GRAMATIKA

Glas, slovo, re~........................................................................................................ 4Re~enice i znaci interpunkcije.............................................................................. 6Obave{tajna re~enica.............................................................................................. 7Upitna re~enica....................................................................................................... 8Zapovedne i uzvi~ne re~enice............................................................................... 9Potvrdne i odri~ne re~enice................................................................................. 10 Subjekat i predikat.................................................................................................. 11Ovo znam.................................................................................................................. 12Imenice.................................................................................................................... 13Rod i broj imenica.................................................................................................. 14Glagoli...................................................................................................................... 15Vreme vr{ewa radwe............................................................................................... 16Samoglasnici, suglasnici i slog............................................................................. 17Ovo znam.................................................................................................................. 18

PRAVOPIS

Pisawe li~nih imena, prezimena i nadimaka........................................................ 20Pisawe imena `ivotiwa.......................................................................................... 21Pisawe imena naseqa i ulica................................................................................. 22Pisawe imena reka i planina................................................................................. 23Ovo znam................................................................................................................... 24Pisawe re~ce li i re~ce ne.................................................................................... 25Dve ta~ke i zapeta u nabrajawu................................................................................ 26Rastavqawe re~i na kraju reda............................................................................... 27Pisawe adrese.......................................................................................................... 28Skra}enice za mere.................................................................................................. 29Azbuka i abeceda..................................................................................................... 30Ovo znam................................................................................................................... 32

KULTURA IZRA@AVAWA

Prepri~avawe........................................................................................................... 34Pri~awe.................................................................................................................... 35Opisivawe................................................................................................................ 36Opis prirode (Eno gde leti cvet)............................................................................ 37Pisawe razglednice i ~estitke............................................................................... 38Pisawe pisma........................................................................................................... 39Rebusi i ukr{tene re~i........................................................................................... 40Re~i, re~i, re~i....................................................................................................... 41Ovo znam ................................................................................................................. 42

KWI@EVNI POJMOVI

Narodne umotvorine................................................................................................ 44Bajke......................................................................................................................... 45Basne........................................................................................................................ 46Zagonetke.................................................................................................................. 47Poslovice................................................................................................................. 48Strofa i stih........................................................................................................... 49Ово знам.................................................................................................................. 50Речник ...................................................................................................................... 51

SADR@AJ

O O O O O O O

Uz tvoju ~itanku pripremili smo poseban uxbenik SRPSKI JEZIK. U wemu se nalaze sadr`aji gramatike,

pravopisa, kulture izra`avawa, kwi`evnih pojmova i re~nik. Ovaj uxbenik pomo}i }e ti da lako i brzo

nau~i{ da pravilno govori{ i pi{e{, da prepri~ava{, pri~a{ i opisuje{. Igra}e{ se re~ima, rebusima, zagonetkama, poslovicama, ukr{tenim re~ima...

Svoje znawe }e{ pro{iriti i upotpuniti. Iz uxbenika }e{ u~iti, a nau~eno }e{ pokazati

i primeniti u RADNOJ SVESCI.

СРЕЋНО!

ЂАКУ ДРУГАКУ!

GRAMATIKA

6

GLAS, SLOVO, RE^

Maja je kod lekara.Ona izgovara A, A, A, A

Ivan se quqa.On izgovara U, U, U...

Marko izgovara O,O,O...

Izgovorene glasove a,u,o... zapisujemo znacima – slovima.

Svaki glas zapisujemo odgovarajuћим slovom.

Porodica od trideset lica,zagonetnih, ~udnih }utalica;al’ }utawe ovo ko razume,mnogo dozna, a mnogo i ume.

(azbuka i 30 slova)

ZAGONETKA

PI[I KAO [TO GOVORI[.^ITAJ KAO [TO JE NAPISANO.

Vuk Stefanoviћ Karaxiћ je pojednostavio na{u azbuku i omoguћio nam da lako nauчimo

чitati i pisati.

7

Izgovorila sam re~ mama.

Izgovorene re~i su sastavqene od glasova. Napisane re~i su sastavqene od slova.

Пevam!

Tап{ем!

Re~i su: ku}a, porodica, {kola, drug, osmeh, qubav...

SLOVA d r u g a r i c a

RE^ drugarica

RE^ENICA Neda je moja drugarica.

8

RE^ENICE I ZNACI INTREPUNKCIJE

Idem u pozori{te. Kako }u glumiti? Ba{ se radujem!

Svaко deте је izgovorilо po nekoliko re~i koje ~ine smislenu celinu. Ta celina je re~enica.

Почетно слово прве re~и у ре~еници pi{emo velikim

slovom.

Re~enice su:

Maja svira klavir.

Kad ide{ u {kolu?

@iveo pobednik!

Znaci interpunkcije su: . ta~ka ? upitnik ! uzvi~nik.

Iza posledwe re~i u re~enici pi{emo

odgovaraju}i re~eni~ni znak. Pi{emo ta~ku,

upitnik ili uzvi~nik.

Re~i koje izgovaramo ili pi{emo u re~enici moraju biti pravilno pore|ane,

jasne i razumqive.

9

.

Veverica skaku}e sa grane na granu.

Li{}e `uti i opada.

Re~enice којима некога obave{tavamo o ne~emu, odnosno koje pru`aju neko obave{tewe, zovu se obave{tajne реченице. Na kraju obave{tajnih re~enica пи{емо ta~ku.

OBAVE[TAJNA RE^ENICA

Kad izgovaramo obave{tajne re~enice, na kraju spustimo glas i zastanemo.

OBAVE[TAJNA re~enica, Kad god neko `elikratka ili duga~ka, ne{to da izjavi,tra`i da na wenom na kraju re~enicekraju bude ta~ka. TA^KU }e da stavi.

Ove re~enice su iste po zna~ewu. Svaka od wih o ne~emu nas

obave{tava.

.

.

.

.

.

Deca se igraju u parku.

Vetar quqa grane.

?

?

?

????

?

?

