starojevrejski jezik - gramatika

40
Б Р О Ј Е В И МУШКИ РОД БРОЈ ЖЕНСКИ РОД Ехад 1 Ахат Ш`нај им 2 Штаим Ш`лоша 3 Шалош Арбаа 4 Абао Хамиша 5 Хамеш Шиша 6 Шеш Шива 7 Шева Ш`мона 8 Шмо*е Тиша 9 Теша Асара 10 Есар Л И Ч Н Е З А М Е Н И Ц Е једнина множина једнина множина Ани-ја (анохи) Ни- мене Ну- нас Анáхну- ми Атта-ти (м.род) човече Ка- тебе (м.род) Кем- вас (м.род) Аттем- ви (м.род) људи Атт- ти (ж. род) жено К- тебе (ж.род) Кен- вас (ж. род) Атéна- ви (ж.род) жене Ху- он Ху-њега (м.род) Хем- њих (м. род) Хем (хéма)- они Хи- она Ха- њу (ж.род) Хен-њих(ж.род) Хен(хéна)- оне ПОКАЗНЕ ЗАМЕНИЦЕ 1

Upload: malamara

Post on 20-Oct-2015

187 views

Category:

Documents


26 download

TRANSCRIPT

Page 1: Starojevrejski  jezik - gramatika

Б Р О Ј Е В И

МУШКИ РОД БРОЈ ЖЕНСКИ РОД

Ехад 1 АхатШ`нај им 2 ШтаимШ`лоша 3 ШалошАрбаа 4 Абао

Хамиша 5 ХамешШиша 6 ШешШива 7 Шева

Ш`мона 8 Шмо*еТиша 9 ТешаАсара 10 Есар

Л И Ч Н Е З А М Е Н И Ц Е

једнина множина једнина множина Ани-ја (анохи) Ни- мене Ну- нас Анáхну- миАтта-ти (м.род) човече

Ка- тебе (м.род)

Кем- вас (м.род)

Аттем- ви (м.род) људи

Атт- ти (ж. род) жено

К- тебе (ж.род)

Кен- вас (ж. род)

Атéна- ви (ж.род) жене

Ху- он Ху-њега (м.род) Хем- њих(м. род)

Хем (хéма)- они

Хи- она Ха- њу (ж.род) Хен-њих(ж.род) Хен(хéна)- оне

ПОКАЗНЕ ЗАМЕНИЦЕ

ЈЕДНИНА МНОЖИНАЗЕ- овај ЕЛЛЕ- ови, ове, оваЗОТ- ова (женски род)

1

Page 2: Starojevrejski  jezik - gramatika

УПИТНА ЗАМЕНИЦА

Ми-КОМА-ШТоЛАМА-ЗАШТОЛ'МИ- КОМЕ (датив)ЕТ ˉ МИ - КОГА (акузатив)

Пажња: РЕЛАТИВНА ЗАМЕНИЦА: АШЕР- који, а, е

И М Е Н И Ц Е

МУШКИ РОД ЖЕНСКИ РОДједнина Множина једнина множина

Сус (коњ)Сус

Сусим(коњи)Сусе

Суса(кобила)Сусат

Сусот (кобила)Сусот

Суси- мој коњ Сусај-Моји коњи

Сусати-моја кобила

Сусотај-моје кобиле

Сусха- твој коњ човече

Сусеха- твоји коњи човече

Сусатха- твоја кобила Сусотеха- твоје кобиле

Сусех- твој коњ жено

Сусајих- твоји коњи жено

Сусатех- твоја кобила Сусотајих- твоје кобиле

Сусо- његов коњ Сусав- његови коњи

Сусато- његова кобила Сусотав- његове кобиле

Сусах- њезин коњ

Сусеа- њезини коњи

Сусатах- њенакобила Сусотеа- њезине кобиле

Сусену- наш коњ Сусену- наши коњи

Сусатену- наша кобила Сусотену- наше кобиле

Сусхем- ваш коњ људи

Сусехем- ваши коњи људи

Сусатхем- ваша кобила Сусотехем- ваше кобиле

Сусхен- ваш коњ жене

Сусехен- ваши коњи жене

Сусатхен- ваша кобила Сусотехен- ваше кобиле

Сусам- њихов(људи) коњ

Сусехем- њихови(људи)

коњи

Сусатам- њихова кобила Сусотехем- њихове кобиле

Сусан- њихов (жена) коњ

Сусехен- њихови (жена) коњи

Сусатан- њихова кобила Сусотехен- њихове кобиле

2

Page 3: Starojevrejski  jezik - gramatika

ПартиципиПартицип актив

КАЛ НИФАЛ(рефлексни)

ПИЕЛ(интезивни

)

ПУАЛ(интезивни

)

ХИФИЛ(каузативни

)

ХОФАЛ(каузативни

)

ХИТПАЕЛ(интезивни)

Sg.m. Котел- који убија

Никтал- онај који се

убија

Мекаттел- онај који страшно убија

- Мактил- онај који је преко неког

убијо

- Миткател- онај који је

полако убијо

f. Котелет /Котла

Никтала/Никтелет

Мекаттелет/Мекаттела

- Мактелет/мактила

- Миткателет/Миткателна

Pl.m. Котлим Никталим Мекаттлим - Мактилим Миткатлимf. Котлот Никталот Макттлот - Мактилот - Ммиткатлот

Пар.пас ---------- ------------ --------------- -------------- --------------- --------------- ---------------

Sg.m. Катул - - Мкуттал- онај који је

страшно убијен

- Муктал- онај који ј епреко неког убијен

-

f. Ктула - - Мкуттала/мкуттелет

- Муктелет -

Pl.m. Ктулим - - мкутталим - мукталим -

f. Ктулот - - мкутталот - Мукталот -

П Е Р Ф Е К Тсингулар

КАЛ НИФАЛ(рефлексни)

ПИЕЛ(интезивни

)

ПУАЛ(интезивни

)

ХИФИЛ(каузативни

)

ХОФАЛ(каузативни

)

ХИТПАЕЛ(интезивни)

3.м. Катал- он је убијо

Никтал- он се убијо

Кител- он је убијо на

грозан начин

Кутал- он је убијен на

грозан начин

Хиктил- он је преко

неког убијо

Хоктал- он је преко некога

убијен

Хиткатал- он се је убијао

f. Катла Никтла Китла Кутла Хиктила Хоктла Хиткатла2.m. Каталта Никталта Киталта Куталта Хикталта Хокталта Хиткаталта

f. Каталт Никталт Киталт Куталт Хикталт Хокталт Хиткаталт1. Каталти Никталти Киталти Куталти Хикталти Хокталти Хиткаталти

плурал3.м. Катлу-

они су убили

Никтлу- они су се

убили

Китлу- они су убили на

грозан начин

Кутлу- они су убијени на грозан

начин

Хиктилу- они су преко неког убили

Хоктлу- они су преко некога

убијени

Хиткатлу- они су се убијали

f. Катлу Никтлу Китлу Кутлу Хиктилу Хоктлу Хиткатлу2.m. Каталтем Никталтем Киталтем Куталтем Хикталтем Хокталтем Хиткаталтем

3

Page 4: Starojevrejski  jezik - gramatika

f. Каталтен Никталтен Киталтен Куталтен Хикталтен Хокталтен Хиткаталтен1. Каталну Никталну Киталну Куталну Хикталну Хокталну Хиткаталну

И М П Е Р Ф Е К ТСингулар Кал Нифал

(рефлексни)Пиел

(интезивни)

Пуал(интезивни

)

Хифил(каузативни)

Хофал(каузативни

)

Хитпаел(интезивни

)3.м. Јиктол-

он ће убитиЈикател- он ће

се убитиЈ`кател- он ће страшно

убити

Ј`кутал- он ће бити страшно убијен

Ј`актил- он ће преко

некога убити

Ј`октал- он ће бити преко некога убијен

Ј`иткател- он ће

убијати

f. Тиктол Тикател Т`кател Ткутал Тактил Токтал Титкател2.m. Тиктол Тикател Т`кател Ткутал Тактил Токтал титкател

f. Тиктли/ели Тикатли Т`катли Ткутли Тактили Токтли Титкатли1. Ектол Екател Акател Акутал Актил Актал Еткател

