timocke br.23
DESCRIPTION
Timocke novine br.23 nedeljnik timocke krajineTRANSCRIPT
БАШАНОВИЋ ХАПШЕН У АМЕРИЦИ
Бившем менаџеру СО Бор стављене лисице у САД
СТРАНА 3
****БРОЈ 23 08.02.2013.****ЦЕНА 50 ДИНАРА****www.timocke.rs****ISSN 2217-9933
Н Е Д Е Љ Н И К Т И М О Ч К Е К Р А Ј И Н Е
Подигнут на јтежи део
опреме за нову линију
топљења
ИЗЛЕЧИО 250 ХИЉАДА
ЉУДИ
Слободан Будић, костоломац
СТРАНА 9
МОНТИРАНМОНТИРАН
ШУШАЧШУШАЧ
ШАРЖЕШАРЖЕ
СТРАНА 6
СТРАНА 6
ПП ОО ПП УУ ЊЊ ЕЕ НН ИИ КК АА ПП АА ЦЦ ИИ ТТ ЕЕ ТТ ИИНН АА СС ТТАА РР ОО ЈЈ ПП ЛЛ АА НН ИИ НН ИИ
СТРАНА 3
Стекли се услови за увођење привремених мера у Зајечару
ИЗБОРИ У АПРИЛУ?
Оснивач и издавач: “ММ БОНЕД” ДОО Бор, ул. 9.бригаде 6/26Директор Љубиша Маринковић
Главни и одговорни уредник Дејана СтојановићРедакција и маркетинг служба улица Ђ. Ђаковића 1
Телефони: 030/458-630 и 064/163-84-96
Техничка прирема и штампа “Графомед-траде” Бор,
e-mail [email protected]
ИНТЕРВЈУ2 БРОЈ 23
Драган Поповић, председник Општине Мајданпек, за ''Тимочке''
ГОДИНА ИНВЕСТИЦИЈА И ЗАПОШЉАВАЊАГОДИНА ИНВЕСТИЦИЈА И ЗАПОШЉАВАЊА
Каква ће бити кален-дарска 2013. из перспективеусвојеног Буџета општинеМајданпек?
- Мислим да је доброурађен буџет, јер смо се по-бринули да има инвестиционулинију која ће се провлачити иу наредне две године у складуса законском могућношћу датако опредељујемо средстваза инвестиције које не можемода завршимо у једној години.Ту је комплекс Лепенски вир,где верујемо да ћемо моћи дазапослимо већи број људиимајући у виду већ уложенасредства државе и значајсамог објекта. Ту ћемо уло-жити 40 милиона динара, пре-тпостављамо да ће крозрадове на обалоутврди 20уложити и ХЕ „Ђердап“, а даћемо од донатора обезбе-дити још 150 милиона динарауз које ће комплекс заокру-жити још један свој део. Купо-вином Земљорадничке задр-уге „Дели Јован“ у РуднојГлави стварамо услове заотварање фарми које бизапослиле још један бројљуди, док је трећипројекат куповина обје-кта за отварање старач-ког дома у Доњем Ми-лановцу То су три пројектакоји би требало да запосле 70до 100 лица и буду завршенидо 2015/16. године.
Приликом усвајањабуџета основна замеркаопозиције била је не опреде-љивање средстава за под-стицај производњи и новомзапошљавању...
- Управо речено деман-тује све те приче. Истина је,предвидели смо и адаптацијуфудбалских стадиона у Ма-јданпеку и Доњем Милановцу,јер не можемо да допустимода постојећи у Мајданпекупропада, а да у Доњем Мила-новцу клуб који постоји 80 го-дина нема услова за одигр-авање утакмица. ...
Једно од обележја буџета јеснажна социјална компо-нента и значајна подршкапородицама са децом. Да лисе ту, упркос неспорним ре-зултатима могу очекиватиновине?
- Ми смо међу првима уСрбији почели да одобра-вамо одређене надо-кнаде. Међутим, морамда приметим да су некидруги градови то многобоље маркетиншки ис-користили. Ми то и не-ћемо. Нама је важно дапомоћ добију
наши грађани, било да је реч оједнократној помоћи од 10 хи-љада динара за свако новоро-ђено дете, по 5.000 динарамесечно свакој незапосленојмајци до навршене прве го-дине детета, по 25 хиљада ди-нара месечно свакој неза-посленој мајци четворо мало-летне деце, односно по хи-љаду динара месечно свакотреће и наредно дете у поро-дици. И, нећемо се задржатина томе, помагаћемо и даље.Преко СКГО, у чијем самПредседништву, заложио самсе за законско регулисање мо-гућности доделе стипендија,како би и то наставили. И тотако што бисмо додељивалипристојне стипендије, а неједва пар хиљада динара које
више личе на социјални дода-так него стипендију. Верујемда ће већ од септембра свакаопштина у Србији добититакву законом предвиђену мо-гућност.
У самом граду Ма-јданпеку, одређени
и н ф р а с т р у к -турни пробле-
ми и даље чекају на
решавање. Шта је у
плану за на-редну годину?
-
М ио в д е
имамо добро грејање у односу на претходне сезоне,посебно када се у виду има даје проценат наплате само 50одсто, с тим што ја морам дакажем, да ће преосталих 50одсто бити наплаћено прекосуда. У области водоснабде-вања проблема је мање негопретходних година, рестрик-ције су престале и ситуација јеповољнија него раније. Одре-ђених радова је било. Заме-нили смо цевовод преко копа,свели губитке на мрежи на ми-нимум, боље опремили слу-жбу за изношење смећа којесе обавља у свим насељимаопштине. У сарадњи са ресор-ним министарством започелисмо изградњу Рециклажногцентра у Клокочевцу и при-
вешћемо је крају уз њиховупомоћ или без ње, јер миимамо интереса да комплетноподручје општине буде чисто.Имамо проблем са МалимПеком код Аутобуске станице,али то није кривица општине.Ми ту очекујемо да РБМ от-клони уско грло и омогући намда овај проблем решимо. Имаи других тешкоћа везано зафункционисање Рудника, пресвега, са магистралним путом,али ја морам да кажем да оп-штина има интереса да тих хи-љаду радника добро ради изарађује, јер и она на одре-ђени начин живи од тог руд-ника. Ми смо са озбиљнимпочетком рада РБМ, успеш-нијим, почели да озбиљнијеулажемо у инфраструктуру, у
објекте у интересу свих гра-ђана, јер је то сада много
лакше. Питање ста-
билности вла-д а ј у ћ е
коалиције ипрекомпо-
н о ва њ ув л а с т ије нешто
по чему се општина
Мајданпек честоспомиње последњих дана.Како то коментаришете?
- Прочитао сам то, аливерујем да ће ова коалицијакоју са 13 одборника чини ДСи четири УРС веома доброфункционисати и убудуће, теда нема никаквог разлога дадође до прекомпоновања вла-сти. Са друге стране и уколикодође, неће бити ништастрашно, живот тече даље. Ада ли ће ти који евентуалнотако дођу на власт одговоритиобавезама показаће грађанина првим наредним изборима- рекао је Драган Поповић под-сетивши да је ко- мплетна опо-зиција у Мајданпеку освојилаодборничких мандата колико исам ДС.
С.В.
