timocke br.14
DESCRIPTION
NEDELJNIK TIMOCKE KRAJINE BROJ 14TRANSCRIPT
МАЛОЛЕТНИК ПРЕГАЗИО
МАЈКУ И ЋЕРКЕ
Несвакидашња саобраћајна несрећа у Бору
СТРАНА 10
****БРОЈ 14 07.12.2012.****ЦЕНА 50 ДИНАРА****www.timocke.rs****ISSN 2217-9933
Н Е Д Е Љ Н И К Т И М О Ч К Е К Р А Ј И Н Е
СТРАНА 6
Oтварање ски сезоне на Старој планини
П о т р е б н а п о м о ћ з а с е д м о м е с е ч н у С н е ж а н у
СТРАНА 9
Напредују радови на изградњи нове топионице
СТРАНА 6
САЊАМ ДАЈЕДЕ ТОРТУ
Оснивач и издавач: “ММ БОНЕД” ДОО Бор, ул. 9.бригаде 6/26Директор Љубиша Маринковић
Главни и одговорни уредник Дејана СтојановићРедакција и маркетинг служба улица Ђ. Ђаковића 1
Телефони: 030/458-630 и 064/163-84-96
Техничка прирема и штампа “Графомед-траде” Бор,
e-mail [email protected]
ИНТЕРВЈУ2 БРОЈ 14
Драган Манчић, председник Скупштине општине Књажевац, за ''Тимочке''
ЗА ЛЕПШИ И БОЉИ КЊАЖЕВАЦЗА ЛЕПШИ И БОЉИ КЊАЖЕВАЦ
-Скупштина је од кон-ституисања, заседала петпута. Како оцењујете њенрад?
Поједине седнице, којесу на дневном реду имале малиброј тачака, трајале су предуго,а неке са обимним дневнимредом, биле су завршаване укратком року. То указује да имаместа за побољшање радаСкупштине. Одборнике су би-рали грађани, и они морају дакрајње озбиљно приступе томпослу. Када ово кажем, мислимда одборници морају да знају даскупштинска говорница нијеместо где се промовишу личниставови и неостварене амби-ције. Одборници се ту налазеда би учествовали у процесудоношења важних одлука, којисе тичу свих грађана наше Оп-штине.
-На власти у Књажевцусу УРС, ДС, ЛДП и ДСС. Какофункционише ова коалиција?
Сарадња коалиционихпартнера је на високом нивоу.Када човек преузме неку од од-говорних функција у животу, паи у политици, важан предусловје спремност за тимски рад. Овукоалицију управо одликује такавприступ, као и заједнички циљ –огромна посвећеност решавањупроблема наше општине и гра-ђана Књажевца. Важно је да сесве одлуке доносе након исцрп-них и конструктивних дискусијасвих учесника владајуће коали-ције.
-На једној од скуп-штинских седница, најављенесу промене у Пословнику?
Пословник , у принципу,добро дефинише рад локалногпарламента у одређеним сег-ментима, али има доста местаза суштинске измене, на којимасе интензивно ради. Највећимделом, измене се односе на самток седнице. Такође, има из-мена у делу који се односи наобавезе и одговорност одбор-ника, али и на одговарајућесанкције, уколико је то по-требно.
-Скупштина општинеКњажевац у свом саставу имаи тринаест радних тела. Каква
је њихова активност и шта сеочекује од њиховог рада?
Скупштинска радна те-ла, осам савета и пет комисија,имају саветодавну улогу, али та-кође и обавезу да из свог дело-круга дају предлоге одлука ирешења, које се даље проце-суирају кроз општинске ин-станце до завршне, односнофазе реализације. Њихов ак-тивни рад умногоме доприносиуспешном раду како председ-ника, тако и Скупштине.Приметно је да су пре-тходних година раднатела формирана фор-мално, због законскихобавеза. Чланови рад-них тела одржавали суједан или ниједан саста-нак у току трајања ман-дата. Мотив занаредни пе риод је управо супро- тан , дачла-нови рад н и хтела
својим ангажовањем, активнопомажу у раду Скупштине и по-крећу ваљане иницијативе занапреднији, лепши и бољи Кња-жевац.
-На који начин ћетеваш и рад Скупштине оп-штине Књажевац, прибли-жити грађанима, односнокако ћете побољшати комуни-кацију са њима?
Планирамо да на зва-ничној интернет страници Оп-штине Књажевац, поставимолинк, који ће се односити на радпредседника Општине, Скуп-штине и скупштинских тела. Туће се наћи сва документа, каошто су и Пословник и Статут,тако да и грађани могу да сеупознају са правилима рада ло-калног парламента. Мишљењасам да ће грађанима бити
лакше да прате активностипредседника Скупштине, и самеСкупштине, а моћи ће и да по-стављају питања. Дефини-саћемо и „дан отворених врата“,када ће председник Скупштинепримати грађане и разматратињихове предлоге и упознаватиих са дешавањима и функцио-нисањем локалног парламента.
-Оживљавање при-вреде у Књажевцу, свакако јеприоритет локалне само-
управе у овом тренутку.Какви су планови по томпитању?
Сви смо свесни да се уКњажевцу тешко живи ида је преко потребнообезбедити нова раднаместа. Председник оп-штине са сарадницима,
интензивно ради на реша-вању тог пр-облема,
разговори се од-вијају у добром
смеру и на-дамо се да
ће у бу-дућно-
с т ибити
посла за Књажевчане.Пољопривреда, као јако
битан сегмент даљег развојанаше општине, имаће сигурно иу наредном периоду програмеподршке свим заинтересованимгаздинствима. Циљ је да штовеће површине буду под новимзасадима. Такође, присутни суинфраструктурни пројекти, такода ћемо и на тај начин искори-стити све потеницијале које иманаша Општина.
-Постоји идеја да сестанари стамбених зграда ин-тензивно укључе у уређењепростора око зграда. И то јеједан од начина да се уредиград у коме живимо.
Као председник Скуп-штине, инсистираћу на томе, дасвака зграда има своју скуп-штину станара и то ће бити
нужан предуслов, да општинауђе у субвенционисање одређе-них пројеката битних за станарестамбених зграда. Такође јебитно да се људи удруже око теидеје, да позитивна промена уњиховом окружењу и просторугде бораве почиње од њих, асве са циљем да сарађујемо,заједно решавамо проблеме иживимо у лепшем и уређенијемграду.
-После 40 година радисе на уређивању градског ста-диона, изводе се радови набазену „Бањица“, Књажевацће добити и своју плажу.
