Hijerarhijske teorije sposobnosti

Osnovna ideja

. Vecina faktorskih analiticara bila je sklona analizama koje dovode do hijerarhijske strukture intelekta.. U hijerahijskim modelima g-faktor objašnjava deo varijanse u svim testovima, dok grupni I specificni faktori objašnjavaju varijansu odredenih testova, ali ne i nekih drugih.. Kritika upucena Spirmanu: dao suviše pojednostavljenu strukturu intelekta; nakon izdvajanja g-faktora iz korelacione matrice, ono što preostaje nije nul-matrica, vec je to matrica koja sadrži izvestan procenat neobjašnjenje varijanse i iz nje se dalje mogu ekstrahovati širi I uži faktori inteligencije.

Opšta hijerahijska šema……….

Bertova teorija sposobnosti. 1940. teorijski postavio hijerarhijski model strukture intelekta. Cetiri nivoa u hijerarhiji:. I nivo – Senzorni nivo: najniži nivo na kome se odvijaju jednostavni senzorni procesi; prijem culnih utisaka. II nivo – Perceptivni nivo: obuhvata kombinaciju culnih utisaka i sve forme perceptivne diskriminacije, kao I muskulatorne i motorne aktivnosti. III nivo – Asocijativni nivo: faktori se dele po slicnosti kognitivnih aktivnosti i po materijalnoj prirodi njihovog mentalnog sadržaja; na ovom nivou razlikuje 6 faktorainteligencije. IV nivo – Relacioni nivo: najviši u hijerarhiji; obuhvata misaone operacije poimanja, sudenja i zakljucivanja – apstrakciju i generalizaciju

Faktori na asocijativnom nivou. Memorija – urodeni kvalitet koji omogucava opštu retenciju utisaka;vežbanjem postaje sve specificniji; rašclanjuje se na dva uža:• Neposredno pamcenje – zavisi od jacine i živosti primarne mentalne slike• Odloženo pamcenje – zavisi od sposobnosti formiranja asocijacija medu elementima koji se pamte

Faktori na asocijativnom nivou. Produktivna asocijativnost – tok ideja, fluentnost, kreativnost; predstavlja dokaz protivSpirmanovog shvatanja da van edukcije relacija I korelata ne postoji neka posebna kreativna sposobnost. Reproduktivna imaginacija – odnosi se na živost i intenzitet predstava u mišljenju; kodstarije dece i odraslih javlja se kao bipolarni faktor; tako se razlikuju osobe cije je mišljenje više verbalno od osoba cije je mišljenje više konkretno i neverbalno

Faktori na asocijativnom nivou. Verbalne sposobnosti – s obzirom na to da li su receptivne (prijem verbalnih poruka) iliegzekutivne (produkovanje verbalnih poruka) mogu se rašclaniti na 4 uža faktora:

a) Receptivni faktor operacija sa izolovanim recima – razumevanje znacenja recib) Egzekutivni faktor operacija sa izolovanim recima – nalaženje odgovarajucih reci pri izražavanju neke idejec) Receptivni faktor operacija sa recima u kontekstu – sposobnost razumevanja širih govornih iskazad) Egzekutivni faktor operacija sa recima u kontekstu – verbalna fluentnost pri literarnom izražavanju

Faktori na asocijativnom nivou. Aritmeticke sposobnosti – najbolje empirijski zasnovane; sposobnost formiranja, zadržavanja I upotrebe asocijacija izmedu brojeva ili neverbalnih simbola. Kod mlade dece ogleda se u brzini i tacnosti izvodenja osnovnih racunskih operacija. Kod starije dece i odraslih izdvajaju se dva aritmeticka faktora:• Faktor aritmetickog racunanja – sposobnost izvodenja osnovnih racunskih operacija• Matematicki faktor – razumevanje, usmeravanje I kombinovanje numerickih relacija

Faktori na asocijativnom nivou. Prakticne sposobnosti – izdvojio ih kada je u svoja istraživanja uveo neverbalne testovemanipulativnog tipa. Karakteristike prakticnih sposobnosti:.Do 11. godine teško se izdvaja kao poseban faktor.Njihova uloga u procenjivanju inteligencije raste od 15 godine.Posle adolescencije postaju sve specificniji što je uzrokovano profesionalnim interesima. Izrazitije se javlja kod ucenika muškog pola.Kompleksan faktor koji se može rašclaniti na dva uža:• Prostorni faktor – sposobnost opažanja, interpretacije i mentalnog pregrupisavanja objekata datih u prostornim relacijama• Mehanicki faktor – sposobnost razumevanja mehanickih uzrocnoposledicnih dinamickih relacija

Zakljucak. Bertov model intelekta predstavlja teorijski model dobijen na osnovu faktorskih analiza koji nije u potpunosti empirijski potvrden. Bert je definisao faktore kao matematicke artefakte koji omogucavaju nalaženjereferentnog okvira za klasifikaciju sposobnosti. Osnovni prigovor: utvrdeni nivoi i faktori predstavljaju samo veštacke klasifikacionesisteme, a ne govore puno o realno postojecem latentnom kognitivnom prostoru

Vernonov hijerarhijski model intelekta………..Znacaj faktora u proceni inteligencije

. Individualne razlike se mogu pripisati gfaktoru i sasvim specificnim faktorima, dokje uloga širih faktora manja u ispitivanju individualnih razlika:.40% varijabiliteta matrice interkoralacija ljudskih sposobnosti objašnjava g-faktor.40% varijabiliteta pripisuje se vrlo uskim I specificnim faktorima.10% varijabiliteta pripada širim grupnim faktorima.10% varijabiliteta odlazi na grešku merenja

Teorija R. Katela i Dž. Horna. G-faktor nije dovoljan za objašnjenje ljudskih sposobnosti. Intelektualne sposobnosti se grupišu u dva faktora širokog opsega:.Fluidna inteligencija (Gf). Kristalizovana inteligencija (Gc). Koreni modela - u Hebovom gledištu o postojanju inteligencije A (koju predstavlja neurološki potencijal – genotip) i inteligencije B (predstavlja realizovanu inteligenciju – fenotip)

Fluidna inteligencija. Strukturira se pod uticajem neurofizioloških dispozicija organizma. Nezavisna je od obrazovanja i iskustva. Meri se uglavnom testovima brzine i ogleda se u brzom rešavanju problema. Predstavlja opštu sposobnost otkrivanja relacija u svim oblastima. Varijabilitet Gf je konstantan medu kulturama; najbolje se meri testovima “slobodnim od kulture”. Gf fluktuira tokom dana i od dana do dana, prvenstveno zbog fizioloških uticaja. Oštecenja mozga rezultiraju padom uspeha na ovom faktoru. Visoko korelira sa ucenjem novog materijala

Kristalizovana inteligencija. Razvija se pod uticajem edukacijskih procesa I sistematskih kulturnih uticaja. Povecava se sa sticanjem obrazovanja i iskustva. Meri se testovima snage. Ogleda se u problemskim situacijama cije je rešavanje potpomognuto stecenim znanjem I iskustvom. Varijabilitet raste u funkciji dobi. Gc varira od kulture do kulture. Gc pokazuje male dnevne fluktuacije jer se sastoji od usvojenog sistema navika. Nisko korelira sa ucenjem novih aktivnosti

Razvoj fluidne i kristalizovane inteligencije. Fluidna inteligencija svoj maksimum dostiže krajem adolescencije i vrlo brzo nakondostizanja vrhunca pocinje da opada (vec od 20- tih) u pocetku sporo, kasnije sve brže.

. Kristalizovana inteligencija svoj maksimum u razvoju dostiže posle 20-tih ili kasnije, što je uzrokovano dužinom formalnog i neformalnog obrazovanja i aktivnostima osobe; ne pokazuje pad u funkciji dobi; cak se manji priraštaj u razvoju može pojavljivati do kasnih godina

Odnos fluidne i kristalizovane inteligencije. Na uzrastu od 2-3 godine Gf i Gc su visoko povezane; sa razvojem dolazi do pada te povezanosti zbog razlicitih sredinskih uticaja. Kod odraslih osoba izmežu Gf i Gc korelacija iznosi 0,40. Pozitivna korelacija izmedu Gf i Gc ima uzrocno-posledicni karakter:Teorija investiranja – Fluidna inteligencija se investira u ucenje i proizvodi prezentni nivo kristalizovane inteligencije. Ovogodišnji nivo kristalizovane inteligencije jedne osobe jeste funkcija prošlogodišnjeg nivoa razvoja fluidne.

Sadržaj fluidne inteligencije. Indukcija – sposobnost edukcije relacija i korelata. Obim pamcenja – kratkorocna memorija. Asocijativno pamcenje – sposobnost pomaganja pamcenja pomocu uocavanja odnosa koji postoje u materijalu koji se pamti. Figuralne relacije – sposobnost uocavanja relacija izmedu apstraktnih figura. Figuralna klasifikacija – sposobnost pronalaženja osnove za klasifikaciju u figuralnom materijalu. Faktor semantickih relacija – sposobnost otkrivanja relacija izmedu pojmova reprezentovanih recima. Faktor semanticke klasifikacije – sposobnost otkrivanja osnova za klasifikaciju pojmovareprezentovanih recima

Sadržaj kristalizovane inteligencije. Verbalno shvatanje – opšta informisanost, znanje. Socijalna inteligencija – iskustvena evaluacija, sposobnost procenjivanja i razumevanjaponašanja drugih ljudi. Silogisticko rezonovanje – sposobnost operisanja apstrakcijama i simbolima na visokostrukturiranom nivou; izvodenje zakljucaka u saglasnosti sa pravilima formalne logike. Opšte rezonovanje – sposobnost rešavanja problema u realnom životnom prostoru. Numericka sposobnost – sposobnost izvodenja numerickih relacija. Originalnost

Širi grupni faktori. Ispod nivoa fluidne i kristalizovane inteligencije na nižem nivou hijerarhijie nalaze se širi grupni faktori:• Faktor vizualizacije – bazicna sposobnost prostorne orijentacije, vizualizacije, fleksibilnost uoblicavanja• Faktor opšte fluentnosti – sposobnost brzog proizvodenja velikog broja ideja• Faktor kognitivne brzine – brzina izvodenja intelektualnih zadataka, ovaj faktor se razmatra I kao motivacija koja dolazi do izražaja u aktualnim test-situacijama

• Auditivna oštrina• Auditivna organizacija

Niži nivoi u hijerarhiji intelektualnih sposobnosti. Na nižim nivoima se još ne vidi viša intelektualna delatnost kao na višimnivoima koji se odlikuju dubljom obradom informacija i njihovim dugotrajnijimzadržavanjem:• Nivo perceptivne organizacije• Nivo senzorne organizacije

Kritika Katelove teorije. Samo još jedan vid hijerarhijdkih teorija – Gf I Gc podsecaju na Vernonove V:ed i K:m faktore. Da li je zaista moguce izmeriti Gf ako nije moguce napraviti testove “slobodne od kulture”?. Pozitivno: pokušao da poveže rezultate faktorske analize sa istraživanjima iz oblasti neurologije, eksperimentalne psihologije, diferencijalne I razvojne psihologije kako bi dokazao da faktori imaju neurološku i psihološku relanost. Zamerka Dž. Kerola – Katel i Horn eksplicite ne postuliraju g-faktor na najvišem nivou u hijerarhiji

Literatura. Kvašcev: Mogucnosti i granice razvojainteligencije, str. 63 – 89.. Gardener i sar.: Inteligencija – razlicitagledišta, str. 86 – 92.

