SADR@AJGRAMATIKA Re~enice .......................................................................................................................4Obave{tajne re~enice ..................................................................................................6Upitne re~enice ..........................................................................................................7Zapovedne re~enice ....................................................................................................8Uzvi~ne re~enice .........................................................................................................8Potvrdni i odri~ni oblik re~enice ......................................................................9Glavni delovi re~enice – subjekat i predikat .......................................................10Mesto, vreme i na~in vr{ewa radwe ......................................................................11Ovo znam .....................................................................................................................12Re~i razli~itog oblika, a istog ili sli~nog zna~ewa ..........................................13Re~i istog oblika, razli~itog zna~ewa ..................................................................14Re~i koje zna~e ne{to umaweno i uve}ano ..............................................................15Ovo znam ......................................................................................................................16Imenice .......................................................................................................................17Zajedni~ke i vlastite menice ..................................................................................18Rod i broj imenica ..................................................................................................19Ovo znam ....................................................................................................................20Glagoli .........................................................................................................................21Sada{we, pro{lo i budu}e vreme ...........................................................................22Lice i broj glagola ..................................................................................................23Potvrdni i odri~ni oblik glagola ..........................................................................24Ovo znam .....................................................................................................................25Pridevi .......................................................................................................................26Rod i broj prideva ...................................................................................................28Upravni govor .............................................................................................................29Ovo znam .....................................................................................................................30PRAVOPISUpotreba velikog slova u pisawu imena naroda .....................................................32Upotreba velikog slova u pisawu vi{e~lanih geografskih imena .......................33Pisawe naslova kwiga, ~asopisa i novina ..............................................................34Pisawu imena praznika .............................................................................................34Pisawe naziva ulica ................................................................................................35Ovo znam .....................................................................................................................36Pisawe datuma ............................................................................................................37Pisawe brojeva slovima ..........................................................................................38Pisawe re~ce NE uz glagole, prideve i imenice ...................................................39Pisawe re~ce LI ......................................................................................................39Pisawe suglasnika J ..................................................................................................40Pisawe skra}enica ....................................................................................................40Pravilno izgovarawe i pisawe suglasnika ^, ], X, \ i H ....................................41Nagla{eni i nenagla{eni slogovi u re~ima ...........................................................42Re~eni~na intonacija ................................................................................................43Nagla{ene i nenagla{ene re~i ................................................................................43Ovo znam ......................................................................................................................44KULTURA IZRA@AVAWAPrepri~avawe ..............................................................................................................46Pri~awe .......................................................................................................................47Opisivawe ...................................................................................................................48Izve{tavawe ...............................................................................................................49Pisawe razglednice i ~estitke ...............................................................................50Pisawe pisma ..............................................................................................................51Re~nik .........................................................................................................................52

SRpSki JezikgRAmAtikA, pRAvopiS, Jezi^kA kultuRA

za трећи razred osnovne {kole

1

\AKU TRE]AKU!

Uz tvoju ~itanku RADOSTI DRU@EWA pripremili smo i ovaj uxbenik koji }e ti pomo}i da lako i brzo nau~i{ da pravilno govori{ i pi{e{, da prepri~ava{, pri~a{, opisuje{ i izve{tava{. Svoje znawe }e{ pro{irivati i upotpuwavati. Ste}i }e{ osnovne pojmove o imenicama, pridevima i glagolima. Pro{iri}e{ znawe o re~enici i o wenim glavnim delovima. Nau~i}e{ kad se pi{e veliko slovo, kako se pi{e datum, suglasnik j u re~ima, re~ca li, re~ca ne uz glagole, prideve i imenice.Iz ovog uxbenika }e{ u~iti, a nau~eno }e{ proveravati, utvr|ivati i primewivati u RADNOJ SVEScI.

SRE]NO!

2

gRAmAtikA

? !

Re^eNiCe

Qudi se mogu sporazumevati na razli~ite na~ine: izrazom lica, pogledom,

pokretima tela i drugim sredstvima.

Vesela sam!

Upla{en sam!

Zabrinut sam!

Za~u|ena sam!

Dosadno mi je!

Qut sam!

Tu`na sam!

Pa`qiv sam!

Svi|a{ mi se! Pobedila sam! Pssst, ti{ina!

4

Qudi se najboqe i najpotpunije me|usobno sporazumevaju govorom. Svakodnevno razgovaraju u ku}i, na ulici, u prodavnici... Govorom iznose svoje misli, daju razna obave{tewa, postavqaju pitawa, iskazuju radost, tugu, molbu... Govor se sastoji od re~i koje se grupi{u u ve}e celine.

Iskazi u kojima su re~i slo`ene po pravilima na{eg jezika i koji ~ine smislenu celinu nazivaju se re~enicama.

Sunce sija.

Deda ~ita novine.

Za{to nisi napisala zadatak?

Otvorite prozore!

Ne uznemiravaj psa!

Jesi li pro~itala kwigu?

Li{}e `uti i opada.

Kad ide{ u park?

Molim te, pozajmi mi loptu.

Ba{ se radujem!

По`ури у {kolu!

Marko svira frulu.

VRSTE RE^ENIcA PO ZNA^EWU

OBAVE[TAJNE

UPITNE

UZVI^NE

ZAPOVEDNE

5

6

oBAve[tAJNe Re^eNiCe

Stigla je jesen.

Li{}e `uti i opada.

Ptice odlaze u toplije krajeve.

Vetar raznosi uvelo li{}e.

Niz prozor se slivaju ki{ne kapi.

Prva re~enica nas obave{tava da je stigla jesen.

Druga re~enica nas obave{tava da li{}e `uti i opada.

Tre}om re~enicom smo obave{teni da ptice odlaze u toplije krajeve.

^etvrtom re~enicom smo obave{teni da vetar raznosi uvelo li{}e.

Peta re~enica nas obave{tava da se niz prozor slivaju ki{ne kapi.

Ove re~enice su iste po zna~ewu. Svaka nas o ne~emu obave{tava.

Kad izgovaramo obave{tajne re~enice,

na kraju spustimo glas i zastanemo.

Re~enice koje nas obave{tavaju o ne~emu, odnosno koje pru`aju neko obave{tewe, zovu se obave{tajne re~enice. Na kraju obave{tajnih

re~enica pi{emo ta~ku.

.

7

?

upitNe Re^eNiCe

U pesmi #Dete i baka”, dete postavqa baki sedam razli~itih pitawa. Prvo pitawe koje je dete postavilo baki odnosi se na wenu mladost. Pita je da li je nekad mlada bila. Nakon tog pitawa postavqa i druga pitawa vezana za wena le|a, kosu i haqinu. Na kraju pesme dete je pitalo baku da li mora svako ostareti. Da li }e i ono ostareti?

Re~enice kojima se ne{to pita zovu se upitne re~enice.Na kraju upitnih re~enica pi{emo znak pitawa – upitnik.

Koliko je sati? Kad ide{ na more?

Za{to pla~e{? Jesi li napisala zadatak? Da li peva{ u horu? Gde ide{ na letovawe?

Svako izgovoreno i postavqeno pitawe treba da bude jasno. Ako je pitawe nejasno, te{ko je na wega odgovoriti.

?

DETE I BAKA

Bako, stara bako, babu{~ice mila,jesi l’ i ti kadgod mlada bila?Jesi l’ mogla kadgod ispraviti le|a?Je l’ tvoja kosa bila kadgod sme|a?Je l’ tvoja haqa bila kadgod kratka?Je l’ i tebe kogod zvao: #Du{o moja slatka?”Ta zar mora, bako, ostareti svako?Ho}u l’ i ja, bako, ostareti tako?

