ДРОГИРАО, ПА СИЛОВАОНЕПОКРЕТНУ ДЕВОЈКУ

Полиција из Зајечара трага за НН особом изоколине Лесковца

СТРАНА 11

****БРОЈ 19 11.01.2013.****ЦЕНА 50 ДИНАРА****www.timocke.rs****ISSN 2217-9933

Н Е Д Е Љ Н И К Т И М О Ч К Е К Р А Ј И Н Е

ВИШЕ ОД ХИЉАДУ КЊАЖЕВЧАНА ПРИСУСТВОВАЛО ПАЉЕЊУ БАДЊАКА

На Бадње вече, које претходи највећем хришћанском празнику, Божићу, Књажев-чани су традиционално присуствовали вечерњој служби у Цркви Светог Ђорђа. Наконтога, преко хиљаду грађана окупило се на тргу испред Дома културе, где је организо-вано паљење бадњанка. Ове године, најмлађи су ломили чесницу, у којој се налазиозлатник, а највише среће имала је Теодора Милосављевић из Књажевца. Бадње вече иБожић, суграђанима је честитао Милан Ђокић, председник општине Књажевац.

-Срећно вам ово Бадње вече, вече великог ишчекивања, највећег хришћанскогпразника, рођења Исуса Христа. Уз сву веру у Бога, мораћемо и сами да се потрудимода наш град, наш Књажевац, учинимо лепшим, срећнијим и веселијим местом за живот.Већина Књажевчана је, након налагања бадњака, ово вече, традиционално провела у

кругу својих породица, уз посну трпезу.

ДЕЦИ ПО 1000

ЕВРА

Општина Неготин даривала

прворођену девојчицу и дечака у

новој години

БЕОГРАД КОЧИБЕОГРАД КОЧИ

РЕГИОНАЛНУ РЕГИОНАЛНУ

САРАДЊУ САРАДЊУ

ПОЛИТИЧКИХПОЛИТИЧКИХ

СТРАНАКАСТРАНАКА

ИНТЕРВЈУ: Др Предраг Балашевић, председник Влашке демократске странке Србије

ПРИВРЕМЕНЕПРИВРЕМЕНЕМЕРЕ НА МЕРЕ НА ВИДИКУ?ВИДИКУ?

Неуспела иницијатива Саше

Мирковића да смени Бошка

Ничића

СТРАНА 4

СТРАНА 9

СТРАНА 2

Фо

то: К

ња

же

ва

ци

нф

о

Оснивач и издавач: “ММ БОНЕД” ДОО Бор, ул. 9.бригаде 6/26Директор Љубиша Маринковић

Главни и одговорни уредник Дејана СтојановићРедакција и маркетинг служба улица Ђ. Ђаковића 1

Телефони: 030/458-630 и 064/163-84-96

Техничка прирема и штампа “Графомед-траде” Бор,

e-mail timocke@gmail.comwww.timocke.rs

ИНТЕРВЈУ2 БРОЈ 19

Др Предраг Балашевић, председник Влашке демократске странке Србије

БЕОГРАД КОЧИ РЕГИОНАЛНУ БЕОГРАД КОЧИ РЕГИОНАЛНУ

САРАДЊУ ПОЛИТИЧКИХ СТРАНАКАСАРАДЊУ ПОЛИТИЧКИХ СТРАНАКА

Како ВДСС тренутностоји у источној Србији?

-ВДСС је једина поли-тичка странка у влашкој зајед-ници која има своје одборе одПожаревца до Зајечара, одКладова до Ћуприје. Општин-ске одборе имамо у 16 оп-штина у којима у градским исеоским срединама жививлашко становништво, јер смофокусирани на очувању иден-титета, културе и свеобухват-них права Влаха. Рецимо, уКњажевцу и Сокобањи не-мамо општинске одборе. Тре-нутно имамо одборнике уБољевцу, Зајечару, Бору, Пет-ровцу и Кучеву. У Кладову,Ћуприји, Жагубици и Мајдан-пеку нисмо прешли цензус, а уНеготину није било локалнихизбора у протеклом изборномциклусу.

У Зајечару сте у коа-лицији са Сашом Миркови-ћем. Зашто?

-Није никаква тајна дасам ја са Сашом Мирковићемдок је био у Бору имао и добреи лоше односе. Јесам једномприликом јавно на конферен-цији за штампу најавио и кри-вичну пријаву против њега,али је нисам никада написао.Све то је остало иза нас и засада у Зајечару имамо врлокоректну сарадњу, и надам седа се некадашње несугласиценикада више неће поновити.

Да ли одборници уЗајечару раде по упуствимапредседништва ВДСС?

-Наши одборници уЗајечару полажу рачунеВДСС, и поштују све договорекоје смо постигли пре избора.Ми лично не учествујемо ни укаквим преговорима и тргови-нама, ако их је било, јер сетренутно налазимо у опози-цији. Да смо у власти то бибила друга прича. Борилибисмо се, рецимо, за одржа-вање ''Сусрета села'', којихједино у Зајечару нема. Зала-гали бисмо се за више пара избуџета за побољшање животана селу где и дање живи

највећи део влашке попула-ције.

Какви су ваши односиса градоначеником Зајеча-ра?

-Бошко Ничић је у про-теклом периоду унама константновидео поли-тичке против-нике на регио-налном нивоу.Пречесто је биоглув на на-ше пред-логе дабудемоп а р т -нерина ре-ш а -в а њ ул о -к а л -н и хп р о -

блема. Ми смо мала поли-тичка опција која се не можесукобљавати са српскимстранкама. Своје деловањевидимо у коректности и са-радњи у интересу наше зајед-нице која је толика колика је иона је наше упориште и нашаинтересна сфера.

Све националнестранке у Србији префери-рају сарадњу са европскиоријентисаним странкама.До скоро је то, чини се, билаи ваша програмска оријента-ција?

-Данас у Србији, осимДемократске странке Србије,која има неке своје принци-пијелне ставове, све поли-тичке странке се залажу заулазак у Европску унију. Ве-рујем у искрену намеру Српскенапредне странке да се крећепрема европским интегра-цијама. Видим да их светски иевропски званичници уважа-вају.

Колико је искрено за-лагање за европске прин-ципе странке чији челници,

почевши од шефа државе,машу сумњивим факултет-ским дипломама?

- Није на мени да отоме судим. За то су надлежнидржавни органи. Полазећи одсебе, очекујем да политичариувек говоре истину. Сматрамда све политичаре треба де-таљно подвргнути својеврс-ном скенеру и све о њимаставити на проверу, па ко не

говори истину да за то будеодговоран. Наравно

да постоје про-блеми у нашемобразовном си-стему укључу-

јући и разнеп р и в а т н е

факултете.У нашемдруштвује уд у ж е мпериоду

дошло до по-ремећаја си-

стема вредности.Зар није природније

да за партнере иматестранке које се залажу за ре-гионализацију и децентра-лизацију?

-Већини политичкихстранака су пуна уста зала-гања за регионализацију и де-централизацију. Сва та за-лагања највише су израженатоком изборних кампања даби се придобили бирачи, алипочев од петооктобарских про-мена до данас ја не видим дасе ту направио неки значајанпомак. Ништа није конкретнопреточено у законе који би ин-ституционално водили де-централизацији државе. Да суполитичари искрени у својимнамерама не би источнаСрбија била без путне инфра-структуре, без значајнијег от-варања нових радних места,без јасне перспективе. Ис-точна Србија нема јаке поли-тичке лидере, који би ималихрабрости, не да се супро-ставе својим београдскимцентралама, него да истрају у

реализацији већег развојаовог дела Србије. БошкоНичић је пре седам-осам го-дина уливао наду да то може,али то се није догодило. Данасја не видим да на челу билокоје политичке странке у Ти-мочкој крајини постоји личносткоја би могла значајније да по-крене процес снажнијег регио-налног развоја.

