С И Л О В А ОД Е Ч А К А !

Пресуда Дејану Анђелковићу због грозног злочина

СТРАНА 11

Иван Јоковић, председник Скупштине града Зајечара

ВЕЋИНА ВЕЋИНА

И ДАЉЕ И ДАЉЕ

СТАБИЛНАСТАБИЛНАСТРАНА 2

****БРОЈ 13 30.11.2012.****ЦЕНА 50 ДИНАРА****www.timocke.rs****ISSN 2217-9933

Н Е Д Е Љ Н И К Т И М О Ч К Е К Р А Ј И Н Е

КЊИГА УТИСАКА ПУНА ХВАЛЕКЊИГА УТИСАКА ПУНА ХВАЛЕ

СТРАНА 7

„Кафић“ у борској „Јами“ посетило хиљаду људи из земље и иностранства

Нова већина у Сокобањи

МИЛОЈКОВИЋ МИЛОЈКОВИЋ УМЕСТО УМЕСТО ЛУКИЋАЛУКИЋА

СТРАНА 3

Признање за Неготинку дрГордану Поповић

ЖЕНА КОЈАИНСПИРИШЕ

ЕВРОПУСТРАНА 4

Оснивач и издавач: “ММ БОНЕД” ДОО Бор, ул. 9.бригаде 6/26Директор Љубиша Маринковић

Главни и одговорни уредник Дејана СтојановићРедакција и маркетинг служба улица Ђ. Ђаковића 1

Телефони: 030/458-630 и 064/163-84-96

Техничка прирема и штампа “Графомед-траде” Бор,

e-mail timocke@gmail.comwww.timocke.rs

АКТУЕЛНО2 БРОЈ 13

Градска скупштина Зајечара одложена због недостатка кворума, власт не брине

ВЕЋИНА И ДАЉЕ СТАБИЛНАВЕЋИНА И ДАЉЕ СТАБИЛНАЗАЈЕЧАР - Због недо-

статка кворума Градска скуп-штина, која је била заказаназа уторак, одложена је за на-редну недељу. Ово скупштин-ско заседање је, како јеизјавио Иван Јоковић, пред-седник Скупштине градаЗајечара, пратило више не-пријатних дешавања.

- Скупштина је одло-жена, јер се на седници нијепојавио Андрија Милошевић, очијој оставци на место одбор-ника је скупштина требало даодлучује - рекао је Јоковић.-Од стране одборника опози-ције, који су остали у ходникуи нису хтели да присуствујуседници, још два одборника сузадржана да не уђу у салу.Конкретно, Дејан Здравковић,Дејан Крстић и Саша Мирко-вић нису пустили ДрагославаАврамовића и Зорана Анд-рејића да уђу у салу, већ су ихвукли и спречили их у томе.Јоковић је рекао да опозиција,

виртуелно, путем једног елек-тронског медија, већ неколикомесеци обмањује јавност какоима довољан број потписа засмену актуелне градске вла-сти. Али, тај захтев не подносезванично скупштини, како биодборници о томе расправ-љали.

- Посредством „Бест“телевизије јавност се свако-

дневно обмањује како је град-ска власт управо пала и тоувек у маниру телевизијскеемисије „Немогућа мисија“, урежији Саше Мирковића -рекао је Јоковић. - Тако је

одмах након одлагања сед-нице изрежиран и мој наводнинапад на новинарку и главну иодговорну уредницу „Бест“ те-левизије, Слађану Томић.Једина истина је да никаквогнапада није било, нити ба-цања микрофона. Новинаркаје у холу градске скупштинеобигравала око мене час лево,час десно, буквално ме јурећи

микрофоном због чега се у јед-ном моменту кабл микрофонаобмотао око мојих ногу и јасам, пружајући корак, нехо-тице повукао кабл и истргаомикрофон из руку госпођицеТомић. То могу да посведоче ибројни новинари који су такођебили у холу и видели шта седесило. Уосталом, да микро-фон није бачен, како је тогоспђица Томић саопштилајавности, види се и на њихо-вом измонтираном, исеченоми „надуваном“ снимку.

Јоковић је саопштењеУдружења новинара Србије,поводом овог инцидента, оце-нио као неприхватљиво, а по-нашање новинарке СлађанеТомић, као срамно, непрофе-сионално и понижавајуће зановинарску професију.

- У сваком случају про-тив госпођице Томић ћу под-нети кривичну пријаву, јер мије пласирањем оваквих лажи ујавности нанела велику штету,а више пута изманипулисанојјавности ударила још једансраман шамар - категоричан јеЈоковић.

Он је још рекао данеће да се извини госпођиициТомић за наводни напад, јер,како је рекао, никаквог нападаи није било. Говорећи о

враћању мандата др АндријеМилошевића, Јоковић је рекаода је Милошевић то планираои раније, пре него је, наводно,ставио потпис на захтев засмену власти.

- Др Андрија Милоше-вић је тај потпис ставио у по-подневним сатима у кафани увеселом расположењу - рекаоје Јоковић. – Др Милошевић јешаљивџија и, вероватно, сенашалио са господом из опо-зиције. Након тога је одмахујутру дошао и поднео захтевза враћање мандата у писме-ној форми, оверен у суду. Од-говорно тврдим, да је папиркоји су показивали са сакуп-љеним потписима, фалсифи-кат. Испод потписа АндрејеМилошевића налази се и по-тпис непостојећег, измишље-ног одборника.

Како је још рекао Јоко-вић, упоредо са бројним махи-нацијама, обманама и лажи-ма, опозиција је покушала даповеде преговоре за форми-рање велике скупштинскевећине.