Наставак радова на комплексу локалитета Лепенски вир, оснивање фарми у Рудној глави и старачки дом уДоњем Милановцу, три су развојно инвестициона пројекта општине Мајданпек који у наредним годинама треба дарезултују и отварањем 70 до 100 нових радних места. Њихов почетак планиран је у овој години, што је био повод заинтервју са Драганом Поповићем, председником Општине Мајданпек
БРОЈ 23 3ПОЛИТИКА
Стекли се услови за увођење привремених мера у Зајечару
ИЗБОРИ У АПРИЛУ?ЗАЈЕЧАР - Председник
зајечарске Скупштине, Иван Јоко-вић, отказао је прошлонедељнуседницу локалне скупштине јер,како каже, није било услова зањено безбедно одржавање. Он јенавео да је Саша Мирковић, шефодборничке групе СНС, чак сат вре-мена пре почетка седнице, "бануо узграду општине са петорицомсвојих телохранитеља које је довеоиз Београда".
- Мирковићеви телохрани-тељи су одбили да се легитимишу,што је пракса за свакога ко улази узграду, физички су насрнули и од-гурнули наше обезбеђење и насилу ушли на спрат. Након тога јенаше обезбеђење имало налог даникога не пушта да бисмо спречилинасиље – казао је Јоковић.
Одборници, припаднициМирковићеве политичке опције,који су након 10 сати покушали дастигну степеништем до сале, билису спречавани од стране осморицеприпадника обезбеђења. Они су насве начине покушавали да прођу,објашњавали су обезбеђењу даимају позив за седницу, да морају усалу, да нико нема права да имонемогући слободу кретања...
На степеништу, изнадглава чланова обезбеђења, део од-борника који је раније стигао бод-рио је своје колеге да се попну, алинису могли кроз ''живи зид''. У јед-ном моменту су одборници са сте-пеништа покушали да пруже рукедо оних испред обезбеђења и такоих извуку, али у томе нису успели.
Онда је Саша Мирковић састепеништа позвао полицију која једошла, али није омогућила одбор-ницима пролаз. Након двадесетакминута препуцавања са обезбеђе-њам, Мирковић је повео одборникенапоље.
- Ово није ништа друго негонасиље. Чак ни полиција није пред-узела ништа да заштити одбор-нике. Ми имамо већину, од укупно50 одборника, ми имамо 31. Ониовако чувају власт, не дају нам дапрођемо, одржимо седницу и сме-нимо их – казао је Мирковић.
- Овим су се стекли условиза распуштање локалног парла-мента и расписивање превременихизбора, којима се унапред радујем– казао је Бошко Ничић, градона-челник Зајечара. - Ја ћу предводитиизборну листу УРС на нареднимлокалним изборима, за које оче-кујем да ће бити одржани крајемаприла, и на којима очекујем убед-
љиву победу. Надам се и да ће семоји противкандидати бирачимапредставити, као и ја, именом ипрезименом, а не да се крију изаполитичких странака.
Ничић је оптужио Мирко-вића да је протеклих месеци пра-вио циркус у Зајечару, и спречионормално функционисање града.По његовим речима, због бахатостипомоћника министра саобраћаја јеи дошло до инцидента у СГЗајечара, јер је ''Мирковић научиода свака врата отвара ногом''.
Мирковић, међутим, тврдида до одржавања седнице ниједошло искључиво јер је скупштин-ско обезбеђење није дозволило од-борницима СНС да уђу у салу иказао да је на делу било класичнонасиље над њима.
- Ипак, након консултација,заузели смо став да је за Зајечарнајбоље да буду расписани пре-времени локални избори – нагла-сио је Мирковић. - Стога ћу јаподнети оставку на место помоћ-ника министра саобраћаја и пред-водити изборну листу СНС налокалним изборима, за које оче-кујем да ће бити одржани у априлу.
Нова власт у Зајечару бићеуспостављена тек након ванреднихлокалних избора, јер ни после тримесеца данас није решена скуп-штинска криза две најјаче партије -владајућих УРС и опозиционе СНС.
Криза власти настала језбог немогућности две најјаче пар-тије да формирају већину. СукобМирковића и његовог доскорашњегпријатеља, актуелног градоначел-ника Зајечара Бошка Ничића трајевећ дуже време. Ескалирао је кадаје Ничић одбио да из буџета финан-сира приватизовану "Тимочку теле-визију", чији је неформалнивласник Саша Мирковић.
Након прошлогодишњихизбора, УРС Бошка Ничића је у СГЗајечара, која има 50 чланова, ос-војио 21 мандат и формирао скуп-штинску већину са три одборникакоалиције око СПС и четири из ДС.Мирковић је са својом ГГ ''Покретрадника и сељака'' добио 14 ман-дата, али је одмах своје одборникеприкључио СНС, тако да су напред-њаци у локалном парламенту, никриви ни дужни, добили 19 одбор-ника, а касније им се прикључиоједан члан СПО. У опозицији суостала два одборника ЛДП.
Е. Т.
Саша Мирковић покушава да пробије “кордон”
Бившем менаџеру СО Бор стављене лисице у САД
БАШАНОВИЋ ХАПШЕН У АМЕРИЦИ
БОР – Некадашњименаџер СО Бор Зоран Баша-новић, члан Главног одбораСрпске напредне странке, биоје, због крађе, ухапшен у аме-ричкој држави Флорида,крајем прошле године.
И сам Башановић јепотврдио да је био ухапшен,али је као разлог привођењанавео то што није имао доку-мента.
- Нисам имао ниједандокумент што је у САД озби-љан прекршај, па сам приве-ден у полицију радиидентификације, под сумњомда сам можда члан поменуте
групе. Објашњавао сам дасам туриста и да сам доку-мента заборавио у апартману,али су били доследни у про-цедурама, па су ме оставилиу притвору све док наредногјутра мој пријатељ није донеодокумента на увид и положиокауцију - објаснио је Башано-вић.
Познати естрадни ме-наџер био је менаџер у СОБор када је председник оп-штине био Бранислав Ранкић.Башановић за свој ангажнамније примао плату, већ је тре-бао да буде плаћен по учинку.
Е. Б.
Зоран Башановић, лево
ПОКРЕНУТ ПОСТУПАКМинистарство за регионални развој и локалну самоуправу
покренуло је поступак да се успостави привремени орган и распишупревремени избори у Зајечару.
Министарка регионалног развоја и локалне самоуправе Ве-рица Калановић је истакла да проблем у функционисању општинеЗајечар постоји већ неколико месеци због тога што је владајућавећина у тој општини била "танка".
- Прелазак одборника са једне на другу страну и непрекиднипритисци додатно су довели до тога да ни после 90 дана, ниједна одполитичких групација одборника није имала већину - рекла је Кала-новићева.
СПС НУДИО КОМПРОМИС- Могли смо да избегнемо увођење привремених мера, да
смо прихватили предлог СПС, по коме би се формирала нова скуп-штинска већина, коју би, уз социјалисте, чинили СНС и УРС, али узуслов да Ничић остане градоначелник, што нисмо желели да при-хватимо – обелоданио је Стефан Занков, председник Окружног од-
бора СНС.
4 БРОЈ 23
П ОД Р Ш К А П О РОД И Ц А М А СА Д Е Ц О МП ОД Р Ш К А П О РОД И Ц А М А СА Д Е Ц О МБуџетске мере за подстицај рађању
МАЈДАНПЕК - Премаподацима са последњег по-писа, општина Мајданпек јеизгубила чак петину укупногброја становника, што се ве-зује за исељавање због тра-жења посла и пада ната-литета. У сенци тих податакаостају мере које је локална са-моуправа предузела у оквируподстицаја наталитета и по-моћи породицама са децом, ана којима би могле да им самопозавиде и много богатије сре-дине.
Ово је већ друга го-дина, како се сваког месеца,из Буџета општине Мајданпекна пар стотина адреса, вишеод милион динара уплати каопомоћ породицама са децомкроз четири мере, односно зачетири категорије.