10

UPITNA RE^ENICA

UPITNA re~enica A kako onaj ko ~itaду`а ili краћа, zna kad neko ne{to pita?zar bi mogla, na kraju, On mu i to znakom javqa,bez znaka pitawa? UPITNIK na kraju stavqa.

Svako izgovoreno i postavqeno pitawe treba da bude jasno. Ako je pitawe nejasno, te{ko je na wega odgovoriti.

Kako se zove{?

Koliko ti je godina?

Kad ide{ u {kolu?

Ko ti je u~iteq?

Ovim re~enicama ne{to pitamo. One su iste po zna~ewu.

Re~enice kojima se ne{to pita zovu se upitne re~enice. Na kraju upitnih re~enica пи{емо znak pitawa – upitnik.

?

?

?

?

??

11

Ana, pro~itaj kwigu!

Молим те, пozajmi mi gumicu.

Napi{i doma}i zadatak!

Kupi novine!

Ovим реченицама исказујемо заповест, zahtev ili molbu. Na kraju zapovednih re~enica naj~e{}e stavqamo uzvi~nik.

ZAPOVEDNA re~enicaod svog pisca tra`ida je znakom uzvikana kraju osna`i!

Bravo! Jupi!

Joj, {to boli!

Ja te mnogo volim!

Evo moje sestrice!

Kad pisac re~enice`eli da uzvikne,na wenom }e krajuUZVI^NIK da nikne.

ZAPOVEDNE I UZVI^NE RE^ENICE

Re~enice kojima izra`avamo jaka ose}awa, zovu se uzvi~ne re~enice. Na kraju uzvi~nih re~enica најче{ће пи{емо uzvi~nik.

da je znakom uzvikana kraju osna`i!

Ne uznemiravaj psa!

Idi u {kolu!

UZVI^NE RE^ENICE

ZAPOVEDNE RE^ENICE

12

POTVRDNE I ODRI^NE RE^ENICE

Luka ide u {kolu.

Zec jede kupus.

Ru`a je procvetala.

Luka ne ide u {kolu.

Zec ne jede kupus.

Ru`a nije procvetala.

Ovo su potvrdne re~enice. Ovo su odri~ne re~enice.

Potvrdnom re~enicom se potvr|uje da ne{to jeste ili mo`e da bude.

Odri~nom re~enicom kazuje се da ne{to nije izvr{eno ili ne mo`e da bude.

Re~enice mogu biti u potvrdnom i odri~nom obliku.

REЧENICE POTVRDNI OBLIK DA ODRIЧNI OBLIK NE

OBAVE[TAJNA Danas ki{a pada. Danas ki{a ne pada.

UPITNA Da li si bio na izletu? Zar nisi bio na izletu?

ZAPOVEDNA Be`i iz {ume! Nemoj be`ati iz {ume!

subjekat predikat

subjekat predikat subjekat predikat

subjekat predikat subjekat predikat

subjekat predikat subjekat predikat

subjekat predikat

13

Medved једе kru{ke.

Awa telefonira.

SUBJEKAT I PREDIKAT

[ta radi Awa? Awa telefonira.Ko vr{i radwu? Awa.

[ta radi pas? Pas tr~i.Ko vr{i radwu? Pas.

[ta radi medved? Medved jede kru{ke.Ko vr{i radwu? Medved.

[ta radi Marko? Marko igra ko{arku.Ko vr{i radwu? Marko.

Pas tr~i.

Марко игра ко{арку.

Subjekat je re~ u re~enici (ili grupa re~i) kojom se saop{tava ko vr{i radwu.

Predikatom se saop{tava {ta neko radi, u kakvom je neko (ili ne{to) stawu i {ta se de{ava (zbiva).

Subjekat i predikat su glavne re~i u re~enici.

14

OVO ZNAM

GLAVNE REЧI U REЧENICI

SLOVO a REЧ ptica REЧENICA Ptica cvrku}e.

REЧENICE

ZNACI INTERPUNKCIJE

ta~ka .upitnik ?uzvi~nik !

POTVRDNA REЧENICA Petao kukuri~e.

ODRIЧNA REЧENICA Petao ne kukuri~e.

OBAVE[TAJNA Vetar duva.

UPITNA Kuda ide{?

UZVIЧNA Ba{ me briga!

РЕЧЕНИЦЕ

Deda ~ita novine.

subjekat predikat

15

IMENICE

Imenice su re~i kojima se imenuju predmeti, bi}a i pojave.

Svaki predmet ima ime,svaki pojam, svako lice,

grad, planina, more, reka...to su na{e imenice.

sat

zvonce

cipela

lopta

kesten

kukuruz

kamilica

bagrem

krava

veverica

medved

koza

Jasmina

Neda

Branka

Petra

Jovan

Nikola

Marko

Edin

IMENA QUDI

PREDMETI BIQKE @IVOTIWE @ENSKA MU[KA

drvo

Luka

ptica

lopta

staza

nebo

vetar

oblak

zec

vevericalist

jež

Ana

vetar ki{a

POJAVE

Ana ovca drvo

BIЋA

kwiga auto kuћa

PREDMETI

16

ROD I BROJ IMENICA

TAJ ma~ak TA ma~ka TO ma~e

Re~i: ma~ak, ma~ka i ma~e su imena bi}a. Svako od ovih imena pripada nekom rodu: mu{kom,

`enskom ili sredwem.

Pomo}u re~i taj, ta i to najlak{e mo`emo odrediti

rod imenica.

ma~ak ma~ka ma~ekrevet slika seloprozor klupa brdo

Ja sam ma~ak.

Ja sam ma~ka.

Ja sam ma~e.

TAJ TA TОKad je vi{e MNO@INA je.

му{ки род женски род средњи род

Kad je jedno JEDNINA je.

mi{ ptica mi{evi ptice

MU[KI ROD @ENSKI ROD SREDWI ROD

JEDNINA MNOŽINA JEDNINA MNOŽINA JEDNINA MNOŽINA

brod brodovi kwiga kwige poqe poqa

{e{ir {e{iri stolica stolice brdo brda

17

GLAGOLI

Re~ преска~е kazuje {ta Ања radi. Re~ цветају kazuje у ком se стању налазе лале. Re~ сева kazuje da се ne{to збива или де{ава.

