Vesna Miki

Muzika i dekonstrukcija mogui pristupi

U domaoj i stranoj (na srpski prevedenoj)1 literaturi o moguim odnosima izmeu muzike i dekonstrukcije eksplicitno se (itaj: ve u naslovu), govori u nevelikom broju tekstova2, i to najpre onim nastalim iz pera ljudi koji su svojim profesijama izvan muzike ili ne iskljuivo u muzici3. U isto vreme, muzikolozi i muziki pisci ve godinama uveliko i u razliitim vidovima svesno ili nesvesno praktikuju, prate i u muzici bele e dekonstruktivistike postupke, esto se ne trudei da ih takvima i nazovu. Da li ovakvo stanje stvari govori o tome da je npr. filozofima, psihoanalitiarima, estetiarima i drugima lake da govore/piu/misle o dekonstrukciji u/i muzici, ili da u krugovima muziki obrazovanih pisaca postoji preutni dogovor da je muzika neki tekst, ako to uopte sme da bude, u kojem za dekonstrukciju nema mesta, tanije da ne treba da se otvori mogunost za izvanmuziki govor o muzici, ili je pak tu posredi neto to je toliko primenljivo na muziku da ga je mogue podrazumevati?4 Tamo gde je ovakav govor doputen ide se na izbor one mogunosti koja se u datom trenutku i kontekstu ini primerenom, i u isti mah, takav tekst svojim govorom o dekonstrukciji i muzici (u sluajuS obzirom na injenicu da sam bila u prilici da u dva navrata prevodim sa engleskog jezika tekstove koji se bave odnosom dekonstrukcije i muzike, ini mi se da je za moj tekst relevantnija literatura na srpskom nego na stranim jezicima, te je s tim u vezi izbor ovde ogranien. Ipak, ne bi se moglo kazati da i u stranoj literaturi postoji veliki broj napisa ili knjiga koje ve naslovom ukazuju na neke veze izmeu dekonstrukcije i muzike. 2 Mirjana Veselinovi-Hofman, Muzika i dekonstrukcija (zapis na marginama Deridine teorije), Izuzetnost i sapostojanje, FMU, Beograd, 1997, 9; Marsel Kobasen, Dekonstrukcija u muzici, Novi Zvuk, 21, Beograd, 2002, 45., kao i posredno: D eraldina Fin, Muzika, identitet i difference u sluaju arlsa Ajvza, Novi Zvuk, 18, Beograd, 2001, 51. i Miko uvakovi, Izuzetnost i sapostojanje: Gesamtkunstwerk, intertekstualnost i pojam razlike, Izuzetnost i sapostojanje, FMU, Beograd, 1997, 30. 3 D eraldina Fin, Miko uvakovi i, delimino Marsel Kobasen. 4 Gotovo da nema teksta objavljenog tokom devedesetih u Internacionalnom asopisu za muziku Novi Zvuk, kao i Muzikom talasu npr., a koji se bavi tumaenjem najnovijih dela, da na posredan ili neposredan nain nije dotakao dekonstrukciju. Da li je u pitanju prihvatanje Deride ili e pre biti da je re o obuhvatnosti Deridine teorije, no sasvim izvesno je da recepcija tih tekstova podrazumeva dekonstrukciju.1

114

Vesna Miki

vanmuzikih pisaca najee izrazito deridijanskim po stilu5), rasprostire unutar i oko sebe mogue naine za dalje razmiljanje o meusobnim odnosima Deridine dekonstrukcije i muzike. U odnosu na zadati, uokvireni domen svoga teksta, pokuau da o dekonstrukciji i muzici govorim u svetlu moguih pristupa od kojih su neki ve u pomenutim tekstovima realizovani, a neki, i ne pre svega u tim tekstovima, nagoveteni, skriveni, namerno zapostavljeni... U tom pogledu ono to sledi treba da bude shvaeno kao pokuaj da se uoe mogui naini razmiljanja o muzici i dekonstrukciji, shvaeno kao etiri (nejednaka) i meupro imajua krokija na temu muzika i dekonstrukcija, i to kao krokiji o/oko: 1) dekonstrukciji/e u muzici; 2) dekonstrukciji/e muzike; 3) dekonstrukciji/e muzikom i, konano 4) dekonstrukciji/e/ i muzici/ke/.