- Са овом праксом сезапочело још 2007. године,када је почела једнократна ис-
плата од 10 хиљада динара зарођење сваког детета, али иисплата од хиљаду динара ме-сечно за свако треће и на-
редно дете у поро-дици - истиче Гор-дана Николић, шефОдељења за буџет,финансије и трезордодајући да од по-четка прошле годиневаже још две мере. -Свака незапосленамајка, а таквих је тре-нутно 59, до на-вршене прве годинедетета може дарачуна на помоћ од5.000 динара ме-сечно, док за све не-запослене мајке сачетворо и више ма-лолетне деце испла-ћујемо по 25 хиљададинара до пунолет-ства детета. То право
остварује 26 жена.Од Гордане Николић
смо сазнали да је 1. јануара2007.године када су ове мере
биле тек уведене, број корис-ника био мали, а да се из го-дине у годину увећава, тако даће се прави ефекти тек ви-дети.
За средства којимарасполаже општина Мајдан-пек, 15,6 милиона динара, ко-лико је овогодишњим Буџетомопредељено за сва ова да-вања није мало, али ни је-дино. Јер, општина Мајданпекје једна од малобројних (поредБеограда), која за децу увртићу обезбеђује нового-дишње пакетиће, али и у којојје вртић бесплатан за свакотреће и наредно дете у поро-дици.
Сва та давања мождаи нису довољна да би поро-дице подстакла на проширењеа мајке на рађање, али несум-њиво, помажу подизање деце.
С.В.
ДРУШТВО
Гордана Николић
Кнут Волебек, високи комесар за националне мањине ОЕБС у посети ТВ Бор и ВДСС
П О Л О Ж А Ј М А Њ И Н А У С Р Б И Ј И Д О Б А РБОР - Кнут Волебек, ви-
соки комесар за националнемањине ОЕБС, изјавио је про-текле недеље у Бору да је поло-жај националних мањина уСрбији добар као и идеја о ос-нивању Савета националнихмањина и да би у том правцутребале да делују и другеземље.
- На неки начин, нацио-нални савети служе за канали-сање интереса појединихнационалних мањина премавлади. С обзиром да су онинадлежни за информисање,културу и баве се другим пита-њима везаним за положај својихприпадника на одређеној тери-торији, уједно и представљајувезу мањина и владе, с којоммогу да преговарају о суштин-ским проблемима које имају –рекао је Волебек.Осврћући се на проблеме овихинституција, између осталог ина политизацију појединих Са-вета националних мањина, Во-лебек истиче да ће битиурађени амандмани на по-стојеће законе.- Никако не треба напуститиидеју о оснивању Савета нацио-налних мањина, иако има про-блема. Најважније је да сеидентификују сви проблеми уовим организацијама, а да сеонда крене са њиховим решава-њем – тврди Волебек.
Високи комесар за на-ционалне мањине ОЕБС, иста-као је као добар примеруспешне сарадње између ме-дијских кућа у Србији, да ТВ Борза сада реемитује програм којиприпрема румунска редакцијаРадио телевизије Нови Сад. - Иако још увек није решена си-туација оних који говоре румун-ским језиком у источној Србији,из састанака које сам имао сапредставницима Владе Србијезакљуцио сам да постоји вољаи залагање да се то питање
реши. Први корак је емитовањеемисија на румунском језику,што ћемо користити као основуза решавање осталих питањакоја су, између осталог, везана иза образовање – додао је Воле-бек.
Директор ЈП „ШРИФ“ уоквиру којег послују радио и те-левизија Бор, Владан Нововић,тврди да су сви договори који супостигнути са Волебеком, при-ликом његове прве посете Боруна време и испоштовани.- Разговарали смо о свим могућ-
ностима које се тичу побољ-шања положаја националнихмањина у домену информи-сања и очекујем у наредном пе-риоду у договору са Влашким иРумунским националним саве-тима реализацију нових идеја ипрограма – рекао је Нововић.
Кнут Волебек се у Борусастао и са председникомВлашке Демократске странкеСрбије др Предрагом Балаше-вићем.
- Сам долазак високогкомесара за националне ма-њине ОЕБС у Бор је довољанпоказатељ да се посвећујепажња проблемима које имавлашка заједница. Изразилисмо задовољство тиме што сепутем ТВ Бор реемитује про-грам који припрема румунскаредакција Радио телевизијеНови Сад, али и сугестије да тоније довољно и да недостајуемисије које би приказале тра-дицију и културу мањина, одно-сно прилози који би билиурађени на терену где живеВласи и Румуни. Указали смо ина чињеницу да је неопходно дасе обнови опрема у ТВ Бор, собзиром да се довољно сред-става из општинског буџета из-дваја за рад ЈП „ШРИФ“, како бии људи у борским селима Гор-њане, Лука, Танда и Метовницамогли несметано да прате про-грам те медијске куће – рекао јеБалашевић. Д.С.
Кнут Волебек
5ОГЛАСИБРОЈ 23
КЊАЖЕВАЦ – У јеку скисезоне, у ски центру на Старојпланини, попуњени су скоро свикапацитети. Викенди су углавномраспродати и у сеоским домаћин-ствима, и у хотелима.
Садржај скијашког центра“Бабин зуб”, у овом тренутку,чине стазе на локацијама “Ко-њарник” и “Сунчана долина”.Скијалиште “Бабин зуб” поседујежичару четворосед “Коњарник” сапокретном траком за укрцавањескијаша, капацитета 1.400скијаша на сат и ски лифт - сидро“Сунчана долина” капацитета1.200 скијаша на сат, као и дечијиски вртић, код „Фалкенштајнер хо-тела Стара планина“,
На локацији “Јабучко рав-ниште” налази се прва гондола уСрбији. Гондола, са кабинама заосам особа, превози скијаше одхотела у даљи систем жичара истаза. У оквиру овог деласкијалишта изграђена је и жичарачетворосед „Рудине“, и ски лифттако да је повезан са делом
скијалишта на “Бабином зубу”.Више од 13 километара одличноуређених стаза, различитих те-жина, припремљене су заскијаше свих категорија. За љуби-теље екстремнијих спортова,обезбеђена је стаза за слободнувожњу. Ски стазе су изузетногквалитета, а у ски центру Старапланина је изграђен систем завештачко оснежавање, како би, иу случају недостатка природногснега, посетиоци центра могли дауживају у зимским спортовима.
У сеоским домаћин-ствима, полупансион кошта од1600 до 1850 динара, а само пре-
ноћиште 1000 динара. Хотел ЕПСтурса нуди пун пансион по цениод 2400 до 2900 динара, у завис-ности од типа собе.
У „Фалкенштајнер хотелуСтара планина“, сви капацитетису углавном попуњени, а проду-жени викенд од 14. до17.феб-руара, већ је распродат. Цене секрећу од 45 евра по особи за allinclusive light услугу, као и бес-платну ски – школу и скијање задецу до 10 година.На Стару пла-нину, већ одавно долазе комшијеБугари, а како сазнајемо све јевише Румуна, који су откриличари планинске лепотице на ис-
току Србије. Овог викенда, у организа-
цији „Фалкенштајнер хотелаСтара планина, ЈП „Стара пла-нина“ и ЈП „Скијалишта Србије,одржава се VIP Ski challenge, засве оне који воле да уживају наснегу и друже се са познатим лич-ностима, новинарима и ски ре-презентацијом, која нас пре-дставља на светском купу уШладмингу.
Цена дневног ски паса,креће се од 930 до 1.360 динара(шпиц сезоне), а полудневног од680 до 970, такође у шпицу се-зоне. Опширније о ценама, као ио породичним пакетима можетепронаћи на сајту ЈП „СкијалиштаСрбије“.
Стара планина ће веомабрзо постати један од највећих инајзначајнијих скијашких центарау Србији, посебно намењен љу-битељима скијашких спортова иквалитетног скијања у окружењунеизмерне лепоте и нетакнутеприроде. Л.И.