Трудимо се да Књаже-вац на сваки начин постанебоље и лепше место за живот.Трибине градског стадиона већсу пресвучене бетоном, плани-рамо и покривање једног делатрибина и постављање пла-стичних седишта. Очекујемо иреконструкцију травнатих по-вршина на стадиону и ренови-рање свлачионица. За неколиконедеља почиње и уређењеновог спортско-рекреативногкомплекса „Ушће“ на Тимоку, а уизради је и елаборат о уређењукорита Тимока од Спомен паркадо „Белог моста“. Јавност је већвише пута упозната са инфор-мацијом о покривању базена, паће и то бити прилика да кори-стимо базен у зимском периоду.
-У Књажевцу се некадалепо живело, како видите нашград у будућности?
Свих година сам у свомрадном, али и друштвено-поли-тичком ангажовању, био везан иусмерен на Књажевац, и морамда кажем да видим бољу илепшу будућност нашег града.Видим Књажевац као град, којиће имати могућност да свакомепружи шансу за успех, и где ћељуди живети боље. Оно што јенајважније, надам се да ће сезауставити негативан трендмиграције младих људи, и да ћесе они после завршених школаи факултета, са поносомвраћати у свој родни град и до-приносити његовом даљем раз-воју.
Л.И.
Конститутивна седница Скупштине општине Књажевац, одржана је 14. јула 2012. године. Скупштину чини40 одборника, а у владајућој коалицији налазе се УРС, ДС, ЛДП и ДСС. Драган Манчић, председник Скупштине, у ин-тервујуу за „ Тимочке“, каже да је изузетно задовољан досадашњим радом, али да има места да се тај рад подигнена виши ниво.
БРОЈ 14 3ПОЛИТИКА
Седница Скупштине општине Бор
Б У Џ Е Т В Е Ћ И З А 5 1 М И Л И О Н Д И Н А РАБ У Џ Е Т В Е Ћ И З А 5 1 М И Л И О Н Д И Н А РАБОР - Одборници Скуп-
штине општине Бор усвојили су чет-врти ребаланс буџета за ову годинукоји је увећан за 51 милион динара.Уместо одборника Јелене Видојковићи Ненада Вушовића ову дужностобављаће др Горан Јоксимовић(УРС) и Милорад Јоковић (УРС). Из-гласана су и нова кадровска решењапа је Милан Ступар изабран за новогдиректора ЈКП „Топлана“, уместо Жи-ворада Петровића који ће бити ди-ректор Рудника бакра Бор. Уместодосадашњих вршиоца дужности ди-ректора установа Центар за културуи Спортски центар „Бор“ Милана Ко-стића и Оливера Сретеновића, занове руководиоце изабрани су Да-ниел Чорболоковић и Бојана Длбо-кић. На челу Дирекције за изградњуБора и овдашњег Водовода остајуНебојша Јаношевић и СлавишаФришковић, а за директора Апотер-ске установе Бор изабрана је АнкицаВуловић, уместо Снежане Јанковић .Нови члан Општинског већа је Вла-димир Станковић.
Опозиција је оценила чет-врти ребаланс буџета као расип-нички, између осталог и збогиздвајања милион динара за нового-дишњи ватромет и два милиона ди-нара за кићење града.
-Кроз ребаланс буџета невидимо капиталне инвестиције, штосигурно не може бити изградња тре-ће траке у улици Николе Коперника удужини од око 11 хиљада метара за
шта се издваја око 33 милиона ди-нара. Нажалост, у Бору немамо није-дну комплетно уређену комуналнуиндустријску зону што је битно за до-лазак инвеститора, па и за борскепредузетнике да свој капитал уложеу развој града. Иако би образовањетребало да буде приоритет око ми-лион динара је мање предвиђенокада говоримо о борским средњимшколама због недовољно средстваза капитално одржавање објеката –рекао је одборник Драган Марковић(ДСС) , који је доставио предлог пре-седнику Скупштине општине Бор
Драгану Жикићу о увођењу заштит-ника грађана у борској општини .
Са друге стране, позицијатврди да је актуелна власт доста учи-нила за развој града и села, унапре-ђење инфраструктуре и отварањенових радних места.
-Уређена су игралишта уБучју, Танди, у Брестовцу се радифускултурна сала, као и игралиште уБор 2, у Метовници је уређенашколска зграда, у Бору деца добијајудве балон сале, поред многих другихпројеката који су реализовани у по-следње време. Све што је досад ура-
ђено на асфалтирању путева је за 42одсто јефитиније од онога што је ра-ђено пре неколико година. На крајуће грађани дати коначну оцену о радуактуелне власти у Бору-рекао је Бла-гоје Спасковски (УРС).
Драган Жикић, председникСО Бор, затражио је од надлежних уДирекцији за изградњу да испитајугде се налазе украси купљени ра-нијих година за кићење града јер се,какао тврди, „по граду прича да су за-вршили на неким пијацама“.
-Ако се утврди да је билозлоупотреба, затражићемо од над-лежних да се пресипита овај случај -каже Жикић.
Усвојени су и предлози ре-шења о давању сагласности на од-луку о утврђивању цена услуга ЈП„Борски туристички центар“ и ЈКП „То-плана“. Борски туристички центар сеобратио са захтевом за повећањецене за услуге коришћења ски пасаса 100 на 300 динара, с обзиром даје за ову сезону оспособљена ижичара. Предвиђена је и цена услугеиздавања хангара на борском аеро-дрому у висини од седам хиљада ди-нара месечно. Према предлогу одлу-ке о изменама одлуке о суфинанси-рању потреба и интереса грађана уобласти спорта, на основу ини-цијативе спортских организација кон-курс за опредељивање средстава ћесе расписивати једном, а не као штоје досад био случај, два пута го-
дишње. Д.С.
Заседање СО Мајданпек одложено због кворума
Н О В А С Е Д Н И Ц А 1 7 . Д Е Ц Е М Б Р АН О В А С Е Д Н И Ц А 1 7 . Д Е Ц Е М Б Р АМАЈДАНПЕК - Због
недостатка кворума, седмаседница Скупштине општинеМајданпек уредно заказана запетак, 30.новембар, није одр-жана. Одборници владајућевећине нису својим прису-ством подржали захтев 14 од-борника опозиције СНС, СПСи „Преокрета“, да се рас-правља о 100 дана функцио-нисања Општинског већа иодборничким питањима. Сед-ници је од 17 одборника вла-дајуће коалиције, коју чине ДСи УРС, присуствовала самоМилица Јасенски, председ-ница Скупштине општинеМајданпек.
Будући да је у заказановреме у великој сали СОМајданпек било присутносамо 13 одборника, МилицаЈасенски је констатовала:
- Како немамо условаза рад и одлучивање, прину-ђена сам да одложим да-нашњу седницу Скупштине.Нову заказујем за 17.децем-бар, када ће се на дневномреду наћи и Буџет за нареднугодину, те низ других питања,
значајних за функционисањеопштине.
Седница је, тако, екс-пресно завршена на самом по-четку, а након ње предста-вници одборничких група су сеогласили.