Gilfordova teorija sposobnostiTroslojna teorija Džona Kerola

Gilfordova teorija sposobnosti . Razvio morfološki model intelekta koji koristi klasifikaciju fenomena po kategorijama koje se ukrštaju (1967, 1971). . Svaki faktor je odreden trostrukom interakcijom sadržaja, operacija i produkata. . Faktori su nezavisni u populaciji, mada kod pojedinca mogu biti u korelaciji. . Dimenzije po kojima se vrši klasifikacija intelektualnih fenomena:

Vrste mentalnih operacija Sadržaj testova Produkti – forma u kojoj se javlja informacija u problemskoj situaciji

Gilfordov model

I dimenzija – vrste mentalnih operacija 1. Kognicija – otkrivanje, pronalaženje ili prepoznavanje informacija u razlicitim oblicima; razumevanje ili shvatanje 2. Memorija – deponovanje informacija u istom obliku u kome su bile date prilikom ucenja 3. Divergentna produkcija – stvaranje dve ili više informacija iz date informacije 4. Konvergentna produkcija – iznalaženje samo jednog odgovora koji zadovoljava dati uslov, informaciju 5. Evaluacija – poredenje proizvedenih podataka sa poznatom informacijom i donošenje odluke koja zadovoljava dati kriterijum

II dimezija – sadržaj testova 1. Figuralni sadržaj – konkretan po formi 2. Simbolicki sadržaj – elementi koji nemaju znacenje (brojevi, slova, muzicke note, razne vrste kodova) 3. Semanticki sadržaj – pruža informacije u obliku znacenja 4. Bihejvioralni sadržaj – na pr., u testovima socijalne inteligencije

III dimenzija - produkti . Nacini ili forme u kojima se javljaju informacije u testu: 1. Jedinice – pojedinacne stvari, njihova imena, izolovane celine 2. Klase – grupe objekata sa jednom ili više zajednickih karakteristika 3. Relacije – razne vrste odnosa izmedu elemenata 4. Sistemi – kompleksi, strukture ili organizacije medusobno zavisnih delova ili delova u interakciji 5. Transformacije – promene, revizije, redefinicije na osnovu kojih se data informacija pretvara u drugi oblik ili stanje 6. Implikacije – ocekivanja, anticipacije ili predvidanje necega na osnovu date informacije

Faktori u Gilfordovoj teoriji . Nastaju ukrštanjem triju dimenzija: 5 vrsta mentalnih operacija, 4 vrste sadržaja testova i 6 vrsta produkata složeni po principu ukrštanja daju model od 120 razlicitih sposobnosti ili faktora inteligencije . Svaki faktor ima svoje tehnicko ime, a neki od njih i svoju psihološku interpretaciju PRIMERI: “divergentne simbolicke jedinice” – fluentnost reci “kognicija bihejvioralnih relacija” – sposobnost razumevanja socijalnih relacija

Faktori divergentne produkcije . Originalnost – sposobnost da se daju odgovori koji su neobicni udaljeni, duhoviti ili statisticki retki

. Spontana fleksibilnost – sposobnost da se neka ideja varira u širokom opsegu mada se to izricito ne traži instrukcijom testa; sposobnost proizvodenja ideja u relativno neodredenim situacijama . Adaptivna fleksibilnost – sposobnost širokog variranja ideja kad se to zahteva instrukcijom testa; sposobnost da se naprave izmene tokom rešavanja zadatka; otkrivanje novih strategija rešenja problema; oslobodenost od inercije u mišljenju . Fluentnost reci – sposobnost generisanja reci koje ispunjavaju posebne strukturne zahteve . Asocijativna fluentnost – sposobnost brzog generisanja reci koje ispunjavaju neke zahteve u pogledu znacenja

Faktori divergentne produkcije . Ekspresivna fluentnost – sposobnost produkcije grupe reci povezanih smislom; brzina konstrukcije recenice . Fluentnost ideja – sposobnost da se unutar odredenih vremenskih granica generišu ideje koje ce ispuniti posebne zahteve; sposobnost produkcije ideja na zadatu temu . Figuralna i semanticka elaboracija – sposobnost razrade detalja plana, razvijanje detalja i planiranje istraživanja nekog problema . Osetljivost za probleme – sposobnost da se uoce nedostaci ili potrebe za promenom u postojecim stvarima . Redefinicije – sposobnost da se napuste stari nacini tumacenja poznatih predmeta da bi se koristili u nove svrhe

Kritika Gilfordove teorije . Sve kombinacije faktora nisu jednako valjane, tj. nemaju svi faktori svoju psihološku interpretaciju . Ovaj model konstruiše, a ne izucava realnost; treba otkriti prirodno postojece sposobnosti, a ne konstruisati veštacke . Najviše napadana ortogonalnost (nezavisnost) faktora . Nasilno dobijao potvrde nekih faktora menjajuci uzorak testova i ispitanika, vreme rešavanja, metode faktorizacije koje omogucavaju lako dobijanje nezavisnih faktora . Zamerka Dž. Kerola – nije ukljucio dimenziju kognitivne brzine

Znacaj Gilfordove teorije . Doprinos u istraživanju divergentne produkcije (stvaralackog mišljenja) . Isticanje evaluacije (sudenja ili kritickog mišljenja) što je u mnogim drugim koncepcijama sposobnosti potpuno zanemaren aspekt kognicije . Proširivanje sadržaja testova; posebno je znacajno uvodenje bihejvioralnog sadržaja kao zasebne vrste . Uvodi dimenziju produkata, jer smatra da se na osnovu mentalnih operacija i sadržaja ne mogu dobro diferencirati faktori u situaciji kad su ulazni i izlazni produkti tih operacija razliciti. . Heuristicka vrednost modela jeste u poticanju mnogih istraživanja koja su, pokušavajuci da ga provere, imala za posledicu konstrukciju niza novih testova inteligencije.

Troslojna teorija Džona Kerola . Kerol je nacinio metaanalizu svih relevantnih i dostupnih istraživanja o strukturi inteligencije. . Analizirao je više od 450 korelacionih matrica koje je pribavio od drugih istraživaca iz SAD i drugih zemalja (period od 1927. do 1987.), kojima je bilo obuhvaceno oko 130000 ispitanika. . Na osnovu tih analiza 1993. formuliše teoriju koja integriše dve dobro potvrdene i uticajne teorije inteligencije – Spirmanov model g-faktora i Katelov model fluidne i kristalizovane inteligencije.

Karakteristike Kerolove teorije

Hijerahijska struktura koja pretpostavlja postojanje konacnog broja faktora na tri nivoa Faktori pokazuju nepromenljivost u razlicitim populacijama Faktori su stvarni fenomeni koji upravljaju kognitivnim funkcionisanjem, a ne statisticki artefakti Faktori imaju realnu egzistenciju uprkos cinjenici da je zasada još teško tacno odrediti njihove fiziološke uzroke Faktori odražavaju opažene individualne razlike u ucinku na kognitivnim zadacima

Tri nivoa u Kerolovoj hijerahijskoj strukturi sposobnosti

Najviši nivo: faktor generalne integracije izveden iz zajednicke varijanse faktora II reda; Spirmanov gfaktor (ed. relacija i korelata; metakognitivni procesi) Drugi nivo faktora: predstavlja grupisanje primarnih sposobnosti prvog nivoa u 8 široko definisanih faktora (fluidna i kristalizovana inteligencija, opšte pamcenje i ucenje, vizuelna percepcija, auditivna percepcija, fluentna produkcija, široka kognitivna brzina i brzina procesiranja Najniži nivo: usko definisani faktori koji predstavljaju specijalne sposobnosti

Identifikovao 70-ak primarnih sposobnosti, ali to nije konacan broj. Oni su redovno zasiceni sa više faktora drugog nivoa.

Osam faktora drugog nivoa . Fluidna inteligencija – prema tipu varijabli koje ga definišu ovaj faktor ukljucuje primarne faktore indukcije, rezonovanja, rešavanja problema . Kristalizovana inteligencija – definišu je primarne sposobnosti koje ukljucuju jezik: verbalne sposobnosti, razvoj jezika, razumevanje procitanog, opšta informisanost . Opšte pamcenje i ucenje – faktori prvog reda koji ga opisuju su asocijativno pamcenje, slobodno dosecanje, smisleno pamcenje i u nešto manjoj meri obim pamcenja . Široka vizuelna percepcija – opisuju ga faktori vizualizacije, spacijalnih relacija, mehanicke sposobnosti i perceptivna brzina

. Široka auditivna percepcija – definišu ga faktori prvog reda kao što su percepcija govora i percepcija muzickih tonova; empirijski podaci o sposobnosti auditivne percepcije još uvek oskudni . Široka sposobnost dosecanja (fluentna produkcija) – oznacava sposobnost lakog pristupa pojmovima, idejama i imenima u dugorocnom pamcenju; faktori prvog reda koji ga definišu su fluentnost ideja, originalnost, fluentnost izražavanja, asocijativna fluentnost, figuralna fluentnost, te osteljivost za probleme . Široka kognitivna brzina – oznacava tempo rešavanja razlicitih vrsta kognitivnih zadataka; primarni faktori koji ga definišu su perceptivna brzina, brzina pisanja, numericki faktor i sl. . Brzina procesiranja – brzina obrade u elementarnim kognitivnim procesima; operacionalizuje se vremenom reakcije ili izbornim vremenom reagovanja

Zakljucak . Kerol svoj model smatra najslicniji Vernonovom hijerahijskom modelu i modelu Katela i Horna. . Bitna razlika u odnosu na Katelovu teoriju je potvrda postojanja g-faktora na najvišem nivou hijerarhije. . Kerolova teorija ne donosi puno novina, ali joj bogata empirijska podloga, zasnovana na integraciji velikog broja faktorsko-analitickih istraživanja, daje posebnu verodostojnost i znacaj.