плурал -------------- ----------- ----------- ---------- --------- ---------- -----------3.м. Јиктелу-

они ће убити

Јикатлу- они ће се убити

Ј`катлу- они ће срашно

убити

Јкутлу- они ће бити страшно убијени

Јактилу- они ће преко

некога убити

Јоктлу- они ће бити преко

некога убијени

Јиткатлу- они ће се унијати

f. Тиктолна Тикатална Т`кателна Ткутална Тактелна Токтална Титкателна2.m. Тиктелу Тикатлу Т`катлу Ткутлу Тактилу Токтлу Титкатлу

f. Тиктолна Тикатална Т`кателна Ткутална Тактелна Токтална Титкателна1. Никтол Никател Нкател Нкутал Нактил Ноктал Ниткател

Императив (заповедни начин)КАЛ НИФАЛ

(рефлексни)ПИЕЛ

(интезивни)

ПУАЛ(интезивни

)

ХИФИЛ(каузативни)

ХОФАЛ(каузативни)

ХИТПАЕЛ(интезивни)

Sg.m. Ктол хиккател кател - хактел - хиткателf. Китли Хиккатли Каттли - Хактмли - Хиткатли

Pl.m. Китлу Хиккатлу Каттлу - Хактилу - Хиткатлуf. Ктолна хиккатална каттелна - Хактелна - Хиткателна

4

Page 5: Starojevrejski  jezik - gramatika

ПОСТАЊЕ:

`#r,a'h' taew> ~yIm;V'h; tae ~yhil{a/ ar'B' tyviareB. WTT Genesis 1:1

1. Б'решит бара Елохим ет хашшамајим в'ет хaарец. У почетку створио је Бог небо и земљу.ЕЛОХИМ – Бог ;РОШ – глава ;РОШИТ – почетак ;Б (предлог) – на, у БАРА – створити ни из чега ;ЕТ – знак за акузатив ;ШАМАИМ – небо настало од ШАМА – висок

`~yIM'h; ynEP.-l[; tp,x,r;m. ~yhil{a/ x;Wrw> ~Aht. ynEP.-l[; %v,xow> Whbow" Whto

ht'y>h' #r,a'h'w> 2

2. В'храарец хајта тоху вавоху в'хошек алˉп'не т'хом в'руах Елохим м'рахефет алˉп'не хаммајим. И земља бешем без обличија и пуста и тама беше над провалијом и Дух Божији леђаше над водом.В (везник) – и ; ЕРЕЦ – земља ;В'ХААРЕЦ – и земља; ХАЈА - бити ТОХУ – пустош, пуст-а ВОХУ – празнина ХОШЕК – тама; АЛ (предлог) – на, над ПАНИМ– лице, површина АЛˉП'НЕ –над лицем, изнад; М'РАХЕФЕТ – лебдети; Т'ХОМ – водена неман, огромна водена маса РУАХ – дух, ветар МАЈИМ – вода

`rAa-yhiy>w: rAa yhiy> ~yhil{a/ rm,aYOw: 3

3. Вајјомер Елохим ј'хи ор вајхиˉор.Тада рече Бог – Нека буде светлост и би светлост.ВА - који означава историску прошлост, тада, онда; АМАР – рећи;Ј'ХИ – нека буде, заповедни начин од ХАЈА-бити; ОР – светлост

`%v,xoh; !ybeW rAah' !yBe ~yhil{a/ lDeb.Y:w: bAj-yKi rAah'-ta, ~yhil{a/ ar>Y:w: 4

5

Page 6: Starojevrejski  jezik - gramatika

4. Вајјар Елохим етˉхаор киˉтов вајјавдел Елохим бен хаор увен хахошек.И виде Бог да је добра цветлост и рездели Бог између светлости и између тмине и растави Бог светлост од таме.

РАА – видети; ХА – члан; КИ – јер; ТОВ – добро; В'ДИЛ – делити, разделити; БЕН – између; УВЕН – и; ХОШЕК – тама, тмина

@ `dx'a, ~Ay rq,bo-yhiy>w: br,[,-yhiy>w: hl'y>l' ar'q' %v,xol;w> ~Ay rAal' ~yhil{a/ ar'q.YIw: 5

5. Вајјикра Елохим лаор јом в'лахошек кара лајла вајхиˉерев вајхиˉвокер јом ехад.И назва Бог светлос дан а таму назва ноћ и би вече и би јутро дан први.КАРА – звати; ЛА (зак за датив или предлог) –к; ЈОМ – дан; ЛАЈЛА – ноћ; ЕРЕВ- вече; ВОКЕР – јутро; ЕХАД – један, први

`~yIm'l' ~yIm; !yBe lyDIb.m; yhiywI ~yIM'h; %AtB. [;yqir' yhiy> ~yhil{a/ rm,aYOw: 6

6. Вајјомер Елохим ј'хи ракиа б'ток хаммајим вихи мавдил бен мајим ламајим.

Потом рече Бог!Нека буде свод посред воде да раставља воду од воде.АМАР – рећи; РАКИА – чврстина, свод фирмамент; ВИХИ – да; ТОК – од; ТАВЕК – средина;

rv,a] ~yIM;h; !ybeW [;yqir'l' tx;T;mi rv,a] ~yIM;h; !yBe lDeb.Y:w: [;yqir'h'-ta, ~yhil{a/ f[;Y:w: 7

`!ke-yhiy>w: [;yqir'l' l[;me

7. Вајјаас Елохим етˉхаракиа вајјавдел бен хаммаим ашер миттахат ларакиа увен хаммаим ашер меал ларакиа вајхиˉкен.И начини Бог свод и растави воду која је под сводом од воде која је над сводом и би тако.

АСА – чинити, направити; АШЕР (релативна заменица) –који, која, које; МИТТАХАТ – одоздо, под; МЕАЛ – на, изнад; АЛ – на ВАЈХИ – и би; КЕН – тако.

6

Page 7: Starojevrejski  jezik - gramatika

@ `ynIve ~Ay rq,bo-yhiy>w: br,[,-yhiy>w: ~yIm'v' [;yqir'l' ~yhil{a/ ar'q.YIw: 8

8. Вајјикра Елохим ларакиа шамајим вајхиˉерев вајхиˉвокер јом шени.А свод назва Бог небо и би вече и би јутро дан први.ШЕНИ – други

`!ke-yhiy>w: hv'B'Y:h; ha,r'tew> dx'a, ~Aqm'-la, ~yIm;V'h; tx;T;mi ~yIM;h; WwQ'yI ~yhil{a/ rm,aYOw: 9

9. Вајјомер Елохим јиккаву хаммаим миттахат хашшамајим елˉмаком ехад в'терае хајјаббаша вајхиˉкен.Потом рече Бог: нека се сабере вода што је под небом на једно место и нека се покаже сухо; и би тако.ЈИКАВУ – скупити се; ЕЛ – према; МАКОМ – место; РАА – видети, појавити се; ЈАББАША – суво, сухота

`bAj-yKi ~yhil{a/ ar>Y:w: ~yMiy: ar'q' ~yIM;h; hwEq.mil.W #r,a, hv'B'Y:l; ~yhil{a/ ar'q.YIw: 10

10. Вајјикра Елохим лајјаббаша ерец улмикве хаммајим кара јаммим вајјар Елохим киˉтов.И назва Бог сухо земља а збориште воде назва мора и виде Бог да је добро.

МИКВЕ – збориште, скуп; ЈАМИМ – мора, множина од ЈАМ – море

Anymil. yrIP. hf,[o yrIP. #[e [r;z< [;yrIz>m; bf,[e av,D, #r,a'h' aved>T; ~yhil{a/ rm,aYOw: 11

`!ke-yhiy>w: #r,a'h'-l[; Ab-A[r>z: rv,a]

11. Вајјомер Елохим тадше хаарец деше есев мазриа зере ец п'ри осе п'ри л'мино ашер.Зароˉво алˉхаарец вајхиˉкен.

