

Neo

bi~n

a `

abi

ca

kom

pjut

ersk

a ig

rica

.

51

39

JEZI^KE [KOLICE

2.P

odvu

ci i

me

de~a

ka k

oji

je u

pra

vu.

Vla

da: „

Iz

teks

ta s

azna

jem

o ko

ji je

zad

atak

igr

a~a

u ov

oj i

gric

i.”

Igo

r: „

Iz

teks

ta s

azna

jem

o ko

liko

lis

tova

àb

ica

treb

a da

pre

sko~

i.”

Jova

n: „

Iz

teks

ta s

azna

jem

o ka

kvu

}e

nagr

adu

igra

~ do

biti

.”

3.Š

ta je

gla

vni

ciq

ovo

g te

ksta

?

a) d

a op

iše

neob

i~nu

àb

u

b) d

a na

grad

i ig

ra~a

na

kraj

u ig

re

v) d

a pr

edst

avi

kom

pjut

ersk

u ig

ricu

Zaok

ru`

i sl

ovo

ispr

ed t

a~no

g od

govo

ra.

4.Š

ta je

ciq

ove

igr

ic

e?

a) d

a `

abic

a pr

e|e

na d

rugu

oba

lu

b) d

a `

abic

a na

u~i

da p

liva

v) d

a `

abic

a na

u~i

da s

ka~e

Zaok

ru`

i sl

ovo

ispr

ed t

a~no

g od

govo

ra.

Um

eš

u t

eks

tu d

a p

ro

na

|eš

on

e r

e~

i k

oje

otk

ri

vaju

ka

ka

v je

to

teks

t.

Um

eš

da

izv

ed

eš

za

kq

u~a

k o

sa

dr

ì

ni

teks

ta.

Um

eš

da

izv

ed

eš

za

kq

u~a

k o

vr

sti

teks

ta.

Ra

zum

e{

{ta

tr

eb

a d

a u

ra

di

{ n

a o

sno

vu t

eks

ta.

kli

k m

iš

em

NE

OB

I^

NA

@A

BI

CA

La

ra

je n

eo

bi

~n

a `

ab

ic

a .

.. o

na

ne u

me

da

pli

va.

Tvr

do

gla

va j

e i

ho

}e d

a p

re|

en

a d

rug

u st

ra

nu

reke

. Tvo

j za

da

tak j

e d

ajo

j u

tom

e p

om

ogn

eš

. P

oka

za}

eš

La

ri

n

a k

oje

li

sto

ve l

okva

wa

tr

eb

a d

a s

ko~

ika

ko b

i d

oš

la d

o d

rug

e o

ba

le.

Bud

ip

a`

qi

v –

jed

an

kli

k m

iš

em

na

po

greš

an

li

st i

à

bi

ca

}e p

oto

nut

i!

Ako

je b

ude{

do

br

o v

od

io

, `

ab

ic

a

}e t

e n

agr

ad

iti

na

kr

aju

igr

e..

.

52

1.C

vr~a

kiz

lazi

:

a) je

dnom

mes

e~no

b) je

dnom

ned

eqno

v) s

vako

g da

na

Zaok

ru`

i sl

ovo

ispr

ed t

a~no

g od

govo

ra.

JEZI^KE [KOLICE

2.N

a ko

joj s

e st

rani

nal

azi

rubr

ika

u ko

joj m

oèš

da

pro~

itaš

sle

de}

e re

~eni

ce?

Upiš

i br

oj s

tran

e, k

ao š

to je

zap

o~et

o.

3.P

ove`

i li

nijo

m n

ovin

ara

s w

egov

im p

oslo

m.

40

Um

eš

da

izv

ed

eš

za

kq

u~a

k n

a o

sno

vu s

ad

r`

in

e t

eks

ta.

Um

eš

da

po

ve`

e{

na

slo

v sa

sa

dr

ì

no

m t

eks

ta.

Ra

zum

eš

zn

a~

ew

e r

e~

i i

po

vezu

ješ

je s

a o

dr

e|

en

om

si

tua

ci

jom

.

nov

in

ar

• ^

asop

is

za d

ecu

• i

zlaz

i p

etko

m •

cen

a 50

di

nar

a •

broj 10

Izu

mi

i o

tkr

i}

a

4 str

.

Iz

ì

vo

tiw

sko

g c

ar

stv

a6 str

.

Ob

i~

aji

7 str

.

Sp

or

tsk

e n

ov

ost

i11 st

r.

Ogl

asi

~i

tal

ac

a14 st

r.

î

tao

ci

pi

taju

17 str

.

Re

do

vn

er

ub

ri

ke

:

skup

qa

novi

ner

azno

si n

ovin

epi

{e

za n

ovin

e

Br

ojst

ran

e

6 17 4 7

Re~

enic

a iz

Cvr

~ka

Pin

gvin

i m

ogu

da r

one

do ~

etrd

eset

met

ara

dubi

ne.

Mol

im C

vr~k

a da

mi

odgo

vori

da

li š

koq

ke u

mej

u da

pli

vaju

.M

i}a

iz B

anat

a

Jeda

n za

qub

qen

ik u

pli

vaw

e od

lu~i

o je

da

spoj

i u`

ivaw

e i

znaw

e i

izum

eo je

neo

bi~a

n de

o pl

iva~

ke o

prem

e –

pera

ja z

a ru

ke.

U m

nogi

m z

emq

ama

dete

dob

ija

mal

i po

klon

za

svak

i m

le~n

i zu

b ko

ji m

u is

padn

e.

99

1.K

oris

te}

i po

datk

e iz

tek

sta,

pop

uni

praz

na p

oqa

tako

da

dobi

ješ

pro

gram

pozo

riš

ta @

abic

a.

53

41

JEZI^KE [KOLICE

2.P

ove`

i li

nija

ma

liko

ve s

re~

ima

koje

oni

izg

ovar

aju.

Um

eš

da

po

pun

iš

ta

belu

na

osn

ovu

teks

ta.

Um

eš

da

po

ve`

eš

cr

te`

s t

eks

tom

.

Pro

~ita

j tek

st.

De~

je p

ozo

ri

šte

@a

bi

ca

im

a v

eli

ku

i m

alu

sa

lu.

U v

eli

koj

se i

gra

ju d

ve p

red

sta

ve:

Pi

no

ki

oi

Gus

ar

ski

ka

peta

n.

U m

alo

j sa

li n

a p

ro

gra

mu

je C

rve

nka

pa

.

Poz

oriš

te

@ab

ic

a

Veli

ka

sa

la

Pi

no

ki

oC

rve

nka

pa

Gusa

rsk

i k

apet

an

Mal

a sa

la Joj,

joj,

joj,

upom

o},

vite

è

moj

!

Treb

a li

da

tra`

im

nao~

arim

a za

men

u,il

’ on

stva

rno

nosi

dam

u na

ram

enu?

Ja s

am o

tmi~

ar s

pun

o m

ana,

ukra

doh

dam

u iz

wen

og s

tana

.Ev

o m

e, o

tmi~

aru

dam

a,pr

ogut

a}e

te u

skor

o ta

ma.

54

JEZI^KE [KOLICE

42

Str

aàr

(Poj

avi

se

na v

rat

im

a.)

: Za

vaš

e ve

li~a

nstv

o,

Za n

ašu

kraq

evni

cu

Pas

tir

Kal

oper

don

io je

pti

cu.

[ … ]

Kr

iza

nte

ma:

Zov

ni p

asti

ra d

a m

u ka

èm

hva

la.

O, b

aš je

lij

epa

ova

ptic

a m

ala!

[ … ]

Kr

iza

nte

ma:

Oh,

Kal

oper

e, z

ato

sam

te

zval

a

Da

ti z

a pt

icu

ka`

em l

ijep

a hv

ala.

Kal

oper

:

Ti

znaš

i s

ama,

to

je i

zgov

or,

Da

mog

u u}

i ko

d te

be u

dvo

r.

Kr

iza

nte

ma:

Zna

m, K

alop

ere,

to

mi

tako

god

i,

Ali

i s

umw

a m

oè

da s

e ro

di.

Ve}

si

mi

doni

o ~i

tav

pti~

ji h

or,

Pa

kao

šum

a od

jeku

je d

vor.

N

ego,

još

neš

to, z

ašto

sam

te

zval

a!

Znaš

, pri

~uva

j se

naš

eg g

ener

ala.

[ …

]I

zbje

gava

j ga.

Bud

i na

opr

ezu.

I

zgle

da m

i da

zna

za

naš

u ve

zu.

Kal

oper

:

Zna

za

naš

u ve

zu?

Uh, t

o na

m n

e va

qa!

P

a to

bi

mog

lo d

o}i

i do

kra

qa.

[ … ]

Kr

iza

nte

ma:

Oh,

taj

Raz

bino

s!

O, t

o je

div

qak

kak

ovog

nig

dje

nem

a.

Pro

sto

osje

}am

da

zlo

neko

spr

ema.

..

Str

aàr

(Zazv

oni

i p

ojavi

se.

):

Nek

a op

rost

i va

še

veli

~ans

tvo,

èl

i ge

nera

l Ra

zbin

os d

a u|

e.

Kr

iza

nte

ma:

Baš

je l

udo

da n

e m

oè

lu|e

! N

emoj

da

ka`

eš t

ko je

ovd

je b

io!

Gene

ralu

rec

i, a

ko b

ude

htio

, N

eka

do|e

sut

ra. S

ad m

e bo

li g

lava

.I

li, j

oš b

oqe,

rec

i ot

išla

sam

Kod

svo

g oc

a kr

aqa

Kar

asla

va!

(St

ra`

ar o

de.

)

Kr

iza

nte

ma:

Boq

e, s

ad i

di!

Ne

smij

eš g

a sr

esti

. Kro

z dr

uga

vrat

a ja

}u

te s

prov

esti

.

(Od

u.)

Pro

~ita

j sce

nu i

z dr

amsk

og t

ekst

a P

lava

boj

a sn

ije

ga.

Zati

m o

dgov

ori

na p

itaw

a.

100

1.Za

okru

ì

liko

ve k

oji

se u

ovo

j sce

ni p

ojav

quj

u na

poz

orni

ci.

Str

aàr

R

azbi

nos

K

riza

ntem

a

Kar

asla

v

Kal

oper

55

42

JEZI^KE [KOLICE

2.K

ome

se o

bra}

a st

ra`

ar n

a po

~etk

u sc

ene?

.

(im

e li

ka)

3.Zb

og ~

ega

Kal

oper

pok

law

a pt

i~ic

u K

riza

ntem

i?

a) T

o je

raz

log

da s

e po

novo

sre

tnu.

b) H

teo

je d

a se

upo

zna

sa K

riza

ntem

om.

v) K

riza

ntem

a je

to

od w

ega

tra`

ila.

Zaok

ru`

i sl

ovo

ispr

ed t

a~no

g od

govo

ra.

4.P

odvu

ci d

eo t

ekst

a iz

koj

eg s

azna

jem

o da

je K

alop

er i

ran

ije

pokl

awao

pti

~ice

Kri

zant

emi.

6.K

oje

mes

to p

reds

tavq

a po

zorn

ica

u ov

oj s

ceni

? a)

dvo

rski

par

kb)

gra

dski

trg

v) s

obu

u dv

oru

Zaok

ru`

i sl

ovo

ispr

ed t

a~no

g od

govo

ra.

8.A

ko je

tvr

dwa

ta~n

a, z

aokr

uì

T, a

ako

je n

e ta~

na, z

aokr

uì

N.

7.Za

okru

ì

lik

koji

uno

si p

ti~i

cu n

a po

zorn

icu.

Kri

zant

ema

K

alop

er

Str

aàr

5.Š

ta o

bjaš

wav

aju

re~i

koj

e su

u t

ekst

u na

pisa

ne u

zag

rada

ma?

a)

kak

o gl

umac

tre

ba d

a iz

gled

ab)

šta

glu

mac

tre

ba d

a ka

è

tiho

v) š

ta g

lum

ac t

reba

da

urad

i g)

kom

e se

glu

mac

obr

a}a

Zaok

ru`

i sl

ovo

ispr

ed t

a~no

g od

govo

ra.