J. J. Zmaj

8

zApoveDNe Re^eNiCe

Igore, uradi zadatak!

Molim te, nahrani ribice.

Pro~itaj kwigu!

Mama, kupi mi sladoled.

Vrati mi moju loptu!

Ka`i Nedi da do|e u park.

uzvi^Ne Re^eNiCe

Osim zapovednih re~enica, postoje i druge re~enice na ~ijem se kraju pi{e uzvi~nik. Ovakvim re~enicama se iskazuju jaka ose}awa.

Bravo, napokon si pobedio!

Ponovo si istu gre{ku napravio!

Ba{ ti je lep crte`!

@iveo pobednik!

Ovo su zapovedne re~enice. One iskazuju zapovest, zahtev i molbu. Na kraju zapovednih re~enica naj~e{}e pi{emo uzvi~nik.

Deco, ne otvarajte

prozore!

Ovo su uzvi~ne re~enice. One iskazuju jaka ose}awa: radost, divqewe, ~u|ewe, zaprepa{}ewe i sl. Na kraju uzvi~nih re~enica pi{emo uzvi~nik.

Ura, sti`u nam

gosti!

potvRDNi i oDRi^Ni oBlik Re^eNiCe

Marija je krenula na izlet. Marija nije krenula na izlet.

Marko ide u bioskop. Marko ne ide u bioskop.

Baka }e doputovati. Baka ne}e doputovati.

Deda je cepao drva. Deda nije cepao drva.

RE^ENIcE POTVRDNI OBLIK DA ODRI^NI OBLIK NE

OBAVE[TAJNA Darko ~ita kwigu. Darko ne ~ita kwigu. UPITNA Da li tata putuje? Zar tata ne putuje?

ZAPOVEDNA Zatvori vrata! Ne zatvaraj vrata!

UZVI^NA Ba{ su slatke ove kru{ke! Nisu slatke ove kru{ke!

Obave{tajne, upitne, uzvi~ne i zapovedne re~eniceimaju potvrdni i odri~ni oblik.

Potvrdnom re~enicom se potvr|uje da ne{to jeste ili mo`e da bude.

Odri~nom re~enicom kazuje se da ne{to nije izvr{eno ili ne mo`e da bude.

Ovo su potvrdne re~enice.

Ovo su odri~ne re~enice.

9

glAvNi Delovi Re^eNiCe – SuBJekAt i pReDikAt

Subjekat je re~ u re~enici koja ozna~ava vr{ioca radwe ili nosioca stawa i zbivawa. Predikatom se saop{tava {ta neko radi, u kakvom je neko (ili ne{to) stawu i {ta se de{ava (zbiva).

Subjekat i predikat su glavne re~i u re~enici.

Iva peva. Lipe cvetaju. Potok `ubori. Ru`a miri{e.

Marko ~ita kwigu.

[ta radi Marko? Marko ~ita kwigu.

Ko vr{i radwu? Marko

Pas laje.

[ta radi pas? Pas laje. Ko vr{i radwu? Pas

Ovce pasu travu.

Ko vr{i radwu? Ovce [ta rade ovce? Ovce pasu travu.

Je` jede pe~urku.

Ko vr{i radwu? Je`[ta radi je`? Je` jede pe~urku.

subjekat predikat

subjekat predikat

subjekat predikat subjekat predikat subjekat predikat subjekat predikat

subjekat predikat

subjekat predikat

10

meSto, vReme i NA^iN vR[eWA RADWe

Istaknute re~i u re~enicama ozna~avaju mesto, vreme i na~in

vr{ewa radwe.

vreme na~in mesto

Ju~e sam se fantasti~no proveo na izletu.

Jutros je kanarinac radosno cvrkutao u kavezu.

vreme na~in mesto

Petar je oti{ao u pozori{te.Gde je Petar oti{ao? Petar je oti{ao u pozori{te.

Re~i u pozori{te ozna~avaju mesto gde se vr{i radwa. (Gde?)

Svakog dana deda kupuje novine.Kada deda kupuje novine? Deda kupuje novine svakog dana.

Re~i svakog dana ozna~avaju vreme kada se vr{i radwa. (Kada?)

Branko je izvanredno svirao.Kako je Branko svirao? Branko je izvanredno svirao.

Re~ izvanredno ozna~va na~in vr{ewa radwe. (Kako?)

11

ОВО ЗНАМ

ZNAcI INTERPUNKcIJE

ta~ka uzvi~nik upitnik

. ? !

VRSTE RE^ENIcA

PO ZNA^EWU PO OBLIKU

OBAVE[TAJNA POTVRDNA

ODRI^NAUPITNA

ZAPOVEDNA

UZVI^NA

Vetar duva. Marko jeде кекс.

Marko не jeде кекс.Kad si bio na moru?

Idi u prodavnicu!

Ura, dolaze gosti!

да

NE

GLAVNE RE^I U RE^ENIcI

Ana peva.

subjekat predikat

Re^i RAzli^itog oBlikA, A iStog ili Sli^Nog zNA^eWA

U datim pemama, velikim slovima su napisane re~i

razli~itog oblika, a istog ili sli~nog

zna~ewa.

VIKA ili DREKA

]EBE ili DEKA

SESTRA ili SEKA

MRQA ili FLEKA

SVESKA ili TEKA

VEWA ili KLEKA

ZE^I] ili ZEKA

SMR^A ili SMREKA

DEDA ili DEKA

ODJEK ili JEKA.

Du{an Radovi}

PO DVA IMENA

Re~i mogu da imaju razli~ite oblike, a isto ili sli~no zna~ewe. Koju }emo re~ koristiti zavisi od nas samih.

Mo`e OKVIR, mo`e RAM,

Mo`e STID, mo`e SRAM.

Mo`e KU]A, mo`e DOM,

Mo`e KR[, mo`e LOM.

Mo`e IZVOR, mo`e VIR,

Mo`e GOZBA, mo`e PIR.

Mo`e POKLON, mo`e DAR,

Mo`e ^A\A, mo`e GAR.

Mo`e BAJKA, mo`e MIT,

Mo`e BARA, mo`e RIT. Nikola Drenovac

13

14

Re^i iStog oBlikA, A RAzli^itog zNA^eWA

U na{em jeziku postoje re~i koje imaju isti

oblik, a razli~ito zna~ewe. U datim re~enicama takve re~i

su podvu~ene.

Pro~itaj glasno podvu~ene re~i u re~enicama.

Igor je imao kovrxavu kosu. dlaka na qudskoj glavi

Tata je kupio kosu. poqoprivredna alatka

Deda je oti{ao u grad.

naseqeno mesto

Danas je pao grad.

vremenska nepogoda

Baka Ru`a je pravila slatko od ru`a.

`ensko ime vrsta cveta

Stonoga ima sto nogu. Ma{a je stavila vazu na sto.

Tetka Dana }e doputovati za dva dana.

Pojedine re~i istog oblika, a razli~itog zna~ewa pi{u se i izgovaraju na isti na~in. Ipak, postoje i re~i koje imaju isti oblik, razli~ito zna~ewe i razli~ito se izgovaraju.

“

Re^i koJe zNA^e Ne[to umAWeNo i uve]ANo

U datim re~enicama

istaknute re~i zna~e ne{to umaweno.

Maja je imala crvenkastu haqinu.Petar je imao zelenkast xemper.

Ako je Majina haqina samo malo crvena, ka`emo da je crvenkasta.Ako je Petrov xemper samo malo zelen, ka`emo da je zelenkast.

Dok neko pije– ja pijuckam.Dok neko grize– ja samo grickam.Dok neko peva– ja pevuckam.

U slede}im re~enicama podvu~ene

su re~i koje zna~e ne{to uve}ano.

Dok neko drema– ja дремуckam.Dok neko radi– ja raduckam...

I tako malo, sitno `ivuckam.

MALI @IVOT

Neda je ~itala zanimqivu kwigu. Neda je ~itala zanimqivu kwi`urinu. Branko je kupio crne cipele. Branko je kupio crne cipeletine.U ku}i je `ivela ma~ka Mara. U ku}etini je `ivela ma~ketina Mara.

U bari je kreketala `aba. U barici je kreketala `abica.

Barica je mala bara.@abica je mala `aba.

Na grani je cvrkutala ptica. Na gran~ici je cvrkutala pti~ica.

Gran~ica je mala grana.Pti~ica je mala ptica.

15

ОВО ЗНАМ

RE^I RAZLI^ITOG OBLIKA, A ISTOG ILI SLI^NOG ZNA^EWA

RE^I ISTOG OBLIKA, A RAZLI^ITOG ZNA^EWA

RE^I KOJE ZNA^E NE[TO UMAWENO I UVE]ANO

vre}a ili xak u~enik ili |ak sna`an ili jak

UMAWENO uveЋano

pri~ati govoriti-besediti-zboriti-kazivati-izlagati-besediti

Baka Duwa je nabrala punu korpu duwa.

`ensko ime vo}e

Tetka Nada se mom dolasku nada.

Deda Luka je kupio kilogram luka.

slon~i} slon slon~ina

avion~i} avion avion~ina

leptiri} leptir leptirina

{umica {uma {umetina

16

ИМЕНИЦЕ

Svaki predmet ima ime,svaki pojam, svako lice,grad, planina, more, reka...to su na{e imenice.

Ispri~aj {ta je prikazano na ovom crte`u.

Imenice su re~i koje imenuju bi}a, stvari i pojave.

torba

torba

paw

vetar

vetar

oblak

ptica

oblak

duga

duga

ki{a

ki{a

frula

frula

kapa

kapa

drvo

drvo

pastir Marko

pastir Marko

ovca

ovca

pas [arko

pas [arko

potok

riba

cvet

cvet

POJAVEBI]A PREDMETI

17

zAJeDNi^ke i vlAStite imeNiCe

ZAJEDNI^KE IMENIcE

Re~i које ozna~avaju zajedni~ka imena za vi{e bi}a, predmeta i pojava sa istim ili sli~nim osobinama nazivaju se zajedni~ke imenice. One se pi{u malim slovom.

VLASTITE IMENIcE

Marina i Luka su letovali na planini Zlatibor. Bili su i na reci Tari. Dru`ili su se sa ribarom Markom iz U`ica. Sa wima je bio i pas [arko. Posetili su etnoselo Sirogojno.

Upoznali su pletiqe Mariju i Milicu.

Re~i Marina, Luka, Marko, Marija i Milica su vlastita imena qudi. U`ice i Sirogojno su vlastita imena naseqenih mesta.Zlatibor je vlastito ime planine, a Tara vlastito ime reke.[arko je vlastito ime psa.

Vlastita imena qudi, `ivotiwa, sela, gradova, planina i reka su vlastite imenice i pi{u se velikim po~etnim slovom.

Kud god pogledamo vidimo razne predmete, qude, biqke, `ivotiwe, pojave...

Sve to ima svoje ime.

`ivotiwe biqke predmeti

18

рибаовца

{argarepa

hrast јела

столица

{oqa

lopta olovka

luk

зец lisica

RoD i BRoJ imeNiCA

TAJ petao TA koko{ka TO pile

Imenice mogu biti mu{kog, `enskog i sredweg roda.

Imenica petao je mu{kog roda.Imenica koko{ka je `enskog roda.Imenica pile je sredweg roda.

Pomo}u re~i TAJ, TA i TO lako mo`emo odrediti rod imenica.

ROD IMENIcA

BROJ IMENIcA

pile more brdo

Ja sam петао. Ja sam

пile.

Ja sam koko{ka.

TAJ TA TO MU[KI ROD @ENSKI ROD SREDWI ROD

petao prozor krevet

koko{ka klupaslika

ku}a ma~ka ku}e ma~ke

Kad je jedno JEDNINA je. Kad je vi{e MNO@INA je.

Zajedni~e imenice mogu da budu u jednini i u mno`ini.

Vlastite imenici su u jednini. Postoje i izuzeci jer se vlastite imenice ponekad koriste i u obliku mno`ine.(Sremski Karlovci, Nikolinci, Novi Banovci, Vreoci...)

19

ОВО ЗНАМ ОВО ЗНАМ

IMENIcE

IMENIcE

BI]A PREDMETI POJAVE

kru{ka kwiga jutro lisica prozor leto hrast klupa oluja

ZAJEDNI^KE – pas, ku}a, sat, stolica, kupus

VLASTITE – Beograd, Tara, Ibar, Zlatibor, Milan

BROJ IMENIcA

jednina mno`ina

prozor prozori marama marame brdo brda

ROD IMENIcA

`enski rod mu{ki rod sredwi rod (TA) (TAJ) (TO)

olovka ma~ak selo sveska kaput nebosijalica ormar drvo

20

Ana ~ita kwigu. Pas @u}a le`i. Ptica cvrku}e.

Iznenada je po~elo da grmi. Ki{a pqu{ti.

glAgoli

Ka`i mi, bako, bakice mila,Krhko je moje znawe,Da li glagoli stvarno kazujuRadwu, zbivawe i stawe?

Podvu~ene re~i u datim re~enicama nazivamo glagolima.

Glagoli su re~i koje ozna~avaju radwu, stawe i zbivawe.

GLAGOLI

RADWA STAWE ZBIVAWE

u~i drema grmi

crta le`i sne`i

svira pati svawiva

peva ose}a pqu{ti

Kazuju, du{o, kazuju, zlato,I radost i qubav i sre}u,Samo ti u~i, jedino moje,Ja ti smetati ne}u. J. K.

21

SADA[We, pRo[lo i BuDu]e vReme

Sada sviram violinu.Ju~e sam igrao ko{arku.

Sutra }u voditi psa u {etwu.

De~ak Petar je ispri~ao {ta radi, {ta je radio i {ta }e raditi.

U prvoj re~enici de~ak pri~a {ta radi sada, u sad{wem vremenu. U drugoj re~enici de~ak pri~a {ta je radio ranije, u pro{lom vremenu.U tre}oj re~enici pri~a {ta }e raditi posle, u budu}em vremenu.

Glagolima mo`emo ozna~iti ono {ta se dogodilo u pro{losti, {ta se doga|a sada i {ta }e se tek dogoditi.

PRO[LOST SADA[WOST BUDU]NOST

Luka je plivao. Luka pliva. Luka }e plivati.

Sawa je plakala. Sawa pla~e. Sawa }e plakati.

Ki{a je pqu{tala. Ki{a pqu{ti. Ki{a }e pqu{tati.

Sestri }u kupiti lutku. Nau~io sam tablicu mno`ewa.

Mira svira klavir. U vrtu }u zasaditi crvene ru`e.