- Огорчени смо на по-ступак и начин на који је да-нашња седница одложена -казао је Славиша Божиновић(СПС). - Разлог због чега нисуприсутни одборници из властитреба да кажу сами, али је
јасно да су заједничко обе-ћање о залагању за развој оп-штине, заклетву коју смоположили и Кодекс понашања,погазили.
Александар Љубоја, изкоалиције „Преокрет“ је додао: -Можемо видети једну неодго-ворну власт чији одборницинису присуствовали седници,иако су теме јако битне заживот грађана општине. Таквонеодговорно понашање сва-како не може побољшати си-
туацију која је крајње, крајњелоша у нашој општини.
- Са оваквим радомопштинске власти стање си-гурно неће кренути набоље.Напротив, оно ће сигурно данастави силазном путањом укојој практично неће бити пер-спективе ни за кога - закључиоје Дејан Вагнер (СНС) и по-звао представнике локалневласти да се повуку и властпрепусте „људима који сусвесни проблема у општини икоји знају начине да се са тимпроблемима суоче и пробајуда их реше док још нијекасно“.
Милица Јасенски (УР-С) је поновила:
- Урадила сам све штосе очекивало од мене. Добиласам захтев једне трећине од-борника, да закажем седницушто сам, поступајући по Ста-туту, и учинила. На седницусам позвала све директорејавних предузећа и установа,чланове Општинског већа, акако није било кворума прину-ђена сам била да седницу од-ложим. С.В.
Са седнице Скупштине општине Мајданпек
Са седнице СО Бор
4 БРОЈ 14
ПРЕЗЕНТАЦИЈА ПОТЕНЦИЈАЛАПРЕЗЕНТАЦИЈА ПОТЕНЦИЈАЛАКњажевац на Сајму локалне самоуправе
КЊАЖЕВАЦ - Про-текле недеље, у Београду јеодржан Сајам локалне само-управе и сајам предузет-ништва „Бизнис база“. На овојманифестацији учествовало јевише од 100 општина и 300предузетника.
Општина Књажевац,представила се на штандуРАРИС „Источна Србија“.Милан Ђокић, председник Оп-штине Књажевац, сматра да јеовај Сајам право место за пре-зентацију потенцијала Оп-штине:
Сајам и овакве мани-фестације су право место, гдељуди из локалних самоуправамогу да покажу чиме општина располаже. Одлично смо се спремили за овај Сајам, при-
премили смо доста промотив-ног материјала, којим смо обу-хватили све наше поте-нцијале, који су осим природ-них ресурса, и историја, кул-тура, традиција, све оно штодоводи људе у ИсточнуСрбију.
И Владан Јеремић, ди-ректор РАРИС, сматра да сеовај део Србије представио нанајбољи начин, а за два дана,на штанду је приказано 12презентација.
Сајам је отворила Ве-рица Калановић, министаркарегионалног развоја и локалнесамоуправе, а штанд „ИсточнаСрбија“ био је изузетно посе-ћен. Л.И.
ДРУШТВО
Детаљ са Сајма локалних самоуправа у Београду
Скијање на Рајкову још увек неизвесно
МАЈДАНПЕК - Мало јесредина које се, попут Мајдан-пека, могу похвалити да насамо четири километра одцентра града, на ски теренима„Рајкова“, на 750 метара над-морске висине, имају две од-личне ски стазе дужине 1.200и 1.000 метара, што је правибисер за све поклоникескијашких спортова. Проблемје, међутим, што већ годинамаски центар не ради. Локалнасамоуправа, људи из СРЦ„6.август“ и, пре свих, члановиСкијашког клуба „Старица“,решени су да то промене и датоком предстојеће зиме Рајко-
вом „царују“ скијаши.- Ми смо ових дана ин-
тензивирали радове. На дес-ној стази „испеглане“ сувододерине, дотеран је шљу-нак који ће послужити за ства-рање тампон слоја, стазе суочишћене, делимично крозјавне радове, али и захва-љујући ангажовању члановамајданпечког скијашког клуба,тако да је тај део посла за-вршен. Остаје да се на врхустазе, на окретници завршипостављање кабла и да људикоји раде сервис лифта, тајпосао приведу крају - кажеМиомир Марић, директор СРЦ
„6.август“, наводећи да за по-четак рада недостају табач,санке, теренско возило...
Око тога се сада раз-говара и са локалном само-управом која покушава даобезбеди, а упоредо завршиопремање и коначно постав-љање контејнера што биобјективно могло да се за-врши до половине децембра,додао је Марић, од кога смосазнали да су људи из Скијаш-ког савеза Србије обећали свупомоћ за покретање овогскијалишта, па се верује да ћеове зиме на Рајкову коначнобити скијања. С.В.
Кладовски ''Комуналац'' обез-бедио новац за практичну
инвестицију
ПОДЗЕМНИ КОНТЕЈНЕРИ ЗА
КОМУНАЛНИ ОТПАДКЛАДОВО - На шест ло-
кација у граду радници ЈП "Ко-муналац" почели су копањеотвора за монтажу подземнихконтејнера за одлагање чврстогкомуналног отпада. Они ће битипостављени на најфреквент-нијим локацијама у граду у ули-цама Стефаније Михајловић,Ивана Косанчића, Рибарској икод робне куће "Мироч".
Ови контејнери имају за-премину од око четири кубика.С обзиром да су већи и функ-ционалнији од класичних, ониће допринети лакшем одржа-вању градског језгра које по-стаје уско грло када је реч оодлагању разног комуналног от-пада.
- Због недостатка про-стора за постављање кон-тејнера запремине 1,1 кубиктоком летњег периода, грађанису имали доста проблема јер суони брзо пунили - наглашаваНикола Думитрашковић, дирек-тор "Комуналца". - То је ства-рало ружну слику јер се смећеодлагало поред контејнера,иако смо их празнили редовно.Решење смо видели у подзем-ним контејнерима који имајувећу запремину, једноставнијесе празне и допринеће да градбуде чистији. Новац за ову инве-стицију обезбедили смо у са-радњи са челницима локалнесамоуправе који су препозналипроблем и помогли нам да газаједно решимо. М.Р.