6 ЕКОНОМИЈА БРОЈ 23
БОР – Најтежи (поједи-
начни) део опреме који се мон-тира на новој линији топљења,тежак 122 тоне, од првог феб-руара је на свом месту. Снажнадизалица “ЛС Кранова” из Румеподигла га је на бетонску кон-струкцију високу 17,5 метара, амонтери АТБ ФОД-а побринули сусе да буде постављен онако какопројекат налаже. Реч је о парномсушачу кроз чији “бубањ” ће сепропуштати шаржа која садржидо 10 посто влаге, а излазиће изњега са мање од 0,3 одсто, какваје погодна за топљење у флеш-пећи. Према објашњењу ДраганаМаринковића, директора пројектанове топионице и фабрике сум-порне киселине, сушење ће сеодвијати тако што ће се крозцевне намотаје унутар бубња којисе окреће пропуштати воденапара. Сушач је том приликом на-гнут према својој задњој странигде ће “цурити” шаржа осушена уконтакту са цевима, док ће сепара и ваздух одводити, отпраши-вати и испуштати. Пошто се радио мало вишим температурама, дане би дошло до самозапаљењашарже и нежељеног акцидентатом приликом додаваће се азоткао неутралан гас.
-Сушач је направљен уфинској фабрици “Кумера” која јеспецијализована за опрему наме-њену обојеној металургији – кажеМаринковић. - Летос је најпребродом, а онда транспортером,довезен у Бор. Истоварен је наспецијално за то урађене ме-талне носаче, тако да се транс-
портна платформа београдскефирме “Бора Кечић” сада самоподвукла под сушач, утоварилага и превезла до места монтаже.Пошто се ради о сложеној опера-цији и тешком терету, а истовре-мено морају да се поштују строгепроцедуре безбедности, овај по-духват је, као и монтажа пре-тходне тешке и габаритнеопреме, изведен по тзв. лифтингплану (плану подизања) којитачно одређује врсту дизалице,њену носивост, место на коме ћебити постављена, висину“стреле”, дохват елемената којимсе терет везује итд. Све има ате-сте, у складу је са прописима,стандардима и све се то “слило”у елаборат којим су стручнеслужбе одобриле да се операцијатако изведе.Пре довожења сушача на местодизања пажљиво су припрем-љени и транспортни путеви накојима је било леда и блата. Риз-лом је насипана и добро уваљанацела траса, а посебно прелаз
преко индустријског колосека. Та-кође, добро је припремљеноместо на коме је постављена ди-залица носивости 500 тона јерсамо она, без тегова и терета,тежи око 100 тона.
- Постојећа топионичкатехнологија нема процес сушењашарже, него се шаржа са садр-жајем влаге и до 10 одсто ди-ректно убацује у реактор напржење – објашњава Маринко-вић. - После тога прженац грави-тационо пада у пламену пећ гдесе топи, а пламена пећ се “ложи”неким фосилним горивом (спра-шеним угљем или мазутом). Уновом флеш-смелтинг процесутопљење ће се одвијати ауто-гено, што значи да нема додаткагорива или га има врло малосамо за корекцију термичког би-ланса, а топлота се добија из тер-модинамичких реакција окси-дације сумпора кога има ушаржи. Да би се извршио тај про-цес оксидације сумпора у флеш-пећ се додаје технички кисеоник.
Он се удувава заједно са вазду-хом који у природи садржи око 21одсто кисеоника. На овај начинсадржај кисеоника повећава седо преко 60 одсто како би се про-цес одвијао аутогено, односно даби оксидација сумпора била ус-пешна.
Гасови пржења из са-дашње технологије прерађују сеу фабрици сумпорне киселине, агасови из процеса топљења,пошто се ради о великој количиниа малим садржајима СО2, испуш-тају се кроз зидани стометарскидимњак и основни су, и највећи,загађивач. Нова технологија за-снована је само на једном про-цесу топљења у једној пећи (безпржења) и реч је о мањој ко-личини гасова са већом концент-рацијом СО2. Сви ти гасови изфлеш-пећи сакупљаће се и -после хлађења у котлу, отпраши-вања у електростатичком фил-теру и прања и хлађења ускруберима - одлазиће у новуфабрику сумпорне киселине напрераду. То значи да се ниједантехнолошки гас који се развијатоком топљења (флеш-пећ и кон-вертор) више неће емитовати надимњаку, већ ће се прерађиватиу сумпорну киселину. Чак неће по-стојати ни физичка веза измеђудимњака и технолошких јединицаза конверторовање и топљење.На димњак ће ићи само пречиш-ћени, тзв. фугитивни, слаби га-сови са отвора за испуштањебакренца, шљаке, са лонаца и изпроцеса сушења шарже.
Љ.А.
Подигнут на јтежи део опреме за нову линију топљења
МОНТИРААНН ППААРРННИИ ССУУШШААЧЧ ШАРЖЕ
Стара планина све привлачнија за домаће и стране госте
ПОПУЊЕНИ КАПАЦИТЕТИ
Монтажа парног сушача
Стара планина
ЕКОНОМИЈА 7БРОЈ 23
У ИХП ''Прахово'' прошле године продуковано 70.000 тона производа
НЕГОТИН – Годину дананакон што је Агенција за привати-зацију раскинула уговор о прива-тизацији Индустрије хемијскихпроизвода ''Прахово'' са грчкомкомпанијом “Неохимики”, због не-поштовања купопродајних оба-веза, чини се да овај, некадавелики крајински колектив, поновостаје на своје ноге. Захваљујућиулагањима “Еликсир групе”, новогвласника већег дела праховскехемијске индустрије, у овом ко-лективу је покренута производњаи остварени су планови, уз амби-ције, како истичу надлежни, да сеПрахову врати реноме који је ужи-вао пре приватизације, једне одлошијих у Србији.
- “Еликсир група” током2012. уложила је око 4,5 милионаевра пре свега у производнуопрему што је омогућило ИХП дапроизводну сезону оствари са70.000 тона разних производа –истиче Миша Булајић, генералнидиректор ИХП ''Прахово''.
Шабачка “Еликсир група”,крајем августа прошле године,као једини понуђач, купила је изстечаја за око 465 милиона ди-нара акционарско друштво “Ђуб-рива”, једно од пет целина изсастава ИХП. У овом колективу некрију своје намере да приватизујуи остале целине, АД “Соли” у сте-чају, “Крајину”, “МЕГ” и “Холдинг”.
- Кад се заврши процесреструктурирања и кад се будевидело какве програме он пред-виђа за остале наше целине, несумњам да ће се “Еликсир група”појавити као потенцијални купац.У овом тренутку се праве плановидинамике даљих инвестирања уИХП Прахово, а ми планирамо дадо 2015. овде уложимо 24 ми-лиона евра – додаје Булајић.
У ИХП, пак, немају одго-вор шта ће се десити са заоста-лим зарадама запосленима ибившим радницима из временапре приватизације. Бивши влас-ник, “Неохимики”, иако се обаве-
зао да ће измирити та дуговања,исплатио је тек део, оставши утренутку раскида уговора дужаноко три и по милиона евра. ИХПје сада у процесу реструктури-рања и дуговања према поверио-цима су замрзнута, а “Еликсиргрупа” власник АД “Ђубрива” укојем су радници такође ималивелика потраживања, ту целину јекупила из стечаја и без иједног за-посленог, па према бившим за-посленима практично неманикакву обавезу.
- Ако су планови за реви-тализацију ИХП садашњост и бу-дућност ''Прахова'', заостале
зараде су сигурно прошлост и онеће бити обрађене у програму ре-структурирања, као и за свеостале повериоце. Тај програм ћедати начине решавања тих пи-тања и очекујемо да он ускоробуде завршен за оне делове ИХПкоји нису приватизовани. Мислимда ће радници, као и други пове-риоци, моћи да очекују одређенунадокнаду, али колику, то заистане могу да кажем – истиче Бу-лајић.