Pr

ep

ozn

aje

š l

iko

ve u

teks

tu.

Ra

zum

eš

ko

ji l

iko

vi u

teks

tu r

azg

ova

ra

ju.

Um

eš

u t

eks

tu d

a p

ro

na

|eš

od

govo

r n

a p

ost

avq

en

o p

ita

we.

Um

eš

u t

eks

tu d

a p

ro

na

|eš

mest

o n

a k

oje

m s

e d

eš

ava

ra

dw

a.

Um

eš

da

po

ve`

e{

li

k s

wego

vim

re~

im

a i

po

na

{a

wem

.

Ra

zum

eš

teks

t i

um

eš

da

izv

ed

eš

za

kq

u~a

k o

li

kovi

ma

.

Um

eš

da

za

kq

u~i

š k

akva

up

utst

va g

lum

ci

ma

da

je p

isa

c.

U o

voj s

ceni

doš

lo je

do

susr

eta

izm

e|u

Kal

oper

a i

Razb

inos

a.

Kri

zant

ema

sum

wa

da je

Raz

bino

s ot

krio

u k

oga

je z

aqub

qen

a.

U o

voj s

ceni

doš

lo je

do

susr

eta

izm

e|u

Kri

zant

eme

i kr

aqa.

Kal

oper

i K

riza

ntem

a kr

iju

da s

e vo

le.

T T T T

N N N N

Kr

iza

nte

mi

56

1.N

apiš

i ka

ko s

e zo

ve p

ozor

ište

u k

ojem

se

igra

Gus

arsk

i k

apet

an?

JEZI^KE [KOLICE

2.N

apiš

i u

kojo

j pre

dsta

vi o

sim

glu

mac

a u~

estv

uju

i gl

edao

ci.

3.K

akva

je p

reds

tava

Gus

arsk

i k

ape t

an?

Dop

uni

re~e

nicu

re~

ima

iz o

pisa

pre

dsta

ve.

Pre

dsta

va je

4.U

sva

ki k

ru`

i} u

piš

i br

oj p

reds

tave

iz

koje

je f

otog

raf

ija

uzet

a.

43

Um

eš

u t

eks

tu d

a p

ro

na

|eš

od

govo

r n

a p

ost

avq

en

o p

ita

we.

Um

eš

u t

eks

tu d

a p

ro

na

|eš

od

govo

r n

a p

ost

avq

en

o p

ita

we.

Um

eš

u t

eks

tu d

a p

ro

na

|eš

od

govo

r n

a p

ost

avq

en

o p

ita

we.

Um

eš

da

po

ve`

eš

teks

t i

sli

ku.

Poz

oriš

te P

an t

eata

r p

reds

tavi

lo je

nek

e od

svo

jih

pred

stav

a.

2.

US

PA

VA

NA

LE

PO

TI

CA

Pre

mij

era

ove

pred

stav

e bi

la je

18

. 12.

200

5. P

reds

tava

na

zani

mq

iv

na~i

n pr

ati

radw

u is

toim

ene

bajk

e i

nam

ewen

a je

dec

i od

7 d

o 12

god

ina.

3.

GU

SA

RS

KI

KA

PE

TA

NN

a sc

eni

naš

eg p

ozor

išta

gus

arsk

ika

peta

n tr

aì

sedm

ogla

vo ~

udov

ište

...

Pre

poru

~uje

mo

ovu

pred

stav

u je

r je

zaba

vna

i po

u~na

.

1.

CR

VE

NK

AP

AO

va p

reds

tava

je u

vek

drug

a~ij

a je

r m

ali

gled

aoci

na

scen

i ra

zgov

araj

u sa

Crv

enka

pom

i s

ami

odlu

~uju

kak

av

}e b

iti

kraj

pri

~e.

2 3 1

Pa

n t

ea

tar

U C

rve

nka

pi

.

zab

avn

a i

po

u~n

a.

2,

3,

1

101

2.N

a sv

akoj

lin

iji

dopi

{i

jo{

po

jedn

u re

~eni

cu, k

ao š

to je

zap

o~et

o.

Tiš

ina!

Pre

s tan

ite

da r

azgo

vara

te.

Izv

init

e!

Bra

vo!

ês

tita

m!

59

45

JEZI^KE [KOLICE

1.Ra

zgov

araj

u B

oris

i M

ilen

a. Z

nam

o š

ta M

ilen

a od

gova

ra, a

li n

e zn

amo

Bor

isov

a pi

taw

a. S

mis

li i

h i

napi

ši.

3.Je

lena

se

vrat

ila

iz š

kole

. O ~

emu

razg

ovar

aju

Jele

na i

wen

tat

a?

Zam

isli

taj

raz

govo

r i

zapi

ši

ga.

Tata

: „K

ako

je b

ilo

u š

koli

?”

Jele

na: „

.”

Tata

: „?”

Jele

na: „

.”

Na

osn

ovu

za

da

te r

e~

i p

rep

ozn

aje

{ s

itu

ac

iju

u k

ojo

j se

ta

re~

ko

ri

sti

.

Um

eš

da

sa

sta

viš

ja

sne i

gr

am

ati

~ki

isp

ra

vne r

e~

en

ic

e (

pi

taw

a)

u ve

zi s

da

tim

od

govo

ri

ma

.

Um

eš

da

na

pi

šeš

kr

ata

k t

eks

t u

ob

liku

ra

zgo

vor

a (

di

jalo

ga).

58

1.P

ove`

i li

nijo

m i

men

icu

i re

~ ko

ja je

opi

suje

.

JEZI^KE [KOLICE

2.P

ove`

i li

nijo

m r

e~i

koje

im

aju

isto

zna

~ew

e, k

ao š

to je

zap

o~et

o.

U l

evoj

kol

oni

jedn

a re

~ je

viš

ak.

3.

44

Um

eš

da

po

ve`

eš

re~

i i

sto

g r

od

a i

br

oja

.

Um

eš

da

pr

ep

ozn

aš

re~

i i

sto

g zn

a~

ew

a.

tor

bepo

sled

wa

dom

a}i

ško

lsko

zidn

ezv

ono

klup

aš

kols

keno

vine

zada

tak

dem

beli

sati

ko~o

per

iti

se

dopa

dati

se

skr

asit

i se

ne r

adit

i ni

šta

smir

iti

se

prav

iti

se v

aàn

Bor

is:

Ho}

eš l

i na

poq

e?

?

?

?

Mil

ena:

Ne

mog

u, r

adim

dom

a}i.

Nij

e te

àk

.

îm

zav

ršim

.

Mo`

emo

na i

gral

ište

.

Da

jem

o t

i j

ed

an

pr

im

er

, a

li j

e t

a~

an

i s

vaki

dr

ugi

od

govo

ru

ko

m s

u r

e~

i i

si

tua

ci

ja p

ove

zan

i.

Ne}

u vi

še d

a k

asn

im

na

~a

sove

.

Sve

si

ta

~n

o u

ra

di

o.

Osv

oji

la s

i p

rvo

mest

o n

a t

akm

i~

ew

u.

Ka

ka

v je

za

da

tak

Ka

d }

eš

da

iza

|eš

Kud

a h

o}

eš

da

id

em

o

Da

jem

o t

i j

ed

an

pr

im

er

, a

ti

mo

è{

da

sm

isl

i{

i d

rug

a~

iji

ra

zgo

vor

u k

om

su

re~

en

ic

e s

mi

slen

e i

po

veza

ne.

Ne b

aš

do

br

o

Šta

se d

esi

lo

Za

bo

ra

vila

sa

m d

a p

on

ese

m b

oji

ce z

a l

iko

vno

Dop

uni

re~e

nice

. Iza

beri

po

jedn

u od

pon

u|en

ih r

e~i.

slav

uj

gav

ran

d

etli

}

ris

p

apag

aj

• Š

aren

je k

ao d

etli

}.

• C

rn je

kao

.

• P

ri~a

kao

.

• P

eva

kao

.

• Q

ut je

kao

.

Pr

ep

ozn

aje

š i

zra

ze k

oji

se ~

est

o k

or

ist

e u

ku}

i,

na

uli

ci

, u

ško

li.

gavr

an

.

pa

pa

gaj.

sla

vuj.

ri

s.

102

1.P

atuq

ci s

u S

ne`

ani

pri~

ali

o ba

jkam

a. T

ri p

atuq

ka s

u po

greš

ila.

Pre

crta

j bro

jeve

tih

pat

uqak

a.

47

JEZI^KE [KOLICE

2.U

kru

ì}

e is

pred

re~

enic

a up

iši

broj

eve

od 1

do

5, t

ako

da d

obij

eš p

ri~u

.Je

dan

broj

je v

e} u

pisa

n.

Vod

eni~

arev

sin

se

oèn

io p

rinc

ezom

i s

re}

no s

u `

ivel

i.

Ma~

ak je

bio

neo

bi~a

n, u

meo

je d

a go

vori

i z

nao

je m

noge

veš

tine

.

Bio

jedn

om je

dan

siro

maš

an v

oden

i~ar

, koj

i je

im

ao t

ri s

ina.

Naj

s tar

ijem

sin

u je

ost

avio

vod

enic

u, s

redw

em m

agar

ca, a

naj

mla

|em

ma~

ka.

Ma~

ak je

obe

}ao

gos

poda

ru d

a }

e m

u po

mo}

i da

pro

na|e

sre

}u.

Zn

a{

od

like

ba

jke.

Ra

zum

e{

red

osl

ed

do

ga|

aja

i u

me{

da

sa

sta

vi{

pr

i~

u ka

da

su

re~

en

ic

ei

spr

em

eta

ne.

60

1.P

ro~i

taj t

ekst

i p

opun

i pr

azna

poq

a.

Im

en

ic

e i

gla

goli

su

vrst

e r

e~

i.

Im

en

ic

e s

e d

ele

na

za

jed

ni

~ke

i v

last

ite

.

JEZI^KE [KOLICE

2.P

ro~i

taj r

e~en

ice,

a z

atim

pop

uni

tabe

lu. M

i sm

o za

po~e

li, t

i na

stav

i.

3.N

apiš

i pr

avil

no r

e~en

ice:

voli

mda

idem

uško

luje

ruw

ojim

amm

nogo

drug

ara

viš

evol

imda

seig

ram

nego

dara

dim

dom

a}iz

adat

ak

46

Um

eš

da

po

pun

iš

ta

belu

na

osn

ovu

da

tog

teks

ta.

Pr

ep

ozn

aje

š r

e~

i k

oji

ma

se i

men

uju

bi

}a

i p

red

met

i,

re~

i k

oji

ma

se i

men

uje

ra

dw

a i

re~

i k

oji

ma

se i

men

uju

oso

bi

ne.

Um

eš

pr

avi

lno

da

od

vaja

š r

e~

i u

re~

en

ic

i;

zna

{ d

a r

e~

en

ic

a p

o~

iw

e v

eli

ki

msl

ovo

m i

da

se z

avr

{a

va r

e~

en

i~

ni

m z

na

kom

.

VR

ST

E R

E^

I

im

en

ic

e

zaje

dni~

kevl

ast

ite

gla

goli

re~

i k

oje

im

enuj

u bi

}a

i s

tvar

ir

e~i

ko

je i

men

uju

šta

nek

o r

adi

re~

i k

oje

im

enuj

u ka

kvo

je n

ešto

devo

jka

pr

in

c

ko

wku}

ave

{ti

ca

pa

~e

lab

udp

ri

nc

eza

}i

lim

je ~

ekal

a`

ive

la j

eje

sa

wa

lop

ost

an

eje

od

lete

la

beli

r

u`n

o

di

vni

~

ar

ob

no

m

61

Vo

lim

da

id

em

u š

ko

lu j

er

u w

oj

im

am

mn

ogo

dr

uga

ra

.

Vi

še v

oli

m d

a s

e i

gra

m n

ego

da

ra

di

m d

om

a}

i z

ad

ata

k.