7

Page 8: Starojevrejski  jezik - gramatika

Опет рече Бог: Нека пусти земља да расте зеље, биље што доноси семе и дрво родно које рађа плод по својој врсти у којем ће бити семе његово на земљи: и би тако.

ТАДШЕ – пустити да зазелени; ДЕШЕ – растиње, биље, вегетација; ЕСЕВ – биље; МАЗРИЈА – сејати, доносити семе, уродити семеном; ЗАРА – сејати, доносити семе; ЗЕРА - семе ЕЦ – дрво; П'РИ – плод; ОСЕ од АЦА – чинити, рађати; МИН- врста; ЗАРОˉВО – у којем је семе његово; ВО (суфикс) – у њему

Ab-A[r>z: rv,a] yrIP.-hf,[o #[ew> WhnEymil. [r;z< [;yrIz>m; bf,[e av,D, #r,a'h' aceATw: 12

`bAj-yKi ~yhil{a/ ar>Y:w: WhnEymil.

12. Ваттоце хаарец деше есев мазриа зера л'минеху в'ец осеˉп'ри ашер заро-во л'мнеху вајјар Елохим киˉтов.И пусти земља да изађе траву, биље што носи семе по својим врстама и дрво које рађа плод у којем је семе његово по његовим врстама и виде Бог да је добро.ЈАЦА – изићи, пустити да изиђе; ТОЦЕ (од ЈАЦА) – пуси да изађе

@ `yviyliv. ~Ay rq,bo-yhiy>w: br,[,-yhiy>w: 13

13. Вајхиˉерев вајхиˉвокер јом ш'лиши.И би вече, и би јутро дан трећи.

Ш'ЛИШИ - трећи

Wyh'w> hl'y>L'h; !ybeW ~AYh; !yBe lyDIb.h;l. ~yIm;V'h; [;yqir>Bi troaom. yhiy> ~yhil{a/

rm,aYOw: 14

`~ynIv'w> ~ymiy"l.W ~ydI[]Aml.W ttoaol.

14. Вајјомер Елохим ј'хи м'орот биркиа хашшамаим л'хавдил бен хајјом увен халлајла в'хау л'отот улмоадим улјамим в'шаним.Потом рече Бог:нека буде светила на своду небеском да деле дан и ноћ и да буду знаци и временима и данима и годинама.

8

Page 9: Starojevrejski  jezik - gramatika

МАОР –светило, видело; ОТ – знак; Л'ОТОТ – знак; МОЕД – празник, наручито одређено време; ШАНА – година.

`!ke-yhiy>w: #r,a'h'-l[; ryaih'l. ~yIm;V'h; [;yqir>Bi troAam.li Wyh'w> 15

15. В'хају лиморот биркиа хашшамајим л'хаир алˉхаарец вајхиˉкен.И тако нека буду светила на своду небеском да обасјавају земљу и би тако.

МОРОТ - светилаХАИР – светлети, обасјавати - нифел од ОР

~AYh; tl,v,m.m,l. ldoG"h; rAaM'h;-ta, ~ylidoG>h; troaoM.h; ynEv.-ta, ~yhil{a/ f[;Y:w: 16

`~ybik'AKh; taew> hl'y>L;h; tl,v,m.m,l. !joQ'h; rAaM'h;-ta,w>

16. Вајјаас Елохим етˉш'не хамморот хаггдолим етˉхаммаор хаггадол л'мемшелет хајјом в'етˉхамаор хаккатон л'мемшелет халлајла в'ет хаккокавим.

И начини Бог два светила велика, светило веће да господари даном и видело мање да господари ноћу и звезде.

Ш'НАЈИМ – двоје; ГАДОЛ – велик; МЕМШАЛА – власт,господство; КАТОН – мали; ХАКТОН - мањи ХАХАВ – звезда.

`#r,a'h'-l[; ryaih'l. ~yIm'V'h; [;yqir>Bi ~yhil{a/ ~t'ao !TeYIw: 17

17.Вајјитен отам Елохим биркиа хашшамаијм л'хаир алˉхаарец.И постави их Бог на своду небеском да обасјавају земљу.

ВАЈИТЕН од НАТАН – дати, поставити; ОТАМ – њих, настало од ЕТ – знак за акузатив; ХАМ – они; Л'ХАИР – да обасјавају од ХАИР – обасјавати

`bAj-yKi ~yhil{a/ ar>Y:w: %v,xoh; !ybeW rAah' !yBe lyDIb.h;l]W hl'y>L;b;W ~AYB; lvom.liw> 18

9

Page 10: Starojevrejski  jezik - gramatika

18. В'лимшол бајјом уваллајла в'лахавдил бен хаор увен хахошек вајјар Елохим киˉтов.И да управљају даном и ноћу да деле светлост од таме и виде Бог да је добро.МАШАЛ – владати, господарити

@ `y[iybir> ~Ay rq,bo-yhiy>w: br,[,-yhiy>w: 19

19. Вајхиˉерев вајхиˉвокер јом р'вии.И би вече и би јутро дан четврти.

Р'ВИЈИ - четврти

[;yqir> ynEP.-l[; #r,a'h'-l[; @peA[y> @A[w> hY"x; vp,n< #r,v, ~yIM;h; Wcr>v.yI ~yhil{a/ rm,aYOw: 20

`~yIm'V'h;

20. Вајјомер Елохим јишр'цу хаммајим шерец нефеш хајја в'оф ј'офеф алˉхаарец алˉп'не р'киа хашшамајим.Потом рече Бог нека врве по води гмазови жива бића и птице нека лете изнад земље под свод небески.ШАРАЦ – врвети; ШЕРЕЦ – мале животиње што врве, гмазови; НЕФЕШ – душа, живо биће; ХАЈЈА – жив; ОФ – птица, летети

Wcr>v' rv,a] tf,m,roh' hY"x;h; vp,n<-lK' taew> ~ylidoG>h; ~nIyNIT;h;-ta, ~yhil{a/ ar'b.YIw: 21

`bAj-yKi ~yhil{a/ ar>Y:w: WhnEymil. @n"K' @A[-lK' taew> ~h,nEymil. ~yIM;h;

21.Вајјивра Елохим етˉхаттанниним хаггдолим в'ет колˉнефеш хахајја харомесет ашер шарцу хаммајим л'минехем в'ет колˉоф канаф л'минеху вајјар Елохим киˉтов.И онда створи Бог морске немани и сва жива бића што се милу што поврвеше по води по врстама својим и све птице крилате по врстама њиховим и виде Бог да је добро.

ВАЈИВРА од БАРА – створити; ТАННИН – морска неман, кит; ХАГГДОНИМ – множина од глагола велик; КОЛ – сав; РАМАС – кретати се; КАНАФ- крила, крилате, пернате

10

Page 11: Starojevrejski  jezik - gramatika

`#r,a'B' br,yI @A[h'w> ~yMiY:B; ~yIM;h;-ta, Wal.miW Wbr>W WrP. rmoale ~yhil{a/ ~t'ao %r,b'y>w: 22

22. Вајварек отам Елохим лемор п'ру урву умилу етˉхаммајим бајјаммим в'хаоф јирев баарец.И благослови их Бог говорећи плодите се и множите се и напуните воду по морима и птице нека се множе по земљи.

ВАЈВАРЕК – благословити од глагола БАРАК – клекнути; АМАР – рећи; ЛЕМОР – рећи овако, на овај начин; ПАРА – плодити се, бити плодан; РАВА – множити се, бити мног; МАЛЕ – напунити; РАВА – бити мног, множити се

@ `yviymix] ~Ay rq,bo-yhiy>w: br,[,-yhiy>w: 23

23. Вајхиˉерев вајхиˉвокер јом хамиши.И би вече и би јутро дан пети.

