srpski jezik - nedoumice

of 54 /54
О О КОМПОЗИ- КОМПОЗИ- ЦИЈИ И ЦИЈИ И СТИЛУ СТИЛУ ПИСАНИХ ПИСАНИХ САСТАВА САСТАВА 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 13 14

Upload: nasaskolanet

Post on 16-Jun-2015

20.331 views

Category:

Education


16 download

DESCRIPTION

Srpski jezik - Nedoumice,Kristina Mitić

TRANSCRIPT

О О КОМПОЗИ-КОМПОЗИ-ЦИЈИ И ЦИЈИ И СТИЛУ СТИЛУ ПИСАНИХ ПИСАНИХ САСТАВАСАСТАВА

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 13 14

ОПШТИ УСЛОВИ ЗА ДОБРУ ОПШТИ УСЛОВИ ЗА ДОБРУ ПИСМЕНОСТПИСМЕНОСТ

Знање граматичких правила само је предуслов Знање граматичких правила само је предуслов да се онај ко већ влада својом реченицом и ко јасно да се онај ко већ влада својом реченицом и ко јасно и прецизно изражава своје мисли осигура од и прецизно изражава своје мисли осигура од граматичких грешака које би могао учинити. граматичких грешака које би могао учинити.

За добру писменост потребно је и нешто више За добру писменост потребно је и нешто више од тога. од тога.

А то „нешто” ствар је и природне А то „нешто” ствар је и природне обдарености, али је много више и ствар стрпљивог и обдарености, али је много више и ствар стрпљивог и систематског рада на развијању своје писмености.систематског рада на развијању своје писмености.

Први условПрви услов

Први услов за јасно и правилно писање јесте јасна и Први услов за јасно и правилно писање јесте јасна и правилна мисао.правилна мисао.

Прво правило Прво правило је дакле: јасно у глави – јасно у изразу, је дакле: јасно у глави – јасно у изразу, и обрнуто. и обрнуто.

Други условДруги услов

Не пишите дугачким реченицама и немојте наНе пишите дугачким реченицама и немојте на силу силу бога настојати да вам реченица буде богата, звучна, бога настојати да вам реченица буде богата, звучна, накићена, да учини утисак на читаоца и да му покаже како накићена, да учини утисак на читаоца и да му покаже како сте дубоки и мисаони.сте дубоки и мисаони.

И не треба се угледати ни на кога.И не треба се угледати ни на кога.

Самосталност у писању и грађењу реченица према Самосталност у писању и грађењу реченица према својим способностима – то је друго правило за добру својим способностима – то је друго правило за добру писменостписменост..

Трећи условТрећи услов

Читање добрих писаца – трећи је условЧитање добрих писаца – трећи је услов за наше за наше самостално напредовање у писмености. У ту сврху није самостално напредовање у писмености. У ту сврху није згорег научити неку песму или, још боље, неки прозни згорег научити неку песму или, још боље, неки прозни одломак који нам се допао.одломак који нам се допао.

Четврти условЧетврти услов

Што чешће стављати на хартију своја запажања и Што чешће стављати на хартију своја запажања и своје мисли о било ком предметусвоје мисли о било ком предмету – такво вежбање је – такво вежбање је четврти услов за развијање наше писмености.четврти услов за развијање наше писмености.

Пети условПети услов

Потребно је постићи и ред у излагању. Укратко Потребно је постићи и ред у излагању. Укратко забележите тај ред, забележите тај ред, направите план свога писменог рада. направите план свога писменог рада. Овде је тај услов по реду пети, али по својој важности он је Овде је тај услов по реду пети, али по својој важности он је први услов.први услов.

Шести условШести услов

И последње, али златно правило: прегледајте и И последње, али златно правило: прегледајте и исправљајте пажљиво оно што сте написали.исправљајте пажљиво оно што сте написали.

КОМПОЗИЦИЈА ПИСАНОГ САСТАВАКОМПОЗИЦИЈА ПИСАНОГ САСТАВА

Од свих грешака које се могу учинити при писању о Од свих грешака које се могу учинити при писању о било којој теми, три понајтеже спадају у грешке против било којој теми, три понајтеже спадају у грешке против добре композиције тј. против тачног, сређеног и потпуног добре композиције тј. против тачног, сређеног и потпуног излагања о некој теми: а) излагања о некој теми: а) промашај теме,промашај теме, б) б) несређено несређено излагањеизлагање и в) и в) непотпуност одговоранепотпуност одговора..