1. Dekonstrukcija u muzici1) Dekonstrukcija u muzici ini se najintrigantnijim tipom pristupa za one muzike pisce/pisce o muzici koji kreu od pretpostavke da muzika mo e da tumai samu sebe6, da govori o sebi, da sebe samu, samom sobom, dekonstruie. Imajui u vidu ovakvo polazno stanovite, u fokus pa nje razumljivo prvenstveno dolaze oni postupci u kompozicionim praksama koji ukazuju na kreativni in u kojem je nastanak muzikog dela u isto vreme i in dekonstrukcije nekog od tekstova muzike. To mogu biti oni muziki elementi koji su stalni konstituienti obuhvatnije shvaene muzike kao teksta, ija pojedinana, no obino uzrono-posledina dekonstrukcija, uzrokuje izmetanja u odnosu na oekivane vidove osmiljavanja kako muzike samog dela, tako i svega onoga to se oko nje i njega dogaa. Tako, u obzir dolaze tumaenja odreenih melodijskih obrta, akordskih sklopova, ritmikih figura, nepravilnih metrikih podela, agogikih zahvata itd, dakle pojedinano svih onih parametara koji se obino uzimaju u obzir kao relevantni za analitiko-teorijska razmatranja muzikog dela. Dalje, njihove veze neminovno uzrokuju dekonstrukciju na planu forme i/ili aspekta stila i kompozicione tehnike dela ime se podrobnije bavi Mirjana Veselinovi-Hofman u svom tekstu7, no i anra, medija (ukoliko se sada kao tekst posmatra odreeni muziki anr koji npr. mo e dekonstrukcijom da ostvari/iznedri raznovrsne meavine anrova ili muziki medij, shvaen npr. kao muziki instrumentarijum i dekonstrukcijom ijeg tretmana ali i ijom fizikom dekonstrukcijom je mogue npr. ostvariti raznovrsna drugaija zvuanja/znaenja). Ukoliko se krene od pretpostavke da je muzika odreenog dela, odreenog autora, grupe autora, stila celovit tekst, dakle posmatran sada na jednom5 6

Izrazito u gore navedenim tekstovima D eraldine Fin i Marsela Kobasena. Mirjana Veselinovi-Hofman, Muzika i dekonstrukcija, op. cit., 10. Ovde iznesenu tezu autorka dalje praktino i daleko veem obimu razrauje u svojoj knjizi Fragmenti o muzikoj postmoderni, Matica srpska, Novi Sad, 1997. 7 Ibid.

Muzika i dekonstrukcija mogui pristupi

115

optijem nivou (koliko je to mogue u po sebi kompleksnom intermuzikom tkanju), onda je mogue govoriti o dekonstrukciji u muzici, o dekonstrukciji muzike muzikom kao takoe kontinuiranoj pojavi u muzikoj umetnosti. U ovom sluaju bi dekonstrukcija bila na delu u inu inkorporacije ve postojeih tekstova muzike u muziku koja nastaje, to kompozicionim postupcima, a u zavisnosti od istorijsko-kulturolokog konteksta mo e da bude ostvareno na raznolike naine i da poprima raznovrsna znaenja (poev npr. od renesansne mise parodije, preko Bahovih transkripcija Vivaldijevih koncerata, Bramsovih pozajmica umana, Baha i autocitata, parafraza Stravinskog do tehnike citata u postmoderni).8 Nanovo, u zavisnosti od pomenutog konteksta koji se ne sme gubiti iz vida, dekonstruktivistiki momenti ukazivali bi na razliite znaenjske aspekte svoje primene. Tako, dok dekonstrukcija postojeih muzikih tekstova u periodu renesanse i baroka svakako jeste novo itanje starih majstora, ona ipak vie svedoi o tada uobiajenim kompozicionim tehnikama i praksama, nego to tadanjoj muzici otvara prostor za stalno nova itanja. U kontekstu neoklasinih tendencija prve polovine prolog stolea, u okviru kojih je ipak istaknutiji postupak simulacije ve postojeih muzikih tekstova, nego njihove direktne upotrebe, te polimuzino/politekstualno obrazovanje muzikog dela, kao da su sasvim onemoguena ili ograniena mogua rasprostiranja znaenja u pravcu daljem od npr. pokuaja rekonstitucije starog sistema vrednosti i tek u pojedinim sluajevima nagovetena postmodernistika dekonstrukcija muzike muzikom uz pomo tehnike citata, koja kao da je sama druga priroda dekonstrukcije.