Kritika faktorskih teorija sposobnosti . Znacaj faktorskih teorija: Sve faktorske teorije pored elemenata proizvoljnosti sadrže i niz originalnih rešenja i znacajnih saznanja o strukturi inteligencije. Potrebno je analizirati gde postoje slaganja medu faktoristima, a gde su najvece diskrepancije. Neutralni istraživac treba da ih podjednako razmotri i uzme iz njih one delove za koje smatra da ce najviše odgovarati programu testiranja koji priprema.

. Kritike faktorskih teorija: Nedostatak faktorske analize: ne vodi dovoljno racuna o osobenostima mentalnih procesa kod pojedinacnih ispitanika (isti broj bodova na nekom testu ili zadatku se posmatra kao ekvivalentan, što je neopravdana pretpostavka) Da bi se ispitale osobenosti mentalnih procesa pored psihometrijskog treba koristiti i nepsihometrijske pristupe. Kritike upucene od strane ekoloških (kontekstualistickih) pristupa na racun test situacije Da bi se prevazišao deskriptivni nivo faktorskih teorija potrebno je njihove rezultate povezivati sa relevantnim saznanjima iz razvojne psihologije, neurologije, patologije, eksperimentalne psihologije...

Literatura . Gardner i sar.: Inteligencija razlicita gledišta, str. 86 – 92 . Kvašcev: Mogucnosti i granice razvoja inteligencije; str. 94 – 97; 105 – 108 . Zarevski: Struktura i priroda inteligencije, str. 45 – 47 (troslojna teorija Dž. Kerola)

Savremene koncepcije inteligencije Gardnerova teorija multiplih inteligencija Sternbergova trijarhicna teorija inteligencije Sesijevo bioekološko stanovište Teorija minimalne kognitivne arhitekture

Kritike psihometrijskog i laboratorijskog pristupa . Ogranicena vrsta problema – psihometrijski i laboratorijski zadaci usmereni na vrlo usko podrucje ljudskog mišljenja . Kontekst u kome se sprovode istraživanja – nema “ekološku valjanost”, ne lici nimalo na svakodnevno okruženje u kome ljudi razmišljaju; zakljuci o inteligenciji izvedeni iz takvih situacija odnose se samo na testovnu ili laboratorijsku situaciju (definicija E. Boringa: Inteligencija je ono što mere testovi inteligencije) . Minimiziranje znanja, vežbe i iskustva – mnogi psihometrisjki testovi zahtevaju rešavanje problema bez oslanjanja na iskustvo i bazu znanja

Problemi u testovima-formulisani od strane drugih-od malo intrinzickig interesa za resavanje-odvojeni od svakodnevnog iskustva-sve informacije potrebne za resavanje date u postavci zadatka-obicno dobro definisani-imaju samo jedan tacan odgovor-cesto samo jedan tacan metod resavanja

Problemi u realnom okruzenju-neformulisani, najpre ih treba identifikovati-od interesa za resavanje-povezani sa svakodnevnim iskustvom-cesto nedostaju neke potrebne informacije-cesto slabo definisani-imaju vise tacnih resenja-vise mogucih nacina resavanja

Uloga konteksta . U kontekstu svakodnevnog života problemi cesto nisu jasno odredeni ni poredani po težini. . Ljudi imaju slobodu da biraju koje ce probleme rešavati i mogu provesti mnogo više vremena rešavajuci neki problem; mogu se koristiti knjigama i tehnickim pomagalima. . Kontekstualisticka teza – inteligencija nije u glavi pojedinca vec je raspodeljena medu ljudima . Sposobnost obavljanja složenih zadataka zajednicki je proizvod znanja i mogucnosti koje poseduje jedna osoba, drugi ljudi, elementi okruženja i razlicita tehnološka oruda.

Uticaj Lava Vigotskog . Izvorište “kontekstualistickog” shvatanja mnogi nalaze u radu Vigotskog . Pocetna teza u teoriji Vigotskog – više mentalne funkcije imaju svoje socijalno poreklo; sve mentalne funkcije su internalizovani socijalni odnosi; smisao i znacenje do koga ljudi dolaze imaju svoje poreklo u interakciji sa drugima

. Važnost socijalne interakcije u podsticanju kognitivnog razvoja Vigotski obrazlaže i preko pojma “zona narednog razvoja” . Zona narednog razvoja – podrucje izmedu nivoa rešavanja problema koji osoba sama može da reši i nivoa rešavanja koji može dostici ako problem rešava u saradnji sa nekim drugim ko mu u tome može pomoci; asimetricna interakcija

Gardnerova teorija višestrukih inteligencija . 1983. H. Gardner predlaže novu teoriju koja se protivi shvatanju o jedinstvenoj intelektualnoj sposobnosti . Gardnerov pluralisticki pristup nije zasnovan na objašnjavanju obrazaca rezultata u psihometrijskim testovima, vec na posmatranju raznolikosti uloga odraslih osoba (krajnjih stanja) koje postoje u razlicitim kulturama

Gardnerova definicija: Inteligencija je sposobnost rešavanja problema ili oblikovanja proizvoda koji su važni u odredenom kulturnom okruženju ili zajednici

Izvori podataka za formulisanje teorije višestrukih inteligencija . Moždana oštecenja . Savanti i “cuda od dece” . Rezultati eksperimentalne i kognitivne psihologije . Psihometrijski nalazi . Karakteristicne krivulje razvoja . Nalazi evolucijske biologije

7 vrsta inteligencija

. Zastupa mišljenje da postoji nekoliko nezavisnih inteligencija: Lingvisticka inteligencija Muzicka inteligencija Logicko-matematicka inteligencija Prostorna inteligencija Telesno-kinesteticka inteligencija Intrapersonalna inteligencija Interpersonalna inteligencija . U novijim radovima predpostavlja postojanje i osme vrste inteligencije, prirodno-naucne inteligencije (sposobnost da se opserviraju i uocavaju obrasci funkcionisanja u prirodi i da se razumeju prirodni i humani sistemi)

Lingvisticka inteligencija . Najtemeljnije proucena ljudska sposobnost . Dokazi za njeno postojanje: .Iz razvojne psihologije: sve ljudske jedinke imaju opštu i brzo razvijajucu sposobnost govora .Iz neuropsihologije: kod izvesnih oštecenja mozga dolazi do teškoca u govoru

. Mehanizmi obrade informacija koju su sa njom povezani odnose se na fonologiju, sintaksu, semantiku i pragmatiku . Vrhunski razvijena kod pesnika i književnika, ali je važna i za novinare, pisce reklama, advokate...

Muzicka inteligencija . Dopušta ljudima da stvaraju, prenose i razumeju znacenje zvukova . Za razliku od lingvisticke koja se u mnogim kulturama razvija bez posebne obuke, visokorazvijena muzicka inteligencija zahteva intenzivno vežbanje . Dokazi za njeno postojanje: . proucavanje visoko nadarene dece i savanata .Neuropsihološka istraživanja pokazuju da se podrucja mozga koja obraduju muziku jasno razlikuju od onih kojima se obraduje jezik . Kljucne informacije pri obradi muzike su visina tona, ritam i boja . Posebno izražena kod kompozitora, dirigenata, muzicara, ali i kod audioinženjera...

Logicko-matematicka inteligencija . Ukljucuje upotrebu i prosudivanje apstraktnih odnosa . Njen razvoj najbolje opisao Pijaže – razvoj apstraktnog mišljenja tece kroz sled tacno definisanih stupnjeva; mogucnost rasudivanja o odnosima u odsustvu konkretnih predmeta je cista apstraktna misao . Jedna od kljucnih operacija ove inteligencije je brojanje – sposobnost da se pripiše odredeni broj predmetu u skupu predmeta . Dokazi za njeno postojanje: . Izolovane pojave kod nekih savanata .Neurološki razvojni sindromi u kojima je oštecena sposobnost racunanja (akalkulija) . Visoko razvijena kod matematicara, racunovoda, finansijskih strunjaka, inženjera, naucnika...

Prostorna inteligencija . Sposobnost uocavanja vizuelnih i prostornih informacija; mogucnost njihovog preobražavanja i oblikovanja; mogucnost vizuelnog zamišljanja bez pomoci spoljašnjih vizuelnih stimulusa . Nezavisna je od vizuelnih oseta (slepe osobe mogu stvarati misaone prostorne predstave) . Dokazi za njeno postojanje: .Ona zahteva neometeno funkcionisanje parijatalnog i temopralnog režnja . Kljucne sposobnosti – sposobnost zamišljanja slika u tri dimenzije, sposobnost mentalnog rotiranja tih predstava . Visoko razvijena kod slikara i svih koji se bave vizuelnim umetnostima, kod geografa, navigatora, hirurga...

Telesno-kinesteticka inteligencija . Najviše odstupa od tradicionalnog shvatanja inteligencije . Sposobnost upotrebe svih ili nekih delova tela u rešavanju problema ili oblikovanju proizvoda

. Dokazi za njeno postojanje:

. Pojava apraksije pri oštecenju leve hemisfere

. Kljucne radnje – kontrola finih i složenih motorickih pokreta i sposobnost baratanja predmetima . Biološka podloga ove inteligencije je složena i ukljucuje uskladivanje nervnog, mišicnog i peceptivnog sistema . Visoko razvijena kod plesaca, koreografa, penjaca po stenama, sportista...