Re~i preska~e, cvetaju,

seva su glagoli.

Муњa сева. Awa preskaчe vijaчu.

svirati

spavati

sevatiduvati

cvetati

igratiRe~i napisane u obojenim

poqima ozna~avaju radwe, stawa i zbivawa. To su glagoli.

radwa zbivawe

Лале цветају.

stawe

RADWA

STAWE

ZBIVAWE

18

VREME VR[EWA RADWE

Pro~itala sam bajku.

Sada ~itam pri~u.

Sutra }u ~itati basne.

[ta je Ivana radila? Ivana je pro~itala bajku.

[ta radi sada? Ivana ~ita pri~u.

[ta }e raditi sutra? Ivana }e ~itati basne.

Bajku je pro~itala. Radwa se desila u pro{lom vremenu.

Sada ~ita pri~u. Radwa se de{ava u sada{wem vremenu.

Ivana ka`e da }e ~itati basne. Radwa }e se desiti u budu}nosti, odnosno u budu}em vremenu.

Poseti}u bolesnog druga. sada{wost Pevala sam u horu.

Nacrtala sam avion. pro{lost Deda чита новине.

Igram se u parku. budu}nost Ana }e i}i na more.

Re~i je pro~itala, ~ita i }e ~itati ozna~avaju radwе. Radwе se de{avaју u razli~ito vreme.

VREME VR[EWA RADWE

19

Samoglasnici a, e, i, o, u mogu da se pevaju i sami ~ine slog. I glas (slovo) r ponekad mo`e da gradi slog (br - do, r - |a).

SAMOGLASNICI, SUGLASNICI I SLOG

[EST STIHOVA NA [EST SLOVA

A-A-A{to se u~i, to se zna.

E-E-Eniko odmah ne zna sve.

I-I-Imoramo se trudit’ svi.

O-O-One paziti, to je zlo.

U-U-Usamoglasnici svi su tu.

R-R-Rja tim glasom ve`bam vr.

Radujte se, ali ti{e,suglasnika ima vi{e.Sve ih mora dobro znati,ko ho}e da ~ita, ko ho}e da pi{e.

Jovan Jovanovi} Zmaj

kwI + gA klU + pA slog slog slog slog

prI + jA + tEq drUgslog slog slog slog

Slog je deo re~i koji izgovaramo jednim otvarawem usta. Slogovi nastaju povezivawem samoglasnika i suglasnika. Broj slogova u re~i zavisi od broja samoglasnika u toj re~i.

jedan samoglasnik = jedan slog

Jednoslo`ne re~i imaju jedan slog. One se izgovaraju jednim otvarawem usta.

JEDNOSLO@NE REЧI DVOSLO@NE REЧI VI[ESLO@NE REЧI

{ah mi{ hleb ru - ka o - lov - ka

zob put {e - }er vi - si - ba - ba

crv trn zmaj {o - qa u - ~i - o - ni - ca

samoglasnici

samoglasnici

samoglasnici

samoglasnik

20

OVO ZNAM

IMENICE IMENUJU ROD IMENICA BROJ IMENICA

bi}a predmete pojave mu{ki `enski sredwi jednina mno`ina

ГЛАГОЛИ су речи које означавају радње, стања и збивања.

tr~ati, spavati, `uboriti

RADWA SE DE[AVA U

GLASOVI

PRO[LOSTI SADA[WOSTI BUDU]NOSTI

Ja sam svirala. Ja sviram. Ja }u svirati.

SAMOGLASNICI jedan samoglasnik = jedan slog

a e i o u I glas (slovo) r ponekad mo`e da ~ini slog.

JEDNOSLOŽNA REČ DVOSLOŽNA REČ VIŠESLOŽNA REČ

|ak klu - pa ~i - ta - o - ni - ca

SAMOGLASNICI СУГЛАСНИЦИ

а е и о уb v g d đ ž z j k l q m n w p r s t ć f h c ~ x š

PRAVOPIS

22

PISAWE LI^NIH IMENA, PREZIMENA I NADIMAKA

Zovem se Milan Arsenijevi}. Drugovi me zovu Milek. Nadimak

sam dobio zbog imena.

Zovem se Јана Мacanoviћ. Svi me zovu Маца. Taj nadimak sam dobila zbog mog prezimena.

Velikim po~etnim slovom pi{emo imena i prezimena qudi.

Velikim po~etnim slovom pi{emo i nadimke koje se upotrebqavaju uz ime ili prezime.

Јана Мацановић (Маца)

ime prezime nadimak

Milan (Milek) Arsenijevi}

ime nadimak prezime

23

PISAWE IMENA @IVOTIWA

PROLEЋNO BUЂEWE

Zraci sunca veselo su se poigravali ispred brloga mede Bere.– Dobro jutro, Bero! – neko veselo povi~e.– Dobro jutro – promrmqa Bero i ponovo utone u san.– Bero, probudi se! Pravi si pospanko.Bero protrqa {apama svoje snene o~i i polako se izvu~e iz brloga.– Ko me to budi ba{ kada sawam da se sladim punom ko{nicom meda?– Ja te zovem, tvoja prijateqica visibaba – za~u se ne`an glasi}.– @elim ti re}i da je stiglo prole}e. Din - don! Din - don! – zvonila je visibaba.– [ta to radi{? – upita je Bero.– Moram probuditi svoje sestrice i sve na{e kom{ije.Pokraj Berinog brloga okupile su se `ivotiwe: veverica Gricka, zec Mi{ko i je`i} Bocko.Visibabe su promolile svoje glavice i veselo zvonile prole}u: – Din - don!

N. R.

U pri~i #Prole}no bu|ewe” pomiwu se `ivotiwe. Wihova imena su:

medved Bero, zec Mi{ko, veverica Gricko i je`i} Bocko.

Moji ku}ni qubimci su pas Luwa i

ma~ak Cvrle.

Velikim po~etnim slovom se pi{u li~na imena `ivotiwa.