Posetila sam bolesnog druga. Milan peva u {kolskom horu.

sada{wost

pro{lost

budu}nost

22

Ja tr~im. Mi tr~imo.Ti tr~i{. Vi tr~ite.On, ona, ono tr~i. Oni, one, ona tr~e.

Ja певам. Mi pevamo.Ti пева{. Vi pevate.On, ona, ono peva. Oni, one, ona pevaju.

Ja pla~em. Mi pla~emo.Ti pla~e{. Vi pla~ete.On, ona, ono pla~e. Oni, one, ona pla~u.

JEDNINA MNO@INA

JA – prvo lice MI – prvo liceTI – drugo lice VI – drugo liceON, ONA, ONO – tre}e lice ONI, ONE, ONA – tre}e lice

liCe i BRoJ glAgolA

Glagoli imaju posebne oblike za razli~ita lica.

JA i TI To smo MI.ON i TI To ste VI.Kad ka`em MI, tu sam i JA.Kad ka`em VI, tu si i TI.Kad ka`em ONI, tu su i ON, ONA i ONO.

JA lice koje govori (govorno lice)TI lice sa kojim se govori (sagovornik)ON, ONA, ONO lice koje nije sa govornikom i sagovornikom.

Glagol mo`e biti u prvom, drugom i tre}em licu jednine ili mno`ine.

23

potvRDNi i oDRi^Ni oBlik glAgolA

POTVRDNI OBLIK ODRI^NI OBLIK

Ja sviram. Ja ne sviram.Ti svira{. Ti ne svira{.On svira. On ne svira.Ona svira. Ona ne svira.Ono svira. Ono ne svira.

Ja spavam. Ja ne spavam.Ti spava{. Ti ne spava{.On spava. On ne spava.Ona spava. Ona ne spava.Ono spava. Ono ne spava.

Mарија vozi trotinet. Mарија ne vozi trotinet.

Luka pla~e. Luka ne pla~e.

Potok ne `ubori.Potok `ubori.

Glagoli mogu biti u potvrdnom i odri~nom

obliku.

U datim re~enicama glagoli su napisani u potvrdnom i

odri~nom obliku.

24

ОВО ЗНАМОВО ЗНАМ ОВО ЗНАМ

GLAGOLI

RADWA STAWE ZBIVAWE

pisati stajati cvetati kopati le`ati grmeti pevati sedeti ki{iti

GLAGOLSKA VREMENA

PRO[LOST SADA[WOST BUDU]NOST (pre) (sada) (posle)

svirala sam sviram svira}u le`ao sam le`im le`a}u gledao sam gledam gleda}u

LIcE I BROJ GLAGOLA

JEDNINA MNO@INA

Ja sedim Mi sedimo Ti sedi{ Vi sedite On, ona, ono sedi Oni, one, ona sede

25

pRiDevi

SLIKAR SIMA

Mali Sima dara ima.Naslikao bojicama:sme{nu kravu – svu zelenu,bujnu travu – svu crvenu,krivu reku – naranxastu,vitu brezu – qubi~astu,sme{no prase – mastiqavoi na grani – belu vranu.A deca mu dela kude:#[ta je ovo?” svi se ~ude.

Stevo Pupovac

U datoj pesmici navedene su osobine bi}a i reke koju je Sima naslikao.

sme{na krava bujna trava kriva reka vita breza sme{no prase bela vrana

Pridevi su re~i koje stoje uz imenice i bli`e ih odre|uju po osobini ili pripadawu.

26

NA IZLETU

Bio je sun~an dan. Ivana je sa roditeqima krenula na izlet. Uski krivudavi put ih je vodio do rascvetale livade. Prolazili su pored brzog potoka. @uborila je bistra voda. Duvao je lagani povetarac. Zelena livada je bila ukra{ena belim radama, qubi~astim i crvenim glavicama rascvetale deteline, `utim masla~kom, {arenim leptiri}ima i vrednim p~elama. Pti~ji cvrkut se rasprostirao na sve strane. Pse}i lave` je dopirao iz daqine. Lepo su se proveli na izletu. Tatin {e{ir Ivana je okitila livadskim cve}em. Maminu korpicu su napunili {umskim pe~urkama. Na povratku su pro{li kroz kom{ijin vo}wak. Kad su do{li ku}i, bili su umorni.

Uz imenice u tekstu #Na izletu” su posebno istaknute neke re~i koje pobli`e kazuju kakvo je ne{to i ~ije je ne{to.

sun~an dan uski krivudavi put rascvetala livada brzi potok bistra voda zelena livada bele rade qubi~aste i crvene glavice rascvetala detelina `uti masla~ak {areni leptiri}i vredne p~ele

Re~i koje opisuju kakvo je ne{to nazivaju se opisni pridevi.

pti~ji cvrkut pse}i lave` tatin {e{ir livadski cvet mamina korpica {umske pe~urke kom{ijin vo}wak

Re~i koje pokazuju svojinu, ~ije je {ta ili kome (~emu) ne{to pripada zovu se prisvojni pridevi.

27

RoD i BRoJ pRiDevA

PRIDEV IMENIcA ROD BROJ

{kolska klupa `enski jednina

gladni golubovi mu{ki mno`ina

visoko drvo sredwi jednina

ofarban prozor mu{ki jednina

`ute kru{ke `enski mno`ina

zeleno jaje zeleno poqe zeleno odelo

zeleni skakavac zeleni list zeleni `bun

zelena livada zelena gusenica zelena `aba zelena grana

mu{ki rod `enski rod sredwi rod

ZELENO

Na zelenoj livadi je bio zeleni skakavac. Zelena gusenica je {etala po zelenom listu. U zelenom `bunu je bilo zeleno jaje. Zelena `aba je skakutala po zelenom poqu. Na zelenoj grani je obe{eno zeleno odelo.

U tekstu #Zeleno” uz svaku imenicu stoji isti pridev. Pridev prima rod od imenice uz koju stoji. Sla`e se sa imenicom u rodu.

Pridevi su trorodne re~i. Oni imaju posebne, razli~ite oblike za sva tri roda. Sla`u se sa imenicom uz koju stoje i

u rodu i u broju.

28

upRAvNi govoR

U datom tekstu su istaknute re~i koje su izgovorili brat i sestra.

PRIJATEQSKO DOPISIVAWE

Do{la sam ku}i i videla da da moj mla|i brat vu~e olovkom po papiru.

On mi se odmah pohvali: #Pogledaj, pi{em pismo Sa{i”.

#Pa ti jo{ ne ume{ da pi{e{”, rekoh mu.

#Ni{ta zato”, odgovori on, #ni Sa{a ne ume da ~ita”.

Tu|e re~i napisane ta~no onako kako ih je neko izgovorio nazivaju se upravni govor. Upravni govor obele`avamo znacima koji se nazivaju navodnici. Umesto navodnika, upravni govor se ponekad u kwi`evnim tekstovima obele`ava crtom.

Re~i kojima se ozna~ava ko govori ili kome pripada upravni govor nazivaju se pi{~eve re~i.

Upravni govor mo`emo pisati na tri na~ina.

1. na~in Lena je rekla: #Danas sam kupila kwigu”.

pi{~eve re~i upravni govor

2. na~in #Danas sam kupila kwigu”, rekla je Lena.

upravni govor pi{~eve re~i

3. na~in #Danas sam” , rekla je Lena, “kupila kwigu”.

upravni govor pi{~eve re~i upravni govor

MA^AK OTI[AO U HAJDUKE (odlomak)

– Djeda-Tri{o – javi se ma~ak pospan i lijen – djeda-Tri{o, ~uje{, ulovi mi jednog mi{a.