5 3 1 2 4

• D

evo

jka

je ~

eka

la p

ri

nc

a n

a b

elo

m k

ow

u.

• U

ku}

i o

d ~

oko

lad

e `

ive

la j

e v

eš

tic

a.

• R

u`n

o p

a~

e j

e s

aw

alo

da

po

sta

ne d

iva

n l

ab

ud.

• P

ri

nc

eza

je o

dle

tela

na

~a

ro

bn

om

}i

lim

u.

Baj

ke o

bi~n

o im

aju

tu`

an k

raj.

U b

ajka

ma

se p

ojav

quj

ubi

}a

koja

ne

post

oje.

U b

ajka

ma

se g

ovor

i o

~ude

snim

dog

a|aj

ima.

U b

ajka

ma

se g

ovor

i o

obi~

nim

dog

a|aj

ima.

Baj

ke s

u kr

atke

pri~

e o

ìv

otiw

ama.

1

3

4 5

7

6Baj

ke o

bi~n

o im

aju

sre}

an k

raj.

U b

ajka

ma

se

poja

vquj

u pr

edm

eti

koji

ne

post

oje.

2

103

1.P

ored

sva

ke r

e~en

ice

zaok

ru`

i š

ta je

mog

u}e,

a š

ta n

emog

u}e

u st

varn

osti

.

49

JEZI^KE [KOLICE

2.S

asta

vi M

ali

re~

ni

k ba

jki

tako

št o

}eš

obj

asni

ti š

ta z

na~e

ove

re~

i:

• A

@D

AJA

,

• B

AJK

A,

• V

E[TI

CA

,

• GO

RA, v

elik

a pl

anin

a; o

bi~n

o se

u b

ajka

ma

govo

ri o

nek

im ju

naci

ma

koji

ìv

e iz

a se

dam

gor

a

3.S

igur

no s

i ~u

o/~u

la z

a zm

ajev

e. N

apiš

i tr

i re

~eni

ce o

zm

aju

koji

se

zove

Pla

men

ko. T

reba

da

sazn

amo

šta

on

radi

, gde

ìv

i i

kaka

v je

.

4.N

apiš

i ka

ko s

e P

lam

enko

pre

ziva

.

Ra

zum

eš

teks

t i

um

eš

da

do

nese

š z

akq

u~a

k o

wego

voj

sad

r`

in

i n

a o

sno

vu

on

oga

što

zn

aš

o s

vetu

oko

seb

e.

Zn

a{

{ta

je r

e~

ni

k i

ka

ko s

e u

wem

u o

bja

{w

ava

ju p

ojm

ovi

.

Umeš

da s

ast

avi

š ja

snu,

lo

gi~n

u, g

ram

ati

~ki

isp

ravn

u i

sti

lski

ko

rek

tnu

re~

eni

cu.

Zn

aš

da

se p

rezi

men

a p

iš

u ve

liki

m s

lovo

m.

62

1.P

ove`

i li

nijo

m k

wig

u i

teks

t ko

ji s

e na

wu

odno

si.

JEZI^KE [KOLICE

2.U

sva

ki k

ru`

i} u

piš

i od

gova

raju

}i

broj

.

• B

io je

dan

car

i im

ao

sina

.

• N

a zl

atnu

jabu

ku s

lete

lo je

pa

unic

a.

• D

a li

zna

te b

ajku

o S

ne`

ani

i pa

tuq

aka?

• V

uk je

odu

vao

ku}

u u

kojo

j su

ìv

ela

pras

eta.

• Zm

aj je

odl

eteo

iza

sed

am g

ora

i m

ora.

• M

ali

kroj

a~ je

jedn

im u

darc

em u

bio

muv

a.

48

Zn

aš

po

na

slo

vu k

wi

ge k

akve

teks

tove

mo

èš

u w

oj

da

na

|eš

.

Zn

a{

od

like

ba

jki

, b

asn

i i

pr

i~

a (

jed

na

od

od

lika

su

br

oje

vi k

oji

se n

aj~

e{

}e

javq

aju

– 3

,7,9

).

Pri

~a o

dvo

jici

prev

aran

ata

i je

dnom

caru

koj

i je

vol

eo d

a se

lepo

obl

a~i.

Izb

or n

ajbo

qih

dra

msk

ihte

ksto

va n

amew

enih

mal

im g

lum

cim

a.

Pri

~e u

koj

ima

se `

ivot

iwe

pona

šaj

u ka

o q

udi.

Kw

iga

šal

a ko

ja }

eob

rado

vati

, raz

vese

liti

i

nasm

ejat

i sv

ako

dete

.

U c

arev

oj b

ašti

ras

la je

zla

tna

jabu

ka.

mog

u}e

nem

ogu}

e

Dev

ojka

se

pret

vor

i u

ptic

u i

odle

ti.

mog

u}e

nem

ogu}

e

Kad

uju

tru

svan

e, n

ajm

la|i

sin

po|

e na

put

.m

ogu}

ene

mog

u}e

Zmaj

je ~

ekao

pr

inca

u s

vom

dvo

rcu

.m

ogu}

ene

mog

u}e

Bio

jeda

n ca

r, p

a im

ao t

ri

sina

.m

ogu}

ene

mog

u}e

9

3

7

3

7

7

zma

j sa

sed

am

gla

va,

ko

ji g

uta

sve

(i

li s

li~

no

)

pr

i~

a u

ko

joj

su o

pi

san

e n

eve

ro

vatn

e s

tva

ri

i b

i}

ai

ko

ja n

aj~

e{

}e i

ma

sr

e}

an

kr

aj

zla

èn

a k

oja

im

a r

uà

n n

os

i d

uga

~ke p

rst

e (

ili

sli

~n

o)

Na

prim

er:P

lam

en

ko

je j

ed

an

do

ba

r z

ma

j. O

n s

taln

o l

eti

izn

ad

de~

jih

igr

ali

šta

i š

titi

dec

u o

d v

etr

a.

Ta

ko

dec

a m

ogu

lep

o

da

se i

gra

ju n

ap

oq

u.

Bi

lo b

i d

ob

ro

ako

bi

pr

ezi

me b

ilo

u v

ezi

s n

eko

m o

sob

in

om

ti

pi

~n

om

za z

ma

jeve

ili

u v

ezi

sa

zm

aje

m i

z tv

oje

pr

i~

e.

Na

prim

er:V

etr

i}

ili

Lete

li}

ili

ûv

ar

i}

...

Pr

ezi

me t

reb

a d

a b

ude n

ap

isa

no

veli

ki

mp

o~

etn

im

slo

vom

.6

3

104

1.Za

okru

ì

tri

re~i

koj

e se

odn

ose

na p

oslo

vicu

.

•pr

i~a

•m

udra

•

pesm

a•

šaq

iva

•kr

atka

•iz

reka

•

duga

~ka

65

51

JEZI^KE [KOLICE

3.Š

ta z

na~i

pos

lovi

ca S

loga

ku}

u gr

adi

, a n

eslo

ga r

azgr

a|uj

e?

a) V

redn

i q

udi

ku}

u gr

ade,

a l

ewi

je r

uše.

b) N

eko

ho}

e da

gra

di k

u}u,

a n

eko

ne}

e.

v) K

ad s

e q

udi

dogo

vore

, pos

ao }

e us

peti

.

g) K

ad n

apra

viš

ku}

u, o

na t

i se

sru

ši.

Zaok

ru`

i sl

ovo

ispr

ed t

a~no

g od

govo

ra.

Pr

ep

ozn

aje

š o

dli

ke p

osl

ovi

ca

.

Pr

ep

ozn

aje

š p

osl

ovi

ce.

Ra

zum

eš

zn

a~

ew

e p

osl

ovi

ce.

64

JEZI^KE [KOLICE

3.I

z ko

g de

la b

asne

je o

va r

e~en

ica?

a) s

po~

etka

bas

ne

b) i

z sr

edin

e ba

sne

v) s

kra

ja b

asne

Zaok

ru`

i sl

ovo

ispr

ed t

a~no

g od

govo

ra.

2.N

apiš

i ka

kve

osob

ine

imaj

u ov

e `

ivot

iwe

u ba

snam

a.

• S

ova

je

• Ze

c je

• M

agar

ac je

• L

isic

a je

50

Um

e{

da

sa

sta

vi{

sm

isl

en

u r

e~

en

ic

u o

d i

spr

em

eta

ni

h r

e~

i.

Um

eš

da

za

kq

u~i

š k

om

delu

pr

i~

e p

ri

pa

da

na

ved

en

i d

eo

.

Po

zna

ješ

oso

bi

ne b

asn

e i

li

kova

u w

oj.

Sle

de}

a re

~eni

ca je

uze

ta i

z je

dne

basn

e.U

to

m ~

asu

vr

ati

se p

eta

o i

up

ita

ko

koš

ke k

uda

su

kr

en

ule.

mud

ra

.

br

z, p

laš

qi

v.

tvr

do

gla

v.

luka

va.

1 u

koji

ma

ìv

otiw

e go

vore

2i

pona

šaj

u se

ka

o q

udi

3ba

sne

su p

ri~e

1.P

ore|

aj b

roje

ve b

alon

a pr

avim

red

osle

dom

, tak

o da

dob

iješ

re~

enic

u o

basn

ama.

31

2

Riba

rib

i gr

ize

rep.

Jedn

a la

sta

ne ~

ini

prol

e}e.

Pri

jate

q s

e u

nevo

qi

pozn

aje.

Zdra

vqe

je

najv

e}e

boga

tstv

o.

12

34

2.Za

okru

ì

broj

isp

od d

etet

a ko

je n

ije

izg

ovor

ilo

posl

ovic

u.

105

2.P

ro~i

taj t

ekst

u k

ojem

ned

osta

je je

dna

re~e

nica

.

67

53

JEZI^KE [KOLICE

1.^

ije

se i

me

nala

zi n

a ko

rica

ma

kwig

e?

a) i

me

vlas

nika

kw

ige

koju

je J

ovic

a na

šao

b) i

me

de~a

ka k

oji

je k

wig

u na

šao

v) i

me

pisc

a kw

ige

koju

je J

ovic

a na

šao

Zaok

ru`

i sl

ovo

ispr

ed t

a~no

g od

govo

ra.

Ra

zum

eš

teks

t i

um

eš

da

po

ve`

eš

wego

ve d

elo

ve r

e~

en

ic

om

ko

ja n

ed

ost

aje

.

Zn

aš

ko

ji s

u d

elo

vi n

eke

kw

ige

i š

ta s

e n

ala

zi u

ko

m d

elu

.

1.U

sva

ki k

ru`

i} u

piš

i od

gova

raju

}i

broj

:1

– za

gone

tka

2 –

razb

raja

lica

3

– br

zali

ca4

– po

slov

ica

Ko

rano

ran

i, d

ve s

re}

e gr

abi.

Ko

ceo

dan

hoda

, a n

ikud

a ne

ide

?

Na

vrh

brda

vrb

a m

rda.

En d

en d

inu

sava

raka

tin

u...

JEZI^KE [KOLICE

2.Za

okru

`i

slov

o is

pred

niz

a ko

ji o

dgov

ara

teks

tu.

a) š

qiv

a, g

nezd

o, `

uman

ce, b

elan

ce, I

Š

b) g

nezd

o, š

qiv

a, `

uman

ce, b

elan

ce, I

Š

v) š

qiv

a, g

nezd

o, b

elan

ce, `

uman

ce, I

Š

3.P

ove`

i za

gone

tku

s w

enim

reš

ewem

.

52

Ra

zli

kuj

eš

kr

atk

e n

ar

od

ne u

mo

tvo

ri

ne.

Pa

`q

ivo

~i

taš

i u

meš

da

pr

on

a|

eš

in

fo

rm

ac

iju

u t

eks

tu.

Um

eš

da

po

ve`

eš

teks

t i

sli

ku.

Na

šq

ivi

gn

ezd

o,

U g

nezd

u ja

je,

U j

aju

bela

nc

e,

U b

ela

nc

u `

uma

nc

e,

U `

uma

nc

u p

iš

e I

Š–

ti

`m

uri

š.