Vaqevo

Lajkovac

Vaqevo

Lajkovac

24

PISAWE IMENA NASEQA I ULICA

Qudi `ive u selu ili u gradu. Svako selo i svaki grad imaju svoje ime. I ulice imaju svoja imena.

Neda Simi} ro|ena je u Beogradu. Nedin otac ro|en je u selu Grabovcu. Majka Mara ro|ena je u Novom Pazaru. Svi stanuju u Beogradu, u Ulici Dositeja Obradovi}a.

Svake godine Neda pose}uje drugaricu Miru. Ona `ivi u Sremskoj Mitrovici. Mira stanuje u Pan~i}evoj ulici. Mirina baka `ivi u selu Le`imir. Nedin i Mirin drug Miroslav `ivi u Velikoj Mo{tanici.

GRADOVI: Beograd, Novi Pazar, Sremska Mitrovica...

SELA: Grabovac, Le`imir, Velika Mo{tanica...

Velikim po~etnim slovom pi{u se imena gradova i sela. U vi{e~lanim imenima gradova i sela, svaka re~ pi{e se velikim po~etnim slovom.

Velikim po~etnim slovom pi{u se i imena ulica. Kad ulica ima u svom imenu dve ili vi{e re~i, onda se prva re~ pi{e velikim po~etnim slovom. Ukoliko se u imenu ulice nalazi vlastito ime, ono se tako|e pi{e velikim po~etnim slovom.

ULICE: Ulica Branka Radi~evića, Takovska ulica,Ulica carice Milice,

Trg pobede

Golija

Studenica

Golija

Stududu enica

25

PISAWE IMENA REKA I PLANINA

Svako ima svoje ime! I reke i planine imaju svoja imena. U datim re~enicama

ona su bojom ozna~ena.

Milan je proveo letwi raspust u selu Brze}u. Sa wim je bio i wegov drug iz Ra{ke. Svakodnevno su {etali po obroncima planine Kopaonik. U daqini je hu~ala reka Ibar. Bili su na splavarewu. Milanov drug se pohvalio da je bio na planini Tari. Ribu je pecao na Drini. Milan se kupao u Velikoj Moravi.

PLANINE: Kopaonik, Tara, Zlatibor, Golija, Zlatar...

REKE: Ibar, Drina, Velika Morava, Dunav, Tisa, Sava...

Velikim po~etnim slovom pi{u se imena planina i reka.

26

OVO ZNAM

VELIKIM PO^ETNIM SLOVOM ПИ[У СЕ:

PO^ETAK RE^ENICE Veverice skaku}u po drve}u. IMENA I PREZIMENA QUDI Zovem se Oliver Kuki}. NADIMCI (Ivana) Ika je moja drugarica.

LI^NA IMENA @IVOTIWA Pobednik takmi~ewa je pas Xeki.

IMENA NASEQA I ULICA @ivim u Beogradu, u Skadarskoj ulici.

IMENA REKA U daqini je hu~ala reka Drina.

IMENA PLANINA Planinari su se popeli na vrh Golije.

27

PISAWE RE^CE LI I RE^CE NE

Li je upitna re~ca. U svim upitnim re~enicama re~ca li pi{e se odvojeno od ostalih re~i.

Crno psetance savijeno le`i:ne laje, ne ujeda, a u ku}u ne pu{ta.

U ovoj zagonetki,re~ca ne napisana je

odvojeno od re~ikoje zna~e radwu.

ZAGONETKA

Ne je odri~na re~ca. Ona se u odri~nim re~enicama uvek pi{e odvojeno od re~i koje ozna~avaju radwu, stawe ili zbivawe, osim u re~ima ne}u, nemam, nemoj i nisam.

Ne}u i}i na utakmicu. Nemoj biti tu`an.

Nemam ko{arka{ku loptu. Nisam quta na tebe.

I ja sada znam, kako se pi{e:ne}u, nemoj, nemam i nisam!

Ide{ li u {kolu? Jesi li bio u parku?

Da li si pro~itao kwigu? Peva{ li u horu?

Mira ne svira violinu. Luka ne voli da igra ko{arku.

Baka ne ide u {etwu. Deda ne cepa drva.

RE^CA LI

RE^CA NE

VELIKIM PO^ETNIM SLOVOM ПИ[У СЕ:

PO^ETAK RE^ENICE Veverice skaku}u po drve}u. IMENA I PREZIMENA QUDI Zovem se Oliver Kuki}. NADIMCI (Ivana) Ika je moja drugarica.

LI^NA IMENA @IVOTIWA Pobednik takmi~ewa je pas Xeki.

IMENA NASEQA I ULICA @ivim u Beogradu, u Skadarskoj ulici.

IMENA REKA U daqini je hu~ala reka Drina.

IMENA PLANINA Planinari su se popeli na vrh Golije.

:

:

,

,

:

:

,

,

28

DVE TA^KE I ZAPETA U NABRAJAWU

Dve ta~ke }e{ napisatikada `eli{ ne{to nabrojati.

Zapete }e posle do}ii re~i }e razdvojiti.

U {umi raste sledeћe drve}e: hrast, bukva, jela, bor, jasen i breza.

Dve ta~ke se pi{u u re~enici posle re~i kojom se najavquje neko nabrajawe.

Zapeta be`i s kraja,kad se ne{to nabraja,

ona re~i razdvaja.Ali da bi se znalo,

tu zastani malo.

Prevozna sredstva su: avion, automobil, trolejbus, kamion, voz i brod.

Doma}e `ivotiwe su: krava, коко{ка, гуска, ovca, свиња, koza i коњ.

Zapetom se u re~enici odvajaju re~i koje se nabrajaju.

Вања је у кутију ставиlа два че{ља, четку, гумице за косу и {нале.

Ako nema najave nabrajawa, dve ta~ke se ne pi{u.

29

RASTAVQAWE RE^I NA KRAJU REDA

Li - ke, li - ke, bur - ke,i - gra - mo se `mur - ke,je - dan, dva, po - la, tri,

sa - da `mu - ri{ ti!

U napisanoj brojalici sve re~i su rastavqene na slogove. Deca ih izgovaraju jasno i glasno.

