Fakultet za usluzni biznis - Sremska Kamenica

POSLOVNO PRAVO

Seminarski rad

Tema: Poslovno pravo uopšte, Akcionarsko društvo

Profesor: Student:Mile Racic Slobodan Todoric br.indexa406/09

Zlatibor, 2010.

Sadržaj:

I Uvod u Poslovno pravo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . .. . 3

1. Osnove prava. . . .. . .. .. .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. .3

2. Pojam Poslovnog prava. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . .. 4

3. Predmet Poslovnog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . 5

II Privredno društvo. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . 5

1. Pojam I vrste privrednih društava. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .5

III Pojedine pravne forme privrednih društava. . . . . . . . . . . . . . . .6

1.1 Pojam akcionarskog društva. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . .8

1.2 Osnivanje akcionarskog društva . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . .12

1.3 Akcije I druge hartije od vrednosti . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . .15

1.4 Prava I obaveze akcionara. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . .15

1.5 Organi društva. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . .16

1.6 Povećanje i smanjenje osnovnog kapitala. . . . . . . . . . . . . . . 21

1.7 Prestanak društva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . .. . . .22

1.8 Primer ugovora. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . .. . .. .. 22

2

I Uvod u Poslovno pravo

1. Osnove prava

Društveni-zajednički život nije moguć bez pravila ponašanja, bez

prava. Šta je pravo u opšte i šta sačinjava pravo?

Pravni subjekti: f izička i pravna l ica,

Pravne institucije:sudovi, tužilaštva, držani organi,

Pravne knjige, udžbenici, monografi je, zakoni, uredbe,

Pravni principi: pravda , sloboda, jednakost, čast, moral,

Pravni poslovi: ugovori, ponude, kredit i , hipoteke,

Međunarodno pravo: Ujedinjene Nacije, Evropska Unija, Međunarodni sud, Svetska banka i međunarodni propisi.

Država kao pravno-polit ička organiizacija sa monopolom fizičke

prinude, zasniva se na pravnim aktima, ona i njeni organi, stvaraju

pravne norme, staraju se o izvršenju i zaštit i pravnog poretka. To je

zkonodavna, izvršna i sudska vlast. Građani-državljani su nosioci

najviše-suverene i sveukupne vlasti u državi. Čoveku i građaninu su

zajamčena l ična, polit ička, nacionalna, ekonomska, socijalna,

kulturna i druga prava. Sve je slobodno što ustavom i zakonom nije

zabranjeno. Demokratska država zasniva se na ovim slobodama, na

vladavini prava i na socijalnoj pravdi. To su osnovna polit ička pravai

slobode građana koja uspotavlja najviši pravni akt države a to je

Ustav, povelja, konstitucija. Osnovne i najvažnije grane prava su:

Ustavno pravo

Upravno pravo

Građansko pravo

Krivično pravo

Međunarodno pravo

3

2. Pojam Poslovnog prava

Poslovno pravo je nova grana prava nastala u poslednjim dekadama

proslog veka. Samo poslovanje predstavlja aktivnost koja već dugo zaokuplja

pažnju mnogih stručnjaka od ekonomista, menadžera, pa do pravnika. No, i

pored te zainteresovanosti trebalo je da prođe vreme da bi se oformilo shvatanje

da poslovanje treba i mora da bude poseban predmet regulisanja i specifičan

skup pravnih normi, institucija i principa kojima se regulišu poslovni odnosi koji

nastaju između raznih subjekata. U početku se mislilo da je Trgovinsko ili

Privredno pravo sasvim dovoljno za "pokrivanje" novih pojava vezanih za i

proisteklih iz poslovanja. Isto tako, pojedini autori zastupali su shvatanje da se ne

može govoriti o posebnoj grani prava, negirajući joj specifičnost predmeta i

metoda proučavanja. Kako je ova grana prava nastala na tlu Severne Amerike,

tačnije u SAD-u, to je odbojnost prema njoj, takođe, rasla naročito u zemljama

kontinentalnog prava, mada ni Velika Britanija, nije bila baš naročito

blagonaklona.

Čini se, ipak , da je sve više onih koji smatraju da poslovanje, zbog sve veće

složenosti i raznolikosti, neumitno nameće sve veću potrebu za njegovim

svestranim izučavanjem i razjašnjavanjem, što svakako dovodi i do potrebe da i

pravnici daju odgovore na pitanja koje im praksa nameće.Iz toga proističe da se

sve više o Poslovnom pravu govori kao o nečem realnom. Ono treba da

obezbedi da se identifikuju, blagovremeno izbegnu i otklone posledice pravnih

problema koji u vezi sa poslovanjem nastaju.

Nova grana prava polako je nastajala i prolazila kroz razne poteškoće od toga

šta bi sve trebala da obuhvati, do načina na koji to treba definisati.

Prema opštoj definiciji Poslovno pravo je skup pravnih normi, institucija i

principa kojima se regulišu poslovni odnosi koji nastaju između raznih subjekata.

U tim poslovnim odnosima pojavljuju se raznolike stvari, činjenice, stanja, radnje,

prava i obaveze i aktivnosti kojima se poslovanje realizuje. To je, pre svega,

organizovanje, proizvodnja, distribucija, finansiranje, potom konkurencija, cene,

monopoli, zaposlenost, zastupanje, socijalna sigurnost, zaštita potrošača, pravni

4

poslovi, aktivnosti kojima se one sprečavaju ili ugrožavaju, pa razni oblici

kriminala i nedozvoljenih radnji i sl. Nova grana prava je nastala.Ta grana prava

još uvek je nedovoljno afirmisana.

Predmet je još uvek nedovoljno definisan. To sve više postaje jasno s obzirom na

složenost materije koja se Poslovnim pravom obuhvata, kao i na raznovrsnost

poslovnih odnosa i operacija koje se odvijaju.Poslovno pravo predstavlja

kompleksno pravo koje se može formirati, čak, kao sistem koji bi obuhvatao više

pravnih disciplina od: trgovinskog, kompjuterskog, privrednog, obligacionog,

transportnog, finansijskog, radnog pa do krivičnog, upravnog i druga prava čiji bi

se delovi mogli povezati u jednu celinu - sistem Poslovnog prava.

  3. Predmet Poslovnog prava

Svaka nastavno-naučna diciplina ima svoj predmet, sadržinu I metod izučavanja.

Predmet poslovnog izučavanja su određeni pravni pojmovi I pravni odnosi u

polovanju, koji su mnogobrojni I raznovrsni, te ih reguliše veći broj pravnih grana

I to:

Uvod u pravo, odnosno osnovni pojmovi o državi I pravu, ustavno –

pravnoj zaštiti I odgovornosti,

Osnove građanskog prava, odnosno stvarno pravni I obligacioni odnosi,

Radno pravni odnosi I prava iz socijalnog osiguranja.

Statusno privredno pravo I pravni položaj privrednih I drugih subjekata

Ugovori robnog prometa,

Bankarski poslovi I hartije od vrednosti,

Osnovi međunarodnog poslovnog prava.

II Privredno društvo

1. Pojam I vrste privrednih društava

Privredno društvo je prema našem zakonodavstvu pravno lice koje osnivaju

osnivačkim aktom pravna ili fizička lica radi obavljanja delatnosti u cilju sticanja

5

dobiti. Tri uslova neophodna su za postojanje privrednog društva: Da privredno

društvo ima svojstvo pravnog lica, da obavlja odeđenu delatnost I da tu delatnost

obavlja radi sticanja dobiti, odnosno profita.