Zaok

ru`

i sl

ovo

ispr

ed r

e~en

ice

koja

ned

osta

je.

a) O

n je

osn

ovao

i l

ist

Zmaj

, po

koje

m je

dob

io n

adim

ak.

b) J

ovan

Jov

anov

i} Z

maj

je je

dan

od n

aših

naj

pozn

atij

ih p

esni

ka.

v) L

ist

Zmaj

je i

mao

mno

go ~

ital

aca.

Ra

zgo

var

aju

dva

dr

uga

:

Per

ic

a:

Ka

kva

ti

je t

o k

wi

ga?

Jovi

ca

: N

aš

ao

sa

m j

e u

pa

rku,

pa

je n

osi

m v

lasn

iku.

Per

ic

a:

Otk

ud z

na

š ~

ija

je?

Jovi

ca

: P

a p

iš

e n

a k

or

ic

am

a D

RA

GAN

LU

KI

]!

Naš

~uv

eni

pesn

ik J

ovan

Jov

anov

i} Z

maj

bi

o je

osn

iva~

mno

gih

list

ova

za d

ecu.

? ?

?

Lis

t Zm

ajje

bio

jeda

n od

naj

~ita

niji

h de

~jih

lis

tova

.

4 1 3 2

Pre

de, a

niš

ta

ne i

spre

de.

Im

a gl

avu

i je

dnu

nogu

.

Dru

ge z

ove,

se

be n

e ~u

je.

Naj

viš

e zn

a,na

jmaw

e go

vori

.

66

106

2.Un

a,

Ni

kola

, V

uk i

Ur

oš

oti

šli

su

na

rekr

ea

tivn

u n

ast

avu

na

Zla

tib

or

.

Pro

~ita

j re~

enic

e ko

je o

ni i

zgov

araj

u:

1.U n

a: „

U`

ivam

u s

obi

s po

gled

om n

a je

zero

.”2.

Nik

ola:

„V

esla

m p

rem

a ob

ali.

”3.

Vuk

: „Ev

o m

e u

prod

avni

ci s

port

ske

opre

me.

” 4.

Uroš

: „M

olim

Vas

, ~et

iri

kart

e do

U`

ica.

”

Na

map

i oz

na~i

:•

broj

em 2

mes

t o n

a ko

m s

e na

lazi

Nik

ola

• br

ojem

3m

esto

na

kom

se

nala

zi V

uk

• br

ojem

4m

esto

na

kom

se

nala

zi U

roš

. •

Mes

to n

a ko

m s

e na

lazi

Una

ozn

a~il

i sm

o br

ojem

1.

55

JEZI^KE [KOLICE

1.P

ro~i

taj t

ekst

i p

odvu

ci r

e~en

icu

u ko

joj s

u op

isan

e pr

irod

ne

lepo

te Z

lati

bora

.

Um

eš

da

za

kq

u~i

š g

de s

e n

ala

ze l

iko

vi p

rem

a o

no

m š

to g

ovo

re i

da

to

ub

ele

ì

š n

a m

ap

i.

Um

e{

u t

eks

tu d

a p

ro

na

|e{

in

fo

rm

ac

iju

ko

ja s

e t

ra

ì

.

68

1.Š

ta s

u |

a~ke

muk

e?

JEZI^KE [KOLICE

2.K

ako

se o

se}

aju

deca

u o

voj p

esm

i?

3.Za

što

se

ova

pesm

a zo

ve P

osle

dw

e p

ita

we?

a) Z

ato

št o

je k

raj š

kols

ke g

odin

e.

b) Z

ato

što

su

u~it

eqi

potr

ošil

i sv

a pi

taw

a.

v) Z

ato

što

|ak

e st

alno

ne{

to p

itaj

u.

Zaok

ru`

i sl

ovo

ispr

ed t

a~no

g od

govo

ra.

4.Za

okru

ì

slov

o is

pred

re~

enic

e ko

ja n

edos

taje

u r

ecep

tu.

a) U

bok

al d

odaj

vod

u i

dobr

o pr

omeš

aj.

b) U

bok

al u

baci

koc

ku l

eda

i si

paj s

ok.

v) U

bok

al d

odaj

lim

unov

sok

i p

rom

u}ka

j.

g) U

bok

al s

a so

k om

dod

aj m

ed i

pro

meš

aj.

54

Ra

zum

eš

teks

t i

um

eš

da

ob

jasn

iš

re~

i u

wem

u.

Pr

ep

ozn

aje

š o

sno

vno

ose

}a

we u

pesm

i.

Ra

zum

eš

pesm

u i

um

eš

da

po

ve`

eš

na

slo

v i

ose

}a

we o

pi

san

o u

wo

j.

Um

eš

da

od

red

iš

red

osl

ed

ra

dw

i u

teks

tu.

Na

kon

po

sled

weg

~a

sa u

ško

li d

oš

li s

u ti

dr

ugo

vi i

dr

uga

ri

ce.

Mo

èt

e s

am

i d

a n

ap

ra

vite

li

mun

ad

u s

med

om

. P

ro

~i

tajt

e r

ec

ep

t:

Lim

un i

seci

nap

ola

i is

cedi

sok

.

Sok

sip

aj u

bok

al i

dod

aj m

ed.

? ?

?

Sta

vi u

fri

ìd

er d

a se

ohl

adi.

PO

SL

ED

WE

PI

TA

WE

Šta

}em

o r

ad

iti

sa

to

rb

am

a

na

kr

aju

ško

lske

go

di

ne?

Ba

ci

}em

o i

h s

vi u

vis.

Pa

on

da

?

On

da

jo

š j

ed

no

m.

I o

nd

a?

On

da

}em

o i

h u

hva

titi

u r

uke

i z

ab

or

avi

ti s

ve |

a~

ke m

uke.

Zla

tib

or

je p

lan

in

a u

sr

cu

Sr

bi

je.

Na

lazi

se n

a p

olo

vin

i p

uta

izm

e|

u B

eo

gra

da

i c

rn

ogo

rsk

og

pr

im

or

ja.

Ova

pla

ni

na

je p

ozn

ata

po

bo

ro

vim

šum

am

a,

buj

ni

mp

aš

wa

ci

ma

, c

vetn

im

li

vad

am

a i

bi

str

im

po

toc

im

a.

Zb

og

pr

ir

od

ni

h l

ep

ota

mn

ogo

br

ojn

i g

ost

i r

ad

o p

ose

}uj

uZ

lati

bo

r.

Na

Zla

tib

or

u je

uve

k i

mn

ogo

|a

ka

, ko

ji t

u d

ola

ze

na

rekr

ea

tivn

u n

ast

avu

.

ZL

AT

IB

OR

Kad

do

bi

jem

lo

šu

oc

enu.

Kad

mo

ram

ran

o d

a k

re-

nem

u š

kolu

. Kad

mo

ram

da r

ad

im

do

ma}

i. K

ad

mo

ram

da u

~i

m s

vako

g d

an

a.

Dec

a s

u sr

e}

na

ili

Dec

a s

u r

ad

osn

a.

Po{

ta

Dom

zdr

avq

a

Pe{

a~ka

sta

za

Par

king

BE

OGR

AD

GO

LI

JA

Ko

{a

rka

{ki

ter

en

i

Ho

tel

Pa

lisa

d

Jeze

ro

Aut

ob

uska

sta

ni

ca

Ski

jali

{te

Sp

or

tski

ter

eni

Ba

zen

i

Po

sla

sti

~a

rn

ic

a

PO

DGO

RI

CA

Fud

ba

lski

ter

en

i

Tr

`n

ic

en

tar

2

1

43

69

107

1.Ja

vi s

e sv

ojim

a ov

om r

azgl

edni

com

. Nap

iši

punu

adr

esu.

71

57

JEZI^KE [KOLICE

2.N

apiš

i na

raz

gled

nici

kak

o pr

ovod

ite

dane

na

Zlat

ibor

u.

3.P

ošaq

i po

ruku

mob

ilni

m t

elef

onom

dru

gu i

li d

ruga

rici

. N

apiš

i m

u/jo

j por

uku

o sv

om p

ovra

tku.

Ona

tre

ba d

a sa

dr`

i do

5 r

e~i.

Um

eš

da

na

pi

šeš

ad

resu

(ko

me p

iš

eš

, ul

ic

u i

br

oj,

im

e m

est

a).

Um

eš

da

na

pi

šeš

kr

a}

i t

eks

t.

Um

eš

da

na

pi

šeš

po

ruk

u.

70

1.P

ro~i

taj d

eo je

lovn

ika

iz d

e~je

g od

mar

ališ

ta n

a Zl

atib

oru

i od

govo

ri n

a pi

taw

a.

JEZI^KE [KOLICE

2.P

rona

|i i

pod

vuci

re~

enic

u ko

ja n

e pr

ipad

a ov

om u

puts

tvu.

56

Um

eš

u t

ab

eli

da

pr

on

a|

eš

od

govo

re n

a p

ost

avq

en

a p

ita

wa

.

Um

eš

u t

eks

tu d

a p

ro

na

|eš

re~

en

ic

u ko

ja p

ri

pa

da

neko

j d

rug

oj

vrst

i t

eks

ta.

UP

UT

ST

VO

ZA

SP

RA

VQ

AW

E

ZL

AT

IB

OR

SK

OG

Â

JAK

esi

cu

s li

sti

}i

ma

zla

tib

or

sko

g ~

aja

sta

viti

u p

osu

du,

pr

eli

tivr

elo

m v

od

om

i p

oklo

pi

ti.

Po

sle d

ese

t m

in

uta

izv

ad

iti

kesi

cu.

â

j za

sla

di

ti p

o p

otr

eb

i.

Li

sti

}i

~a

ja s

uše s

e n

a s

unc

u.

• K

ojim

dan

ima

se z

a u`

inu

dobi

ja v

o}e?

• K

og d

ana

deca

za

ru~a

k im

aju

kupu

s s

mes

om i

pro

ju?

• Š

ta je

za

doru

~ak

u ~e

tvrt

ak?

• A

ko je

na

jelo

vnik

u za

u`

inu

sutl

ijaš

, koj

i na

pita

k }

e bi

ti p

oslu

èn

sled

e}eg

dan

a?

Nap

ita

kD

or

u~ak

U`

in

aR

u~ak

Po

ned

eqak

~aj s

med

omvi

ršla

u

kif

li,

jogu

rtja

buka

~orb

a,m

akar

one

s ja

jim

a

Uto

rak

sok

od b

resk

ve

nam

az

od š

unke

i

sira

, hle

b,sa

lata

kola

~ od

gri

za

bora

nija

,pi

le}

e pe

~ew

e,

sala

ta i

hle

b

Sr

eda

lim

unad

aka

jgan

a,

hleb

, sal

ata

bres

kva

~orb

a,

riba

, kr

ompi

r,

hleb

êt

vrta

kso

k od

jabu

keka

~am

ak

sa s

irom

sutl

ijaš

kupu

s s

mes

om,

proj

a

Pet

ak~a

j s m

edom

nam

az

od š

unke

i

sira

, hle

b,sa

lata

krof

ne

sa x

emom

supa

, m

usak

a,

hleb

, pa

vlak

a

Po

ned

eq

ko

m i

sr

ed

om

.

êtv

rtk

om

.

Ka

~a

ma

k s

a s

ir

om

.

â

j s

med

om

.

Po

ro

di

ca

Mi

losa

vqevi

}

Ul.

Mi

lova

na

Ja

nko

vi}

a 8

21

00

0 N

ovi

Sa

d

Dr

agi

mam

a, ta

ta, b

ako

, d

eko

...

Ovd

e je

di

vno

. P

o c

eo d

an

se

šet

am

o, a k

ad

pad

ne

ve~e,

gled

am

o z

vezd

e. N

ajj

asn

ije

se

vid

i V

eli

ki m

edve

d. M

i g

a

zove

mo

Vel

iki

pas.

Pr

i~a}

u

vam

vi

{e

o t

om

e ka

d d

o|

em

ku}

i.

