3. gramatika 2 srpski jezik
DESCRIPTION
gramatikaTRANSCRIPT
GRAMATIKA
Glas, slovo, re~........................................................................................................ 4Re~enice i znaci interpunkcije.............................................................................. 6Obave{tajna re~enica.............................................................................................. 7Upitna re~enica....................................................................................................... 8Zapovedne i uzvi~ne re~enice............................................................................... 9Potvrdne i odri~ne re~enice................................................................................. 10 Subjekat i predikat.................................................................................................. 11Ovo znam.................................................................................................................. 12Imenice.................................................................................................................... 13Rod i broj imenica.................................................................................................. 14Glagoli...................................................................................................................... 15Vreme vr{ewa radwe............................................................................................... 16Samoglasnici, suglasnici i slog............................................................................. 17Ovo znam.................................................................................................................. 18
PRAVOPIS
Pisawe li~nih imena, prezimena i nadimaka........................................................ 20Pisawe imena `ivotiwa.......................................................................................... 21Pisawe imena naseqa i ulica................................................................................. 22Pisawe imena reka i planina................................................................................. 23Ovo znam................................................................................................................... 24Pisawe re~ce li i re~ce ne.................................................................................... 25Dve ta~ke i zapeta u nabrajawu................................................................................ 26Rastavqawe re~i na kraju reda............................................................................... 27Pisawe adrese.......................................................................................................... 28Skra}enice za mere.................................................................................................. 29Azbuka i abeceda..................................................................................................... 30Ovo znam................................................................................................................... 32
KULTURA IZRA@AVAWA
Prepri~avawe........................................................................................................... 34Pri~awe.................................................................................................................... 35Opisivawe................................................................................................................ 36Opis prirode (Eno gde leti cvet)............................................................................ 37Pisawe razglednice i ~estitke............................................................................... 38Pisawe pisma........................................................................................................... 39Rebusi i ukr{tene re~i........................................................................................... 40Re~i, re~i, re~i....................................................................................................... 41Ovo znam ................................................................................................................. 42
KWI@EVNI POJMOVI
Narodne umotvorine................................................................................................ 44Bajke......................................................................................................................... 45Basne........................................................................................................................ 46Zagonetke.................................................................................................................. 47Poslovice................................................................................................................. 48Strofa i stih........................................................................................................... 49Ово знам.................................................................................................................. 50Речник ...................................................................................................................... 51
SADR@AJ
O O O O O O O
Uz tvoju ~itanku pripremili smo poseban uxbenik SRPSKI JEZIK. U wemu se nalaze sadr`aji gramatike,
pravopisa, kulture izra`avawa, kwi`evnih pojmova i re~nik. Ovaj uxbenik pomo}i }e ti da lako i brzo
nau~i{ da pravilno govori{ i pi{e{, da prepri~ava{, pri~a{ i opisuje{. Igra}e{ se re~ima, rebusima, zagonetkama, poslovicama, ukr{tenim re~ima...
Svoje znawe }e{ pro{iriti i upotpuniti. Iz uxbenika }e{ u~iti, a nau~eno }e{ pokazati
i primeniti u RADNOJ SVESCI.
СРЕЋНО!
ЂАКУ ДРУГАКУ!
GRAMATIKA
6
GLAS, SLOVO, RE^
Maja je kod lekara.Ona izgovara A, A, A, A
Ivan se quqa.On izgovara U, U, U...
Marko izgovara O,O,O...
Izgovorene glasove a,u,o... zapisujemo znacima – slovima.
Svaki glas zapisujemo odgovarajuћим slovom.
Porodica od trideset lica,zagonetnih, ~udnih }utalica;al’ }utawe ovo ko razume,mnogo dozna, a mnogo i ume.
(azbuka i 30 slova)
ZAGONETKA
PI[I KAO [TO GOVORI[.^ITAJ KAO [TO JE NAPISANO.
Vuk Stefanoviћ Karaxiћ je pojednostavio na{u azbuku i omoguћio nam da lako nauчimo
чitati i pisati.
7
Izgovorila sam re~ mama.
Izgovorene re~i su sastavqene od glasova. Napisane re~i su sastavqene od slova.
Пevam!
Tап{ем!
Re~i su: ku}a, porodica, {kola, drug, osmeh, qubav...
SLOVA d r u g a r i c a
RE^ drugarica
RE^ENICA Neda je moja drugarica.
8
RE^ENICE I ZNACI INTREPUNKCIJE
Idem u pozori{te. Kako }u glumiti? Ba{ se radujem!
Svaко deте је izgovorilо po nekoliko re~i koje ~ine smislenu celinu. Ta celina je re~enica.
Почетно слово прве re~и у ре~еници pi{emo velikim
slovom.
Re~enice su:
Maja svira klavir.
Kad ide{ u {kolu?
@iveo pobednik!
Znaci interpunkcije su: . ta~ka ? upitnik ! uzvi~nik.
Iza posledwe re~i u re~enici pi{emo
odgovaraju}i re~eni~ni znak. Pi{emo ta~ku,
upitnik ili uzvi~nik.
Re~i koje izgovaramo ili pi{emo u re~enici moraju biti pravilno pore|ane,
jasne i razumqive.
9
.
Veverica skaku}e sa grane na granu.
Li{}e `uti i opada.
Re~enice којима некога obave{tavamo o ne~emu, odnosno koje pru`aju neko obave{tewe, zovu se obave{tajne реченице. Na kraju obave{tajnih re~enica пи{емо ta~ku.
OBAVE[TAJNA RE^ENICA
Kad izgovaramo obave{tajne re~enice, na kraju spustimo glas i zastanemo.
OBAVE[TAJNA re~enica, Kad god neko `elikratka ili duga~ka, ne{to da izjavi,tra`i da na wenom na kraju re~enicekraju bude ta~ka. TA^KU }e da stavi.
Ove re~enice su iste po zna~ewu. Svaka od wih o ne~emu nas
obave{tava.
.
.
.
.
.
Deca se igraju u parku.
Vetar quqa grane.
?
?
?
????
?
?