ХАМИШИ - пети

Hn"ymil. #r,a,-Aty>x;w> fm,r,w" hm'heB. Hn"ymil. hY"x; vp,n< #r,a'h' aceAT ~yhil{a/ rm,aYOw: 24

`!ke-yhiy>w:

24. Вајјомер Елохим тоце хаарец нефеш хајја л'минах б'хема варемес в'хајтоˉерец л'минах вајхиˉкен.Потом рече Бог: нека земља пусти да изиђу жива бића по врстама њиховим стоку, гмизаве и животиње земаљске по врстама њиховим и би тако.

ТОЦЕ од глагола ЈАЦА – изићи; МИН – врста; Б'ХЕМА – четвероножне животиње, стока; РЕМЕС – пузавци, гмазови; ХАЈЈА – животиње, звери.

hm'd'a]h' fm,r,-lK' taew> Hn"ymil. hm'heB.h;-ta,w> Hn"ymil. #r,a'h' tY:x;-ta, ~yhil{a/ f[;Y:w: 25

`bAj-yKi ~yhil{a/ ar>Y:w: WhnEymil.

25. Вајјаас Елохим етˉхајјат хаарец л'минах в'етˉхабхема л'минах в'ет колˉремес хаадама л'минеху вајјар Елохим киˉтов.

11

Page 12: Starojevrejski  jezik - gramatika

И начини Бог животиње земаљске по врстама њиховим и стоку по врстама њиховим и све гмизаве пољске по врстама њиховим и виде Бог да је добро.АДАМА – земља, поље, хумус; АСА - чинити

~yIm;V'h; @A[b.W ~Y"h; tg:d>bi WDr>yIw> WnteWmd>Ki Wnmel.c;B. ~d'a' hf,[]n: ~yhil{a/

rm,aYOw: 26

`#r,a'h'-l[; fmeroh' fm,r,h'-lk'b.W #r,a'h'-lk'b.W hm'heB.b;W

26.Вајјомер Елохим наасе адам б'цалмену кидмутену в'јирду видгат хајјам увоф хашшамајим увабхема увколˉхаарец увколˉхаремес алˉхаарец.Потом рече Бог,да начинимо човека по нашој слици и обличију па да влада рибама морским и птицама небеским и стоком и свом земљом и свим гмизавим што гамижу по земљи.

АДАМ – човек; ЦЕЛЕМ – слика; КИ (предлог) – као; Д'МУТ – сличност; РАДА – владати над (са) неким; ДАГА – риба; РАМАС – гмизати, врвети (шарац).

ar'B' hb'qen>W rk'z" Atao ar'B' ~yhil{a/ ~l,c,B. Aml.c;B. ~d'a'h'-ta, ~yhil{a/ ar'b.YIw: 27

`~t'ao

27. Вајјивра Елохим етˉхаадам б'цалмо б'целем Елохим бара ото закар ункева бара отам.

И стори Бог човека по својој слици и по обличију Божијем створи га, мушко и женско створи их.

ОТО – њега, га; ЗАКАР – мушкарац, мушки; Н'КЕВА – жена; ОТАМ – њих.

h'vub.kiw> #r,a'h'-ta, Wal.miW Wbr>W WrP. ~yhil{a/ ~h,l' rm,aYOw: ~yhil{a/ ~t'ao %r,b'y>w: 28

`#r,a'h'-l[; tf,m,roh' hY"x;-lk'b.W ~yIm;V'h; @A[b.W ~Y"h; tg:d>Bi Wdr>W

12

Page 13: Starojevrejski  jezik - gramatika

28. Вајјварек отам Елохим вајјомер лахем Елохим п'ру урву умилу етˉхаарец в'кившуха урду бидгат хајјам увоф хашшамајим увколˉхајја харомесет алˉхаарец.

И балгослови их Бог и рече им Бог плодите се и множите се и напуните земљу и владајте њоме и будите господари од риба морских и од птица небеских и од свих животиња што гамижу по земљи.

ЛАХЕМ – к њима; КАВАШ – покорити; ДАГА – риба; ЈАМ – море; ОФ - птица

#r,a'h'-lk' ynEP.-l[; rv,a] [r;z< [;rezO bf,[e-lK'-ta, ~k,l' yTit;n" hNEhi ~yhil{a/ rm,aYOw: 29

`hl'k.a'l. hy<h.yI ~k,l' [r;z" [;rezO #[e-yrIp. AB-rv,a] #[eh'-lK'-ta,w>

29. Вајјомер Елохим хинне нататти лакем етˉколˉесев зореа зера ашер алˉп'не колˉхаарец в'етˉколˉхаец ашерˉбо п'риˉец зореа зара лакем јихје л'акла.И на то рече Бог: ево дао сам вам сво биље што доноси семе по свој земљи и сва дрвета родна која носе семе нека вам буде за храну.

ХИННЕ – гле, ево; НАТАН – дати; ЛАКЕМ – вама; ЗАРА – сејати, доносити семе; ЗЕРА – семе; ОХЛА – јело, храна; ЈИХЈЕ – нека буде

hY"x; vp,n< AB-rv,a] #r,a'h'-l[; fmeAr lkol.W ~yIm;V'h; @A[-lk'l.W #r,a'h' tY:x;-lk'l.W 30

`!ke-yhiy>w: hl'k.a'l. bf,[e qr,y<-lK'-ta,

30. Улколˉхајјат хаарец улколˉоф хашшамајим улкол ромес алˉхаарец ашерˉбо нефеш хајја етˉколˉјерек есев л'акла вајхиˉкен.

А свим животињама земаљским и свим птицама небеским и свему што гамиже по земљи у чему је душа жива нека буде све зелење за храну и би тако.

ЈЕРЕК – зеленило; ЕСЕВ - биље

`yViVih; ~Ay rq,bo-yhiy>w: br,[,-yhiy>w: daom. bAj-hNEhiw> hf'[' rv,a]-lK'-ta, ~yhil{a/ ar>Y:w: 31

13

Page 14: Starojevrejski  jezik - gramatika

31. Вајјар Елохим етˉколˉашер аса в'хиннеˉтов м'од вајхиˉерев вајхиˉвокер јом хашшишши.

И погледа Бог све што је начинио и гле добро беше веома и би вече и би јутро дан шести.

М'ОД – веома; ТОВ – добро; ШИШШИ – шести

Псалам 1:

dm'[' al{ ~yaiJ'x; %r,d,b.W ~y[iv'r> tc;[]B; %l;h' al{ rv,a] vyaih'-yrev.a; WTT Psalm 1:1

`bv'y" al{ ~ycile bv;Amb.W

1. Ашреˉхаиш ашер ло халак баацат р'шаим увдерек хаттаим ло амад увмошав лецим ло јашав.

Благо човеку који није ишао по савтеу безбожничком, и на путу грешничком није стао(не стоји) и на седишту подсмевалачком није седео (не седи).ЕШЕР – срећа , благо , блаженство; ХА – одрећени члан; ИШ – човек; АШЕР – релативна заменица (који, -ја, -је); ЛО – не; ХАЛАК – он је ишао, ићи; ЕЦА – савет, седница; РАША – безбожник; ДЕРЕК – пут; ХАТА – грешник; АМАД – он је стајао, стајати; МОШАВ – столица, седиште (друштво); ЛЕЦ – подсмевалац; ЈАШАВ – седети, он је седео

`hl'y>l'w" ~m'Ay hG<h.y< Atr'Atb.W Acp.x, hw"hy> tr;AtB. ~ai yKi 2

2. Ки им б'торат Јахве хефцо увторато јехге јомам валајла.

14

Page 15: Starojevrejski  jezik - gramatika

Него је у закну Јахвеовом љубав његова и по закону Његовом размишља дању и ноћу.КИˉИМ – јер ако, него; ТОРА – закон; ХЕФЕЦ – љубав, допоадање, воља; ХАГА – размишљати, мислити; ЈОМ – дан; ЈОМАМ – дању; ЛАЈЛА – ноћ

lkow> lAByI-al{ Whle['w> AT[iB. !TeyI Ayr>Pi rv,a] ~yIm' ygEl.P;-l[; lWtv' #[eK. hy"h'w> 3

`x;ylic.y: hf,[]y:-rv,a]

3. В'хаја к'ец шатул алˉпалге мајим ашер пирјо јиттен б'итто в'алеху лоˉјиббол в'кол ашерˉјаасе јацлиах.