Увод Увод

Увод је први део у сваком писаном саставу и његова Увод је први део у сваком писаном саставу и његова је улога да заинтересује читаоца за предмет нашег је улога да заинтересује читаоца за предмет нашег излагања и да га приведе самом излагању питања које излагања и да га приведе самом излагању питања које тема поставља.тема поставља.

Увод је, вели један писац, укусно Увод је, вели један писац, укусно предјелопредјело које ћемо које ћемо сервирати своме читаоцу пре него што му изнесемо сервирати своме читаоцу пре него што му изнесемо главно главно јелојело, тј. разраду нашег писаног састава., тј. разраду нашег писаног састава.

Увод мора бити лепо и живо речен, тако да читаоца Увод мора бити лепо и живо речен, тако да читаоца одмах придобије и својом прецизношћу и својим одмах придобије и својом прецизношћу и својим занимљивим прилажењем теми. занимљивим прилажењем теми.

Али од свега је најважније да увод буде што краћи, Али од свега је најважније да увод буде што краћи, да заузима отприлике десети до петнаести део читавог да заузима отприлике десети до петнаести део читавог писаног рада.писаног рада.

РазрадаРазрада

Разрада је централни, најдужи и најважнији део Разрада је централни, најдужи и најважнији део сваког писаног састава. У њој се одговара на постављену сваког писаног састава. У њој се одговара на постављену тему у смислу осветљавања или доказивања теме.тему у смислу осветљавања или доказивања теме.

ЗакључакЗакључак

ЗакључакЗакључак је последња етапа у сваком писаном је последња етапа у сваком писаном саставу. Та главна мисао закључка у ствари је главна саставу. Та главна мисао закључка у ствари је главна мисао саме теме, која нам је у теми постављена као мисао саме теме, која нам је у теми постављена као питање, а овде, у закључку, даје се као одговор који је питање, а овде, у закључку, даје се као одговор који је документован читавим нашим развијањем теме у разради.документован читавим нашим развијањем теме у разради.

Три читањаТри читања

Исправљање написаног састава најбоље је вршити у Исправљање написаног састава најбоље је вршити у неколико наврата у извесним размацима времена, али ако неколико наврата у извесним размацима времена, али ако је то немогуће (као приликом израде писменог задатка у је то немогуће (као приликом израде писменог задатка у школи), онда је потребно школи), онда је потребно једно за другим прочитати једно за другим прочитати задатак бар три путазадатак бар три пута..

Опис Опис

Опис или дескрипција најчешћа је врста Опис или дескрипција најчешћа је врста писаних састава у основној школи.писаних састава у основној школи.

За добар опис важно је пре свега умети За добар опис важно је пре свега умети запажати запажати карактеристичне појединостикарактеристичне појединости..

Друга особина доброг описа је лични Друга особина доброг описа је лични став онога који пише према предмету који став онога који пише према предмету који описује. А то значи да о стварима и појавама описује. А то значи да о стварима и појавама које посматрамо и које запажамо морамо које посматрамо и које запажамо морамо имати и неко своје мишљење, свој мисаони и имати и неко своје мишљење, свој мисаони и емоционални став. То не мора бити никаква емоционални став. То не мора бити никаква дубока мисао нити узвишено осећање, али то дубока мисао нити узвишено осећање, али то треба да буде неко занимљиво и живо осећање, треба да буде неко занимљиво и живо осећање, нешто што долази из нашег бића и из нашег нешто што долази из нашег бића и из нашег доживљавања живота.доживљавања живота.

Трећа особина успелог описа је добар Трећа особина успелог описа је добар распоред карактеристичних појединости.распоред карактеристичних појединости.

НарацијаНарација

НарацијаНарација или или причањепричање (приповедање) друга је од честих (приповедање) друга је од честих школских тема.школских тема.