2. Dekonstrukcija muzikeMuzika, dalje, ima tu (ne)sreu da (uglavnom) ne postoji bez tumaenja, bez interpretacije, tako da svako izvoenje, kao i svaki (pa i ovaj) pisani tekst mogu da budu posmatrani kao trenuci u kojima muzika i dekonstrukcija stupaju u neki vid odnosa. Naravno, moguno je i notni zapis muzikog dela posmatrati kao vid dekonstrukcije primarne zamisli kompozitora, no to ini se nije onaj aspekt ili modalitet postojanja muzike u kojem je mogue ustanoviti da je dekonstrukcija u pitanju, mada sam sasvim sigurna da jeste. Ipak, ve sledei korak u izboru notnog zapisa kao materijala za analizu, pokuaj njegovog celovitog iitavanja (npr. u odnosu na ve postojee partiture kompozitora, napomene u partituri koje u nekim sluajevima mogu da svedoe o dekonstrukciji kompozicionog i/ili izvoakog procesa, ali i o mnogo emu drugom, npr. u sluaju E. Satija), rezultirao bi istim mogunostima. I tada bi u pitanju bila dekonstrukcija muzike. Muzika biva dakle dekonstruisana ve svakim inom interpretacije9. Jasno je da ne postoje dva ista izvoenja jednog dela, kao to niIzbor ovih kompozitora i pomenutih postupaka je naelan, dakle s njim se mogunosti nabrajanja nikako ne iscrpljuju). 9 Ovde i dalje namerno ne pravim razliku izmeu interpretacije i izvoenja koje sam dakako potpuno svesna, jer mi se ini da i jedan i drugi oblik prevoda notnog zapisa u zvukove mo e da rezultira dekonstruktivistikim rasejavanjem znaenja.8

116

Vesna Miki

ne postoje dva identina teksta o istom delu, autoru, stilu... I tu se sada uslo njavaju intermuziki odnosi. Dakle, ne samo da je mogue da muzika govori o muzici, dekonstruie drugu muziku, nego ve dekonstruie i sebe samu u trenutku prevoenja u zvuk/re, istovremeno ostvarujui i relacije sa drugim postojeim ili potencijalnim prevoenjima/izvoenjima sebe same. Tu potom u igru mo e da ue i izvoa, odnosno mogunosti razmiljanja o dekonstrukciji u pogledu izvoakog integriteta (otkrivanje dakle onih punktova u izvoenju koji ukazuju na postupak dekonstrukcije u odnosu na umetnost pojedinanog izvoaa posmatranu kao tekst). I naravno, tu je i mogunost koju otvara aleatoriki postupak u muzici, koji se ini da mo e da bude u domenu ovog teksta posmatran i kao dekonstrukcija u muzici ukoliko se u vidu ima kompozitorski proces, ali i kao dekonstrukcija muzike ukoliko se muzika kao umetnost do ivljava kao celovit tekst, no i kao dekonstrukcija muzikom, ako se poe od injenice da npr. improvizacioni momenat na kojem umnogome poiva aleatoriki postupak, jeste nosilac dekonstruktivistikih postupaka i garant je uvek drugaijeg pristupa itanju, osmiljavanju, tumaenju dela. No, u svom ekstremnom vidu aleatoriki postupak (mislim na aleatoriku amerikih autora) se e izvan muzike, pokuavajui da izvede dekonstrukciju umetnosti i ivota, ili, pre, dekonstrukciju muzike i umetnosti ivotom.