Он је (ће бити) као стабло усађено крај водених потока, које свој плод даје у своје време; и лишће му не вене, што год ради у свему успева.ХАЈА – он је постао; К – као (предлог); ЕЦ – дрво; ШАТУЛ – садити, он је посађен; АЛ – на, уз, крај; ПЕЛЕГ – поток; МАЈИМ – вода; П'РИ – плод, род; ПИРЈО – његов плод; НАТАН – дати; ЈИТЕН – он даје; ЕТ – време ; Б'ИТТО – у своје време; АЛЕ – лишће, зелена крошња дрвета; НАВЕЛ – венути, КОЛ – све; АСА – чинити; ЈААСЕ – што год ради; ЦАЛАХ – сретно сврши, успети

`x;Wr WNp,D>Ti-rv,a] #MoK;-~ai yKi ~y[iv'r>h' !ke-al{ 4

4. Лоˉкен харшаим ки имˉкаммоц ашерˉтиддфену руах.Нису такви Безбожници, него су као плева, коју ветар разноси.

КЕН –тако, зато; ХАРШАИМ- Безбожници; МОЦ- плева; КАМОЦ- као плева; ТИНДЕФЕНУ- разносити

`~yqiyDIc; td;[]B; ~yaiJ'x;w> jP'v.MiB; ~y[iv'r> Wmquy"-al{ !Ke-l[; 5

5. Aлˉкен лоˉјакуму р'шаим баммишпат в'хаттаим баадат цаддиким.

Зато не стоје безбожници на суду ни грешници на збору праведничком.

15

Page 16: Starojevrejski  jezik - gramatika

АЛ-КЕН- зато; КУМ- стајати; ЈАКУМУ- они стоје; АМИШПАТ- суд; БАМИШПАТ- на суду; ХАТАИМ- грешници; ЕДА- збор,општина; ЦАДИХ- праведан

`dbeaTo ~y[iv'r> %r,d,w> ~yqiyDIc; %r,D, hw"hy> [;deAy-yKi 6

6. Киˉјодеа Јахве дерек цаддиким в'дерек р'шаим товед.Јер Јахве зна пут праведнички а пут ће безбожнички пропасти.КИ- јер, наиме; ЈОПЕА- знати, сазнати; АВАД- пропада

Псалам 3.

`AnB. ~Alv'b.a; ynEP.mi Axr>b'B. dwId'l. rAmz>mi WTT Psalm 3:1

1. Мизмор л'давид б'ворхо миппне Авшалом б'но.Песма (псалам) Давидов при бежању његовом од Авесалома сина

својега.МИЗМОР- песма која се пева уз пратњу жичаног инструмента – Псалам; Б- (предлог) у, на , при; БАРАХ- бежати; ПАНЕ- лице; МИПНЕ- испред; БЕН- син

`yl'[' ~ymiq' ~yBir; yr'c' WBr;-hm' hw"hy> 2

2. Јахве маˉраббу цара раббим камим ала.Господе, што се умножише непријатељи моји! Много је оних

који устају против мене.МА- шта; РАБУ- множити се; ЦАР- непријатељ, противник; РАБ- многобројан; КУМ- устати; АЛА- (предлог) на, против

`hl's, ~yhil{abe AL ht'['Wvy> !yae yvip.n:l. ~yrIm.ao ~yBir; 3

3. Раббим омрим л'нафши ен ј'шуата ло велохим села.Многи говоре души мојој нема му спаса у Богу.

16

Page 17: Starojevrejski  jezik - gramatika

ОМРИМ- говоре, од АМАР- рећи; НЕФЕШ – душа; ЕН- нема, не постоји; Ј'ШУАТА- спасење, ослобођење, помоћ; ЛО-мени, ми; СЕЛА- технички термин из старојеврејске музике (можда forte)

`yviaro ~yrImeW ydIAbK. ydI[]B; !gEm' hw"hy> hT'a;w> 4

4. В'атта Јахве маген баади к'води умерим роши.Но, Ти си, Господе, штит надамном, слава моја и онај који

подиже главу моју.В'АТА- а ти, и ти; МАГЕН- штит, заштитник; Б'АД- (предлог) над; КАВОД- слава; РУМ – бити висок, узвисити ; УМЕРИМ- онај који подиже; РОШ - глава; РОШИ – моју главу

`hl's, Avd>q' rh;me ynInE[]Y:w: ar'q.a, hw"hy>-la, yliAq 5

5. Коли елˉЈахве екра вајјаанени мехар кадшо села.Гласом својим Господу вичем и Он ће ме услишати са горе своје

свете.КОЛ- глас; ЕЛ - ка; КАРА- звати, викати; АНА- услишити, одговорити; ХАР- гора; МЕХАР- са горе; КОДЕШ- светост

`ynIkem.s.yI hw"hy> yKi ytiAcyqih/ hn"v'yaiw" yTib.k;v' ynIa] 6

6. Ани шакавти ваишана хекицоти ки Јахве јисм'кени.Ја легох и заспах, пробудих се јер ме Господ чува.

АНИ- ја; ШАКАВ- лећи; ЈАШЕН – заспати; К'ИЦ - пробудити се; КИ- јер; САМАХ – чувати

`yl'[' Wtv' bybis' rv,a] ~[' tAbb.rIme ar'yai-al{ 7

7. Лоˉира мериввот ам ашер савив шату ала.Не бојим се хиљада (мноштва) што са свих страна наваљују на

ме.ЈАРЕ- бојати се; МИН- (предлог) од; Р'ВАВА – мноштво, хиљаде; АМ – народ, маса; САВИВ- около, око...; ШИТ- постројити се, окомити се;

17

Page 18: Starojevrejski  jezik - gramatika

`T'r>B;vi ~y[iv'r> yNEvi yxil, yb;y>ao-lK'-ta, t'yKihi-yKi yh;l{a/ ynI[eyviAh hw"hy> hm'Wq 8

8. Кума Јахве хошиени елоха киˉхиккита етˉколˉојва лехи шинне р'шаим шиббарта.

Устани Господе, спаси ме Боже мој, јер си ти све непријатеље моје ударо по вилици, зубе си грешника разбио.КУМ- устати; ЈАША- спасити; ХОШЕИНИ – спаси ме ; ЕЛОХА- Боже мој; НАКА- ударити; ХИКИТА- удари си; КОЛ- сав , све; ОЈЕВ- непријатељ; Л'ХИ- вилица (доња); ШЕН- зуб; ШАВАР- сломити, разбити

`hl'S, ^t,k'r>bi ^M.[;-l[; h['Wvy>h; hw"hyl; 9

9. ЛаЈахве хашуа алˉаммка виркатека села.У Господа је спас и над народом Твојим (нека буде) благослов

Твој.Ј'ШУА- спасење; АЛˉАМКА- над народима; Б'РАкА- благослов; ВИРХАТЕКА- благослов Твој...

Псалам 13.

`dwId'l. rAmz>mi x;Cen:m.l; WTT Psalm 13:1

1. Ламнаццеах мизмор л'давид.За хоровођу; псалам Давидов.

М'НАЦEАХ- хоровођа; МИЗМОР – песма;

`yNIM,mi ^yn<P'-ta, ryTis.T; hn"a'-d[; xc;n< ynIxeK'v.Ti hw"hy> hn"a'-d[; 2

2. Адˉана Јахве тишкахени нецах адˉана тастир етˉпанека мимменни.

Господе, докле ћеш ме стално заборављати?Докле ћеш сакривати лице своје од мене?

18

Page 19: Starojevrejski  jezik - gramatika

АДˉАНА – докле; ШАКАХ – заборавити (ТИШКАХЕНИ) ; НЕЦАХ – увек, стално; САТИР – сакрити (ТАСТИР) ; ПАНЕ – лице; МИМЕНИ- од мене

`yl'[' ybiy>ao ~Wry" hn"a'-d[; ~m'Ay ybib'l.Bi !Agy" yvip.n:B. tAc[e tyvia' hn"a'-d[; 3

3. Адˉана ашит ецот б'нафши јагон билвави јомам; адˉана јарум ови ала.