Али у нарацији је, поред Али у нарацији је, поред хронолошког приказа догађаја, врло хронолошког приказа догађаја, врло важна и важна и живост причањаживост причања. То се . То се постиже првенствено погодним постиже првенствено погодним избором глагола и њихових облика. избором глагола и њихових облика. У нарацији се описује догађај, а У нарацији се описује догађај, а догађај је радња. догађај је радња. Док је у опису главна категорија Док је у опису главна категорија речи речи именицаименица и њени и њени атрибутиатрибути, у , у нарацији је то -нарацији је то -глагол.глагол.

Осећајно размишљањеОсећајно размишљање

Осећајно размишљањеОсећајно размишљање није није нека сасвим издвојена врста писаних нека сасвим издвојена врста писаних састава.састава.

Међутим има тема, нарочито у Међутим има тема, нарочито у основној школи, које захтевају основној школи, које захтевају емотивно казивање о некој личности емотивно казивање о некој личности или о неком догађају, а за такве или о неком догађају, а за такве теме најбољи је вид излагања теме најбољи је вид излагања осећајно размишљањеосећајно размишљање. .

Свако књишко осећање у Свако књишко осећање у таквим написима зазвучи као лажно, таквим написима зазвучи као лажно, усиљено. усиљено. Али искрено, топло и Али искрено, топло и речито написан, такав састав врло речито написан, такав састав врло сугестивно делује на читаоца.сугестивно делује на читаоца.

• Otkrivawe poqa u igri asocijacijeOtkrivawe poqa u igri asocijacije

• Pitawa za razgovor:Pitawa za razgovor:

– [ta ka`e pesnik o radu po{te?[ta ka`e pesnik o radu po{te?

– Pesnik na kraju pesme pita {ta bi qudi bez Pesnik na kraju pesme pita {ta bi qudi bez

po{te.po{te.

– [ta mislite, da li bismo mogli da komuniciramo [ta mislite, da li bismo mogli da komuniciramo

bez po{te?bez po{te?

– Koje su prednosti telefona, a koje su prednosti Koje su prednosti telefona, a koje su prednosti

pisma?pisma?

– Da bi pismo bilo zaista vredno ~uvawa i da bi Da bi pismo bilo zaista vredno ~uvawa i da bi

moglo da probudi na{a ose}awa, ono treba da moglo da probudi na{a ose}awa, ono treba da

bude pravilno napisano. Kako?bude pravilno napisano. Kako?

ПРИМЕР ПИСМАПРИМЕР ПИСМА

• Analiza forme pismaAnaliza forme pisma::– Datum i mesto pisawa pisma pi{e se u Datum i mesto pisawa pisma pi{e se u

gorwem desnom uglu.gorwem desnom uglu.

– Obra}awe li~nosti se odvaja zarezom.Obra}awe li~nosti se odvaja zarezom.

– Zatim pismo pi{emo u novom redu.Zatim pismo pi{emo u novom redu.

– Rukopis mora biti ~itak, a re~enice jasne i Rukopis mora biti ~itak, a re~enice jasne i misaono povezane.misaono povezane.

– Na kraju pisma obi~no sledi neki pozdrav Na kraju pisma obi~no sledi neki pozdrav ili `eqa za ponovnim vi|ewem.ili `eqa za ponovnim vi|ewem.

– U dowem desnom uglu je na{ potpis.U dowem desnom uglu je na{ potpis.

АДРЕСА:АДРЕСА:

• Analiza pravopisnih pravila u Analiza pravopisnih pravila u pisawu adrese.pisawu adrese.

• Samostalni rad u~enika:Samostalni rad u~enika:• Pisawe kra}ih pisamaPisawe kra}ih pisama

– Pismo drugu (dediPismo drugu (dedi……))

• ^itawe napisanih pisama, uo~avawe ^itawe napisanih pisama, uo~avawe

lepote forme i sadr`aja pisama, kao lepote forme i sadr`aja pisama, kao

i tipi~nih gre{aka u pisawu pisma.i tipi~nih gre{aka u pisawu pisma.

• Doma}i zadatak:Doma}i zadatak:– РАДНА СВЕСКА, стр. 21.РАДНА СВЕСКА, стр. 21.

А Б В Г Д Ђ Е Ж З И Ј К Л Љ М Н Њ О П Р С Т Ћ У Ф Х Ц Ч Џ Ш

АПОСТРОФ СЕ СТАВЉА УМЕСТО ЈЕДНОГ ИЛИ ВИШЕ ИЗОСТАВЉЕНИХ СЛОВА: ал΄, ил΄, је л΄, ΄оћу, ви΄ш, гос΄н, извол΄те... НЕ СТАВЉА СЕ У РЕЧИМА с, к, нек.