10
UPITNA RE^ENICA
UPITNA re~enica A kako onaj ko ~itaду`а ili краћа, zna kad neko ne{to pita?zar bi mogla, na kraju, On mu i to znakom javqa,bez znaka pitawa? UPITNIK na kraju stavqa.
Svako izgovoreno i postavqeno pitawe treba da bude jasno. Ako je pitawe nejasno, te{ko je na wega odgovoriti.
Kako se zove{?
Koliko ti je godina?
Kad ide{ u {kolu?
Ko ti je u~iteq?
Ovim re~enicama ne{to pitamo. One su iste po zna~ewu.
Re~enice kojima se ne{to pita zovu se upitne re~enice. Na kraju upitnih re~enica пи{емо znak pitawa – upitnik.
?
?
?
?
??
11
Ana, pro~itaj kwigu!
Молим те, пozajmi mi gumicu.
Napi{i doma}i zadatak!
Kupi novine!
Ovим реченицама исказујемо заповест, zahtev ili molbu. Na kraju zapovednih re~enica naj~e{}e stavqamo uzvi~nik.
ZAPOVEDNA re~enicaod svog pisca tra`ida je znakom uzvikana kraju osna`i!
Bravo! Jupi!
Joj, {to boli!
Ja te mnogo volim!
Evo moje sestrice!
Kad pisac re~enice`eli da uzvikne,na wenom }e krajuUZVI^NIK da nikne.
ZAPOVEDNE I UZVI^NE RE^ENICE
Re~enice kojima izra`avamo jaka ose}awa, zovu se uzvi~ne re~enice. Na kraju uzvi~nih re~enica најче{ће пи{емо uzvi~nik.
da je znakom uzvikana kraju osna`i!
Ne uznemiravaj psa!
Idi u {kolu!
UZVI^NE RE^ENICE
ZAPOVEDNE RE^ENICE
12
POTVRDNE I ODRI^NE RE^ENICE
Luka ide u {kolu.
Zec jede kupus.
Ru`a je procvetala.
Luka ne ide u {kolu.
Zec ne jede kupus.
Ru`a nije procvetala.
Ovo su potvrdne re~enice. Ovo su odri~ne re~enice.
Potvrdnom re~enicom se potvr|uje da ne{to jeste ili mo`e da bude.
Odri~nom re~enicom kazuje се da ne{to nije izvr{eno ili ne mo`e da bude.
Re~enice mogu biti u potvrdnom i odri~nom obliku.
REЧENICE POTVRDNI OBLIK DA ODRIЧNI OBLIK NE
OBAVE[TAJNA Danas ki{a pada. Danas ki{a ne pada.
UPITNA Da li si bio na izletu? Zar nisi bio na izletu?
ZAPOVEDNA Be`i iz {ume! Nemoj be`ati iz {ume!
subjekat predikat
subjekat predikat subjekat predikat
subjekat predikat subjekat predikat
subjekat predikat subjekat predikat
subjekat predikat
13
Medved једе kru{ke.
Awa telefonira.
SUBJEKAT I PREDIKAT
[ta radi Awa? Awa telefonira.Ko vr{i radwu? Awa.
[ta radi pas? Pas tr~i.Ko vr{i radwu? Pas.
[ta radi medved? Medved jede kru{ke.Ko vr{i radwu? Medved.
[ta radi Marko? Marko igra ko{arku.Ko vr{i radwu? Marko.
Pas tr~i.
Марко игра ко{арку.
Subjekat je re~ u re~enici (ili grupa re~i) kojom se saop{tava ko vr{i radwu.
Predikatom se saop{tava {ta neko radi, u kakvom je neko (ili ne{to) stawu i {ta se de{ava (zbiva).
Subjekat i predikat su glavne re~i u re~enici.
14
OVO ZNAM
GLAVNE REЧI U REЧENICI
SLOVO a REЧ ptica REЧENICA Ptica cvrku}e.
REЧENICE
ZNACI INTERPUNKCIJE
ta~ka .upitnik ?uzvi~nik !
POTVRDNA REЧENICA Petao kukuri~e.
ODRIЧNA REЧENICA Petao ne kukuri~e.
OBAVE[TAJNA Vetar duva.
UPITNA Kuda ide{?
UZVIЧNA Ba{ me briga!
РЕЧЕНИЦЕ
Deda ~ita novine.
subjekat predikat
15
IMENICE
Imenice su re~i kojima se imenuju predmeti, bi}a i pojave.
Svaki predmet ima ime,svaki pojam, svako lice,
grad, planina, more, reka...to su na{e imenice.
sat
zvonce
cipela
lopta
kesten
kukuruz
kamilica
bagrem
krava
veverica
medved
koza
Jasmina
Neda
Branka
Petra
Jovan
Nikola
Marko
Edin
IMENA QUDI
PREDMETI BIQKE @IVOTIWE @ENSKA MU[KA
drvo
Luka
ptica
lopta
staza
nebo
vetar
oblak
zec
vevericalist
jež
Ana
vetar ki{a
POJAVE
Ana ovca drvo
BIЋA
kwiga auto kuћa
PREDMETI
16
ROD I BROJ IMENICA
TAJ ma~ak TA ma~ka TO ma~e
Re~i: ma~ak, ma~ka i ma~e su imena bi}a. Svako od ovih imena pripada nekom rodu: mu{kom,
`enskom ili sredwem.
Pomo}u re~i taj, ta i to najlak{e mo`emo odrediti
rod imenica.
ma~ak ma~ka ma~ekrevet slika seloprozor klupa brdo
Ja sam ma~ak.
Ja sam ma~ka.
Ja sam ma~e.
TAJ TA TОKad je vi{e MNO@INA je.
му{ки род женски род средњи род
Kad je jedno JEDNINA je.
mi{ ptica mi{evi ptice
MU[KI ROD @ENSKI ROD SREDWI ROD
JEDNINA MNOŽINA JEDNINA MNOŽINA JEDNINA MNOŽINA
brod brodovi kwiga kwige poqe poqa
{e{ir {e{iri stolica stolice brdo brda
17
GLAGOLI
Re~ преска~е kazuje {ta Ања radi. Re~ цветају kazuje у ком se стању налазе лале. Re~ сева kazuje da се ne{to збива или де{ава.
