timocke br.30
DESCRIPTION
Nedeljnik timocke krajine br 30TRANSCRIPT
****БРОЈ 30 29.03.2013.****ЦЕНА 50 ДИНАРА****www.timocke.rs****ISSN 2217-9933
Н Е Д Е Љ Н И К Т И М О Ч К Е К Р А Ј И Н Е
ПРИВЕДЕНО 10 ОСОБА
Због масовне туче у Бору
Паук зајечарског Паркинг сервиса био је паркиран на месту за инвалиде на углуулица Генерал Гамбете и Крфске. Дежурни у Паркинг сервису су нам, у телефонскомразговору, казали да им ‘’то уопште није познато’’. Уколико би се на месту за инвалиденалазило било које возило, однео би га паук, а власник би за преузимање морао даплати 4.000 динара.
Горица Тончев Василић, портпарол РТБ Бор
САВРЕМЕНИБИРОВ
СТРАНА 2
Алекса Ранђеловић, најбољи млади физичар у региону
ТЕСЛА ИЗ ТЕСЛА ИЗ КЊАЖЕВЦАКЊАЖЕВЦА
СТРАНА 3
Изградња фабрике у зајечарском селу Халово
СТРУЈА ИЗ СТРУЈА ИЗ
ОТПАДАОТПАДАСТРАНА 6
СТРАНА 10
Оснивач и издавач: “ММ БОНЕД” ДОО Бор, ул. 9.бригаде 6/26Директор Љубиша Маринковић
Главни и одговорни уредник Дејана СтојановићРедакција и маркетинг служба улица Ђ. Ђаковића 1
Телефони: 030/458-630 и 064/163-84-96
Техничка прирема и штампа “Графомед-траде” Бор,
e-mail [email protected]
ИНТЕРВЈУ2 БРОЈ 30
Горица Тончев Василић, руководилац Службе РТБ Бор за односе с јавношћу
С А В Р Е М Е Н И Б И Р О ВС А В Р Е М Е Н И Б И Р О В
Кажу сви да је данас„ин“ бити пи-ар менаџер. Тоје постала наука, организујусе курсеви, деле сертифи-кати. Уносан, а лак посао, за-нимљив и престижан. Сла-жете ли се са тим?
-Не. Грдно се варају свикоји мисле да је посао пи-арапрестижан, добро плаћен и ин-тересантан. И, поред тога,знам да многи сматрају да је„ин“ бити портпарол, или, дакажемо српски, да је попу-ларно бити руководилац сек-тора „односи с јавношћу“.
Зашто тако мислите? -Ево, пробаћу да објас-
ним шта је „пи-ар“, односнода вам испричам једнупричу. У једном од много-бројних разговора санајревноснијим читаоцембасенског листа „Колек-тив“, господином МомомЈовановићем, дотакли смосе и посла којим се бавим.Рече ми тада мудри чикаМома да пи-ар није функ-ција коју је наметнуло новодоба, да је пи-ар постојао иу његово време, само сетада особа која је тако нешторадила звала другачије -БИРОВ. Тако су звали човекакоји, рецимо, има задатак дастане на сред села и да, уда-рајући најчешће у бубањ,гласно каже важне ствари,ствари које се тичу свих меш-тана села. Почињао би рече-ницу најчешће са „даје се назнање“, „чујте и почујте“ или„пажња, пажња“. Да, било ми јејасно о чему говори чика Момајер сам то виђала у партизан-ским филмовима. Само, свибирови имали су углавном не-пријатно задужење да сељакеобавесте о томе ко ће тогадана и због чега бити стрељан,обешен... Након тога сам се за-питала није ли и дан-данасисто. Једина разлика измеђутадашњих и савремених би-рова јесте та што су некадаљуди нерадо ишли у бирове, аданас је то тако модерно.
Ипак, данас је друга-
чије. Портпарол има дужностда „држи“ везу компаније,организације или неке лич-ности са остатком света. На-равно, путем медија.
-Потпуно неоправданосе посао пи-ара тесно везује
само за ме-дије. То,
једноставно, није тачно.С друге стране, то објашњавачињеницу да све више нови-нара хрли, и то најчешће збогпара, у тај нови изазов којиноси пи-ар. Јер, вештина кому-никације са новинарима и ме-дијска заступљеност компаније(пожељно за џабе), јесу некипредуслови успешности у томпослу. Јесте да као бивши но-винар знате да комунициратеса људима из те феле, знатењихове жеље и шта им тачнотреба рећи, а да они, „каса-пећи“ ваше реченице, не про-мене контекст, али то је самоједан мали плус за вас у очимапослодавца.
Па, добро шта су ми-нусеви? И ви сте били ТВ но-винар, па сте ипак отишли убирове.
-Ако проговорим из лич-ног искуства рећи ћу вам дасам, бавећи се ТВ новинарст-
вом, увек била у недоумици дали то што радим, радим из за-довољства или да бих нахра-нила сујету. Никада, такође,нисам могла да одредим ко-лика је та сујета. Па, не кажубадава да су новинари и ле-кари најсујетнији људи. Е,улога пи-ара бацила је мојусујету на строгу дијету. Да лислобода мишљења и говораима неку цену? Па, и ако јеима, онда то сигурно није ме-сечна плата пи-ара. Само ма-лициозни и они неупућени,рећи ће да звање „пи-ар“ до-носи добар приход, а не изис-кује посебан рад. Да је реч олакој и уносној служби и да суљуди који обављају тај посаосинекуристи. Због њих ово ипричам, а и због колега нови-нара.
Вратићу вас на пи-тање. Ви сте ипак отишлииз новинарства?
-Да, отишла сам јер самморала. Десиле су се у тодоба неке ствари које су ми,заправо, помогле да лакше
прихватим понуду и пређемиз телевизије у РТБ. И у тодоба је „шрифовска“ платабила много мања од басенске,али да није било „тих ствари“,никада и ни по коју цену не бихто урадила. Искрено! Мојинајближи знају колико сам дугопатила због те одлуке. Данасје, међутим, другачије. „Акли-матизовала“ сам се.
Добро, како је бити„пи-ар“ највеће компаније уБору? Да ли мислите да стедобри у том послу? Шта је повама важно за успех на томпољу?
-Бити руководилац слу-жбе „односи с јавношћу“ у так-вом једном великом систему,какав је РТБ Бор, јесте великиизазов, али и велика одговор-ност. Велики стрес и клизнорадно време су нешто што сеподразумева. Други треба дакажу да ли сам добра у свомпослу, глупо је да саму себеоцењујем. И, да, одговор натреће питање је да су за успех
у овом послу важни добри од-носи са колегама новинаримаи поверење послодавца.
Како ви видите РТБ иБор данас?