Intrapersonalna inteligencija . Sposobnost razumevanja vlastitih osecanja, te delovanje na osnovu tih razlikovanja . Razvija se iz sposobnosti razlikovanja prijatnosti i neprijatnosti . Na najvišem nivou razlikovanje vlastitih osecanja, namera i motivacije dovodi do samospoznaje kakvu nalazimo kod starijih ljudi i oznacavamo je kao mudrost . Takva vrsta samospoznaje omogucava ljudima da donose kvalitetne odluke o vlastitom životu; zato ova vrsta inteligencije deluje kao “središni ured inteligencije” koji omogucava da covek spozna vlastite sposobnosti i da ih upotrebi najbolje što može.

Interpersonalna inteligencija . Sposobnost prepoznavanja tudih osecanja, verovanja, namera . U ranom detinjstvu na osnovu nje malo dete razlikuje bliske od stranih osoba, te razlikuje njihova raspoloženja . U svom najrazvijenijem obliku ogleda se u sposobnosti razumevanja tudih osecanja i misli, te delovanje u skladu s tim i u sposobnosti oblikovanja ponašanja drugih . Dokazi za njeno postojanje: . Povezana sa funkcionisanjem ceonog režnja . Na ovu inteligenciju oslanjaju se terapeuti, roditelji, ucitelji... . U svakodnevnom životu tedko je odvojiti intrapersonalnu i interpersonalnu inteligenciju, mada je moguce naci dokaze u prilog njihove nezavisnosti u nekim oblicima patologije

Uticaj Gardenrove teorije . Glavni uticaj njegove teorije ogleda se u obrazovanju. . Gardner smatra da je tradicionalna škola najviše razvijala lingisticku i logicko-matematicku inteligenciju, a ostale vrste je zanemarivala. . U Americi su neke škole nakon objavljivanja Gardnerove teorije reorganizovane u skladu sa njegovim idejama kako bi deci pomogle da razviju što veci broj svojih sposobnosti. . Projekat “Spektrum” – Gardnerov pokušaj da ispita mogucnost razvijanja u školama razlicitih inteligencija kod ucenika; svakom uceniku se obezbeduje kontekst u kome ce se najpre jasnije moci identifikovati “jace” i “slabije” strane njegove inteligencije, a onda mu se dati mogucnost da razvija pojedine vrste inteligencije

Deca koja imajuvisoko razvijenu

razmišalju... vole... potrebni su im...

Lingvističkuinteligenciju

rečima čitanje, pisanje,pričanje priča, igranjejezičkih igara

knjige, kasete, priborza pisanje, papir,dnevnici, razgovori,rasprave, debate,priče

Logičkomatematičkuinteligenciju

zaključivanjem eksperimentisanje,ispitivanje, rešavanjelogičkih zagonetki,računanje

materijal zaeksperimentisanje,naučni materijali,nešto zamanipulaciju, izleti uplanetarijum, naučne

Prostornu inteligenciju

u slikama dizajniranje, crtanje,vizualizovanje,švrljanje

umetnost, legokocke, video,filmovi, slajdovi, igrezamišljanja, lavirinti,slagalice, ilustrovaneknjige, poseteumetničkimmuzejima

Telesnokinestetičkuinteligenciju

kroz telesne osećaje

plesanje, trčanje,skakanje, građenje,gestikuliranje

igranje uloga, drama,pokreti, stvari zagrađenje, sport ifizičke igre, taktilnaiskustva, učenjepokazivanjem

Muzičkuinteligenciju

preko ritmova imelodija

pevanje, zviždanje,pevušenje, pljeskanje,slušanje

vreme za pevanje,odlazak na koncerte,muzika kod kuće i uškoli, muzičkiinstrumenti

Interpersonalnuinteligenciju

reflektovanjem idejadrugih ljudi

predvođenje,organizovanje,dovođenje u vezu,manipulisanje,zabavljanje

prijatelji, grupneigre, društvenaokupljanja, događaji uzajednici, klubovi

Intrapersonalnuinteligenciju

u odnosu na svojepotrebe, osećanja iciljeve

postavljanje ciljeva,sanjarenje, planiranje,reflektovanje

tajna mesta, vremenasamo, projekti bezvremenskogograničenja,mogućnost izbora

Prirodnjačkuinteligenciju

kroz prirodu iprirodne oblike

igranje sa kućnimljubimcima,vrtlarstvo,istraživanje prirode,gajenje životinja,briga o planeti

dostupnost prirode,mogućnost zainterakciju saživotinjama, alat zaistraživanje prirode(lupe, mikroskopi,dvogledi...)

Trijarhicna teorija ljudske inteligencije . Autor: Robert Sternberg (1988) . Pokušao da formuliše sveobuhvatno objašnjenje prirode inteligencije. . Tvrdi da mnoge teorije inteligencije nisu pogrešne, ali su nepotpune – nisu dovoljno obuhvatne da bi objasnile sve manifestacije intelektualnog ispoljavanja. . Trojnu teoriju inteligencije cine 3 povezane subteorije koje služe kao okvir i oslonac za specificne modele ljudskog inteligentnog ponašanja: Kontekstualna subteorija Iskustvena subteorija Komponentna subteorija

Tri subteorije . Kontekstualna subteorija – uspostavlja odnos izmedu inteligencije i spoljašnjeg sveta u kojem osoba živi objašnjava PRAKTICNU INTELIGENCIJU . Iskustvena subteorija – tice se unutrašnjih i spoljašnjih aspekata inteligencije; inteligenciju posmatra u svetlu individualnih iskustava na nekom zadatku objašnjava KREATIVNU INTELIGENCIJU . Komponentna subteorija – odnosi se na unutrašnje osnovne procese obrade informacija koji stoje u pozadini ljudske misli objašnjava ANALITICKU INTELIGENCIJU

Kontekstualna subteorija . Jedno od kontekstualistickih shvatanja koje istice ulogu sredine pri odredivanju inteligentnog ponašanja u nekom miljeu . Bavi se kognitivnim aktivnostima koje su potrebne za uskladivanje s okruženjem . Pokušaj izdizanja iznad unutrašnjeg sveta pojedinca prema kome je usmeren tradicionalni psihometrijski pristup

Definicija inteligencije u kontekstu: Inteligencija u kontekstu je svrsishodno prilagodavanje sredini, relevantnoj za život, njeno oblikovanje i izbor.

Objašnjenje inteligencije u kontekstu . Stvarna sredina – podrazumeva realno svakodnevno životno okruženje, ali i artificijelne sredine poput laboratorijskog okruženja ili test-situacije . Relevantnost – inteligencija je ponašanje u sredinama koje su životno relevantne; rešavanje za sredinu relevantnih problema . Svrsishodnost – inteligencija je svrsishodna, usmerena ka cilju . Prilagodavanje – inteligencija je adaptivna; pokušaj da se postigne sklad izmedu osobe i njene sredine . Oblikovanje – inteligencija ukljucuje preoblikovanje sredine ako su pokušaji adaptacije osobe na sredinu neuspešni . Izbor - inteligencija podrazumeva i aktivan izbor i promenu sredine u slucaju kada su prethodni pokušaji adaptacije ili preoblikovanja sredine ostali bez uspeha

Iskustvena subteorija . Odreduje one tacke na kontinuumu iskustva neke osobe sa zadacima ili situacijama koje u najvecoj meri ukljucuju inteligetno delovanje. . Nekim zadatkom se zahvata inteligencija u onoj meri u kojoj njegovo rešavanje zavisi od ispoljavanja jedne ili obe od ovih veština: .sposobnosti da se savlada nova vrsta zadataka ili situacionih zahteva .sposobnosti da se automatizuje tok obrade informacija

Sposobnost savladavanja novine . Novi zadaci: . inteligencija se najbolje meri zadacima koji su “neuhodani” u pogledu vrste operacija ili pojmova ciju upotrebu traže, te zahtevaju nacine obrade informacija koji su izvan uobicajenog iskustva .Suviše novi zadaci za koje ne postoje odgovarajuce kognitivne strukture ostace izvan okvira shvatljivosti, te postati bezvredni u proceni inteligencije

Inteligencija se ne sastoji toliko od sposobnosti osobe da uci ili misli u pojmovnim sistemima koji su joj poznati, koliko od njene sposobnosti da uci i misli u okviru novih pojmovnih sistema, koji se mogu primeniti na vec postojece strukture znanja.

. Nove situacije:

.inteligencija se nece najbolje ispoljiti u rutinskim situacijama sa kojima se redovno srecemo u svakodnevnom životu, vec pre u situacijama koje su izuzetne i predstavljaju izazov za sposobnost da izademo na kraj sa sredinom .suviše novine u situaciji može je uciniti dijagnosticki bezvrednom u proceni inteligencije . Merenje sposobnosti savladavanja novine – problemi uvidanja koji sadrže 3 vrste uvida: • Selektivno kodiranje – uvidanje koji su elemenati relevantni za rešenje problema, a koji nisu • Selektivno kombinovanje – uvidanje optimanog nacina kombinovanja selektivno kodiranih informacija • Selektivno poredenje – uvidanje kako se nova informacija može povezati sa starom

Sposobnost automatizacije u obradi informacije . Sa stanovišta merenja inteligencije znacajni su i zadaci u kojima novina izbledi i pocinje automatizacija u njihovom izvodenju. . Pri obradi informacija iz novih podrucja osoba se prvenstveno oslanja na voljno kontrolisanu globalnu obradu; koristi sve svoje kapacitete, te je takva obrada ogranicenog kapaciteta, sva pažnja se usmerava na zadatak, sva znanja uskladištena u dugorocnom pamcenju raspoloživa su za procese koji se koriste u datom zadatku. . Pri obradi informacija iz poznatih podrucja (uhodani zadaci) osoba koristi automatsku lokalnu obradu; više lokalnih sistema obrade može raditi paralelno; njihov rad je automatski i bezmalo neogranicenog kapaciteta; pažnja nije fokusirana na zadatak koji se rešava. . Brzina postizanja automatizacije odraz je inteligencije.