Каква је по вама са-радња локалних само-управа на нивоу Тимочкекрајине?

-Тренутно не постојидобра сарадња председникаопштина источне Србије. И зато кривим политичке партије,јер беспоговорно слушајусвоје централе у Београду, аоне не уважавају да на локалуграђани имају право да гласајуза политичку опцију која није усагласности са републичкимнивоом. Ми у источној Србијинемамо ни једно оправдањеда заједнички не радимо напутној инфраструктури, водо-водној мрежи или заједничкомазилу за псе луталице, за свеоно што ће значајно унапре-дити живот у овом крају.

Колико је тешко данасу Србији борити се за правамањина?

-ВДСС је од самог ос-нивања пролазио кроз тешкетренутке, зато што наша поли-тичка странка кроз свој про-грам промовише нешто о чемусе у ранијем периоду ћутало.Та наша доследност иистрајност на заштити прававлашке заједнице очигледнонекоме смета. Све што ра-димо, радимо по законима оведржаве која је и наша државаи ми у њој радимо, плаћамопорезе и живимо. Разни инте-реси се преплићу, до тога данеко у Власима види самопуко гласачко тело. Зато морада се промени и начин раз-мишљања и локалне само-управе и државе, а то јепроцес на коме ћемо миистрајати.

Б.П.

Тренутно не постоји добра сарадња председника општина источне Србије. Заједничким деловањем пре бисе изборили за динамичнију изградњу инфраструктуре, што би створило услове за стране инвестиције и отва-рање нових радних места. СНС постала странка европске оријентације. Интерес Влаха главни приоритет ВДСС

БРОЈ 19 3АКТУЕЛНО

Чедомир Чупић, члан одбора Агенције за борбу против корупције, за „Тимочке“

СТРОЖИЈЕ КАЗНЕ ЗА КОРУПЦИЈУ

Одакле је најбољекренути борбу против ко-рупције?

-Два су правца битна.Најпре треба отворити свеслучајеве и што ефикаснијеих завршавати, односно про-цесуирати. Наравно, под пре-тпоставком да они почивају наваљаним материјалним дока-зима. Други правац се односина законе, а битно је и опорав-љати институције које би тезаконе примењивале. Једанод најбитнијих и најзначајнијихзакона у борби против коруп-ције је Закон о пореклу имо-вине. Доношење тог законасам предлагао још 2001. го-дине. Међутим, тада није билодовољно слуха и сматрам даје то била велика грешка новедемократске власти која јескупо плаћена, јер је корупцијаузела маха и почела да сешири, а због тога нико нијестрадао.

Шта би се конкретнодобило доношењем Законао пореклу имовине?

- Ако се усвоји овајзакон, најпре треба проверитиимовину оних који ће га спро-водити, јер ако су они којизакон треба да примењују исами у неком проблему илиуцењени, неће моћи да ис-крено истражују порекло не-чије имовине. Овим закономби се у првој фази „прочи-

стили“ сви државни органикоји би развили борбу противкорупције као што су кримина-листичка полиција, тужила-штво, судови, или би, евенту-ално, требало у оквиру поли-ције формирати нова оде-љења која би се бавила бор-бом против корупције и у тужи-лаштву као што је то случај уШведској.

Постоји ли политичкавоља у Србији за борбу про-тив корупције?

- Први пут се десило дасе неко из власти ко је на ви-соком положају залаже за до-ношење Закона о пореклу

имовине, а то је први потпред-седник Владе Србије. Остаједа се види у будућности да лиће све што је речено бити иреализовано. Садашња властје отворила низ случајева закратко време и претпостав-љам да иза тога стоје чврстиматеријални докази. Битно једа упоредо доносе законе иопоравља рад институција, јерје то онда озбиљан начин заборбу против корупције којазауставља привредни развој,угрожава економију једнеземље, повећава сиромаштвои стопира запосленост. Има-јући у виду да је претходнавласт отварала појединеафере које се нису заврша-вале успешно, садашња властто не би смела да чини, јер бина следећим изборима пла-тили велики цех.

Шта је још битно уборби против корупције?

- Од велике важностису и казнене одредбе за коруп-тивна дела. Казне морају дабуду строже, а распони измеђуњих мали. Када се Хрватскаприкључила процесу придру-живања ЕУ, предлагала јеказне за корупцију од једне до10 година, али је ЕУ тај распон

смањила на осам до десет го-дина.

На који начин се садапрати имовина функцио-нера?

- Законом о Агенцији заборбу против корупције сепрати имовина функционера

преко извештаја, али постоји ипобочна корпуција. Постојимогућност да неки функционерпо ступању на дужност илипре тога нелегално стиче имо-вину и напрасно се богати, ада заправо та имовина није уњеговом власништву. Закономсе и она испитује. Ако се ус-воји Закон о пореклу имовине,све оне који су се у краткомроку енормно обогатилитреба проверити и видети дали за све имају покриће. Акосе у супротном, иде од случајадо случаја, тиме се, по моммишљењу, ништа не решава.Циљ је да нико не треба даима монопол у борби противкорупције и да не сме бити по-штеђених. Управо је то правапорука свима који се баве ко-рупцијом, да ће за тако нештобити и кажњени.

Колико је битан Законо узбуњивачима?

- Он омогућава даособе које пријаве случајевекорупције буду и заштићене.Већ смо видели у пракси даљуди на неки начин страдајукада пријаве одређени случајкорупције. То, наравно, делујеобесхрабрујуће. Овим зако-ном би сви били заштићени, ина неки начин награђени кадасе разоткрију и процесуирајупримери корупције.

У Бору је недавно ос-нована Радна група за борбупротив корупције. Шта је ,по вашем мишљењу, битноза њен рад?

-Сва тела која се фор-мирају, да ли као посебно оде-љење у оквиру рада полицијеили на неки други начин, налокалу морају имати смисла.То подразумева да надлежнисвој посао раде одговорно ина основу чињеница, односноматеријалних доказа. Када јекорупција на организован и си-стематичан начин захватилаполитички, економски и со-цијални систем, онда борбапротив ње мора да буде орга-низована и ту што више требаукључити контролоре и осталенадлежне, како не би по-стојала ни најмања шанса данеко буде поштеђен за коруп-тивна дела.

Д.С.

Члан Одбора Агенције за борбу против корупције, Чедомир Чупић, истиче да је Србији неопходан Закон о по-реклу имовине, који је један од најбитнијих и најзначајнијих закона у борби против корупције. Најпре би се проверилаимовина оних који би тај закон спроводили, а од велике важности су и строжије казнене одредбе за коруптивна дела- поручује Чупић у интервјуу за „Тимочке“.

БИОГРАФИЈАЧедомир Чупић, члан Одбора Агенције за борбу против

корупције Републике Србије, је рођен у Сивцу 1947. где је за-вршио и основну школу. У Сомбору је завршио гимназију, а уБеограду Факултет политичких наука, који је магистрирао идокторирао. Након завршетка факултета запослио се у РадиоБеограду. 1992. је напустио РТС пошто је желео да буде соли-даран са колегама које су добиле отказ. Био је учесник свихдемонстрација од 1991, а веома је активан био и у студент-ским протестима 1996.-1997. године. Није био члан ниједнестранке, а 1999. се учланио у Отпор и постао члан Савета На-родног покрета Отпор. 2001. је постао члан Савета за борбупротив корупције Владе Републике Србије. 2002. је ушао усукоб са Жељком Митровићем пошто је предлагао да сесруше његови нелегално подигнути објекти. Редовни је про-фесор на ФПН на предметима Социологија, Политичка антро-пологија и Медијска етика, а предаје и на Економскомфакултету у Београду предмет Социологија слободног вре-мена. Такође је редовни професор на ФПН у Подгорици. Оже-њен је и има сина.