Намера “Еликсир групе” једа буде лидер у производњи ми-нералних ђубрива. Са нестпрље-њем очекују да у Бору будезавршена нова топионица, јер одпроизводње сумпорне киселине,која се прерађује у ''Прахову'', за-виси колико ће минералних ђуб-рива бити произведено ипласирано.
- Сумпорна киселина намје ограничавајући фактор, одно-сно укупни део сумпорне кисе-лине који ће бити прерађен у''Прахову'', што се своди на 30.000тона фосфорне киселине, а у за-висности од удела фосфорне упроизводњи НПК ''Ђубрива'', и од-ређена количина минералнихђубрива која ће се овде произве-сти – истиче Миша Булајић, гене-рални директор ИХП Прахово.
С.М.Ј.
ЧАРОБНИ НАПИТАК ИЗ ''ЕЛИКСИРА''ЧАРОБНИ НАПИТАК ИЗ ''ЕЛИКСИРА''
ИХП “Прахово”
Хидроцентрала код Кладова премашила јануар-ски план производње
ВИШЕ СТРУЈЕ СА ЂЕРДАПА
КЛАДОВО - Хидроелектрана "Ђердап1" у јануару је произвела 59 одсто више струјеод пројектованог месечног плана.Уместо 341милион киловат-сати електричне енергије, хид-роцентрала код Кладова ЕПС је испоручила541,5 милиона киловата струје.
На пребачај плана позитивно је ути-цала повољна хидрологија, јер је после двого-дишње осеке, доток воде у дјердапскуакумулацију у првом месецу у овој години биона нивоу вишегодишњег просека. При тренут-ном дотоку воде од 6000 кубика у секунди, којиима тенденцију благог пораста, наша највећахидроелектрана електроенергетском системуСрбије дневно испоручује 18 милиона киловатаструје. План за фебруар је 395 милиона кило-вата електричне енергије, што одговара днев-ној производњи од 12,5 милиона киловатаструје.
Али, имајући у виду тренутну хидро-лошку ситуацију, енергетичари са" Ђердапа 1"су оптимисти и уверавају да ће и производнанорма за други месец у години бити испуњенапре рока.То ће допринети стабилности електро-енергетске ситуације у нашој земљи, јер ду-навска фабрика производи четвртину потребнеструје у Србији. М.Р.
Нови финални производ ТИР-а
ВОДОМЕР СА ЗНАКОМ „РТБ БОР“БОР - После четири деценије про-
изводње елемената за водомере Фабрика ар-матура Басена Бор коначно је почела финалнупроизводњу водомера са знаком „РТБ Бор“.Након добијања сертификата за производњуводомера, очекује се и овлашћење за овера-вање жигосања водомера.
-У Басену Бор схватили смо да новимтехнологијама можемо напред. Освојили смопроизводњу финалног водомера и развијаћемои нове производе на бази бронзе и месингакако бисмо добили производе што вишег сте-пена прераде – каже директор Топионице и ра-финације бакра Бобан Тодоровић.
У нову производњу водомера уложеноје 50 хиљада евра и очекује се да добит будеповећана за више од половине. У цени водо-мера учешће месинга је трећина, док уградњасатног механизма и разних пластичних елеме-ната, што су до сада радили земунска „Инса“или приватне фирме, учествује са две трећине.Сада када сами производе финални водомер,сва добит остаје произвођачу.
Освајање новог производа прилика јеи за освајање новог тржишта где је конкурен-ција приватног сектора у овој области велика.За четири деценије рада борска фабрика про-извела је два милиона кућишта за водомере,које је финализовала земунска „Инса“, штозначи да трећина бивше Југославије има ку-ћишта за водомере из Бора. Планираном фи-налном производњом 20 хиљада водомерагодишње (радом у три смене) борска фабрикаможе да задовољи потребе половине тржиштабивше Југославије за овим производом под
условом да службе комерцијале и маркетингапронађу тржиште.
Колики је ово изазов за Фабрику арма-тура говори и податак да су од пет-шест вели-ких произвођача ливених месинганихелемената у бившој Југославији остали самоБор и приватне фирме у овој области које на-стоје да заузму упражњено тржиште. Борскафабрика ће и даље производити кућишта заводомере за друге произвођаче (највећи је зе-мунска „Инса“), а у свој финални производ садауграђује механизам који производи „Вукас Ме-ринг“ Батајница.
-Очекујемо да до краја године до-бијемо типско одобрење за уградњу сатног ме-ханизма највероватније из увоза – кажеРадослав Ристић, технички руководилац лабо-раторије за контролу водомера.
-Сада су нам највећи конкуренти у про-изводњи водомера земунска „Инса“ и ино-стране фирме, али очекујемо да квалитетом иценом будемо конкурентни - истиче ДраганМладеновић, технички руководилац Ливницебакра и бакарних легура РТБ-а Бор.
С обзиром на постојеће капацитете уФабрици арматура, само производња водо-мера није исплатива. Зато ће се овде и даљепроизводити одливци и откови кућишта равнихпропусних вентила од половине до три цола(посебан програм) као допуна основној финал-ној производњи водомера. Овај борски погоннајвише је препознатљив по производњи про-пусних вентила који су и до десет проценатајевтинији од конкуренције.
М.М.
БРОЈ 23ОГЛАСИ8
БРОЈ 23 РЕПОРТАЖА 9
Слободан Будић, један од најпознатијих костоломаца у Тимочкој крајини
ИЗЛЕЧИО 250 ХИЉАДА ЉУДИИЗЛЕЧИО 250 ХИЉАДА ЉУДИБОР - Слободан М.
Будић (67), из борског села Бре-стовац, у својој досадашњој ка-ријери од ишијаса, уганућа,истегнућа и разних прелома из-лечио је, по сопственом при-знању, близу – 250 хиљадаљуди! Док је био млађи, крозњегову ''ординацију'' дневно јепролазило до 50 пацијената,док их је данас, у просеку, из-међу 15 и 20.
- Остарело се, богами –смеје се Будић. - Јер, ја се овим''послом' бавим од своје 13. го-дине. Тајну тог ''заната'' сам на-учио од бабе по мајци, која јебила један од најпознатијих ко-столомаца у Тимочкој крајини.Према томе, јасно је да је гене-тика имала пресудан утицај нато да почнем да се бавим овимпослом.
Слободан је као дечакпао и поломио десну руку. Бабаје прелом наместила, а деда,који је био столар, је унуку на-правио имоблизацију од даш-чица.
- Међутим, као и свакодете нисам био баш многомиран. И, док сам чувао овце,паде ми на памет да их гађамкамењем. Али, оклизнуо сам сеи поново пао на десну руку. Пре-лом је тог пута био још гори, јерје рука таман била почела да сеопоравља – сећа се Будић.
Баба је унуку поново на-местила руку, а онда је Слобо-дан ноћу, када би сви укућанизаспали, почео да опипава пре-лом. Под рукама је осетио гдесе он налази, онда је прорадилагенетика.
- Прво сам научио гдекоја вена иде, а онда сам, мало-помало, под прстима, као вођенневидљивом руком, почео даосећам и кости – прича Будић. -И, судба је хтела да баш наКрстовдан моја баба, чувена ко-столомка, падне и угане лакат.Приђем јој и кажем да будемирна, да ћу је све да средим.Сећам се да ме је погледалаиспод ока, у неверици. Али, нијесе бунила. Пустила ме ја да јојнаместим угануће, а онда ми је,онако у пролазу, добацила:''Дете, богами, и ти понештознаш''.