Докле ћу стављати у душу своју бриге, и невољу у срце своје дању? Докле ће се непријатељ мој узвишавати надамном.ШИТ – поставити; ЕЦА – савет (множ. Брига) ; ЈАГОН – туга, невоља; ЛЕБ (ЛИБ) – срце; ЈОМ – дан; ЈОМАМ – дању; РУМ – бити висок; АЛАЈ – надамном; ОЈЕВ – непријатељ

`tw<M'h; !v;yai-!P, yn:y[e hr'yaih' yh'l{a/ hw"hy> ynInE[] hj'yBih; 4

4. Хаббита анени Јахве Елоха хаира ена пенˉишан хаммавет.Погледај, услиши ме Господе Боже мој , просвети очи моје да не

би заспао на смрт заувек.НАВАТ – гледати, погледати (ХАБИТА); АНА – услишати, одговорити; ХАИРА – просветлити; АЈИН – око; ЕНАИМ – очи; ПЕН- да не би; ЈАШЕН – спавати; МАВЕТ – смрт;

`jAMa, yKi WlygIy" yr;c' wyTil.k'y> ybiy>ao rm;ayO-!P, 5

5. Пенˉјомар ови ј'колтив цара јагилу ки еммот.Да не би рекао непријатељ мој;' надвладао сам га'; да не би

угњетачи моји ликовали ако посрнем.АМАР – рећи (ЈОМАМ); ЈАХОЛ – моћи, надваладати; ЦАР – угњетач. Непријатељ; ГИЛ – ликовати, радовати се; КИ – јер, ако; МОТ – посрнути, пасти

`yl'[' lm;g" yKi hw"hyl; hr'yvia' ^t,['WvyBi yBili lgEy" yTix.j;b' ^D>s.x;B. ynIa]w: 6

19

Page 20: Starojevrejski  jezik - gramatika

6. Ваани бхасд'ка ватахти јагел либби бишуатека ашира лаЈахве ки гамал ала.

А ја се уздам у милост Твоју, радоваће се срце моје у спасењу Твоме, певаћу Господу, јер ми чини добро.ВААНИ – а ја; ХЕСЕД – милост; БАТА- уздати се; ГИЛ – радовати се; ЛИБ – срце; ЈЕЧУА – спасење; ШИР – певати; АЛАЈ – мени; ГАМАЛ – бити готов, некоме добро чинити

Псалам 15.

`^v,d>q' rh;B. !Kov.yI-ymi ^l,h\a'B. rWgy"-ymi hA'hy> dwId'l. rAmz>mi WTT Psalm 15:1

1. Мизмор л'давид Јахве миˉјагур б'ахалека миˉјишкон б'хар кодшека.

Песма Давидова. Господе, ко обитава у шатору Твоме? Ко борави на светој гори Твојој?МИ – (упитна заменица) ко; ГУР – боравити; ОХЕЛ – шатор; ШАКАН – становати; ХАР – гора; КАДОШ – свет; КОДЕШ –светост

`Abb'l.Bi tm,a/ rbedow> qd,c, l[epoW ~ymiT' %leAh 2

2. Холек тамим уфоел цедек в'довер емет билваво.Онај који ходи ( живи) непорочно и који твори правду и говори

истину у сцру своме.ХАЛАК – ићи, ХОЛЕК – онај који иде; ТАМИМ – непорочан, безгрешан; ПААЛ – радити, чинити, творити; УФОЕЛ – онај који твори; ЦЕДЕК – правда; ДАВАР – говорити; ЕМЕТ – истина; БИЛВАВО – у срцу своме

`Abroq.-l[; af'n"-al{ hP'r>x,w> h['r' Wh[erel. hf'['-al{ Anvol.-l[; lg:r'-al{ 3

3. Лоˉрагал алˉл'шоно лоˉаса л'рееху раа в'херпа лоˉнаса алˉк'рово.

20

Page 21: Starojevrejski  jezik - gramatika

Који не опада језиком својим и другу своме не чини зло, а ближњему својему не наноси погрде (срамоте).ЛО – не; РАГАЛ- опадати; ЛАШОН – језик; АСА – чинити; РЕА – пријатељ; КАРОВ – приајтељ, ближњи; РАА – зло; В'ХЕРПА – срамота,погрда, псовка; НАСА – подићи, наносити, изговорити

`rmiy" al{w> [r;h'l. [B;v.nI dBek;y> hw"hy> yaer>yI-ta,w> sa'm.nI wyn"y[eB. hz<b.nI 4

4. Нивзе б'енав нимас в'етˉјире Јахве ј'каббед нишба л'хара в'ло јамир.

У његовим очима је презрен одбачени (од Бога), а поштује оне који се Бога боје, он се заклео (себи) на зло и не мења (заклетву твоју).БАЗА – презрен бити; АЈИН – око; МААС- бити одбачен; ЈАРЕ- који се боји, КАВЕД – поштовати; ШАВА – заклети се; МУР – мењати

`~l'A[l. jAMyI al{ hL,ae-hfe[o xq'l' al{ yqin"-l[; dx;vow> %v,n<B. !t;n"-al{ APs.K; 5

5. Каспо лоˉнатан б'нешек в'шохад алˉнаки ло лаках осеˉелле ло јиммот л'олам.

Ко новац свој не даје на добит и мито против невинога не узима. Чинећи ово неће посрнути довека.КЕСЕФ – новац, сребро; НАТАН – дати; НЕШЕК – зеленаштво, лихварство; ШОХАД – мито, дар; НАКИ – чист, невин, недужан; ЛАКА – узимати, узети; ЕЛЕ – ово, овај; МОТ – поснути; ОЛАМ – вечност, век; НИШБА Л'ХАРА – заклети се лакомислено

Псалам 23.

`rs'x.a, al{ y[iro hw"hy> dwId'l. rAmz>mi WTT Psalm 23:1 1. Мизмор л'Давид Јахве рои ло ехсар.

21

Page 22: Starojevrejski  jezik - gramatika

Песма Давидова. Господ је пастир мој, нећу оскудевати.РАА- пасти; РОИ – пастир; ХАСЕР – оскудевати

`ynIleh]n:y> tAxnUm. yme-l[; ynIceyBir>y: av,D, tAan>Bi 2

2. Бинот деше јарбицени алˉме м'нухот ј'нахалени.На ливадама зеленим ме напаса, на воде одмора води ме.

НАВЕ – ливада; ДЕШЕ – зелено; РАВАЦ – лежати, отпочивати, сместити (стадо на пашу), напасти

`Amv. ![;m;l. qd,c,-yleG>[.m;b. ynIxen>y: bbeAvy> yvip.n: 3

3. Нафши ј'шовев јанхени в'маг'леˉцедек л'маан ш'мо.Душу моју освежава, води ме стазама праведнима, ради имена

својега.ШУК – освежити, окрепити; МАГАЛ – стаза, путања; ЦЕДЕК – правда, праведност; Л'МААН – ради, због; ШЕМ – име

hM'he ^T,n>[;v.miW ^j.b.vi ydIM'[i hT'a;-yKi [r' ar'yai-al{ tw<m'l.c; aygEB. %leae-yKi ~G: 4

`ynImux]n:y>

4. Гам киˉелек б'ге цалмавет лоˉира ра киˉатта иммади шивт'ка умишантека хемма ј'нахамуни.