Vo

li v

as

vaš

a D

an

ic

a

Na

pr

im

er

:

Vr

a}

am

o s

e u

sub

otu

. il

iS

ubo

ta.

Po

dn

e.

Po

vra

tak.

108

73

JEZI^KE [KOLICE

72

JEZI^KE [KOLICE

u p

uno

m c

vatu

, Hala

zn

a d

a s

e ~e

kaw

en

a n

o}

i m

or

ski

h p

ap

aga

ja b

li`

ikr

aju

.S

kri

ven

i u

rup

am

a u

ste

nam

a,

pti

}i

su

izr

asl

i u

mla

de

pti

ce.

Sada je

tr

enut

ak

da H

ala

i w

eni

pr

ija

teq

i i

zvade

kuti

je i

bakq

ep

ri

pr

emq

ene

za n

o}

mo

rsk

ih

pap

aga

ja. O

d v

e~er

as

pa u

nar

edn

edve

ned

eqe

mo

rsk

i p

ap

aga

ji }

e se

oti

ski

vati

na m

or

e da t

am

o p

ro

vedu

zim

u. U t

am

i n

o}

i m

ladi

mo

rsk

i p

ap

aga

ji n

ap

ušta

ju s

voje

rup

e i

kr

e}u

na p

rvi

let

. Kr

ata

k je

put

od v

iso

kih

sten

a d

o v

ode,

ko

ji o

ni

pr

elaze

lep

rš

aju

}i

kr

ili

ma. V

e}i

na p

tic

a s

pus

ti s

e do

vo

de

sigu

rn

o. A

li n

eke

zbun

e se

osk

a s

vetl

a –

mo

`da p

om

isl

e da s

u sv

etla

mes

e~ev

i z

rac

i k

oji

se o

dr

a`

ava

ju u

vo

di

. Zato

se

svake

no

}i

na s

toti

ne

mla

di

h m

or

ski

hp

ap

aga

ja s

ruš

i n

a z

emq

u u

selu

. Nes

po

sobn

i d

a p

ole

te s

ravn

og

tla,

on

i t

r~e

oko

lo i

po

kuš

ava

ju d

a s

e sa

kri

ju.

Hala

i w

eni

dr

ugar

i p

ro

vodi

}e

svaku

no

} u

tr

aga

wu

za z

alu

tali

mm

ladi

m m

or

ski

m p

ap

aga

jim

a k

oji

ni

su u

spel

i d

a s

e do

mo

gnu

vode.

Ali

za w

im

a }

e se

u p

otr

agu

dati

i s

eosk

i p

si i

ma~k

e. A

~ak

i a

ko i

h se

n

e do

kop

aju

psi

i m

a~k

e, m

ogu

ih

pr

egazi

ti a

uto

mo

bi

li i

li k

am

io

ni

. D

eca z

ato

mo

raju

pr

va p

ro

na}

i z

alu

tale

pti

ce.

Sve

do

des

et u

ve~e

uli

ce

Hajm

ija

su

ì

ve i

pun

e dec

e ko

ja t

umar

aju

tam

o-a

mo

.H

ala

i w

eni

pr

ija

teq

i p

uno

m p

ar

om

sp

asa

vaju

mla

de

pap

aga

je.

Nao

ru`

an

i b

akq

am

a, o

ni

šet

aju

kr

oz

selo

u p

otr

azi

za n

eosv

etq

eni

mm

esti

ma. K

ada u

gled

aju

mo

rsk

og

pap

aga

ja, t

r~e

za w

im

, hva

taju

ga

i p

a`

qi

vo s

meš

taju

u k

ar

ton

sku

kuti

ju.

Toko

m t

e dve

ned

eqe

sva d

eca n

a H

ajm

iju

sp

ava

ju v

i{

e p

rek

o d

an

a

da b

i u

ve~e

mo

gla d

uè

da o

stan

u bud

na. O

na s

pasa

vaju

hi

qade

mo

rsk

ih

pap

aga

ja.

Sva

ke n

o}

i H

ala

i w

eni

pr

ija

teq

in

ose

sp

ase

ne

mo

rsk

e p

ap

aga

je s

voji

mku

}am

a. S

lede}

eg d

an

a, s

kut

ija

ma

pun

im

pti

ca, d

eca s

e sp

ušta

ju d

op

la`

e.V

rem

e je

da s

e m

or

ski

pap

aga

jio

slo

bo

de.

Hala

osl

oba|

a p

rvo

g. D

r`

iga

nek

o v

rem

e u

ruk

am

a d

a b

i s

e o

nn

avi

kao

da l

epr

ša k

ri

lim

a. Z

ati

m,

dr

è}

i p

ap

aga

ja i

daq

e ~v

rst

o u

ruk

am

a, o

na g

a z

aq

uqa u

vazd

uhu

i p

usti

izn

ad v

ode.

Pap

aga

j lep

rš

a k

ri

lim

a i

po

sle

kratk

og

leta

spu{

ta s

e bez

bed

no

na v

odu.

Dan

za d

an

om

Hali

ni

pap

aga

ji o

tplo

vqava

ju, s

ve d

ok

wi

hovi

mn

o}

im

a t

e go

di

ne

ne

do

|e

kraj. D

ok

po

smatr

a p

osl

edw

e m

ladun

ce

i o

dr

asl

e p

tic

e ka

ko o

dla

ze n

a m

or

e, n

a k

om

}e

pr

ove

sti

zi

mu,

Hala

se

op

raš

ta s

wi

ma d

o s

lede}

eg p

ro

le}

a.

@el

i i

m s

re}

an

put

do

k i

m d

ovi

kuje

: „D

o v

i|

ewa!

Do

vi

|ew

a!”

TES

T S

A M

E\

UN

AR

OD

NO

G I

SP

ITI

VA

WA

Î

TAL

A^

KE

SP

OS

OB

NO

STI

– PIRLS

Ova

j pos

ledw

i ra

dni

list

mal

o je

dru

ga~i

ji o

d os

tali

h. U

wem

u }e

šna

}i l

epu

pri~

u o

deci

koj

a su

spa

sava

la `

ivot

iwe.

To

je p

ri~a

koj

u su

tvo

ji v

ršw

aci

šir

om s

veta

~it

ali,

a z

atim

i o

dgov

aral

i na

pit

awa

u ve

zi s

wom

. S

ada

je n

a te

be r

ed. A

ko p

a`q

ivo

pro~

itaš

pri

~u, n

e}e

ti b

iti

teš

ko d

a od

govo

riš

na

pita

wa.

NO

]I

MO

RS

KI

H P

AP

AG

AJA

Br

us M

akm

ila

n

Sva

ke g

odi

ne

crn

o-be

le p

ti

ce

na

ra

nx

ast

ih

kqun

ova

pos

e}uj

ui

sla

nd

sko

ost

rvo

Ha

jmi

. Te

pt

ic

e se

na

ziva

ju m

orsk

i p

ap

aga

ji.

Poz

na

te

su k

ao

„mor

ski

klo

vnov

i”

zbog

sja

jni

h kq

unov

a i

nez

gra

pn

ih

pok

ret

a.

Mor

ski

pa

pa

gaji

su

nes

pret

ni

pri

pol

eta

wu

i s

let

aw

u je

r i

ma

ju z

dep

ast

a t

ela

i k

ra

tka

kri

la.

Hala

ì

vi n

a o

str

vu H

ajm

i. S

vako

dn

evn

o o

smatr

a n

ebo

. I d

ok

jep

osm

atr

ala

s v

rha

li

tic

e ko

ja s

e n

adn

osi

nad m

or

em, u

gled

ala

je p

rvo

gm

or

sko

g p

ap

aga

ja t

e se

zon

e.

Hala

šap

u}e

„Lan

di

”, š

to n

a i

slan

dsk

om

zn

a~i

„mo

rsk

i p

ap

aga

j”.

Usko

ro

je n

ebo

iš

ar

an

o m

rq

ic

am

a m

or

ski

hp

ap

aga

ja –

on

i s

u sv

uda. P

osl

e zi

me

pr

ove

den

e n

a m

or

uvr

a}

aju

se

na H

ali

no

ost

rvo

i n

a o

bli

`w

an

enast

aw

ena o

str

va d

a p

olo

è

jaja

i o

dga

je m

lade.

I

z go

di

ne

u go

di

nu

ovi

„m

or

ski

klo

vno

vi”

vra}

aju

se

u i

ste

rup

e u

sten

am

a. T

o je

jedi

no

do

ba g

odi

ne

kada d

ola

ze n

a o

balu

. H

ala

i w

eni

pr

ija

teq

i p

ewu

se n

a s

ten

e da b

i p

osm

atr

ali

pti

ce.

Vi

de

par

ove

kako

tap

kaju

zaje

dn

o, s

po

jen

ih

kqun

ova

. Ve}

zn

aju

da }

esv

aki

par

usk

or

o p

olo

ì

ti ja

je u

dub

oku

rup

u u

sten

i. K

ada s

e p

ti}

ibud

u i

zleg

li, r

odi

teq

i }

e i

m d

on

osi

ti r

ibu

i h

ran

iti

ih.

Sva

ko p

ti~e

}e

izr

ast

i u

mla

do

g p

ap

aga

ja. N

o}

i m

or

ski

h p

ap

aga

ja n

ast

upaju

kada

mla

de

pti

ce

kre}

u n

a s

voj p

rvi

let

. I m

ada s

u te

no

}i

još

ned

eqam

adale

ko, H

ala

se

ve}

uve

liko

pr

ip

rem

a z

a w

ih

skup

qaju

}i

kar

ton

ske

kuti

je.

î

tavo

g dug

og

leta

odr

asl

i m

or

ski

pap

aga

ji l

ove

ri

bu

i n

eguj

u sv

oje

mla

de.

Do

avg

usta

cve

tovi

po

kri

vaju

rup

e u

sten

am

a. K

ada je

cve

}e

58

58

109

75

58

JEZI^KE [KOLICE

74

JEZI^KE [KOLICE

58

1.Za

što

su

mor

ski

papa

gaji

nes

pret

ni p

ri p

olet

awu

i sl

etaw

u?

a) Z

ato

što

ìv

e u

zem

qi

leda

.

b) Z

ato

što

got

ovo

nika

da n

e do

laze

do

obal

e.

v) Z

ato

što

mno

go v

rem

ena

prov

ode

na s

tena

ma.

g) Z

ato

što

im

aju

zdep

asto

tel

o i

krat

ke n

oge.

Zaok

ru`

i sl

ovo

ispr

ed t

a~no

g od

govo

ra.

2.

Gde

mor

ski

papa

gaji

pro

vode

zim

u?

a) U

ste

nam

a.

b) N

a pl

aì.

v) N

a m

oru.

g) N

a le

du.

3.

Zaš

to m

orsk

i pa

paga

ji d

olaz

e na

ost

rvo?

a) d

a bi

ih

qud

i sp

asli

b) d

a po

tra`

e hr

anu

v) d

a po

lo`

e ja

ja

g) d

a na

u~e

da l

ete

4.

Na

osno

vu ~

ega

Hal

a zn

a da

}e

mla

di m

orsk

i pa

paga

ji u

skor

o po

lete

ti?

a) Z

ato

što

im

rod

iteq

i do

nose

rib

u.

b) Z

ato

što

su

cvet

ovi

u pu

nom

cva

tu.

v) Z

ato

što

se

pti}

i sk

riva

ju.

g) Z

ato

što

let

o up

ravo

po~

iwe.

5.

Šta

se

deš

ava

za v

rem

e no

}i

mor

skih

pap

agaj

a?

a) P

arov

i m

orsk

ih p

apag

aja

tapk

aju

spoj

enih

kq

unov

a.

b) M

ladi

mor

ski

papa

gaji

kre

}u

na s

voj p

rvi

let.

v) P

ti}

i m

orsk

ih p

apag

aja

se l

egu

iz ja

ja.

g) M

ladi

mor

ski

papa

gaji

dol

aze

s m

ora

na o

balu

.

6.