Од тог трентка, баба јесвог унука увела у све тајне овогзаната, који он и данас, 55 го-дина касније, успешно ради.
- Сећам се, била је 1974.година, када сам отишао по-слом у једно суседно село. За-
текнем тамо дечака од 13 го-дина, коме је десна рука билапотпуно укочена. Питам га штаје било, а он ми исприча како јепре три године пао и угануоруку, а родитељи га нису одвеликод лекара. Преварим га даседне и да ми пружи руку, па по-чнем да му је намештам. Одбола, дечак је јаукнуо и онесве-стио се. Утрчали његови роди-тељи, хоће да ме убију. Кажу,дете сам им упропастио. Али,малишан је убрзо дошао к себи.И, кад је устајао он се ослони наруку. И, дан-данас се сећам ње-говог крика: ''Тата, види, рука мије оздравила''! Тада његови ро-дитељи, који су до пре неколикоминута хтели да ме лише жи-вота, крену да ме љубе и да
плачу – сетно ће Слободан.
Од тада се Тимочкомкрајином пронео глас о Буди ко-столомцу, који боље од икоганамешта кости. Међу пацијен-тима који су прошли кроз ње-гову кућу било је и лекара, аБудић свој рад никада није на-плаћивао.
- Ево, пре два месеца,дође ми човек, некадашњи гра-ђевински радник, стар 50 го-дина, из Крушевца – настављапричу Слободан. - Каже, паопре 11 година са скеле и отадане може да помера руку. Био јекод многих лекара, али лекасвојој бољци није нашао. Међу-тим, жали се он на руку, али гла-вобоље не помиње.
Слободан сместио па-цијента на столицу, па уместоруке почео да му опипава врат.Одједном, нагло је тргао човека.Каже, чуло се само да је нештокврцнуло.
- Устаде човек, као опа-рен и побеже – право у тоалет.Враћа се после дестак минута иплаче. Каже: ''Будићу, види,могу да померам прсте''! Ја муодговорих да подигне руку.Гледа ме он, видим, не верујеми. Охрабрим га и он – подижеруку. Испоставило се да му јерука била непокретна јер јеједан живац био прикљештен увратном делу – објашњава ко-столомац.
- И, тек тада је настаоплач. Позвао човек супругу идецу у Крушевац, каже им да јеизлечио руку. Они му, наравно,не верују. Тек када је увече сти-гао у свој град, Будића је по-звала жена његовог пацијента.Плаче, као киша – сетно ће Сло-бодан. - Каже, осмех сам им укућу вратио. А, то је мени инајбитније. Пусти паре, њима
нико срећу купио није... Б. К.
ИЗЛЕЧИО АУСТРАЛИЈАНЦАЗа Будићеве вештине, од пре неколико месеци, почели
су да се интересују и људи из далеке Аустралије. Зову га,пишу, траже савете...
- Ма, један инжењер из Аустралије, који је овде радиона геолошким истраживањима, се укочио – смеје се Слободан.- Доведу га они код мене, а он ни да мрдне. ''Наместим'' га ја,а он скочи одмах на ноге. Видим, не може просто да верује.И, вратио се човек у своју земљу, па испричао својим сународ-ницима о мени. И, сада ме зову и из Аустралије.
Слободан Будић са “пацијентом”
Прва изложба у овој години
„ М И Р О Ч 2 0 1 2 “„ М И Р О Ч 2 0 1 2 “МАЈДАНПЕК - Прва ме-
ђународна кружна изложба фо-
тографија „Мироч 2012“ која
може да се погледа у Галерији
центра за културу Мајданпек,
отворила је и излагачку сезону за
календарску 2013.-ту годину у
граду под Старицом. У питању је
60-так изузетних фотографија
чији су аутори из земље и ино-
странства.Током године у про-
стору ове Галерије ће бити
приказано још 17 изложби на-
јразличитијих техника и ауто-
рских интересовања, колекти-
вних и самосталних, а према ре-
зултатима конкурса на основу
којег је у конкуренцији 27 за при-
казивање је изабрано 18. Поред
њих у већем простору, Великој
Сали Дома омладине организују
се велике међународне изложбе
„Жене сликари“ и „Уметност у
минијатури“.Прва међународна
кружна изложба фотографија
„Мироч 2012“ коју потписује Фото
клуб „Дунав“ је представљена
ликовној публици у Кладову, Жа-
губици, а већ за који дан ће и у
Доњем Милановцу. С.В.
ХРОНИКА10 БРОЈ 23
Мића Пауновић осуђен на 12 година затвора
УБИО МАЈКУ ЗБОГ ПИВАУБИО МАЈКУ ЗБОГ ПИВАКЛАДОВО -
Мића Пауновић(37), из кладовскогсела Манастирица,осуђен је, неправос-нажно, на 12 годиназатвора због уби-ства своје мајкеЈелисавете (73). Си-н је мајку, крајем пр-ошле године, убиојер она није далановац да купи пиво.
Мића је у кобне вечери,већ припит, ушао у кућу у селуМанастирица у којој је живеоса својом мајком. Тражио је одње новац да би купио пиво,али је Јелисавета то одбила.Рекла му је да се узме у памет,јер је болестан и не би тре-бало да пије, након чега је кре-нула у другу собу.
Међутим, Мићу јемајчино објашњење разјари-
ло. Несрећну жену је дохватиоза косу и почео бесомучно даје туче. Јелисавета је, обли-вена крвљу, пала на под, а синјој је пришао, сео на њу и за-
давио је - голим рукама!Након што је несрећна
жена престала да даје знакеживота, Мића је отишао допрвог комшије и тражио да по-
зове Хитнупомоћ. Казаому је да је ње-гова мајкапала са мер-девина док јеп о к у ш а ва л ада са таванаспусти некествари и гадносе повредила.
Х и т н апомоћ је убрзо
стигла на лице места. Међу-тим, дежурни лекар је посум-њао у Ми-ћину верзију приче иодмах је о догађају обавестиои полицију. По изласку на лицеместа, истражни судија Вишегсуда у Неготину, који је обавиоувиђај, наложио је обдукцијутела несрећне жене, која је не-двосмислено показала да јеЈелисавета - задављена!
Е.Т.
Кућа у Манастирици у којој је Мића убио своју мајку
Рзултати показали да се сваки други Књажевчанин плаши за своју безбедност
КЊАЖЕВАЦ - Приведензбог напада на супругу и ћерку...опљачкана продавница... ухап-шен нападач на полицајца...пријављена два случаја раз-бојништва... лопов однео нoвациз продавнице.. три кривичнадела тешке крађе...
Из најчитанијих наслова скраја прошле и почетком ове го-дине у рубрици ''Хроника'', пор-талу „Књажевацинфа“, стиче се
утисак да Књажевац више нијебаш тако идилична варош. У на-мери да чују шта грађани о томекажу, на сајту Књажевацинфа по-стављена је анкета са питањем:да ли се осећате безбедно у Кња-жевцу?
У анкетирању је учество-вало 618 грађана. Да се осећајубезбедно у Књажевцу рекло јењих 169. Да им је безбедност по-времено угрожена сматра 118грађана, а чак 331 посетилацсајта плаши се за своју безбед-ност. Интересантно је да се бројоних који Књажевац сматрају не-сигурним местом за живот пове-ћао у протеклих десетак дана.
Епитет пријатног места заживот још увек иде уз Књажевац,сматра начелник полицијске ста-нице Златољуб Стојановић, узконстатацију да су случајеви раз-бојништва, нарушавања јавногреда и мира, учесталих пљачкипродавница, у узрочно-последич-ној вези са стањем у друштву ибеспарицом.