БИХ, БИСМО, БИСТЕ У ОБЛИЦИМА ПОГОДБЕНОГ НАЧИНА НЕ СМЕЈУ СЕ ЗАМЕЊИВАТИ СА БИ. ИСПРАВНО ЈЕ САМО: ,,Ми бисмо хтели да уђемо”, ,,Кад бисте чекали, погрешили бисте”.

ВОКАТИВ . ИМЕНИЦЕ КОЈЕ СЕ ЗАВРШАВАЈУ СУГЛАСНИЦИМА Ћ, Ђ, Ч, Џ, Ш, Ж, Љ, Њ, Ј ДОБИЈАЈУ У ВОКАТИВУ НАСТАВАК –У: ковачу, кицошу, коњу, исправно је и Милошу. ЗА ИМЕНИЦЕ НА –Р ЈАВЉА СЕ И НАСТАВАК –Е И НАСТАВАК –У: царе, професоре; господару, фризеру; пастире и пастиру, писаре и писару... ВОКАТИВ ЈЕДНАК НОМИНАТИВУ ДОПУШТЕН ЈЕ У СЛЕДЕЋИМ СЛУЧАЈЕВИМА: мачак, патак... ЛИЧНА ИМЕНА НА –А УГЛАВНОМ ИМАЈУ ВОКАТИВ ЈЕДНАК НОМИНАТИВУ: Марија, Никола, Лука, Олга, али Маро, Жико, Гоцо. ИМЕНА НА –ИЦА ДОБИЈАЈУ ЗАВРШЕТАК -Е: Милице, Данице...као и Јовице, Перице...

ГДЕ, КУДА. НЕ СМАТРА СЕ ПРАВИЛНОМ УПОТРЕБА РЕЧИ ГДЕ, НЕГДЕ, ИГДЕ, НИГДЕ, ЗА ОЗНАКУ ЦИЉА КРЕТАЊА, НПР. ,,Где ћеш?”, ,,Где сте кренули?”, ,,Пошаљи га негде”, ,,Не идем нигде”. У ОВАКВИМ РЕЧЕНИЦАМА ТРЕБА УПОТРЕБИТИ КУДА, НЕКУДА, ИКУДА, НИКУДА.

ДАТУМИ. ИМЕ МЕСЕЦА СТОЈИ У НОМИНАТИВУ ИЛИ У ГЕНИТИВУ (седми март – седми марта). ПРИ ПИСАЊУ ЦИФРАМА МОГУ СЕ СВА ТРИ БРОЈА ОЗНАЧИТИ АРАПСКИМ ЦИФРАМА С ТАЧКОМ, ИЛИ СЕ МЕСЕЦ ОЗНАЧАВА РИМСКИМ БРОЈЕМ БЕЗ ТАЧКЕ: 4.10.1957. или 4.Х 1957. НИЈЕ НЕОПХОДНО ИЗА ПОСЛЕДЊЕГ БРОЈА ДОДАВАТИ РЕЧ ,,године” или ,,год.”. ПИСАЊЕ НУЛЕ ИСПРЕД ЈЕДНОЦИФРЕНОГ БРОЈА, НПР. 07.03.1982. НИЈЕ ПРЕПОРУЧЉИВО ИЗВАН ТЕХНИЧКИХ ТЕКСТОВА И ПОСЛОВНИХ ПИСАМА. ИЗМЕЂУ МЕСТА И ДАТУМА УВЕК СЕ ПИШЕ ЗАРЕЗ, НПР. : Ниш, 25.Х 1971.

Ђурђевдан. ПРАЗНИЦИ ИМАЈУ ВЕЛИКО ПОЧЕТНО СЛОВО САМО У ПРВОЈ РЕЧИ (И У РЕЧИМА КОЈЕ СУ САМЕ ВЛАСТИТА ИМЕНА): Нова година, Божић, Велики петак, Дан Републике (мисли се увек на одређену републику). Ђурђевдан, Митровдан, Видовдан и сл. ПИШУ СЕ САСТАВЉЕНО. ПРАВОПИС ДОЗВОЉАВА И ОБЛИКЕ Ђурђева дана, Ђурђеву дану, Ђурђева дне, Ђурђеву дне.