Šta

bi

qud

i u

selu

mog

li d

a ur

ade

da b

i sp

re~i

li m

lade

mor

ske

papa

gaje

da g

reš

kom

sle

}u

na z

emq

u?

a) M

ogu

da u

gase

sve

tla.

b) M

ogu

da p

ripr

eme

kart

onsk

e ku

tije

.

v) M

ogu

da z

adr`

e m

a~ke

i p

se u

ku}

ama.

g) M

ogu

da b

akq

ama

osve

tle

nebo

.

7.

8.

Obj

asni

kak

o H

ala

kori

sti

kart

onsk

u ku

tiju

za

spas

avaw

em

orsk

ih p

apag

aja.

9.

Koj

a je

, pre

ma

teks

tu, o

pasn

ost

s ko

jom

se

suo~

avaj

u m

ladi

mor

ski

papa

gaji

?

a) M

ogu

da s

e ud

ave

u vo

di p

ri s

leta

wu.

b) M

ogu

da s

e iz

gube

u r

upam

a u

sten

ama.

v) M

oè

se d

esit

i da

im

rod

iteq

i ne

don

esu

dovo

qno

rib

e.

g) M

ogu

da i

h pr

egaz

e au

tom

obil

i i

kam

ioni

.

10.

Zaš

to d

eca

mog

u da

osl

oba|

aju

mla

de m

orsk

e pa

paga

je s

amo

na d

nevn

om s

vetl

u?

U o

bjaš

wew

u up

otre

bi i

nfor

mac

ije

koje

se

nala

ze u

tek

stu.

11.

Šta

rad

e m

ladi

mor

ski

papa

gaji

poš

to i

h H

ala

i w

eni

drug

ari

oslo

bode

?

a) Š

etaj

u pl

aòm

.

b) P

ole}

u sa

ste

na.

v) S

akri

vaju

se

u se

lu.

g) P

liva

ju u

mor

u.

12.

Nap

iši

koja

bi

dva

razl

i~it

a os

e}aw

a H

ala

mog

la d

a im

a po

što

osl

obod

i m

lade

mor

ske

papa

gaje

. Obj

asni

sva

ko o

se}

awe.

1.

2.

13.

Da

li b

i vo

leo

da s

pasa

vaš

mla

de m

orsk

e pa

paga

je s

Hal

om i

wen

impr

ijat

eqim

a? N

eka

ti p

ro~i

tani

tek

st p

omog

ne u

obj

ašw

avaw

u.

U za

daci

ma

7 i

8 tr

eba

da o

bjas

niš

kak

o H

ala

spas

ava

mla

de m

orsk

e pa

paga

je.

Obj

asni

kak

o H

ala

kori

sti

bakq

u za

spa

sava

we

mor

skih

pap

agaj

a.

Ha

la b

akq

om

osv

etq

ava

ta

mn

e,

neo

svetq

en

e d

elo

ve u

lic

a

da

bi

pr

on

aš

la p

tic

e.

Ha

la s

tavq

a m

or

sko

g p

ap

aga

ja u

ka

rto

nsk

u kut

iju

. Z

ati

m g

a n

osi

ku}

i.

Sle

de}

eg

da

na

od

lazi

s m

or

ski

m p

ap

aga

jem

u k

ar

ton

sko

j

kut

iji

do

pla

è i

tu

ga p

u{ta

da

od

leti

.

Za

to š

to m

or

ski

pa

pa

gaji

od

sve

tla

u s

elu

po

mi

sle d

a j

e

mese

~eva

sve

tlo

st,

pa

se,

umest

o n

a v

od

u, s

pus

te n

a z

em

qu.

Ka

da

je d

an

, o

ni

se n

e}

e p

reva

ri

ti.

Ha

la j

e s

re}

na

što

je s

pa

sla

mo

rsk

e p

ap

aga

je.

Ha

la `

eq

no

iš

~ekuj

e s

led

e}

e p

ro

le}

e d

a o

pet

vid

i

mo

rsk

e p

ap

aga

je.

Za

ovo

pi

taw

e n

em

a n

eta

~n

ih

od

govo

ra

. V

a`

no

je s

am

o d

a

na

pi

šeš

šta

ti

mi

sli

š i

da

na

pi

šeš

za

što

ta

ko

mi

sli

š.

111

TA

BE

LE

S R

AS

PO

RE

DO

M Z

AD

AT

AK

A,

PO

OP

IS

IM

A Z

NA

WA

I U

ME

]A

, U

SV

AK

OJ

CE

LI

NI

I S

VA

KO

M R

AD

NO

M L

IS

TU

1.

2.

1.

2.

1.

2.

Ob

last

Ni

voR

ad

ni

li

st

• p

ro

na

lazi

in

fo

rm

ac

ije

ko

je s

u d

ir

ektn

o d

ate

u t

ek

stu,

pr

em

a z

ad

ato

m k

ri

ter

iju

mu

• p

ro

na

lazi

in

fo

rm

ac

ije

u t

ek

stu

(on

e k

oje

su

di

rektn

o d

ate

i o

ne k

oje

se ~

ita

ju i

zme|

u r

ed

ova

) i

po

vezu

je i

h;

ra

zum

e r

azl

i~

ite

od

no

se u

tek

stu

(tem

a,

id

eja

, li

ko

vi;

bi

tno

– n

eb

itn

o;

gla

vno

– s

po

red

no

; uz

ro

k –

po

sled

ic

a;

ci

q –

sr

ed

stv

o;

od

re|

uje v

rem

en

ski

sle

d d

oga

|a

ja

u te

kst

u);

izv

od

i z

akq

u~ke

u v

ezi

sa

sa

dr

`i

no

m i

dr

ugi

m e

lem

en

tim

a t

ek

sta

(n

a o

sno

vu t

ek

sta

i/i

li s

vog

isk

ustv

a)

• ko

ri

sti

delo

ve t

ek

sta

i k

wi

ge (

pa

sus,

sti

h,

str

of

u, s

ad

r`

aj,

re~

ni

k,

vod

i~

za

ra

d)

• p

ozn

aje

osn

ovn

e l

ek

si~

ke o

dn

ose

– s

in

on

im

iju

i a

nt

on

im

iju

• p

ra

viln

o p

i{

e r

e~

i

12

34

56

78

9

Op

is

zna

wa

i

um

e}

au~

en

ik/u

~en

ic

a:

1.

U P

RI

RO

DI

6.

5.

^ITAWE

• uo

~a

va d

elo

ve t

ek

sta

i k

wi

ge:

im

e a

uto

ra

, n

asl

ov,

po

dn

asl

ov,

osn

ovn

i t

ek

st,

pa

sus,

sti

h,

str

of

u, s

ad

r`

aj,

re~

ni

k,

vod

i~

za

ra

d

3.

3.

2.

2.

2.

1.

2.

1.

1.

1.

1.

1.

4.

• p

ozn

aje

zn

a~

ew

a r

e~

i i

fr

aze

olo

giza

ma

ko

ji s

e u

po

treb

qa

vaju

u s

vak

od

nevn

oj

ko

mun

ika

ci

ji

(u k

u}i

, š

ko

li i

sl.

), k

ao

i o

ni

h k

oji

se j

avq

aju

u š

ko

lski

m t

ekst

ovi

ma

(u

uxb

en

ic

im

a,

kw

iga

ma

iz

lekti

re i

sl.

)

4.

2.

3.

3.

3.

3.

2.

3.

• ~

ita

jed

no

sta

vne s

like,

tab

ele

, gr

af

ik

on

e;

ume d

a n

ac

rta

sli

ku

ili

da

po

pun

i t

ab

elu

na

osn

ovu

lin

ea

rn

og

tekst

a,

pr

em

a z

ad

ato

m k

ri

ter

iju

mu

GRAMATIKA PISAWE

3.

112

3.

3.

3.

3.

4.

4.

4.

1.

1.

1.

1.

1.

1.

1.

2.

2.

2.

2.

2.

2.

2.

4.

5.

2.

Ob

last

Ni

voR

ad

ni

li

st

• p

rep

ozn

aje

vr

ste k

wi

èvn

ih

i n

ekw

i`

evn

ih

tek

sto

va i

wi

ho

ve o

sno

vne o

dli

ke

• p

ro

na

lazi

in

fo

rm

ac

ije

ko

je s

u d

ir

ektn

o d

ate

u t

ek

stu,

pr

em

a z

ad

ato

m k

ri

ter

iju

mu

• ~

ita

jed

no

sta

vne s

like,

tab

ele

, gr

af

ik

on

e;

ume d

a n

ac

rta

sli

ku

ili

da

po

pun

i

tab

elu

na

osn

ovu

li

nea

rn

og

tek

sta

, p

rem

a z

ad

ato

m k

ri

ter

iju

mu

• p

ro

na

lazi

in

fo

rm

ac

ije

u t

ek

stu

(on

e k

oje

su

di

rektn

o d

ate

i o

ne k

oje

se ~

ita

jui

zme|

u r

ed

ova

) i

po

vezu

je i

h;

ra

zum

e r

azl

i~

ite

od

no

se u

tek

stu

(tem

a,

id

eja

, li

ko

vi;

bi

tno

– n

eb

itn

o;

gla

vno

– s

po

red

no

; uz

ro

k –

po

sled

ic

a;

ci

q –

sr

ed

stv

o;

od

re|

uje

vrem

en

ski

sle

d d

oga

|a

ja u

tek

stu)

; i

zvo

di

za

kq

u~ke

u v

ezi

sa

sa

dr

ì

no

m i

dr

ugi

mele

men

tim

a t

ekst

a (

na

osn

ovu

tek

sta

i/i

li s

vog

isk

ustv

a)

• r

eko

nst

rui

še r

ed

osl

ed

do

ga|

aja

u t

ek

stu;

ra

zum

e l

ogi

~ku

or

gan

iza

ci

ju t

ek

sta

(ka

da

su r

e~

en

ic

e i

li p

asu

si i

spr

em

eta

ni

ili

izo

sta

vqen

i)

• f

or

mul

iš

e i

ar

gum

en

tuje

svo

j s

tav

o r

azl

i~

iti

m e

lem

en

tim

a t

ek

sta

(te

mi

, i

deji

,ju

na

ci

ma

, st

avu

aut

or

a i

sl.

)

1516

1718

1920

2122

Op

is

zna

wa

i

um

e}

au~

en

ik/u

~en

ic

a:

2.

U S

VE

TU

@I

VO

TI

WA

ÎTAWE

• uo

~a

va d

elo

ve t

ek

sta

i k

wi

ge:

im

e a

uto

ra

, n

asl

ov,

po

dn

asl

ov,

osn

ovn

i t

ek

st,

pa

sus,

sti

h,

str

of

u, s

ad

r`

aj,

re~

ni

k,

vod

i~

za

ra

d3

.

2.

7.

6.

6.

5.

2.

2.

• r

azl

ikuj

e o

bli

ke i

zla

gaw

a (

pr

ip

ove

da

we,

op

isi

vaw

e,

di

jalo

g...

)

• ko

ri

sti

delo

ve t

ek

sta

i k

wi

ge (

pa

sus,

sti

h,

str

of

u, s

ad

r`

aj,

re~

ni

k,

vod

i~

za

ra

d)

1413

1211

10

1.

1.

1.

3.

3.

3.

3.

1.

1.

4.

4.

8.

9.

2.

5.

4.

2.

4.

113

5.

4.

5.

4.

5.

Ob

last

Ni

voR

ad

ni

li

st

• p

rep

ozn

aje

vr

ste r

e~

i –

im

en

ic

e i

gla

gole

• p

ozn

aje

zn

a~

ew

a r

e~

i i

fr

aze

olo

giza

ma

ko

ji s

e u

po

treb

qa

vaju

u s

vak

od

nevn

oj

kom

uni

ka

ci

ji (

u ku}

i,

šk

oli

i s

l.),

ka

o i

on

ih

ko

ji s

e j

avq

aju

u š

ko

lski

m t

ekst

ovi

ma

(u u

xb

en

ic

im

a,

kw

iga

ma

iz

lekti

re i

sl.