НА СТВАРАЊУ УСЛОВА СЕ РАДИ
Миомир Марић, директор СРЦ „6.август“
5ОГЛАСИБРОЈ 14
6 ЕКОНОМИЈА БРОЈ 14
ЧЕЛИЧНА КОНСТРУКЦИЈА ФЛЕШ-ПЕЋИБОР - Иако је про-
хладно децембарско пре-подне, радна атмосфера наградилишту "нове топионице"- уобичајено узаврела. Као управом мравињаку, све врвиод великог броја људи - на обаобјекта свакодневно је при-сутно укупно 250 радника бео-градског Енергопројекта, саподизвођачима радова. Ту су ичланови басенског тима зареализацију Пројекта рекон-струкције топионице и из-градњу фабрике сумпорнекиселине, свако вођен својимпослом, раштркани по целомградилишту. Покушавамо дадобијемо одговоре на нашапитања од неког од њих, ализбог заглушујуће буке моћнихтешких (торањског крана,ауто-дизалице, виљушкара,"маказа", "корпе" на сопственипогон) и грађевинских машина(миксера, пумпи, утоваривача)једва успевамо да чујемо соп-ствене гласове. Пробијајући
се кроз "шуму" стубова и греда"израслих" из већ завршенихмасивних бетонских темељанајпре стижемо до области220 која представља "срце" бу-дуће топионице. Наравно, речје о флеш-пећи. У току је мон-тажа носеће челичне кон-
струкције за опрему и зграде(флеш-пећ, резервоар рас-хладне воде са пумпном ста-ницом, командна соба, парнасушница за сушење шарже,котао-утилизатор и електро-статички филтер).
Потом прелазимо "ули-
цу" и одлазимо у комшилук –на градилиште нове фабрикесумпорне киселине где за-тичемо исту слику. Раднициборског АТБ ФОД поставилису нову "шуму" скела за мон-тажу торњева. Овде је већ за-вршена челична конструкцијаи главна опрема на мокромелектрофилтеру, сушни, међу-апсорпциони и финални то-рањ, опрема за предгрејач.Приводи се крају постављањечеличних плаштова, а пред-стоји израда киселоотпорногозида торњева. У току је имонтажа контактног реактора,као и опреме у згради јаке ки-селине, а изводе се и радовина згради дуваљке и МЦЦ. Изземље су "никли" и темељирезервоара за складиштењесумпорне киселине. А, у непо-средној близини је ускладиш-тена опрема коју требауградити у започете објекте.
Ј. С.
На градилишту "нове топионице"
Челично срце нове топионице у Бору
Oтварање ски сезоне на Старој планини
СВИ НА СНЕГКЊАЖЕВАЦ – Стара-
планина,13. децембра, отварасвоја врата заљубљеницимау ски спортове и нетакнутуприроду. За велико отварањесезоне на Старој планини свеје спремно, а домаћини су сепобринули да за посетиоцеприпреме много интересант-них догађаја уз присуство по-знатих личности.
За ову прилику, органи-зована је бесплатна школаскијања на полигону код гон-
доле, од 10-13 часова, а из-најмљивање опреме и ски пас,у овом периоду биће јефтинијиза 50%.
Егзибиције и скоковеизводиће наши скијаши ФилипКостић и Дарко Кастратовић, ау плану је и велики број так-мичења. Посетиоци ће моћида скијају са познатима (Зека„Милионер“, Нигор, Ајс Нигру-тин), или уколико нисускијаши, да се санкају на џако-вима. Л.И.
Из општинског буџета издвојено1,92 милиона динара
СУБВЕНЦИЈЕ ЗА САМОЗАПОШЉАВАЊЕ
МАЈДАНПЕК - За по-дстицај запошљавања и реа-лизацију Локалног акционогплана запошљавања, оп-штина Мајданпек опреде-лила је у овој години 1,92милиона динара. Та средствадобила су осам лица, која сусе определила за самоза-пошљавање, и четири посло-давца, који отварају новарадна места. Могућности заотварање радних места онису пронашли у рачуновод-ственим, књиговодственим иревизорским пословима, по-реском саветовању, по-правци рачунара и опреме,производњи производа оддрвета, текстилних про-извода, намештаја, предметаод папира за личну употребу,кровних радова, осталих ос-новних органских хемикалија,таласастог папира и амба-лаже. У општини Мајданпекна посао чека 2.052 лица,међу њима половина сужене. С.В. Детаљ са Старе планине
Канцеларија за локални развојиницирала
ЕКОНОМСКИ САВЕТ ОПШТИНЕ БОЉЕВАЦ
БОЉЕВАЦ - Зарадтранспарентнијег пословања ло-калне самоуправе, Канцеларијаза локални економски развој(КЛЕР) у Бољевцу је позвалапредставнике локалне привреде11. априла 2012. на оснивачкискуп Економског савета боље-вачке општине. Ово аполитичнотело треба да буде важан гласпред Скупштином општине.
Два основна разлога заформирање Савета су енергич-нија комуникација локалних при-вредника и КЛЕР, ради стварањаприснијег односа приватног идржавног сектора, али и рад надобијању сертификата општинеса повољним пословним окруже-њем, у сарадњи са РАРИС изЗајечара.
Економски савет чинељуди из привреде, а међу њима ипредставници средњих предузећаи удружења малих предузећа.
Индивидуализам губиутакмицу у условима савременогтржишног пословања, па је одго-вор повезивање и кооперативалокалних привредника и органавласти. Важност Савета је по-себна и у томе што је традициона-лизам и даље присутан код нашихљуди, а на уштрб нових идеја у
савременом пословању. З.М.
ЕКОНОМИЈА 7БРОЈ 14
Месец дана пре рока
НЕГОТИН - Месецдана пре рока, ХЕ ''Ђердап 2''реализовала је план про-изводње за 2012. годину. Елек-тро-енергетском систему Ре-публике Србије испоручено језа 11 месеци 1,386 милијардикиловат - часова електричнеенргије, што је у односу на та-козвани динамички план вишеза безмало 11 одсто.
Овај изузетан произво-дан успех друге дунавске хид-роелектране, остварен у изу-зетно сушној години, резултатје добре погонске спремности,али и чињеници да овој елек-трани одговарају нижи и ср-едњи дотоци Дунава.
А, такви су били већимделом током ове године, штоје омогућило ХЕ ''Ђердап 2''да од 11 месеци чак деветпута надмаши месечне пла-нове производње. Само у
фебруару и септембру, збогекстремно ниских дотока Ду-нава, ХЕ ''Ђердап 2'' није испу-нила планске обавезе у пр-оизводњи електричне енер-гије, док је у преосталих деветпроизводила знатно прекоплана. Тако је само у новем-
бру месечни план надмашилаза чак 28 одсто, захваљујућипросечном дотоку Дунава од4. 300 кубика у секунди.
Упоредо са добромпроизводњом, радници ХЕ''Ђердап 2'' остварили сутоком године завидне резул-
тате у реализацији планско-превентивног одржавања про-изводне и остале пратећеопреме. Тачно по плану оба-вили су планиране ремонтечетири агрегата, те велики,шестомесечни ремонт брод-ске преводнице.
Тако, у зимски период''Ђердап 2'' улази погонски по-тпуно спремна са свих 10агрегата и добрим изгледимада до краја године произведејош најмање 120 милиона квчелектричне енергије. У прилогове прогнозе иде најава по-већања тренутно нешто нижихдотока Дунава, што ће јошвише побољшати производнерезулатате ове проточнехдидро- електране, једине уСрбији, која је, у овој, екс-тремно сушној години, испу-нила планске обавезе за 11месеци. Ч.Д.