-Волим мој Бор. Урбан имодеран, град отвореног срцаи скута за све оне који у његадођу. Дуго помињан по лошем(сви се сећају оног графита „копоследњи изађе, нека угасисветло“), али је, ваљда у инат,задржао ведар дух, осмех и ле-поту. Штавише, данас је лепшинего икада и једно је од реткихместа у Србији где се послед-њих година генерално доброживи. Наравно, захваљујућиРТБ Бор и рудном благу у ут-роби земље на којој се превише од 100 година и мој Бортако добро „примио“. Пошто јена светској мапи познат као ру-дарски и град бакра и злата,отуда се и највећа компанија уњему – Рударско-топионичар-ски басен Бор – труди да будедобар домаћин и пријатељсвима који у њега сврате. А,РТБ? Па, он је у овом градуупалио оно светло које се по-миње у графиту. Данас, захва-љујући његовом добромпословању, Борани доброживе. Запошљава више од петхиљада људи, редовно испла-ћује изузетно добре плате, на-предује у сваком погледу. Течињенице ме додатно моти-вишу да и ја радим боље.
Да ли бисте нештопроменили да можете?
-Смета ми, и то башпуно, што људи, ваљда свик-нути на чињеницу да се уСрбији генерално лоше живи,с' пажњом прате и „гутају“ самолоше вести. Ваљда им таконеко њихово лично незадо-вољство изгледа мање. Но-вине су пуне црне хронике, адобре и позитивне ствари нисузанимљиве. Променила бих,да могу, тај генерални погледна живот у Србији. Тај нихили-стички став према свему штоштрчи као добар пример.
Е.Т.
Добри односи са колегама новинарима, вештина комуникације са њима, поверење послодавца и медијска за-ступљеност компаније (пожељно за џабе), предуслови су успешности у послу којим се бавим. - Некада су људи нерадоишли у бирове, а данас је то тако модерно. Међутим, варају се грдно сви који мисле да је пи-ар добро плаћен и инте-ресантан. Реч је, уствари, о стресном и изузетно одговорном послу – каже, у интервјуу за „Тимочке“, Горица ТончевВасилић, портпарол РТБ Бор
БРОЈ 30 3ДРУШТВО
ТЕСЛА ИЗ КЊАЖЕВЦАТЕСЛА ИЗ КЊАЖЕВЦААлекса Ранђеловић, најбољи млади физичар у региону
КЊАЖЕВАЦ - Ученик ше-стог разреда Основне школе „Дуб-рава“, Алекса Ранђеловић,на-јбољи је млади физичар у ре-гиону.
На такмичењу из физике,одржаном прошле суботе, он је ос-војио максималних 100 поена, штому је омогућило пласман на репуб-личко такмичење. Овај таленто-вани ученик до сада се такмичио ииз српског језика и математике,али оно што му најбоље иде је фи-зика, јер је и на општинском и наокружном такмичењу освојио мак-сималан број поена. У ове резул-тате, осим талента, уложено је имного рада, па се млади Књажев-чанин нада добром пласману и нарепубличком такмичењу.
-Волим физику и то ми је
занимљив предмет у школи. За-даци су и тешки и интересантни.Много и вежбам, па сам освојиопрво место на оба такмичења којапретходе републичком. За ово так-мичење се посебно припремам инадам се да ћу бити међу најбо-љима у Републици - каже Алекса.
Са овим младим талентомради наставница физике у школи„Дубрава“, Драгица Никодијевић,која је код Алексе препознала на-дареност за физику и математику.Наставница Драгица, такође кажеда у Књажевцу има много таленто-ване деце за ова два предмета, ида би, због тога, при једној школи,требало образовати одељење заове ученике, који би, на тај начин,још више унапредили своје знање.
Л.И.
Алекса Ранђеловић
Дуг Кладовљана за грејање и воду достигао 77 милиона динара
РЕПРОГРАМ УМЕСТО УТУЖЕЊА
КЛАДОВО - За грејањеи воду корисници комуналнихуслуга у Кладову и Брзој Па-ланци дугују близу 77 милионадинара. Велика потраживањаоптерећују пословање ЈП "Је-динство", које се бави про-изводњом и дистрибуцијомтоплотне енергије и воде запиће. Једна од мера за прева-зилажење тешке ситуације јерепрограмирање дугова. На-јвећим дужницима омогућеноје да нагомилане обавезе из-
мире на 36 рата.- Кориснике услуга, који
потпишу споразум о репро-граму дуга, нећемо утужити.Међутим, да би остварилиправо на репрограм, морајуредовно да плаћају актуелназадужења по динамици до-спећа фактура. Многи купцису потписали уговор о одлож-ном плаћању, већина обавезередовно измирује, али има ионих који се не одазивају ва-љано, тако да смо приморани
да их поново утужимо. Наша јепракса да грађанима репро-грам дајемо на онолико ратаколико они затраже. Гене-рално, настојимо свима даизађемо у сусрет, али од ста-нара очекујемо да месечнеобавезе и рате по основу ре-програма редовно измирују -каже Зоран Петровић, дирек-тор ЈП "Јединство".
Овај колектив из трикотларнице у граду и Брзој Па-ланци, загрева 138.500 квад-рата, и овогодишњу грејнусезону, у којој први пут у по-следњих 20 година није билохаваријских искључења збогпроцуривања на топловоду,успешно приводи крају. На за-лихама у депоима, ‘’Једин-ство’’ има 70 тона мазута и око180 тона колубарског угља. И,из сопствених прихода, Дирек-цији за робне резерве по ре-програму редовно враћа 135тона мазута, позајмљеног упретходној грејној сезони.
М.Р.
ЗА ПРЕКРШАЈЕ НАЈЧЕШЋАЗА ПРЕКРШАЈЕ НАЈЧЕШЋА
НОВЧАНА КАЗНАНОВЧАНА КАЗНА
Рад Одељења прекршајног суда
МАЈДАНПЕК - Мајдан-печко одељење Прекршајногсуда у Неготину у години занама имало је пуно посла, акосе у виду има чињеница дафункционише кроз рад самоједног судије. Укупно је у радубило 1.145 предмета, од чегаје 554 „извршено“, односно ре-шено, док је број неизвршенихпредмета нешто већи.
За мајданпечко Оде-љење прекршајног суда у Не-готину, календарска 2012.била је година са пуно посла.У првостепеном поступку, напочетку године било је 213предмета, што је са 789 при-мљених по захтевима, одно-сно пријавама овлашћеногоргана, број повећало на вишеод хиљаду.