Kako da rastavim re~ na kraju reda?

...Kako je bilo prijatno i}i ovakvim puta-wa ma. Gusto li{}e blago ga je milo va-lo po be drima i brzo se savijalo na stra-nu. ^esto je iz gledalo da je put prepre-~en i za kr~en, ali se dosta lako i{lo na-pred. Uvek bi se na{la ka kva staza koja je i{la uzdu` ili popreko kroz {umu.

(Odlomak iz pripovetke #Bambi”)

Ponekad, pri pisawu re~enica, pojedine re~i ne mogu da stanu u isti red, te ih moramo rastaviti na slogove i jedan deo preneti u drugi red. Kad se re~ rastavqa, na mesto prekida se stavqa crtica (-).

Kada delimo re~ radi preno{ewa u novi red, treba da se pridr`avamo datih pravila.

. Re~ se deli iza samoglasnika.

. Re~ se mo`e podeliti i izme|u dva suglasnika.

. Jedno slovo se nikad ne prenosi u novi red.

30

Prima:

Marija Da{i}

Jevrejska 13/6

11000 Beograd

[aqe:Luka Ili}Vuka Karaxi}a 721000 Novi Sad

PISAWE ADRESE

^estitku sam napisalai svojoj baki poslala!

Baka je ~estitku primilai meni se odmah javila.

Kada adresiramo pismo na predwoj strani pi{emo ime i prezime primaoca, naziv ulice, broj ku}e (i stana), po{tanski

broj i ime sela ili grada u kome `ivi onaj kome pi{emo. Понекад је потребно да напи{емо и име државе.

Na svakom pismu treba da bude napisana adresa.

Na predwoj strani koverte ~itko se napi{e adresa onoga kome se pismo {aqe (primalac). Na zadwoj strani koverte

pi{e se adresa onoga ko {aqe pismo (po{iqalac).

I ja sam drugu ~estitku napisao, ali je on nije dobio.

Nisam je dobro adresiraoi zbog toga sam patio.

31

SKRA]ENICE ZA MERE

Kad pi{emo neke re~i mi ih skra}ujemo. Re~i se skra}uju po utvr|enim pravilima. Skra}ene re~i se nazivaju skra}enice.

Re~i koje ozna~avaju razne mere, skra}uju se na slede}i na~in:

milimitar – mm gram – g centilitar – clcentimetar – cm dekagram – dkg decilitar – dldecimetar – dm kilogram – kg litar – lmetar – m kilometar – km

Skra}enice za mere uvek se pi{u latinicom i bez ta~ke.

Merio sam du`inu i {irinu svog radnog stola. Sto je dug jedan metar i ~etiri

decimetra, a {irok je osam decimetara.

Du`inu i {irinu de~akovog stola zapisujemo:

Du`ina stola je 1m 4 dm [irina stola je 8 dm

32

33

Prima:

Duwa Joki}

Takovska ulica 6/2

22 000 Stara Pazova

[aqe:Sofija Priji}Ulica Ive Andri}a 8019 000 Zaje~ar

Prima:

Duwa Joki}

Takovska ulica 6/2

22 000 Stara Pazova

[aqe:Sofija Priji}Ulica Ive Andri}a 80Ulica Ive Andri}a 8019 000 Zaje~ar

34

OVO ZNAM

Dve ta~ke pi{em kada nabrajam.Reчи које nabrajam, zapetama odvajam.

Od datih re~i znamda napi{em re~enice sam.

RE^I RE^ENICE

Luka ~itati kwiga Luka ~ita kwigu.

Neda pevati hor Neda peva u horu.

Isto tako znam,da adresiram pismo sam.

Azbuka je utvrђeni red slova kojima se u ћirilici зapisuju glasovi srpskog jezika. Некада се слово А звало аз, а Б_буки: АЗ + БУКИ АЗБУКА. Абецеда је утврђени ред слова у латиници.U }irilici jednom glasu odgovara jedan znak.U latinici su za tri glasa u upotrebi dvoslovne kombinacije: lj, nj, dž.

KULTURA IZRA@AVAWA

36

Svaka pri~a, bajka i basna mogu se prepri~ati. Такође препричавамо догађаје, своје као и туђе доживљаје, снове, приче, романе... Kada tu|i tekst ispri~amo svojim re~ima, ka`emo da prepri~avamo. Prepri~avati se mogu filmovi, pozori{ne predstave, televizijske emisije...Prepri~avawe mo`e biti op{irno i sa`eto.Sa`etim prepri~avawem kazujemo ono {to je najva`nije.Svako preri~avawe treba da bude jasno i razumqivo. Doga|aji treba da se ni`u onim redom kojim su se dogodili.Prepri~avawe sadr`aja mo`e biti slobodno ili po planu. Ono mo`e biti usmeno i pismeno.

Ako `eli{ da prepri~a{ nekome televizijsku emisiju za decu, prvo razmisli koju }e{ emisiju prepri~avati. Predla`emo ti da izabere{ onu koja ti se najvi{e svi|a. Za prepri~avawe mogu ti pomo}i i ova pitawa.

. Kako se zove emisija?

. Na kom kanalu se prikazuje?

. U koje vreme se prikazuje?

. O ~emu se govori u toj emisiji?

. Za{to ti se ba{ ta emisija svi|a?

U tvojoj ~itanci nalazi se narodna basna #Kow i magarac”. Pro~itaj basnu i prepri~aj je u Radnoj svesci. Smisli druk~iji zavr{etak basne, tako da ima sre}an kraj.

PREPRI^AVAWE

37

PRI^AWE

Drugarici sam ispri~ala svoj do`ivqaj sa letovawa.

Dedi sam ispri~ao doga|aj sa utakmice.

Kada ispri~amo svoj do`ivqaj ili neki doga|aj, ka`emo da pri~amo. Pri~awe mo`e biti op{irno i sa`eto. Op{irno pri~ati zna~i ispri~ati sve {to smo do`iveli ili {to se dogodilo. Sa`eto pri~ati zna~i ispri~ati ono {to je najva`nije. Bez obzira na to da li ̀ elimo da na{e pri~awe bude op{irno ili sa`eto, ono uvek treba da bude prirodno, jasno i celovito.