Pravno lice ima dve vrste sposobnosti: pravnu sposobnost i poslovnu

sposobnost. Pravna sposobnost znači da pravno lice može biti nosilac prava I

obaveza u određenom poslovanju, a polovna sposobnost znači da pravno lice

može izjavom volje da stvara prava I obaveze u pojedinim pravnim poslovima.

Pod delatnošću koje obavlja privredno društvo smatraju se proizvodnja, promet

robe I vršenje usluga na tržištu. Krajnji cil društva je sticanje dobiti na tržištu Ono

prestaje da postoji na jedan od propianih načina za prestanak pojedinih

privrednih društava.Prilikom osnivanja privrednog društva, osnivač ili osnivači

samostalno I slobodno odlučuju koji će zakonom propisan oblik privrednog

društva osnovati, u kojoj oblasti delatnosti će ga osnovati, sa kojim obeležjem će

ga osnovati, na koji vremenski period itd.

III Pojedine pravne forme privrednih društava

Prema Zakonu o privrednim društvima postoje četiri pravne forme privrednih

društava: ortačko društvo, komanditno društvo, društvo sa ograničenom

odgovornošću I akcionarsko društvo. Ovim zakonom je regulisano da se pored

nevedenih pravnih formi, posebnim zakonom mogu odrediti I druge pravne forme

društva odnosno preduzeća.

Ortačko društvo je privredno društvo osniva se ugovorom dva ili više

fizičkih ili pravnih lica u svojstvu ortaka društva. Osnivači ovog društva se

obavezuju da obavljaju određenu delatnost pod zajedničkim poslovnim imenom

prilikom osnivanja ortačkog društva osnivači se takođe obavezuju da za sve

obaveze društva odgovaraju solidarno, celokupnom svojom imovinom. Ortačko

društvo je nastalo u ranoim srednjem veku sa početkom razvoje trgovine I to prvo

u gradovima srednje Italije u IX I X veku, da bi se razvilo u drugim karajevima

sveta. Ortačko društvo je pravno lice.

6

Komanditno društvo je privredno društvo. Osnivaju ga osnivačkim aktom

dva ili više fizičkih ili pravnih lica u svojstvu ortaka, radi obavljanja određene

delatnosti pod zajedničkim poslovnim imenom. Najmanje jedan od osnivača

odgovara neograničeno solidarno za obaveze društva(komplementar), a

najmanje jedno lice odgovara do visine svog ugovorenog uloga.(komanditor)

Komplementari, pored činjenice da za obaveze društva odgovaraju neograničeno

solidarno, celokupnom svojom imovinom, vode poslovanje društva I zastupaju

društvo. Kpomanditrori su članovi društva koji unose u društvo svoje uloge a ne

odgovaraju za obaveze društva prema trećim licima, niti vode njihovo poslovanje.

Komanditor odgovara za obaveze društva kao I komplementar ako je njegovo

ime, uz njegovu saglasnost, upisano u poslovno ime komanditnog društva.

Društvo sa ograničenom odgovornošću je privredno društvo . Ovo

društvo mogo osnivati jedno ili više pravnih ili fizičkih lica radi obavljanja

određene delatnosti pod zajedničkim poslovnim imenom. Osnovni kapital, radi

obavljanja svoje delatnosti, društvo pribavlja ulozima osnivača. Društvo odgovara

za svoje obaveze celokupnom imovinom. Međutim, član društva ne odgovara za

obaveze društva, osim do iznosa unetog uloga u imovinu društva, svaki osnivač

može imati saamo jedan ulog. Ulozi ne moraju biti iste vrednosti. Članovi društva

imaju određena imovinska I upravljačka prava u društvu, srazmerno svom ulogu.

Pravo koje ulagač, odnosno član stiče na osnovu svog uloga u društvo jeste

udeo.Prema zakonu o privrednim društvima - društvo sa ograničenom

odgovornošću može steći sopstvene udele. Sopstvenim udelom društva smatra

se udeo koji društvo stekne od svojih članova. Društvo ne može upisati

sopstvene udele, niti po osnovu tih udela sticati pravo glasa ni dividendu.

7

Akcionarsko društvo

Pojam akcionarskog društva

Akcionarsko društvo je privredno društvo koje osniva jedno ili više pravnih ili

fizičkih lica u svojstvu akcionara. Osnovni kapital pribavlja se izdavanjem I

prodajom akcija. Osnovni kapital društva je utvrđen osnivačkim aktom I podeljen

na akcije. Akcije imaju određenu nominalnu vrednost. Zbir nominalnih vrednosti

svih akcija čini osnovni kapital akcionarskog društva,

Akcionarsko ili deoničarsko društvo je oblik poslovnih organizacija, odnosno

društava koji je bio jedan od najzastupljenijih u XIX veku (narocito popularan u

SAD), mada se pojavio još u XVIII veku., pa i ranije.

Računa se da se sa prvim "komercijalnim kompanijama", kao pretecama,

englesko pravo srelo još u XIV veku. One su se bavile trgovinom, ali svaki član je

trgovao za sopstveni racun. To je trajalo sve do XVII veka kada se pojavljuju prve

"joint stock companies" koje su kao "akcionarska" društva osnivana za trgovinske

organizacije i u kojima je svaki član uživao beneficije proistekle iz finansijskog

uspeha osnovanog društva.

Kasnije se ove kompanije počinju zasnivati i na osnovu kraljevske povelje ili

pojedinačnih akata parlamenta. Sredinom XIX veka u Engleskoj se donosi i

poseban zakon (Joint Stock Companies Act, 1844.), po kome se pojavljuju

registrovane kompanije, mahom tipa akcionarskog društva. Potom se u

Engleskoj donosi novi Joint Stock Companies Act (1856.) po kome se, između

ostalog, predviđa potvrda o udruživanju (Memorandum of Association) i klauzule

o udruživanju (Articles of Association), kao preteče modernog konstituisanja ovih

društava. Kasnije se donosi citav niz zakona kojima se konsoliduje englesko

zakonodavstvo vezano za postojanje društava i njihovih odredenih formi, pa i

akcionarskih.

Nikako ne treba zanemariti činjenicu da ova društva imaju veoma lepu

tradiciju i kod nas. “Akcijsko pravo” u Srbiji razvijalo se skoro pedesetak godina

prošlog veka, a pravi procvat doživelo je donošenjem Zakona o akcionarskim

8

društvima za Srbiju i Crnu Goru (ZADSCG). Ovaj zakon bio je sačinjen po ugledu

na ugarski trgovački zakon (istovetan Trgovačkom zakonu za Kraljevinu Hrvatsku

i Slavoniju, važio je i za Vojvodinu, a veoma slican bio je i za Bosnu I

Hercegovinu, Sloveniju I Dalmaciju), austrijski iz 1862. godine, nemacki iz 1870.

godine, kao i francuski I belgijski. Smatralo se, opravdano, da je ovaj srpski

zakon bio potpunija i modernija varijanta u ono vreme od zakona koji su mu bili

uzor.