Re~i preska~e, cvetaju,
seva su glagoli.
Муњa сева. Awa preskaчe vijaчu.
svirati
spavati
sevatiduvati
cvetati
igratiRe~i napisane u obojenim
poqima ozna~avaju radwe, stawa i zbivawa. To su glagoli.
radwa zbivawe
Лале цветају.
stawe
RADWA
STAWE
ZBIVAWE
18
VREME VR[EWA RADWE
Pro~itala sam bajku.
Sada ~itam pri~u.
Sutra }u ~itati basne.
[ta je Ivana radila? Ivana je pro~itala bajku.
[ta radi sada? Ivana ~ita pri~u.
[ta }e raditi sutra? Ivana }e ~itati basne.
Bajku je pro~itala. Radwa se desila u pro{lom vremenu.
Sada ~ita pri~u. Radwa se de{ava u sada{wem vremenu.
Ivana ka`e da }e ~itati basne. Radwa }e se desiti u budu}nosti, odnosno u budu}em vremenu.
Poseti}u bolesnog druga. sada{wost Pevala sam u horu.
Nacrtala sam avion. pro{lost Deda чита новине.
Igram se u parku. budu}nost Ana }e i}i na more.
Re~i je pro~itala, ~ita i }e ~itati ozna~avaju radwе. Radwе se de{avaју u razli~ito vreme.
VREME VR[EWA RADWE
19
Samoglasnici a, e, i, o, u mogu da se pevaju i sami ~ine slog. I glas (slovo) r ponekad mo`e da gradi slog (br - do, r - |a).
SAMOGLASNICI, SUGLASNICI I SLOG
[EST STIHOVA NA [EST SLOVA
A-A-A{to se u~i, to se zna.
E-E-Eniko odmah ne zna sve.
I-I-Imoramo se trudit’ svi.
O-O-One paziti, to je zlo.
U-U-Usamoglasnici svi su tu.
R-R-Rja tim glasom ve`bam vr.
Radujte se, ali ti{e,suglasnika ima vi{e.Sve ih mora dobro znati,ko ho}e da ~ita, ko ho}e da pi{e.
Jovan Jovanovi} Zmaj
kwI + gA klU + pA slog slog slog slog
prI + jA + tEq drUgslog slog slog slog
Slog je deo re~i koji izgovaramo jednim otvarawem usta. Slogovi nastaju povezivawem samoglasnika i suglasnika. Broj slogova u re~i zavisi od broja samoglasnika u toj re~i.
jedan samoglasnik = jedan slog
Jednoslo`ne re~i imaju jedan slog. One se izgovaraju jednim otvarawem usta.
JEDNOSLO@NE REЧI DVOSLO@NE REЧI VI[ESLO@NE REЧI
{ah mi{ hleb ru - ka o - lov - ka
zob put {e - }er vi - si - ba - ba
crv trn zmaj {o - qa u - ~i - o - ni - ca
samoglasnici
samoglasnici
samoglasnici
samoglasnik
20
OVO ZNAM
IMENICE IMENUJU ROD IMENICA BROJ IMENICA
bi}a predmete pojave mu{ki `enski sredwi jednina mno`ina
ГЛАГОЛИ су речи које означавају радње, стања и збивања.
tr~ati, spavati, `uboriti
RADWA SE DE[AVA U
GLASOVI
PRO[LOSTI SADA[WOSTI BUDU]NOSTI
Ja sam svirala. Ja sviram. Ja }u svirati.
SAMOGLASNICI jedan samoglasnik = jedan slog
a e i o u I glas (slovo) r ponekad mo`e da ~ini slog.
JEDNOSLOŽNA REČ DVOSLOŽNA REČ VIŠESLOŽNA REČ
|ak klu - pa ~i - ta - o - ni - ca
SAMOGLASNICI СУГЛАСНИЦИ
а е и о уb v g d đ ž z j k l q m n w p r s t ć f h c ~ x š
PRAVOPIS
22
PISAWE LI^NIH IMENA, PREZIMENA I NADIMAKA
Zovem se Milan Arsenijevi}. Drugovi me zovu Milek. Nadimak
sam dobio zbog imena.
Zovem se Јана Мacanoviћ. Svi me zovu Маца. Taj nadimak sam dobila zbog mog prezimena.
Velikim po~etnim slovom pi{emo imena i prezimena qudi.
Velikim po~etnim slovom pi{emo i nadimke koje se upotrebqavaju uz ime ili prezime.
Јана Мацановић (Маца)
ime prezime nadimak
Milan (Milek) Arsenijevi}
ime nadimak prezime
23
PISAWE IMENA @IVOTIWA
PROLEЋNO BUЂEWE
Zraci sunca veselo su se poigravali ispred brloga mede Bere.– Dobro jutro, Bero! – neko veselo povi~e.– Dobro jutro – promrmqa Bero i ponovo utone u san.– Bero, probudi se! Pravi si pospanko.Bero protrqa {apama svoje snene o~i i polako se izvu~e iz brloga.– Ko me to budi ba{ kada sawam da se sladim punom ko{nicom meda?– Ja te zovem, tvoja prijateqica visibaba – za~u se ne`an glasi}.– @elim ti re}i da je stiglo prole}e. Din - don! Din - don! – zvonila je visibaba.– [ta to radi{? – upita je Bero.– Moram probuditi svoje sestrice i sve na{e kom{ije.Pokraj Berinog brloga okupile su se `ivotiwe: veverica Gricka, zec Mi{ko i je`i} Bocko.Visibabe su promolile svoje glavice i veselo zvonile prole}u: – Din - don!
N. R.
U pri~i #Prole}no bu|ewe” pomiwu se `ivotiwe. Wihova imena su:
medved Bero, zec Mi{ko, veverica Gricko i je`i} Bocko.
Moji ku}ni qubimci su pas Luwa i
ma~ak Cvrle.
Velikim po~etnim slovom se pi{u li~na imena `ivotiwa.