- Ми сматрамо да је Кња-жевац безбедан град, ако сагле-дамо резултате евидентиранихдогађаја на нашем терену. Углав-ном се ради о повећаном бројукривичних дела, која говоре отоме да је њихов основни узрокекономска ситуација грађана. Упретходним годинама, нису билаевидентирана кривична дела саелементима насиља у породици,а сада сваког месеца имамотакве случајеве.Ту су и кривичнадела угрожавања сигурности и
све већи број кривичних делакрађа и ситних крађа. То говори оекономској ситуацији у којој се на-лазе грађани и то је један од глав-них узрока таквог понашања.
Одлуком локалне Скуп-штине, уКњажевцу је формирансавет за безбедност. Његоваулога биће да се сарадњом сасвим релевантним институ-цијама, безбедност грађана по-дигне на виши ниво, кажепредседница Савета Лидија Ива-новић.
- Савет за безбедност Оп-штине Књажевац, сарађиваће сасвим институцијама у граду, којеимају утицаја на ову област.Најпре, сарадња са представни-цима полиције, који на локалномнивоу имају значајну улогу у за-штити и унапређењу безбедностиграђана. Неопходна је сарадњаса представницима правосуђа,
чија је надлежност сузбијање кри-миналитета и гоњење и кажња-вање починилаца кривичнихдела. Ту су представници здрав-ствених и социјалних институ-ција, представници васпитно-образовних установа, који су у ди-ректном контакту са најмлађимстановницима локалне зајед-нице. Сарађиваћемо и са ме-дијима и заједно спроводити ка-мпање и акције које су важне забезбедност локалне заједнице.
У плану је да се у наред-ном периоду, у сарадњи са наве-деним институцијама израдилокални план за безбедност, којиће омогућити да се идентифико-вани проблеми и приоритети ре-шавају кроз сарадњу и партне-рски однос, како би се грађаниКњажевца осећали безбедно.
И.Л.
ДА ЛИ ЈЕ КЊАЖЕВАЦ БЕЗБЕДАН ГРАД?
Ухапшена четворица разбојника
из Зајечара
ЗАЈЕЧАР - Полицијскислужбеници из Зајечара од-редили су дводневно задржа-вање овдашњим мештанимаА.Б. (45), И.М. (30), А.З. (38)и Ж.И. (29). Они се терета дасу, најпре, разбили стакло напрозору куће Д.С. (54), апотом јачим гурањем на-силно отворили врата. Кадасу ушли унутра, А.Б. јој је, узпретњу да ће је убити пишто-љем који је држао у руци, за-хтевао да му преда новац.Међутим, како она то нијеучинила, разбојници су из-вршили преметачину и из за-мрзивача јој одузелинеколико замрзнутих пиладии месних нарезака.
P. Т.
УКРАЛИ ПИЛИЋЕ
Јелисавета Пауновић, жртваМића Пауновић, убица
БРОЈ 23 11
РАСТ И РАЗВОЈ ТУРИСТИЧКЕ ПРИВРЕДЕ У ЈУГОИСТОЧНОЈ СРБИЈИ
( 23.ДЕО )
ПРЕПОРОД И УЗЛЕТ БОРСКОГ ТУРИЗМА IIIСуочена са читавим низом изузетно озбиљних проблема,
од којих је најозбиљнији био ( и не само за Бор) посустајање и по-сртање рударско-металуршког гиганта РТБ-а Бор, на којем је биоутемељен целокупан једновековни развој општине, а зашто нерећи и шире друштвене заједнице, борска локална заједница се уједном периоду нашла у “зони сумрака”. Посустајање и растакање РТБ-а Бор је изазвало несагледиве не-гативне последице на све сфере привредног и друштвеног животау борској локалној заједници.
Како је раније већ речено, финансијски исцрпљена, поли-тички нестабилна, са пуно започетих и нерешених, проблема ло-кална самоуправа ипак чини напоре и покушава да начиниконкретне кораке који би означили, макар почетак краја свеукупнеагоније.
Ни на који начин не умањујући напоре учињене у реша-вању проблема у свим областима, овде је туризам као привреднаграна у фокусу, те ће наша пажња бити усмерена ка овој привред-ној грани.
Дакле, суочена са оваквим, скоро катастрофалним стањем,локална самоуправа је принуђена да тражи решења у циљу за-устављања пропадања и могућег привредног и друштвеног препо-рода борске локалне заједнице.
Имајући у виду да општина Бор располаже изузетно атрак-тивном природном и антропогеном структуром, започињу размиш-љања, планови и иницијативе за развој туризма, као једног одпривредних полова.
Један од докумената који сведочи о томе, а у којем се ту-ризам апострофира као једна од реалних шанси за развој борскеопштине је “ Стратешки акциони план 2004-2006.године”.
У овом стратешком документу извршена је анализа, пред-ложени су приоритети економског развоја, извршена квантифика-ција неопходних и нужних инвестиционих улагања и сачињена јелиста приоритетних пројеката.
Имајући у виду ондашње економске и политичке околно-сти, реализација сваког од ових пројеката представљала би зна-чајан искорак и скоро подухват у развоју борског туризма.И свакако,био би ово хвале вредан документ, да није завршио као“ мртво слово на папиру”. Постоји и основа за сумњу, да је онуопште институционализован, односно да је формално-правно ус-војен од надлежних органа и институција, па самим тим, ако јесумња оправдана и није могао производити жељена нормативнадејства и дати очекиване практичне резултате.
Тако се овом приликом, попут поменутог документа, натоме завршила и прича о предвиђеним улагањима, инвестицијамаи пројектима, речју развоју туризма.
Оно што је такође битно напоменути, а никако није ишло уприлог развоју и расту борског туризма, је и чињеница да у на-ционалној Стратегији за развој туризма Србије, која је усвојена2006. године и плановима туристичких кластера, главни правци ту-ристичког развоја Србије потпуно заобилазе општину Бор, а можесе рећи и читав борски регион, са изузетком Дунава, као једног одглавних европских водених токова и трансферзала.
То је практично значило да је Бор, нажалост, остао потпуноизван свих туристичких токова.(Наставак у следећем броју)
Приредио и фото : Бора Станковић
КУЛТУРА/ФЕЉТОН
Република СрбијаМИНИСТАРСТВО ЕНЕРГЕТИКЕ,
РАЗВОЈА И ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ
На основу чл. 10. став 1. а у вези са чл. 29. став 1.и 3. Закона о процени утицаја на животну средину («Сл.гласник Р.Србије» 135/04,36/09) даје следеће
О Б А В Е Ш Т Е Њ Е
Обавештава се јавност и заинтересовани органии организације да је носилац пројекта, ''ЈУГОКАОЛИН''д.о.о, из Београда, Булевар Михајла Пупина 10-I/421,поднео Министарству енергетике, развоја и заштите жи-вотне средине Захтев за одлучивање о потреби израдеСтудије о процени утицаја на животну средину Допунскогрударског пројекта експлоатације лежишта кварцногпешчара ''Део – Доња Бела Река'', на територији КОДоња Бела Река, са експлоатационим пољем дефиниса-ним координатним тачкама, СО Бор, дана 29.01.2013. го-дине, заведен под бројем 353-02-113/2013-05.
Заинтересована јавност може да изврши увид усадржину захтева сваког радног дана од 11-14 часова упросторијама Министарства енергетике, развоја и за-штите животне средине у Београду, Омладинских бри-гада 1, соба 653 и достави своје мишљење у року од 10дана од дана објављивања овог обавештења.