Ni kasniji naši zakoni nisu zanemarivali tuđa iskustva. Tako je za rešenja vezana

za akcionarska društva po Trgovackom zakoniku Kraljevine Jugoslavije

evidentan bio uticaj poljskog zakona o deoničarskim društvima, italijanskog,

nemačkog, mađarskog i švajcarskog.

U literaturi i pozitivnom zakonodavstvu postoje različite definicije ovih društava.

ZADSCG, definisao je akcionarsko društvo kao "ono, koje s glavnicom unapred

odredenom i podeljenom na delove jednake vrednosti - akcije - i u kome učesnici

sudeluju i odgovaraju samo svojim ulozima" TZKHS propisuje "Kao dioničarsko

društvo smatra se društvo, koje se sklopi s glavnicom u unapried ustanovljenom

sastojecom iz dionicah (cielih ili na dielove razstavljenih) opredieljenog broja i

jednake vriednosti, i pri kojem vlasnici dionicah jamce samo do iznosa dionicah

svojih"

TZKJ određuje da "Deonicarsko društvo ima pravilima određenu i na jednake

delove(deonice) podeljenu glavnicu (osnovna glavnica), u kojoj svaki drugar

(deonicar) učestvuje sa po jednom ili više deonica". Čini se da najneodređenija

zakonska definicija postoji u našem važećem Zakonu o preduzećima koji pod

ovim društvom podrazumeva"društvo koje osnivaju pravna, odnosno fizicka lica

radi obavljanja delatnosti, čiji je osnovni kapital utvrden i podeljen na akcije

odredene nominalne vrednosti." Ni definisanje eminentnih pravnika nije u

potpunosti medusobno identično. M. Zebic u komentaru ZADSCG, kritikujuci

zakonsko opredeljenje za akcije koje su "jednake vrednosti" i smatrajuci da to i

nije najbolje rešenje, dalje, daje pojam akcionarskog društva u pravnom smislu

podrazumevajuci pod njim, u suštini, ugovor koji zaključuju akcionari da

zajednickim sredstvima rade i srazmerno svojim udelima dele dobit ili štetu

9

ukoliko ona nastane poslovanjem. Veoma sličnu definiciju nalazimo kod M.

Bartoša po kome se pod akcionarskim društvom podrazumeva pravno lice -

udruženje kapitala, sa unapred odredenom glavnicom i podeljenom na

jednake vrednosti - akcije, i u kome pojedinci ucestvuju i odgovaraju srazmerno

svojim ulozima., pak, deonicarska društva definiše kao "udruženje više lica radi

učešca u nekom preduzeću putem odredenog kapitala, koji se unosi kupovinom

deonica (akcija) koje predstavljaju delove unapred utvrdene glavnice društvenog

kapitala". Z Antonijevic umesto definicije daje karakteristike ove vrste trgovackih

društava, navodeci sledece:

svako društvo ima osnovnu glavnicu (osnovni kapital) određenu statutom

društva (odnosno zakona);

osnovna glavnica društva podeljena je na jednake delove (akcije, deonice);

članovi društva nemaju nikakve lične odgovornosti prema poveriocima

društva, nego su samo dužni da uplate uloge odredene statutom društva." Novije

određenje može se naći kod M. Vasiljevica, koji, takode, pribegava zakonskoj

definiciji dopunjenoj sa šest karakteristika: "Prvo, akcionarsko društvo je društvo

kapitala. Drugo, akcionarsko društvo posluje pod realnom firmom, a izuzetno pod

personalnom firmom dominantnog akcionara. Trece, akcionarsko društvo je

pravni subjekt koji ima svoju imovinu, sa kojom u potpunosti odgovara za

obaveze koje preuzima u pravnom prometu prema trecim licima. Cetvrto,

akcionarsko društvo ima fiksnu glavnicu. Peto, osnovna glavnica društva je

podeljena na akcije, određene nominalne vrednosti izražene u novcu. Šesto,

akcionarsko društvo je trgovačko društvo bez obzira na predmet poslovanja."

Kao svodno odredenje moglo bi se, dakle, pod akcionarskim društvom, definisati

društvo više lica (pravnih i/ili fizickih, domacih i/ili stranih) koje posluje (obavlja

privrednu delatnost) pod zajednickom firmom (realnom) sa odredenim kapitalom,

koji se unosi kupovinom akcija, a koje predstavljaju delove, unapred utvrdene,

glavnice (osnovna glavnica) kapitala društva. Dakle, za ovaj tip društva, kod nas

sada, karakteristično je sledece:

to je društvo kapitala, odnosno bitan je skup kapitala izražen u akcijama I

koje su alikvotni delovi cele glavnice;

10

ono posluje pod realnom firmom koja u sebi nosi oznaku oblika društva ili

skraćenicu a.d. (TZKJ je predvidao da je to firma prema predmetu delatnosti i

sa naznakom vrste društva);

ono poseduje pravni subjektivitet, odnosno ono je pravni subjekt od

momenta registrovanja i koji, imajući svoju imovinu, odgovara za obaveze

preuzete u pravnom prometu;

osnovna glavnica u a.d. je fiksna i podeljena na jednake akcije odredene

nominalne vrednosti izražene u novcu, s tim da je minimalna određena

zakonom i mora se čuvati neokrnjena u toku postojanja društva (TZKJ je

predvidao da pored minimuma osnovne glavnice postoji i minimum na koji

glasi akcija, a za one od posebnog interesa to je polovina od uobicajene);

broj akcionara nije limitiran, mada je po nekim pravima, kao i našem

ranijem zakonodavstvu postojalo odredivanje najmanjeg broja lica potrebnih

za osnivanje (5 deonicara osnivaca po TZKJ, 10 po ZADSCG, 2 za javne

kompanije u Engleskoj, 5 u Nemackoj, 2 u Austriji);

osnivaci mogu biti fizicka i/ili pravna lica, domaca i strana.

lica pojavljuju kao osnivaci, slično tome ZADSCG posredno isključuje

pravna lica). Kad su u pitanju strana lica (pravna i/ili fizicka) ona se, u

principu, mogu pojaviti kao osnivaci ili ulagaci i to na način i pod uslovima

koji važe za domaća. Međutim, sasvim opravdano, postoje i ograničenja

oblasti u kojima se mogu naći kao osnivači, samostalno ili u zajednici sa

drugim stranim licima (npr. u oblasti proizvodnje i prometa oružja, javnog

informisanja, sistema veza - telekomunikacioni objekti međunarodnog i

magistralnog značaja, mreže sa integrisanim uslugama i satelitske

telekomunikacije, ako se time narušava jedinstvo sistema, niti na podrucju

koje je prema odredbama saveznog zakona, odredeno kao zabranjena zona),

ali se može pojaviti kao suosnivac sa domaćim licima, pri cemu ne može steći

pravo većinskog učešća u upravljanju); i

uvek je u pitanju trgovacko društvo bez obzira kakav je predmet (može biti

I humanitarni, kulturni i sl.).

11

Osnivanje akcionarskog društva

Akcionarsko društvo mogu osnovati fizička i pravna lica, domaća i strana,

posebno ili zajedno.

Sa stanovišta otkupa akcija, broja osnivača, organa akionarskog društva i još

nekih posebnosti sva akcionarska društva mogu se podeliti na: zatvorena i

otvorena.