4 БРОЈ 19

ПРИВРЕМЕНЕ МЕРЕ НА ВИДИКУ?ПРИВРЕМЕНЕ МЕРЕ НА ВИДИКУ?Неуспела иницијатива Саше Мирковића да смени Бошка Ничића

ЗАЈЕЧАР - Одбор-ничка група СНС у Зајечару,коју предводи Саша Мирко-вић, поднела је захтев за сази-вање седнице локалногпарламента на којој би се рас-прављало о смени градона-челника Бошка Ничића ипредседника СкупштинеИвана Јоковића. Али, иако сунапредњаци тврдили да имајувећину, њихови представницисе на седници, коју су сами за-казали, нису ни појавили. На-кон тога, градоначелник Заје-чара Бошко Ничић је ову ини-цијативу назвао "циркусом".

- Данас је пети пут данемају већину у последњихдва месеца - рекао је Мирко-вић и објаснио да је на тој сед-ници требало да расправљајуо буџету те општине, за који јерекао да је састављен "из лич-них жеља самог Ничића и ње-гових пословних сарадника изпартије".

- Осим тога буџет је на-прављен на такав криминаланначин да апсолоутно ни СПСније хтео да дође на седницу игласа за тај буџет тако да јеСПС данас напустио коали-цију - тврди Мирковић.

Са друге стране, градо-начелник Зајечара не очекуједа буде смењен и наводи дасе ради о "циркусној пред-стави у режији Мирковића".Ничић је рекао да је то другизахтев за његовом сменом, ида је први пут захтев за сменуподнет на крају радног вре-

мена једног дана, а на почеткурадног времена наредногдана већ био повучен. Он једодао да су и тада заказалиседницу и одборници дошлина њу.

Образлажући заштоније одржана седница Ничић

је је рекао да су неки одбор-ници на путу, а председникСкупштине болестан.

- Очигледно је да он сасвојим одборницима покушавада направи циркуску арену ида му је забава да замајаваљуде - оценио је Ничић и

додао да је Мирковић њега"прозивао" због двојностифункција посланика и градо-начелника, а да "сада он тоисто ради.

- Пошто је изабран наместо помоћника министра, неможе више да буде и одборник

у Скупштини града, а и даљеподноси инцијативе...Потпунихаос и циркус у његовој режијикоји траје месецима, а највећежртве и таоци су грађаниЗајечара - нагласио је Ничић.

Он је рекао да су од-борници савесни и да многи

који су раније потписивали теинцијативе нису данас хтелида се појаве и да их подрже,тако да не верује да можедоћи до смене.

На питање да ли ти су-коби на локалном нивоу, као ипоследње "препуцавање" ујавности након што је Мирко-вић постављен за помоћникасаобраћаја може угрозити коа-лицију на републичком нивоу,Ничић је рекао да је актуелнавлада "Влада нормалних и па-метних људи и да такве исличне ствари не могу даутичу на њену стабилност".

- То би било сулудо,влада има озбиљан посао, даекономски стабилизује земљу,почела је озбиљну борбу про-тив коруоције и криминала иима низ других задатака каошто је добијање датума по-четка преговора за улазак уЕУ. То су битније ствари, а неда пада влада због ситуацијеу Зајечару - рекао је Ничић.Он је рекао да сматра даједино није у реду да се "при-тисцима и на разне начине по-кушава да промени вољаграђана нарочито у оним ло-калним самоуправама укојима су одређене опцијеимале убедљиву победу каошто је случај са Зајечаром инеким другим општинама".

- То није добро да седешава само да би се пресли-кала слика са републичкогнивоа - нагласио је Ничић.

С.М.

ПОЛИТИКА

Иван Јоковић и Бошко Ничић

РАСПУШТЕН ДСИ, док у СПС, чија три одборника представљају тас на

ваги, мудро ћуте, први корак повукла је централа ДС, која јераспустила градски одбор те странке у Зајечару. Демократе уСГ имају четри представника, од којих два подржавају Ничића,а два Мирковића.

У петак, 11.јануара на захтев 13 одборника опозиције нова седница СО

НА ДНЕВНОМ РЕДУ - ОДБОРНИЧКА ПИТАЊАМАЈДАНПЕК - За петак,

11 јануара, у Мајданпеку, на за-хтев 13 одборника опозиције за-казана је нова седницаСкупштине општине на којој битребало да се расправља о од-борничким питањима.

Захтев за одржавањенове седнице стигао је само даннакон наставка претходне сед-нице СО Мајданпек, која је упрвом делу који је потрајао мара-тонских 14 сати донела низ зна-чајних одлука везано за буџет ифункционисање јавних пред-узећа и установа у овој години.

Иначе, наставак седмеседнице Скупштине општинеМајданпек почео је прихватањемоставке Љиљане Андраш, од-борнице са листе „ПокренимоМајданпек – СНС – Дејан Вагнер“, након чега је мандат потврђен

следећем са поменуте листе, То-миславу Куљанину.

Након изгласавања од-луке о сагласности на Програмрада ЈКП „Доњи Милановац“,прешло се на наставак седнице ипредлог закључка о плаћању то-плотне енергије у грејној сезони2012/2013 према ЈКП ’’Мајдан-пек’’ уместо „Комуналцу који јераније пружао ту услугу. Одбор-ници опозиције су говорећи отоме имали сасвим конкретнепредлоге да се измени одлука покојој је за искључивање са мрежепотребна сагласност свих ста-нара у згради, да се поради насмањењу цене ове услуге, а уконтексту снижене берзанскецене мазута за 19 одсто и до-датно, донацијама РБМ и оп-штине, сведе на ниво који ћемоћи да плаћају корисници, а

што би повећало степен наплате.Како цена није била на дневномреду, одлука о плаћању усвојенаје уз предлог да се што пре при-ступи склапању уговора измеђупружаоца и корисника услуга. Та-кође, на предлог Комисије заименовања нове чланове добилису школски одбори, као и управниодбор Предшколске установе„Марија Мунћан“.

Извештај о 100 дана радаОпштинског већа опозиција јеоштро критиковала замерајућина штурости, а општинској владишто се не бави развојним актив-ностима, као ни одређеним, поњима, суштинским питањима ипосебно приговорила стручностипојединих чланова Већа. Одбор-ници су на овој седници од-лучили да се Дејан Михајловић уОпштинском већу ангажује на

сталном раду, а на самом крајуна дневном реду нашла су се од-борничка питања.

Завршавајући расправу иову седницу, председница СОМилица Јасенски је после паузеод 10 минута заказала нову сед-ницу на којој је требало да серасправља само о одлуци оусловном отпису камата и миро-вању пореског дуга за локалнепорезе на територији општинеМајданпек, али због тога што узаказано време за одржавањенове седнице „није било услова“,ова седница није одржана, послечега су на конференцији за нови-наре, представници у мајданпеч-ком парламенту опозиционихСНС, СПС и „Преокрета“ оштропротествовали.

С.В.

5ОГЛАСИБРОЈ 19

6 ДРУШТВО БРОЈ 19

ЉУДИ, НИЈЕ ФЕРБОР – Рудари борске

Јаме Васа Несторовић и Не-бојша Мушић уместо да ову,као и ону претходну Нову годи-ну, дочекају као пензионери иу кругу породице, још увекраде 700 метара испод зе-мље. Уморни су, осећају сеистрошено, кажу обојица. ИНесторовић и Мушић имају, сабенефицијама, по 43 годинерадног стажа, али не могу упензију јер немају 50 годинаживота.

-Запослио сам седавне 1982. године. Радим каоВКВ рудар и са бенефицијом12/18 имам пуне 43 годинерадног стажа. Шта ми то вредикад сам шездесет пето го-диште и тек 2015. пуним педе-сет. Не могу у пензију, аосећам да не могу више нидоле. Уморан сам. Није ферда нама који радимо најтежипосао закон не дозвољава дасе пензионишемо, иако испу-њавамо услов по годинамарадног стажа – прича Мушић.