ХЕ ' 'ЂЕРДАП 2' ' ИСПУНИЛА ПЛАНХЕ ' 'ЂЕРДАП 2' ' ИСПУНИЛА ПЛАН
БОР – Најновијаограда око старог борског копаније могла да издржи ни две
ноћи. Људи из Удружења гра-ђана „Црни врх“ завршили сује у среду (28. новембра), а упетак (тридесетог), на запре-пашћење надлежних у Сек-тору безбедности Рудникабакра Бор, осванула је саисеченом жицом на више оддесет места и без 52 (багре-мова) стуба висине 2,2 метра!Сачекале су их само рупе иумршена жица која онако бод-љикава изгледа није билазгодна ни вредна за брзо „па-ковање”. Мајстори су поново
прионули на посао и ограда одпогона Истражних радова докапија “Јаме”, укупне дужине
километар и по, “закрпљена”је. У њој су поново шест хори-зонталних и два унакрснареда бодљикаве жице на 400стубова, а докле – видећемо.
-Ми смо по законудужни да направимо запрекукако грађани и животиње неби, случајно или намерно, упа-дали у коп затворен још пре 15година и ево, по четврти пут,покушавамо да стубовима ибодљикавом жицом то напра-вимо како ваља – каже МишаСтојановић, руководилац по-
менуте службе. -Међутим, непо-зната лица униш-тавају ту ограду.Не знамо због
чега то раде, а познато је да супротеклих година, уследњеног уништења, у коп упалатри лица из оближњег на-сеља. Последњи пут је тобило дете које је само игромслучаја остало живо. Напоркоји ових дана чинимо да таконешто спречимо тешко ће уро-дити плодом зато што прекодана поставимо ограду, апреко ноћи незнанци односе-стубове. О томе смо обаве-стили СУП, Министарство зарударство, “Заштиту” и INEXIMOGARD који би морали даинтервенишу да сачувамо барто што је стављено, док се ненађе неко боље решење.
Стојановић подсећа даРудник мора да огради свакоудубљење веће од метар и понастало рударским радовима,при чему закон не прописујекако то да се учини. Послеоваквих искустава РББ ћенајвероватније предузети некемере које су му технолошкидоступне да би се направилонешто боље. Јер, овакво ре-шење очигледно трајно не до-приноси безбедном проласкупоред старог борског копа. Ниоваква ограда не кошта мало– за постављање претходне(треће по реду) утрошено је1,4 милиона динара - али се
овде, по речима нашег саго-ворника, више не ради о томеколико шта кошта, већ да сенаправи такав бедем прекокога људи не могу да пролазе,а ако то и ураде да буде са-свим јасно да су то учинили насопствену одговорност.
-Изгледа да у Србијиније могуће урадити нештошто се иначе ради у свету–каже Стојановић. - Због тогасмо почели премеравање инадам се да ћемо следеће не-деље ободом копа почетиископ рова од метар и по.Земља из тог ископа став-љала би се са стране као за-штитна “берма”, насип. Сма-трамо да ће то бити повољ-није и неће моћи да се униш-тава као до сада. На сваких 50метара ставићемо таблу упо-зорења, каквих је и овде било,али видите да сада неманиједне! Табла пуно не значи,јер неписмен човек не може даје прочита, али ваљда ће тајдубоки ров и та “берма” битидовољна препрека да неко одграђана не упадне у коп. РТБу својој концепцији и страте-гији није до сада, а неће ни на-даље да гледа колико штакошта у циљу заштите својихзапослених и грађана. По-знато је шта се на том планучини у топионици, а свиостали наши погони махом суограђени и заштићени од на-глих прилива воде и других не-жељених случајева. Љ. А.
Ограђивање борског копа
ХЕ “Ђердап2”
РУДНИК ГРАДИ, НЕКО РАЗГРАЂУЈЕРББ по четврти пут ограђује стари борски коп
БРОЈ 14ОГЛАСИ8
БРОЈ 14 РЕПОРТАЖА/ФЕЉТОН 9
НЕГОТИН - Тек јој јеседам месеци, а већ је упо-знала свет болница из којихмалтене не излази од рођења.На свет је дошла, на радостоцу Томиславу и мајци Да-нијели Савић, након шестспонтаних побачаја, али са
тешким обољењем дигестив-ног тракта. СедмомесечнаСнежана Савић из Неготина,која са родитељима живи удвадесетак квадрата, опрем-љених и оспособљених захва-љујући УНХЦР, недавно јеоперисана. Део проблема којеима је решен, али је потпунопоравак тек чека, јер кадбуде имала десет килограматежине оперисаће је још јед-ном. Од рођења је, због про-блема са дигестивним тра-ктом, на специјалном режимуисхране.
- Снежана користимлеко Aptamil Comfort 2, чијукутију, коју потроши за тридана, плаћамо 14 евра. Уз томора да поједе и три кашицебез глутена. Потребне су јој ифизикалне терапије и скупеињекције које су неопходне зањен раст. Као радник комунал-
ног предузећа, Томислав за-рађује 21.000 динара.
Општина нам је по-могла са 50.000 динара, по-мажу нам и људи који знају занашу невољу. Иако нам је деопроблема које је имала решен,па ћемо смањити трошкове
путовања и бо-равка у Београду,а до сад смо ишлидвапут недељно,остаје нам безглу-тенска исхрана, анакон друге опера-ције мораће на ду-готрајни бањскиопоравак. Савето-вали су нам дасада одведемодете у бању намакар две не-деље, али, нажа-лост, нисмо уситуацији. По-дигли смо кредитод 300.000 динараи потрошили га наисхрану и негу де-тета– прича Сне-жанина мајка Да-нијела, која је са
Косова избегла 1999. и самаозбиљно болесна са срчаним,али и проблемима са бубре-зима и штитном жлездом.
Мала Снежа, причајунам њени родитељи, упркосболести, лепо напредује и по-чиње да пружа прве кораке узпомоћ шеталице. Сан им је,кажу, да први рођендан про-слави као и остала деца.
- Сањам да једе тортуза свој први рођендан, да имасрећно и нормално детињствокао и остала деца – каже Да-нијела, која је на наговорпријатеља, на Фејсбуку покре-нула и групу „Помозимо Сне-жани да има срећно дети-њство“ на којој редовно, оба-вештава људе добре воље оСнежином напретку и напо-рима да јој обезбеде све штојој је неопходно.
С.М.Ј.