Zatvoreno društvo je društvo čije se akcije izdaju samo njegovim osnivačima ili

ograničenom broju drugih lica, u skladu sa zakonom. Zatvoreno akcionarsko

društvo može imati najviše 100 akcionara. Ono ne može vršiti upis akcija javnom

ponudom ili nadrugi način nuditi svoje akcije javnim putem.

Otvoreno društvo je ako osnivači učine javni poziv za upis i uplatu akcija u vreme

osnivanja društva, odnosno ako taj poziv učini društvo nakon osnivanja.

Otvoreno akcionarsko društrvo ne može ograničiti prenos akcija tećim licima.

Akcionarsko društvo nastaje na osnovu ugovora o osnivanju, koji se registruje

kod nadležnog suda, i statuta, koji se podnosi pri registraciji. Sadržaj ugovora i

statuta predviđen je odgovarajucim zakonom. Po našem važećem Zakonu o

preduzecima I Zakonu o stranim ulaganjima, ugovor o osnivanju mora da sadrži,

ako je u pitanju mešovita svojina: 1) firmu, sedište, delatnost; 2) firmu osnivaca i

adreutvrdivanja i rasporedivanja dobiti i rizika; 6) zastupnika; 7) zaštitu životne

sredine; 8) druga pitanja bitna za osnivanje. Takav je sadržaj i akta o osnivanju

ukoliko se radi i o privatnoj svojini.

Statut je, isto tako, formalan i njegov sadržaj je propisan Zakonom. On mora da

sadrži: 1) firmu i sedište; 2) predmet poslovanja; 3) iznos osnovne glavnice,

nominalnu vrednost akcija, njihov broj, rok upisa i uplate, visinu kamate koja se

placa kod prekoracenja roka uplate, vrstu akcija i nacin prenosa; 4) izbor, opoziv

i delokrug organa društva; 5) nacin sazivanja skupštine i donošenja odluka;

6) nacin potpisivanja firme; 7) zastupanje; 8) raspodelu dobiti i snošenje

gubitaka; 9) rezerve; 10) posledice propuštanja uplate akcija ili neblagovremene

uplate; 11) zaštitu životne sredine; 12) nacin promene oblika društva; 13)

12

prestanak društva; i 14) ostala pitanja predvidena zakonom. Ovo su obavezni

sadržaji statuta, ali Zakon ide dalje i predvida fakultativne odredbe .

Po našim ranijim zakonima sadržina akcionarskog ugovora bila je odredena

pravilima, njih su odredivali osnivaci, a odobravali odgovarajuci ministri. Danas

se pravila, u suštini, određuju statutom. Sadržaj statuta ne podleže prethodnoj

verifikaciji od strane nekog drugog tela osim nadležnog registarskog suda. Ovo je

svakako korak unazad, iako opravdavan racionalnošcu i olakšavanjem

procedure, jer bi prethodno razmatranje bilo još jedna stepenica u proveri

dozvoljenosti i opravdanosti osnivanja. No, ukoliko bi se želela uporediti pravila

koja se u "dva ravnoglasna primerka projekta društvenih pravila" po ZADSCG

podnose sa sadašnjim obaveznim odredbama statuta, može se videti da su

preciznost i detaljnost na strani ranijih zakona.

Sam postupak osnivanja odvija se kroz šest faza

zaključivanje ugovora o osnivanju;

obrazovanje osnivačkog odbora;

upis akcija;

uplata akcija;

sazivanje osnivačke skupštine; i

registracija.

Kao najčešća prava akcionara se navode:

imovinska - pravo aktivnog ucešća u dobiti - dividenda, pravo udela u

likvidacionoj masi, pravo prioritetne kupovine akcija, pravo raspolaganja

akcijama;

lična - pravo izbora u organe društva, pravo glasa u skupštini, pravo

indirektnog nadzora, pravo postavljanja pitanja organima društva, pravo

informisanja u pogledu poslovanja, pravo žalbe i sl.;

poverilačka - ako stupi u odredene obligacione odnose na osnovu njih

može sticati odredena prava;

specijalna - nastaju na osnovu ugovora o osnivanju i statuta, a mogu biti,

npr. pravo konvertovanja akcija, pravo na participativnu prioritetnu dividendu.

Naše ranije zakonodavstvo predvidalo je i razlicite rodove deonica i na osnovu

13

toga i razlicita prava deonicara.

Obaveze akcionara su, pre svega, obaveza uplate upisanih deonica, dodatnih

uplata kad su u pitanju akcionari sa prioritetnim akcijama, dodatnih činidbi, kao i

odredene obaveze kao članova organa upravljanja društva i sl.

Akcija ima više vrsta Tako one mogu biti: na ime ili na donosioca. Akcije na

ime se izdaju pre celokupnog placanja ili pre privremenih akcija. Mogu se izdati i

pri upisivanju akcija onih akcionara koji zaključuju ugovor sa sporednim

činidbama. Akcije na donosioca su najčešci oblik akcija. Zavisno od redosleda

izdavanja pojavljuju se: osnivačke (obična akcija s pravom na glas. Ona glasi na

ime, prenosi se punim indosamentom i daje druga prava u skladu s odlukom o

emisiji, ukljucujuci i pravo preče kupovine akcije sledecih emisija I akcije sledecih

emisija.

Ukoliko je u pitanju pravo ucešca onda se pojavljuju: obične (redovne) i

prioritetne (povlašcene) akcije. Ove druge mogu biti: kumulativne (daju prioritetno

pravo na isplatu svih dividendi koje nisu isplacene pre nego što se isplate imaoci

obicnih akcija), participativne (daju pravo i na isplatu dividendi koje pripadaju

imaocima obicnih akcija, pored utvrdene prioritetne dividende), i zamenljive

(konvertibilne, daju pravo imaocu da ih može pretvoriti u obicnu akciju, u skladu

sa odlukom o emisiji akcija).

Takode, postoje akcije sa istim pravima i koje čine jednu klasu: obične,

prioritetne, sa pravom glasa i bez prava glasa.

1.3 Akcije I druge hartije od vrednosti

Akcija je hartija od vrednosti koju izdaje akcionarsko društvo. Osnovni kapital

akcionarskog društva je utvrđen I podeljen na akcije određene nominalne

vrednosti: Akcionarsko društvo, izdaje akcije radi prikupljanja potrebnih sredstava

za poslovanje društva.akcije se izdaju prilikom osnivanja akcionarskog društva.

To su akcije prve emisije ili osnivačke akcije. Akcije koje a.d izdaje tokom svog

14

poslovanja su akcije sledećih emisija. Akcionarsko društvo može izdati obične

(redovne) I preferencijalne(povlašćene) akcije. Akcionarsko društvo mora imati

bar jednu običnu akciju I one uvek predstavljaju jednu klasu akcija, dok

preferncijalne mogu biti podeljene u dve ili više klasa sa različitim pravima. Kao

kod svake hartije od vrednosti tako I kod akcija poistoje dve vrste prava

1. Pravo na akciju kao ispravu

2. Prava iz akcije

Akcija kao hartija od vrednosti sastoji se iz dva dela. Prvi deo akcije je osnovna

isprava ili plašt a drugi deo akcije se sastoji od kuponskog tabaka koji sadrži

kupone za naplatu dividende. Akcija može glasiti na ime I na donosioca.

Akcionarsko društvo može osim akcija emitovati I druge hartije od vrednosti,

uključujući I zamenljive obveznice I varante, ako osnivačkim aktom društva nije

drugačije navedeno.