Prema datom nizu slika ispri~aj pri~u. Pri~u napi{i u Radnoj svesci.

Seti se nekog svog do`ivqaja i re~i prole}e, pti~ice, potok, li-vada, cve}e, ze~i}, lopta, deca, veverica i drvo upotrebi u pri~i koju }e{ napisati u svesci. Neka tvoja pri~a bude uverqiva, uzbudqiva i ma{tovita.

38

Opisivawe je slikawe re~ima. Re~ima se mo`e opisati sve {to postoji. Za uspe{no opisivawa bilo ~ega, neophodno je pa`qivo posmatrawe. Treba uo~avati, prepoznavati i zapa`ati. Ono {to se posmatra treba da se sagleda u celini. Pri opisivawu treba voditi ra~una o rasporedu re~i u re~enici, kao i o redosledu re~enica.

Opisivawe mo`e biti slobodno ili po planu opisa.

OPISIVAWE

Najlak{e i najboqe }emo opisati `ivotiwu koju naj~e{}e vi|amo.Pri pisawu zadatka mo`e nam pomo}i plan opisa.

PLAN OPISA@IVOTIWE

. odabrana `ivotiwa

. ime `ivotiwe

. spoqa{wi izgled

. na~in `ivota

. posebne osobine

. briga o `ivotiwi

. uzajamna qubav

PLAN OPISA BIQKE . izabrano drvo. spoqa{wi izgled. stablo, kro{wa, grane. boja li{}a. ostale pojedinosti

Opis nekog drveta mo`e se izvesti po datom planu.

39

OPIS PRIRODE

U pri~ama i pesmama pisci nam opisuju razne doga|aje, ali i mesta gde se de{avaju. Pisac Feliks Salten je lepo i slikovito opisao livadu i Bambijeve do`ivqaje na woj. Zahvaquju}i slikovitom opisu livade i Bambijevih do`ivqaja, ~ini nam se da se i sami nalazimo na livadi.

ENO GDE LETI CVET (odlomak iz pripovetke Bambi)

Zelena livada bila je posuta zvezdama belih krasuqaka, qubi~astim i crvenim glavicama procvetale deteline i rasko{no sjajnim zlatnim zvezdama, koje je masla~ak pru`ao uvis.

– Gle, majko – povika Bambi – eno gde leti cvet!– To nije cvet – re~e majka – to je leptir.Bambi je zadivqeno gledao za leptirom koji se ne`no odvojio od jedne

stabqike i odlebdeo u kolebqivom letu. Sad Bambi vide da je mno{tvo takvih leptira preletelo vazduhom nad livadom, naizgled brzo, pa ipak polako, gore-dole, u igri koja ga odu{evi. Zaista je izgledalo da je to putuju}e cve}e koje ne mo`e ostati mirno na svojoj stabqici, pa se di`e da se poigra...

Bambi je gledao za svakim leptirom. Rado bi ih pogledao izbliza, tako da bi bar jednog dobro razgledao, ali mu se ne pru`a prilika. Neprestano su se kome{ali. Kad je zatim pogledao na zemqu, zadivio ga je bujan `ivot koji je pr{tao pod wegovim koracima...

– Gle – kliknu Bambi – onamo ska~e komadi} trave! Oho... kako visoko ska~e!

– Nije to trava – objasni majka – to je dobri mali skakavac.– Za{to on tako visoko ska~e? – zapita Bambi.– Jer mi ovuda hodamo – odgovori majka. – On nas se boji.– Oh! – obrati se Bambi skakav~i}u koji je sedeo nasred tawira jednetratin~ice – nemojte se bojati, mi vam zaista ne}emo ni{ta u~initi.– Ja te se ne bojim – odgovori mali skakavac {u{kavim glasom. – Ja

sam se samo u prvi mah prepao. Nikad se ne zna ko je taj koji dolazi, pa treba biti oprezan.

– Ja sam, eto, danas prvi put u svome `ivotu na livadi – objasni mu Bambi.

Feliks Salten

Pro~itaj tekst #Eno gde leti cvet” i u Radnoj svesci opi{i livadu i Bambijeve do`ivqaje.

40

Draga bako,

Stigao sam na more. Vreme je lepo. Voda je ~ista i topla. Imam veselo dru{tvo. Kupamo se svakog dana.

Voli te tvoj unuk Ivan

Razglednicu naj~e{}e pi{emo kad negde otputujemo. Upu}ujemo je osobama koje volimo i koje nisu sa nama, a sa kojima `elimo da podelimo svoje do`ivqaje.

PISAWE RAZGLEDNICE I ^ESTITKE

Ovu razglednicu napisao je u~enik drugog razreda koji je bio na letovawu.

^estitke se {aqu ro|acima, prijateqima, poznanicima...^estitaju se praznici, ro|endani, ven~awa i druge sve~anosti.

Dragi deda,

^estitam ti

Novu godinu

i `elim ti

dobro zdravqe!

Tvoja unuka Iva

Prima:

Anka Petri}

Vrtlarska broj 2

2 5 0 0 0 Sombor

Napiši rođendansku čestitku dragoj osobi.

41

PISAWE PISMA

Napi{i pismo – {ta te ko{tada vidi{ kako radi po{ta.

Koverat kupi{, nalepi{ marku,napi{e{ pismo na ~istom arku.Adresu ~itku – radwa prosta,

sandu~e – i to je od tebe dosta!

D. T.

Luka je stavio pismo u koverat. Na predwoj strani koverte napisao je Petrovu adresu. Na pole|ini koverte napisao je svoju adresu.

[aqe:

Luka Baji}

Skadarska broj 5

11 000 Beograd

Prima: Petar Romi}Vuka Karaxi} broj 235 000 Jagodina

Napiši kratko pismo i pošaqi ga kome želiš.

Luka je u~enik drugog razreda. Napisao je kratko pismo i poslao ga svome drugu Petru.

42

REBUSI I UKR[TENE RE^I

Jupi! Uspela sam da re{im sve rebuse!