Његов камарат Васа једве године старији и ове 2013.ће, поред већ одавно испуње-ног првог, стећи и други услов.Прославиће у мају 50. рођен-дан и, након тога ће, какокаже, коначно моћи да се од-мори и више посвети поро-дици.

- Без обзира на то штоћу за пар месеци по сили свиховоземаљских закона отићи упензију, мислим да није у редуда нам већ две године разниминистри обећавају да ће про-менити тај закон и пустити насда к’о људи одемо у заслу-жену пензију. Треба да дођумлади и јаки, они су будућност,

а не ми – резигнирано ће Не-сторовић.

Иницијатива да се ру-дарима Србије омогући пен-зионисање са навршених 40година радног стажа, без об-зира на године живота, покре-тана је у последње две годиневише пута. Рудари Бора,Мајданпека и Ресавице обра-ћали су се тим поводом неко-лико пута и Минстарству зарад и социјалну политику, алиузалуд.

– То је највећи проблемсвих рудара и доживљавамо

га као „нож у срце“. Тај закон,овакав какав је, укида руда-рима нешто што су поштено ис муком зарадили и што нам,једноставно, следује. Потирету бенефицију која нам је таковеликодушно дата јер нам се,у ствари, онемогућава оства-ривање права на материјалнусигурност. Бадава се нама урадној књижици пише 18 уме-сто 12 месеци кад на крајурадног века дођемо до непре-мостиве препреке која се зовестаросна граница. Деси се,зато, да многи од нас искори-

сте пре педесете ону другу мо-гућност и стигну до 45 годинастажа, па се тако пензионишу.Тога у развијеним државанема, то је апсурд! У Аустра-лији, рецимо, рудар са 20 ка-лендарских година прове-дених на раду аутоматски идеу пензију. Код нас, међутим,рудари треба да проведунајмање 30 календарских го-дина у руднику да би испунилистаросни услов! – каже пред-седник Самосталног синди-ката Рудника бакра БорЉубиша Миљковић.

Генерални директорРударско-топионичарског ба-сена Бор Благоје Спасковскиапсолутно подржава рударе ислаже се да су измене и до-пуне Закона о пензијско-инва-лидском осигурању у томправцу неопходне.

– Ако је опредељењеВладе Републике Србије да,уз енергетику и пољопри-вреду, улаже и развија ру-дарство, онда се морамоизјаснити и подржати рудареБора, Мајданпека, Ресавице,Лецеа и њихов захтев да,након испуњења стажа са бе-нефицијама, не чекају педе-сету да би отишли у пензију. Усупротном, бенефиција незначи ништа, губи ефекат идодатно дестимулише младеда се баве рударством. Значи,јавља се контраст. Само под-ршком за ову измену законаСрбија са рударством иде на-пред, а будућност јој је управота грана јер је уистину богатаминералним ресурсима – ка-тегоричан је Спасковски.

Г.Т.В.

Борски рудари: Бадава нам бенефиције кад не можемо у пензију пре педесете године

ПАРАДОКСДруги проблем који доноси Закон о пензијско-инвалид-

ском осигурању потпуно је супротан ономе са којим се суоча-вају рудари. Он „качи“ послодавца. –У „Јами“ имамо 65 људииз администрације који су стекли један од два услова за пен-зију, али неће да оду док не испуне оба и то закон дозвољава.Њима је лепо, примају плату која је изнад басенског просекаи не желе да „падну“ на пензију. Нуђено им је чак да ослободерадно место и да, уместо њих, у непосредну производњу уђуњихова деца. Ни то не желе. Седе тако по канцеларијама,раде онолико колико морају и чекају тај максимум – мушкарци65, а жене 60 година живота. То закон дозвољава?! Нажалост,синдикат ту не може да утиче, то држава мора да реши - кажеЉубиша Миљковић.

У Кладову потписан уговор о изградњи зграде за избеглице

УСКОРО КРОВ НАД ГЛАВОМ ЗА ОСАМ ПОРОДИЦАКЛАДОВО - Председник

општине Кладово Дејан Нико-лић, Петар Анђић из Комеса-ријатa за избеглице и миграцијеРепублике Србије, и МиодрагЈовановић, координатор про-грама Данског савета за избе-глице, потписали су уговор оизградњи зграде за социјалностановање у заштићеним усло-вима.Реч је о објекту површине420 квадрата са осам стамбе-них јединица површине од 24до 48 квадрата који је намењенза избегла и интерно расељеналица из Хрватске и БиХ, одно-

сно са Косова и Метохије којасу смештена у колективномцентру "Караташ".

Циљна група су најугро-женији појединци, самачке истарачке породице, особе саинвалидитетом и остала лица устању социјалне угрожености.Како је речено, кров над главомдобиће шест породица из ко-лективног центра у коме тре-нутно живи 80 лица,али и двепородице социјално угроженогдомицилног становништва салокала.

Радове вредне 170.000

евра финансира ЕУ са наме-ром да се побољшају условиживота интерно расељених иизбеглих лица, у складу са На-ционалном стратегијом којуСрбија спроводи у оквиру ре-шавања њихових проблема.- Општина Кладово учествује упројекту донирањем грађевин-ског земљишта, које ће битиопремљено свом потребноминфраструктуром и неопход-ном техничком документацијом.Наша је обавеза и обезбеђи-вање финансијских средставаза прикључење на постојећу

инфраструктурну мрежу.Ово јенајбољи начин да се реши ста-тус и побољшају услови животаза најугроженије породицесмештене у колективномцентру, али ће свој статус по-бољшати и лица са локала којаживе у тешким условима. Наовај начин настављамо реали-зацију Локалног акционог планаза унапређење положаја избег-лих и интерно расељених лицау нашој средини - нагласио јеДејан Николић, председник овеподунавске општине.

М.Р.

Рудари у борској “Јами”

ЕКОНОМИЈА 7БРОЈ 19

ХЕ "Ђердап 1" није испунла план производње

КЛАДОВО - У 2012. ХЕ"Ђердап1" произвела је 4,95милијрди киловат-часоваелектричне енергије. То је заоко 14 одсто мање, с обзиромда је пројектовани план запрошлу годину био 5,7 ми-лијарди киловат-сати струје.На то су утицали дуготрајансушни период, односно чет-врти минимални доток воде уђердапску акумулацију забе-лежен у протекле четири деце-није, колико хидроцентралакод Кладова експлоатише во-дене потенцијале Дунава.- Хидроагрегати су билиспремни, могли смо да про-изведемо много више, алинисмо могли да утичемо наклиматске услове - наводе"енергетичари" запослени у

дунавској фабрици струје.Међутим, ако се по јутру данпознаје ова година биће бери-ћетнија. У првој декади

јануара пет хидроагрегата ис-поручило је ЕПС 160 милионакиловат-сати струје, тако да ћемесечни план од 341 милион

киловата електричне енергијебити премашен, јер се очекујенови пораст нивоа воде у ђер-дапском језеру.Тренутно, сваке секунде долопатица моћних машина до-лази 5400 кубика воде што једовољно за дневну про-изводњу од 17 милиона кило-вата струје. То је на нивоувишегодишњег просека за овајпериод у години. Истовре-мено, у машинској хали инте-зивно се ради на монтажисложене опреме А-4 који сеналази у поступку ревитализа-ције. Динамика радоваобавља се по плану, а како јепредвиђено комплексан посаомора бити завршен до поло-вине априла.

М.Р.

КОЛИКО ВОДЕ ТОЛИКО СТРУЈЕКОЛИКО ВОДЕ ТОЛИКО СТРУЈЕ

ХЕ “Ђердап 1”

Амбасадор Републике Финске приликом тродневне посете граду бакра изјавио:

БОР – Иако је на по-четку мандата у Србији, амба-садор Финске Пека Орпана,као добар познавалац рудар-ске индустрије, пошто је пре-тходно радио у Перуу иБоливији, с нестрпљењем јеишчекивао долазак у Бор. Тошто му је срдачан пријемуприличен баш уочи божићнихпразника само је, како јерекао, потврда онога што је оРТБ-у и граду већ чуо.