– Mi{a! Kakvog mi{a, ro|eni? – za~udi se djeda. – Nikad nisam lovio mi{eve. A, hvala bogu, ima ih dosta u na{oj vodenici, jo{ }e ti brkove odgristi kako uvijek spava{... Ne}u, lovi sam!

Branko ]opi}

Umesto navodnika, upravni govor se ponekad u kwi`evnim tekstovima obele`ava crtom.

29

ОВО ЗНАМ ОВО ЗНАМ

pi{~eve re~i

pi{~eve re~i

pi{~eve re~i

upravni govor

upravni govor

upravni govor upravni govor

UPRAVNI GOVOR

Jazavac upita: #Da ti nisi kakav ro|ak psima?”1. na~in

2. na~in

3. na~in

#Da ti nisi kakav ro|ak psima?”, jazavac upita.

#Da ti nisi”, jazavac upita #kakav ro|ak psima?”

Pridevi se sla`u sa imenicom uz koju stoje i u rodu i u broju.

PRIDEVI

OPISNI PRISVOJNI (Kakvo je ne{to?) (^ije je ne{to?)

JEDNINA MNO@INA mu{ki rod pametan de~ak pametni de~aci

`enski rod pametna devoj~ica pametne devoj~ice

sredwi rod pametno dete pametna deca

30

pRAvopiS

Ja stanujem у

Kosovskoj ulici.

upotReBA velikog SlovA u piSAWu imeNA NARoDA

Svake godine u Beogradu se odr`ava #Radost Evrope”, susret dece iz evropskih zemaqa. Tada se deca iz Srbije dru`e sa vr{wacima: Hrvatima, Sovencima, Ma|arima, Bugarima, Grcima, Italijanima, [ve|anima, Francuzima, Nemcima i ostalim Evropqanima. Svi se oni trude da {to boqe predstave svoju zemqu. Kroz pesmu i igru deca Evrope se upoznaju i dru`e. Ono {to je najlep{e su prijateqstva koja nastaju me|u wima.

Imena naroda i pripadnika naroda pi{u se velikim po~etnim slovom.

Srbi – Srbin, Srpkiwa Hrvati – Hrvat, Hrvatica Ma|ari – Ma|ar, Ma|aricaRumuni – Rumun, RumunkaAlbanci – Albanac, AlbankaFrancuzi – Francuskiwa, Francuz

Imena naroda i pripadnika naroda pi{u se velikim

po~etnim slovom.

POZDRAV

Oj Mese~e, oj putni~e,^uj {ta tebi Drago kli~e:Kada kli~e{ oko ZemqePozdravi mi prijateqe!Pozdravi mi decu svetaOd Teksasa do Tibeta!Pozdravi mi Meksikance!Pozdravi mi Peruance!Pozdravi mi Marokonce!Pozdravi mi Indijance!Pozdravi mi Belgijance!Pozdravi mi Holan|ane!Pozdravi mi Kana|aneI Al`irce i Burmance!I Sudance i Japance!Nosim pozdrav crnoj deci!Nosim pozdrav `utoj deci!Nosim pozdrav svima – reci!

Stevo Pupovac

DR@AVA NAROD MU[KARAc @ENA

^e{ka ^esi ^eh ^ehiwaSlovenija Slovenci Slovenac SlovenkaGr~ka Grci Grk GrkiwaNema~ka Nemci Nemac Nemica

U datoj pesmi imena naroda su posebno

istaknuta.

32

upotReBA velikog SlovA u piSAWu vi[e^lANiH geogRAFSkiH imeNA

U na{oj domovini ima mnogo gradova i sela ~ija se imena sastoje od dve ili vi{e re~i.

Gradovi su: Novi Sad, Novi Pazar, Smederevska Palanka, Sremska Mitrovica, Velika Plana, Vladi~in Han...

Sela su: Velika Krsna, Banatsko Novo Selo, Velika Ivan~a, Ba~ki Jarak, Srpska crwa, Ba~ko Petrovo Selo...

Dr`ave su: Velika Britanija, Sjediwene Ameri~ke Dr`ave, Severna Koreja...

Reke su: Velika Morava, Zapadna Morava, crni Timok, Beli Drim... Planine su: Stara planina, [ar planina, Suva planina, Fru{ka gora... Jezera su: Pali}ko jezero, Vlasinsko jezero, \erdapsko jezero...

Zapamtio sam kako se pi{u vi{e~lana geografska imena.

U vi{e~lanim imenima reka, planina i jezera velikim po~etnim slovom pi{u sesamo prva re~, a druga i ostale re~i samo ukoliko su vlastite imenice.

U vi{e~lanim imenima dr`ava, gradova i sela svaka re~ pi{e se velikim po~etnim slovom.

33

piSAWe NASlovA kWigA, ^ASopiSA i NoviNA

Lukina porodica svakodnevno kupuje novine. Tata ~ita #Politiku”, mama #Blic”, a baka #Bazar”. Luka u popodnevnim satima ~ita ~asopise #[kolarac” i #Neven”. Omiqena kwiga mu je #Do`ivqaji Toma Sojera”. Wegov deda Vidoje ~ita kwigu #Starac i more”.

Naslovi kwiga i imena ~asopisa i novina pi{u se velikim po~etnim slovom i obi~no se obele`avaju navodnicima.

piSAWe imeNA pRAzNikA

Neda proslavqa Novu godinu na planini. Sa drugarima je pripremila program za Savindan. U februaru }e u~estvovati u pripremi programa za Dan dr`avnosti Republike Srbije. Svake godine za Osmi mart, Dan `ena, putuje na more. Sa prijateqima proslavqa Praznik rada i Dan pobede. Imena praznika pi{emo velikim po~etnim slovom.Ako je ime praznika sastavqeno od vi{e re~i, samo prvu re~ pi{emo velikim po~etnim slovom.

Velikim po~etnim slovom pi{u se i vlastite imenice koje su deo imena.

Praznici su posebni dani u godini koji se posebno obele`avaju i

naj~e{}e su neradni dani.

34

ULICA VUKA KARAXI]A

12

piSAWe NAzivA uliCA

Ana `ivi u Novom Be~eju. Ona stanuje u Ulici Svetozara Mileti}a. Wena drugarica Jana stanuje u Wego{evoj ulici. Svakodnevno se sastaju na Trgu oslobo|ewa i odlaze u {etwu Ulicom lipa. Wihova {kola se nalazi u Bulevara vojvode Putnika.

Nazive ulica pi{emo velikim po~etnim slovom. Ako se naziv ulice sastoji od vi{e re~i, velikim po~etnim slovom pi{emo prvu re~ i sve vlastite imenice.

Ja stanujem u Ulici carice Milice.

Moj najboqi drug stanuje u Sremskoj ulici.

35

36

ОВО ЗНАМ

Velikim po~etnim slovom pi{em

po~etak re~enice, li~no ime, prezime и ime grada.

De~ak Ivan Peri} je otputovao u Vr{ac.

VELIKIM PO^ETNIM SLOVOM PI[U SE:

imena naroda i pripadnika naroda

vi{e~lana imena dr`ava, gradova i sela

imena reka, jezera i planina

nazivi ulica i trgova

imena praznika

U pliva~koj trci na Velikoj Moravi pobedio je Slovenac Tom ^ebular.

Ivana je otputovala u Veliku Britaniju.

Dragana ure|uje ~asopis #Naj”.

Moja omiqena bajka je #Sne`ana i sedam patuqaka”.