Komponentna teorija . Pri rešavanju problema ljudi koriste razlicite vrste komponenti . Komponente su jedinice obrade informacija koje deluju preko unutrašnje reprezentacije objekata ili simbola . Tri široke kategorije komponenti: Metakomponente: imaju upravljacku funkciju; od njih zavisi planiranje, kontrola, motrenje i procena procesa rešavanja problema Komponente izvodenja: sprovode strategije rešavanja problema koje su odredile metakomponente Komponente sticanja znanja: selektivno beleže, kombinuju i uporeduju informacije tokom rešavanja problema i stoga omogucavaju novo ucenje; procesi koji se koriste pri usvajanju znanja

Pedagoške implikacije trijarhicne teorije . Prema Sternbergu, ucenici sa razlicitim obrascima inteligentnog ponašanja razlikuju se u školskom okruženju . Ucenik sa visokim analitickim sposobnostima favorizovan je u tradicionalnim školama; on je uspešan u usvajanju znanja, transferu informacija, planiranju i donošenju odluka, rešavanju problema; ima dobre ocene i visoko postignuce na testovima znanja i testovima inteligencije . Ucenik sa kreativnim sposobnostima cesto nije medu najboljim u odeljenju, ali se odlikuje davanjem jedinstvenih rešenja; ne konformira se nastavnikovim predlozima kako nešto treba uraditi; odlikuje se brzim rešavanjem novih problema i brzim uspostavljanjem automatizacije u rešavanju poznatih problema

Pedagoške implikacije trijarhicne teorije . Ucenici sa izraženom prakticnom inteligencijom neretko imaju lošije postignuce na tradicionalnim testovima inteligencije, ali se vrlo uspešno snalaze u realnom životu; oni lako i brzo sakupljaju znanja i iskustva iz svakodnevnog konteksta o tome kako svet funkcioniše; oni cesto ne odgovaraju adekvatno na zahteve škole, pa se dešava da rano izadu iz obrazovnog sistema; medutim, njihove socijalne veštine su na zavidnom nivou, pa mogu postati uspešni u onim poslovima u kojima su važne socijalne

veštine (kao što su na pr., preduzetnici ili menadžeri,) uprkos slabijem školskom postignucu

Komparacija Gradnerovog, Sternbergovog i Salovej/Majerovog modela inteligencije ………

Sesijeva bioekološka teorija . Objašnjavajuci individualne razlike u inteligenciji, najveci naglasak stavlja na uticaj konteksta u rešavanju problema . Znanja imaju važnu ulogu u razumevanju individualnih razlika u inteligenciji; temeljni misaoni procesi omogucavaju sticanje znanja, ali znanje i iskustvo povratno deluje na misaone procese. . S. Sesi je pluralista koji se protivi ideji o g-faktoru i tvrdi da postoje višestruki kognitivni potencijali

Uloga konteksta u bioekološkoj teoriji . Kontekst je bitan za demonstraciju kognitivnih sposobnosti koje se nalaze u pozadini. . Veoma široko shvatanje konteksta – on ukljucuje podrucje znanja, radne sadržaje, motivaciju licnost, školovanje, istorijsko razdoblje u kome pojedinac živi. . Kontekst nije samo omot u kome se rešava neki problem, vec je deo samog problema. . Istraživanja delovanja konteksta na intelektualni performans: .Problemski izomorfi – strukturalno jednaki problemi koji zahtevaju iste procese rešavanja, ali se problem iskazuje kroz razlicite sadržaje

Uloga znanja u bioekološkoj teoriji . Sposobnost složenog razmišljanja vezana je za bogatu bazu znanja koja se stice u kontekstu “na licu mesta”. . Inteligentni ljudi nemaju vecu sposobnost apstraktnog mišljenja, vec imaju dovoljno znanja u nekom podrucju i to im omogucava rešavanje složenih problema. . Uspesi u stvarnom svetu zavise od interakcije višestrukih kognitivnih potencijala sa bogatim i razradenim znanjem koje osoba poseduje u nekoj oblasti; pored višestrukih kognitivnih potencijala inteligencija zahteva i kontekst koji deluje podsticajno i motivacijski.

Teorija minimalne kognitivne arhitekture . 1992. Majk Anderson formulisao teoriju kojom je želeo da postigne nekoliko stvari: .Podržati ideju o opštoj inteligenciji (višestruke inteligencije ili primarne sposobnosti su statisticki artefakti; g-faktor je psihološka realnost) .Ujediniti nalaze razlicitih gledišta (staticki psihomterijski pristup i dinamicki razvojni pristup) .Ukljuciti shvatanja visokog i niskog nivoa (obuhvatiti shvatanja koja inteligenciju objašnjavaju na nižim nivoima i shvatanja višeg nivoa koja su usmerena na više mentalne funkcije) .Objasniti pet nalaza iz istraživanja o inteligenciji

Pet nalaza o inteligenciji 1. Kognitivne sposobnosti se povecavaju sa razvojem – psihometrijski nalazi pokazuju da se postignuce na testovima poboljšava sa uzrastom 2. Individualne razlike su u znacajnoj meri postojane tokom razvoja – IQ je relativno stabilan tokom vremena 3. Kognitivne sposobnosti kovariraju – osobe koje postižu dobre rezultate u jednoj vrsti testova imace uspeha i na drugim testovima 4. Postoje i specificne kognitivne sposobnosti – ovaj nalaz iznose i pluralisti i oni koji zastupaju ideju o g-faktoru 5. Neki kognitivni mehanizmi su univerzalni za sve ljude – nasuprot mnogim sposobnostima (npr., muzicka, metamaticka...) u kojima se ljudi medusobno razlikuju, postoje i neke kognitivne funkcije gde individualnih razlika nema (snalaženje u svetu sa 3 dimenzije, razumevanje tudeg psihickog stanja...) ……….

Kritika Andersonove teorije . Pojedinim delovima teorije nedostaju uverljivi dokazi. . Tvrdnja da u modulima nema individualnih razlika nije dovoljno argumentovana (u sintaksickoj analizi uocavaju se razlike medu pojedincima). . Zamisao da se nagle stupnjevite promene u kognitivnom razvoju mogu objasniti samo maturacijskim procesima je problematicna (npr. dostizanje stupnja formalnih operacija u mišljenju uslovljeno je i školovanjem i drugim kulturnim uticajima).

Literatura OBAVEZNA: . Gardner i sar. ‚(1999) Inteligencija – razlicita gledišta, Naklada Slap, Jastrebarsko, Hrvatska, str. 213 – 260.

Uticaj nasleda i sredine na intelektualno funkcionisanje

Dva stanovišta . Nativisticko stanovište Koreni: racionalisticka filozofija R. Dekarta; Darvinova teorija evolucije . Empiristicko stanovište Koreni: empiristicka filozofija Dž. Loka . Današnja shvatanja - ne odlikuje iskljucivost; vecina autora smatra da postoji interakcija izmedu nasleda i sredine u razvoju inteligencije . Neslaganje izmedu savremenih nativista i empirista: Koliko je udeo nasleda, a koliki sredine na odredenje IQ-a? Mogu li se uopšte objektivno izmeriti medurasne, meduetnicke i meduklasne razlike u prosecnom IQ-u?

Istraživanja o doprinosu nasleda i sredine . Istraživanja u kojima se varijansa postignuca na testu deli na proporciju uticaja nasleda, odn. sredine na taj nacin što se jedan od faktora drži konstantnim, a drugi se varira . Dve velike grupe istraživanja: Istraživanja sa jednojajnim blizancima – velika genetska slicnost; varira se uticaj sredine Istraživanja sa adoptiranom decom – sredinski faktor konstantan; varira se genetska osnova

Rezultati istraživanja (metaanaliza Erlenmajer-Kimling i Džarvik) . Plomin (1988) sumirajuci rezultate kasnijih istraživanja dobija vrlo slicne visine korelacija Genetska povezanost r Br. studijaJednojajni blizanci odgajani zajedno 0.87 14 Jednojajni blizanci odgajani odvojeno 0.75 4 Dvojajni blizanci odgajani odvojeno 0.53 20 Deca – roditelji zajedno 0.50 12 Braca i sestre odgajani zajedno 0.49 35 Deca – roditelji odvojeno 0.32 3Braca i sestre odgajani odvojeno 0.34 3Dete – usvojitelj 0.19 6Nesrodnici odgajani zajedno 0.23 7

Metodološki nedostaci studija sa identicnim blizancima i adptiranom decom . I pored istog genetskog potencijala kod identicnih blizanaca ne postoji potpuna identicnost u trenutku rodenja zbog kongenitalnih uticaja . Odvojeno odgajanje ne daje realnu sliku o sredinskim uticajima, jer sredine nisu bile drasticno razlicite . Pocetni uzorak adpotirane dece je bio selekcioniran po IQ-u . Diferencijalno osipanje porodica usvojitelja tokom vremena . Selektivni smeštaj dece u domove usvojitelja

. Nepouzdane mere inteligencije

. Nedostatak pouzdanih informacija o biološkim roditeljima

. Nemogucnost separacije uticaja nasleda i sredine zbog kasne separacije od bioloških roditelja ili kasnog usvajanja . Nekontrolisanost starosti bioloških roditelja i usvojitelja . Uticaj vežbe na rezultate zbog ponovljenih testiranja dece

Istraživanja o uticaju sredinske deprivacije . Grupa istraživanja sprovodena na životinjama koje se nakon rodenja odgajane u sredinama siromašnim dražima; ispitivani efekti takve sredine na njihovo kasnije kognitivno funkcionisanje (efekti ranog ucenja) . Prirodni eksperimenti – slucajevi “divlje dece” . Rano ucenje – odvija se u prvom periodu života jedinke; daje osnovu za ucenje u odraslom dobu; efekti ranog ucenja su nespecificni, generalizovani i ireverzibilni

. Efekti ranog iskustva ostavljaju neizbrisiv trag na kasnije kognitivno funkcionisanje; neadekvatno rano iskustvo kasnije se ne može nadoknaditi ili se može samo delimicno nadoknaditi

Razlicita odredenja sredine . Sredinski uticaji su vrlo heterogen skup faktora . Problemi: . Kako se definiše sredina? . Šta se sve od sredinskih uticaja može posmatrati? . Sredinski uticaji se dele na dve komponente: Deljena sredina – sredinski uticaji koji decu cine slicnom (npr., obrazovanje i socijalni status roditelja) Nedeljena sredina – sredinski uticaj zbog koga se javljaju razlike medu decom (npr., razlicit stav roditelja prema deci, nacin na koji pojedino dete reaguje na roditeljevo ponašanje) . U ranom detinjstvu znacajni je uticaj deljene sredine . Sa odrastanjem uticaj nedeljene sredine postaje važniji . Sredinski mikrofaktori (porodicno okruženje, školska sredina...) . Sredinski makrofaktori (karakteristike šireg okruženja, zajednica u kojoj pojedinac živi)

Flynn-efekat . Analizirajuci IQ skorove u razlicitim populacijama tokom 60 godina Džejms Flin (1994) uocava da se IQ skor povecava iz generacije u generaciju . Velicina flin-efekta razlicita od zemlje do zemlje i krece se od 5 do 25 IQ jedinica . Veci porast se uocava na testovima fluidne inteligencije (oko 15 jedinica ili 1 SD po generaciji) . Manji porast na testovima kristalizovane inteligencije (u proseku 9 jedinica po generaciji) . Moguca objašnjenja: . Povecava se izloženost apstraktnim problemima . U mnogim zemljama raste nivo obrazovanja opšte populacije . Savremena društva pojedincima sve više namecu zahteve za uspešnim radom i funkcionisanjem u vremenskom ogranicenju . Kvalitetnija ishrana kod sve veceg dela svetske...