Prema datim sli~icama re{io sam ukr{tenicu. U obojenim poqima sam dobio ime jednog meseca. Taj mesec je septembar.

UKRŠTENICA

REBUSI

Reši rebuse i ukrštenice koje se nalaze u tvojoj Radnoj svesci.

43

RE^I, RE^I, RE^I

RE^I ISTOG ILI SLI^NOG ZNA^EWA

vrat {ija

narav }ud

Re~i istog oblika, a razli~itog zna~ewa napisali smo istom bojom.

|ak u~enik

vre}a xak

`aba `abica `abetina{uma {umica {umetinamomak mom~i} mom~inakrava kravica kravetinaruka ru~ica ru~etina

srxba bes

put drum

bolestan – zdrav lep – ru`an gore – dole levo – desno

mokar – suv tup – o{tar krupan – sita te{ko – lako

Baka Ru`a miri{e kao ru`a.

Tata zavija prst jer se posekao.

Vuk zavija u {umi.

Devoj~ica Bosa je hodala bosa.

Ana se ponosila svojom kovrxavom kosom.

Deda je kosom kosio detelinu.

Pas [arko ima kratke u{i i duga~ke noge.

RE^I SUPROTNOG ZNA^EWA

RE^I UMAWENO UVE]ANO

slobodno po planu opisaslobodno po planu opisa

44

OVO ZNAM

prepri~avawe pri~awe opisivawe

op{irno sa`eto op{irno sa`eto

. pri~e

. bajke

. basne

. филмa

. позори{нe представe

. televizijske emisije

. ...

. doga|aja

. do`ivqaja

. prema nizu slika

. na osnovu zadatih re~i

. predmeta

. biqke

. `ivotiwe

REBUSI

GOVORNE I PISANE VE@BE(slobodno i po planu)

Svako pismo po~iwe oslovqavawem, a zavr{ava se pozdravom.

KWI@EVNI POJMOVI

46

Narodne umotvorine su: pri~e, pesme, bajke, basne, zagonetke, poslovice, pitalice, brzalice, razbrajalice, pore|ewa...Zovu se umotvorine zato {to ih je stvorio narodni um i pamet. Narodne umotvorine su se prenosile usmenim putem iz generacije u generaciju. Vuk Stefanovi} Karaxi} i wegovi saradnici su sakupili i zapisali na{e narodne umotvorine.

E LIJO, SAD SI DOLIJALA!

U nekoj zemqi oglasi se la`qiv vra~. Car od one zemqe dozove ga preda se i, iznesav{i u zavezanoj vre}i lisicu, re~e mu:

– Ako pogodi{ {ta je u toj vre}i, pravi si vra~ i ne}u ti ni{ta; ako li ne pogodi{, pogubi}u te.

Onda on, zamisliv{i se malo, re~e sam sebi:– E, lijo, sad si dolijala!^uv{i to, car odmah povi~e:– Pogodi! Lisica i jest!– I tako ga otpusti kao pravoga vra~a.

[AQIVA NARODNA PRI^A

NARODNE UMOTVORINE

Uradi zadatke u Radnoj svesci.

47

Bajke su omiqene pri~e svih naroda sveta. One su tvorevine razigrane, bujne i nepresu{ne ma{te. Me|u junacima bajki ima mnogo izmi{qenih bi}a: ~arobwaka, divova, patuqaka, vila, zlatnih ribica... Neka od tih neobi~nih bi}a poma`u qudima, a neka im ~ine zlo. U bajkama se ~esto na|u i neobi~ni predmeti, kao i ~udesni doga|aji.

Vreme i mesto doga|aja u bajkama nisu odre|eni. U wima se govori o dobroti i pravdi koje pobe|uju u svim vremenima i

na svim prostorima.

Постоје bajke ~iji je stvaralac poznat. To su savremene pri~e pune ma{te i fantasti~nih bi}a.

U tvojoj ~itanci #Sre}ni dani” nalazi se nekoliko bajki. Pro~itaj te bajke i uradi zadatke u Radnoj svesci.

BAJKE

48

BASNE

Basne su kratke pri~e u kojima `ivotiwe govore i pona{aju se kao qudi. Na taj na~in prikazuju se dobri

i lo{i qudski postupci i osobine. Svaka basna sadr`i pouku ili poruku koja je zna~ajna za ~itaoca.

KORWA^A I ZEC

Korwa~a i zec takmi~ili su se u brzini. Tako utvrde oni rok i mesto, te krenu na put. Znaju}i da je ro|eni trka~, zec se nije toliko brinuo za trku, nego le`e kraj puta i zadrema. A korwa~a, znaju}i svoju sporost, tr~ala je bez predaha. Tako ona prestigne zeca koji je spavao i dobije pobedni~ku nagradu.

Ezop

Basna pokazuje da se radom ~esto postigne vi{e nego prirodnim sposobnostima koje se zanemare.

49

ZAGONETKE

Zagonetke su mozgalice koje golicaju radoznalost i ma{tu, a igrom re~i istovremeno i skrivaju i

otkrivaju odgovor _ odgonetku.

Druge zove, sebe ne ~uje.

(zvono)

^u~a ~u~i, bjega bje`i,

sko~i ~u~a, pa uhvati bjegu.

(ma~ka i mi{)

Ku}ica u gorici na jednoj no`ici.

(peчurka)

(мравињак) Sam lon~i} u poqu vri.

Stalno ide, a nikud ne odmi~e.

(сат)

Ko je uvek sam u svojoj ku}i?

(пуж)

Puna {kola |aka, niotkuda vrata.

(lubenica)

Zvono, a ne zvoni.

(visibaba)

Na{ vojvoda vodu pije,

a nad wim se barjak vije

.

(petao)

Birbiri}i vezu,birbiri}i pletu,birbiri}i goli hode,birbiri}i kolo vode.

(prsti)

Oca nema, majke nema, a svako se jutro ra|a.(sunce)

50

Ko je moj, blizu rupe stoj! – Kazao nekakav stari mi{ ostalim mi{iћima kad su se s ma~kom mirili.