Vaqevo
Lajkovac
Vaqevo
Lajkovac
24
PISAWE IMENA NASEQA I ULICA
Qudi `ive u selu ili u gradu. Svako selo i svaki grad imaju svoje ime. I ulice imaju svoja imena.
Neda Simi} ro|ena je u Beogradu. Nedin otac ro|en je u selu Grabovcu. Majka Mara ro|ena je u Novom Pazaru. Svi stanuju u Beogradu, u Ulici Dositeja Obradovi}a.
Svake godine Neda pose}uje drugaricu Miru. Ona `ivi u Sremskoj Mitrovici. Mira stanuje u Pan~i}evoj ulici. Mirina baka `ivi u selu Le`imir. Nedin i Mirin drug Miroslav `ivi u Velikoj Mo{tanici.
GRADOVI: Beograd, Novi Pazar, Sremska Mitrovica...
SELA: Grabovac, Le`imir, Velika Mo{tanica...
Velikim po~etnim slovom pi{u se imena gradova i sela. U vi{e~lanim imenima gradova i sela, svaka re~ pi{e se velikim po~etnim slovom.
Velikim po~etnim slovom pi{u se i imena ulica. Kad ulica ima u svom imenu dve ili vi{e re~i, onda se prva re~ pi{e velikim po~etnim slovom. Ukoliko se u imenu ulice nalazi vlastito ime, ono se tako|e pi{e velikim po~etnim slovom.
ULICE: Ulica Branka Radi~evića, Takovska ulica,Ulica carice Milice,
Trg pobede
Golija
Studenica
Golija
Stududu enica
25
PISAWE IMENA REKA I PLANINA
Svako ima svoje ime! I reke i planine imaju svoja imena. U datim re~enicama
ona su bojom ozna~ena.
Milan je proveo letwi raspust u selu Brze}u. Sa wim je bio i wegov drug iz Ra{ke. Svakodnevno su {etali po obroncima planine Kopaonik. U daqini je hu~ala reka Ibar. Bili su na splavarewu. Milanov drug se pohvalio da je bio na planini Tari. Ribu je pecao na Drini. Milan se kupao u Velikoj Moravi.
PLANINE: Kopaonik, Tara, Zlatibor, Golija, Zlatar...
REKE: Ibar, Drina, Velika Morava, Dunav, Tisa, Sava...
Velikim po~etnim slovom pi{u se imena planina i reka.
26
OVO ZNAM
VELIKIM PO^ETNIM SLOVOM ПИ[У СЕ:
PO^ETAK RE^ENICE Veverice skaku}u po drve}u. IMENA I PREZIMENA QUDI Zovem se Oliver Kuki}. NADIMCI (Ivana) Ika je moja drugarica.
LI^NA IMENA @IVOTIWA Pobednik takmi~ewa je pas Xeki.
IMENA NASEQA I ULICA @ivim u Beogradu, u Skadarskoj ulici.
IMENA REKA U daqini je hu~ala reka Drina.
IMENA PLANINA Planinari su se popeli na vrh Golije.
27
PISAWE RE^CE LI I RE^CE NE
Li je upitna re~ca. U svim upitnim re~enicama re~ca li pi{e se odvojeno od ostalih re~i.
Crno psetance savijeno le`i:ne laje, ne ujeda, a u ku}u ne pu{ta.
U ovoj zagonetki,re~ca ne napisana je
odvojeno od re~ikoje zna~e radwu.
ZAGONETKA
Ne je odri~na re~ca. Ona se u odri~nim re~enicama uvek pi{e odvojeno od re~i koje ozna~avaju radwu, stawe ili zbivawe, osim u re~ima ne}u, nemam, nemoj i nisam.
Ne}u i}i na utakmicu. Nemoj biti tu`an.
Nemam ko{arka{ku loptu. Nisam quta na tebe.
I ja sada znam, kako se pi{e:ne}u, nemoj, nemam i nisam!
Ide{ li u {kolu? Jesi li bio u parku?
Da li si pro~itao kwigu? Peva{ li u horu?
Mira ne svira violinu. Luka ne voli da igra ko{arku.
Baka ne ide u {etwu. Deda ne cepa drva.
RE^CA LI
RE^CA NE
VELIKIM PO^ETNIM SLOVOM ПИ[У СЕ:
PO^ETAK RE^ENICE Veverice skaku}u po drve}u. IMENA I PREZIMENA QUDI Zovem se Oliver Kuki}. NADIMCI (Ivana) Ika je moja drugarica.
LI^NA IMENA @IVOTIWA Pobednik takmi~ewa je pas Xeki.
IMENA NASEQA I ULICA @ivim u Beogradu, u Skadarskoj ulici.
IMENA REKA U daqini je hu~ala reka Drina.
IMENA PLANINA Planinari su se popeli na vrh Golije.
:
:
,
,
:
:
,
,
28
DVE TA^KE I ZAPETA U NABRAJAWU
Dve ta~ke }e{ napisatikada `eli{ ne{to nabrojati.
Zapete }e posle do}ii re~i }e razdvojiti.
U {umi raste sledeћe drve}e: hrast, bukva, jela, bor, jasen i breza.
Dve ta~ke se pi{u u re~enici posle re~i kojom se najavquje neko nabrajawe.
Zapeta be`i s kraja,kad se ne{to nabraja,
ona re~i razdvaja.Ali da bi se znalo,
tu zastani malo.
Prevozna sredstva su: avion, automobil, trolejbus, kamion, voz i brod.
Doma}e `ivotiwe su: krava, коко{ка, гуска, ovca, свиња, koza i коњ.
Zapetom se u re~enici odvajaju re~i koje se nabrajaju.
Вања је у кутију ставиlа два че{ља, четку, гумице за косу и {нале.
Ako nema najave nabrajawa, dve ta~ke se ne pi{u.
29
RASTAVQAWE RE^I NA KRAJU REDA
Li - ke, li - ke, bur - ke,i - gra - mo se `mur - ke,je - dan, dva, po - la, tri,
sa - da `mu - ri{ ti!
U napisanoj brojalici sve re~i su rastavqene na slogove. Deca ih izgovaraju jasno i glasno.