Од тога, решено је 835,док је од преосталих 62 у пре-киду поступка, а 82 обустав-љено због застарелости. Кадаје реч о одлукама, изречено је678 осуђујућих пресуда, 37 ос-лобађајућих, док је 30 решенона други начин. Најчешће јеизрицана новчана казна, мадаје у пар случајева било и казне
затвора, и комбинације обе ка-зне.
У 66 предмета изреченаје опомена, у једном и вас-питна мера, а чак 119 је ре-шено изрицањем заштитнемере уз изречену казну. Билоје и шест са пресудом у сми-слу изречених заштитних ме-ра, док одузимања имовинскекористи није било. И, док овајговор бројки речито говорисамо људима из струке, поме-нимо и коментар који смо саовим у вези добили. Објек-тивно, радило се у условимаобележеним тешкоћама у сми-слу позивања странака, одно-сно њиховог одзива, али и неувек најбољег формулисањасамог предмета и одговорноглица из појединих предузећа,на пример, што је утицало наукупне резултате.
Ово Одељење пре-кршајног суда једанпут сед-мично функционише у ДоњемМилановцу, другом градскомнасељу општине Мајданпек, аод 10. јануара и у Кладову.
С.В.
Зоран Петровић
„Старошколци“ на такмичењу„Програмер јуниор’’
МАЈДАНПЕК - На ово-годишњем такмичењу “Програ-мер јуниор”, мајданпечка ОШ“Велимир Маркићевић” оства-рила је значајан резултат, каошкола са најбројнијим учешћемтакмичара, а њен ученик Алек-сандар Шесто освојио је пре-стижно друго место. У оквируовог информатичког такмичењаза основце, које организујуДруштво математичара Србијеи Рачунарска гимназија, у фи-налу је, у конкуренцији 26 так-мичара, чак шесторо било изМајданпека, Александар Ше-сто, Марина Пауновић, АлексаСтојанчић, Александар Гаврић,Анђела Митровић и Мартин Бе-жинаревић.
Сви учесници су на поклондобили књигу спонзора так-мичења компаније CET Com-puter Equipment and Trade ииздавачке куће Порталибрис, адругопласирани АлександарШесто и таблет рачунар.
С.В.
ШЕСТУ ДРУГОМЕСТО
4 БРОЈ 30ДРУШТВО
Јавна расправа о Акционом плану за социјалну политику
ЗНАЧАЈ КРЕИРАЊА ПЛАНОВАМАЈДАНПЕК - У Мајданпеку је одржана јавна расправа
о Акционом плану за социјалну политику општине у овој годиникоји ће се после расправе на Општинском већу, наћи и пред од-борницима СО Мајданпек већ на наредној седници. Било је го-вора и о реализацији Стратешког плана у 2012. години, а међубројним дискусијама било је и драгоцених за подизање квали-тета услуга у овој области
Јавна расправа поводом нацрта Акционог плана засоцијалну политику општине Мајданпек за 2013. годину пока-зала је да је реч о осетљивој области, бременитој проблемимакоји посебно долазе до изражаја у условима ограничених фи-нансијских средстава. Реч је о документу који успоставља ме-ханизме за програмско финансирање партнерских социјалнихуслуга према приоритетима који су дефинисани као запошља-вање, брига о деци и образовању, подршка особама са инвали-
дитетом и подршка старим лицима. Управо због тога и за овугодину пажљиво су дефинисани циљеви у Акционом плану засоцијалну политику који је део Стратешког плана.
Војкан Извонар, испред НВО „Френд“, предложио је дасе у план укључи оснивање социјалног предузећа које би за-пошљавало лица са инвалидитетом, али и да се поради науклањању архитектонских баријера, и навео пример, испредНСЗ, али и предложио да се организује обука за макар једнолице, које би било оспособљено за знаковни језик. Иако је не-подељено мишљење да је организовање јавних расправидобра пракса, на рачун организације у радно време и судбинеизречених примедби, чуле су се оштре замерке.
Доста примедби у оквиру ове расправе чуло се и везаноза рад и нефункционисања Канцеларије за младе.
С.В.
С Е Л О В О Л И М , О Б И Ч А Ј Е Ч У В А МС Е Л О В О Л И М , О Б И Ч А Ј Е Ч У В А МУ крајинским селима почела 40. манифестација „Сусрети села“
НЕГОТИН – Токомцеле зиме, у 13 крајинскихмесних заједница, колико ихсе ове године пријавило затрадиционалну културну ма-нифестацију изворног народ-ног стваралаштва “Сусретисела”, који се одржавају у не-готинској општини по 40. пут,трајале су пробе и увежба-вања играча, певача, припове-дача, музичара и другихзаљубљеника у ово велико инепроцењиво духовно и кул-турно богатство народа овогкраја. Организатор ове мани-фестације је Дом културе“Стеван Мокрањац”, у Него-тину, који посебну пажњу усвојој делатности посвећујеочувању изворног народногстваралаштва и неговању кул-турног аматеризма. Крозбројне категорије, а пре свегапевању, игрању и глуми, својеумеће одмериће аматери ичланови културно уметничкихдруштава из Јабуковца, Там-нича, Јасенице, Сикола, Шар-камена, Буковча, Штубика,Поповице, Мокрања, Кобиш-нице, Чубре, а после вишего-дишње паузе и аматери изВидровца.
Кроз различите на-родне обичаје, житељи ивлашких и српских села, под-сетиће, до 27. априла, навреме и начин како се овде не-када давно живело. Све ће топратити и оцењивати стручнижири који ће на крају прогла-сити најуспешније културноуметничко друштво и најус-пешнију месну заједницу, којаће, потом, одмерити снаге намеђуокружном такмичењу. Сви
учесници у овој манифеста-цији добиће и додатна финан-сијска средства за уређење иразвој својих месних зајед-ница, а победнику припада ипосебна новчана награда.
- Локална самоуправадаје пуну подршку оваквимманифестацијама и неговањународних обичаја и традиције.Доказ томе је и податак да јеове године из буџета општинеНеготин, за традиционалнуманифестацију „Сусретисела“, издвојено 780.000 ди-нара, а три првопласиранакултурно уметничка друштвабиће посебно награђена –каже Дамир Ракић, председ-
ник Скупштине општине Него-тин.
Први сусрет одржан је16. марта у Чубри, прошлого-дишњој победничкој меснојзаједници, у којој су снаге од-мерили чланови културноуметничких друштава из овогсела и Видровца, који се годи-нама није такмичио на овој ма-нифестацији. Већ наредногвикенда чланови културно-уметничког друштва „ЧучукСтана“, из Сикола, дочекалису чланове КУД „Прераст“ изШтубика, а у Јабуковцу својепрограме су приказали КУД„Флоричика“, и „Ратар“, изЈасенице. Како је тема ового-
дишње манифестације ХајдукВељко, будући да се ове го-дине навршавају два века по-гибије легендарног браниоцаНеготина, сви ансамбли су сенајбоље што умеју трудили дакроз своје програме дочарајусвоје виђење живота највећегкрајинског јунака.