САЊАМ ДАСАЊАМ ДА
ЈЕДЕ ТОРТУЈЕДЕ ТОРТУ
Седмомесечној Снежани само за специјалну исхрану и негу потребно је месечно 50.000 динара
РАСТ И РАЗВОЈ ТУРИСТИЧКЕ ПРИВРЕДЕ У ЈУГОИСТОЧНОЈ СРБИЈИ
( 14.ДЕО )Документ под називом “Регионална стратегија развоја Тимочке
крајине за период 2011 – 2015. године, који је израдила Регионална агенцијаза развој Источне Србије (РАРИС),а који је усвојен на Скупштини РАРИС-а, 23. септембра 2010. године, између осталих области развоја, туризамапострофира као један од стратешких регионалних развојних приоритетаТимочке крајине.
По усвајању овог стратешког документа, израђен је Регионалниплан развоја у којем су дате смернице о начину реализације (кроз индика-торе, мере и активности) циљева и приоритета Регионалне стратегије раз-воја током периода важења Стратегије (2011 – 2015), а потом је дата иИНДИКАТИВНА ЛИСТА ПРОЈЕКТНИХ ИДЕЈА (1.део)
Индикативна листа пројектних идеја представља примерепројеката за реализацију сваке од приоритетних мера Регионалног планаразвоја. Ова листа треба да служи РАРИС-у и свим развојним партнеримау Тимочкој крајини као пример пројеката за имплементацију Регионалнестратегије развоја.
Како и само име каже, ова листа даје само кратке описе пројеката,примере активности, могуће носиоце пројекта и процене вредности и ниу-ком случају се не треба сматрати коначном или једином листом пројектнихидеја.
ТУРИЗАМНазив пројекта: Унапређење регионалног туристичког производа ис-точне Србије
Савремени трендови раста туризма у свету наметнули су потребуза јачањем регионалног партнерства и стварањем регионалних туристичкогпроизвода источне Србије,који би повећали квалитет понуде и повећалиброј туриста.
Циљ пројекта је унапређење економског развоја источне Србијекроз системски и плански развој и промоцију туристичке понуде
Активности:Идентификација туристичког потенцијала и истраживање марке-
тинга у источној Србији, израда студије за формирање одабраних типоварегионалних туристичких производа, израда регионалног промотивног ма-теријала, студијска путовања за туроператере и туристичке новинаре у ис-точну Србију, заједничка промоција на домаћим и иностраним сајмовиматуризма.
Назив пројекта: Стратегија развоја руралног туризма источне СрбијеРурални туризам је један од 6 праваца развоја туризма, препознат
у Стратегији пројекта економског развоја. За унапређење и развој овогоблика туризма потребно је урадити стратешки документ који би дефинисаосадашње стање и ресурсе и одредио стратешке правце развоја.
Циљ пројекта је унапређење развоја туризма у источној Србијикреирањем регионалнестратегија развоја руралног туризма
Активности:Израда дијагностике садашњег стања руралног туризма источне
Србије, израда радне верзије стратегија развоја руралног туризма источнеСрбије и јавна расправа, израда финалне верзије стратегије и њеноусвајање, промоција Стратегије развоја руралног туризма источне Србије.
Назив пројекта: Подршка инвестицијама усмереним ка развоју ту-ризма
Туристичка инфраструктура у источној Србији није ни по квалитетуни по квантитету на нивоу конкурентских туристичких дестинација. Дуга иуглавном неуспешна приватизација и недостатак инвеститора чини укупнеприлике још неповољнијим.
Циљ пројекта је унапређење туристичке понуде региона, подстица-њем и промоцијом инвестирања
Активности:Формирање базе података потенцијалних локација и инвестицио-
них пројеката у источној Србији, промоција могућности за инвестирање, ус-постављање Регионалног Туристичког Инфо - Центра и локалнихинформационих центара, успостављање додатних подстицаја за инвести-торе у туризму.
Назив пројекта: Реконструкција старих централних градских језгараЦентрална градска језгра у свим градовима источне Србије по-
требно је детаљно реконструисати и претворити у центре трговине, занат-ства, уметничке галерије и радионице.Овим би се подигла конкурентносттуристичке понуде, градови би добили нови изглед и знатно се повећалаванпансионска потрошња у туризму.
Циљ пројекта је развој туризма источне Србије реконструкцијомцентралних градских језгара.
Активности:Израда Студије ревитализације и уређења централних градских јез-
гара у циљу њиховог претварања у пешачке и шопинг зоне, занатске центре,уметничке галерије и радионице, презентација и промоција резултата сту-дије, припремање пројектно техничке документације за реконструкцију цент-ралних градских језгара.(наставак у следећем броју) Приредио: Бора Станковић
ПРОДАЈЕМ!!!
Апартмане на Борском језеру у сивој фази од36m2 до 49m2 - цена 400 еура/m2
Плачеве на Борском језеру са комплетном инфра-
структуром (струја,вода,пут,канализација) цена 1000 еура/m2
Телефон: 064/ 14 06 986
Мала Снежа са оцем
ХРОНИКА10 БРОЈ 14
Несвакидашња саобраћајна несрећа у Бору
МАЛОЛЕТНИК ПРЕГАЗИО МАЈКУ И ЋЕРКЕМАЛОЛЕТНИК ПРЕГАЗИО МАЈКУ И ЋЕРКЕБОР – Возећи великом
брзином ''голф пет'', малолет-ник, стар тек 17 година, про-клизао је и изгубио је контролунад аутом у борској УлициКраља Петра, попео се на тро-тоар и покосио мајку, стару 33,и њене две ћерке од шест, од-носно седам година!
Малолетник, који, какосазнајемо, има пробну доз-волу за управљање моторнимвозилом, је ''голфом'', крећућисе великом брзином, покушаода се, са паркинга, укључи углавну саобраћајну траку. Укривини је, међутим, прокли-зао и изгубио контролу надаутом. Због немогућности дана време укочи, попео се ко-лима на тротоар и налетео намајку и њене ћерке.
Након инцидента, ма-лолетник је, не сачекавши до-лазак полиције, померио ''го-лф'' са места где се десила не-срећа и препаркирао се напаркинг са кога је излетео натротоар.
-Видео сам ауто какосе, великом брзином, креће
паркингом, као и тренутаккада излеће на тротоар – ис-причао нам је очевидац дога-ђаја, који није желео да мупомињемо име. – Покушао једа укочи, али није успео већ јеналетео на жену, која је во-дила две девојчице.
Наш саговорник кажеда је, потом, чуо врисак ивидео жену и децу како лежена тротоару.
- Одмах сам позваоХитну помоћ и полицију, којису, убрзо, стигли на лице ме-ста. Жена и девојчице суодмах убачене у санитетсковозило и превежене у Општуболницу – додаје очевидац.
На место несрећеубрзо је стигао и отац повре-ђених девојчица. Шокиран,једва је успео да изговори:
- Супруга је пошла дастарију ћерку одведе у школу,а да млађу, потом, остави у вр-тићу – испричао нам је отацповређених девојчица. – Оста-вила је ауто на паркингу и кре-нула тротоаром ка школи. Утом моменту на њих је нале-
тео дечак, који је возио ''голфпет''.