-Бор непрестано ради,то је град који гледа унапред,а РТБ је најбољи пример уСрбији како рударски сектортреба да се развија. Зато смовеома задовољни што смо деотог процеса – рекао је четвртогјануара амбасадор Орпана,након разговора с менаџмен-

том борске компаније и раз-гледања градилишта “нове то-пионице”.

Причајући му о исто-ријату града и о ономе што оњему говоре окретнице, му-зејски експонати на отвореноми статуе најзнаменитијихљуди, генерални директорРТБ-а Бор Благоје Спасковскије пред новинарима поновио: -Бор је индустријски град, градрударства, али и туризма.Град добрих људи, врхунскихмајстора, инжењера и тех-ничара. Задовољство ми јешто је амбасадор Орпана од-лучио да проведе викенд санама и упозна лепоте Бора.Па, финске компаније су деце-нијама овде присутне. Подсе-тићу, радови у кривељској

флотацији и на градилишту“нове топионице” поверени сууправо фирмама из Финске,“Метсо Минералсу” и “Оуто-теку”, а и флеш-смелтинг тех-нологија, најзаступљенија усвету, осмишљена је у овојнордијској земљи. Те чиње-нице биле су добра полазнаоснова за разговоре са амба-садором о тешњој сарадњи уобласти геологије и истражи-вања, али и у преради бакра унашим постројењима за по-требе финске аутомобилскеиндустрије. Њихове фабрикесу, наиме, познате широмсвета по производњи спе-цијалних машина за прерадубакра, па ето простора да по-чнемо да прерађујемо бакар уСрбији, а не да га извозимокао сировину – казао је Спас-ковски.

-Финске компаније судуго у Бору и он нам је по-себно важан, пре свега збогпројеката вредних 100 ми-лиона евра које у РТБ-у реали-зују “Оутотек” и “МетсоМинералс”. Ове компанијеобезбеђују РТБ-у одрживе,али и еколошки прихватљиветехнологије. Сматрам да мо-жемо продубити пословну са-радњу и зато ће за пар месециу Бор доћи представници фин-ског Геолошког института.Жеља нам је да промовишемо

инвестиције из Финске које ћебити везане за конкретне про-изводе, али и да учврстимо са-радњу између институција двеземље – поручио је амбасадорПека Орпана.

Опредељење Његовеекселенције да у Бору останене један, већ неколико дана,добар је знак да ће сарадњаСрбије и Бора са Финском убу-дуће бити тешња, закључио јепрви човек Басена. Потом јебасенским радницима и њихо-вим породицама честитаонајрадоснији хришћанскипразник.

– Свим Боранима иМајданпечанима честитам бо-жићне празнике и желим имдобро здравље. А, пошто имсе обраћам са градилишта“нове топионице” додаћу јошједну жељу – да следећиБожић дочекамо заједно бездима и са завршеном топиони-цом.

Амбасадор Финске је,након разгледања градилишта“нове топионице” и радовакоји се изводе у оквиру тогпројекта, посетио кривељскикоп. Петог и шестог јануараЊегова екселенција Пека Ор-пана је, заједно са домаћи-нима, посетио “кафић” у Јамии видиковац, Борско језеро иГамзиград.

Г.Т.В.

“БОР ГЛЕДА УНАПРЕД”“БОР ГЛЕДА УНАПРЕД”

Амбасадор Финске са челним људима РТБ

БРОЈ 19ОГЛАСИ8

БРОЈ 19 ДРУШТВО/КУЛТУРА 9

НЕГОТИН – Ћерка Дали-

борке Лазић и Мише Нићифоро-

вића, прва је беба рођена у

општини Неготин у 2013. години.

Црнокоса лепотица, тешка 3,1 ки-

лограм и дугачка 52 сантиметра,

дошла је на свет као треће дете,

на радост родитеља и двојице

браће, 4. јануара у 13 сати и 33

минута. - Како смо очекивали још

једног дечака наша девојчица још

нема име, али нам је улепшала и

божићне и новогодишње праз-

нике и наше животе пре свега.

Браћа јој се баш радују – срећна

је мама Далиборка (34).Општина Неготин дари-

вала је прворођену девојчицу по-

клон ваучером од 1.000 евра у

динарској противредности, а како

је наредног дана, 5. јануара, у 5

сати и 45 минута на свет дошао и

мали Немања, тежак 3,75 кг и ду-

гачак 53 цм, прво дете Силвије

Матејевић (20) из Уровице, и дру-

горођеној беби је на дар припала

иста сума. - Жеља нам је да и на

овај начин, у крају у којима деце-

нијама влада бела куга, стимули-

шемо рађање – изјавили су мр

Милан Уруковић, председник Оп-

штине Неготин и Дамир Ракић,

председник СО, приликом оби-

ласка неготинског породилишта у

којем се прошле године породило

217 жена и родило укупно 220

деце, чиме је настављен деце-

нијски тренд смањивања броја

порођаја и новорођене деце.

Обе породиље добиле су

на дар и ''чикова'' колица, које им

је у име Здравственог центра Не-

готин уручио др Тихомир Милова-

новић, директор.- Радујемо се свакој ново-

рођеној беби у нашем породи-

лишту и било би дивно да ове

године имамо много више беба

него предходне – рекао је др Ми-

ловановић. C.М.Ј

ДЕЦИ ПО ДЕЦИ ПО

ХИЉАДУ ЕВРАХИЉАДУ ЕВРА

Општина Неготин даривала прворођену девојчицу и дечака у новој години

Руководство СО Неготин у породилишту

РАСТ И РАЗВОЈ ТУРИСТИЧКЕ ПРИВРЕДЕ У ЈУГОИСТОЧНОЈ СРБИЈИ

( 18.ДЕО )

КВАЛИТЕТ ЉУДСКИХ РЕСУРСА КАО КЉУЧАН ФАКТОР УРАЗВОЈУ И УНАПРЕЂЕЊУ КОНКУРЕНТНОСТИ ТУРИЗМА

Поред већ раније побројаних, без дилеме, један од кључних, факторау овој привредној грани је квалитет људских ресурса на одређеном туристичкомподручју.

Значај ових ресурса не огледа се само на степену развоја,унапређењаи подизања конкурентности туристичке понуде једне регије или дестинације,већ и на сам ниво квалитата пружања туристичких услуга у сваком сегментупословања туристичке привреде.

Речју, квалитет људских ресурса не само да је битан, него је најчешћеи пресудан, те је неопходно овом сегменту посветити дужну и неопходну пажњујош у самом зачетку креирања туристичке политике на било ком нивоу.

Никаква новина није рећи, да је у туризму све подређено и усмеренона квалитет свих услуга у ланцу, које ће за последицу имати задовољство госта,осећај, да је за уложени новац „добио“ очекивани еквиваленат, а зашто не ивише од тога.

Зато је битно, акценат ставити на анализу утицаја квалитета људскихресурса у туризму, од нивоа креатора туристичке политике и понуде, преко ме-наџмента туристичке дестинације па све до локалног становништва које, можебити и није укључено као директан „извођач туристичких радова или активно-сти“.

Ту анализу или идентификовање стања људских ресурса у туризмунеопходно је утврдити на бази компаративне анализе са најближим окружењем,конкурентним туристичким регијама, дестинацијама на нивоу Србије, али сва-како и другим земљама у региону и свету.

На тај начин се сагледавају стање, идентификују проблеми,сачињавајукраткорочни планови на отклањању проблема и дугорочна стратегија на обра-зовању, одабиру и непрестаној едукацији, како оних који су већ укључени у ту-ристичку „производњу“, а још више оних који ће представљати будуће носиоцеразвоја и унапређења туризма.