Манифестација се на-ставља у петак, 29.марта, кадаће у Тамничу, чланови КУД„Живојин Тодоровић“, доче-кати госте из Карбулова, докће у суботу, 30. марта, КУД“Мокрањац“, из Мокрања, уго-стити КУД „Војислав Чурић“ изКобишнице.
С.М.Ј.
ПОБЕДНИК У МАЈУПредвиђена су два круга, тако да ће свако село имати
прилике да се покаже као домаћин, али и да наступи као гост.Цела манифестација ће трајати до 27. априла, када се у по-следњем сусрету састају Поповица и Чубра. У мају ће, затим,бити одржана смотра најуспешнијих и најбоље оцењених из-вођача и проглашење победника.
Постављен нови директор ТОКњажевац
КЊАЖЕВАЦ - Про-шлог петка, у Књажевцу је,по хитном поступку одржанаседница Скупштине оп-штине. На овом заседањуразрешен је дужности доса-дашњи директор Туристичкеогранизације општине Кња-жевац, Саша Игњатовић. Онје поднео оставку на овуфункцију због преласка надужност директора Геронто-лошког центра у Књажевцу. На истој седници, одборнициСО Књажевац, на место ди-ректора Туристичке органи-зације, именовали су БобанаМарковића, дипломираногинжењера пејзажне архитек-
туре из Књажевца. Л.И.
ИМЕНОВАНМАРКОВИЋ
Са сусрета села
5ОГЛАСИБРОЈ 30
6 ЕКОНОМИЈА БРОЈ 30
БОР – На дну површин-ског копа „Велики Кривељ“, у от-ежаним временским условима(киша, снег, блато), јединица заодржавање багера недељу данабез прекида (у све три смене) по-прављала је три багера и сва триуспела да врати у производњу. По-магали су им јединица за при-прему машинских склопова изаваривачи, а било је ангажованочак и одељење за одводњавањејер су багери били у води и блату.
Колико је било важно штопре оспособити багере, говори по-датак да су сва три на истој етажигде је богатија руда која се мешаса сиромашнијом са горњих етажаи тако се обезбеђује неопходансадржај бакра и количина руде заекономично искоришћење у фло-тацији.
Уиграна екипа-У готово немогућим усло-
вима, не у радионици него наотвореном, урадили смо мини ре-монт багера, који су врло значајниза производњу, па је било не-опходно оспособити их у што кра-ћем року. Уиграни смо као екипа исамо смо радили свој посаознајући да од нас зависи несметаннаставак производње на копу. Позавршетку посла, одлуком дирек-тора Рудника бакра Бор Живо-
рада Петровића, деветнаесторорадника наше екипе награђено јепосебном (додатном) стимула-цијом. Сходно појединачном анга-жовању и учинцима, поделилисмо 88 хиљада динара. Нисмоочекивали награду јер то нам јепосао, али изузетно нам је драгошто је и на тај начин одато при-знање радницима – каже НенадСавић, инжењер оперативног одр-жавања багера на копу „ВеликиКривељ“.
Сличне утиске о даноноћ-
ном раду на коти „100“, која се на-лази на нивоу водосабирника, го-вори и пословођа машинскогодржавања багера Радосав Мила-диновић:
-Десило се да су сва трибагера отказала на истој етажи гдеје богатија руда која се меша сасиромашнијом са горњих етажа даби се тако обезбедио потребансадржај и количина за флотацију.Знали смо да даља производњазависи од наше стручности ибрзине и зато смо радили дано-ноћно. Без обзира на отежане вре-менске услове, успели смонајбрже што се могло да демонти-рамо оштећене и уградимо ре-зервне делове у сва три багера.Успели смо као уиграна екипа исвако у тој екипи на свој начин за-служан је за успех. Нисмо радилиза награду, о томе нико није ниразмишљао, али сада нам једраго што се наш рад цени и по-штује.
Најбоља бригада „А“Радници јединице за одр-
жавање багера за ударнички раднаграђени су посебном (додат-ном) стимулацијом, а остали рад-ници површинског копа „ВеликиКривељ“ (као и осталих предузећау саставу Рударско-топионичар-ског басена Бор) добијају стимула-тивни део зараде у складу саправилником о награђивању.Вреднују се индивидуални учинци,радна и технолошка дисциплина,контрола и одржавање машина...У фебруару најбоље резултате по-стигла је бригада „А“ и према за-слугама поделила 30 хиљададинара стимулације.Бригада „А“ има 32 радника: 18возача тешких камиона, шест ба-гериста, четири бушача, три воз-ача булдозера и грејдеристу. Онису у фебруару превезли 3.782туре ископина. Ова бригада иманајбољег возача камиона (ДраганБаџикић – превезао 306 тура),најбољег бушача (Борко Сокоча-
нин – избушио 3.100 метара бушо-тина) и најбољег булдозеристу(Љубомир Јовановић). Најбољибагериста је Никола Крстић избригаде „Ц“ који је утоварио 990тура, док је најбољи грејдеристаСлавиша Величковић из бригаде„Ц“.
-За три године рада на по-вршинском копу „Велики Кривељ“ово ми је лични рекорд. Возим ис-копине од багера до дробилицеили планира и надам се да ћу по-правити свој рекорд. За управља-чем новог „белаза“ (носивост 220тона) човек се осећа много моћно.Водим рачуна о овој машини јерсамо исправан камион зарађујенашу плату. Све зависи од колегау целом производном ланцу јерово је тимски рад – каже тридесе-тогодишњи Драган Баџикић који јекаријеру возача на површинскомкопу почео пре три године на ста-ром дамперу и већ годину данавози нови „белаз“. – Ново је ново– кратко коментарише младивозач моћну машину.
Без „празног хода“Најбољи бушач Борко Со-
кочанин члан је четворочланеекипе бушача (бригада „А“) која јеу фебруару избушила осам и похиљада метара бушотина (он самизбушио је 3.100 метара новом бу-шилицом „ДМЛ Атлас копко“). Имадесетогодишње искуство у истр-ажном бушењу (у борској јами иширом Србије где год је РТБ Боробављао истражно бушење. Наповршинском копу „Велики Кри-вељ“ ради пет година:
-Није ово мој лични ре-корд јер су у овом захвату надоњим етажама услови тежи, пасу и учинци мањи (много је манев-рисања пре бушења). Лични ре-корд, пет хиљада метара бу-шотина за месец дана, оствариосам у „четвртом захвату“ и надамсе да ћу и тај рекорд оборити нанеким другим етажама у бољимусловима – обећава Борко Со-кочанин.
-Висина стимулације уск-лађена је према индивидуалнимучинцима и директно је везана зарезултат бригаде и појединаца уњој. Добром организацијом радаутичемо на расположивост меха-низације и постижемо боље про-изводне резултате. Да се не бигубило време, возачи, багеристи ибушачи мењају се на лицу места,јединица за одржавање механиза-ције у што краћем року, без обзирана радно време, поправља меха-низацију и празних ходова немаили су сведени на минимум. Такаврад треба наградити, па ће резул-тати бити још бољи – закључујеМилан Делић, технички руководи-лац производње на површинском
копу „Велики Кривељ“. М.М.
Како се награђује рад на површинском копу „Велики Кривељ“
ПРИЗНАЊЕ РАДНИЦИМА ПОВЕЋАВА ПРОИЗВОДЊУ
Изградња фабрике у зајечарском селу Халово
СТРУЈА ИЗ ОТПАДАСТРУЈА ИЗ ОТПАДА
Потписивање уговора у Зајечару
Борко Сокочанин на радном месту
ЗАЈЕЧАР – Домаћа
фирма ''Еконереџис'' и шва-јцарска компанија ''Кафка'' из-градиће у зајечарском селуХалово фабрику из које ће се,прерадом анималног и кому-налног отпада и биомасе, ме-сечно производити три мега-вата електричне енергије. Ин-вестиција је вредна три ми-лиона евра, а посао у новомпогону, који ће почети са радом1. новембра, добиће 250 рад-ника.
Меморандум о са-
радњи потписали су ДушанМладеновић, помоћник градо-начелника Зајечара за економ-ски развој, и Горан Блануша,директор ''Екоенерџиса''.
- У том погону, чији ћекапацитет бити прерада једнетоне отпада на сат, биће инста-лисана најмодернија техноло-гија – казала је наташа Мла-деновић, портпарол ''Екоене-рџиса''. – Слична технологија,која ће се користити у Зајеча-ру, већ је инсталисана у ПКБ идаје одличне резултате. С.К.
ЕКОНОМИЈА 7БРОЈ 30
РУДА И НА КОТИ 475Пријатно изненађење са „Андезитског прста“
МАЈДАНПЕК - Ако ра-дови буду настављени плани-раном динамиком, за четиридо пет месеци Рудник бакраМајданпек ће започети екс-плоатацију руде са „Андезит-ског прста“. Процењује се даће толико времена бити по-требно да би се стигло до коте365, односно нивоа магист-ралног пута где „Андезитскипрст“ крије своје благо. Нештоод тог блага, нових тридесетакхиљада тона руде, откривеноје половином марта на коти475. Рекло би се, као добарпоказатељ, да ће се ту раскри-вање исплатити.
-Ми смо опет наишлина руду ван границе копа. Накоти 475 бушилица „AtlasCopco“ је завршила серију итребало је да је преместимона нижу етажу – прича Дра-гиша Анђелковић, технички ру-ководилац Површинског копамајданпечког Рудника бакра. -Како смо раније наилазили наруду и на вишим етажама,предложио сам, у договору сагеолозима, да у наставку 10-15метара у једном реду напра-вимо бушотине које би пока-
зале да ли има руде.Тимски се приступило
реализацији и урађено је оношто је требало:
-Дубина бушотина би-ла је 16-17 метара како би кас-није могли да их искористимоза минирање. И посрећилонам се. На четвртој бушотини,на 15 до 20 метара изван гра-нице копа, била је руда - каже
Анђелковић додајући да су бу-шачи одмах јавили да једошло до промене материјала(захваљујући искуству могу дапроцене када је реч о руди, акада о јаловини). - Направилисмо серију од 30 бушотина инаишли на садржај и прекоједан одсто руде. До 20. мартаизвукли смо 27 хиљада тонаруде, а очекујемо још пет до 10
хиљада тона, што је око 10одсто месечног плана на руди.
Како је руда због којесе раскрива „Андезитски прст“још дубоко у недрима стена,очекује се да буде скинуто јошчетири-пет етажа.
-Оваква сочиваста ру-дна тела ћемо, верујем, нала-зити и на другим етажама,тако да овакве ситуације неизненађују. Појавила се ок-сидна руда бакра у којој ће,осим доброг садржаја бакра,бити и злата. Истина је, малосе теже прерађује, али вредноје напора – каже Гордана Ма-куљевић, геолог, носилац за-датака припреме површинскеексплоатације.
Запослени у овој слу-жби свакодневно су на теренуи не дозвољавају да им нештопромакне јер, када је реч осадржају бакра, прва руда са„Андезитског прста“ не самода испуњава него и премашујеочекивања. То је добар знаккада се има у виду чињеницада се веће количине руде оче-кују тек на 365. етажи, што јеоко нивоа јавног пута.
С.В.
НОВАЦ САМО РЕГИСТРОВАНИМАРегистрација пољопривредних газдинства до 31 .марта
НЕГОТИН – Влада Ре-публике Србије, на предлогМинистарства пољопривреде,шумарства и водопривреде,донела је недавно Уредбу орасподели подстицаја у пољо-привреди и руралном развоју у2013. години. Средства ће се,сходно Закону о подстицају,распоређивати за директнаплаћања у одговарајућим мак-сималним износима, за под-стицајне мере руралногразвоја и за посебне подсти-цаје. Уредбом се мотивишу по-љопривредни произвођачи,стварају се услови за по-већање производње и конку-рентности, и развијају сепотенцијали пласмана пољо-привредних производа на до-маћем и на страним тржишти-ма.
Да би остварили правана све подстицаје у пољопри-вреди и руралном развоју по-љопривредници би требалода до 31.марта региструју илиобнове упис свог газдинства,
који је дефинисан новим Зако-ном о подстицајима у пољо-привреди. Упис газдинстава јепочео 25. фебруара, а како рокистиче у недељу, у локалнимфилијалама Управе за трезоргужве су свакодневне. У него-тинском крају прошле годинебило је регистровано 2.662 до-маћинства, а судећи по првимпоказатељима тај број би овегодине могао да буде евенту-ално нешто већи.
- Уредба, између оста-лог, предвиђа основне подсти-цаје за биљну производњу увисини од 6.000 динара похектару, затим премију замлеко од седам динара политру, па подстицаје за квали-тетне приплодне млечне краве
у износу од 20.000 динара погрлу, за приплодне овце икозе, као и за квалитетне при-плодне крмаче 4.000 динарапо грлу. Тов јунади субвенцио-нише се у износу од 10.000 ди-нара по грлу у тову, јагњади исвиња 1.000, краве дојиље20.000, за пчеле 500 динарапо кошници... Регистрованагаздинства могу да рачунају ина регрес за гориво у висиниод 6.000 динара по хектару,
као и на регрес за премију оси-гурања за усеве, плодове, ви-шегодишње засаде, расадни-ке и животиње у износу од 40одсто плаћене премије осигу-рања и на регрес за трошковескладиштења у јавним скла-диштима у износу од, такође,
40 % трошкова складиштења-каже дипломирани инжењерсточарства, Драган Радосав-љевић, саветодавац у Пољо-привредној саветодавној истручној служби у Неготину.
Регистрована газдин-ства моћи ће да рачунају и најефтинију нафту. Продаја го-рива за пролећну сетву почеће1. априла, по регресиранимценама нижим за 50 динара политру од тржишних, али јошувек није познато на којим ћепумпама оно моћи да се купи,јер је у току тендер за изборнајповољнијег испоручиоцадизела. Пољопривредници ћемоћи да купе највише 120 ли-тара јефтиније нафте по хек-тару, а мораће и да чувајурачуне које ће предати Управиза трезор, уз одговарајуће об-расце за остваривање правана регрес за гориво за про-лећне радове од 1.маја до30.јуна за пролећне и до15.децембра за јесење радовеу аграру. С.М.Ј.
АГРАРНИ БУЏЕТПољопривредна домаћинства у општини Неготин у
2013. могу да рачунају на чак 40 милиона динара из општин-ског буџета. Ова средства су, сматрају надлежни и те како под-стицајна, ако се рачуна да је прошле године локалнасамоуправа за развој и унапређење аграра издвојила 25 ми-лиона.
“Андензитски прст”
БРОЈ 30ОГЛАСИ8
БРОЈ 30 РЕПОРТАЖА 9
Слађана, Тијана и Тамара из Влаола код Мајданпека
ТРИ ДЕВОЈЧИЦЕ ОДРАСТАЈУ ДАЛЕКО ОД ЦИВИЛИЗАЦИЈЕТРИ ДЕВОЈЧИЦЕ ОДРАСТАЈУ ДАЛЕКО ОД ЦИВИЛИЗАЦИЈЕМАЈДАНПЕК - Са
мамом свако јутро идем ушколу у пола шест ујутру. Пе-шачимо кроз шуму више од 12километара. Кад се вратимкући мокре су ми ноге. Волелабих да имам лепе и новечизме, и дебеле панталоне дами више не буде хладно –прича Тамара Новаковић(7)која у невиђеној беди, заједноса две млађе сестре, родите-љима и прабабом живи набрду изнад села Влаоле кодМајданпека, где цивилизацијајош није допрла.
У трошној кући безструје, воде и са пољским тоа-летом, детињство проводеСлађана (3), Тијана (5) и Та-мара (7). Мајка Добринка (27)и отац Раде (32) Новаковић
труде се да надничарењем за-раде новац којим би обезбе-дили храну за децу. Јединисигурни приход овој породиције пензија Добринкине бабеЉубице (81) од 4.000 динара.
-Мене је отац овдеоставио као седмомесечнубебу и више није долазио помене. Одрасла сам са мојомбабом Љубицом у истој овојкући без струје, али ми сада
ово тешко пада, јер желим дамојој деци обезбедим нештобоље. И мени је тешко да пе-
шачим до школе и назад јерсам трудна – открива нам Доб-ринка, додајући да не примајуни социјалну помоћ, јер немајуличне карте, а у више навратасу од председника месне
заједнице тражили да имуступи један од напуштенихстанова у центру Влаола укојима су живели наставници,али нису наишли на разуме-вање.
Наше присуство у овојскромној и са пуно љубави ис-пуњеној кући, у почетку је уз-немирило девојчице, јер нисунавикле да им долазе гости.Неописиву срећу на њиховомлицу изазвала је чоколада којесу биле више него жељне.
-Чоколада… Ја многоволим чоколаду… Има и засеке и за мене – чврстодржећи чоколаду рекла јенајмађа Слађана.
Сузе на лицу де-војчица нису реткост, анајвише желе мало млека сва-ког дана.
-Волела бих да имамједну лутку са којом ћу моћида се играм док је сека ушколи. А највише бих волелада имам да пијем сваки данмало млека. Имамо две козе,
али оне би ускоро требају дасе ојаре и не муземо их, а не-мамо пара да купимо млеко –са сузама у очима кажепетогодишња Тијана.
Ове скромне девојчицедетињство проводе играјућисе са неколико поцепаних лу-така, а на спавање одлазе чимпадне први мрак, што најтежепада Тамари, која ужурбанозавршава школске обавезе.
-Чим стигнем из школеи ручам, одмах почињем дарадим домаћи, јер брзо падамрак. У школи ме деца честозадиркују, јер немам нов при-бор, и нове оловке и бојице,али не могу од маме и тате датражим јер знам да немајупара. Волела бих и једну новушколску торбу, прибор, али иједну велику јелку испод којеби Деда Мраз могао да намоставља поклоне – прича Та-мара, која често помаже ибаки и мами, и са бунара изакуће доноси воду за припремухране и прање веша.
На старом шпорету,стоје две шерпе, једна савешом а у другој се вода за-грева за купање. Иако прозории врата не дихтују, а ветар не-престано фијуче, девојчицекажу да им није много хладно.Кућа је потпуно оронула, кровпропао, а испод тепиха јебетон. У продужетку соба, са-ставни део куће је и штала укојој су смештене козе исвиња.
-Моје другарице изшколе у кући имају и телеви-зор и купатило, и ја бих волелада имам, да не морамо вишеда се купамо у кориту са лон-чићима. Мало нам је хладно
после купања али одмах лег-немо у кревет и покријемо сећебетом – додаје Тамара.
Добрила Новаковић са децом
Слађана, Тијана и Тамара
ЧЕСТО СЕ РАЗБОЉЕВАЈУЗбог лоших животних услова деца се често разбоље-
вају. Они немају ни здравствену књижицу. - Сека Слађа и ја мало кашљемо, али нам мама скува
чај да нам прође грло. Нисмо ишли код лекара, много је да-леко да по снегу сви пешачимо – каже мала Тијана, срећнашто је на поклон добила бојице којима су она и Тамара на-цртале своје жеље.
- Хоћу једну велику лутку и папуче – стидљиво је рекланајмлађа Слађана на крају наше посете.
Слађана Новаковић
ХРОНИКА10 БРОЈ 30
Због масовне туче у Бору
ПРИВЕДЕНО 10 ОСОБАПРИВЕДЕНО 10 ОСОБАБОР – Због сумње да су
учествовали у масовној тучи уборској Улици Кестенова, припад-ници Полицијске управе у Борулишили су слободе 10 особа, закоје постоји сумња да су из-вршили кривично дело насил-ничко понашање.
- Након саслушања,истражни судија Основног суда уБору одредио је притвор утрајању до осам дана Н.Р. (32),Ж.Н. (25), С.Б. (26), С.К. (28), М.М.(25), П.М. (54), Т.Б. (33), А.С. (23),Е.А. (21) и Р. А. (29) – саопштилаје Аница Ђурић, портпарол Поли-цијске управе у Бору. – Они сесумњиче да су вршењем насиљаи изазивањем групне туче, у којојје дошло до наношења већегброја лаких телесних повреда,пореметили јавни ред и мир, иизазвали узнемирење шире јав-ности, на тај начин што је, збогнерашчишћених међуљудскиходноса, иницирана групна туча.
Ђурићева наводи и да је,благовременом интервенцијомполицијских службеника, спреченозбиљнији конфликт и немириширих размера.
А, по сазнањима до којихсмо дошли, све је почело када судвојица Рома, у борској Улици
Краља Петра претукли једногмладића српске националности,који је, због повреда, пребачен наОдељење тријаже Здравственогцентра Бор.
На лице места је, недугопотом, стигла и полицијска пат-рола, али претучени младић им јеказао да је повреде задобио такошто је пао низ степенице. Наконтога, он је, сутрадан, позвао десе-так својих пријатеља, који су, пре-тходне недеље око 18 часова, сатри аутомобила дошли пред кућуједног од нападача ромске нацио-налности.
Ту су изашли из аута, ипалицама демолирали ауто јед-ног од нападача, након чега су муна кућу бацали пивске флаше икамење. Одмах се скупила групаод 40 до 50 припадника ромскенационалности, након чега је из-била општа туча, у којој су кориш-ћене мотке, шипке, летве, тарабеи бејзбол палице.
- У тучи, која је избила,пет особа је задобило лакше оз-леде – речено нам је у Здравстве-ном центру Бор. – Њима јеуказана неопходна помоћ, накончега су отпуштени из болнице.
Иако то званично никоније желео да потврди, да биспречили даљу тучу, полицајци,који су убрзо стигли на лицеместа, пуцали су у ваздух, накончега су се изгредници разбежали.Међутим, захваљујући ефикаснојакцији, органи реда су на инфор-мативни разговор у Полицијскууправу у Бору привели близу 30особа, а за њих 10 је, након са-слушања, одређен притвор и под-нете су им пријаве.
Оно што је, међутим, ин-тересантно је да буквално није-дан учесник у инциденту није же-лео да потврди да је учествоваоу тучи, већ су сви тврдили да сусе на месту инцидента затеклислучајно. Такође, по незваничниминформацијама, у сукобу су уче-ствовала и двојица припадника''Заштите'', предузећа које је заду-жено за обезбеђивање имовинеРударско-топионичарског басена''Бор''.
У полицији одбацују свакумогућност да је до сукоба дошлозбог расне или верске нетрпељи-вости, већ наводе да су у питању''нерашчишћени рачуни из пре-тходног периода'' , који ће, даљомистрагом, бити утврђени.
Е.Т.
Због пропуста у раду Геронтолошког центра у Књажевцу
КЊАЖЕВАЦ - Због про-пуста у раду после инцидентау стационару Геронтолошкогцентра у Књажевцу, када је ко-рисница ове установе задо-била тешке телесне повреде,разрешен је дужности дирек-тор ове установе, ПредрагРанђеловић, док је за врши-оца дужности те функцијеименован Саша Игњатовић.
У Геронтолошком це-нтру у Књажевцу тешко је,подсетимо, повређена 83-го-дишња старица, корисницаЦентра, а због тог инцидентаобављен је ванредни инспек-
цијски надзор, док је Мини-старство рада најавило мере. У том Центру, у ноћи између11. и 12. марта, око два сата,догодио се инцидент токомкојег је корисница ове уста-нове О.Ц. затечена на подутоалета са повредама главе илица, а пронашла ју је де-журна медицинска сестра иодмах јој је указана медицин-ска помоћ, након чега је одве-зена у Хитну службу, а одатлеу нишки КБЦ, где је установ-љено да су јој ископане очи.
Е.Т.
СМЕЊЕН ДИРЕКТОР
Инцидент у Сокобањи
ДЕВОЈЧИЦА ПОКУШАЛА
САМОУБИСТВОСОКОБАЊА - Четр-
наестогодишња ученица је-дне сокобањске основнешколе покушала је да сеубије када је изашла са часаи у тоалету попила пола ку-тије „бенседина“. Њој је ле-карска помоћ указана навреме и она није у животнојопасности.
Она је прошверцо-вала кутију лекова у џепу.Кад је дошла у тоалет, по-пила је нешто више од полатабле лекова за смирење, аонда се вратила на час. Какоје време одмицало, дево-јчица је полако губила кон-центрацију и постајала дезо-ријентисана, да би на крајупала поред школске клупе.
Њен школски друг,иначе, пријавио је пре извес-ног времена разредном ста-решини да сумња да његовадругарица пије седативе, каои да би могла да нашкодисеби.
С.К.
Разбојништво у Грљану
ОПЉАЧКАНАСТАРИЦА
ЗАЈЕЧАР – Непо-знати починилац опљачкаоје С.Ј. (80), из зајечарскогсела Грљан. Разбојник јеушао у кућу старице, искљу-чио струју, пришао јој салеђа, обухватио рукама окотела и оборио на под. Саврата јој је стргао златну огр-лицу, као и четири златнапрстена са руку, од којих јеједан испао и остао на поду.Након тога, НН лице је С.Ј.везало крпама ноге, док је онизвршио преметачину у двесобе, после чега је побегаоса лица места.
Г.С.
Демолиран ауто на месту масовне туче
Предраг Ранђеловић
БРОЈ 30 11
КЛАДОВО - Елиминацијом од
београдског Партизана у чет-
вртфиналу пјеј-офа Супер
лиге одбојкаши Ђердапа за-
вршили су бриљантну сезону
у српској елити. Иако деби-
танти у лиги, "мајстори са Ду-
нава" изборили су другу по-
зицију на табели иза актуелног
шампиона Црвене звезде.