Гитар арт фестивал у сарадњи са америчком амбасадом организује
четворомесечну школу гитаре
ГИТАРА У ПЕТ ГРАДОВАНЕГОТИН- Гитар арт
фестивал, кроз сарадњу са Пет-ром Јанковићем, професоромпрестижне америчке Џејкобс му-зичке школе Универзитета Ин-дијана, уз подршку Министа-рства просвете и америчке ам-басаде у Београду, наредна че-тири месеца организоваће у петградова источне Србије (Ре)Кр-еативни курс гитаре. Под геслом„Сви смо ми помало звезде“, овасвојеврсна школа гигаре за по-четнике свих узраста од 25. феб-руара до јуна, двапут недељно,биће организована у Неготину,Бору, Зајечару, Мајданпеку иКњажевцу.
- Полазници добијају мо-гућност да брзо и једноставносавладају гитарске технике крозметоде (Ре)Креативног Курса,који је замишљен као пројекаткоји уводи у савремене техникеакустичне и класичне гитаре. За-снован је на специфичном про-граму који се већ петнаестгодина успешно користи наЏејкобс музичкој школи Универ-зитета Индијана, а који омо-гућава континуирано усавр-
шавање и напредовање крозпродубљивање знања савреме-них техника и столова акустичнеи класичне гитаре. Програм имачетири нивоа, од учења читањанота, основних акорда, преко са-времених техника до мастера уобласти рок, класичног, фла-менко и џез стила– каже ГоранТрампа, организатор музичкихпрограма у неготинском Домукултуре „Стеван Мокрањац“,партнеру Гитар арт фестивалана овом пројекту.
Организатор четвороме-сечног (Ре)Креативног курса ги-таре за првих десет полазника усваком од градова у коме ћешкола гитаре бити организо-вана, а месечно кошта 2.300 ди-нара, омогућио је попуст од 20одсто и комплет опрему на ко-ришћење током 32 часа, коликоје наставним планом предви-ђено. Школа предвиђа учењекласичног, рок и забавног иза-браном репертоара, а свим по-лазницима је доступна илитература по којој ће се вршитиобука.
С.М.Ј.
ВЕСТИ12 БРОЈ 23
Новоформирано Удружење спортских риболоваца Неготин риболову учи више од стотинак малишана
БИСТРО НА ДОМАЋЕМ ТЕРЕНУБИСТРО НА ДОМАЋЕМ ТЕРЕНУНЕГОТИН – Иако једно
од најмлађих риболовачкихдруштава, са стажом од тек го-дину дана, Удружење спорт-ских риболоваца Неготинокупило је велики број заљуб-љеника у риболов, рекреати-ваца, заљубљеника у реке иприроду. Ово удружење закратко време регистровало је135 чланова, а под своје скутепримило је више од стотинудеце, узраста од шест до 15година.
- Ми смо задовољни,јер смо први задатак, омасов-љење чланства, испунили, стим што намеравамо да се,
квалитетним акцијама и бри-гом о заштити рибљег фондаи очувањем наших вода, идаље развијамо. Оформилисмо клуб шарана, вараличар-ски клуб, организовали так-мичење у лову рибе удицом напловак, вараличарски куп Не-готина, акцију „Млади риболо-вац“, којом смо се практичноозваничили и која је ималафантастичан одзив деце. Наконкурс који смо, том прили-ком, расписали, пристигло је
250 ликовних и вишеод 50 литерарних ра-дова – каже Горан Го-лубовић Гугула, пре-дседник УСР Неготин.
Неготински за-љубљеници у рибо-лов дали су себизадатак да уредебројне такмичарскестазе у општини,попут кеја у Ми-хајловцу и Црпној ста-ници, али и да уреде„Бару“ у Србову и„Језера“ у Чубри. Туће, веле, млади рибо-ловци имати свој
кутак, а за њих су ове сезонепланиране бројне активности.
- Наше удружење ћеорганизовати 15 такмичења у
периоду од 28. априла до 13.октобра за све категоријечланства, у лигама на пловак,вараличарски и шарански куп.За најмлађе смо осмислилимноштво квалитетних акција,од Дечијег кампa на Дунаву,који у августу организујемо усарадњи са ХЕ „Ђердап два“,до школе риболова, коју ћемоод марта до маја реализоватиједном недељно и по за-вршетку уприличити доделудиплома о завршеном испитушколе - каже Саша Мицић,члан УСР.
Иако ће овогодишњу
сезону званично отворити 28.марта, између осталог и мани-фестацијом „Риболовни ва-шар“ , уз прилику да члановимеђусобно размене опрему,неготински спортски рибо-ловци недавно су, након својепрве успешне скупштине, ор-ганизовали акцију порибља-вања „Баре“ у Србову.
- Заштита рибљегфонда нам је примарни циљ.Ако томе научимо младе,Удружење ће просперирати –каже Мирослав Кајгана, пред-седник Управног одбора УСРНеготин. С.М.Ј.
Годишња скупштина ССО
У ПОРОДИЦИ СПОРТСКИХ КЛУБОВА ИМА МЕСТА И ЗА НОВЕ
МАЈДАНПЕК - Редовна го-дишња скупштина Спортског савезаопштине Мајданпек показала је да сеу последњих годину дана већина чла-ница успешно ангажовала на плануразвоја спорта, да је планиране ак-тивности успевала да организује усветлу нових прописа, али и услова,пре свих финансијских. Такође, и даће у наредној години за остваривањепредвиђених активности моћи дарачунају на знатно већа буџетскасредства.
Као ретко кад и као ретко која,редовна годишња Скупштина Спорт-ског савеза општине Мајданпек про-текла је у конструктивној и позитивнојатмосфери у којој је већина чланицаизразила задовољство начином радаСавеза у прошлој години.
То задовољство проистиче изчињенице да нам је пошло за рукомда у складу са законским прописимајасно и транспрентно дефинишемо
критеријуме за остваривање одређе-них права, али и и да смо планове ус-пели да у потпуности реализујемошто последњих година није био слу-чај - каже Александар Бкић, председ-ник ССО Мајданпек и наводи да биове године разлога за задовољствомогло да буде и више јер су повећанабуџетска средства за рад Савеза ичланица: - Успели смо да активирамостонотениски клуб, поново ангажо-вали и шахисте. Жеља нам је да уовој години добијемо и тениски клуб,а породици клубова баш недостајемушки одбојкашки клуб.
Због свега, намеће се закључакда мајданпечки спорт опет иде у доб-ром правцу. Резултати су већ добри,али изгледа за боље има, па за спор-тисте и спортске раднике нема опуш-тања. Јер, спорт је област у којој, аконе за врхунске спортске резултате,шансу за здравији живот налазе свегенерације. С.В.
У 48. анкети спортског савеза изабрани најбољи
кладовски спортисти
О Д Б О Ј К А Ш И Б Е З П Р Е М Ц А
КЛАДОВО - Одбојкаш Петар Крсмановићи одбојкашица Јована Петровић спортски су паргодине у општини Кладово за 2012. у 48 анкетиСпортског савеза. Они су добили једногласнуподршку жирија који је концензусом за најбољиспортски колектив у овој подунавској општиниизабрао ОК "Ђердап", тренутно другопласиранитим у Српској одбојкашкој елити.
Епитет тренера године понео је МиланТошић из ОК "Ђердап", док је директор и "алфаи омега" одбојкашког чуда са истока Србије, Ми-лета Аџић, највреднији спортски радник у градуна Дунаву.
У категорији спортске наде признања ћедобити каратиста Никола Стевановић и кошар-кашица Данијела Точаковић. ФК "Кладушница"изабран је за најбољу екипу из месних зајед-ница. Специјалне плакете за 80 и 20 година рададобили су ФК "Ђердап", члан Поморавско-ти-мочке зоне, и ЖРК "Ђердап", члан Прве лигеСрбије -Исток.
М. Р.
Риболовци из Неготина
Горан Голубовић Гугула