Kako da rastavim re~ na kraju reda?
...Kako je bilo prijatno i}i ovakvim puta-wa ma. Gusto li{}e blago ga je milo va-lo po be drima i brzo se savijalo na stra-nu. ^esto je iz gledalo da je put prepre-~en i za kr~en, ali se dosta lako i{lo na-pred. Uvek bi se na{la ka kva staza koja je i{la uzdu` ili popreko kroz {umu.
(Odlomak iz pripovetke #Bambi”)
Ponekad, pri pisawu re~enica, pojedine re~i ne mogu da stanu u isti red, te ih moramo rastaviti na slogove i jedan deo preneti u drugi red. Kad se re~ rastavqa, na mesto prekida se stavqa crtica (-).
Kada delimo re~ radi preno{ewa u novi red, treba da se pridr`avamo datih pravila.
. Re~ se deli iza samoglasnika.
. Re~ se mo`e podeliti i izme|u dva suglasnika.
. Jedno slovo se nikad ne prenosi u novi red.
30
Prima:
Marija Da{i}
Jevrejska 13/6
11000 Beograd
[aqe:Luka Ili}Vuka Karaxi}a 721000 Novi Sad
PISAWE ADRESE
^estitku sam napisalai svojoj baki poslala!
Baka je ~estitku primilai meni se odmah javila.
Kada adresiramo pismo na predwoj strani pi{emo ime i prezime primaoca, naziv ulice, broj ku}e (i stana), po{tanski
broj i ime sela ili grada u kome `ivi onaj kome pi{emo. Понекад је потребно да напи{емо и име државе.
Na svakom pismu treba da bude napisana adresa.
Na predwoj strani koverte ~itko se napi{e adresa onoga kome se pismo {aqe (primalac). Na zadwoj strani koverte
pi{e se adresa onoga ko {aqe pismo (po{iqalac).
I ja sam drugu ~estitku napisao, ali je on nije dobio.
Nisam je dobro adresiraoi zbog toga sam patio.
31
SKRA]ENICE ZA MERE
Kad pi{emo neke re~i mi ih skra}ujemo. Re~i se skra}uju po utvr|enim pravilima. Skra}ene re~i se nazivaju skra}enice.
Re~i koje ozna~avaju razne mere, skra}uju se na slede}i na~in:
milimitar – mm gram – g centilitar – clcentimetar – cm dekagram – dkg decilitar – dldecimetar – dm kilogram – kg litar – lmetar – m kilometar – km
Skra}enice za mere uvek se pi{u latinicom i bez ta~ke.
Merio sam du`inu i {irinu svog radnog stola. Sto je dug jedan metar i ~etiri
decimetra, a {irok je osam decimetara.
Du`inu i {irinu de~akovog stola zapisujemo:
Du`ina stola je 1m 4 dm [irina stola je 8 dm
32
33
Prima:
Duwa Joki}
Takovska ulica 6/2
22 000 Stara Pazova
[aqe:Sofija Priji}Ulica Ive Andri}a 8019 000 Zaje~ar
Prima:
Duwa Joki}
Takovska ulica 6/2
22 000 Stara Pazova
[aqe:Sofija Priji}Ulica Ive Andri}a 80Ulica Ive Andri}a 8019 000 Zaje~ar
34
OVO ZNAM
Dve ta~ke pi{em kada nabrajam.Reчи које nabrajam, zapetama odvajam.
Od datih re~i znamda napi{em re~enice sam.
RE^I RE^ENICE
Luka ~itati kwiga Luka ~ita kwigu.
Neda pevati hor Neda peva u horu.
Isto tako znam,da adresiram pismo sam.
Azbuka je utvrђeni red slova kojima se u ћirilici зapisuju glasovi srpskog jezika. Некада се слово А звало аз, а Б_буки: АЗ + БУКИ АЗБУКА. Абецеда је утврђени ред слова у латиници.U }irilici jednom glasu odgovara jedan znak.U latinici su za tri glasa u upotrebi dvoslovne kombinacije: lj, nj, dž.
KULTURA IZRA@AVAWA
36
Svaka pri~a, bajka i basna mogu se prepri~ati. Такође препричавамо догађаје, своје као и туђе доживљаје, снове, приче, романе... Kada tu|i tekst ispri~amo svojim re~ima, ka`emo da prepri~avamo. Prepri~avati se mogu filmovi, pozori{ne predstave, televizijske emisije...Prepri~avawe mo`e biti op{irno i sa`eto.Sa`etim prepri~avawem kazujemo ono {to je najva`nije.Svako preri~avawe treba da bude jasno i razumqivo. Doga|aji treba da se ni`u onim redom kojim su se dogodili.Prepri~avawe sadr`aja mo`e biti slobodno ili po planu. Ono mo`e biti usmeno i pismeno.
Ako `eli{ da prepri~a{ nekome televizijsku emisiju za decu, prvo razmisli koju }e{ emisiju prepri~avati. Predla`emo ti da izabere{ onu koja ti se najvi{e svi|a. Za prepri~avawe mogu ti pomo}i i ova pitawa.
. Kako se zove emisija?
. Na kom kanalu se prikazuje?
. U koje vreme se prikazuje?
. O ~emu se govori u toj emisiji?
. Za{to ti se ba{ ta emisija svi|a?
U tvojoj ~itanci nalazi se narodna basna #Kow i magarac”. Pro~itaj basnu i prepri~aj je u Radnoj svesci. Smisli druk~iji zavr{etak basne, tako da ima sre}an kraj.
PREPRI^AVAWE
37
PRI^AWE
Drugarici sam ispri~ala svoj do`ivqaj sa letovawa.
Dedi sam ispri~ao doga|aj sa utakmice.
Kada ispri~amo svoj do`ivqaj ili neki doga|aj, ka`emo da pri~amo. Pri~awe mo`e biti op{irno i sa`eto. Op{irno pri~ati zna~i ispri~ati sve {to smo do`iveli ili {to se dogodilo. Sa`eto pri~ati zna~i ispri~ati ono {to je najva`nije. Bez obzira na to da li ̀ elimo da na{e pri~awe bude op{irno ili sa`eto, ono uvek treba da bude prirodno, jasno i celovito.