Kompenzatorski programi . Sistematski i planski sprovodeni programi kognitivnog podsticanja dece koja poticu iz nepovoljnih sredinskih okolnosti . Efekti kompenzatorskih programa na intelektualno funkcionisanje mali i kratkotrajni (priraštaj od 5 do 10 IQ jedinica gubio se vec godinu dana nakon završetka programa) . Znacajniji efekti postignuti u oblasti motivacije za školovanje (povecanje školskog postignuca, redovnost u školovanju, pozitivan stav prema obrazovanju, pozitivna slika o sebi i svojim sposobnostima...) . Intenzivnije intervencije u smislu trajanja, uvremenjenosti i širokog spektra delovanja daju vece i trajnije efekte

Rasa i inteligencija . Džensenizam – razlicito prosecno postignuce pripadnika razlicitih rasa na testovima inteligencije neki nativisticki orijentisani naucnici interpretiraju kao krucijalni dokaz da su neke rase intelektualno superiornije (Džensenov clanak “Koliko možemo podici školski uspeh”; Hernstajnova knjiga “Zvonolika kriva”) . Vecina naucnika koji se bave ovom problematikom ne deli takvo mišljenje, vec smatra: da su genetski potencijali za intelektualno funkcionisanje podjednako raspodeljeni medu rasama da postoje ozbiljni metodološki problemi zbog kojih je teško nepristrasno meriti sve varijetete intelektualnog funkcionisanja medu rasama

Izvori i mogucnosti manipulacije medurasnih istraživanja . Razlike u razvojnim okolnostima za belce i ostale rase u SAD vekovima su bile drasticno razlicite . I danas postoje drasticne razlike u edukacijskim, socijalnim i zdravstvenim resursima medu pojedinim grupama; odsustvo “obrazovnog optimizma” . Pristrasnost u merenju IQ-a se javlja jer testove inteligencije konstruišu belci na belcima, cak i kad je rec o neverbalnim testovima . Cesto su testiranja u okviru takvih istraživanja sprovodena na jeziku vecine . Razlicita postignuca na testovima slobodnim od kulture mogu se pripisati specificnom kontekstu istraživanja (istraživanje Labova, 1972)

Zakljucak o medurasnim istraživanjima . Rezultati istraživanja koji govore u prilog nepostojanja razlika . Koncept rase: može li se danas u Americi uopšte govoriti o crnoj rasi, kada gotovo i da nema osobe koja medu svojim precima nema belaca? . Zakljucak: genetske varijacije unutar pojedine rase vece nego izmedu rasa

Zakljucak o odnosu nasleda i sredine u razvoju inteligencije . Danas prevladava mišljenje da se veci deo varijanse individualnih razlika treba pripisati nasledu. . U razvijenim zemljama gde su obrazovne i socijalne pogodnosti srazmerno dobre i dostupne citavoj populaciji, treba ocekivati manji udeo sredinskih cinilaca dok je udeo tih cinilaca veci u siromašnim zemljama i zemljama u razvoju. . Naslede odreduje maksimalnu gornju granicu razvoja, a da li ce ona biti dostignuta zavisi od sredinskih faktora.

Literatura . OBAVEZNA: Zarevski: Struktura i priroda inteligencije, str. 91 – 109; 201 – 206. . PROŠIRENA: Kvašcev: Mogucnosti i granice razvoja inteligencije, str. 119 – 163.

Inteligencija i uzrast

Inteligencija u funkciji uzrasta

Tri pristupa u razmatranju problema:

1. Psihometrijski pristup – daje uvid u kvantitativne promene u inteligenciji koje nastaju sa povecanjem starosti

2. Informacijski pristup – izucava promene u specificnim procesima i komponentama inteligencije u funkciji uzrasta

3. Pijažeovski pristup – daje uvid u kvalitativne promene u procesima mišljenja u funkciji uzrasta

Informacijski pristup . Istraživanja promena u pamcenju u funkciji dobi . Istraživanja o razlikama u brzini procesiranja informacija

IQ u funkciji uzrasta (psihometrijski pristup) . Relativna stabilnost IQ-a tokom vremena (kod starije dece i mladih odraslih osoba korelacija izmedu ponovljenih testiranja je oko 0.85) . Ucinak na testovima u ponovljenim testiranjima kod mlade dece (2-5 godina) je u relativno niskoj korelaciji (r=0.32); objašnjenje – “hipoteza preklapanja” . Visina IQ-a se stabilizuje izmedu 5 i 7 godine . U kasnijem detinjstvu (9-12 godina) korelacija se povecava (r=0.85) . Kod starijih odraslih osoba ponovo dolazi do bitnijeg smanjenja korelacije izmedu IQ-a dobijenih tokom vremena

. Transferzalna istraživanja: I nalaz: konstantno opadanje sposobnosti pocev vec od 40-tih godina II nalaz: intelektualno slabljenje nije podjednako izraženo za sve zadatke (postoje razlike u postignucu na zadacima kristalizovane i na zadacima fluidne inteligencije) . Longitudinalna istraživanja: Nisu pokazala smanjenje inteligencije u funkciji starenja, vec su ukazala i na ograniceno povecanje sposobnosti; ispitanici su zadržavali isto ili slicno postignuce i u 50-tim i u 60-tim godinama života

Izvori razlika izmedu transferzalnih i longitudinalnih istraživanja . Selekcionirani uzorci – prve uzorke ispitanika u longitudinalnim istraživanjima cinile su visokoobrazovane osobe . Razlike medu generacijama – glavi razlog neslaganja u rezultatima dve grupe istraživanja . Selektivno osipanje uzoraka u longitudinalnim istraživanjima – vece osipanje ispitanika nižih sposobnosti

Velicina promena . Kolika je velicina promena (pada) do kojih dolazi sa starenjem? . Jedan od nacina procene važnosti promena jeste stepen u kome se rezultati mladih i starijih ispitanika preklapaju . Rezultati istraživanja (Schaie, 1980): kada su uporedivani rezultati starijih ispitanika razlicitih godina starosti sa referentnom grupom 25- godišnjaka pokazalo se da je preklapanje razlicito za razlicite primarne sposobnosti, te da se znacajnije velicine promena ne uocavaju do 60-tih godina života u odnosu na referentnu grupu

Terminalni pad . Pojava uocena u longitudinalnim istraživanjima – ispitanici koji umiru izmedu dva testiranja pokazuju znacajniji pad postignuca na predhodnim testiranjima . Terminalni pad – pojava iznenadnog pada na testovima sposobnosti pet ili manje godina pred prirodnu smrt . Da li je terminalni pad pravilnost koja se srece kod vecine ljudi koji umiru prirodnom smrcu? . Istraživanja o postojanju terminalnog pada (Rigel i Rigel, 1956; Kleemeier, 1962; Jarvik, 1983; Schaie, 1988) . Objašnjenje terminalnog pada (Schaie, 1988) – pojava terminalnog pada vrlo verovatna kod vrlo starih osoba i predstavlja odraz opšteg fizickog slabljenja organizma neposredno pred smrt . Otvoreno pitanje: da li je terminalni pad prirodni proces ili statisticki artefakt dobiven iz rezultata bolesnih i zdravih pojedinaca, a koji je mogao dovesti do izvodenja pogrešnog zakljucka da inteligencija na taj nacin pada kod svih osoba

Kvalitativne promene u inteligenciji (Pijažeovski pristup) . Pijaže opisuje razvoj intelektualnih sposobnosti kroz 4 stadijuma: .Stadijum senzomotorne inteligencije .Preoperacionalni stadijum .Stadijum konkretnih operacija u mišljenju .Stadijum formalnih operacija u mišljenju

. Postavlja se pitanje da li se Pijažeove faze ponovo javljaju u starosti samo obrnutim redosledom . Rezultati istraživanja Hornbluma i Overtona na ženama starosti od 65 do 75 godina sa zadatkom konzervacije površine – relativno slabo postignuce; ali lakoca uvežbavanja pokazuje da ove sposobnosti nisu sasvim izgubljene, vec da se iz nekog razloga ne koriste

Bolest i sposobnosti . Jedan od najvecih problema proucavanja starosti jeste odvajanje prirodnog procesa starenja od uticaja koje na inteligenciju mogu imati razlicite bolesti . Proucavanje uticaja pojedinih bolesti na intelektualno funkcionisanje: Bolesti koje direktno uticu na intelektualne sposobnosti – bolesti kardiovaskularnog sistema;

negativna korelacija izmedu visine krvnog pritiska i intelektualnog postignuca, ali samo kada krvni pritisak dugotrajno prelazi kriticnu granicu Bolesti koje posredno uticu na intelektualno postignuce – jaki i dugotrajni bolovi koje osoba trpi usled neke bolesti otežavaju intelektualno funkcionisanje

Životni stilovi starijih i inteligencija . Longitudinalno pracenje koje je izvršio Schaie pokazuje postojanje uticaja životnih stilova na intelektualno postignuce starih osoba . 4 kategorije ispitanika: “Prosecne osobe” (prosecan SES, nenarušena porodicna struktura, prosecna ukljucenost u kontakte sa okolinom) postižu dobre rezultate na testovima, te pokazuju vecu stabilnost intelektualnih funkcija tokom vremena “Napredne osobe” (visok SES, stalno usvajaju nova znanja i veštine) postižu sa starenjem sve bolje rezultate “Pasivne osobe” (prosecan SES, ocuvana porodicna struktura, pasivno sudelovanje u socijalnim aktivnostima, smanjen interes za usvajanje novih znanja) pokazuju smanjenje intelektualnog postignuca “Izolovane starije osobe” (nizak SES, izolovane po svom izboru ili zbog okolnosti u kojima žive) pokazuju najvece smanjenje intelektualnih sposobnosti

Promene u strukturi inteligencije - diferencijacija sposobnosti . U funkciji dobi dolazi do promena u strukturi intelektualnih sposobnosti usled delovanja maturacijskih cinilaca u detinjstvu i ranoj mladosti, odn. degenerativnih procesa u CNS-u u starosti . Garretova hipoteza – govori o maturacijskom aspektu promena u faktorskoj strukturi kognitivnih sposobnosti . Nativisticki karakter Garretove hipoteze – proces diferencijacije je prirodan proces determinisan sazrevanjem; ne iskljucuje u potpunosti ni uticaj sredine, ali bi njega trebalo posebno ispitati U pocetku postoji nedovoljno diferenciran intelekt u kome se ne mogu objektivno utvrditi pojedini faktori. Proces sazrevanja dovodi do diferencijacije, tako da se pojedine sposobnosti izdvajaju i formiraju kao srazmerno nezavisni entiteti.

