ZABAVNA• GRAMATIKA

za tre}i razred osnovne {kole

peto izdawe

autor

ilustrovao

recenzenti

lektor

likovni urednik

priprema za {tampu

izdava~

urednik

za izdava~a

{tampa

tira`

copyright

Dr Simeon Marinkovi}

Miroqub Milutinovi} Brada

Prof. dr @ivojin Stanoj~i}, Filolo{ki fakultet u BeograduAna Milosavqevi}, u~iteqica, O[ „Veqko Dugo{evi}“ u BeograduMr Sla|ana Ili}

Mr Aleksandra Markovi}

Du{an Pavli}

Neboj{a Miti}

Kreativni centarGradi{tanska 8BeogradTel./faks: 011/ 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659

Mr Aleksandra Markovi}

Mr Qiqana Marinkovi}

Publikum

10.000

Ÿ Kreativni centar, 2009

CIP ‡ Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

37.016:811.163.41-028.31(075.2)

MARINKOVI], Simeon, 1941Zabavna gramatika 3 : [za tre}i razred

osnovne {kole] / [Simeon Marinkovi} ;ilustrovao Miroqub Milutinovi} Brada]. - 5.izd. - Beograd : Kreativni centar, 2009(Beograd : Publikum). - 78 str. : ilustr. ; 22 h 24 cm

Podatak o autoru preuzet iz kolofona. -Tira` 10.000.

ISBN 978-86-7781-365-9

COBISS.SR-ID 156689932

Ministar prosvete Republike Srbije odobrio je izdavawe i upotrebu ovog uxbenika u okviru uxbeni~kog kompletaza srpski jezik u tre}em razredu osnovne {kole re{ewem broj 650-02-00142/2008-06.

I ovo je

prava sre}a ‡

gramatika

sti`e tre}a.

U dru{tvu smo

opet finom,

sa Anom i

Tintilinom.

2

svoje o~i ‡

(ime)

svoju kosu ‡

Ovde nacrtaj svoj portret ili zalepi fotografiju.

svoje lice ‡

ode}u koju ima{ na sebi ‡

igre koje voli{ ‡

muziku koju voli{ ‡

svoj omiqeni sport ‡

svoja omiqena jela ‡

svoj hobi ‡

(prezime)

(umetni~ko ime)

(adresa)

Predstavi se ‡ napi{i ne{to o sebi

Opi{i:

Navedi:

3

1. NIGDE NIJE KÔ KOD KU]E

Ve`bamo:

‡ vrste re~i

‡ obave{tajne, upitne, zapovedne

i uzvi~ne re~enice

‡ potvrdne i odri~ne re~enice

‡ vi{ezna~nost i gra|ewe re~i

‡ imenice ‡ zajedni~ke i vlastite

‡ upravni i neupravni govor

VRSTE RE^I

Tvoj zadatak }e biti:

‡ da napi{e{ sastav o svojoj zami{qenoj

pustolovini

‡ da zamisli{ da si slavni pisac

‡ da napi{e{ sastav o sebi

‡ da re{i{ zagonetnu ukr{tenicu

Napi{i {aqivu ~estitku jednom zecu za ro|endan.

U pesmi Tihomira Prodanovi}a pravom linijom podvuci imenice,

a talasastom glagole.

Pitawe

Pita Bata ma~ka:

‡ Zna{ li {ta je ta~ka?

A ma~ak mu `ut,

namrgo|en, qut,

repom dao znak

da on nije |ak.

4

OBAVE[TAJNE, UPITNE, ZAPOVEDNE I UZVI^NE RE^ENICE

obave{tajna:

upitna:

uzvi~na:

zapovedna:

upitna:

obave{tajna:

potvrdna:

odri~na:

Posmatraj slike i napi{i re~enice. Vodi ra~una o znacima . ! ?

Prepi{i latinicom re~enice i na kraj svake od wih stavi odgovaraju}i znak . ! ?

‡ [ta to radi{

‡ Gledam kroz prozor

‡ Otvori ga

‡ Kakav divan dan

5

Gospodin Krompirovi} je krupan. On nije mr{av.

Gospo|a Rumenovi} je mr{ava. Ona nije krupna.

POTVRDNE I ODRI^NE RE^ENICE

Oboj gospodina Krompirovi}a i gospo|u Jabuku Rumenovi}. Zatim ih opi{i.

U opisivawu koristi potvrdne i odri~ne re~enice.

6

GRA\EWE RE^I

Od navedenih imenica napravi druge imenice i glagole kao u datom primeru.

list

zid

brod

ku}a

put

imenice glagoli

listi} listati

broditi

VI[EZNA^NOST RE^I

Napi{i {ta imenica jezik ozna~ava u slede}im re~enicama.

Ujeo sam se za jezik.

On zna mnogo jezika.

@uqa me jezik na cipeli.

Sastavi re~enice koriste}i re~i koje imaju vi{e zna~ewa.

Imenica jezik u prvoj re~enici ozna~ava

glava On je glava porodice. Kwiga ima pet glava.

ruka

noga

srce

7

IMENICE ‡ ZAJEDNI^KE I VLASTITE

Tvoje ~udno putovawe ili pustolovina

Ovde nastavi pri~u o tom putovawu.

Zamisli da ima{ brod koji se zove Zimba i da sa prijateqima

koji se zovu putuje{ preko mora

koje se zove u neku daleku ~udnu

zemqu koja se zove .

Prepi{i imenice iz svoje pri~e.

zajedni~ke

imenice

vlastite

imenice

brod

prijateqi

more

Zimba

8

Zamisli da si slavni pisac.

Napi{i na ovim kwigama svoje ime i naslove svojih dela.

Opi{i kako `ivi{ kao slavni pisac.

Ovde nacrtaj sebe

kao slavnog pisca.

9

UPRAVNI I NEUPRAVNI GOVOR

Napi{i kako ti kao slavni pisac odgovara{ na Tintilinova pitawa u intervjuu za TV.

Pazi na znake navoda (izme|u wih stoje navedene re~i).

Sada ovaj dijalog prebaci u neupravni govor.

Tintilin me je pitao {ta mislim o sebi kao piscu.

Ja sam mu odgovorio da

Tintilin: „[ta misli{ o sebi kao piscu?“

Ti: „ “

„Kako je to biti slavan pisac?“, pita Tintilin.

„ “, odgovara{ ti.

Tintilin: „Koje kwige preporu~uje{ deci?“

Ti:

„ “, pita Tintilin.

„ “, odgovara{ ti.

Tintilin:

Ti: