****БРОЈ 50 16.08.2013.****ЦЕНА 50 ДИНАРА****www.timocke.rs****ISSN 2217-9933

Н Е Д Е Љ Н И К Т И М О Ч К Е К Р А Ј И Н Е

Ргошка бања код Књажевца мами купаче

Трагедија у касарни Војске Србије у За јечару

СТРАНА 10

ОБЕСИО СЕВОЈНИК

За “Тимочке” говоре:

ДРАГАН ЂИЛАС

СТРАНА 2

АЦА ЛУКАС

АКИ РАХИМОВСКИ

Председник ДС

Фронтмен групе“Парни ваљак”

СТРАНА 12

СТРАНА 4

Председник фудбалског

клуба “Тимок”

СТРАНА 3

НАШ 50. БРОЈБез спектакуларности, без таблоидности и сензациона-

лизма, недељник ''Тимочке'', својим 50. излажењем, оверио јепролазно време у намери да буде ту, на корак уз своје читаоце.Мали корак за информисање у Тимочкој крајини, али велики занаш тим. Желели смо само да значајно повећамо број информа-ција о догађањима у општинама и градовима нашег региона. И,чини се да смо у томе успели. Број информација у појединим оп-штинама десетоструко се повећао посредством нашег недељ-ника и пратећег сајта - а биће их и пуно више.

Настојали смо и успели да не сазнајемо шта се догађа уисточној Србији. О томе су прилоге писали наши дописници изсвих осам општина, који имају своје име и презиме, свој интег-ритет и став о средини у којој живе. И, тако ће и остати. Власт семења, али интерес грађана да буду информисани - остаје. Основсваког новинарског писања је информација - тачна, правовре-мена и потпуна.

Остаје још само жеља да нам пишете, или нам се обратитепутем електронске поште, или телефоном... Ми смо ту да ува-жимо сваку вашу идеју или критику. Сазнања да се међусобно чи-тамо нам је највећа сатисфакција. Па, читамо се и у ''апсолутних

100'' бројева ''Тимочких''. Љубиша Маринковић

Оснивач и издавач: “ММ БОНЕД” ДОО Бор, ул. 9.бригаде 6/26Директор Љубиша Маринковић

Главни и одговорни уредник Дејана СтојановићРедакција и маркетинг служба улица Ђ. Ђаковића 1

Телефони: 030/458-630 и 064/163-84-96

Техничка прирема и штампа “Графомед-траде” Бор,

e-mail timocke@gmail.comwww.timocke.rs

ИНТЕРВЈУ2 БРОЈ 50

Драган Ђилас, председник ДС, за недељник ''Тимочке''

ДЕМОКРАТЕ СУ СПАС ЗА СРБИЈУ

Да ли је Демократскастранка коначно профилисаласвоју политику, и да ли су неки изДС, најзад, схватили да су опози-ција?

- Тачно је да неки у нашојстранци још нису схватили да су опо-зиција. Има оних који још нису схва-тили поруку коју су нам грађанипослали на изборима, пре годинудана. Мој посао, као новоизабраногпредседника, је да реформишем ДС,и да она поруку грађана разуме иприхвати. Треба бити отворен и рећида има ствари које смо добро ра-дили, али има и доста тога штонисмо добро радили, и то треба бес-компромисно мењати. Мало је не-праведно да све што није рађенодобро у предходних 10 година паднесамо на демократе, али то је уСрбији тако и ми то не можемо преконоћи променити. ДС у својој поли-тици мора да у центар стави бригу очовеку, грађанину, као што је то ура-ђено у Београду у протеклом пе-риоду. Такву политику су грађани уБеограда на протеклим изборима на-градили са 300 хиљада гласова, докје републичка листа добила 100 хи-љада гласова мање. Ми смо со-цијалдемократска партија, левица,странка која мора да брине о својимграђанима, којој није близак либе-рални капитализам и очекивање датржиште све реши. Значи, брига очовеку, развој економије, улагање уобразовање и пораст наталитета.

За шта можете рећи даније добро урађено, а шта бистеистакли као успех демократа?

- И док нисам био члан ДС,био сам против либералног капита-лизма, јер у Србији, у то време,многа предузећа нису била кадра даизнесу терет тржишног пословања,након санкција, ратова и сиро-маштва. Требало је мало сачекати,стабилизовати некада успешнапредузећа, па након тога тражити оз-биљне и проверене стратешке парт-нере. То није тако урађено, и затосмо имали некакву дивљу привати-зацију, која је почела у време ДС, анаставила се у време Коштунице.Последица тога су многе погашенефирме, чија је имовина распродата убесцење. Ни у претходној влади, гдеје ДС имао реално водећу улогу,нису повлачени најбољи потези - ниекономски, ни на развоју институ-ција, ни на децентрализацији Србије.Заговориник сам тога да оно што имаБеоград има и цела Србија. Да сеспрече министри да сами одлучујугде хоће, а где неће да нешто градеили инвестирају. Одговорни смо ишто нисмо имали снаге да неким љу-дима кажемо да раде лоше, да субахати, да им се захвалимо и поста-вимо боље. У исто време успели смода Србију приближимо у потпуностиЕвропи, да добијемо статус канди-

дата, визе... Да уђемо у озбиљанобрачун са организованим кримина-лом, кога, нажалост, у протеклих го-дину дана нема, јер нема, чак, ниједне једине оптужнице за организо-вани криминал,нарко дилера, али сузато на слободу амнестијама изашлимноги тешки крими-налци.

Да ли се,по вама, зауста-вио, да тако ка-жемо, ''слободанпад'' ДС, осипа-ње чланства, пр-елети у друге стр-анке...?

-

Кључно питањеје да ли неко жели да живи у реал-ном свету или у свету таблоиднихмедија, који раде то што раде за овусадашњу власт. Ако би поверовалитим и таквим таблоидима наши по-литички противници данас имају под-ршку од преко 100 одсто, што је иматематички немогуће, као што јенемогуће да у Србији више нема де-мократа. Ако изузмемо оне који су уДС и ушли због личног интереса, акоји су се прилепили уз садашњувласт, као што ће покушати да ''пре-лете'' и уз неку нову, странка на чијемсам челу има стабилно бирачкотело, које нам намеће обавезу му-котрпног рада и враћања потпуногповерења. То није реално да се десиза, рецимо, шест месеци, али видимда људи све више увиђају да миимамо идеје, кадрове и потенцијалда мењамо Србију.

Није ДС изгубио сву власту Србији. Када се зброје Војво-дина, Београд и неке општине, тоје око 50 одсто територије где де-мократе владају?!

- То би било тачно када биоднос републичке власти према тимсрединама био реалан и нормалан.А, они сваки дан праве проблеме иВојводини и граду Београду, и спута-вају их на све могуће начине у нор-малном развоју и функционисању.Разним изменама закона и смицали-цама одузимају нам изворне при-ходе, гуше нас и то нису услови где

може да се врши власт пуним капа-цитетом.

Било како било, неки сусклони да кажу да је ДС, свесноили несвесно, Српску напреднустранку и довео на власт?

- За Србију је важно даданас имамо велику већину стра-нака које се бар декларативно за-лажу за неке европске вредности.Било би много боље када би СНС,која је настала у време наше власти,са декларативног прешла на кон-кретне потезе, јер није довољно го-ворити да сте за Европу а у истовреме држати људе у притворима

месецима, дозволити оваквумедијску харангу на чла-нове највеће опозиционестранке, најављивати и

чак хапсити посред-ством медија. У исто

време, ова властбележи неуспехе

и падове на

свим пољима, осимна том путу ка Европи, али ви-

дећемо колико је и то реално.Због чега сте у протеклом

периоду толику енергију потро-шили на Уједињене регионе Срби-је? Зашто вам више мета нисубили напредњаци и социјалисти?

- Зато што је та странка во-дила најважније ресоре у овојдржави. Жао ми је што неки људитек сада схватају да није толиковажно ко води, рецимо, полицију илиБезбедоносно-информативну аген-цију, већ ко води економију и при-вреду, јер ако немате економскиразвој и производњу све ће вам сесрушити на крају. ДС прошле годиненије формирала власт јер никаконије хтела да прихвати да Динкићводи и економију и финансије, то јебио услов преко кога нисмо желелида пређемо. СНС и СПС су то при-хватили и формирали власт. Данасга мењају, јер је ситуација катастро-фална, а ја постављам питање одго-ворности - зашто су то дозволили?Након свега, ДС не сматра вишеДинкића одговорног за крах Србије.Одговорни су Дачић и Вучић, јер онису гласали за све Динкићеве законе.Није могло да вам промакне да је ДСтражио и оставку Дачића, као и дакритикује СНС због лоших кадрова,па само они су од осам својих мини-стара заменили четири, за само го-дину дана, а говорили су народу даимају кадрове и програм и да једвачекају да дођу на власт и препороде

Србију. И? Шта је сада ово? На челојавних предузећа постављају људеса сумњивим дипломама, без иску-ства. Лако је хапсити, и хапсисти, исамо хапсити. Слажем се да лоповитреба да су у затвору. Али, земља укојој се више хапси него што се за-пошљава нема будућност.

Чини се да већина народасамо чека да се нешто деси. Чекајуи демократе да се нешто деси, дадође Ђилас и нешто промени уњиховим срединама?!

- Не постоји један човек којиможе да промени било шта у Србији.Самим тим не може то ни Вучић. Онје преузео власт, користи је на добарначин за повећање рејтинга својестранке. У исто време, када погле-дате резултате владе, у којој је, де-факто, Вучић премијер, а не Дачић,видите да су они катастрофални. СаКосовом се кренуло напред. Јер,назад, очигледно, више не може.Шта је остало боље? Јел народ без-бедније живи? Јел има више запос-лених? Не, има их мање. Пољопр-ивреда бележи мањи раст, болницеи апотеке немају свих лекова, а у об-разовању је распад система. И саданам продају причу о посебном тимуза борбу против корупције у про-свети. Добро, али нека прво уста-нове како је диплому стекаопредседник државе? Да ли је купиоили стварно полагао испите? Уопштеније битно да ДС буде у власти,битно је да се у Србији живи боље, аза то треба створити услове да серади и зарађује, јер и демагогија имасвој крај, не може трајати довека.

Говори се доста о београ-дизацији. Многа деца одлазе измалих средина у Србији и више сеникада не враћају?

- Долазе у Београд, али иодлазе са децом из Београда у ино-странство. Зато треба улагати у сре-дине где је неко рођен, и где сигурноволи више да живи него негде у''белом свету''. То је одговор. Зармислите да је и мени као градона-челнику у интересу да сваке годиненових 40 хиљада људи дође у пре-стоницу? За то требају нове школе,нова обданишта, нове болнице.Мора да се покрене развој у целојСрбији. Да се промени начин раз-мишљања, да не будемо сви једнакипо социјалним платама, већ да мо-жемо да зарадимо довољно за нор-малан живот, било где у држави. Окоовог концепта ДС за развој Србијесвађао сам се и са министрима изпретходне владе, свађао сам се и сатадашњим премијером Цветкови-ћем. Без равномерног регионалногразвоја нема ни напретка државе. Тоје лекција коју смо на својим греш-кама научили и зато нудимо нова ре-шења за покретање Србије са мртветачке. Б.П.

Зауставили смо осипање чланства. Премијер је Александар Вучић, а не Ивица Дачић. Земља у којој се вишехапси, него што их се запошљава - нема будућност, поручује, у интервјуу за ''Тимочке'', Драган Ђилас, председникДС.

БРОЈ 50 3ДРУШТВО

Ново лице Књажевца све атрактивније и привлачније

БАЊИЦА У НОВОМ РУХУКЊАЖЕВАЦ - Смеш-

тена пет километара југоза-падно од Књажевца, на обалиСврљишког Тимока, Ргошкабања, или Бањица, омиљеноизлетиште Књажевчана, свакегодине добија нове садржаје,постајући све атрактивнији ба-њско-туристички простор.

Прави бисер надомакграда, све је популарнији какомеђу грађанима Књажевца,тако и међу туристима, којиовде долазе не само да би сеосвежили, већ и да би, у тер-малној води, богатој селеном,магнезијумом, манганом, по-тражили излечење. Због тогаје општина Књажевац од-лучила да издвоји средства зауређење Бањице: плаже крајвира, стаза, игралишта задецу. Ове године постављенису сунцобрани, приводи секрају израда ограде до оближ-њег видиковца и чесме. Докраја грађевинске сезоне нићиће купатила са масажер ка-дама и мали базен, на местунекадашњег ''турског купати-ла''. Технички директор Дирек-ције за развој, урбанизам иизградњу Младен Радосавље-

вић за наредну годину најав-љује и простор за кампере,нове туш кабине.

И оближњи олимпијскибазен снабдева се термалномводом са Бањице, сталне тем-пературе 28 степени. И нањему се, за време када будепокривен у току зиме, пред-виђа пуно новина. У Дирекцијинајављују да ће ускоро битирасписан јавни позив за из-градњу све популарнијег вел-

нес центра са финском сауноми парним купатилом, те оста-лим садржајима које подразу-мевају оваква места за опу-штање и релаксацију.

У самом граду у току јеуређење зелених површина истаза на ушћу, где се планирапостављање дечијег игра-лишта, као и теретане на отво-реном. До краја августа поче-ће изградња канализационемреже у насељу Трговиште, апочетком октобра креће уре-ђење градског трга крај Домакултуре. Сви радови, премапрограму Дирекције за развој,урбанизам и изградњу, финан-сирају се средствима буџетаопштине Књажевац.

Питорескни Књажеваци данас привлачан туристимаса свих страна, очекују и власти грађани, добиће сасвимново лице, у складу са својомтежњом да се сврста у ред ту-ристички најатрактивнијих пр-остора Србије.

Љ. П.

Млади лидери из Неготина, Мајданпека и Бора боравили у САД

БУДУЋНОСТ СРБИЈЕ ИЗ КРАЈИНЕ

НЕГОТИН – Захва-љујући програму за младе ли-дере централне Европе Међу-народног центра „Меридијан“из Вашингтона, али и београд-ске Иницијативе младих заљудска права, осморо сред-њошколаца из Неготина, Бораи Мајданпека боравило је не-давно скоро месец дана уСједињеним америчким држа-вама, где су заједно са мла-дима из Словеније, Словачкеи Мађарске учили о америчкојкултури, али и о начинима ре-шавања проблема у локалнимзаједницама, вештинама јав-ног наступа и лидерству. Про-грам за младе лидере овоглета реализовао се у Дистр-икту Колумбија (Вашингтон),Илиноису (Чикаго), Ралију уСеверној Каролини и КанзасСитију (Мисури), а наставио сепотом у Неготину, Мајданпекуи Бору где су у госте овдаш-њим младим активистима

дошли њихови домаћини изових америчких градова, какоби заједно у Будимпешти иБеограду окончали ового-дишњи циклус предавања ирадионица и договорили се занаредне заједничке акције.

За учеснике програмаиз Борског округа и њиховегосте из САД, мр Милан Уруко-вић, председник општине Не-готин организовао је пријем накојем их је даривао двојези-ним, енглеско-српским публи-кацијама о Неготинској Краји-ни. Укупно 46 средњошколацаи одраслих лидера из Србије,Словачке, Словеније, Мађар-ске и САД учествоваће у дво-годишњем пројекту чији јециљ да се развије нова гене-рација младих лидера, који ћесе повезати и заједнички ра-дити на унапређењу лидер-ских вештина и решавањупроблема у својим заједни-цама. С.М.Ј.

Ргошка бања (Фото: Књажевацинфо)

У Кладову се инвестира у инфраструктуру

НОВА ПЕШАЧКА КОМУНИКАЦИЈАКЛАДОВО - Грађевинска

оператива предузећа АД “Ђердап-услуге” ради на поплочавању бехатонкоцкама 1000 квадрата пешаке кому-никације у Улици 22. септембра, кодОШ “Вук Караџић”. Када радови будузавршени, ученици и мештани ће до-бити нову стазу дужине 200 и ширине5 метара. С обзиром да се радови из-воде у близини школе, коцке ће битиу боји са различитим цртежима. Це-локупан простор улепшаће и озеле-њавање 2.400 квадрата парковскихповршина са подземним аутоматскимсистемом за наводњавање. Очекујесе да комплетан посао буде окончандо почетка нове школске године.

- Ово је наставак сређивањаужег градског језгра. Кренули смо одпарка "Језеро", готово у потпуностипроменили смо изглед Трга КраљаПетра и платоа преко пута зградесуда, и површина до хотела ‘’Ђер-дап’’, тако да су на ред дошли радовикод осмогодишње школе. Моја је

жеља да у блиској будућности новиизглед добије улаз у Кладово изправца Неготина, на простору кодзграде Електродистрибуције - кажеЈован Стингић, начелник Општинскеуправе.

Вредност радова је 4,3 ми-лиона динара, а инвеститор је ло-кална самоуправа.

- Сви услови су створени дарадови буду завршени у планираномроку. Очекујем да мајстори оду пренего што се ђаци врате у школскеклупе. Упркос неповољним усло-вима, настојимо да обезбедимо до-датна средства за лепши и конфо-рнији живот у окружењу у коме бо-раве наши суграђани. Када је реч оинвестиционим улагањима у инфра-структуру - пример Кладова следебројна места у Србији. И, зато ми мо-рамо увек бити два корака испреддругих - поручио је Радован Арежина,председник општине Кладово.

М.Р.

Радови код школе

4 БРОЈ 50ИНТЕРВЈУАки Рахимовски, фронтмен групе ‘’Парни ваљак’’ за „Тимочке“

РОКЕНРОЛ ЈОШ УВЕК ЖИВИ

Какав је осећај, кадавелики број младих, којинису ни били рођени увреме када су настајалинајвећи хитови ’’Парногваљка’’, певају са вама наконцертима?

- То је једна великаињекција младости, која намдаје снаге и подстицај даидемо даље. У томе је ве-личина бенда и то је оно штонас одржава. Јер, ако за-вршите каријеру само на јед-ној генерацији - онда живите унекој старој слави. Ми смотоком свих ових година „ши-рили“ ту генерацију и да-нашњи клинци то воле. Сма-трам да песме ’’Парног ваљка’’нису укалупљене у једновреме, тако да су и клинци, де-финитивно, пронашли својпозив у песмама нашег бенда.И, животне песме у већинислучајева су љубавне, а љу-бав као таква не сме се за-уставити у једном времену.Она је универзална, како заклинце од 16 година, тако и застарије. Ако је осећамо, ондаје сви осећамо.

У чему је тајна тог ус-пеха?

- Кад би знали ту тајнубило би супер. Вероватно бибили још успешнији. Важна јеискреност, јер публику неможе нико преварити. То је тачаролија. Два и по сата коликотраје концерт и чаролија, де-финитивно вас растерети одсвега што вас окружује, од тугеи свега осталог. Једноставносе испразните, и осећате седобро. А, ту смо ми са нашимпесмама да то и омогућимо.Након концерта људи одлазезадовољни и спремни сут-радан да се ухвате у коштацса свим проблемима. Акоимате песме, имате све, јер једобра песма та која одржава уживоту. То подразумева и ве-лики рад и труд. Ево, скоро че-тири генерација препознајевеличину песама и нашегарада.

Сећате ли се, како јебило у време старе Југосла-вије?

- ’’Индекси’’ су први„ударили“ темеље рокенролау бившој Југославији, 1962. го-

дине када су почињали и’’Битлси’’. Мислим да је доба90-их година прошлог века биоједан од најуспешнијих инајплодоноснијих периода којије на својеврсан начин обеле-жио повест рокенрола у бив-шој Југославији. Кренуло је од’’Индекса’’, преко ’’Белог дуг-мета’’, ’’Парног ваљка’’, ’’Ри-бље Чорбе’’, ’’Тешке инду-стрије’’, ’’Прљавог казалишта’’,’’Филма’’, ’’Леб и сола’’.. А, ту јеи неизоставни Здравко Чолић.Нажалост, многи данас вишене раде, али то је једна гене-рација извођача, чије се песмеи данас слушају на радио ста-ницама и клинци препознају тумузику. Мислим да је то квали-тет који се не може уништи-тити, а ни избрисати. Тајмузички период је оставио ве-лики траг у повести рокен-рола.

Да ли је данас у светумузике лакше млађим бен-довима у односу на периодкада је почињао „Парниваљак?

- Лакше је било нама.

Данас бендови имају брдонеких „прописа“, од интернетапа надаље. Некада, раније,заслужили сте насловну стр-ану новина, или интервју начетири страница, само ако стеуспешни. И, то не само у му-зици, већ у свим другим обла-стима. Онима који су билиуспешни у свом раду, њима сеи посвећивала пажња. Данасје мало другачија ситуација.Живели смо у једно срећнодоба што се тиче повезаностимедија, односно радио, теле-визија и естрада. Данас јемладима пуно теже да се про-бију и добију подршку. Оношто ме радује је да се зајечар-ска ’’Гитаријада’’ поново захук-тала, јер се управо тамодавала шанса младим и не-афирмисаним бендовима, дапокажу шта знају и носе сасобом, и пуно људи је стајалоиза тога. Битно је да млади ве-рују у оно што раде, а преконоћи се не могу доказати.Само упоран рад, а истина иквалитет на крају увек побе-ђују. Квалитет једанпут исп-

лива на површину, а онда свиможемо погледати „своје ли-це“ у том квалитету.

Има ли још квалитет-них млађих бендова?

- Наравно да има. И, тоје доказ да рокенрол и даљеживи. Само треба дати под-ршку тим извођачима. Свиммладим људима поручујем дауживају у ономе што раде иволе, и да верују у то, и не доз-воле никоме да их окрене напогрешну страну.

Група „Парни ваљак“недавно је издала и новиалбум „Нема предаје“?

- То је албум са којимзаокружујемо причу, након по-вратка ’’Парног ваљка’’ послепаузе. То је, заправо, документсвега онога што се у том пе-риоду догађало. Специфич-ност целог албума је та што,осим новог албума, имамобонус ЦД на којем су снимциатмосфере целог тог периода,а на трећем ЦД, што је за-право ДВД, је оно што је сни-мио ’’Croation music chanel’’,где се види наш рад. Реч је онашој гаражи коју ми зовеморупа, где се стварају песме, пасе и ДВД зове „Без шминке“.Јер нема никаквих исправки ипреправки. Још увек не знам уком формату ће се нови албумпојавити у Србији. Реакције уХрватској након месец дана одкада је албум у оптицају сувеома позитивне. Још увексмо актуелни и то је оно штонас радује.

Имали сте прилику уБору да посетите кафић уовдашњој ’’Јами’’. Какви суутисци?

- Фасцинантно. За наскоји смо први пут имали при-лике да видимо огромну ру-дарску механизацију, и сиђемона 450 и више метара под зем-љом је фасцинантан призор.Тек онда, заправо, схватите итежину тог посла који раде ру-дари. У данашње време сепуно води рачуна о томе да сељудима који раде на великимдубинама под земљом омо-гуће и одговарајући услови зарад. За некога ко то никадапре није видео, заиста делујефасцинантно.

Д.С.

Аки Рахимовски, фронтмен култног загребачког бенда „Парни ваљак“, још једном је доказао на концерту уБору да одлично пева, ужива у музици и шири позитивну енегију, јер се максимално даје на наступима. Рахимовски,који иза себе има више од 30 година музичког стажа, тврди да је најважнија искреност, јер публику нико не може пре-варити.

5ОГЛАСИБРОЈ 50

6 ЕКОНОМИЈА БРОЈ 50

Јелена Ђурић, управница Флотације РБМ

ЛЕПЕ СТВАРИ ТРЕБА ЧЕКАТИ МАЈДАНПЕК - Јелена

Ђурић, дипломирани инжењеррударства и управница Флота-ције, прва жена управница јед-ног погона у Руднику бакраМајданпек, овогодишња је до-битница највећег басенскогпризнања - награде „ИнжењерШистек“. Одлука о томе у РБМникога није изненадила, а обра-довала је све њене сараднике,који, познајући је, истичу да ћејош пожртвованије радити, јер„не“ или „не може“, као одговорна задатак никада није призна-вала.

- Понекад лепе стваритреба чекати да би у низу могледа се десе - кроз осмех кажеЈелена Ђурић и набраја: – Ве-лики инвестициони радови уФлотацији, највећи од изградњеовог погона пре скоро полавека, искрено су обрадовалисве нас који своју будућност ви-димо у Руднику бакра Мајдан-пек и обележили почетак овегодине. Недуго затим, због на-предовања претходног управ-ника, постављена сам на местоуправника погона, што је замене представљало и изазов ипризнање, а сада и награда„Инжењер Шистек“, остављајуме без речи...

Јелена је рођена у Ла-бину. Основну, средњу школу и

факултет завршила је у Бору,где је на Техничком факултету,рударски одсек, 1991.годинедипломирала на смеру за при-прему минералних сировина. УРуднику бакра Мајданпек за-послена је од 1998.године. По-чела је као инжењер оперативена преради полиметаличне ру-де и прешла пут од сменског иинжењера производње флоти-рања до техничког руководи-оца, а од пре неколико месеције управник погона Флотације.

- У животу сваког човеканајважније је да ради посао којиволи, за који се школовао и у

којем може да да свој макси-мум. Знам да има оних којимисле да је у рударству малопосла за жене и мислим да су управу када се имају у виду те-жина посла и услови рада. Ме-ђутим, мислим да се ми који тувећ радимо, добро сналазимо -констатује Јелена и истиче дасу све специфичности и тежинапосла разлог за велику соли-дарност и разумевање међу ру-дарима. – Изузетно ценим ифорсирам тимски рад и по-штујем знање, стручност и иску-ство сваког појединца. Млађимколегама саветујем да се са

уважањем односе према ста-ријима, онима који су створилионо што имамо, а од старијихтражим да подрже иницијативемладих људи, њихову окрену-тост техници и новим техноло-гијама, жељу да производнипроцес унапреде. За сада ми тоуспева, а резултати не изостају-каже Јелена чији сарадници по-себно цене њену упорност, по-узданост и организаторске спо-собности јер тако и најзахтев-нијим обавезама успевају даодговоре.

Јелена каже да на послуне би била успешна да немапуну подршку и разумевање по-родице, супруга и ћерке.

– Они се изненаде кадасе с посла вратим на време,када имам слободан викенд иготово никад не приговарају.Знају да ми посао пуно значи, аимпонује да сам у томе ус-пешна. Моја јединица, Марта,није се определила за руда-рство, већ Филолошки факул-тет. Видела је колико је овајпосао захтеван. Ја ћу, међутим,наставити пут којим сам кре-нула. Тежак је и напоран, алимени је најлепши, јер је ствара-лачки, инспиративан и, дефини-тивно, посао који могу радитисамо они који се изазова небоје. С.В.

Јелени Ђурић награду уручио Благоје Спасковски

У ХЕПС "Ђердап 1" нема предаха, најважнији посао ближи се крају

КЛАДОВО - У машинскојхали ХЕПС "Ђердап 1" за вреднемашинце и енергетичаре немапредаха. Мајстори запослени услужби електро-машинског одр-жавања тек што су завршили скр-аћени ремонт хидроагрегата А-1,који без непланираних застоја во-дене потенцијале Дунава екс-плоатише 43 године, окрећу сеновим обавезама. Реч је о план-ско-превентивном одржавањумоћних машина.

- То су уобичајене актив-ности које у просеку трају око 15дана. Скраћени ремонт уследићеи на осталим хидроагатима, чимеће бити испуњени годишњи пла-нови који садрже контролу иевентуалну замену делова под-ложних хабању. Радови се од-вијају планираном динамиком изавршавају се у предвиђеномроку - каже Љубиша Јокић, ди-ректор ХЕПС "Ђердап 1".

После нешто више од го-дину дана застоја ускоро ћеструју почети да производи и ре-

витализовани хидроагрегат А-4.Монтажа комплексне опреме ус-пешно је приведена крају, а обав-љена су и примопредајна испи-тивања.

- Рад агрегата у празномходу је прва оцена како је ура-ђена ревитализација, када је реч

о квалитету . Наредни корак је на-ставак примопредајних испити-вања. И, уколико све буде онакокако се очекује пуштање у рад об-новљеног агрегата могло би дауследи између 20. и 25. августа.Тиме би била стављена тачка навеома сложен посао демонтаже,

сервисирања, замене и монтажеопреме која ће повећати инстали-сану снагу машине чији је раднивек продужен за наредних 30 го-дина - наглашава Јокић.

У нашој највећој хидро-централи у пуном јеку су и ра-дови на ремонту бродске прево-днице.

- У току је шестомесечниремонт, који садржи редовнеконтролно-сервисне радове. На-јвећи обим посла представља са-нација вођица галеријских за-тварача, затим замена дрвенеграђе на двокрилним вратима, нанизводној глави бродске превод-нице. Контролишемо и сервиси-рамо хидромеханичку, хидраули-чку и електроопрему, са намеромда се установи обим радова којинас очекују током ревитализацијебродске преводнице чији се поче-так планира за 2014. годину. Завреме ових радова, превођењебродских конвоја спроводи се нарумунској страни ‘’Ђердапа 1’’ -закључује Јокић. М.Р.

РЕВИТАЛИЗОВАНИ АГРЕГАТ А-4 УСКОРО НА ЕЛЕКТРО-МРЕЖИ

Љубиша Јокић

ЕКОНОМИЈА 7БРОЈ 50

Књажевац стао уз пољопривреднике

ЗА СУБВЕНЦИЈЕ - 30 МИЛИОНАКЊАЖЕВАЦ - Од маја

до почетка августа општинаКњажевац чекала је на са-гласност Министарства по-љопривреде, шумарства иводопривреде, како би 30 ми-лиона динара намењенихсубвенцијама у пољопри-вреди, могла да искористи заподстицај развоја пољопри-вредне производње и рурал-ног развоја.

Након бирократскихпрепрека, које су стајале напуту искоришћења у буџетубилансираних средстава, Фо-нд за развој пољопривредерасписао је конкурс и позваопољопривреднике да на ње-му учествују, како би унапре-дили своју воћарску прои-зводњу, али и говедарство,односно производњу млека,изградили системе за навод-њавање повртњака, покре-нули органску пољопривреду,формирали репродуктивнеовчарске фарме, или унапре-дили производњу меда. Ко-лики се значај придаје по-љопривредној производњи у

општини Књажевац, најбољеговори податак да ћемо,након овогодишњег конкурсаимати око 350 нових хектарапод воћњацима, каже пред-седник Управног одбораФонда за развој пољопри-вреде, Далибор Станојевић.

- Локална самоуправау Књажевцу стала је уз своје

пољопривреднике - истичеСтанојевић. - Помоћ општинедесет пута је већа од оне којусу имали претходних година.Захваљући томе што је развојаграра један од првих прио-ритета актуелне власти, мићемо у наредној години имати350 нових хектара под воћња-цима. Најчешће су то вишње,

дуње, шљиве... Одлучилисмо да ове године помогнемои производњу јагодичастогвоћа, пре свега купине, сортеЛохнес, створене у Шкотској,која још увек није заступљенана територији наше општине,а даје добре резултате. Првипут ове године подржаћемо ипроизводњу меда, јер смат-рамо да велики број пчеларау Књажевцу заслужује под-ршку.

Агенција за развој оп-штине Књажевац, у оквирукоје ради и посебан тимстручњака у пољопривреди,формирала је тим који овихдана контролише како су упретходној години коришћенасредства аграног фонда. Ис-товремено, у Агенцији се мо-же добити и помоћ приликомконкурисања за субвенције,или савет на терену. Условиконкурса објављени су названичном сајту општинеКњажевац (www.knjazevac.rs),ко и на сајту Агенције за раз-вој (www.ark.rs).

Љ.П.

Ничу нови воћњаци у околини Књажевца

Мирослав Стојановић, пословођа рудних тела „Т1“ и „Т2“ у погону Јама

БОР - Рударски техни-чар Мирослав Стојановић одпрвог радног дана 1981. го-дине није напуштао јаму Руд-ника бакра Бор. У њенимрудним телима са бенефи-цијама има скоро 40 годинарадног стажа, али због непо-вољних одредби Закона ораду за рударе у пензију ћеотићи тек 2016. године. У ме-ђувремену заслужио је идобио највеће рударско при-знање – награду „ИнжењерШистек“.

- Тежак је рударскипосао, заслужује бенефиције идобру плату, али наше је дадобро радимо и испуњавамопланове. Успевамо у томе јеримамо девизу да у јами неманезавршеног посла. Зато мојанаграда припада и мојим коле-гама рударима, јер без њих небих је ни ја добио – каже Ми-рослав Стојановић.

Пореклом Врањанац,Мирослав је са оцем топио-ничарем дошао у Бор када јеимао годину дана. У Бору језавршио средњу школу, стекаопородицу и постао рудар.

Млађи син Дарко пошао је ње-говим стопама: почео је каобагериста на површинскомкопу „Велики Кривељ“, биоминер, а сада је електричар упогону „Јама“.

- Рудари су посебнаврста људи: другарчине и напослу и у слободном времену.Док смо били млађи, зналисмо да из треће смене одемона дружење, па опет у трећусмену, али посао никада није

трпео. Сада су друга времена,дружимо се као породичниљуди и радимо као тим којипобеђује и у најтежим усло-вима.

Мирослав Стојановићје пословођа рудних тела „Т1“и „Т2“. У борској јами радио јеу готово свим рудним телима,а најзахтевније било је у руд-ном телу „Т“ због специфичнеметоде откопавања.

- Тунелско-аустријска

метода тражи осигурање кро-вине и бокова рудног тела ан-керима, грифованом мрежоми торкетом (цементним мле-ком). То искуство стекао самрадећи на изградњи метроа уАлма Ати у Казахстану.

Иста метода откопа-вања примењује се и у руднимтелима „Т1“ и „Т2“ и захва-љујући искуству посао сеобавља без проблема. И овдедолази до изражаја тимскирад рудара и све се завршавабез тензије:

- Кад радимо у јами, апоготово кад доручкујемо илипијемо кафу, махом се ша-лимо. Најчешћа тема шале суљубавне догодовштине. Ру-дари често кажу: „У јами смонајвећи љубавници, а у ка-фани највећи радници“. Какостаримо, овакве шале су свечешће. Али, још нисмо „за ба-цање“ – шали се на свој рачунМирослав Стојановић и оз-биљно додаје да стари борскирудари, захваљујући искуствукоје успешно преносе мла-дима, ниједан посао нећеоставити незавршеним. М.М.

НЕМА НЕЗАВРШЕНОГ ПОСЛА

Мирослав Стојановић прима награду од министра Бачевића

БРОЈ 50ОГЛАСИ8

БРОЈ 50 КУЛТУРА 9

Традиционални спортско забавни спектакл у Доњем Милановцу

МЕГДАН ПОДЕЛИЛИ, ДЕБЕЛИ ПОБЕДИЛИДОЊИ МИЛАНОВАЦ -

На стадиону Хотела „Лепенскивир“, настављајући традицијудугу шест деценија, мегдан суподелили „Мршави“ и „Де-бели“. Овогодишњи традицио-нални спортско забавниспектакл на фудбалском те-рену припао је „Дебелима“ којису славили са 2:1(0:1), али суу оном које се памти, трећемполувремену, „Мршави“ пока-зали да се између вечитих ри-вала води мртва трка.

Фудбалска утакмицакоја се попут правог дербијаданима препричава, почела јеокупљањем играча у центруграда, да би потом уследилавожња градом као позив сви-ма да утакмицу пропрате. Настадиону, најпре, провере иг-рача, на вагу за тачно мерењеиду и једни и други.

Навијачи забринути,има идола који су калирали,има и оних који су набацилидодатну килажу. Дувачки орке-стар свира, игра се коло за за-гревање и, на позив главногсудије Жике Пешића, послефотографисања, али и ода-вања поште преминулим иг-

рачима, утакмица може дапочне.

Да је ударио јунак најунака, видљиво је од самогстарта. Игра се оштро и напрву лопту. Варнице севају,али и гол у мрежи ''Дебелих''.Осокољени вођством, „Мрша-ви“ већ планирају славље, а

„Дебели“ нову тактику. Што она, што нови иг-

рачи, тек у другом делу утак-мице публика је могла дапосматра доминацију ''Дебе-лих. За само два минута изјед-начили су, па и повели са,испоставило се, довољних2:1. Њихово је било славље-ничко коло, а „Мршавима“остало да приговарају суђењу,појачањима противничког ти-ма из иностранства, врућини ичему не све већ.

Треће полувреме до-нело је помирење љутих ри-вала. Опет уз музику, песму иигру, дружење је настављено,пошто су се сви сагласили даидуће године одигра нови меч,опет некако у ово доба, окоградске славе Доњег Мила-новца, Светог Пантелејмона.

С.В.

У Сиколу одржани 13 . “Чучук Станини дани“

РГОТИНИ ТИТУЛА ПОБЕДНИКА

НЕГОТИН – Културно умет-ничко друштво „Зоран Гајић“ из Рго-тине свеукупни је победник 13. „Чу-чук Станиних дана“, традиционалнеманифестације коју у част својеславне мештанке Стане Пљештић,хероине Првог српског устанка и жи-вотне сапутнице хајдук Вељка Пет-ровића, већ 13 година организујесело Сиколе. Титулу најбољег здра-вичара понео је Славољуб Станко-вић из Карбулова, најбољи инстру-менталиста је Живојин Станојевић,а најбољи вокални солиста ЖивкаГицић из Сикола. Жири 13. „ЧучукСтаниних дана“ оценио је да су на-јбољу кореографију извели члановифолклорног ансамбла Општинскеорганизације инвалида рада изБора, док је награда за најоригинал-није ношње припала домаћинимаКУД „Чучук Стана“. Смотра у Сиколу,у организацији КУД и месне зајед-нице, а под покровитељством Оп-штине Неготин, окупила је неколикостотина заљубљеника у народно из-ворно стваралаштво из општинаБор, Неготин и Зајечар.

- Манифестација “ЧучукСтанини дани” обједињава све вре-дности које ми као народ вековимаљубоморно чувамо и преносимо сколена на колено, изворну песму иигру, заборављене вештине и искон-ску-природну лепоту. Успомену наЧучук Стану и Хајдук Вељка, поредмалобројних писара-историчарасачували смо захваљујући богатој инепресушној нар- одној културнојбаштини ондашње Крајине– рекаоје на отварању манифестације Дра-гољуб Ђорђевић, заменик председ-ника општине Неготин.

Већ по традицији одржанасу и спортска надметања у народ-ним вештинама, од бацања каменас рамена до надвлачења конопца.Највише пажње, ипак, изазвао јеизбор Чучук Станине наследнице. Увеома јакој конкуренцији победилаје Биљана Кристевска из Бора. Запрву пратиљу изабрана је АнђелаМашковић из Сикола, док се лентомдруге пратиље окитила ЈеленаЛазић из Карбулова.

С.М.Ј.

Екипе мршавих и дебелих

Манифестација “Чучук Станини дани”

Изложени радови досадашњих учесника колоније

УМЕТНИЧКА КОЛОНИЈА „БАКАР“ БОР - У борској Галерији

„Бакар“ изложени су радови ака-демских вајара, настали у умет-ничкој колонији „Бакар“. По речимаСлађане Ђурђекановић Мирић, ди-ректорице борског Музеја ру-дарства и металургије овогодишњаизложба је ретроспектива из пре-тходних 28 изложби колоније„Бакар“.

-Одабрано је 25 радова одисто толико аутора. Настављајућитрадицију отварања изложбе за 06.август Дан рудара, ове године супосетиоцима приказани радовивајара из претходне две деценије.Циљ је био да љубитељима умет-ности представимо што већи бројрадова и ликовних поетика, и ука-жемо на разноликост приступа иреализације скулптура у бронзи.Представљени су радови Свето-мира Арсића Басаре, Мише Попо-вића, Олге Јанчић, Виде Јоцић,Славише Живановића, Саве Бо-сијоковића, Олге Јеврић, Лепосаве

Милошевић Сибиновић, ЗоранаПантелића, Миливоја Бабовић, То-ме Тодоровића, Давора Дукића идругих учесника колоније - рекла јеЂурђекановићева.

Уметничка колонија „Ба-кар“ је једина манифестација уСрбији која вајарима пружа могућ-ност да се баве савременом скулп-туром и своје радове излију убронзи.

-Очекујемо да ћемо докраја године успети да реализујемои 29 сазив колоније за који је Мини-старство културе одобрило сред-ства. Прошле године смо добилипозив да скулптуре буду изложенеу Студентско културном центру уБеограду и отварање те изложбе језаказано у септембру. До сада сурадови настали у оквиру уметничкеколоније „Бакар“ били излагани и уготово свим градовима источнеСрбије – додаје наша саговорница.

Изложба ће бити отворенадо септембра. Д.С.

Изложба у галерији “Бакар”

ХРОНИКА10 БРОЈ 50

Трагедија у касарни Војске Србије у За јечару

ОБЕСИО СЕ ВОЈНИКЗАЈЕЧАР - Мини-

старство одбране саопштилоје да је пофесионални војникДејан Божиновић (32), из бор-ског села Шарбановац, из-вршио самоубиство, тако штосе обесио у касарни у За-јечару, где је обављао дужноствозача у Команди за развој Ти-мочке бригаде.

Како сазнајемо, Божи-новић се обесио у толету у ка-сарни. Његово тело је про- на-ђено око седам сати. За со-бом, по досадашњим сазна-њима, он није оставио опро-штајно писмо.

- Чуо сам се са Дејаному среду, око 19 часова – јошувек је у шоку Божиновићеврођени брат Миомир. – Зваоме је са фиксног телефона ирекао да се против њега водиистрага и да му је мобилниодузет.

Миомир је питао братао чему се ради, али му је овајодговорио да се ништа не се-кира, јер он није низашта крив.

- Испричао ми је да јеиз касарне нестало неколикопушака, али да њега испитујусамо због цимера, и да он у тоније умешан – наставља Мио-мир. – Није ми остваљао ути-сак да је забринут, јер за 10година, колико је радио уВојсци Србије, није имао ни-каквих проблема. И сам сам,до пре неколико година, радиоу ВС и знам каква правила тувладају, па више ништа нисам

хтео да га питам.Међутим, у среду ују-

тру Миомира је позвала ње-гова сестра Србијанка Бала-бановић и казала му да је чулада се Дејан обесио.

- Чула сам на вестимада се Дејан обесио и одмахсам позвала Миомира, али мије он казао да о томе ништа незна – плаче Србијанка. –Потом сам позвала Дејана,али је његов мобилни телефонбио искључен. Покушала самда се чујем и са његовим ци-мером, али ми он на позивеније одговарао.

Миомир каже да се са

братом, који је због посла

живео у Зајечару, последњипут видео пре недељу дана,када је овај дошао у село наодмор.

- Дејан ми тада нијеспоменуо да се против његаводи истрага – у неверици јеМиомир. – А, онда сам чуо даје себи одузео живот. Не знамшта да кажем. Увек је биовесео и никада не бих помис-лио да ће подићи руку на себе.У саопштењу које је медијимадоставило Министарство од-бране не наводи се, међутим,да је против Божиновића, којије био десетар по чину и који јеу Војсци Србије радио од 23.септембра 2003. године, билавођена истрага, али да ће седодатним испитивањима ут-врдити околности и узроцизбог којих је професионалнивојник дигао руку на себе.

В.Н.

Дејан Божиновић

Пријава против малолетника и његових родитеља

БОР – Неколико родитеља

из Бора, који имају децу узраста одосам до 10 година, поднело је противједног малолетника, старог 15 го-дина, и његових родитеља, полицијипријаве због злостављања и мучења. Како се сумња, старији дечак је пре-тходних годину дана тукао и малтети-рао млађу децу. Све је, повремено,снимао мобилним телефоном и децууцењивао да ће, уколико га не слу-шају, снимак ’’окачити’’ на ’’јутјуб’’.

Како сазнајемо, старији де-чак је имао обичај да млађе дечакепостави на клупу и тера их да свионанишу пред њим. Док су уплашенадеца то радила, насилник их је сни-мао мобилним телефоном, док јеоне, који су то одбили, бруталнотукао. Потом их је, претећи им даништа не смеју да кажу родитељима,плашио и уцењивао да ће видео клиппоставити на интернет и да ће ’’свида им се смеју’’.

Једном приликом, натерао једечаке да се попну на јабуку и донесуму воће. Са неколико плодова, уз

констатацију да су сувише мали, нијебио задовољан, па је одломио грануи брутално претукао тројицу дечака.Све је, сасвим случајно, откриламајка једног десетогодишњака пренеколико дана. Тада је насилник децунатерао да се сви прислоне на једнузграду, скину панталоне и да - сексу-ално опште са зидом, док их је онснимао мобилним телефоном. Међу-тим, у том тренутку је наишла мајкаједног дечака, након чега је клупкопочело да се одмотава.

Дечаци су признали да субили жртве злостављања и мучењапретходних годину дана, након чега јенеколико родитеља полицији под-нело пријаву против дечака старог 15година, али и његових родитеља.

Иначе, пре неколико година,јавност у Србији је, такође, била згро-жена вршњачким насиљем у Бору.Тада је установљено да је старијидечак млађу децу терао да пију ње-гову мокраћу, док је оне који су то од-били тукао.

Е.Т.

ЗЛОСТАВЉАО МЛАЂУ ДЕЦУ

У саобраћајној несрећи код Доњег Милановца

ПОВРЕЂЕНА ЧЕТВОРИЦАМАЈДАНПЕК - У саобраћајној несрећи која се десила

недалеко од Доњег Милановца, повређене су четири особе –три румунска држављана и Илија Ј. (20), из Мајданпека.

До удеса је дошло када је ауто, у коме су били Румуни,прешао на супротну страну пута и чеоно се сударио са ’’хондомцивик’’, коју је возио Илија Ј. Странци су прошли са лаким, аМајданпечанин са тешким повредама главе и руку, али је ванживотне опасности. Г.С.

ОБДУКЦИЈАНакон обдукције који су радили стручњаци Завода за

судску медицину потврђено је да је Божиновић извршио са-моубиство. Како сазнајемо биће урађене и токсиколошке ана-лизе, као и ДНК анализа трагова испод ноктију.

Илија Ј. у болници

БРОЈ 50 11ОГЛАСИ/ФЕЉТОН

ПРОГРАМ МАНИФЕСТАЦИЈЕ ДАНИ БРЕСТОВАЧКЕ БАЊЕ 2013.

Субота 17.08.2013.

08:00-09:00 -Евидентирање учесника на штанду Туристичке организације„Бор“, подела места за учеснике09:00-11:00 -„Златне руке“ - Припремање традиционалних јела 10:00 –Почетак рада ликовне колоније и отварање изложбе „Приватниживот знаменитих Тимочана“ и изложбе сувенира и предмета старих за-ната – такмичарског карактера - Дворац Карађорђевића 10:15-11:30 –Наступ трубачког оркестра „Тимочани“ из Књажевца и там-бурашког оркестра КУД-а „Бор“11:00 -Свечано отварање Амама са изложбом слика са мотивима Б.Бање11:30-12:00 –Наступ борског КУД-а (староградски програм)12:00 -Свечано отварање манифестације 12:15-12:45 -Инсценација представе“ Долазак Кнеза Александра Кара-ђорђевића“ 12:45-13:00 –Наступ Светлане Стевић–Пој о Карађорђевићима13:00-15:00 –„CULTOUR“ пограничног региона –Приказ српског и бугарскогкултурног наслеђа кроз песму, игру и народне обичаје; Наступ КУД-ова изБрестовца, Ниша, Видина и Берковице15:00-16:00 –Проглашење победника и додела награда у категорији„Златне руке“ (сувенир, предмет старих заната, традиционална храна)16:00-18:20 –Наступи вокалних солиста и инструменталиста, модне ре-вије, нарације 18:20-18:40–Наступ Светлане Стевић – „Пој од искона“18:40-19:30 –Нарација о Преображењу и паљење Преображењске ватре20:00-22:00 –Вечерњи концерт „Звезде Гранда“

Недеља 17.08.2013.

10:00 – Отварање продајне изложбе сувенира и предмета старих занатаи припрема војничког пасуља ПСД „Дубашница“ Злот10:45 –Изложбе слика са ликовне колоније од 17.08.2013. и изложба „При-ватни живот знаменитих Тимочана“11:00-16:00 – „ Спорт за добро здравље“ - спортска надметања и забавно-спортска активност - „Потрага за благом“13:00-14:00 -Презентација и дегустација гастрономске понуде угоститељ-ских објеката општине Бор13:00–13:30 –Проглашење победника и уручивање награда за најбољупесму, игру и народни обичај по програму „CULTOUR“13:30–15:30 -Наступ КУД-ова општине Бор (Ново селиште, Метовница,Слатина)15:30-16:00 -Проглашење победника - „Спорт за добро здравље“ и „По-трага за благом“16:00-19:00 –Наступ КУД-ова (Жагубица, Зајечар, Бољевац, Неготин)19:00-19:40 –„Теби с љубављу граде мој“ 19:45-20:30 -Наступ Игора Гмитровића – учесника „Првог гласа Србије“20:30-Крај програма

РАСТ И РАЗВОЈ ТУРИСТИЧКЕ ПРИВРЕДЕ У ЈУГОИСТОЧНОЈ СРБИЈИ

( 50.ДЕО )

ПРЕПОРОД И УЗЛЕТ БОРСКОГ ТУРИЗМА XIХ

Услови за дугорочан раст и развој 2

Туристички развој борске општине је могућ, па самимтим и успех на туристичком тржишту остварив.

Много тога овде написаног даје нам за право да сеоваква тврдња може изнети.

Но, хтети и очекивати високе домете у овој области,није могућа без изузетно прецизне идентификације свегаонога што би успешан развој изнело до жељеног циља.

Без обзира на све, уистину натпросечно вредне при-родне и антропогене потенцијале којима располаже, људскипотенцијали, институционално и организационо устројство,финансијски извори и прецизно утврђен маркетинг програмради тржишног позиционирања су од одлучујуће важности задостизање жељених домета.

Нема раста нити развоја без утврђеног и од свихсубјеката поштованог стратешког опредељења, без органи-зационог устројства, стручности и одговорности кадрова којикреирају и реализују развој туристичког производа и његовопозиционирање, без прецизног и детаљно утврђеног, једин-ственог маркетинг плана и најзад, без стабилних извора фи-нансирања.

О богатству природних и антропогених потенцијала по-годних за развој туризма у борској општини казано је овдесасвим довољно.

Оно што је била и остала непознаница, је, има ли бор-ска локална заједница израђену, и од стране надлежних ор-гана усвојену, што ће рећи важећу дугорочну стратегијуразвоја туризма.

Ако је нема, ваљало би је што пре израдити и усвојитите на тај начин створити формално правни оквир за дугоро-чан и успешан развој туристичке привреде, као другог поласвеукупног развоја борске општине.

Ако је има јесу ли применљиве и за време садашњекреиране и прилагођене њене норме. И коначно, поштују лисе?

Разрешавање ове дилеме је неопходност и има не-мерљив значај за даљи успешан развој туристичке привреде.

Следећи нужан и од врлог значаја корак је, израда ма-стер и бизнис планова за сваку стратешким документом пре-познату, идентификовану и утврђену туристичко пословнуцелину на подручју општине.

Примера ради, неопходан је мастер план који би „тре-тирао“ као туристичко пословну целину подручје Лазаревогкањона са свим припадајућим спелеолошким објектима идругим природним вредностима, потом Брестовачке бање,Борског језера, Црног врха, Стола, Бора, као урбаног градскогподручја са свим „ припадајућим“ ресурсима, попут аеро-дрома, Музеја рударства и металургије, „РТБ-а“, ЗОО врта,комплекса Спортског центра и тако редом.

Нема сумње да овакав посао може успешно израдитиили формиран експертски тим, или компетентна консултант-ска кућа, којој би били поверени послови на изради помиња-них мастер планова.

Динамика њихове израде и усвајања била би утврђенапо реалним приоритетима.

Упоредо са израдом мастер планова, неопходно јеодмах отпочети са изналажењем финансијских извора за им-плементацију стратешких и оперативних опредељења, као иса израдом, разрадом и спровођењем маркетиншких актив-ности.

(Наставак у следећем броју)Приредио: Бора Станковић

ВЕСТИ/ОГЛАС12 БРОЈ 50

Александар Вуксановић именован за председника фудбалског тима из Зајечара

ЛУКАС ВОДИ ''ТИМОК''ЗАЈЕЧАР – Популарни

певач Александар Вуксано-вић, познатији као Аца Лукас,именован је за председникаФудбалског клуба ''Тимок'', изЗајечара. Он, у изјави за ''Ти-мочке'', открива да је за свогсаветника поставио ЗоранаПетровића, који је био дирек-тор ФК ''Обилић'', када је тајтим освојио првенство СРЈ.

- Нисам дошао у ФК''Тимок'' из неког хира, већ мије циљ да тај тим већ следећегодине избори пласман у Су-перлигу – наглашава Лукас. –Дугорочно, желим да, сасвојим сарадницима, напра-вим клуб који неће бити ''то-повска храна'', већ тим који ћемоћи да се на терену равно-правно носи са највећим име-нима српског фудбала.

Лукас каже да ће на-редних дана ФК ''Тимок'' до-бити неколико звучних поја-чања, али да ће о именима го-ворити када све буде извесно.

- Питају ме шта бихрадио да ми неко понуди данаместим меч. Мој је одговор

– не само да бих то одбио, већби свакога ко ми то предложипријавио полицији! ФК ''Тимок''мора да се бори и побеђује натерену, а не изван њега – кон-кретан је Вуксановић.

Он додаје и да му јециљ да у Зајечару појача радса млађим селекцијама и даФК ''Тимок'', истиче, постанерасадник фудбалских тале-

ната.- Ових дана одржаћу

састанак са навијачима ФК''Тимок'', популарним ''Отро-вима'', јер ми је циљ даЗајечар почне да живи за фуд-бал и да мечевима које играмона домаћем терену прису-ствује што већи број гледа-лаца – закључује Лукас.

Е.Т.

Аца Лукас на радном месту

Учесници 58. ТИД регате

били гости Кладова

РЕКА КОЈАСПАЈА ЉУДЕ

КЛАДОВО - Већ по тради-цији учесници међународне ду-навске ТИД регате, на пловномпуту дугом 2.515 километара, снагуза борбу са ћудима велике и хиро-вите реке прикупили су у Кладову.Дводневни предах помогао је учес-ницима највеће и најдуже речнемаршуте на свету не само да сеодморе, већ и да сумирају утиске оприредби чија је намера да повежељуде из подунавских земаља. Наовогодишњем дунавском спустуучествује 135 учесника, из 12 зе-маља. Како су нам рекли, осим жу-љева, до сада на пловном путунису имали значајнијих проблема.

Намера традиционалнеманифестације је да се скренепажња на Дунав, велику и моћнуреку коју треба поштовати, чуватии према њој се односити домаћин-ски. Деоницу од 560 километаракроз Србију љубитељи реке испортова на води превалили су за15 дана. На територији општинеКладово боравили су четири дана.

Овогодишња регата за-вршава се 6. септембра у румун-ском селу Свети Ђорђе, на обалиЦрног мора. То је крајња лука пло-већег каравана, чији су учесници уречну авантуру овог лета кренули58. пут. Кладовљани су им поже-лели лепо време и миран Дунав.

М.Р.