Empirijske provere Garretove hipoteze . Vecina rezultata empirijskih istraživanja sprovedenih na deci i mladim ispitanicima govori da broj utvrdenih faktora raste sa uzrastom . Istraživanja o postojanju suprotnog procesa u strukturi sposobnosti u starosti (da li u starosti dolazi do dediferencijacije ili neointegracije psihometrijski merenih sposobnosti?): Rezultati Baltesa i sar. (1980) govore u prilog dediferencijacije sposobnosti kod starih Rezultati Bickleya i sar. (1995) sprovedeni na ispitanicima u rasponu od 6 do 79 godina govore da se na svim ispitivanim uzrastima dobija srazmerno stabilna faktorska struktura na tri nivoa faktora prema Kerolovom teorijskom modelu

Literatura . Zarevski: Struktura i priroda inteligencije, str. 123 – 139. . Schaie i Willis: Psihologija odrasle dobi i starenja, str. 361 – 393.

POLNE RAZLIKE U KOGNITIVNOM FUNKCIONISANJU

ODREÐENJE BIOLOŠKOG POLA

Dihotomna varijabla- pol tretiran distinktivno (kao muski ili kao zenski)

Kontinuirana varijabla- pol tretiran kao kontinuirana varijabla (neke antropometrijske mere nisu tako distinktivne, a ni hormonalni status)

ODREÐENJE POLNE ULOGE . Polna uloga- rodna uloga (gender-role) . Polna uloga je odredenja doživljavanjem, ponašanjem, interesima, stavovima i sl. tipicnim za pojedini rod . Vrste polne uloge (prema Sandri Bem) odredene s obzirom na mesto osobe na dimenziji maskulinosti i dimenziji femininosti: . Feminina . Maskulina . Androgina . Neizdiferencirana ……

PRISTUPI PROUCAVANJU POLNIH RAZLIKA

Sociokulturalni (socijalizacija polnih uloga)

Neurofizioloski (razlike u bioloski (nasledjivanje vezano zacerebralnoj lateralizaciji) X i Y hromozom; hormonalni doprinos razlikama

MODERATOR VARIJABLE . Na odnos pola i kognitinog funkcionisanja izrazito deluju dve moderator varijable: . UZRAST – razlicita brzina sazrevanja decaka i devojcica, a u starijoj dobi ne mora biti jednak tempo fiziološkog nazadovanja . SOCIO-EKONOMSKI STATUS – neka istraživanja pokazuju vecu zavisnost kognitivnog razvoja od SES kod decaka nego kod devojcica

POLNE RAZLIKE U KOGNITIVNOM FUNKCIONISANJU

Najizrazitije polne razlike

RAZLIKE U VERBALNIM SPOSOBNOSTIMA . Analiza razlika u pojedinim verbalnim sposobnostima (prosecna velicina efekta u korist žena): Verbalni problemi Velicina efekta Recnik d = 0,02 Razumevanje teksta d = 0,03 Verbalna fluentnost d = 0,33 Pisanje eseja d = 0,09 Anagrami d = 0,22 Testovi opšte verbalne sposobnosti d = 0,20 . Rezultati metaanaliza ukazuju na trend smanjivanja razlika:

Verbalne sposobnos ti

Socijalna inteligencija

Spacijalne sposobnosti

Do 1973 Do 1988 Posle 1988 d = 0,23 d = 0,11 d = 0,10 RAZLIKE U SPACIJALNIM SPOSOBNOSTIMA . Razlike u korist muškaraca javljaju se u adolescenciji i zadržavaju se do kraja života . Velicina efekta: . Vece razlike uocene na višim intelektualnim nivoima . Najveci efekat je za zadatke mentalne rotacije (d = 0,93) . Na zadacima spacijalne vizualizacije razlika nije statisticki znacajna (d = 0,13) . Objašnjenje razlika: . Hereditarna komponenta . Faktori socijalizacije . Interakcija izmedu maturacije i socijalizacijskih postupak

OSTALE ISTRAŽIVANE RAZLIKE U ASPEKTIMA KOGNITIVNOG FUNKCIONISANJA . Vreme reakcije – kontradiktorni rezultati . Cerebralna lateralizacija – nema definitivnih odgovora; istraživanja sugerišu sledece trendove: . Kod žena postoji manja cerebralna lateralizacija nego kod muškaraca . Muškarci pokazuju nešto izrazitiju lateralizaciju verbalnih sposobnosti od žena . Kod žena opažena veca lateralizacija auditornih stimulusa nego vizuelno-spacijalnih. Efekti ranije maturcije devojcica na uspeh u testovima inteligencije . Polne razlike u nacinu odgovaranja u test situaciji . Polne razlike u varijabilitetu kognitivnih sposobnosti . Diferencijalni pad kognitivnih sposobnosti u funkciji uzrasta

ZAKLJUCAK . Na velikim uzorcima dobijaju se statisticki znacajne razlike u nekim aspektima inteligencija, ali te razlike nisu brojcano velike i ne dopuštaju generalizacije na pojedinacnom nivou. . Uocava se trend smanjenja razlika . Usled sve veceg smanjivanja razlika u ženskim i muškim polnim ulogama, kao i sve izjednacenijih obrazovnih mogucnosti ocekuje se dalji trend smanjivanja razlika u kognitivnom funkcionisanju

Implicitne teorije inteligencije

Eksplicitne i implicitne teorije . Eksplicitne teorije licnosti (ETL) predstavljaju formalne tvorevine naucnika, formirane na osnovu naucnih metoda istraživanja . Implicitne teorije licnosti (ITL) predstavljaju shvatanja razlicitih pojedinaca o tome šta je licnost, iz kakvih kombinacija osobina se sastoji licnost :

• ITL nisu statisticki konstrukti; kod istog pojedinca menjaju se u funkciji uzrasta,maturacije, formalnog obrazovanja, specificnih životnih iskustava... . U širim okvirima istraživanja implicitnih teorija licnosti (ITL) javljaju se implicitne teorije inteligencije (ITI): • Inteligencija je osobina koja se, pored društvenosti, najcešce i najbrže procenjuje kod drugih ljudi (verovatno, zbog lake manifestne uocljivosti i zbog znacaja koji imaju za interpersonalni život)

Eksplicitne i implicitne teorije inteligencije . Eksplicitne teorije inteligencije (ETI) – konstrukti psihologa i naucnika granicnih podrucja psihologije; zasnivaju se na podacima sakupljenim psihometrijskim postupcima . Implicitne teorije inteligencije (ITI) – konstrukti ljudi (laika i psihologa) koji postoje u mišljenju pojedinaca o tome kakva je priroda inteligencije: • šta je to “inteligentan pojedinac”, • koja se ponašanja procenjuju kao inteligentna • da li se je inteligencija rezultat nasleda ili sredinskih prilika i sl. . ITI su subjektivna uverenja pojedinaca o strukturi i prirodi inteligencije . Sternberg i sar. (1981): ITI ne treba izmisliti, vec ih treba otkriti . Istraživace ITI se ne bave pitanjem šta je zapravo inteligencija, vec šta to razliciti ljudi smatraju da je inteligencija

Istraživanja implicitnih teorija inteligencije . Cilj istraživanja: • otkriti zakonitosti u raznim shvatanjima o inteligenciji • otkriti opšte procese koji su u osnovi atribucija stepena razvijenosti intelektualnog funkcionisanja kod drugih ljudi • otkriti kako prosudujemo vlastitu inteligenciju . Važnost istraživanja ITI: • ITI (a ne ETI) služe kao osnova za procenu vlastite inteligencije i inteligencije drugih u svakodnevnim socijalnim interakcijama • Na ITI se može gledati kao na stav neke osobe o tome šta je inteligencija, te kao i svi stavovi i ovaj determiniše ponašanje pojedinca i cini osnovu za donošenje razlicitih profesionalnih i licnih odluka (npr., pri intervjuima kod zapošljavanja, u radu sa ucenicima, u odnosu roditelj-dete, itd.) • Posebno je znacajno saznati ITI strucnjaka iz razlicitih profesija koji u svom poslu svakodnevno procenjuju inteligenciju drugih (nastavnici, lekari, policajci, sudije, menadžeri, treneri, vaspitaci u specijalnim ustanovama...)