)

• r

azl

ikuj

e i

up

otr

eb

qa

va r

e~

i u

osn

ovn

om

i p

ren

ese

no

m z

na

~ew

u (u

sva

ko

dn

evn

im

situ

ac

ija

ma

, ka

o i

u š

ko

lski

m t

ekst

ovi

ma

)

• p

ozn

aje

i p

ri

mew

uje p

ra

vop

isn

u n

or

mu

(do

ni

voa

do

ko

jeg

se o

na

ob

ra

|uj

e u

dr

ugo

mr

azr

ed

u)

• sa

sta

vqa

jed

no

sta

van

, kr

a}

i n

ar

ati

vni

i d

esk

ri

pti

vni

tek

st i

di

jalo

g

1516

1718

1920

2122

Op

is

zna

wa

i

um

e}

au~

en

ik/u

~en

ic

a:

GRAMATIKA PISAWE

• p

rep

ozn

aje

i s

ast

avq

a r

e~

en

ic

e r

azl

i~

ite

po

ob

liku

i k

om

uni

ka

tivn

oj

fun

kc

iji

(po

tvr

dn

e,

od

ri

~n

e,

ob

ave

šta

jne,

upi

tne i

za

po

ved

ne)

5.

• gr

ad

i r

e~

i i

wi

ho

ve o

bli

~k

e k

ate

gor

ije

pr

em

a z

ad

ato

m k

ri

ter

iju

mu

(um

aw

en

ic

e,

uve}

an

ic

e;

jed

ni

na

, m

no

`i

na

)

• sa

sta

vqa

ja

snu,

lo

gi~

nu,

gr

am

ati

~ki

isp

ra

vnu

i s

tils

ki

ko

rektn

u r

e~

en

ic

u

1413

1211

10

3.

6.

1.

7.

8.

5.

6.

5.

3.

3.

114

2.

3.

1.

1.

1.

1.

1.

2.

Ob

last

Ni

voR

ad

ni

li

st

• p

rep

ozn

aje

vr

ste k

wi

èvn

ih

i n

ekw

i`

evn

ih

tek

sto

va i

wi

ho

ve o

sno

vne o

dli

ke

• p

ro

na

lazi

in

fo

rm

ac

ije

ko

je s

u d

ir

ektn

o d

ate

u t

ek

stu,

pr

em

a z

ad

ato

m k

ri

ter

iju

mu

• p

ro

nala

zi i

nf

or

mac

ije

u t

ekst

u (o

ne

ko

je s

u d

ir

ektn

o d

ate

i o

ne

ko

je s

e ~i

taju

izm

e|u

red

ova

) i

po

vezu

je i

h; r

azu

me

razl

i~i

te o

dn

ose

u t

ekst

u (t

ema, i

dej

a, li

ko

vi; b

itn

o –

neb

itn

o; gl

avn

o

– s

po

red

no

; uz

ro

k –

po

sled

ic

a; c

iq

– s

red

stv

o; o

dr

e|uj

e vr

emen

ski

sle

d d

oga

|aja

u t

ekst

u); i

zvo

di

zakq

u~ke

u v

ezi

sa s

ad

r`

in

om

i d

rug

im

ele

men

tim

a t

ekst

a (

na o

sno

vu t

ekst

a i

/ili

svo

g i

skus

tva)

• p

ozn

aje

osn

ovn

e l

ek

si~

ke o

dn

ose

– s

in

on

im

iju

i a

nt

on

im

iju

• r

azl

ikuj

e i

up

otr

eb

qa

va r

e~

i u

osn

ovn

om

i p

ren

ese

no

m z

na

~ew

u (u

sva

ko

dn

evn

im

si

tua

ci

jam

a,

ka

o i

u š

ko

lski

m t

ekst

ovi

ma

)

• p

ozn

aje

i p

iš

e s

va s

lova

ob

a p

ism

a (

ma

la,

veli

ka

, š

tam

pa

na

, p

isa

na

)

• sa

sta

vqa

ja

snu,

lo

gi~

nu,

gr

am

ati

~ki

isp

ra

vnu

i s

tils

ki

ko

rektn

u r

e~

en

ic

u

• p

ozn

aje

i p

ri

mew

uje p

ra

vop

isn

u n

or

mu

(do

ni

voa

do

ko

jeg

se o

na

ob

ra

|uj

e u

dr

ugo

m r

azr

ed

u)

• um

e d

a n

ap

i{

e p

lan

za

pr

o~

ita

ni

tek

st,

pla

n z

a p

isa

we n

ovo

g te

kst

a

2324

2526

2728

2930

Op

is

zna

wa

i

um

e}

au~

en

ik/u

~en

ic

a:

3.

U D

RU

[T

VU

SL

I^

NI

H I

DR

UGA

Î

JIH

ÎTAWE GRAMATIKA PISAWE

3.

3.

3.

3.

3.

3.

8.

2.

2.

2.

2.

2.

1.

1.

1.

5.

4.

6.

4.

5.

4.

5.

4.

5.

6.

7.

• p

rep

ozn

aje

vr

ste r

e~

i –

im

en

ic

e i

gla

gole

• p

rep

ozn

aje

i s

ast

avq

a r

e~

en

ic

e r

azl

i~

ite

po

ob

liku

i k

om

uni

ka

tivn

oj

fun

kc

iji

(p

otv

rd

ne,

od

ri

~n

e;

ob

ave

šta

jne,

upi

tne i

za

po

ved

ne)

• p

ozn

aje

zn

a~ew

a r

e~i

i f

raze

olo

giza

ma k

oji

se

upo

treb

qava

ju u

sva

ko

dn

evn

oj ko

mun

ika

ci

ji

(u k

u}i

, š

ko

li i

sl.

), k

ao

i o

ni

h k

oji

se

javq

aju

u š

ko

lski

m t

ekst

ovi

ma (

u ux

ben

ic

im

a, kw

iga

ma

iz

lekt

ir

e i

sl.

)

4.

2.

• r

eko

nst

rui

še

red

osl

ed d

oga

|aja

u t

ekst

u; r

azu

me

logi

~ku

or

gan

iza

ci

ju t

ekst

a (

kad

a s

u r

e~en

ic

e i

lip

asu

si i

spr

emeta

ni

ili

izo

stavq

eni

)

115

Ob

last

Ni

voR

ad

ni

li

st

• p

rep

ozn

aje

vr

ste k

wi

èvn

ih

i n

ekw

i`

evn

ih

tek

sto

va i

wi

ho

ve o

sno

vne o

dli

ke

• p

ro

na

lazi

in

fo

rm

ac

ije

ko

je s

u d

ir

ektn

o d

ate

u t

ek

stu,

pr

em

a z

ad

ato

m k

ri

ter

iju

mu

• p

ro

na

lazi

in

fo

rm

ac

ije

u t

ek

stu

(on

e k

oje

su

di

rektn

o d

ate

i o

ne k

oje

se ~

ita

jui

zme|

u r

ed

ova

) i

po

vezu

je i

h;

ra

zum

e r

azl

i~

ite

od

no

se u

tek

stu

(tem

a,

id

eja

, li

ko

vi;

bi

tno

– n

eb

itn

o;

gla

vno

– s

po

red

no

; uz

ro

k –

po

sled

ic

a;

ci

q –

sr

ed

stv

o;

od

re|

uje

vrem

en

ski

sle

d d

oga

|a

ja u

tek

stu)

; i

zvo

di

za

kq

u~ke

u v

ezi

sa

sa

dr

ì

no

m i

dr

ugi

mele

men

tim

a t

ekst

a (

na

osn

ovu

tek

sta

i/i

li s

vog

isk

ustv

a)

• p

ozn

aje

zn

a~

ew

a r

e~

i i

fr

aze

olo

giza

ma

ko

ji s

e u

po

treb

qa

vaju

u s

vak

od

nevn

oj

kom

uni

ka

ci

ji (

u ku}

i,

šk

oli

i s

l.),

ka

o i

on

ih

ko

ji s

e j

avq

aju

u š

ko

lski

m t

ekst

ovi

ma

(u u

xb

en

ic

im

a,

kw

iga

ma

iz

lekti

re i

sl.

)

• gr

ad

i r

e~

i i

wi

ho

ve o

bli

~k

e k

ate

gor

ije

pr

em

a z

ad

ato

m k

ri

ter

iju

mu

(um

aw

en

ic

e,

uve}

an

ic

e;

jed

ni

na

, m

no

ì

na

)

3536

3738

3940

4142

43

Op

is

zna

wa

i

um

e}

au~

en

ik/u

~en

ic

a:

4.

U S

LO

BO

DN

O V

RE

ME

ÎTAWE GRAMATIKA

• ~

ita

jed

no

sta

vne s

like,

tab

ele

, gr

af

ik

on

e;

ume d

a n

ac

rta

sli

ku

ili

da

po

pun

i

tab

elu

na

osn

ovu

li

nea

rn

og

tek

sta

, p

rem

a z

ad

ato

m k

ri

ter

iju

mu

• r

azl

ikuj

e i

up

otr

eb

qa

va r

e~

i u

osn

ovn

om

i p

ren

ese

no

m z

na

~ew

u (u

sva

ko

dn

evn

im

situ

ac

ija

ma

, ka

o i

u š

ko

lski

m t

ekst

ovi

ma

)

3433

3231

• p

ozn

aje

osn

ovn

e l

ek

si~

ke o

dn

ose

– s

in

on

im

iju

i a

nt

on

im

iju

1.

5.

1.

1.

1.

1.

2.

2.

3.

3.

4.

3.

1.

1.

1.

2.

1.

2.

1.

2.

3.

4.

4.

4.

5.

6.

2.

1.

1.

2.

1.

2.

2.

2.

2.

2.

3.

2.

3.

4.

3.

3.

3.

4.

4.

5.

5.

6.

7.

8.

8.

7.

116

Ob

last

Ni

voR

ad

ni

li

st

• p

rep

ozn

aje

vr

ste k

wi

`evn

ih

i n

ekw

i`

evn

ih

tek

sto

va i

wi

ho

ve o

sno

vne o

dli

ke

• p

ro

nala

zi i

nf

or

mac

ije

ko

je s

u d

ir

ektn

o d

ate

u t

ekst

u, p

rem

a z

ad

ato

m k

ri

ter

iju

mu

• ~

ita

jed

no

sta

vne s

like,

tab

ele

, gr

af

ik

on

e;

ume d

a n

ac

rta

sli

ku

ili

da

po

pun

ita

belu

na

osn

ovu

li

nea

rn

og

tek

sta

, p

rem

a z

ad

ato

m k

ri

ter

iju

mu

• r

eko

nst

rui

še r

ed

osl

ed

do

ga|

aja

u t

ek

stu;

ra

zum

e l

ogi

~ku

or

gan

iza

ci

ju t

ek

sta

(ka

da

su

re~

en

ic

e i

li p

asu

si i

spr

em

eta

ni

ili

izo

sta

vqen

i)

5152

5354

5556

5758

Op

is

zna

wa

i

um

e}

au~

en

ik/u

~en

ic

a:

5.

U [

KO

LI

^ITAWE

• uo

~a

va d

elo

ve t

ek

sta

i k

wi

ge:

im

e a

uto

ra

, n

asl

ov,

po

dn

asl

ov,

osn

ovn

i t

ek

st,

pa

sus,

sti

h,

str

of

u, s

ad

r`

aj,

re~

ni

k,

vod

i~

za

ra

d

5049

4645

44

1.

2.

1.

1.

1.

1.

2.

1.

2.

2.

1.

1.

1.

2.

2.

3.

3.

2.

2.

2.

4.

2.

1.

3.