Milutinu po polutinu _Pripovijeda se kako je nekakva `ena imala sina Milutina i tri pastorka, pa umijesiv{i tri kola~a, dala svakom pastorku po jedan, govore}i: #Evo vama svakome po jedan kola~, a vi mome Milutinu podajte samo po polutinu”.

POSLOVICE

Пословицама се саоп{tavaju izuzetno bogato iskustvo, mudrost, `ivotne istine, saveti, a ponekad i pravila. Uglavnom se odnose na qude, na wihove osobine i na me|usobne odnose.

Prijateq se u nevoqi poznaje.

Na istinu ne quti se, skini kapu i pokloni se.

Dogovor ku}u gradi.Svoje ~uvaj, a tu|e ne diraj.

Ispeci pa reci.

Od znawa ne boli glava.U o~i ne laskaj, a za le|ima ne grdi.

Nemoj se hvaliti sam, neka to drugi ~ine.

Dobro delo – istinu govori smelo.

POSLOVICE – PRI^ICE

stih

strofa

stih

strofa

51

STROFA I STIH

Ova pesma sastoji se od ~etiri strofe. Svaka strofa predstavqa jednu celinu – sliku {kole. Sve slike su

me|usobno povezane. Svaki red strofe nazivamo stihom.

[KOLA

[kole su velike mirne ovcekoje oka~e veliko zvoncepa zvone, zvone i decu goneu `ute male avione.

[kole su velike i dobre mame,stotinu dece neguju same,napamet znaju svu svoju decu,i bajke pri~aju o mesecu.

[kole su veliki ~udni dvorcikoje osvoje hrabri osnovcisvakog septembra pu{~anom paqbomi olovkama _ duga~kom sabqom.

Svakog septembra,kad jesen stupi,po dva su borcau {kolskoj klupi. Dragan Luki}

Pisac je re~ima naslikao {kolu.

stih

strofa

stih

strofa

52

Tekst mo`e biti napisan u PROZI (pri~a, bajka, basna) ili u STIHOVIMA (pesma).

Kad po~ne ki{a da pada;

[ta rade deca? [ta rade stari?

Gde to sa poqa nestanu stada

A s krova – dimni~ari?

NARODNE UMOTVORINE

pri~e bajkebasne

zagonetke

poslovice

pitalicebrzalice

razbrajalice

pore|ewa

Ceo dan ide, a nikud ne odmi~e. пословица

Bez muke nema nauke. бајка

Mi{ uz pu{ku, mi{ niz pu{ku. басна

#Lisica i gavran” загонетка

#Tamni vilajet” брзалица

OVO ZNAM

53

РЕЧНИК

PRAVILNO NEPRAVILNO

A

avion avijonasfalt asvaltAnki~in Ankicin

B

bujica buicabranilac braniocbekstvo begstvobombona bonbona

V

vr{ilac vr{iocvrh vrvodi~ vodi}

G

griz grisgradski grackigledalac gledaoc

D

deqewe delewedelilac deliocdavalac davaoc

\

|ur|evak ђurxevak

E ekser jekser

PRAVILNO NEPRAVILNO

@

`alostan `alosan`eti `weti`etelac `eteoc

Z

zapaqewe zapalewezdesna s desna zelemba} zelenba}

I

izdajica izdaicaIvi~in Ivicinizvr{ilac izvr{ioc

J

januar januvarjedanput jedamputjedanaest jedanajest

K

kai{ kaji{koji koikutijica kutica

L

li~nost li~nos

Q

Qubi~in Qubicinqudstvo qustvoqudski qucki

M

много млогоmajica maicamislilac mislioc

54

PRAVILNO NEPRAVILNO U

uvatiti uhvatiti

F

februar februvarfudbal futbalfioka fijoka

H

hvala falahlad ladhrpa rpa

C

cvokotati cokotati

^

~ar{av ~ar{af~eki} }eki}

X

xezva |ezvaxep |ep

[

{esnaest {esnajest{ezdeset {esdeset{etalac {etaoc

PRAVILNO NEPRAVILNO

N

najja~i naja~ine mogu nemogune}u ne }u

W

wihati wijati O

orah orasodeqewe odeleweodjedanput odjedamput

P

petnaest petnajestprehlada prelada pratilac pratioc

R

radionica radijonicaronilac roniocradio radijo

S

sa mnom samnomstrahota straotastambeni stanbeni

T

trinaest trinajesttrojica troicatu`ilac tu`ioc

]

}evap ~evap }evabxija ~evabxija

SRPSKI JEZIK – gramatika, pravopis, jezi~ka kulturauxbenik za drugi razred osnovne {kole

Prvo izdawe2010. godina

Autor:

Milica ]uk

Likovni urednik i ilustrator:

Marija Stojisavqevi}

Recenzenti:

doc. dr Dragana Veqkovi} Stankovi}, Filolo{ki fakultet u Beogradu An|ela Dra{kovi}, profesor, O[ #Bratstvo” u Novom PazaruRadojica Stefanovi}, nastavnik, O[ #12. septembar” u Majdanpeku

Urednik:

dr Milorad De{i}

Izdava~:

NOVA [KOLA d. o. o.Beograd, Gospodar Jovanova 22Tel/faks; 011 2631 652, 011 3284 989

© Nova {kola 2010. Sva prava zadr`ana.

SRPSKI JEZIK – gramatika, pravopis, jezi~ka kulturauxbenik za drugi razred osnovne {kole

Prvo izdawe2010. godina

Autor:

Milica ]uk

Likovni urednik i ilustrator:

Marija Stojisavqevi}

Recenzenti:

doc. dr Dragana Veqkovi} Stankovi}, Filolo{ki fakultet u Beogradu An|ela Dra{kovi}, profesor, O[ #Bratstvo” u Novom PazaruRadojica Stefanovi}, nastavnik, O[ #12. septembar” u Majdanpeku

Urednik:

dr Milorad De{i}

Izdava~:

NOVA [KOLA d. o. o.Beograd, Gospodar Jovanova 22Tel/faks; 011 2631 652, 011 3284 989

© Nova {kola 2010. Sva prava zadr`ana.