-Е КАО ЗАВРШЕТАК ИМЕНА. ЗА СКРАЋЕНЕ ОБЛИКЕ Миле, Коле, Раде, Дуле... ГРАМАТИКЕ ДОПУШТАЈУ ПРОМЕНУ Милета, Милету, Милетов... НАПРОТИВ ИМЕНА Ђорђе и Павле У ПАДЕЖИМА ГЛАСЕ САМО Ђорђа, Ђорђу; Павла, Павлу.

ИМЕНА ИЗ НЕСЛОВЕНСКИХ ЈЕЗИКА ЗАДРЖАВАЈУ –Е У СВИМ ПАЕЖИМА: Чиле, Чилеа, Чилеу...

ЖЕНСКИ ОБЛИЦИ ЗА НАЗИВЕ ЗАНИМАЊА И ПОЛОЖАЈА ЧЕСТО НЕДОСТАЈУ. ТАМО ГДЕ ПОСТОЈЕ, НПР. ПРЕДСЕДНИЦА, УРЕДНИЦА, САРАДНИЦА, ЧИТАТЕЉКА, ЛЕКАРКА, НЕМА РАЗЛОГА ДА СЕ ЗА ЖЕНУ УПОТРЕБЉАВА МУШКИ ОБЛИК. ТРЕБА ПАЗИТИ ДА НЕ ДОЂЕ Д0 ГРАМАТИЧКОГ НЕСКЛАДА ИЗМЕЂУ ИМЕНИЦЕ И ГЛАГОЛА: УМЕСТО ,, Министар је изјавила...” треба навести име и презиме дотичне жене- министра. УМЕСТО ПРЕМИЈЕР ИЛИ НЕПРИКЛАДНОГ ПРЕМИЈЕРКА МОЖЕ СЕ РЕЋИ ПРЕДСЕДНИЦА ВЛАДЕ.

ЗАДЊИ У ЗНАЧЕЊУ ПОСЛЕДЊИ НИЈЕ ПОГРЕШНО: НАСТАЛО ЈЕ НОРМАЛНИМ ПРОШИРЕЊЕМ ПРОСТОРНОГ ЗНАЧЕЊА (ОНО ШТО ЈЕ ЗАДЊЕ У НЕКОМ РЕДУ ИСТОВРЕМЕНО ЈЕ И ПОСЛЕДЊЕ ПРИ БРОЈАЊУ). ТАКВА УПОТРЕБА ПРИДЕВА ЗАДЊИ СРЕЋЕ СЕ КОД МНОШТВА ДОБРИХ ПИСАЦА.

ИСТОРИЈСКА ИМЕНА. НАЗИВИ ДРЖАВА ИЗ ПРОШЛОСТИ ПИШУ СЕ ВЕЛИКИМ ПОЧЕТНИМ СЛОВОМ САМО ПРВЕ РЕЧИ: Турско царство, Аустроугарска царевина... ТО СЕ ОДНОСИ И НА НЕЗВАНИЧНЕ НАЗИВЕ ПРОШЛИХ И САДАШЊИХ ЗЕМАЉА КАО Земља излазећег сунца, Земља хиљаду језера, Трећи рајх, КАО И НА НАЗИВЕ АДМИНИСТРАТИВНИХ ЈЕДИНИЦА: Београдски пашалук.

Ј. ИЗМЕЂУ И И ДРУГОГ САМОГЛАСНИКА ИЗУЗЕВ О, Ј СЕ ПИШЕ: ија, ије, ију, ији. ИЗУЗЕТАК СУ СЛОЖЕНЕ РЕЧИ, НПР. иако, архиепископ, антиамерички, приучен, приањати. У СПОЈУ ио НЕ ПИШЕ СЕ Ј (био, купио, милион, фиока), ОСИМ КАД СЕ ОСНОВА РЕЧИ ЗАВРШАВА НА Ј: судијо, судијом (од судија), змијо, змијом, змијолик (према: змија), старија- старијом, Равијојла... АКО И ДОЛАЗИ ПОСЛЕ ДРУГОГ САМОГЛАСНИКА, ИЗМЕЂУ ЊИХ СЕ НЕ ПИШЕ Ј: наиме, каиш, лаик, наиван, неимар... АЛИ ПИШЕ СЕ издајица, калајисати, есејистички...