Чак да пођем и долином таме (смртне) не бојим се несреће, јер си ти самном; палица Твоја и штап Твој теше ме (дају ми осећај сигурности) – (они ће ме водити).ГА - такође; КИ – јер, ако , чак; ХАЛАК – ићи; ГЕ – долина; ЦАЛМАВЕТ – тама, сена смрти; ЈАРЕ – бојати се, РА – зао, рђав, несрећа; АТА – (лична заменица) ти; ИМАДИ – код мене , самном; ШЕВЕТ – палица, жезло, штап; МИШЕНЕТ (МИШ`АНТ) – штап; ХЕМА – они, оне; НАХАМ – тешити, саучествовати с неким

`hy"w"r> ysiAK yviaro !m,V,b; T'n>V;DI yr'r>co dg<n< !x'l.vu yn:p'l. %ro[]T; 5

22

Page 23: Starojevrejski  jezik - gramatika

5. Таарок л'фана шулхан негед цорра дишшантта вашшемен рооши коси р'ваја.

Поставио си предамном трпезу према угњетачима (непријатељима) мојим ; намазао си уљем главу моју, пехар је мој препун.АРАК – поставити, спремити, припремити; ПАНИМ – лице; ШУЛХАН – сто, трпеза; НЕГЕД – пред, према; ЦОРЕР – непријатељ, противник; ДАШЕН – помазивати, мазати; ШЕМЕН – уље, зејтин; РОШ – глава; КОС – чаша, пехар; Р'ВАЈА – пуноћа

`~ymiy" %r,aol. hw"hy>-tybeB. yTib.v;w> yY"x; ymey>-lK' ynIWpD>r>yI ds,x,w" bAj %a; 6

6. Ак тов вахесед јирд'фуни колˉј'ме хајја в'шавти б'ветˉЈахве л'орек јамим.

Заиста! Срећа и милост пратиће ме у све дане живота мојега, а ја ћу у дому Господњем обитавати до краја живота (свога).АК – да!заиста!; ТОВ – доброта, лепота, срећа; ХЕСЕД – милост; РАДАФ – пратити; КОЛ – сав; ЈОМ – дан; ХА – живот; ШУВ – обитавати, вратити се; БАИТ – кућа, дом; ОРЕК – дужина

Псалам 43.

hl'w>[;w> hm'r>mi-vyaime dysix'-al{ yAGmi ybiyrI hb'yrIw> ~yhil{a/ ynIjep.v' WTT Psalm 43:1

`ynIjeL.p;t.

1. Шофтени Елохим в'рива риви миггој лоˉхасид меишˉмирма в'авла т'фаллтени.

Суди ми Боже, и расправи парницу моју са народом рђавим, од човека лукава и неправедног избави ме.ШАФАТ - судити, пресудити; РИВ – парничити се, процес водити; РИВИ – борба, процес; МИН – из, од; ГОЈ – варвар, паганин; ХАСИД – побожан, милостив; ИШ – човек; МИРМА – лаж, лукавство; В'АВЛА – неправедност, злоћа; ФАЛАТ – спасти, избавити, ослободити.

23

Page 24: Starojevrejski  jezik - gramatika

`byEAa #x;l;B. %Leh;t.a, rdeqo-hM'l' ynIT'x.n:z> hm'l' yZIW[m' yhel{a/ hT'a;-yKi 2

2. Киˉатта Елохе мауззи лама з'нахтани ламмаˉкодер етхаллек б'лахац ојев.

Јер си ти Бог утврђења мога; зашто си ме одбацио? Зашто идем тужан од пакости непријатеља?КИ – јер; АТТА – (лична заменица) ти; МАОЗ – утврђење, уточиште; ЛАМА – зашто; ЗАНА – одбацити; КАДАР – туговати, бити укаљан; ХАЛАК – ићи; ЛАХАЦ – пакост, угњетавање; ОЈЕВ – непријатељ

`^yt,AnK.v.mi-la,w> ^v.d>q'-rh;-la, ynIWaybiy> ynIWxn>y: hM'he ^T.mia]w: ^r>Aa-xl;v. 3

3. Ш'лахˉорка ваамиттка хемма јанхуни ј'виуни елˉхарˉкодш'ка в'елˉмишк'нотека.

Пошаљи светлост Твоју и истину Твоју; оне нека ме воде и уведу у свету гору Твоју и дворове Твоје.ШАЛАХ – слати; ОР – светлост; ЕМЕТ – истина; ХЕММА – оне, они; НАХА – водити; БО – ући; ЕЛ – ка, у; ХАР – гора, брег; КОДЕШ – светост, свет-а; МИШКАН – стан, двор

`yh'l{a/ ~yhil{a/ rANkib. ^d>Aaw> yliyGI tx;m.fi lae-la, ~yhil{a/ xB;z>mi-la, ha'Aba'w> 4

4. В'авоа елˉмизбах Елохим елˉел симхат гили в'одка в'кинор Елохим Елоха.

Па ћу онда да приђем жртвенику Божијем, Богу весеља и радости моје, и славићу те уз харфу (цитру) Боже, Боже мој.БО – ући, прићи; МИЗБЕАХ – жртвеник; СИМХА – радост, весеље; ГИЛИ – радост, весеље; КИНОР – цитра

yn:P' t[oWvy> WNd,Aa dA[-yKi ~yhil{ale yliyxiAh yl'[' ymih/T,-hm;W yvip.n: yxix]ATv.Ti-hm; 5

`yh'l{aw

24

Page 25: Starojevrejski  jezik - gramatika

5. Маˉтиштохахи нафши умаˉтехеми ала хохили л'Елохим киˉод оденну ј'шуот пана в'Елохај.

Зашто клонеш душо моја? И што постајеш немирна? Уздај се у Бога, јер ћу га непрестано славити, Спаситља и Бога мојега.

МА – што?; ШУХ – клонути; ХАМА – бити узбуђен, беснити; АЛА – у мени; ЈАХАЛ – уздати се; ОД – још, стално, увек; Ј'ШУА – спасење, помоћ; ПАНИМ – лице моје, тј. оно што припада мени.

Псалам 100.

`#r,a'h'-lK' hw"hyl; W[yrIh' hd'Atl. rAmz>mi WTT Psalm 100:1

1. Мизмор л'тода хариу лаЈахве колˉхаарец.Песма слављења; (Песма хвале), Нека кличе Јахвеу сва земља.

МИЗМОР – песма; ТОДА – хвала, слављење; ХАИРУ – клицати; КОЛ – сав, сва; ЕРЕЦ – земља

`hn"n"r>Bi wyn"p'l. WaBo hx'm.fiB. hw"hy>-ta, Wdb.[i 2

2. Ивду етˉЈахве б'симха боу л'фанав бирнана.Служите господу с весељем. Долазите пред лице његово са

клицањем.АВАД – служити, ЕВЕД – слуга; СИМХА – весеље; БО – ући, доћи (БОУ); ПАНИМ – лице; Р'НАНА- клицање.

`Aty[ir>m; !acow> AM[; Wnx.n:a] ÎAlw>Ð ¿al{w>À Wnf'['-aWh ~yhil{a/ aWh hw"hy>-yKi W[D> 3

3. Д'у киˉЈахве ху Елохим хуˉасану в'ло анахну аммо в'цон марито.

Спознајте да је само Јахве Бог, Он нас је створио и ми смо Његови, народ Његов и овце паше Његове.ЈАДА - знати, спознати; АСА – створити; АНАХНУ – (лична заменица) ми; В'ЛО АНАХНУ – и Њему ми (припадамо); АМ – народ; ЦОН - овца (ситна стока); МАРИТУ – паша (напасање)

25

Page 26: Starojevrejski  jezik - gramatika

`Amv. Wkr]B' Al-WdAh hL'hit.Bi wyt'rocex] hd'AtB. wyr'['v. WaBo 4

4. Боу ш'арав б'тода хацеротав битхилла ходуˉло бараху ш'мо.Улазите кроз врата Његова са хвалом, у предворије Његово са

славом, славите га, благосиљајте име Његово.ШААР – врата; ХАЦЕР – предворије; БИТХИЛЛА – похвална песма; ХОДУ – славити, славити; ЛО – Њега, га; БАРАК – благословити; ШЕМ – име

`Atn"Wma/ rdow" rDo-d[;w> ADs.x; ~l'A[l. hA'hy> bAj-yKi 5

5. Киˉтов Јахве л'олам хасдо в'адˉдор вадор емунато.Јер је добар Јахве, милост је Његова у векове и истина Његова од

рода у род (од сада и до века).КИ – јер; ТОВ – добар: Л'ОЛАМ – век, вечност, ХЕСЕД – милост; Б' – и (везник); ДОР – колено, род генерација; ЕМУНА – истина, постојаност

Псалам 110.