Наш саговорник кажеда је његова супруга, срећом,на време приметила ауто којије ишао ка њима. Успела је,додаје, да одгурне децу и такоизбегне теже последице. Ма-јка, коју смо затекли у борскојболници, била је, благо рече-но, шокирана. Није могла нида проговори од страха и стр-еса.
-Мајка и њене двећерке су примљене на Оде-љење тријаже Здравственогцентра Бор – казао нам је дрГоран Јоксимовић, хирург уборској болници. - Мајка и ста-рија девојчица су прошле, пра-вим чудом, само са лакшимозледама у виду огуљотина,док је млађој девојчици по-ломљена лева потколеница.
Е. Т.
Инцидент у центру Неготина
ВИТЛАЛА ПИШТОЉЕМ,НАПАЛА ПОЛИЦАЈКУНЕГО-
ТИН – Наочиглед бро-јних грађана,у строгом це-нтру Неготи-на, испред Ко-мерци јалнебанке, на пе-шачком пре-лазу, свој ау-томобил је,прошле не-деље, зауставила Ђ.С. Одвр-нула је музику у колима додаске, отворила прозор и крозњега истурила руку са пишто-љем, за који се испоставилода је пластичан. Витлала јењиме и вриштала на пролаз-нике да ће пуцати.
Готово у истом тре-нутку на лице места је стиглаи полицијска патрола. Изслужбеног аутомобила ка „ве-селој“ воѕажици упутила сеприпадница Полицијске ста-нице Неготин, али је Ђ.С,видно изнервирана тиме по-чела да се вербално обрачу-
нава са поли-цајком.
- Изашлаје из аутомо-била и почелада се распр-авља са поли-цајком и у је-дном тренуткучак насрнула нању оборивши јена коловоз, азатим се на путу
нашла и нападачица. Док сусе обе жене кошкале, поли-цајци су једва савладали из-гредницу, ставили јој лисице ипривели – причају очевици.
Ђ.С. је одведена у Хи-тну службу неготинског Здрав-ственог центра. Осумњиченаје за ометање службеног лицау обављању дужно- сти, као иза непрописно заустављање.У полицији су потврдили да супрема изгр- едници приме-нили „захвате како би је до-вели у одређени положај ивезали лисицама“.
С.М.Ј.
Место удеса
Кривична пријава против Г.М.због злостављања
МРЦВАРИО ДРВОСЕЧУМРЦВАРИО ДРВОСЕЧУЗБОГ 100 ЕВРАЗБОГ 100 ЕВРА
СОКОБАЊА – Против Г.М.(46), из сокобањског села Шарбано-вац, полиција је поднела кривичнупријаву због злостављања и мучењајер је свог комшију М.М.(56),најблаже речено, малтретирао као умафијашким филмовима.
Драма је почела када јеМ.М. отишао у кућу Г.М.и тражио даму овај плати 100 евра, које му је ду-говао због сече дрва. Али, уместо дасе лати новчаника, Г.М је скочио нанесрећног дрвосечу и кренуо да габије свом снагом. Несрећни човекједва је успео да се отргне одразјареног злостављача.
Неколико сати касније свесе поновило, али је сценарио биомного гори. М.М. се враћао кући изСокобање, а Г.М. је кренуо ка градуколима, па су се, поново, сусрели.Тује настала права драма. Г.М. је за-уставио кола, изашао и опет почео датуче несрећног човека.
Оборио га је на земљу, шу-тирао, а затим му везао руке и ногелепљивом траком. Тако везаног га једовукао до кола и поставио на се-диште сувозача. Он је сео за волан икренуо ка Сокобањи. Успут је везаногдрвосечу пљувао, ударао, вређао.
Када му је то досадило, Г.М.је свог ''сувозача'' избацио у јаракпоред пута, где су га, везаног и пре-бијеног, пронашли случајни пролаз-ници, који су о свему обавестили
полицију. Е.Т.
У Доњем Милановцу
ОПЉАЧКАНАОПЉАЧКАНА
ЗЛАТАРАЗЛАТАРАДОЊИ МИЛАНОВАЦ
– Непознати починилац опљачкао језлатару ''Дукат'' у Доњем Мила-новцу, одакле је украо накит вреданготово 3,5 милиона динара.
По досадашњим сазна-њима, лопов је, прво, обио улазнаврата златаре, која се налази усклопу приватне куће. Након тога, састола је узео кључ од куће, отвориоулазна врата и са полице узео кључод сефа у коме се налазио накит.
Лопов се, потом, вратио узлатару, откључао сеф и из његаоднео већу количину накита. За по-чиниоцима се трага. Е.Т.
Кривична пријава против поштара
УКРАО ДВА УКРАО ДВА
МИЛИОНА?МИЛИОНА?ЗАЈЕЧАР - Против Заје-
чарца В.Б.(33), техничара за шал-терске послове овдашње поште,полиција је поднела кривичнупријаву због злоупотребе службеногположаја. Он се сумњичи да је фал-сификовао потпис мештанке О.Б.,отишао у београдску Пошту, и сањеног рачуна подигао 1.469.889 ди-нара. Полиција је против њега под-нела кривичну пријаву и због пр-еваре јер је својим колегама у вишенаврата доносио потписане налогеза исплату, такође фалсификујућипотпис мештанке О.Б. На овај начинузео је, сумња се, укупно око650.000 динара. Е.Т.
Место инцидента
ХРОНИКАБРОЈ 14 11
КЛАДОВО - Виши суд уНеготину осудио је, у понов-љеном поступку, АлександраВ. (62), из Давидовца код Кла-дова, јер је из безобзирнеосвете, с неколико ударацамотиком у потиљак, крајем но-вембра прошле године убиокомшију Богосава Јовановића(75), с којим је био у дугого-дишњој завади.
Сурови злочин у Дави-довцу крајем новембра 2011.остаће, у аналима црне хро-нике, упамћен не само по без-обзирности убице који је узаседи сачекао старца да биму мучки, с више удараца мо-тиком у потиљак, готово смр-скао главу, након чега га је
угушио пластичном кесом, већи по намери убице да крађомтела жртве покуша да прикрије
већ откривен злочин. Када је тело старца на-
ђено, он је поред полиције која
је била на лицу места украотело, пренео га до оближњегвинограда и прекрио лишћем,земљом и шутом. АлександарВ. је те ноћи два пута селиожртву - најпе с врха брда, гдега је убио, до места у жбуњу,где га је породица нашла, апотом и до оближњег вино-града.
Мотив овог убиства јеспор око међе који је пре два-десетак година решен у користжртве. Александар В. је,најпре, био осуђен на 14 го-дина робије, али му је, у по-новљеном поступку, та пре-суда повећана за још годинудана.