1.4 Prava I obaveze akcionara

Prava akcionara se utvrđuju osnivačim aktom, statutom društva i zakonom: Ova

prava akcionara proizilaze iz akcije, odnosno iz prava na akciju. Lice koje je

vlasnik akcije kao hartije od vrednosti smatra se akcionarem i kao takav ima

određena prava iz akcije. O vršenju tih prava akcionar odlučuje slobodno i

samostalno. Obim prava pojedinih akcionara zavisi u načelu od vrenosti akcija

koje akcionar poseduje, prava akcionara se mogu podeliti na imovinska i

korporacijacka prava akcionara.

Imovinska prava akcionara za predmet imaju određenu imovinsku vrednost. U

imovinska prava akcionara spada naručito: pravo na udeo u godišnjoj deobi

društva posle njenog oporezivanja srazmerno nominalnoj vrednosti akcija. Pravo

i učešća u učešća u raspodeli likvidacionog viška po likvidaciji društva, pravo

prečeg sticanja akcija iz novh emisija i zamenjivih obveznica, pravo raspolaganja

akcijama svih vrsta u skladu sa zakonom.

15

Korporacijska prava su prava koja se odnose na upravljanje akcionarskim

društvom i nadzor nad njegoivim radom. Pravo na učešće u upravljanju

društvom, pravo pristupa pravnim aktima i drugim dokumentima i informacijama.

1.5 Organi društva

Zavisno od vrste akcionarskog društva, utvrđuju se odnosno uspostavljaju se

organi društva. Organi zatvorenog akcionarskog društva su: skupština, diretor ili

upravni odbor, a zatvoreno akcionarsko društvo može da ima I izvršni odbor I

generalnog direktora. Ogani otvorenog akcionarskog društva su skupština,

upravni odbor, izvršni odbor, generalni director.

Akcionarskim društvom, kao i ostalim društvima i preduzecima, upravljaju

sledeci organi:

Skupština (zbor akcionara) je najviši organ upravljanja i organ vlasnika

sredstava u kome, pored akcionara, mogu da ucestvuju i predstavnici

zaposlenih. Ima više vrsta skupštine, ali je zakonska podela na: osnivačku,

redovnu, vanrednu i specijalnu. Osnivačka skupština je vezana za

društvo koje nastaje sukcesivno javnim upisom akcija. Ona donosi odredene

akte, bira prve organe, odlučuje o posebnim pravima koja pripadaju

osnivačima i sprovodi pojedine radnje bitne za pravno nastajanje društva, i

njihovim završavanjem ona prestaje da postoji. Mora se sazvati u roku od 60

dana od dana isteka roka za upis akcija. Saziva se oglasom najmanje 15 dana

pre održavanja. Za odlučivanje neophodno je prisustvio više od polovine

upisnika koji imaju više od polovine upisanih i uplaćenih akcija. Ako nema

kvoruma na prvom i ponovljenom sastanku smatra se da osnivanje društva

nije uspelo. Odlučivanje je većinom glasova po osnovu uplacenih akcija.

Redovna skupština se saziva najmanje jedanput godišnje. Vanredna

skupština se saziva po potrebi, po pravilu u hitnim situacijama. Obe ove

skupštine su opšte. Njihov delokrug je odreden opštim odredbama koje se

odnose na skupštinu bilo kog društva, ali obuhvata, takođe, i: promene prava

vezana za pojedine klase i vrste akcija, ostvarivanje zahteva društva prema

16

članovima uprave, nadzornog i upravnog odbora u vezi sa naknadom štete

nastale pri osnivanju i zastupanju društva u sudskim postupcima protiv

članova uprave. Specijalnu skupštinu sazivaju akcionari sa prioritetnim

akcijama. Ona je vanredni organ akcionara koji nemaju prava glasa u

redovnoj skupštini, a čija se prava žele zaštititi. Odluke opšte skupštine

postaju punovažne nakon dobijanja saglasnosti od strane specijalne.

Skupština, u stvari, donosi najvažnije odluke vezane za sudbinu uloženih

sredstava, raspolaganje kapitalom i dobitima, postavljanje i razrešenje članova

upravnog odbora, povećanje i smanjenje osnovnog kapitala, kao i prestanak

postojanja društva, kako je to predvideno Zakonom. I pored jednakog

prava akcionara u skupštini odlučujuću rec imaju oni koji su vlasnici

"kontrolnog" paketa akcija, kao većeg procenta ukupnih akcija.U zavisnosti od

načina na koji je društvo osnovano, dalatnosti, osnivaca, oblika svojine, broja

zaposlenih i broja akcionara.

Za simultano osnovana društva obavezni organi su: skupština I direktor.

U sukcesivno osnovanim: skupština, upravni odbor i direktor.

Kad su u pitanju javna akcionarska društva obavezni organi su: skupština,

upravni odbor, nadzorni odbor i direktor, što je slučaj i sa društvima sa

kompletnim društvenim kapitalom. Ako akcionarsko društvo ima više od 100

zaposlenih obavezni su nadzorni i upravni odbor.

Upravni odbor je organ upravljanja koji postavlja i razrešava direktora,

donosi opšte akte, priprema predloge odluka za skupštinu i izvršava njene

odluke, stara se o pripremi godišnjih obračuna i usvaja periodični obračun,

priprema godišnje računovodstvene iskaze, izveštaje o poslovanju i

sprovođenju poslovne politike, predlaže raspodelu dobiti, bira predsednika

upravnog odbora (iz svoga reda), daje uputstva i smernice za rad direktora,

odlučuje o trajnoj poslovnoj saradnji i povezivanju sa drugim preduzecima,

donosi investicione odluke, odlučuje o raspolaganju akcijama i udelima,

odlučuje o osnivanju novih preduzeća i obavlja druge poslove utvrđene

zakonom, osnivačkim aktom i/ili statutom. Raniji Zakon predviđao je da se

upravni odbor sastoji najmanje od tri člana, a da će se statutom utvrditi tačan

17

broj (TZKJ je predvidao maksimalno 15 članova, ako je samo jedno lice tada

mora biti državljanin Kraljevine, a predviđen je i krug lica koja ne mogu biti

članovi, jer su iz drugog društva, pod stečajem, koje je izgubio "časna prava" i

sl.). U odredbama pozitivnog Zakona nema sastava upravnog odbora, te se

može zakljuciti da se to predviđa satutom i/ili aktom o osnivanju, a za

posebne tipove ovih društava i posebnim zakonima. Odgovornost, lojalnost

članova i nagrađivanje su sadržaji koje je naše zakonodavstvo propustilo da

reguliše statutom, za razliku od drugih prava, kao i našeg ranijeg Trgovackog

zakonika.

Direktor, kao organ poslovodenja je nadležan za organizovanje i vodenje

procesa rada i poslovanja i zastupanje društva prema trecim licima. Za svoj

rad odgovoran je skupštini, a odgovoran je i za zakonitost rada društva. Način

imenovanja, za razliku od prethodnog Zakona, novi Zakon nije razradio, kao

ni uslove i nacin imenovanja, vec je to ostavio opštim aktima. Sličan je

problem i sa mandatom. Naime, ni Zakon o preduzećima, ni Zakon o

osnovnim pravima iz radnog odnosa ne propisuju ništa u vezi sa

mandatom. Jedino što odluka o imenovanju i razrešenju mora biti doneta na

sednici organa upravljanja. TZKJ je ove poslove poveravao pojedinim

članovima uprave, obrazujući i posebne odbore (izvršne odbore) ili odseke za

vođenje pojedinih grana. Zakon o preduzećima predviđa da se može formirati

izvršni odbor direktora, ukoliko je to odredeno statutom. To je

istovremeno i jedna od najnedifinisanijih institucija u propisima vezanim za

društva. Ovo telo se samo spominje kao fakultativni organ i verovatno je

pomocni i izvršni organ. Njegov sastav i izbor ostao je krajnje maglovit.