КОНЈУГАЦИЈА, КОНЈУНКТИВИТИС, ИНЈЕКЦИЈА, А НЕ КОЊУГАЦИЈА, КОЊУКТИВИТИС, ИЊЕКЦИЈА. ОВЕ РЕЧИ ИМАЈУ ЛАТИНСКЕ ПРЕДЛОГЕ КОН- И ИН- И ОСНОВУ НА –Ј И ТО НЕ ТРЕБА МЕЊАТИ.

ЛОТО: ЛОТОА, НА ЛОТОУ (УОБИЧАЈЕНО, МАДА БИ ПРАВИЛНИЈЕ БИЛО ЛОТА, ЛОТУ). НЕ ТРЕБА ПИСАТИ ВЕЛИКИМ СЛОВОМ.

-ЉЕЊЕ. ПРАВИЛНО ЈЕ САМО одељење, осветљење, обољење, дељење, паљење, запаљење, цвиљење... , а не оделење, оболење... АЛИ поколење ЈЕР ДОЛАЗИ ОД РЕЧИ колено.

МАРКЕ И ФАБРИЧКИ НАЗИВИ ПИШУ СЕ МАЛИМ СЛОВОМ ( ОБИЧНО ПОД НАВОДНИЦИМА) КАД ОЗНАЧАВАЈУ ПРЕДМЕТ, НПР. ,,мерцедес”, ,,дрина”, ,,браунинг”, ... ВЕЛИКИМ ПОЧЕТНИМ СЛОВОМ ПИШУ СЕ КАД ОЗНАЧАВАЈУ ФАБРИКУ: штрајк у ,,Ситроену”, директор ,,Фолксвагена” и сл. ЗА АУТОМОБИЛСКЕ МАРКЕ МУШКОГ РОДА АКУЗАТИВ ЈЕ ЈЕДНАК НОМИНАТИВУ: Возим ,,опел”, Имам ,,Форд”, не Возим ,,опела” и сл.

НАДИМЦИ И АТРИБУТИ, КАДА СУ СТАЛНИ ДЕО ИМЕНА , ПИШУ СЕ ВЕЛИКИМ СЛОВОМ: Душан Силни, Проклета Јерина, Хајдук Вељко, Деда Мраз, Снешко Белић, Паја Патак...

Његово величанство, Његова светост, Његова екселенција И СЛ. КУРТОАЗНЕ ФОРМУЛЕ ПИШУ СЕ ВЕЛИКИМ ПОЧЕТНИМ СЛОВОМ ПРВЕ РЕЧИ , МАДА НИ МАЛО Њ НИЈЕ ПОГРЕШНО. СКРАЋЕНИЦЕ њ.к.в., њ.в., њ.св. ТРЕБА ПИСАТИ МАЛИМ СЛОВОМ. СЛИЧНО ВАШ ДОБИЈА ВЕЛИКО В У Ваше величанство, Ваша висости, Ваше преосвештенство...

ОДРИЧНА РЕЧЦА НЕ УЗ СВЕ ВРСТЕ РЕЧИ СЕ ПИШЕ СПОЈЕНО СЕМ УЗ ГЛАГОЛЕ, ГДЕ ТАКОЂЕ ИМА ИЗУЗЕТАКА: НЕЋУ, НЕМАМ, НЕМОЈ, НИСАМ , КАО И ТРПНИ ПРИДЕВИ: НЕПРЕВЕДЕН, НЕПРЕЖАЉЕН - КАД СЕ НЕ ПОРЕДЕ.

ПОЛУНАВОДНИЦИ, У ВИДУ АПОСТРОФА, ОБАВЕЗНО СЕ УПОТРЕБЉАВАЈУ КАД СЕ УНУТАР НАВОДА НЕШТО НАВОДИ, НПР. ,,Моја омиљена лектира и данас је ,Дон Кихот΄”, каже овај уметник.