С.М.Ј.
УБИЦИ 15 ГОДИНА РОБИЈЕУБИЦИ 15 ГОДИНА РОБИЈЕЗбог суровог злочина над комшијом
Место убиства Богосава Јовановића
БОЉЕВАЦ - Д.С. (21),из зајечарског села Лубница,возећи трактор ''зетор'', поддејством алкохола од 1,25промила, изгубио је контролунад возилом и усмртио своју
мајку М.С. (40). Трагедија седесила у бољевачком селуОснић.
До саобраћајне незгодеје дошло на тај начин што сеД.С. трактором, којим је вукао
приколицу, на коме се на бра-нику превозила његова мајкаМ.С. без возачке дозволе ипод дејством алкохола у кон-цетрацији од 1,25 промила,кретао земљаним путем.
У једном тренутку, изгу-био је контролу над возилом.Десним предњим пнеумати-ком ударио је у бедем поредпута, након чега се тракторпреврнуо. М.С. је пала наземљу, а возило је пало прекоње и пригњечило је!
Од задобијених по-вреда М.С. је издахнула налицу места. Увиђај на лицуместа обавили су службенициПолицијске станице у Бо-љевцу, а истражни судија на-ложио је обдукцију теланесрећне жене. E. Т.
ПИЈАНИ СИН ПРЕГАЗИО МАЈКУПИЈАНИ СИН ПРЕГАЗИО МАЈКУТрагедија у бољевачком селу Оснић Након покушаја пљачке мењачнице
РАДНИЦА ''УХАПСИЛА''
ЛОПОВАНЕГОТИН – Саша С.
(43) из Неготина ухапшен је затошто је покушао да опљачка ме-њачницу у центру града. Он јемаскиран и са пиштољем, упао умењачницу и уз употребу силепокушао да је опљачка. Неоче-кивано, радница је пружилаотпор, а у трку за маскиранимразбојником, који је покушао дапобегне, дали су се и грађаникоји су се затекли у близини. За-хваљу-јући њима је и ухапшен.Полиција је против Саше С. по-днела кривичну пријаву теретећига за кривично дело разбо-јништва у покушају.
С.М.Ј.
ТУКАО СУПРУГУ ДО СМРТИТУКАО СУПРУГУ ДО СМРТИВељко Живадиновић осуђен на 18 година робије
БОР - Апелациони суду Београду правоснажно јеосудио на 18 година затвораВељка Живадиновића (33), изБора, који је до смрти прету-као своју невенчану супругуЉерку Ковачевић (38) у мају2011. године, објављено је насајту тог суда.
Одбивши жалбе тужи-лаштва и одбране, Апела-циони суд је потврдиопрвостепену пресуду Вишегсуда у Зајечару и Живадино-вића осудио због кривичногдела тешко убиство.Живадиновић је у току ноћиизмеђу 27. и 28. маја 2011. го-
дине у стану у Бору, у стањусмањене урачунљивости, сво-ју невенчану супругу пребиопесницама од чега је задобилатешке повреде главе од којих
је преминула.Након злочина побегао
је са лица места са њиховомшеснаестомесечном ћерком, аполиција га је пронашла неко-лико сати касније. Е.Т.
Вељко Живадиновић Љерка Ковачевић
У сокобањској Блендији
ИЗГОРЕОСТАРАЦ
СОКОБАЊА – Р.Ж.(83), из сокобањског селаБлендија, изгорео је у својојкући у том месту. Како јеустановљено, до пожара једошло услед исијавања то-плоте са кварцне грејалицена запаљиви материјал кре-вета, услед кога је и дошлодо угушења несрећног чо-века.
E.Т.
ВЕСТИ/ОГЛАС12 БРОЈ 14
НАДЛЕЖНИ ЛОПОВИМА НУДЕ РЕКЕТНАДЛЕЖНИ ЛОПОВИМА НУДЕ РЕКЕТУ Зајечару крађа шахти и одводних решетака подигла чаршију на масовну ха јку
ЗАЈЕЧАР – Крађашахти и гвоздених сливникаима скоро у сваком граду, алиу Зајечару је то достигло врху-нац. Радиша Николић, дирек-тор овдашњег ‘’Водовода’’,каже да нема дана да неко непријави њихов нестанак. У ак-цију на крадљивце се дала икомунална и ‘‘обична’’ поли-ција, неколико радника ‘’Водо-вода’’ је глумило приватнедетективе по локалним стова-риштима, возачи успореновозе не би ли ухватили лоповена делу и ‘’набили им главу урупу од сливника’’, а директорНиколић би радије крадљив-цима плаћао ‘’рекет’’ да сеокану ове гвожђурије, јер би тофирму мање коштало.
- До сада имамо еви-дентирано око 130 крађа.Нема улице која је поштеђена.Краде се и на магистралнимводоводима. Ове године при-чињена нам је штета од око300 хиљада динара. Једнауградња сливника нас коштаод 4.000 динара па навише.Јефтиније би нас коштало дазнамо ко су лопови, па да имплаћамо месечно да не краду.Срећа да до сада нико није на-страдао – каже Николић.
Слали су, каже он, исвоје раднике на стовариштада ‘’као нешто траже’’, не били случајно угледали који
сливник. Али – ништа!-Чим нам мештани јаве
за крађу, одмах у рупу став-љамо грану, летву, даску,гуму… Само да неко неупадне. До сада смо заменилина стотине шахти и сливника –каже нам директор Николић.Власници стоваришта накојима се врши откуп гвожђатврде да им нико није нудионити шахте, нити сливнике.- Нисмо имали случај да некопонуди украдену робу, мождазато што тражимо личне картеприликом откупа. Долазила јеи полиција, питали су исто штои ви сада – каже нам Саша Ко-
стреш, шеф пословне једи-нице зајечарске фирме ‘’Иноссинма’’.
По речима директораНиколића, један сливник јетежак од 10 до 15 килограма,док шахте достижу тежину идо 40 килограма. Како нам јерекао Саша Костреш, откупнацена гвожђа је 21,5 динара закилограм, и то одмах, на руке.
Што се возача тиче,они су најогорченији јер је не-бројено њих предњом гумомзавршило у рупи. Некима суотпале фелне, некима ош-тећени браници, али је шок однаглог заустављања возила,
ипак, најгори.- Срећа да су сливници
углавном на раскрсници, пасам возио споро. Испрепадаосам се када ми је предњи левиточак завршио у рупи. Ма,када би у’ватили те лопове, пада их добро излемају, да севише никад не сете… – каже,уз предлог решења за казнукрадљивцима, мештанин Зор-ан Станојевић.
Како сазнајемо од над-лежних, до сада је кривичнепријаве за ову врсту крађе до-било седморо мештана и про-цес је у току.
С.Б.