Moja tetka `ivi u Beogradu, u Ulici vojvode Mi{i}a.

Praznik Prvi maj se proslavqa u Srbiji.

37

piSAWe DAtumA

Ta~no ozna~en dan, mesec i godina zove se datum.

Datume pi{emo na vi{e na~ina.

pRAvilNo NApiSANi DAtumi

Ivan je ro|en 24. 8. 2003. godine.

Branko je dobio nagradu 15. 6. 1998. god.

Dana{wi datum je 15. septembar 2010.

Moja baka je ro|ena 9. VII 1952. godine.

Dedina ku}a je sagra|ena 7. H 1934. godine.

Kada pi{emo datume iza arapskih rednih brojeva uvek se pi{e ta~ka. Iza posledweg broja nije neophodno dodavati re~ godine ili god.

Mesec u godini mo`emo napisati slovima i arapskim ili rimskim brojem. Iza rimskih brojeva ne pi{emo ta~ku.

Ja sam pravilno napisala datum svog ro|ewa na ~etiri

na~ina

12. maj 1999. godine

12. 5. 1999. godine

12. V 1999. godine

12. 5. 1999.

37

24 dvadeset ~etiri 53 sto pedeset tri

765 sedamsto {ezdeset pet 509 petsto devet

248 dvesta ~etrdeset osam 622 {eststo dvadeset dva

piSAWe BRoJevA SlovimA

Brojeve pi{emo ciframa i slovima

(re~ima).

BROJ PRAVILNO NEPRAVILNO

11 jedanaest jedanajest

13 trinaest trinajest

15 petnaest petnajest

19 devetnaest devetnajest

20 dvadeset dvaest

50 pedeset petdeset

60 {ezdeset {estdeset

U vi{e~lanim brojevima sve se re~i pi{u odvojeno. Izme|u pretposledwe i posledwe re~i mo`e, ali ne mora, stajati veznik i.

100 sto ili stotina

200 dvesta ili dve stotine

300 trista ili tri stotine

400 ~etiristo ili ~etiri stotine

600 {eststo ili {est stotina

sto pedeset tri153

38

piSAWe Re^Ce Ne uz glAgole, pRiDeve i imeNiCe

piSAWe Re^Ce li

Milan ne voli da peva u horu.Vawa ne zna gde joj je sveska.Ne `elim se sva|ati sa tobom.Jana ne mo`e da na|e kqu~.

Re~cu Ne pi{emo odvojeno od glagola.

Dobar ~ovek nema neprijateqa.

Ivan je do`iveo saobra}ajnu nesre}u.

Moj deda je nepismen.

Luka je nesta{an de~ak.

Nemam vremena za pri~u. Molim te, nemoj se qutiti!Danas nisam raspolo`ena za igru.Rekla sam da se ne}u takmi~iti.

Izuzetka ~etiri znam: NE]U, NEMOJ, NEMAM i

NISAM.

U upitnim re~enicama koristimo upitnu re~cu LI. Upitna re~ca LI pi{e se odvojeno od ostalih re~i.

Da li si pro~itao kwigu? Jesi li bila u pozori{tu?

Ima{ li loptu? Ho}e{ li i}i na izlet?

Je li Ivan svirao? Mo`e{ li mi pomo}i?

Re~cu NE pi{emo sastavqeno sa imenicama i pridevima.

39

Suglasnik J se ne pi{e i ne izgovara izme|u samoglasnika I i O.

bijo – bio radijo – radio u~ijo – u~io nosijo – nosio vozijo – vozio stadijon – stadion u~ijonica – u~ionica

Tata je nosio xak bra{na. Jovan je snimio nekoliko pesama.

Ma~ak je popio mleko. Janko je otkrio prevaru.

Suglasnik J se izgovara i pi{e izme|u samoglasnika O i I.

koi – koji boice – bojice broim – brojim stoim – stojim moi – moji spoiti – spojiti boiti – bojiti

Kroja~ kroji odela. \ak boji crte`. Kupila sam bojice. Baka broji pili}e.

piSAWe SkRA]eNiCA

Iza nekih skra}enih re~i pi{emo ta~ke.

u~enik – u~. strana – str. ulica – ul. broj – br.

godina – god. profesor – prof. mno`ina – mn. ~lan – ~l.

Postoje skra}enice koje pi{emo bez ta~ke.

doktor – dr magistar – mr gospo|a – g|a gospo|ica – g|ica

Skra}enice za merne jedinice se mogu pisati ćirilicom i latinicom.

metar – m или м decimetar – dm или дм kilometar – km или кмkilogram – kg или кг dekagram – dkg или дкг gram – g или гlitar – l или л decilitar – dl или дл centilitar – cl или цл

piSAWe SuglASNikA J

U na{em jeziku se pojedine re~i skra}uju.

Re~i se skra}uju po utvr|enim pravilima. Skra}ene re~i se

nazivaju skra}enice.

40

pRAvilNo izgovARAWe glASovA ^, ], X, \ i H

Pred tobom je nekoliko re~i u kojima su nalaze i glasovi ~, }, x, | i h. Pogre{nim izgovorom jednog glasa mo`e da se dobije druga re~ koju nismo hteli da ka`emo.

Izgovori brzo, br`e i najbr`e date brzalice.

^etiri ~av~i}a na ~un~i}u ~u~e}i ciju~u.Razraste li se ora{~i} u vr{~i}?^okan~i}em }e{ me, ~okan~i}em }u te.

Izgovaraj jasno i glasno napisane re~i.

41

~eki} gran~ica la|a hu~i

kqu~i} ~isto}a bih

xemper |ur|evak vre}a xip

xem xeparo{ vo}e

ma~ka odmah klup~i} xungla

hladno}a uxbenik ~am~i}

oxa~ar odmah ho}u nov~anik

obla~i} ~u|ewe xep~i}

prole}e vre}a ~u~ati opan~i}

oxak hemi~ar ro|endan

hladovina vrh ~a| unu~i}i

posu|e hrast pehar

smeh devoj~ica pohvala tiho

xez vazduh le|a

le|a gro`|e otaxbina srxba

pixama pra}ka nov~i}

NAglA[eNi i NeNAglA[eNi Slogovi u Re^imA

Pri izgovoru pojedinih re~i zapa`amo da se jedan slog u re~i jasnije ~uje od drugih slogova, posebno se

nagla{ava.

Re~i obi~no imaju samo po jedan nagla{eni slog.

Slog koji se jasnije i ja~e ~uje zove se nagla{eni slog. Slogovi koji se slabije ~uju zovu se nenagla{eni slogovi.

U datim re~ima nagla{eni slog smo pisali velikim slovima. Poku{aj da izgovara{ napisane re~i vode}i ra~una o nagla{enim slogovima.

MAJka lePOta `iVOtiwa KOpati floMAster ZIma

MAJ-ka le-PO-ta `i-VO-ti-wa

KO-pa-ti flo-MA-ster ZI-ma

nagla{eni slog

nagla{eni slog

nagla{eni slog

nagla{eni slog

nagla{eni slog

nagla{eni slog

nenagla{eni slog

nenagla{eni slog

nenagla{eni slog

nenagla{eni slog

nenagla{eni slog

nenagla{eni slog

U re~ima istog oblika, a razli~itog zna~ewa mo`e da postoji i razlika u izgovoru. Te re~i mogu imati i naglasak na istom slogu, ali je on u nekim kratak, a u nekim dug.

Pro~itaj re~enice i obrati posebnu pa`wu na izgovor podvu~enih re~i.