На ову тему се много тога може и мора говорити, но да и овом прили-ком видимо како су овај сегмент сагледали креатори Регионалне стратегије раз-воја Тимочке крајине за период 2011 – 2015. године,(РАРИС)Људски ресурси у региону

“Регионална привреда и тржиште се данас, у оквиру једног комплекс-ног и турбулентног окружења, брзо развијају. У анализи њихових конкурентскихфактора, преовладава схватање да су људи и њихове тражене способности имобилност у оквиру региона основе из којих све почиње и од којих све зависи.Знање, као резултат развоја људских ресурса, постаје стратешки ресурс и жижарегионалне конкурентске предности и диференцијације у савременој еконо-мији.

Да би се оснажила експлоатација квалификованих људских ресурса урегиону, постоји потреба да се трага за методама, процедурама и инструмен-тима како би се повећала њихова флексибилност и повезала их са захтевимапослодаваца.

Развој и стање људских ресурса у Тимочкој крајини се могу описатикао незадовољавајући.

На стопу незапослености у региону од 25% (подаци 2010-те) упућујенизак ниво могућности запослења локалног становништва, која се дефинишекао способност да се добије прво запослење, да се задржи радно место и спо-собност кретања у оквиру регионалног тржишта рада. Један од главних разлогаовог тренутног стања није само неповољан економски тренд у оквиру светскеекономске кризе, већ и неадекватно уређено формално образовање (коме не-достају не само савремени иновативни приступи процесу образовања, већ испецијализоване школе у региону), као и неефикасна дистрибуција ресурса којису доступни у региону.

Осим тога, многи су већ стекли формално образовање уз ниске илинеадекватне квалификације у односу на актуелне трендове и потражњу натржишту рада.

Стога се пуно очекује од неформалног образовања, као дела општеприхваћеног концепта доживотног учења.

У Тимочкој крајини постоји неколико образовних програма неформал-ног карактера. Али, они су изоловани на локалном нивоу без регионалне „ме-ђуповезаности“ и са слабом сарадњом са институцијама формалногобразовања, послодавцима, службама за запошљавање, итд.

Па ипак, успешна експлоатација људских ресурса не може се меритиједино нивоом могућности запослења људи.

Њима су потребне реалне могућности где да примене своје квалифи-кације на тржишту рада. Да би се то постигло, потребно је увести регионалнуперспективу у тржиште рада. Раздаљине између насеља у Тимочкој крајинистварају прихватљиве могућности за људе да се крећу или путују на посао, уко-лико то буде подржано путем одговарајућих подстицајних мера. Могућност про-налажења одговарајућег посла на регионалном нивоу је већа у поређењу саопштинским нивоом. Регионална сарадња релевантних актера (нпр. образовнихинституција, како формалних тако и неформалних, послодаваца, као и репуб-личких институција, попут Националне службе за запошљавање), не само дадоноси богатију разноврсност могућности, већ се на тај начин ствара и унут-рашња стабилност у погледу експлоатације људских ресурса у оквиру Тимочкекрајине и смањује одлив квалификованих људи из овог региона.

Предности побољшане могућности запослења и запошљавања нанивоу региона ће позитивно утицати како на економски развој, кроз диверси-фикацију и трансформацију регионалне привреде и привлачење страних инве-стиција, тако и на обезбеђивање друштвеног напретка и друштвене кохезије,што је од важности за квалитет живота.”

Приредио : Бора Станковић

До 23.фебруара отворен конкурс за учешће на великој међународној изложби

„ЖЕНЕ СЛИКАРИ 2013.“МАЈДАНПЕК - Центар за

културу и Удружење за Мајданпекобјавили су конкурс за учешће на11. међународној изложби „Женесликари 2013“, која ће 13.априлабити отворена у Дому омладине.Конкурс је отворен до 23.фебруара,а према искуству са претходних,очекује се да уз уметнице из земљеучествују и оне са других контине-ната и земаља света.

Са искуством организације 10великих међународних изложби„Жене сликари“ у Центру за културуМајданпек правовремено су за-почели припреме за 11-ту која ћебити одржана од 13.априла до13.маја наредне године и још 20.де-цембра расписао конкурс који јеотворен до 23. фебруара, а свекако би се већ до 15.марта зналеодлуке жирија у погледу учешћа,али и награда.

- Интересовање уметница изземље и света је несмањено. Нама

се поједине већ јављају распи-тујући се за термине - каже ЗоранМитровић, директор Центра за кул-туру Мајданпек, наглашавајући даће и ове године акценат бити наквалитету ове изложбе која је досада имала запажене учеснике, набази чега и квалитет какав би многисамо могли да пожеле.

Одлуком организатора,Центра за културу и Удружења заМајданпек конкурс је отворен зауметнице са територије РепубликеСрбије и из иностранства које могуучествовати са по два рада у тех-никама сликарство, цртеж, гра-фика, скулптура и дигитал арт. Задводимензионална дела макси-малне величине су 70×50 цм и ми-нималне 30x30 цм, а за тродиме-нзионална дела максималне40×40 ×40 цм и минималне20x20x20. Котизација за учешће наконкурсу је 1.500 динара.

С.В.

ХРОНИКА10 БРОЈ 19

Бојан Ристић настрадао у Франкфурту у Немачкој

БОРАНИН ИЗБОДЕН У ХОТЕЛУБОРАНИН ИЗБОДЕН У ХОТЕЛУБОР – Један од

двојице српских држављана,који су 31. децембра прошлегодине убијени у хотелу ''Лук-сор'', у Франкфурту, у Немач-кој, је Бојан Ристић (37), изБора - потврдио је Станоје Ри-стић, Бојанов отац, професорфизичког васпитања у борскојгимназији ''Бора Станковић''.

- Увече, 1. јануара, наврата ми је позвонила поли-ција – потресен је Станоје Ри-стић. – Извадили су фотоко-

пију Бојановог пасоша и пи-тали ме да ли је на фотогра-фији мој син. Када сам имодговорио потврдно, казали суми да ми је дете убијено у Не-мачкој.

Станоје је полицајцепитао како се то десило, али

много података од њих, каже,није могао да добије.

- Полицајци су ми ка-зали да је у хотелу ''Луксор''избила туча у којој су мој син ињегов пријатељ избодени но-жевима - плаче Станоје. – Мојсин је повредама подлегаоодмах, у хотелској соби, док јењегов пријатељ, за кога самознам да има 20 година и да јеиз Београда, рањен, успео да,некако, сиђе до рецепције.Међутим, и он је преминуотоком операције. Позвали суме, касније, и из нашег конзу-лата у Немачкој и казали мида је у току обдукција и да,тренутно, не знају како једошло до трагедије.

Ристић каже да је Бојану Немачку отишао пре месецдана и то на позив свогпријатеља из Београда, који је,заједно са њим, настрадао у''Луксору''.

- Бојан је у Београдудржао пицерију и ту је и упоз-нао тог момка, који га је позваода га посети у Немачкој – на-ставља Станоје. – Отишао је,са туристичком визом, премесец дана, с намером датамо проведе новогодишње ибожићне празнике. Мајци На-дежди и мени се јављао пору-кама. Говорио нам је како је уФранкфурту дивно и да је уНемачкој милина живети.

Кобне вечери, по Ста-нојевим сазнањима, Бојанов

друг, који је у Франкфуртуимао пицерију, га је замолиода му помогне да испоруџе по-руџбине.

- Бојан је пристао и по-чели су да разносе пице, па сустигли и до ''Луксора'' – причаРистић. – Да ли су у некој одсоба у том хотелу виделинешто што нису смели – незнам. Али, све ми изгледа даје то у питању, иако нико одзваничних органа још увек неприча ништа о томе. Једно-ставно, чини ми се да се мојсин се нашао на погрешном

месту у погрешно време.Ристићи су кренули пут

Немачке да презму тело свогсина. У Франкфурту се надају

да ће чути праву истину о томекако им је дете настрадало.