У леђа "одбојкашком
чуду " са истока Србије гледају
вишеструки шампиони државе
Раднички, Војводина и Парти-
зан, али и дугогодишњи су-
перлигаши Рибница, Млади
радник ... Ђердап је оборио
све рекорде када је реч о де-
битантима у лиги, а 12 победа,
6 пораза и 37 бодова биланс
су екипе из града на Дунаву,
што је Кладовљанима донело
пласман у Европу , односно у
Куп ЦЕВ.Да се у реванш мечу
против "црно-белих " у Шуми-
цама није повредио средњи
блокер Петар Крсмановић,
Ђердап би, можда, начинио и
подвиг више у сусретима доиг-
равања. Без обзира на све, у
клубу су задовољни резулта-
тима у сезони која ће златним
словима бити исписана у ана-
лима спорта у граду на Ду-
наву.- Уочи старта сезоне
наше амбиције су биле да из-
бегнемо плеј-аут, али смо
стигли до резултата за пошто-
вање. На нашу жалост, да учи-
нимо више омела нас је
повреда Крсмановића, а у
мајсторици са Партизаном
било је очигледно колико нам
је недостајао играч његовог
квалитета. Одличним резулта-
тима заслужили смо подршку
свих структура у граду и то
нам је много значило. То нам
је помогло да максималним
ангажовањем на најбољи
начин репрезентујемо клуб и
град Кладово. Искрено се
надам да ће наредна сезона
бити још успешнија - задово-
љан је Милета Аџић, директор
клуба.М.Р.
ЂЕРДАП ПОНОС КРАЈИНЕЂЕРДАП ПОНОС КРАЈИНЕКладовски одбојкаши завршили сезону из снова у супер лиги
ВЕСТИ/ФЕЉТОН
Одбојкаши Кладова
МАЈДАНПЕК - Младе
и талентоване одбојкашице,
ученице ОШ “12.септембар“
Мајданпек, оствариле су запа-
жен успех на републичком
школском такмичењу у Ива-
њици, освајањем трећег
места. После освајања првог
места у групној фази так-
мичења, у разигравању за ко-
начан пласман од њих су биле
боље екипе основних школа
из Лазаревца и Лепосавића,
али је и ово највећи успех
мајданпечког школског спорта
када су у питању екипни спор-
тови.У школи је након овог
сјајног резултата за бронзане
одбојкашице приређен најпре,
дочек, а потом и пријем, на
којем им је Весна Жикић, ди-
ректор школе, захвалила на
успешном представљању шко-
ле и града.
С.В.
СЈАЈНО ТРЕЋЕ МЕСТОСЈАЈНО ТРЕЋЕ МЕСТОУспех ученицa ОШ „12.септембар“ у одбојци
РАСТ И РАЗВОЈ ТУРИСТИЧКЕ ПРИВРЕДЕ У ЈУГОИСТОЧНОЈ СРБИЈИ
( 30.ДЕО )
ПРЕПОРОД И УЗЛЕТ БОРСКОГ ТУРИЗМА VII
Имамо ли у виду већ раније изнете чињенице о стању бор-
ске туристичке привреде током половине прве деценије 21. сто-лећа, коју у најкраћем карактерише безмало тотална умртвљеностсвих туристичких капитала, и скоро очајничке напоре да се макаркако покрене са мртве тачке говорили смо овде о првим, могућемалим али ипак иницијално значајним корацима начињеним почевод 2007.године. Са ове дистанце гледајићи, била је то преломнагодина.
Подсећања ради, формирана је Туристичка организација„Бор“, започета је медијска кампања на разбијању стереотипнеслике о Бору и указивању на изванредне природне и антропогенетуристичке потенцијале и локалитете, за туристичке посете отво-рена Лазарева пећина,по први пут спроведена кампања на развојусеоског туризма и туристичком активирању смештајних капацитетау приватном власништву (што је током 2008.и 2009.године резул-тирало категоризацијом оваквог смештаја у девет домаћинставаса капацитетом од 40 лежаја одличног квалитета).
Но, то ипак није било довољно за прави и жељени искоракна комерцијално туристичко тржиште.
У овом делу описа препорода и узлета борског туризма го-ворићемо о значају, стању и предузетим активностима на једномод најважнијих рецептивних фактора који утичу на развој туризмау једној туристичкој дестинацији-смештајним капацитетима.
,Саставни део сваког путовања свакако чини и понуда од-ређеног смештајног објекта,чији квалитети и обим услуга битноутичу на опредељење туристичке тражње за одређеном туристич-ком дестинацијом. Поред атрактивности и комуникативности,данас све важнији утицај има и квалитетан и комфорансмештај,чија привлачност игра велику улогу у свести потрошачапри доношењу коначне одлуке о избору туристичке дестинације."(Ћурчић, Н. 2001).
Како је раније изречено, као последица многобројних нега-тивних утицаја и чињења у борској општини у дужем периоду,поред осталих и овај сегмент туристичке понуде налазио се устању константног и општег пропадања, до скоро тоталног уруша-вања.
Дошло је до, губљења статуса или затварања и пропа-дања постојећих (старих), а уместо њих нису подизани и отворенинови објекти. Никаква улагања у изградњу нових или поправку по-стојећих смештајних капацитета нису остварена.Хотелијерство,које се може сматрати и посебном туристичком гра-ном, овде више није постојало.
Ипак, захваљујући туристичким ветровима који су почелида растерују суморну стварност у овој области, предузимљивимпојединцима и агилном менаџменту РТБ Бор, слика се почев од2009.године. скоро драстично мења.
У тој години смештајно-угоститељска понуда борске оп-штине постаје богатија за два изузетно значајна објекта. Бор до-бија потпуно нов и модеран хотел “Албо”, који се профилише, пресвега, као пословни хотел. Хотел располаже са 29 комфорно опре-мљених и модерно дизајнираних соба у којима је смештено 76 ле-жајева. Поред смештајног и ресторанског дела, овај хотел поседујеизванредне додатне садржаје који задовољавају потребе гостијупопут конференцијске сале, сауне, ”jacuzzi” базена и кафе клуба.
Непосредна близина многобројних спортско-рекреативнихтерена који су у склопу Срортског центра Бор, даје још једну ди-мензију овом хотелу.
Смештајна и угоститељска понуда Брестовачке бање те2009. године такође постаје значајно богатија и квалитетнија.По-стојећи “Дом одмора” који је власништво РТБ-а Бор, дограђен је,комплетно реновиран и опремљен, постао је један од најлуксузнијеопремљених објеката у Источној Србији. Објекат под новим име-ном “Клуб РТБ”, се налази на најлепшем делу Бање, удаљен одБора тек девет километара, идеалан за организовање стручнихскупова,семинара,пословних састанака,свечаности, али и местоза бањско лечење, одмор и релаксацију.Располаже са 12 луксуз-них и 18 стандардних соба, рестораном, четери банкет сале, из-двојеним делом за састанке и летњим терасама са којих “пуца”видик на прелепи амбијент Брестовачке бање.(Наставак у следе-ћем броју) Приредио : Бора Станковић
ОГЛАС12 БРОЈ 30