Tetka Dana }e doputovati za dva dana.

Baku Zoru sam probudila u zoru.

De~ak Luka se najeo luka.

42

Re^eNi^NA iNtoNACiJA

Pro~itaj glasno napisane re~enice. Da li istom ja~inom glasa ~ita{ ove re~enice?

Mira je preskakala vija~u. Dodaj mi tawir!

Danas je padala ki{a. Gde si bio?

Jesi li to razumeo? Idi u {kolu!

Napisane re~enice smo razli~ito pro~itali. Negde smo spu{tali, a negde podizali glas. To razli~ito ~itawe – spu{tawe i podizawe glasa u re~enici nazivamo intonacijom. Intonacija se najboqe uo~ava kod izgovarawa razli~itih re~enica po zna~ewu. Kad izgovaramo re~enice sa ta~kom, na kraju spustimo glas i zastanemo.

NAglA[eNe i NeNAglA[eNe Re^i

Pri ~itawu i izgovorawu re~enica, nagla{avawem pojedinih re~i isti~emo ono {to nam je najva`nije. U na{em jeziku neke re~i ~ine nagla{enu celinu sa re~ju ispred ili sa re~ju iza sebe.

Datu re~enicu pro~itaj na razli~ite na~ine. Poku{aj da naglasi{ re~i koje su podvu~ene. Pri razli~itom nagla{avawu odre|enih re~i, ista re~enica }e razli~ito

zvu~ati.

Neka sada Ana donese {e{ir. Ko treba da donese {e{ir?

Neka sada Ana donese {e{ir. Kad treba da donese {e{ir?

Neka sada Ana donese {e{ir. [ta treba da donese?

43

44

ОВО ЗНАМ

PISAWE DATUMA

PISAWE RE^cE NE PISAWE RE^cE LI

PISAWE SUGLASNIKA J

pi{e se izme|u samoglasnika O i I.

brojim stojim kojim bojica

ne pi{e se izme|u samoglasnika I i O.

u~ionica stadion avion radio

odvojeno od glagola

sastavqeno sa imenicama i pridevima

izuzeci: ne}u, nemoj, nemam, nisam

u upitnim re~enicama odvojeno od drugih reči

Datum pi{emo na vi{e

na~ina.na~ina.

15. 9. 2010. 15. septembar 2010. god.15. IX 2010. godine.

45

kultuRA izRA@AvAWA

“Била је то велика, прекрасна башта,

пуна меке, зелене траве, из које је ту

и тамо вирио покоји цвет,

леп као звезда. А у пролеће би

процветало дванаест бресквиних

дрвета и расуло се у цветиће

сличне ружичастим бисерима,

и тако би башта блистала у

ш

аренилу које би сменила тек јесен

богата плодовима. Птичице су

скакутале по гранама и певале

тако умилно да су деца

престајала да се играју

и занесено слушала њихов пој”.

pRepRi^AvAWe

Svaki pro~itani tekst mo`emo prepri~ati svojim re~ima. Prepri~avamo pri~e, bajke, basne, doga|aje, do`ivqaje, snove... Prepri~avati se mogu filmovi, pozori{ne predstave, radijske i televizijske emisije...

Svako prepri~avawe treba da bude jasno i razumqivo. Ono mo`e da bude op{irno i sa`eto. Op{irno prepri~avawe nekog teksta podrazumeva prepri~avawe svega {to smo pro~itali. Prepri~avawe mo`e da bude na osnovu plana. Mo`e da bude usmeno i pismeno. Pri sa`etom prepri~avawu izdvajamo ono {ta je najva`nije i samo to prepri~avamo. U toku prepri~avawa neophodno je da vodimo ra~una o redosledu doga|awa.

U tvojoj ~itanci nalazi se pri~a #Samo}a” Branka

V. Radi~evi}a. Pro~itaj pri~u i usmeno je prepri~aj na osnovu

slede}eg plana.

. Susret s malom pticom

. Pti~ica se ne boji

. Hrawewe pti~ice

. cari}evo carstvo

. Dru`ewe s pti~icom se nastavqa

. Pobedili smo samo}u

Samostalno sa~ini sa`et plan neke pozori{ne predstave ili televizijske emisije za decu. Na osnovu takvog (sa`etog) plana prepri~aj pozori{nu predstavu ili televizijsku emisiju.

Sa~ini i ti svoj plan prepri~avawa pri~e #Samo}a”. Napi{i plan u Radnoj svesci i pismeno prepri~aj pri~u.

46

47

pRi^AWe

Baki sam ispri~ala svoje do`ivqaje sa

letovawa.

Drugu sam ispri~ao pri~u o svom omiqenom

putovawu.

Posmatraj crte` i na osnovu onoga {to prikazuje, smisli zanimqivu pri~u. Neka tvoja pri~a bude uverqiva, uzbudqiva i ma{tovita. Pri~u napi{i u Radnoj svesci.

Pri~awe mo`e biti op{irno i sa`eto. Kad se odlu~imo da op{irno pri~amo tada ispri~amo sve {to smo do`iveli ili {to se dogodilo. Tom prilikom ne odvajamo ono {to je va`no i bitno, ve} iznosimo sve pojedinosti i doga|aje.

Ako odlu~imo da sa`eto pri~amo, tada iznosimo ono {to je najva`nije. Ono {to je mawe va`no izostavqamo. Bez obzira na to, da li pri~amo op{irno ili sa`eto, neophodno je da vodimo ra~una o redosledu doga|awa, jasnosti i povezanosti re~enica, prirodnosti i celovitosti onog {ta pri~amo. Bilo bi lepo kada bi u svakoj na{oj pri~i bilo {to

vi{e zanimqivih doga|aja.

opiSivAWe

Pisac Oskar Vajld je opisao i oslikao xinovu ba{tu. Deo tog opisa prenosimo iz pri~e #Sebi~ni xin” koja se nalazi u tvojoj ~itanci.

#Bila je to velika, prekrasna ba{ta, puna meke, zelene trave, iz koje je tu i tamo virio pokoji cvet, lep kao zvezda. A u prole}e bi procvetalo dvanaest breskvinih drveta i rasulo se u cveti}e sli~ne ru`i~astim biserima, i tako bi ba{ta blistala u {arenilu koje bi smenila tek jesen bogata plodovima. Pti~ice su skakutale po granama i pevale tako umilno da su deca prestajala da se igraju i zaneseno slu{ala wihov poj”.

Kako izgleda xinova ba{ta u prole}e? Koje ti se slike iz opisa posebno dopadaju?

Za opisivawe su posebno pogodni razni predeli, prirodne pojave, godi{wa doba, biqke, `ivotiwe, qudi, prostorije... Svakom opisivawu treba da prethodi pa`qivo posmatrawe svega {ta opisujemo. Veoma je va`no da zapazimo i uo~imo ono {to je karakteristi~no, ono {to smo do`iveli na poseban na~in svim na{im ~ulima.

Slikovitost opisa ostvarujemo re~ima. Ako opisujemo prirodu neophodno je da odabranim re~ima istaknemo slike prirode, ali i svoje utiske, ose}awa i raspolo`ewa (sve {to smo u prirodi zapazili ~ulima vida, sluha, mirisa...).

Opisivawe mo`e biti slobodno i po planu. Kratak tekst tako|e mo`e poslu`iti kao podsticaj za opisivawe.