Prema datom nizu slika ispri~aj pri~u. Pri~u napi{i u Radnoj svesci.
Seti se nekog svog do`ivqaja i re~i prole}e, pti~ice, potok, li-vada, cve}e, ze~i}, lopta, deca, veverica i drvo upotrebi u pri~i koju }e{ napisati u svesci. Neka tvoja pri~a bude uverqiva, uzbudqiva i ma{tovita.
38
Opisivawe je slikawe re~ima. Re~ima se mo`e opisati sve {to postoji. Za uspe{no opisivawa bilo ~ega, neophodno je pa`qivo posmatrawe. Treba uo~avati, prepoznavati i zapa`ati. Ono {to se posmatra treba da se sagleda u celini. Pri opisivawu treba voditi ra~una o rasporedu re~i u re~enici, kao i o redosledu re~enica.
Opisivawe mo`e biti slobodno ili po planu opisa.
OPISIVAWE
Najlak{e i najboqe }emo opisati `ivotiwu koju naj~e{}e vi|amo.Pri pisawu zadatka mo`e nam pomo}i plan opisa.
PLAN OPISA@IVOTIWE
. odabrana `ivotiwa
. ime `ivotiwe
. spoqa{wi izgled
. na~in `ivota
. posebne osobine
. briga o `ivotiwi
. uzajamna qubav
PLAN OPISA BIQKE . izabrano drvo. spoqa{wi izgled. stablo, kro{wa, grane. boja li{}a. ostale pojedinosti
Opis nekog drveta mo`e se izvesti po datom planu.
39
OPIS PRIRODE
U pri~ama i pesmama pisci nam opisuju razne doga|aje, ali i mesta gde se de{avaju. Pisac Feliks Salten je lepo i slikovito opisao livadu i Bambijeve do`ivqaje na woj. Zahvaquju}i slikovitom opisu livade i Bambijevih do`ivqaja, ~ini nam se da se i sami nalazimo na livadi.
ENO GDE LETI CVET (odlomak iz pripovetke Bambi)
Zelena livada bila je posuta zvezdama belih krasuqaka, qubi~astim i crvenim glavicama procvetale deteline i rasko{no sjajnim zlatnim zvezdama, koje je masla~ak pru`ao uvis.
– Gle, majko – povika Bambi – eno gde leti cvet!– To nije cvet – re~e majka – to je leptir.Bambi je zadivqeno gledao za leptirom koji se ne`no odvojio od jedne
stabqike i odlebdeo u kolebqivom letu. Sad Bambi vide da je mno{tvo takvih leptira preletelo vazduhom nad livadom, naizgled brzo, pa ipak polako, gore-dole, u igri koja ga odu{evi. Zaista je izgledalo da je to putuju}e cve}e koje ne mo`e ostati mirno na svojoj stabqici, pa se di`e da se poigra...
Bambi je gledao za svakim leptirom. Rado bi ih pogledao izbliza, tako da bi bar jednog dobro razgledao, ali mu se ne pru`a prilika. Neprestano su se kome{ali. Kad je zatim pogledao na zemqu, zadivio ga je bujan `ivot koji je pr{tao pod wegovim koracima...
– Gle – kliknu Bambi – onamo ska~e komadi} trave! Oho... kako visoko ska~e!
– Nije to trava – objasni majka – to je dobri mali skakavac.– Za{to on tako visoko ska~e? – zapita Bambi.– Jer mi ovuda hodamo – odgovori majka. – On nas se boji.– Oh! – obrati se Bambi skakav~i}u koji je sedeo nasred tawira jednetratin~ice – nemojte se bojati, mi vam zaista ne}emo ni{ta u~initi.– Ja te se ne bojim – odgovori mali skakavac {u{kavim glasom. – Ja
sam se samo u prvi mah prepao. Nikad se ne zna ko je taj koji dolazi, pa treba biti oprezan.
– Ja sam, eto, danas prvi put u svome `ivotu na livadi – objasni mu Bambi.
Feliks Salten
Pro~itaj tekst #Eno gde leti cvet” i u Radnoj svesci opi{i livadu i Bambijeve do`ivqaje.
40
Draga bako,
Stigao sam na more. Vreme je lepo. Voda je ~ista i topla. Imam veselo dru{tvo. Kupamo se svakog dana.
Voli te tvoj unuk Ivan
Razglednicu naj~e{}e pi{emo kad negde otputujemo. Upu}ujemo je osobama koje volimo i koje nisu sa nama, a sa kojima `elimo da podelimo svoje do`ivqaje.
PISAWE RAZGLEDNICE I ^ESTITKE
Ovu razglednicu napisao je u~enik drugog razreda koji je bio na letovawu.
^estitke se {aqu ro|acima, prijateqima, poznanicima...^estitaju se praznici, ro|endani, ven~awa i druge sve~anosti.
Dragi deda,
^estitam ti
Novu godinu
i `elim ti
dobro zdravqe!
Tvoja unuka Iva
Prima:
Anka Petri}
Vrtlarska broj 2
2 5 0 0 0 Sombor
Napiši rođendansku čestitku dragoj osobi.
41
PISAWE PISMA
Napi{i pismo – {ta te ko{tada vidi{ kako radi po{ta.
Koverat kupi{, nalepi{ marku,napi{e{ pismo na ~istom arku.Adresu ~itku – radwa prosta,
sandu~e – i to je od tebe dosta!
D. T.
Luka je stavio pismo u koverat. Na predwoj strani koverte napisao je Petrovu adresu. Na pole|ini koverte napisao je svoju adresu.
[aqe:
Luka Baji}
Skadarska broj 5
11 000 Beograd
Prima: Petar Romi}Vuka Karaxi} broj 235 000 Jagodina
Napiši kratko pismo i pošaqi ga kome želiš.
Luka je u~enik drugog razreda. Napisao je kratko pismo i poslao ga svome drugu Petru.
42
REBUSI I UKR[TENE RE^I
Jupi! Uspela sam da re{im sve rebuse!