- Мој Бојан је био добармомак – неутешан је Станоје.- Из првог брака је иза себеоставио ћеркицу и са де-војком, која је ускоро требалада отпутује код њега у Не-мачку, планирао је да почненов живот. Али, уместо да оже-ним сина, ја му припремамсахрану... Е. Т.

Увиђај у хотелу “Луксор”

ИДЕНТИФИКОВАНА ДРУГА ЖРТВАДруга жртва масакра у Франкфурту је Београђанин

Марко Ј. (20). Нагађа се да је разлог због којег су он и Ристићубијени то што су они код себе имали већу суму новца, којомсу хтели да купе аутомобиле.

Разбојништво у Књажевцу

ОПЉАЧКАНАОПЉАЧКАНАПРОДАВНИЦАПРОДАВНИЦА

КЊАЖЕВАЦ - У Кња-жевцу, у улици Ужичка бр. 81,три НН извршиоца опљачкалису продавницу мешовите робеДОО ''Боха'', из Трговишта, укојој је у том тренутку био прода-вац А. Е. (26).

Два непозната лица, самаскама на глави, налик на капеса прорезима за очи ''фантомке'',од којих је једно лице у руцидржало пиштољ, највероватнијеизрађен од пластике, ушли су упродавницу, одакле су из касеодузели дневни пазар и двемање кутије са по око 30 раз-личитих врста цигарета, док јетреће лице остало испредобјекта.Након пљачке, сва трилица удаљила се у непознатом

правцу.

И.Л.

Иван Ђорђевић посредством сајта пронашао украдени аутомобил

ИНТЕРНЕТ ПРЕТЕКАО ПОЛИЦИЈУКЊАЖЕВАЦ – Несва-

кидашњи догађај који се десиоу Књажевцу слободно можеући у кримионолошке уџбе-нике под насловом ‘’Каконајбрже пронаћи украденаутомобил’’. Јер, Иван Ђорђ-евић (24), из Књажевца, је за-хваљујући својој сналажљи-вости, али и српском инатукоји ‘’мрзи багру што крадукола’’, за мање од 48 сати про-нашао свој украдени ‘’југо’’.

Наиме, када је на јед-ном књажевачком сајту осва-нуо текст следеће садржине‘’Синоћ у 20 сати у насељуТрговиште украђен ‘’југо 45’’(1989) плаве боје'', његоввласник нам се обратио самолбом да уколико неко пре-позна ауто са слике ( на слици

плав ‘’југо’’ сликан с преда), по-зове…’’ Једни су сумњичавовртели главом, јер се ауто нетражи преко сајта, а други супсовали све по списку ‘’багрилоповској’’.

- Ма украли ми кола за10 минута. Паркирао сам ис-пред куће своје мајке, оставиокључеве на седишту, ушао кодње у кућу и изашао након де-сетак минута. Кад, нема ми‘’југа’’, а купио сам га пре самотри месеца. Обавестио самполицију, али се баш и нисамнадао да ћу пронаћи ауто –казао нам је Иван.

Дан након крађе, Ивансе досетио да обавести влас-ника сајта и замоли да објавинестанак аутомобила. Дапроба и то, ништа не може да

изгуби. Није прошло ни пунатри сата од објављивања,када је Ивану зазвонио теле-фон.

- Назвао ме човек изсела Жлне и рекао да је видеотекст на сајту. Објаснио ми једа је један плав ‘’југо’’ парки-ран испод оближњег моста.Одмах сам обавестио поли-цију и заједно смо кренули у тосело – каже Иван.

Био је то Иванов плавиауто. Додуше, лопови, за ко-јима се још увек трага, су од-нели опрему за прву помоћ инову гарнитуре ланаца.

- Захваљујем се влас-нику сајта и човеку из селаЖлне. Ето, ауто је пронађен, авећ сам дигао руке… - весело

каже Иван. С.Б.

Бојан и Станоје Ристић

ХРОНИКА/ФЕЉТОНБРОЈ 19 11

БОР – В.Л. (43), шефОдсека за странце у Поли-цијској управи у Бору и канди-дат за директора полиције,лишен је слободе и одређенму је дводневни притвор збогсумње да је примио мито.

Њега су саслушавали инспек-тори Сектора унутрашње конт-роле МУП Србије.

- Представили су се итражили да разговарају с њим.Он није знао о чему је реч ипозвао их је да дођу код њега

у канцеларију. Шокирао се кадму је речено да се против његаводи истрага – сазнајемо изизвора блиског истрази.

В.Л. је осумњичен да јетражио 100 евра мита од рад-нице посластичарнице која муније издала фискални рачуннакон што му је продала торту!

- Наводно јој је рекао:„Е, сад кад ми ниси дала фис-кални, мораћеш да ми даш100 евра, или ћу ти писатипријаву. Па ти бирај“. Прода-вачица му је рекла да јој требавремена да нађе новац ирекла му да дође касније. Чимје осумњичени изашао, прода-вачица је позвала полицију,која јој је саветовала да му да100 евра, али да пре тогаупише серијски број новча-нице - додаје наш извор.

Према речима нашегсаговорника, након претресањегових кола припадници

Унутрашње контроле одмах сунашли спорну новчаницу.После тога је В.Л. је одведен уиздвојени део станице на раз-говор, али је он, како саз-најемо, инсистирао да саче-кају адвоката. Саслушање на-челника трајало је неколикосати, после чега му је одре-ђено полицијско задржавањедо 48 сати и пребачен је у при-твор у Зајечару.

В.Л. је последњих 17година ради у полицији. Био језапослен на месту инспектораСектора за сузбијање при-вредног криминала, да бипотом аванзовао на местошефа. Пре више од десет го-дина био је отпуштен из МУПјер је одбио да оде на на Ко-сово. Након тога, он је тужиодржаву, пресуђено је у његовукорист и он је враћен напосао.

Е.Т.

УХАПШЕН ИНСПЕКТОРУХАПШЕН ИНСПЕКТОРЗбог сумње да је примио мито од 100 евра

Полиција из Зајечара трага за НН особом из околине Лесковца

ДРОГИРАО, ПА СИЛОВАО НЕПОКРЕТНУ ДЕВОЈКУЗАЈЕЧАР – Припадници

Полицијске управе из Зајечара тра-гају за НН особом, која је 5. децем-бра прошле године, најпреомамила, а потом и силовала Та-тјану Данковић (33), која болује одцеребралне парализе. Након тога,непознати починилац је из стана, укоме ова девојка живи са полупок-ретном мајком и очухом, укралаиконе, прибор за јело, око пет хи-љада динара и мобилне телефоне.

- Увече 5. децембра саскривеног броја телефона је позваочовек који се представио као ЗоранЈовановић – испричала нам јеМирјана Данковић, Татјанина мајка.– Казао ми је да је војни полицајаци да му је број телефона дао нашзаједнички пријатељ, након чега меје питао да ли може да дође на кафуи упознавање. Рекао ми је да је изНиша премештен у Зајечар, да јеусамљен и да жели да се дружи санама. Нисам ништа посумњала ипозвала сам га да сврати.

Незнанац је у кућу Данко-вића донео кафу и сок од наранџе.Док су му укућани кували кафу, оним је сипао сок.

- Чим сам попила први гут-љај, осетила сам да је горак – крозсузе говори Татјана Данковић, којојје доњи део тела потпуно непокре-тан. – Након десетак минута, осе-тила сам неописиву слабост инесвестицу. Као кроз измаглицу,осетила сам да ме неко скида са ко-лица и полаже на кревет.

Како се испоставило, Дан-ковићи су били дрогирани и омам-

љени од сока који им је незнанацсипао у чаше. Свести су дошли текнакон 12 сати непрекидног сна.

- Чула сам звоњаву на вра-тима и покушала да устанем, алинисам могла – у неверици јеМирјана Данковић. – Некако сам сепридигла и на кревету видела моју

непокретну ћерку. Била је гола одпојаса наниже.