Posredno se može tumačiti da njegovi članovi mogu biti i članovi upravnog

odbora i to do 1/3284. Takode, neizvesno je ko imenuje ovaj odbor. Postoje

mišljenja da je to direktor. Drugi autori smatraju da bi to mogao biti i

upravni odbor.

Nadzorni odbor je nadzorni organ koji vrši neposrednu internu kontrolu

(po TZKJ nadzorni odbor ili revizijsko povereništvo je interno telo, a nadzor

se može poveriti i udruženju za revizije, kao spoljnjem telu). U mnogim

18

zemljama, narocito kontinentalnog prava, ovaj organ je obavezan i ne vrši

samo nadzor već je i organ uprave jer bira članove upravnog odbora, određuje

visinu njihovih primanja, ali što je još važnije definiše poslovnu politiku

društva. U anglosaksonskom sistemu ovaj organ nije predviđen, vec se nadzor

vrši od strane eksternog organa, koga imenuje skupština. Po odredbama

našeg Zakona ovaj organ vrši nadzor nad zakonitošcu rada uprave i

izvršnog odbora direktora, pregleda periodicne i godišnje obracune i utvrduje

da li su u skladu sa propisima, utvrđuje valjanost poslovnih knjiga i drugih

dokumenata i uskladenost sa propisima, izveštava o godišnjim

racunovodstvenim iskazima i izveštajima o poslovanju, daje mišljenje o

predlozima za raspodelu dobiti, razmatra izveštaje revizora i obavlja druge

poslove ukoliko je to predvideno zakonom, osnivackim aktom i/ili statutom.

Ranije zakonodavstvo imalo je veoma precizne odredbe ne samo o broju

clanova, sposobnostima, izboru, trajanju dužnosti, vec i o načinu obavljanja

tih poslova i ograničenjima koja važe. Pozitivni propisi predviđaju da se ovaj

odbor sastoji najmanje od 3 člana, a maksimum se odreduje statutom. Članove

bira skupština iz reda akcionara i drugih lica izvan društva, zajedno sa članovima

koji su predstavnici zaposlenih. Prilikom odlučivanja nužan je kvorum od

najmanje 1/3 članova, a odluke se mogu doneti samo većinom glasova

prisutnih. Zanimljivo je da je Zakon o preduzecima u clanu 275. stav 2.,

predvideo da se donošenje odluka može vršiti i pismeno, telefonski,

telegrafski ili korišćenjem drugih tehničkih sredstava (i elektreonski) ukoliko

se tome ne suprotstavi ni jedan član, ali nije predvideo na koji se način

utvrduje verodostojnost poslate poruke. Rad ovog organa morao bi biti

nezavisan od uticaja drugih organa, a što se vidi i iz toga da je direktno vezan

za skupštinu koju obaveštava o svojim nalazima. I ne samo to, već je on čak

može i sazivati.

Raniji Zakon o preduzecima predvideo je i radnicki savet kao organ koji

je bio nama svojstven. On je predstavljao organ participacije radnika. Starao

se o ostvarivanju samoupravnih prava zaposlenih, a na osnovu zakona, statuta,

pravilnika i kolektivnog ugovora. Po novom Zakonu predviđeno je učešće

19

radnika u upravljanju društvom ali kroz učešće u upravnom i nadzornom

odboru ili savetu zaposlenih. Naime, kad su u pitanju akcionarska društva sa

većinskim društvenim kapitalom, odnosno državnim, trećinu članova upavnog

i nadzornog odbora čine predstavnici zaposlenih (izabranih na način koji je

propisan u statutu). U akcionarskom društvu sa privatnim kapitalom, odnosno

većinskim privatnim kapitalom, samo je jedan predstavnik zaposlenih u

upravnom i nadzornom odboru. Savet zaposlenih pojavljuje se kod društava sa

više od 50 zaposlenih (u društvima sa manje od 50 zaposlenih funkcija saveta

predata je predstavniku zaposlenih). Ovaj savet a) učestvuje u odlučivanju

o korišcenju posebnih fondova i drugih sredstava, b) učestvuje u odlučivanju

o dobiti; c) prati primenu zakona, kolektivnih ugovora, statuta i drugih opštih

akata važnih za položaj zaposlenih, prima predloge zaposlenih i daje direktoru

preporuke značajne za njih; d) daje mišljenje o odlukama i aktima organa

preduzeća značajnim za zaposlene; e) daje mišljenja o unapređenju

profesionalne rehabilitacije i uslovima rada starijih, invalida, žena, omladine;

f) daje mišljenje o programu zbrinjavanja zaposlenih kao ekonomskog i

tehnološkog viška. Dakle, zaposleni učestvuju u veoma osetljivim i

problematičnim oblastima. Međutim, mora se napomenuti da njihova

mišljenja i predlozi nisu obavezujući za organe društva. Organi društva su

jedino obavezni da obaveste savet o razlozima neprihvatanja predloga.

Pored ovih u drugim zemljama, i ranije kod nas, postojali su i računoispitivači i

likvidatorski odbor. Ni jedan od ovih organa nije predviđen u našem pozitivnom

zakonodavstvu.

Direktori, članovi upravnog i izvršnog odbora, predstavnici vlasnika u skupštini

ili likvidatori ne mogu biti lica koja su osuđena za privredni kriminalitet za koja su

nastupile posledice osude, dok te posledice traju. Zanimljiva je ova odredba jer ih

isključuje samo za odredeni period, a ne generalno.

Dalje, Zakon predviđa i zabranu odredenim kategorijama da mogu biti

birani za članove nadzornog odbora. Ovakva odredba je sasvim normalna jer

treba da iskljuci pristrasnost i uticaj u kontroli rada i poslovanja društva.

Poseban problem bilo je spajanje funkcija. Ono se često dešavalo, a još češce

20

zloupotrebljavalo. Otuda za pojedine oblike preduzeća (matičnog i zavisnog)

jedno lice ne može obavljati obe funkcije. Propušteno je detaljnije definisanje

spajanja funkcija u upravnim odborima. Doduše, predviđeno je da jedno isto lice

ne može biti član upravnog odbora u više od tri društva (preduzeca) koja

obavljaju istu ili srodnu delatnost. Isto se predviđa i za člana nadzornog odbora.

Mandat predstavnika vlasnika, odnosno kapitala, članova upravnog i izvršnog

odbora, članova uprave i izvršnog odbora direktora i članova nadzornog odbora

ne može biti duži od pet godina, uz mogućnost ponovonog izbora. Naravno, sva

ova lica mogu biti i opozvana, ali se ova činjenica ne uzima u obzir u kasnijem

izboru u iste ovakve organe u istom ili nekom drugom društvu, što je

kontradiktorno cilju ovog pravnog instituta.