Metode istraživanja ITI . Istraživanja ITI zasnivaju se na naucnim metodama . Polazni podaci u istraživanjima ITI zasnivaju se na verbalnim izveštajima ispitanika, a ne na registraciji njihovog intelektualnog funkcionisanja . Metodologija istraživanja ITI ima teorijsko uporište u Neisserovoj pretpostavci da je inteligencija multifacetni pojam kognitivno reprezentovan prototipom. Inteligenciju drugih procenjujemo uporedujuci njihove atribute sa atributima prototipa esencijalno inteligentne osobe koji postoji u našoj mentalnoj predstavi

. Metoda prototipa: • Od ispitanika se traži opis inteligentne osobe (preko osobina, nacina ponašanja...) • Mogu se koristiti pitanja otvorenog tipa, gde ništa nije unapred zadato; u interpretacijama tako prikupljenih kvalitativnih podataka javlja se problem arbitrarnosti sažimanja odgovora u kategorije • Mogu se koristiti upitnici sa spiskovima osobina ciju važnost ispitanik treba da proceni na nekoj skali; pojedine osobine i nacini ponašanja ukljucuju se u upitnik na osnovu prethodnog ispitivanja prototipa pitanjima otvorenog tipa

Metode istraživanja ITI . Egzemplarna metoda: • Od ispitanika se traži da navodu konkretna imena (primere) visokointeligentnih osoba; • na osnovu dobijenih odgovora zakljucuje se o ITI ispitanika; pretpostavka je da ce ispitanik navoditi primer osobe koja ima obeležja koja cine sadržaj njegove vlastite ITI • Osobe koje ispitanici navode kao primere mogu se svrstati u 5 distinktivnih kategorija koje predstavljaju 5 faceta inteligencije: • Naucna • Umetnicka • Poslovna • Socijalno-politicka (komunikacijska) • Moralna • Paulhus i Landolt (2000) - našli egzemplarnom metodom prilicno jak stereotip o Ajnštajnu kao prototipu inteligentne osobe, koji je vremenski stabilan i univerzalan u zapadnoj kulturi

Granice izmedu ETI i ITI . Nekad je teško razgraniciti gde prestaju ITI, a gde zapocinju ETI. . Primer: Edward L. Thorndikeov princip:“Uz izjednačenost ostalih stvari, što brže osoba dajetačan odgovor, veća joj je inteligencija.”. Naucni ugled autora i navodenje tvrdnje pod statusom principa, vecini ce citaoca implicirati da se radi o naucnoj cinjenici . Sistematskim pregledom svih relevantnih istraživanja u 20. veku, Carroll (1993) konstatuje: • inteligencija je uglavnom stvar nivoa, a ne brzine; • brzina izvodenja elementarnih kognitivnih zadataka ima niske, znacajne korelacije sa visinom inteligencije; • visina tih korelacija nije tolika da bi se opravdala ocekivanja da tempo rešavanja tih zadataka jeste pokazatelj visine inteligencije

Empirijska istraživanja ITI - hronologija

. Razdoblje intenzivnog istraživanja ITI tokom 70-tih i 80-tih godina 20.veka (npr. Bruner, Shapiro, Tagiuri,1958; Dweck i Elliot, 1983; Fray, 1984; Siegler i Richards, 1982; Sternberg,1985; Sternberg i sar, 1981; Zarevski, 1981; Yussen i Kane, 1981)

. Do obnovljenog interesa za istraživanje ITI dolazi sa Gardnerovom teorijom višestrukih inteligencija, pojavom koncepta emocionalne inteligencije i Sternbergovom teorijom uspešne inteligencije . Novi zamah u istraživanjima ITI delimicno prouzrokovan i blagim zasicenjem psihometrijskim teorijama, posebno što je medu psihometricarima nastupio odredeni konsenzus nakon širokog prihvatanja Carrollove troslojne teorije

Empirijska istraživanja ITI – opšti rezultati . U shvatanjima laika inteligencija ne predstavlja iskljucivo kognitivni kvalitet, vec je asocirana sa nizom konativnih, afektivnih i socijalnih cinioca . Sadržaj ITI zavisi od niza karakteristika ispitanika (obrazovanje, pol, starost, specificna životna iskustva) . Koncept o tome šta je “inteligentan pojedinac” znacajno se razlikuje medu razlicitim kulturama i etnickim skupinama (kroskulturalna perspektiva istraživanja) . ITI u nekoj kulturi su podložne promenama koje prate ukupni razvoj tog društva, te ih treba longitudinalno proucavati

Neka empirijska istraživanja ITI . Bruner, Shapiro & Taguiri (1958): • Ispitivali koja se obeležja pripisuju inteligentnim osobama Inteligentne osobe su: PROMIŠLJENE DELOTVORNE ENERGICNE

Inteligentne osobe nisu: APATICNE NEPOUZDANE NEISKRENE ZAVISNE

Neka empirijska istraživanja ITI . Siegler & Richards (1982): • Tražili od odraslih osoba opis inteligencije koja se pripisuje deci razlicite dobi • Rezultati: kod mlade dece inteligencija se procenjuje preko motornog ponašanja; kod starije dece dobija kognitivni kvalitet . Yussen & Kane (1981): • Ispitivali ITI kod dece u I, II i III razredu OŠ • Rezultati: • poimanja starije dece su diferenciranija; • sa porastom godina deca smatraju inteligenciju unutarnjim kvalitetom; • starija deca spoljašnje atribute (npr, ocene) manje smatraju znakovima inteligencije; • starija deca su manje globalna u kvalitetima koje povezuju sa inteligencijom

Neka empirijska istraživanja ITI . Sternberg i sar. (1981): • Utvrdili da ljudi imaju prototipove koji odgovaraju razlicitim vrstama inteligencije: • Prakticna sposobnost rešavanja problema (primeri ponašanja: uocava povezanost izmedu ideja, donosi dobre odluke, razume srž problema...) • Verbalna inteligencija (primeri ponašanja: govori jasno i artikulisano, odlicno razume procitano, s lakocom razgovara o razlicitim temama...) • Socijalna inteligencija (primer ponašanja: prihvata druge onakve kakvi jesu, dobro procenjuje situaciju, pokazuje zanimanje za svet...) • Ti prototipovi su slicni, ali ne i identicni kod eksperata i laika

Neka empirijska istraživanja ITI – kroskulturalna perspektiva . Najuocljivija i najcešce dobijana razlika: ne-zapadnjacki konceti u vecoj meri naglašavaju socijalne veštine, iako su kognitivni aspekti uvek prisutni . Grigorenko i sar. (2001) ispitivali ITI kod ruralne kenijske populacije; jedan od koncepata inteligentnog ponašanja koji su utvrdili odnosio se na socijalne kvalitete (briga za druge, poštovanje drugih, obazrivost, spremnost na deljenje) koji se u individualistickim zapadnjackim kulturama retko uvrštavaju u obeležja inteligencije . Yang i Sternberg (1997) kod kineske manjine u Tajvanu utvrdili postojanje 5 faktora: • Generalni kognitivni faktor • Interpersonalna inteligencija • Intrapersonalna inteligencija • Intelektualno samodokazivanje • Intelektualna skromnost (u smislu izuzimanja vlastitih zasluga kod nekog postignuca)

Neka empirijska istraživanja ITI – uzrasna perspektiva . Siegler i Richards (1982) studente I god. psihologije pitali da opišu prototipove inteligentnih osoba razlicite dobi

Dete – 6 meseci

Dvogodišnjak Desetogodišnjak Odrasli

Prepoznavanjeljudi i predmeta

Verbalnasposobnost

Verbalne sposobnosti

Rezonovanje

MotornakoordinacijaPobuđenost

SposobnostučenjaSvest o ljudima iokolini

Sposobnost učenja;Rešavanjeproblema;Rezonovanje

VerbalnesposobnostiRešavanjeproblema

Svest o okolini Motorna koordinacija

Sposobnost učenja

Verbalizacija Radoznalost Kreativnost Kreativnost

Roditeljske IT decije inteligencije . Okagaki i Sternberg (1993) – ispitali razlike u IT kod roditelja Anglo-Amerikanaca i raznih manjinskih, useljenickih grupa: • Roditelji manjinskih grupa više vrednovali nekognitivne faktore inteligencije od kognitivnih • Unutar grupe Anglo-Amerikanaca javila se razlika u vrednovanju kognitivnih i nekognitivnih aspekata u zavisnosti od stepena obrazovanja roditelja . Ferencic, Keresteš i Bratko (2005) ispitivali roditeljske ITI kod 108 roditelja dece uzrasta od 4 do 6 godina: • Majke više nego ocevi pridavale znacaj nekognitivnim aspektima (motivacija za zadatke) • Kod kognitivnih aspekata polne razlike nisu uocene • Obrazovaniji roditelji pri procenjivanju karakteristika inteligentnog deteta vecu važnost pridavali kognitivnim aspektima: rešavanju problema, kreativnosti i verbalnim veštinama (navedena razlika manja za majke nego za oceve)

Neka empirijska istraživanja ITI . Zarevski (2000) upotrebom egzemplarne metode i metode prototipa ispitivao ITI na uzorku od 813 subjekata podeljenih u tri uzrasne grupe: • Adolescenti: maturanti gimnazije i završnih razreda strucnih škola (frizerska i elektrotehnicka) oba pola • Ispitanici srednje dobi: 25-40 godina oba pola • Ispitanici stariji od 65 godina . Upitnik ITI-99: • Kako bi svojim recima opisali inteligentnu osobu? • Koliko uspeh u školovanju zavisi od inteligencije? • Koliko uspeh u poslu zavisi od inteligencije? • Koliko je inteligencija podložna promenama u funkciji obrazovanja? • Ko je inteligentniji – muškarci ili žene? • Postoje li neke promene u inteligenciji u funkciji dobi? • Sa koliko godina se doseže vrhunac u razvoju inteligencije? • Navesti 5 poznatih osoba koje su za ispitanika olicenje inteligencije

. Rezultati: • Laicke koncepcije inteligencije su mnogo šire od klasicnih psihometrijskih definicija; osim kognitinih sadrže i citav niz osobina licnosti i interpersonalnih veština; laici ne doživljavaju inteligenciju kao izolovan fenomen, vec kao deo licnosti • Karakteristike kojima su opisivane inteligentne osobe mogu se svrstati u 5 kategorija: • Ucenje, pamcenje i obrazovanje • Sposobnost logickog rasudivanja • Snalaženje u nepoznatim situacijama • Osobine licnosti • Interpersonalne osobine • Osim ovih kategorija u svakoj uzrasnoj grupi javlja se još po neka, karakteristicna za tu dob • Pol, uzrast i obrazovanje uticu na to koja ce se ponašanja smatrati inteligentnim

• Ispitanici razlicitog pola i uzrasta pokazuju pristrasnost pri odredivanju inteligencije, tj. skloniji su definicijama po kojima ce sami ispasti inteligentniji