Prema datim sli~icama re{io sam ukr{tenicu. U obojenim poqima sam dobio ime jednog meseca. Taj mesec je septembar.
UKRŠTENICA
REBUSI
Reši rebuse i ukrštenice koje se nalaze u tvojoj Radnoj svesci.
43
RE^I, RE^I, RE^I
RE^I ISTOG ILI SLI^NOG ZNA^EWA
vrat {ija
narav }ud
Re~i istog oblika, a razli~itog zna~ewa napisali smo istom bojom.
|ak u~enik
vre}a xak
`aba `abica `abetina{uma {umica {umetinamomak mom~i} mom~inakrava kravica kravetinaruka ru~ica ru~etina
srxba bes
put drum
bolestan – zdrav lep – ru`an gore – dole levo – desno
mokar – suv tup – o{tar krupan – sita te{ko – lako
Baka Ru`a miri{e kao ru`a.
Tata zavija prst jer se posekao.
Vuk zavija u {umi.
Devoj~ica Bosa je hodala bosa.
Ana se ponosila svojom kovrxavom kosom.
Deda je kosom kosio detelinu.
Pas [arko ima kratke u{i i duga~ke noge.
RE^I SUPROTNOG ZNA^EWA
RE^I UMAWENO UVE]ANO
slobodno po planu opisaslobodno po planu opisa
44
OVO ZNAM
prepri~avawe pri~awe opisivawe
op{irno sa`eto op{irno sa`eto
. pri~e
. bajke
. basne
. филмa
. позори{нe представe
. televizijske emisije
. ...
. doga|aja
. do`ivqaja
. prema nizu slika
. na osnovu zadatih re~i
. predmeta
. biqke
. `ivotiwe
REBUSI
GOVORNE I PISANE VE@BE(slobodno i po planu)
Svako pismo po~iwe oslovqavawem, a zavr{ava se pozdravom.
KWI@EVNI POJMOVI
46
Narodne umotvorine su: pri~e, pesme, bajke, basne, zagonetke, poslovice, pitalice, brzalice, razbrajalice, pore|ewa...Zovu se umotvorine zato {to ih je stvorio narodni um i pamet. Narodne umotvorine su se prenosile usmenim putem iz generacije u generaciju. Vuk Stefanovi} Karaxi} i wegovi saradnici su sakupili i zapisali na{e narodne umotvorine.
E LIJO, SAD SI DOLIJALA!
U nekoj zemqi oglasi se la`qiv vra~. Car od one zemqe dozove ga preda se i, iznesav{i u zavezanoj vre}i lisicu, re~e mu:
– Ako pogodi{ {ta je u toj vre}i, pravi si vra~ i ne}u ti ni{ta; ako li ne pogodi{, pogubi}u te.
Onda on, zamisliv{i se malo, re~e sam sebi:– E, lijo, sad si dolijala!^uv{i to, car odmah povi~e:– Pogodi! Lisica i jest!– I tako ga otpusti kao pravoga vra~a.
[AQIVA NARODNA PRI^A
NARODNE UMOTVORINE
Uradi zadatke u Radnoj svesci.
47
Bajke su omiqene pri~e svih naroda sveta. One su tvorevine razigrane, bujne i nepresu{ne ma{te. Me|u junacima bajki ima mnogo izmi{qenih bi}a: ~arobwaka, divova, patuqaka, vila, zlatnih ribica... Neka od tih neobi~nih bi}a poma`u qudima, a neka im ~ine zlo. U bajkama se ~esto na|u i neobi~ni predmeti, kao i ~udesni doga|aji.
Vreme i mesto doga|aja u bajkama nisu odre|eni. U wima se govori o dobroti i pravdi koje pobe|uju u svim vremenima i
na svim prostorima.
Постоје bajke ~iji je stvaralac poznat. To su savremene pri~e pune ma{te i fantasti~nih bi}a.
U tvojoj ~itanci #Sre}ni dani” nalazi se nekoliko bajki. Pro~itaj te bajke i uradi zadatke u Radnoj svesci.
BAJKE
48
BASNE
Basne su kratke pri~e u kojima `ivotiwe govore i pona{aju se kao qudi. Na taj na~in prikazuju se dobri
i lo{i qudski postupci i osobine. Svaka basna sadr`i pouku ili poruku koja je zna~ajna za ~itaoca.
KORWA^A I ZEC
Korwa~a i zec takmi~ili su se u brzini. Tako utvrde oni rok i mesto, te krenu na put. Znaju}i da je ro|eni trka~, zec se nije toliko brinuo za trku, nego le`e kraj puta i zadrema. A korwa~a, znaju}i svoju sporost, tr~ala je bez predaha. Tako ona prestigne zeca koji je spavao i dobije pobedni~ku nagradu.
Ezop
Basna pokazuje da se radom ~esto postigne vi{e nego prirodnim sposobnostima koje se zanemare.
49
ZAGONETKE
Zagonetke su mozgalice koje golicaju radoznalost i ma{tu, a igrom re~i istovremeno i skrivaju i
otkrivaju odgovor _ odgonetku.
Druge zove, sebe ne ~uje.
(zvono)
^u~a ~u~i, bjega bje`i,
sko~i ~u~a, pa uhvati bjegu.
(ma~ka i mi{)
Ku}ica u gorici na jednoj no`ici.
(peчurka)
(мравињак) Sam lon~i} u poqu vri.
Stalno ide, a nikud ne odmi~e.
(сат)
Ko je uvek sam u svojoj ku}i?
(пуж)
Puna {kola |aka, niotkuda vrata.
(lubenica)
Zvono, a ne zvoni.
(visibaba)
Na{ vojvoda vodu pije,
a nad wim se barjak vije
.
(petao)
Birbiri}i vezu,birbiri}i pletu,birbiri}i goli hode,birbiri}i kolo vode.
(prsti)
Oca nema, majke nema, a svako se jutro ra|a.(sunce)
50
Ko je moj, blizu rupe stoj! – Kazao nekakav stari mi{ ostalim mi{iћima kad su se s ma~kom mirili.