4847

• p

ro

na

lazi

in

fo

rm

ac

ije

u t

ek

stu

(on

e k

oje

su

di

rektn

o d

ate

i o

ne k

oje

se ~

ita

jui

zme|

u r

ed

ova

) i

po

vezu

je i

h;

ra

zum

e r

azl

i~

ite

od

no

se u

tek

stu

(tem

a,

id

eja

,li

kovi

; b

itn

o –

neb

itn

o;

gla

vno

– s

po

red

no

; uz

ro

k –

po

sled

ic

a;

ci

q –

sr

ed

stv

o;

od

re|

uje v

rem

en

ski

sle

d d

oga

|a

ja u

tek

stu)

; i

zvo

di

za

kq

u~ke

u v

ezi

sa

sad

r`

in

om

i d

rug

im

ele

men

tim

a t

ek

sta

(n

a o

sno

vu t

ek

sta

i/i

li s

vog

isk

ustv

a)

PIRLS

2.

117

Ob

last

Ni

voR

ad

ni

li

st

• p

ozn

aje

osn

ovn

e l

ek

si~

ke o

dn

ose

– s

in

on

im

iju

i a

nt

on

im

iju

• r

azl

ikuj

e i

up

otr

eb

qa

va r

e~

i u

osn

ovn

om

i p

ren

ese

no

m z

na

~ew

u (u

sva

ko

dn

evn

im

si

tua

ci

jam

a,

ka

o i

u š

ko

lski

m t

ekst

ovi

ma

)

• sa

sta

vqa

ja

snu,

lo

gi~

nu,

gr

am

ati

~ki

isp

ra

vnu

i s

tils

ki

ko

rektn

u r

e~

en

ic

u

• p

ozn

aje

i p

ri

mew

uje p

ra

vop

isn

u n

or

mu

(do

ni

voa

do

ko

jeg

se o

na

ob

ra

|uj

e

u d

rug

om

ra

zred

u)

• sa

sta

vqa

jed

no

sta

van

, kr

a}

i n

ar

ati

vni

i d

esk

ri

pti

vni

tek

st i

di

jalo

g

• sa

sta

vqa

tekst

ove

ko

ji p

ri

pa

da

ju o

sno

vni

m `

an

ro

vim

a p

isa

ne k

om

uni

ka

ci

je(p

or

uku,

ob

ave

šte

we,

po

zivn

ic

u,

kr

atk

o p

ism

o..

.)

Op

is

zna

wa

i

um

e}

au~

en

ik/u

~en

ic

a:

GRAMATIKA

2.

3.

3.

3.

3.

1.

3. 4.

1.

1.

2.

• p

rep

ozn

aje

vr

ste r

e~

i –

im

en

ic

e i

gla

gole

• p

rep

ozn

aje

ob

li~

ke k

ate

gor

ije

pr

om

en

qi

vih

re~

i (

ro

d i

br

oj

im

en

ic

a)

2.

5152

5354

5556

5758

5049

4645

4448

47

1.

PISAWE

PIRLS

3.

118

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E

Ova zbirka radnih listova, kao što je u uvodu re~eno, namewena je uve`bavawu i proveri jedne od osnovnih sposobnosti, koja je vrlosloèna – to je ~itala~ka sposobnost, odnosno razumevawe pro~itanog.îtaju}i razli~ite tekstove i odgovaraju}i na zahteve razli~itihnivoa teìne, u~enik/u~enica postepeno se osposobqava za samostalno ~itawe i istraìvawe teksta, wegovih površinskih, ali i dubqih slojeva, kao i za iskazivawe sopstvenog stava u vezi s razli~itim elementima teksta. Radni listovi i rešewa zahteva u wima omogu}uju u~itequ i roditeqima da prate napredovawe deteta,da otkriju i razumeju wegove slabosti u ovom procesu i da mu pomognuda ih prevazi|e.

Imaju}i na umu takvu namenu Zbirke, u radnim listovima koristilismo tekstove razli~itih autora iz razli~itih izvora, u wihovomoriginalnom obliku, kao i u obliku prilago|enom ovoj nameni.Navodimo ih po brojevima radnih listova u kojima se javqaju. Poredtoga, koristili smo i narodne umotvorine, kao i tekstove iz raznihenciklopedija, ~asopisa, sa Interneta i iz drugih izvora.

KORI[]ENI TEKSTOVI

Dušan Kostić, Septembar; Milovan Danojlić, Qubavna pesma;Mira Alečković, Bela grana; Du{an Vasiqev, Zima

Dušan Radović, Jesewa pesma;Laza Lazić, Pripremawe paradajza za zimu

Rusomir Arsić, Nestrpqewe; Jovan Jovanovi} Zmaj, Hvala; Vojislav Ilić, Prolećna zora;Dobrica Erić, Ako želiš da te prati sreća

Momčilo Tešić, Sunčana pesma;Jovan Jovanović Zmaj, Mrak

Zoran Šarić, Pqus, pqus

Dušica Lukić, Čuvajmo prirodu

Jovan Jovanovi} Zmaj, Brojalica

Branko Ćopić, Doživqaji Mačka Toše

Maksim Gorki, Vrapčić

Dušan Đuričić, Sneg i vrapci;Stojanka Grozdanov-Davidović, Priča o dobroj rodi

1

2

3

5

6

10

7

14

15

12

119

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E

Đani Rodari, Lisica pred sudom;Dositej Obradović, Lisica, pas i lav

Andra Franičević, Poziv na kreketawe

Desanka Maksimović, Priča o Raku Krojaču

Artur Šopenhauer, Lepo ponašawe

Karlo Kolodi, Pinokio

Dušan Radović, Pouka; Priča o malom prstu

Lana Antonijević, Snovi

Miroslav Antić, Krila; Kad bi jastuci progovorili

Dobrica Erić, Moja kći; Nije ona jedina na svetu

Luis Kerol, Alisa u zemqi čuda

Luis Kerol, Alisa u zemqi čuda;Biqana Gačanović, Antikvarnica

Aleksander A. Miln, Vini Pu

Nataša Ilić, Da li će damojed da zavoli sladoled

Grigor Vitez, Plava boja snijega

Dragan Lukić, Posledwe pitawe

Brus Makmilan, Noći morskih papagaja

17

18

19

21

23

26

28

29

30

31

32

37

41

42

54

58

autori

ilustrovao

recenzenti

urednik

lektor

likovni urednik

grafi~ko oblikovawe

izdava~

za izdava~a

{tampa

tira`

copyright

mr Sa{a Glamo~akVesna Rikalomr Aleksandra Stani} mr Milorad Rikalo

Aleksandar Stoj{i}

dr Dragica Pavlovi}-Babi}, Institut za psihologijuFilozofskog fakulteta u Beogradudoc. dr Vesna Lompar, Filolo{ki fakultet, Beograd Jovan Mici}, profesor razredne nastave, O[ Josif Pan~i}, BeogradMirjana Sloboda, profesor razredne nastave, O[ Skadarlija, Beograd

mr Aleksandra Stani}

mr Aleksandra Markovi}

Neda Doki}

Dragica Din~i}

Kreativni centarGradi{tanska 8BeogradTel./faks: 011/ 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659www.kreativnicentar.rs

mr Qiqana Marinkovi}

Grafiprof, Beograd

3.000

© Kreativni centar 2007

JEZI^KE[KOLICE 2RADNI LISTOVI ZA SRPSKI JEZIKSA ZADACIMA RAZLI^ITIH NIVOA TE@INEdrugo izdawe

CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

37.016:811.163.41(075.2)(076)

JEZI^KE {kolice 2 : radni listovi zasrpski jezik : sa zadacima razli~itih nivoate`ine / [autori Sa{a Glamo~ak … i dr. ; ilustrovao Aleksandar Stoj{i}] . – 2. izd. –Beograd : Kreativni centar, 2008 (Beograd :Grafiprof). – 119 str. : ilustr. ; 28 cm

Tira` 3.000.

ISBN 978-86-7781-593-61. Glamo~ak, Sa{a [autor]

COBISS.SR-ID 148455436

jezi^ke [kolice 2 · jezi^ke Školicesu zbirka radnih listova namewenih uve`bavawu i proveri...

Documents

FRAME : Sposobnosti za budućnost

Bogdan Terzi}, Rusko-srpske jezi~ke paraleleold.fil.bg.ac.rs/katedre/slavistika/xri/Bogdan Terzic.doc · Web viewUKRAJINSKE narodne bajke / [izbor i prevod s ukrajinskog Bogdan Terzić]

Razvoj funkcionalnih sposobnosti

BOLOVANJE KAO RAZLOG ZA OTKAZ UGOVORA O RADU kao razlog za... · sposobnosti uz preostalu radnu sposobnosti ili do smanjenja radne sposobnosti uz djelomični gubitak radne sposobnosti,

VRAĆANJE POSLOVNE SPOSOBNOSTI‡anje-poslovne-sposobnosti-i-sudska...VRAĆANJE POSLOVNE SPOSOBNOSTI SUDSKA PRAKSA I PREPORUKE Izdavač: Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM

(718292902) Motoricke-sposobnosti (1)

Razvijanje liderskih sposobnosti zaposlenika

Jezi Ni Fenomeni i Normiranje

Krv. Odbrambene sposobnosti organizma

2. KOLOKVIJ - referada.hr · 2.Ključne sposobnosti kao osnova za stjecanje konkurentske prednosti • Ključne sposobnosti (engl. Core competencies) jesu jedinstveni set sposobnosti

INTELEKTUALNE SPOSOBNOSTI

O NADGROBNOM NATPISU MARINE VITOSLAVE (1374) · ^igoja, Tragovima srpske jezi~ke pro{losti, Dru{tvo za srpski jezik i kwi`evnost Srbije, Beograd 2006,

Razvoj sposobnosti kritičkog mišljenja

Razvoj sposobnosti i stvaracke sposobnosti

SPOSOBNOSTI ANIMATORA

2. SPOSOBNOSTI

Usmiljen in milostljiv je Gospod, počasen v jezi in bogat

Sposobnosti - Edukacijska psihologija

Leson Lekòl Dimanch Pou Timoun - jfhp.whdl.org · Rankontre Jezi 16 8. Jezi Bay Tan Pou Timoun 17 PATI 3: LAVI PRIYÈ JEZI ... Bondye Pale Avè Mwen Atravè Bib 30 19. Ki Jan Bib

Jezi ke porodice - Univerzitet u Beograduold.fil.bg.ac.rs/katedre/opstaling/materijali/UOL/UOL16_Jezicke... · • Izolat – jezik za koji nije utvrđena srodnost sa bilo kojim drugim

JEZI^KE [KOLICE 1 - РАДОСНА УЧИОНИЦА...UVOD JEZI^KE ŠKOLICEsu zbirka radnih listova namewenih uve`bavawu i proveri ~itala~ke sposobnosti, odnosno razumevawa pro~itanog

Pravilnik o Zdravstvenoj Sposobnosti

Lè Jezi te fèt - bibleforchildren.orgLè Jezi te fèt. La Bib pou ti moun. ... Lè Jezi te fèt. Yon istwa soti nan pawòl Bondyé-a, la Bib, Nap jwen-n nan. Matye 1 ak 2, Lik 1

Jezi~na zrnca – Language tips

Crnogorski Jezi OSNOVNEn

Bojki Jezi na politika i planiranje u Galiciji

kopiranje sposobnosti

Rano detinjstvo RAZVOJ GOVORA...ØInterakcionistička teorija (Pijaže)- govor izrasta iz senzomotornih šema i sposobnosti simboli ke č reprezentacije - razvoj mišljenja je preduslov

JEZI ČNA POLITIKA SUVREMENE ŠPANJOLSKE: KASTILJSKI

GIBALNE SPOSOBNOSTI · GIBALNE SPOSOBNOSTI Motorične sposobnosti • So sposobnosti izvedbe motorične aktivnosti glede na fizikalne parametre (prostor, čas,…). • Na njih vplivajo

skripta sposobnosti

JEZI^KE [KOLICE 3 - natalijinblog.files.wordpress.com · 3 * Nacionalno testirawe obrazovnih postignu}a u~enika tre}eg razreda osnovne škole; Zavod za vrednovawe kvaliteta obrazovawa

YESUS JEZI Zjezus ISA Исус Yeshu - Temple Society September 2017 Web.pdfYESUS JEZI ISA Templer Reflections September 2017 Исус Yeshu ... sourcing for us images from diverse

Jezi čni savjeti

Jezi člzi savjeti - izj.unsa.ba