1.6 Povećanje i smanjenje osnovnog kapitala

Kod osnivačkog društva, posle njegovog osnivanja, moguće je povećanje i

smanjenje osnovnog kapitala, pod uslovima predviđenim zakonom. Osnovni

kapital povećava se na osnovu odluke skupštine akcionara, osim u slučaju

’’odobrenog kapitala’’ kada odluku donosi upravni odbor, u skladu sa zakonom.

Osnovni kapital otvorenog akcionarskog društva može se povećati novim

ulozima kao i pretvaranjem zamenljivih obveznica u akcije i upisom akcije po

osnovu prava imalaca varanta na takav upis. Povećanje kapitala može biti iz

sredstava društva. Do povećanja kapitala dolazi bilo izdavanjem novih akcija ili

povećanjem nominalne vrednosti postojećih. Odluku o smanjenju kapitala

otvorenog akcionarskog društva poništenjem sopstvenih akcija donosi upravni

odbor društva. Odluku o smanjenju osnovnog kapitala i poništenju po drugim

osnovima utvršenim osnivačkim aktom društva donosi skuština akcionara, ako

osnivačkim aktom ili statutom društvanije drugačije određeno.

Osnovni kapital određenog akcionarskog društva može se smanjiti u redovnom

postupku, pojednostavljenom postupku i postupku smanjenja radi pretvaranja u

rezerve. Smanjenje osnovnog kapitala otvorenog akcionarskog društva u

redovnom postupku vrši se na tri načina: Poništenjem stečenih sopstvenih akcija

21

i povlačenjem i poništenjem akcija u posedu akcionara, smanjivanjem nominalne

vrednosti akcija i isplatom uplaćenog iznos akcionarima za akcije koje nisu u

potpunosti uplaćene i neizdavanjem tih akcija.

1.7 Prestanak društva

Akcionarsko društvo može prestati usled proteka vremena za koje je osnovano,

pravosnažnom odlukom skupštine akcionara

pravosnažnom odlukom nadležnog suda,

odlukom stečajnog veća o otvaranju i zaključenju stečajnog postupka

bankrotstvom, likvidacijom kao i u drugim slučajevime utrvrđenim zakonom i

osnivačkim aktom akcionarskog društva.

Akcionarsko društvo moše prestati i po zahtevu manjinskih akcionara koji u

akcionarskom društvu poseduju najmanje dvadeset posto akcija osnovnog

kapitala društva, ako to na njihov zahtev naloži sud. Zakon definiše razloge

prestanka rada društva ili druge mere nad društvom i njegovim organima.

1.9 Primer ugovora

Na osnovu zakona o privrdnim društvima, osnivač Društva dana 16.05.2005.

godine, u Novom Sadu, zaključuje sledeći:

UGOVOR O OSNIVANJU

ZATVORENOG AKCIONARSKOG DRUSTVA

I . OPŠTE ODREDBE

Član 1.

Ovim Ugovorom utvrdjuje se:1. Osnivači Društva, 2. Poslovno ime i sedište Društva, 3. Delatnost Društva,

22

4. Oblik i odgovornost Društva, 5. Upisani i uplaćeni osnovni kapital Društva, 6. Broj, vrednost, vrsta i klasa akcija Društva i pravo iz akcija, 7. Broj akcija svake vrste i klase koje su upisane i izdate, 8. Novčani ulozi u Društvu, 9. Organi, zastupanje i odlučivanje u Društvu, 10.Trajanje i prestanak Društva, 11.Troškovi osnivanja Društva.

II. OSNIVAČI DRUŠTVA

Član 2.

Osnivači Društva su:1. Petar Petrović, Novi Sad, Narodnog fronta bb, jmbg: 1235965800029,

br. lične karte 28587/2000, 2. __________________________________, 3. __________________________________, 4. __________________________________, 5. __________________________________, ........10. __________________________________.

III. POSLOVNO IME I SEDIŠTE DRUŠTVA

Član 3.Društvo posluje pod sledećim poslovnim imenom:"LIMAN" a.d. za izvodjenje gradjevinskih radova novi Sad (u daljem tekstu: Društvo).

Skraćena oznaka Društva je "DUNAV"a.d. Novi Sad.

Član 4. Sedište Društva je u Novom Sadu, Bul oslobodjenja br.___.

IV. DELATNOST DRUŠTVA

Član 5.Pretežna delatnost Društvo je:

23

51620 Trgovina na veliko gradjenskim mašinama Društvo može obavljati i druge delatnosti, uključujući i spoljnotrgovinsku delatnost i usluge u spoljnotrgovinskoj delatnosti, ukoliko za to ispunjava uslove predvidjene zakonom.

V. OBLIK I ODGOVORNOST DRUŠTVA

Član 6.Društvo je pravno lice i ima pravo da zaključuje ugovore i preduzima druge pravne poslove i pravne radnje u okviru svoje pravne i poslovne sposobnosti.

Društvo posluje kao zatvoreno akcionarsko društvo i akcije izdaje samo svojim osnivačima, odnosno ograničenom broju drugih lica, sve u skladu sa Zakonom o privrednim društvima.

Za obaveze preuzete u pravnom prometu prema trećim licima Društvo odgovara celukupnom svojom imovinom.

VI UPISANI I UPLAĆENI OSNOVNI KAPITAL DRUŠTVA

Član 7. Ukupni upisani novčani deo osnovnog kapitala Društva iznosi 10.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu na dan uplate. Ukupni uplaćeni novčani deo osnovnog kapitala Društva iznosi 10.000 EUR u dinarskojprotivvrednosti po srednjem kursu na dan uplate.Napomena: osnivači mogu uložiti i nenovčani deo osnovnog kapitala društva (stvari i prava) naznačena u evrima u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu na dan uplate. Ukoliko osnovači ne uplate u celosti upisani osnovački kapital, mogu u osnivačkom aktu urediti da preostali novčani iznos do visine upisanog osnovnog kapitala Društva uplate u roku od dve godine od dana registracije Društva, (ali ne više od 50% upisanog kapitala). Po osnovu svog uloga i srazmerno svom ulogu u Društvu, akcionari stiču akcije Društva.

24

VII BROJ, VREDNOST, VRSTA I KLASA AKCIJA DRUŠTVA I PRAVO IZ AKCIJA

Član 8.Društvo poseduje obične (redovne) akcije. Napomena: Društvo može posedovati i preferencijalne (povlašćene) akcije i odobrene (neizdate, ovlašćene) akcije.

Član 9.Društvo ima 100 komada običnih (redovnih) akcija, nominalne vrednosti 85.000,00 dinara.

Član 10.Osnivači upisuju i odkupljuju akcije na sledeći način:1. Petar Petrović upisuje i otkupljuje 20 akcija u ukupnoj vrednosti od

2.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan uplate. 2. ______________ upisuje i otkupljuje 10 akcija u ukupnoj vrednosti od

1.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan uplate, 3. ______________ upisuje i otkupljuje 10 akcija u ukupnoj vrednosti od

1.000evra u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan uplate,

4. _______________ upisuje i otkupljuje 10 akcija u ukupnoj vrednosti od 1.000evra u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan uplate,

5. _______________ upisuje i otkupljuje 10 akcija u ukupnoj vrednosti od 1.000evra u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan uplate,

6. ________________ upisuje i otkupljuje 10 akcija u ukupnoj vrednosti od 1.000

evra u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan uplate, 7. ________________ upisuje i otkupljuje 10 akcija u ukupnoj vrednosti

od 1000 evra u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan uplate, 8. ________________ upisuje i otkupljuje 10 akcija u ukupnoj vrednosti

od 1000 evra u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan uplate, 9. ________________ upisuje i otkupljuje 10 akcija u ukupnoj vrednosti

od 500 evra u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan uplate, 10. _______________ upisuje i otkupljuje 10 akcija u ukupnoj vrednosti

od 500 evra u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan uplate.