U Radnoj svesci opi{i osobu koju najboqe poznaje{. Mo`e{ i sebe opisati. Pri opisivawu po|i od spoqa{weg obele`ja osobe. Opi{i osnovne karakterne crte i pona{awe u konkretnim `ivotnim okolnostima (postupci, reakcija, govor).

Opisivawe je slikawe re~ima. Re~i podsti~u na{a ~ula i mi svestrano do`ivqavamo to {to pisac prikazuje. Zato ka`emo da je pesni~ki jezik slikovit.

48

izve[tAvAWe

49

U Radnoj svesci napi{i izve{taj o jednoj uspeloj akcije svoje odeqewske zajednice. Ako `eli{ mo`e{ napisati izve{taj o nekom {kolskom takmi~ewu u~enika, o izvedenom izletu, ili o postignutom uspehu u u~ewu i pona{awu u~enika. Mo`e{ napisati i svoju kratku autobiografiju.

U toku {kolske godine odeqewske zajednice organizuju razne akcije. One mogu da budu humanitarne, sakupqa~ke, radne... O svakoj akciji odeqewske zajednice neophodno je da postoji neka zabele{ka, da se napi{e izve{taj.

Izve{taj pi{emo kada `elimo da obavestimo druge o na{im aktivnostima ili kada neko od nas tra`i da ga izvestimo, obavestimo o ne~em. Izve{tavamo o utakmicama, o raznim takmi~ewima, o izletima, o susretima sa poznatim li~nostima, o posetama i sli~no. Svaki izve{taj treba da bude zasnovan na istinitim ~iwenicama.

Ako `eli{ da izve{tava{ o nekom doga|aju, neophodno je da prikupi{ dovoqno va`nih i ta~nih podataka.

Izve{taj treba da bude kratak i da sadr`i:

. mesto i vreme akcije

. u~esnike u akciji

. postignute rezultate

. istaknute pojedince

. predloge za budu}e aktivnosti

Taj izve{taj treba da sadr`i:

. mesto i vreme doga|aja

. u~esnike doga|aja

. tok doga|aja

piSAWe RAzgleDNiCe i ^eStitke

Razglednice pi{emo i {aqemo onima koje volimo da bismo im time poru~ili da mislimo na wih.

Ovu razglednicu je napisala u~enica tre}eg razreda koja je zimski raspust provodila na Kopaoniku.

Dragi deda,

Nalazim se na Kopaoniku. Snega ima dosta. Svakodnevno se sankam i skijam. Sa drugaricom Majom sam bila na `i~ari. Ba{ sam sre}na i zadovoqna.

Voli te tvoja unuka Maja

Prima:

Ilija Luki}

Ђуре Јак{iћа 31

3 4 0 0 0 Крагујевац

^estitke se {aqu prijateqima, ro|acima, poznanicima...^estitaju se praznici, ro|endani, ven~awa i druge sve~anosti.

Dragi ujko

,

Sre}an 35

. ro|endan

i lep pr

ovod sa

Ivanom

`eli ti t

voj

sestri}

Luka!

Napi{i novogodi{wu ~estitku dragoj osobi.

50

piSAWe piSmA

Prima:

Sawa Markovi}

Вука Караџића 18

1 2 0 0 0 Poжаревац

Napi{i kratko pismo i po{aqi ga kome `eli{.

Na predwoj strani koverta pi{e se adresa primaoca, a na zadwoj strani pi{e se adresa po{iqaoca. Markica se uvek nalazi u gorwem desnom uglu koverta.

Ulciw, 3. avgust 2010. god.

Draga Sawa,

Pozivam te da do|e{ kod mene na letovawe. Pla`a je peskovita i ~ista. Ima mnogo suncobrana koji su napravqeni od nekog pru}a. Izgledaju kao iz bajke. Voda je divna za kupawe. Svakodnevno plivam i u`ivam. Upoznala sam nove drugare. Judit je iz Subotice, a Enis iz Sarajeva. Ba{ se lepo zabavqamo i dru`imo. Jedva ~ekam da nam se i ti pridru`i{. Javi kad dolazi{.

Voli te i pozdravqa tvoja drugarica Neda

________________

______________

________________

[aqe:

Neda Jovanovi}

Медитеранска 4а

85360 Улцињ

oslovqavawe

mesto i datum

pozdrav i potpis

sadr`

aj p

ism

a

51

AutoBiogRAFiJA – tekst u kojem autor opisuje svoj `ivot od ro|ewa do trenutka pisawa

ANtologiJA – zbirka odabranih tekstova raznih pisaca, zbornik

AutoRSkA BAJkA – pripovetka fantasti~ne sadr`ine kojoj je poznat autor

BAJkA – fantasti~na pri~a u kojoj se govori o nestvarnim ili izmi{qenim bi}ima i pojavama

BASNA – kratka pri~a u kojoj su glavni junaci `ivotiwe sa qudskim osobinama; zavr{ava se poukom ili naravou~enijem

DRAmA – vrsta kwi`evnog dela koje se izvodi na pozornici i zasniva se na sukobu likova

DiJAlog – razgovor izme|u dva lika u scenskom ili kwi`evnom delu; razgovor uop{te

izRekA – sa`et izraz u kojem je konkretna slika upotrebqena u prenesenom zna~ewu

JuNAk – glavni lik u kwi`evnom delu

moNolog – govor jednog lica

opiSivAWe – uverqivo, slikovito i ̀ ivopisno do~aravawe nekog prizora ili osobe; slikawe re~ima

oNomAtopeJA – stilska figura kojom se podra`avaju glasovi i zvuci iz prirode

peSNik – stvaralac koji pi{e pesme

peSmA – vrsta kwi`evnog dela u stihu

peJzA@ – opis prirode, predela, u kwi`evnom delu

poRe\eWe – stilska figura kojom se ne{to dovodi u vezu i upore|uje

poRoDi^Ne peSme – kra}e narodne pesme koje pevaju o ̀ ivotu u porodici i ose}awima ~lanova zajednice ili se pevaju u porodi~nom krugu

poSloviCA – kratka i sa`eta narodna izreka (mudra misao) nastala na osnovu `ivotnog iskustva

RimA – glasovno podudarawe re~i na kraju dva stiha

RitAm – smewivawe nagla{enih i nenagla{enih, dugih i kratkih slogova

RoDoQuBivA peSmA – lirske pesme u kojima preovla|uju rodoqubiva ose}awa (qubav prema zavi~aju, pripadnost odre|enom narodu ili zemqi, spremnost da se otaxbina ~uva i brani)

FABulA – skup uzro~no-posledi~no povezanih doga|aja u kwi`evnom delu

temA – predmet dela, ono o ~emu se u delu govori

tRADiCiJA – skup obi~aja, stavova i verovawa koji povezuju neku qudsku zajednicu sa pro{lo{}u

Re^Nik

52

SRpSki Jezik – gramatika, pravopis, jezi~ka kulturaza tre}i razred osnovne {kole

Prvo izdawe2010. godina

Autor:Milica ]uk

Likovni urednik i ilustrator:Goran Vitanovi}

Recenzenti:prof. dr Tihomir Petrovi}, Pedago{ki fakultet u SomboruЈулијана Ђурђевић, prof. ОŠ “Mihailo Petrović alas” BeogradAn|ela Dra{kovi}, prof. O[ #Bratstvo” Novi Pazar

Urednik:dr Milorad De{i}

Izdava~:

NOVA [KOLA d. o. o.Beograd, Gospodar Jovanova 22Tel/faks; 011 2631 652, 011 3284 989

© Nova {kola 2010. Sva prava zadr`ana.

53