3. Dekonstrukcija muzikomNo, iako ve postaje sasvim jasno da e se moja etiri ogleda u velikoj meri pro imati, dekonstruiui jedan drugoga, svedoei o tome da su mogunosti govora o muzici i dekonstrukciji bezbrojne u domenu same muzike, ono to ovde nazivam dekonstrukcija muzikom mo e da se odnosi kako i dalje na muziku umetnost iji razliiti anrovi i anrovi na koje ona obino pola e pravo podrazumevaju specifinu intertekstualnost (vokalno-instrumentalna muzika, opera, balet i sl.) tako i na sve one oblasti umetnosti, pa zato da ne i ivota, u kojima muzika jeste jedan, no nije i jedini tekst. Reklo bi se da je, a u zavisnosti od naina na koji muzika funkcionie u intertekstualnoj mre i npr. filma, pozorine predstave, ree izlo bi i drugih umetnikih oblika, dakle onda kada je, kako se obino naziva primenjena, sasvim mogue u njenoj primeni ili primenljivosti prepoznamo i mogunosti za dekonstrukciju tih drugih umetnikih tekstova uz pomo muzike. I naravno ne samo i iskljuivo umetnikih tekstova, nego i onih aspekata ivota u kojima muzika igra va nu, no ne (uvek) i presudnu ulogu. Ovde bi naravno u fokusu pa nje prvenstveno bile prakse tzv. popularne muzike, naini na koje pojedini muziki pravci i anrovi rasprostiru mogua znaenja u linim ivotima, ivotima zajednice i drutva. Takoe, savremeni naini produkcije muzikih dela (pre svega mislim na remiks verzije dela) koji se obino vezuju za prakse popularne muzike, no pronalaze se i u visokim umetnikim praksama, aktuelizuju pitanja dekonstrukcije statusa autora muzikom, odnosno tipovima njene produkcije.

Muzika i dekonstrukcija mogui pristupi

117

4. Dekonstrukcija i muzikaKonano, pod odnosom nazvanim dekonstrukcija i muzika podrazumevam sve pisane tekstove muzici koji na razliite naine ulaze u sferu dekonstrukcije, i koji dalje, bilo i sami dekonstruktivistiki, bilo itani na dekonstruktivistiki nain, doprinose daljoj produkciji moguih znaenja, osueni da uvek i ponajvie govore o sopstvenim autorima. Takoe, podnaslov dekonstrukcija i muzika mo e se shvatiti kao zbirni imenitelj svega prethodno reenog. Jer, kao najoptiji, onaj koji sadr i dve imenice u nominativu i veznik i, on otkriva da muzika i dekonstrukcija mogu da imaju neke veze, otkriva da muzika mo e da bude dekonstruisana, da mo e da (se) dekonstruie, da mo e da primeni dekonstrukciju, da dekonstrukcija mo e da se primeni na muziku, u muzici. Ukoliko je pretpostavka da je muzika podlo na dekonstrukciji, i ukoliko se muzika misli kao tekst/subjekt/telo onda u tom trenutku muziki subjekt (koji mo e da bude: muziki materijal, medij, forma, delo, autor, stil, tehnika...) ili subjekt muzike (muzika umetnost) uestvuju u istoj onoj igri razlika kao i svi drugi tekstovi, nastajui i nestajui negde izmeu kompozitora i zapisa, zapisa i izvoenja, izvoenja i percepcije, percepcije i tumaenja, tumaenja i tumaenja... izmeu muzike i dekonstrukcije.

MUSIC AND DECONSTRUCTION FEW POSSIBLE SKETCHESSummary Considering the fact that there are few studies (in Serbian, as well as in Serbian translation) that deal with Derridas deconstruction and music, this papers goal is to offer the possible angles of thinking deconstruction and music relations. This is achieved through four sketches entitled: deconstruction in music; deconstruction of music; deconstruction by music and, finally, deconstruction and music, showing that music has everything to with deconstruction, almost asserting that music is and has always been deconstructive art par excellence.