Milutinu po polutinu _Pripovijeda se kako je nekakva `ena imala sina Milutina i tri pastorka, pa umijesiv{i tri kola~a, dala svakom pastorku po jedan, govore}i: #Evo vama svakome po jedan kola~, a vi mome Milutinu podajte samo po polutinu”.
POSLOVICE
Пословицама се саоп{tavaju izuzetno bogato iskustvo, mudrost, `ivotne istine, saveti, a ponekad i pravila. Uglavnom se odnose na qude, na wihove osobine i na me|usobne odnose.
Prijateq se u nevoqi poznaje.
Na istinu ne quti se, skini kapu i pokloni se.
Dogovor ku}u gradi.Svoje ~uvaj, a tu|e ne diraj.
Ispeci pa reci.
Od znawa ne boli glava.U o~i ne laskaj, a za le|ima ne grdi.
Nemoj se hvaliti sam, neka to drugi ~ine.
Dobro delo – istinu govori smelo.
POSLOVICE – PRI^ICE
stih
strofa
stih
strofa
51
STROFA I STIH
Ova pesma sastoji se od ~etiri strofe. Svaka strofa predstavqa jednu celinu – sliku {kole. Sve slike su
me|usobno povezane. Svaki red strofe nazivamo stihom.
[KOLA
[kole su velike mirne ovcekoje oka~e veliko zvoncepa zvone, zvone i decu goneu `ute male avione.
[kole su velike i dobre mame,stotinu dece neguju same,napamet znaju svu svoju decu,i bajke pri~aju o mesecu.
[kole su veliki ~udni dvorcikoje osvoje hrabri osnovcisvakog septembra pu{~anom paqbomi olovkama _ duga~kom sabqom.
Svakog septembra,kad jesen stupi,po dva su borcau {kolskoj klupi. Dragan Luki}
Pisac je re~ima naslikao {kolu.
stih
strofa
stih
strofa
52
Tekst mo`e biti napisan u PROZI (pri~a, bajka, basna) ili u STIHOVIMA (pesma).
Kad po~ne ki{a da pada;
[ta rade deca? [ta rade stari?
Gde to sa poqa nestanu stada
A s krova – dimni~ari?
NARODNE UMOTVORINE
pri~e bajkebasne
zagonetke
poslovice
pitalicebrzalice
razbrajalice
pore|ewa
Ceo dan ide, a nikud ne odmi~e. пословица
Bez muke nema nauke. бајка
Mi{ uz pu{ku, mi{ niz pu{ku. басна
#Lisica i gavran” загонетка
#Tamni vilajet” брзалица
OVO ZNAM
53
РЕЧНИК
PRAVILNO NEPRAVILNO
A
avion avijonasfalt asvaltAnki~in Ankicin
B
bujica buicabranilac braniocbekstvo begstvobombona bonbona
V
vr{ilac vr{iocvrh vrvodi~ vodi}
G
griz grisgradski grackigledalac gledaoc
D
deqewe delewedelilac deliocdavalac davaoc
\
|ur|evak ђurxevak
E ekser jekser
PRAVILNO NEPRAVILNO
@
`alostan `alosan`eti `weti`etelac `eteoc
Z
zapaqewe zapalewezdesna s desna zelemba} zelenba}
I
izdajica izdaicaIvi~in Ivicinizvr{ilac izvr{ioc
J
januar januvarjedanput jedamputjedanaest jedanajest
K
kai{ kaji{koji koikutijica kutica
L
li~nost li~nos
Q
Qubi~in Qubicinqudstvo qustvoqudski qucki
M
много млогоmajica maicamislilac mislioc
54
PRAVILNO NEPRAVILNO U
uvatiti uhvatiti
F
februar februvarfudbal futbalfioka fijoka
H
hvala falahlad ladhrpa rpa
C
cvokotati cokotati
^
~ar{av ~ar{af~eki} }eki}
X
xezva |ezvaxep |ep
[
{esnaest {esnajest{ezdeset {esdeset{etalac {etaoc
PRAVILNO NEPRAVILNO
N
najja~i naja~ine mogu nemogune}u ne }u
W
wihati wijati O
orah orasodeqewe odeleweodjedanput odjedamput
P
petnaest petnajestprehlada prelada pratilac pratioc
R
radionica radijonicaronilac roniocradio radijo
S
sa mnom samnomstrahota straotastambeni stanbeni
T
trinaest trinajesttrojica troicatu`ilac tu`ioc
]
}evap ~evap }evabxija ~evabxija
SRPSKI JEZIK – gramatika, pravopis, jezi~ka kulturauxbenik za drugi razred osnovne {kole
Prvo izdawe2010. godina
Autor:
Milica ]uk
Likovni urednik i ilustrator:
Marija Stojisavqevi}
Recenzenti:
doc. dr Dragana Veqkovi} Stankovi}, Filolo{ki fakultet u Beogradu An|ela Dra{kovi}, profesor, O[ #Bratstvo” u Novom PazaruRadojica Stefanovi}, nastavnik, O[ #12. septembar” u Majdanpeku
Urednik:
dr Milorad De{i}
Izdava~:
NOVA [KOLA d. o. o.Beograd, Gospodar Jovanova 22Tel/faks; 011 2631 652, 011 3284 989
© Nova {kola 2010. Sva prava zadr`ana.
SRPSKI JEZIK – gramatika, pravopis, jezi~ka kulturauxbenik za drugi razred osnovne {kole
Prvo izdawe2010. godina
Autor:
Milica ]uk
Likovni urednik i ilustrator:
Marija Stojisavqevi}
Recenzenti:
doc. dr Dragana Veqkovi} Stankovi}, Filolo{ki fakultet u Beogradu An|ela Dra{kovi}, profesor, O[ #Bratstvo” u Novom PazaruRadojica Stefanovi}, nastavnik, O[ #12. septembar” u Majdanpeku
Urednik:
dr Milorad De{i}
Izdava~:
NOVA [KOLA d. o. o.Beograd, Gospodar Jovanova 22Tel/faks; 011 2631 652, 011 3284 989
© Nova {kola 2010. Sva prava zadr`ana.