Мирјана је, некакао, успелада пробуди ћерку. Татјана је, наконшто је мало дошла себи, приметилада је без доњег веша, да јој је сукњаскинута и бачена, баш као и чарапе.

Онда се, каже, као кроз маглу се-тила да се, док је била још увек по-лусвесна, незнанац стргао одећу сање и силовао је!

- Одмах сам позвала поли-цију и Хитну помоћ, који су убрзодошли у наш стан – настављаМирјана.

– Дошла су два униформи-сана полицајца, којима сам ис-причала шта се десило. Они,међутим, као да нису поверовалимојој причи, јер су само сачинилизаписник и отишли.

Неколико дана пред Нову

годину, Мирјану је позвао један ин-спектор из Полицијске управе изЗајечара. Питао ју је које су јој маркемобилни телефони који су јој укра-дени.

- Ја сам тог инспектора пи-тала шта су учинили поводом тогашто ми је ћерка силована. Он ми је,међутим, нељубазно одговорио даводим рачуна шта причам и не кле-већем људе за нешто за шта немамдоказа – у неверици је Мирјана.

Али, пре неколико дана наиостоветан начин опљачкан је јошједам мештанин Зајечара, који једао оглас да издаје собу. Како смонезванично сазнали, код њега једошао исти починилац, омамио гана истоветан начин као и Данковићеи из куће му украо готово комплетанинвентар и новац. Тек тада је клупкопочело да се одмотова.

- Опет су ме, прекјуче, по-звали из полиције, али су тада билинеупоредиво љубазнији. Одвели суми ћерку на преглед код гинеколога,што су требали одмах да ураде. И,лекари су потврдили да је Татјанасилована – кроз зубе казује Мир-јана.

По непотврђеним информа-цијама, Полицијска управа уЗајечару зна ко је починилац овогдела. Наводно, реч је човеку, старомоко 50 година, из околине Лесковца,који је због тога што је на истоветанначин омамио и опљачкао неколикољуди с југа Србије, у затвору провеовише од 10 година. За њим је распи-сана потерница.

Е.Т.Н.

ИСТРАГА- Ако је било евентуалних пропуста у поступању полицијских

службеника, то ће, накнадном истрагом, бити утврђено у најкраћеммогућем року – казала је Сања Димитријевић, портпаролка Поли-цијске управе из Зајечара, која је апеловала на грађане да одмахпријаве органима реда, уколико примете особу за којом се трага, закоју је рекла да има око 50 година и белег на десном образу.

Мирјана и Татјана Данковић

ВЕСТИ/ОГЛАС12 БРОЈ 19

На Дунаву код Неготина зимско станиште пронашле бројне птице са севера Европе и Азије

„ ЛАБУДОВО ЈЕЗЕРО“ НА КУСЈАКУ„ ЛАБУДОВО ЈЕЗЕРО“ НА КУСЈАКУНЕГОТИН – У Ми-

хајловцу, на обали Дунава,али и на Кусјаку, у непосреднојблизини друге ђердапске елек-тране, настанило се ове зиме,до сада највеће јато лабудова,њих стотинак, са севера Ев-ропе и Азије. Ове птице изрода грбавих, односно црвено-кљуних лабудова, на обалиДунава код Неготина, про-нашле су идеално место дапрезиме.

- Овде им, пре свега,погодује станиште, јер иматрске, природних заклона којиих штите од оштре зиме ијаких ветрова, а на дубини одједног метра, на којој лове,има и траве, али и ситних жи-вотињица, жаба и рибе којомсе хране. Ова врста лабудоваје позната по томе што се увеквраћа на исто станиште, штоувек има исто гнездо, и што,кад изабере свог партнера, точини за цео живот, а век једногтаквог лабуда са распономкрила и до два метра, је до 50

година – каже мр Данило Пет-ровић, професор биологије ипредседник Еколошког удру-жења „Бадем“.

Лабудови на Дунавупостали су права атракција замештане, али и случајне про-лазнике који долазе свако-дневно да би их видели и

фотографисали, али и да ихчувају од ловокрадица, будућида су ове лепотице закономзаштићене.

- Било је, чујем, слу-чајева, да је страдало неко-лико лабудова. Не знам заштосу некоме засметале оведивне птице, па апелујем на

све људе да их не дирају.Овде на Дунаву, своје зимскостаниште пронашли су несамо лабудови, већ и многеврсте дивљих патака, чапљи идруге ретке птице са севераЕвропе и Азије – додаје мрПетровић.

C.М.Ј.

Лабудови у Дунаву

Шпанци узели младог мештанина Кладова

ЧОКАЊЕЛОВИЋЧОКАЊЕЛОВИЋ

У ЛАС ПАЛМАСУУ ЛАС ПАЛМАСУ

КЛАДОВО - Млади НиколаЧокањеловић (13), из Кладова, ус-пешно је прошао све тестове и при-мљен је у омладинску фудбалскушколу шпанског клуба Лас Палмас.Супер талентовани дечак одушевиоје темпраментне Шпанце и доспео јена странице тамошње спортскештампе. Он је пажњу представникашпанског екс-прволигаша привукаолетос током боравка у кампу Барсе-лоне у Београду.

Његов раскошан таленатније промакао Бранку МиловановићуБелом, некадашњем првотимцу ОФК

Београд, који је био најбржи и пону-дио је Николиним родитељима са-радњу. Након тога, уследио је пут уград на Канарским остврима где јеЧокањеловић тамошње стручњаке,током двомесечног рада, уверио да јереч о правом фудбалском бисеру,који је са лакоћом одговорио на ви-соке стандарде школе која окупљаоко 400 малишана, и где је он јединије странац.

Дружење са фудбалскомлоптом Никола је почео са шест го-дина, под надзором тренера Миро-слава Васића. Млади стручњак (имаБ- УЕФА лиценцу), покушавао је даЧокањеловића одведе у водећесрпске клубове, али он за њих очиг-ледно није био интересантан. То ихније поколобело, Никола је марљиворадио и стигао до свог шпанског фуд-балског сна.

- У Лас Палмасу су ме лепопримили, било је понекад тешко, алисам све издржао. Ја желим да будемфудбалер - са дечачким осмехом налицу говори Никола окружен школ-ским другарима од којих се растаје19. јануара када је заказан лет за ЛасПалмас. Са њим ће на моденскоострво и отац Драган, некадашњипрвотимац Ђердапа и зајечарског Ти-мока.Ускоро ће им се придружити иМирослав Васић чију стручност супрепознали Шпанци. Нажалост зањих у Србији нико није марио ...

М.Р.

Мештани Мокрања обележили Божић у дугу традиције

КРАЧУН СА КОЛЕДАРИМАКРАЧУН СА КОЛЕДАРИМАНЕГОТИН – Мештани

неготинског села Мокрање бо-жићне празнике прославилису у духу традиције. Божић,или Крачун како га називају навлашком, прилика је да сепријатељима зажели свакодобро, што су, од куће до куће,пригодним песмама, учиниликоледари. Иако је коледарскатрадиција замрла у многим се-лима, у Мокрању, у којем ак-тивно ради КУД „Мокрањац“,познат баш по неговању оби-чаја, нису заборавили на коле-даре, да су тако, на Бадњидан, носећи вреће и богатоизрезбарене коледарске шта-пове, деца коледари куцала

на свака врата у селу и до-маћинима, уз песму и игру, до-маћинима упуђивали лепежеље, од оних да им се множии чељад и стока, да њиве будуродне, а домаћини здрави, дооних да домови буду благо-словени и берићетни. За лепежеље и песму, а највише збогпоштовања традиције, мок-рањске домаћице су деци пу-ниле кесе слаткишима ивоћем. Прослава најрадос-нијег хришћанског празниканастављена је у духу тради-ције, паљењем бадњака иосталим божићним обичајима.

С.М.Ј.