~doh] ^yb,y>ao tyvia'-d[; ynIymiyli bve ynIdoal; hw"hy> ~aun> rAmz>mi dwId'l. WTT Psalm 110:1

`^yl,g>r;l.

1. Л'Давид мизмор н'ум Јахве ладони шев лимини адˉашит ојвека хадом л'раглека.

Песма Давидова: рече Господ Господу мојему: седи са десне стране моје, док не положим непријатеље Твоје за подножије ногу Твојих.Н'УМ – говор, реч; ЛА – ка, к; АДОН – Господ, Господар; ЈАШАВ – седети; ЈАМИН – десна страна; АД – док; ШИТ – поставити, положити; ОЈЕВ – непријатељ; РЕГЕЛ – нога; ХАДОМ – подножије

26

Page 27: Starojevrejski  jezik - gramatika

`^yb,y>ao br,q,B. hder> !AYCimi hw"hy> xl;v.yI ^Z>[u-hJem; 2

2. Маттеˉуззка јишлах Јахве миццијон р'де б'керев ојвека.Скиптар моћи твоје послаће ти Господ са Сиона, владај усред

непријатеља својих.МАТТЕ – скиптар, жезал; ОЗ – моћ, сила; ШАЛАХ – послати, пружити; МИН – од, са ; МИЦЦИЈЈОН – са Сиона; РАДА – владати, управљати; КЕРЕВ – утроба, унутрашњост тела овде- усред, међу

`^yt,dul.y: lj; ^l. rx'v.mi ~x,r,me vd,qo-yred>h;B. ^l,yxe ~AyB. tbod'n> ^M.[; 3

3. Аммка н'давот б'јом хелека б'хадреˉкодеш мерехем мишхар л'ка тал јалдутека.

Народ ће твој бити спреман у дан ратовања твога. У светој красоти из утробе пре зоре, као росу родио сам те.АМ – народ; АМКА – народ Твој; Н'ДАВА – добровољност, готовост, спремност; ХАЈИЛ – снага, рат, ратовање; ХАДАР – накит, красота; КОДЕШ – светиња; МИН – из овде-пре; ШАХАР – зора, јутро; ЛИ – себи; ТАЛ – роса ; ЈАЛАД – родити; РЕХЕМ – утроба (материина)

`qd,c,-yKil.m; ytir'b.DI-l[; ~l'A[l. !heko-hT'a; ~xeN"yI al{w> hw"hy> [B;v.nI 4

4. Нишба Јахве в'ло јиннахем аттаˉкохен л'олам алˉдиврати малкиˉцедек.

Господ се заклео и не каје се: Ти си Свештеник вечни по реду Мелхиседекову.ШАВА – заклети се; НАХАМ – кајати се; АТTА – ти; КОХЕН – свештеник; ОЛАМ – вечност; Л'ОЛАМ – довека; ДИВРА – начин, врста;АЛˉДИВРАТИ – на начин, по реду

`~ykil'm. APa;-~AyB. #x;m' ^n>ymiy>-l[; yn"doa] 5

27

Page 28: Starojevrejski  jezik - gramatika

5. Адонај алˉј'минка махац б'јомˉапо м'лаким.Господ је мој теби са десне стране, у дан гњева свога разбиће

цареве.МАХАЦ – разбити; АП – гнев; АПО – гнева свога; МЕЛЕК – цар

`hB'r; #r,a,-l[; varo #x;m' tAYwIg> alem' ~yIAGB; !ydIy" 6

6. Јадин баггојим мале г'вијјот махац рош алˉерец рабба.Судиће варварима (народима), испуниће се лешевима; разбиће

главе широм земље.ДИН – судити, казнити; ГОЈ – варвари, народ; МАЛЕ – бити пун, напунити

`varo ~yrIy" !Ke-l[; hT,v.yI %r,D,B; lx;N:mi 7

7. Миннахал баддерек јиште алˉкен јарим рош.Из потока ктај пута пиће, због тога ће узвисити главу.

НАТАЛ – поток; ДЕРЕК- пут; ШАТА – пити;

Псалам 134.

~ydIm.[oh' hw"hy> ydeb.[;-lK' hw"hy>-ta, Wkr]B' hNEhi tAl[]M;h; ryvi WTT Psalm 134:1

`tAlyLeB; hw"hy>-tybeB.

1. Шир хаммаалот Хинне бараку етˉЈахве колˉавде Јахве, хаомдим б'ветˉЈахве баллелот.

Песма за пењање. Сада благосиљајте Господа све слуге Господње које стојите дому Господњем, ноћу.ШИР – песма; ХИНЕ – сад; ЕВЕД – слуга; БЕТ - кућа; ЛАЈЛА – ноћ; МАЛА – пењати; БАРАХ – благословити;АМАД – стајати; МИШКАН – становати.

`hw"hy>-ta, Wkr]b'W vd,qo ~k,dey>-Waf. 2

2. С'уˉј'декем кодеш увараку етˉЈахве.Подигните руке своје ка светињи и благосиљајте Господа.

28

Page 29: Starojevrejski  jezik - gramatika

ЈАД – рука

`#r,a'w" ~yIm;v' hfe[o !AYCimi hw"hy> ^k.r,b'y> 3

3. Ј'варекка Јахве мицијјон осе шамајим ваарец.Благословиће те са Сиона Господ који је створио небо и земљу.

АСА – створити, чинити; ШАМАИМ – небо; ЕРЕЦ – земља

Псалам 150.

`AZ[u [;yqir>Bi WhWll.h; Avd>q'B. lae-Wll.h; Hy" Wll.h; WTT Psalm 150:1

1. Халлу јах халлуˉел б'кaдшо халлуху биркиа уззо.Хвалите Јахвеа! Хвалите Бога у светињи Његовој, Хвалите га на

тврђи снаге Његове.ЕЛ – Бог; КОДЕШ – светиња; РАКИA – свод небески, тврђа, УЗО – снага, сила

`Ald>GU broK. WhWll.h; wyt'roWbg>bi WhWll.h; 2

2. Халлуху вигвуротав халлуху к'ров гудло.Хвалите га према сили Његовој, хвалите га према множини

величанства Његова.Г'ВУРА – снага; РОВ – множина , пуноћа; ГОДЕЛ – моћ, величина

`rANkiw> lb,nEB. WhWll.h; rp'Av [q;teB. WhWll.h; 3

3. Халлуху б'тека шофар халлуху б'невел в'киннор.Хвалите га уз глас труба, хвалите га уз псалтир и гусле (цитре).

ТЕКА – дување, глас; ШОФЕР – труба; НЕВЕЛ – псалтир, музички инструмент; КИНОР – гусле, цитра

`bg"W[w> ~yNImiB. WhWll.h; lAxm'W @tob. WhWll.h; 4

29

Page 30: Starojevrejski  jezik - gramatika

4. Халлуху б'тоф умахол халлуху б'минним в'угав.Хвалите га уз бубањ, и весеље, хвалите га уз жице и орган (двојнице).ТОФ – бубањ; МАХОЛ – весеље, игре у колу; МИНИМ – жичани инструмент ; УГАВ – орган (двојнице)

`h['Wrt. ylec.l.ciB. WhWll.h; [m;v'-ylec.l.cib. WhWll.h; 5

5. Халлуху б'цилц'леˉшама халлуху б'цилц'ле х'руа.Хвалите га уз јасне цимбале, хвалите га уз цимбале громогласне. ЦАЛЦЕЛИМ – цимбал; ШАМА – звучни; Т'РУА – громогласне, бучне.

`Hy"-Wll.h; Hy" lLeh;T. hm'v'N>h; lKo 6 6. Кол ханншама т'халлел јах халлуˉјах.

Све што дише нека хвали Јахвеа! Хвалите Јахвеа - Алилуја

30