25

Član 11.Akcionari, vlasinici običnih (redovnih) akcija, imaju sledeća prava iz akcija:

1. Pravo pristupa pravnim aktima i drugim dokumentima i informacijama Društva,2. Pravo učešća u radu skupštine Društva, 3. Pravo glasa u skupštini Društva tako da jedna akcija uvek daje

pravo na jedan glas, 4. Pravo na isplatu dividendi, 5. Pravo učešća u raspodeli likvidacionog viška po likvidaciji

Društva, a nakon isplate poverilaca, 6. Pravo prečeg sticanja akcija iz novih emisija i zamenljivih

obveznica, 7. Pravo raspolaganja akcijama u skladu sa Zakonom.

VIII. ORGANI, ZASTUPANJE I ODLUČIVANJE U DRUŠTVU

Član 12.Organi Društva su:

1. Skupština Društva, 2. Upravni odbor Društva. Napomena: Zatvoreno akciona društvo može imati ili direktora ili upravni odbor, za razliku od otvorenog akcionarskog društva koje ima i upravni odbor i generalnog direktora.

Član 13.Skupštinu Društva čine akcionari. Godišnja skupština Društva saziva se i održava jednom godišnje, a Društvo može sazvati i vanrednu skupštinu u slučajevima i pod uslovima propisanim Zakonom o privrednim društvima. Radom skupštine akcionara predsedava predsednim skupštine koji se bira na početku sednice. Predsednik skupštine akcionara imenuje zapisničara, dva akcionara koji overavaju zapisnik i članove komisije za glasanje.

Član 14.Skupstina akcionara nadležna je za odlučivanje o sledećim pitanjima:

1. Izmenama osnivačkog akta, 2. Statusnim promenama, promeni pravne forme u drugu formu

privrednog društva i sticanju i raspolaganju imovinom velike vrednosti, 3. Raspodeli dobiti i pokriću gubitaka, 4. Usvajanju finansijskih izveštaja, kao i izveštaja upravnog odbora,

izveštaja revizora i nadzornog odbora u vezi sa finansijskim izveštajima,

26

5. Politici naknada i nagradama članovima upravnog odbora, 6. Izboru i razrerešenju članova upravnog odbora Drustva, 7. Prestanku Društva, 8. Izboru i razrešenju revizora, 9. Pitanjima podnetim skupštini akcionara na odlučivanje od strane

upravnog odbora Drustva, 10. Izdacima po osnovu nagradjivanja direktora Drustva ili članova

upravnog odbora putem izdavanja akcija, varanata i drugih finansijskih i nefinansijskih davanja,

11.Drugim pitanjima, shodno Zakonu o privrednim drustvima. O pitanjima iz tacke 1,2 i 7 ovog člana skupstina Drustva odlučuje dvotrećinskom većinom glasova akcionara koji poseduju akcije sa pravom glasa o tom pitanju. O ostalim pitanjima iz svog delokruga skupstina Drustva odlučuje prostom većinom glasova akcionara koji poseduju akcije sa pravom glasa o tom pitanju.

Clan 15. Članove upravnog odbora Drustva biraju akcionari na svakoj godisnjoj skupstini Drustva, a mogu biti birani od strane akcionara na bilo kojoj vanrednoj skupstini koja je sazvana radi tog izbora. Predsednika upravnog odbora Drustva bira upravni odbor izmedju svojih članova. Upravni odbor Drustva održava najmanje četiri redovne sednice godisnje, a može održavati i vanredne sednice u slučajevima i pod uslovima propisanim Zakonom o privrednim drustvima.

Clan 16.Upravni odbor, nadležan je za odlučivanje o sledećim pitanjima:

1. Kontroli tačnosti finansijskih izveštaja i informacija, 2. Upravljanju razvojem Drustva i strategijom i nadziranjem izvršnih

direktora i administracije Drustva. 3. Utvrdjivanju ili odobravanju poslovnog plana Drustva, 4. Sazivanju sednice skupstine akcionara i utvrdjivanju predloga dnevnog

reda, 5. Davanju i opozivanju prokure, 6. Utvrdjivanju predloga odluka skupštine akcionara i kontrolu njihovog

sprovodjenja, 7. Odredjivanju dana sa kojim se utvrdjuje lista akcionara sa pravom

učešća na skupštini. 8. Izdavanju akcija u okviru limita predvidjenog Zakonom o privrednim

društvima, 9. Izdavanju zamenljivih obveznica, obveznica, varanata ili drugih hartija

od vrednosti, u okviru limita predvidjenog Zakonom o privrednim društvima.

10.Utvrdjivanju vrednosti akcija i druge imovine u skladu sa Zakonom o privrednim društvima,

27

11. Izboru i razrešenju izvršnih direktora, odobravanju uslova ugovora koje Drustvo zaključuje sa njima i utvrdjivanju njihove naknade.

12.Utvrdjivanju iznosa i dana dividende, dana plaćanja i postupka plaćanja dividendi,

13.Drugim pitanjima, shodno Zakonu o privrednim društvima. O pitanjima iz svog delokruga Upravni odbor odlučuje večinom glasova. U slucaju jednake podele glasova, odlučujuci je glas predsednika upravnog odbora.

Clan 17. Upravni odboor bira članove izvršnog odbora. Članovi izvršnog odbora su izvršni direktori. Delokrug izvršnog odbora uključuje sprovodjenje odluka upravnog odbora Drustva i sva pitanja povezana sa vodjenjem poslova i tekućim poslovima Drustva, osim pitanja koja su u nadleznosti upravnog odbora i skupstine akcionara.

Clan 18.Predsednik izvrsnog odbora je generalni direktor Drustva. Generalnog direktora Drustva bira upravni odbor.

IX. TRAJANJE I PRESTANAK DRUSTVA

Clan 19. Drustvo se osniva na neodredjeno vreme, a prestaje u slučajevima i pod uslovima predvidjenim zakonom.

X. TROŠKOVI OSNIVANJA DRUTVA

Clan 20. Troškove osnivanja Drustva snosi osnivač.

NAPOMENA:- Troškovi osnivanja Drustva iznose ukupno 120.000,00 dinara.

28

XI. ZAVRŠNE ODREDBE

Clan 21. Ovaj Ugovor stupa na snagu danom overe.

Clan 22.Ovaj Ugovor sačinjen je u 13 istovetnih primeraka, od kojih osnivačima pripada po jedan primerak, dok tri primerka ostaju za Drustvo i nadležne državne organe.

OSNIVAČI DRUŠTVA:1. _____________________________2. _____________________________3. _____________________________4. ...................10. _____________________________

29

Literatura:

1. prof. Dr Darinka Nedeljković, prof. Dr Dragoslav Neškov, Poslovno pravo.

2. dr Mirjana S. Drakulić, Poslovno pravo.

30