РАСТАВЉАЊЕ РЕЧИ НА КРАЈУ РЕДА. ПРИ ПРЕКИДАЊУ РЕЧИ ЦРТИЦОМ НИЈЕ ПОЖЕЉНО ДА У ПРЕТХОДНОМ РЕДУ ОСТАНЕ САМО ЈЕДНО СЛОВО, А ЈОШ МАЊЕ ДА СЕ САМО ЈЕДНО СЛОВО ПРЕНОСИ У НАРЕДНИ РЕД. ЦРТИЦА ТРЕБА ДА СЕ НАЂЕ НА ГРАНИЦИ СЛОГА. ТРЕБА ПАЗИТИ ДА ПРЕНЕСЕНИ ДЕО НЕ ПОЧИЊЕ СКУПОМ ТЕШКИМ ЗА ИЗГОВОР. АКО СЕ РЕЧ И ИНАЧЕ ПИШЕ С ЦРТИЦОМ, ОВУ ТРЕБА ПОНОВИТИ НА ПОЧЕТКУ СЛЕДЕЋЕГ РЕДА.

СА И БЕЗ, СА ИЛИ БЕЗ. БУДУЋИ ДА ОВА ДВА ПРЕДЛОГА ЗАХТЕВАЈУ РАЗЛИЧИТЕ ПАДЕЖЕ, НЕ СМАТРАЈУ СЕ ПРАВИЛНИМ СПОЈЕВИ КАО са и без доплате, са или без пратиоца: ТРЕБА с доплатом и без ње, с пратиоцем или без њега.

ТРЕБАТИ. УПОТРЕБЉАВА СЕ БЕЗЛИЧНО АКО ЈЕ У СПОЈУ С ГЛАГОЛОМ, НПР. ,,Сви треба да дођу” (не: требају), ,,Требало је да знаш” (не: требао си)...

-ЋКИ, НИКАДА –ЋСКИ: младићки, племићки, никшићки, пећки...

УЛИЦЕ И ДР. У НАЗИВИМА УЛИЦА, ТРГОВА, ГРАДСКИХ ЧЕТВРТИ, ПАРКОВА, ГРАЂЕВИНА, СПОМЕНИКА... САМО СЕ ПРВА РЕЧ ПИШЕ ВЕЛИКИМ СЛОВОМ. АКО СЕ САМА РЕЧ УЛИЦА НАЂЕ НА ПРВОМ МЕСТУ ТРЕБА ЈЕ ПИСАТИ ВЕЛИКИМ СЛОВОМ.

ФРЕСКА: датив једнине- фрески и фресци (исправно) , генитив множине- фресака.

ХТЕО - НЕ ХТЕО (ЦРТА С РАЗМАКОМ) ИЛИ ХТЕО НЕ ХТЕО. ИСТО ВАЖИ И ЗА ДРУГЕ СПОЈЕВЕ ОВОГ ТИПА: ХТЕЛА (-) НЕ ХТЕЛА, РАДИЛА (-) НЕ РАДИЛА...

ЦИФРЕ (ПИСАЊЕ). У САСТАВУ РЕЧЕНИЦЕ, МАЊЕ БРОЈЕВЕ НИЈЕ ПОЖЕЉНО ПИСАТИ ЦИФРОМ.

НИЈЕ УОБИЧАЈЕНО ПОЧИЊАТИ РЕЧЕНИЦУ ЦИФРОМ.

НЕ ТРЕБА МЕШАТИ ЦИФРЕ И СЛОВА У ИСТОМ БРОЈУ.

ПРИБЛИЖНИ БРОЈЕВИ МОРАЈУ СЕ ПИСАТИ СЛОВИМА.

ЧЕСТО ПУТА- ПОГРЕШНО, ТРЕБА МНОГО ПУТА, ДОСТА ПУТА, ВИШЕ ПУТА ИЛИ ЧЕСТО.

ЏУДО. ПРАВИЛНО ЈЕ ЏУДА, ЏУДУ, ЏУДОМ..., А У ПРАКСИ ЧЕШЋЕ ЏУДОА, ЏУДОУ, ЏУДООМ. ДРУГА ПРОМЕНА НИЈЕ НЕПРАВИЛНА.

ШЕСТСТО (= ШЕСТ СТОТИНА), ШЕСТСТОГОДИШЊИ, ШЕСТСТОТИ ПИШУ СЕ СА стст ДА БИ СЕ РАЗЛИКОВАЛИ ОД ОБЛИКА БРОЈА ШЕСТ.