- Пре почетка седнице,естрадни менаџер, Саша Мир-ковић, је у мом кабинету, уприсуству још троје људи, по-кушао да поведе преговоре оформирању нове, велике скуп-штинске већине - рекао јеЈоковић. - О томе је разгова-рано и после одлагања сед-нице и ми смо били катего-рични да не прихватамо таквувећину. У присуству једне по-знате личности, господин Мир-ковић је пре неког временатражио да се помири са Бош-ком Ничићем.

Председник Градскескупштине Иван Јоковић је на-гласио да о смени властиможе да се говори само уко-лико на адресу скупштинестигне званичан захтев са по-требним бројем потписа од-борника. Све остало се можесматрати само манипулацијомјавности и стварањем непо-требних тензија.

С.К.

Слађана Томић, главни и одговорни уредник ТВ “Бест”, инсценирала инцидент. Саша Мирковић тражио по-мирење са Бошком Ничићем и формирање велике коалиције. Одборници опозиције спречавали друге одборнике да ууђу у скупштинску салу

Стефан Занков - Власт је палаСтефан Занков,председник Окружног одбора СНС,

тврди да се у уторак десио неуспели покушај власти да одржиседницу Градске скупштине и да власт више није у стању даобезбеди скупштинску већину.

- Ова дешавања недвосмислено показују да је властпала - рекао је Занков. - Андрија Милошевић, који се нијепојавио на скупштини, је потписао захтев за смену актуелненеспособне и штетне власти и сада очекујемо да пре наредногзаседања повуче оставку и заједно наставимо започети посао.

Занков каж, да је власт показала изразиту нервозу и даје та нервоза узроковала и инцидент са новинарком “Бест” те-левизије, Слађаном Томић.

- Господин Јоковић је излазећи нервозан из скупштин-ске сале налетео на кабл микрофона “Бест” телевизије -објашњава Занков. - Нервозно је повукао кабл да би прошаои тако истргао микрофон, који је потом бацио на супротнустрану. Микрофон је оборио фасциклу, која је била у мојим ру-кама и која је због тога пала на под, што се на снимку и види.

Иван Јоковић показује спорни снимак

БРОЈ 13 3ПОЛИТИКА

Одржана 23. седница Скупштине општине Неготин

У С В О Ј Е Н Р Е Б А Л А Н С Б У Џ Е Т АУ С В О Ј Е Н Р Е Б А Л А Н С Б У Џ Е Т АНЕГОТИН – Буџет оп-

штине Неготин, планиран на1,24 милијарди динара, надругом ребалансу буџета заову годину, усвојеном на23.седници Скупштине оп-штине Неготин, повећан је за18 милиона динара. Израдаребаланса буџета, објаснио јеДимитрије Петровић, шефОдељења за буџет, финансијеи локалну пореску админист-рацију, била је неопходна, из-међу осталог и зато што су, поупутству републичке владе,поједине позиције у буџету за2013. морале да остану нанивоу овогодишњих.

- Циљ израде реба-ланса буџета је био, пре свега,прерасподела између датихпозиција и одређених апро-пријација, а на позицијама гдеје било неопходно одобра-вање додатних средстава –рекао је Петровић, наводећида су средства за субвенцијепољопривреди повећана за 15

милиона, јавним предузећимаза 10 милиона, за улагања умесне заједнице 10,3 ми-лиона, а средства резерве за5,9 милиона динара.

Због измене закона офинансирању локалне само-управе, чијим је изменама идопунама, укинут одређениброј локалних комуналнихтакси, прилив по том основусмањен је за око 25 милионадинара. Зато је Министарствуфинансија из Неготина упућензахтев за давање сагласностина повећање фирмарина завелика привредна друштвакоја послују у општини. У ло-калној самоуправи очекујувеће приходе од пореза на за-раде и на имовину, од продаје

добара и услуге, као и капи-талних трансфера од мини-

старстава.Одборници Скупштине

општине Неготин усвојили су истратегију одрживог развојаопштине Неготин за период од2012. до 2021.године, го-дишњи програм заштите, уре-ђења и коришћења пољо-

привредног земљишта оп-штине Неготин за 2012. го-дину, као и одлуку оодређивању надлежног органаза спровођење поступка да-вања у закуп пољопривредногземљишта у државној својини.Разматран је и усвојен и из-вештај о штетама које је сушананела пољопривреди токомове године, као и ревизија кон-солидованих финансијских из-вештаја за 2011. годину,извештај о извршењу одлуке обуџету општине Неготин за пе-риод јануар–јун 2012, одлука оизменама и допунама одлукео локалним комуналним так-сама на територији општине

Неготин, као и решење о из-мени решења о образовањуШтаба за ванредне ситуацијеза територију општине Него-тин. Нове чланове Управногодбора добило је неколикоустанова и школа на терито-рији општине. С.М.Ј.

Са седнице Скупштине општине Неготин

Нова већина у Сокобањи

М И Л О Ј К О В И Ћ М И Л О Ј К О В И Ћ

У М Е С Т О У М Е С Т О

Л У К И Ћ АЛ У К И Ћ АСОКОБАЊА – Уместо Ди-

митрија Лукића (ДС), који је започеотрећи мандат на челу СО Соко-бања, нови председник те општинебиће Владан Милојковић (СНС),сазнају ''Тимочке''. За новог заме-ника председника општине Соко-бања, уместо демократе БобанаИлића, ''виђен'' је Милиша Динић, изГГ ''Србија на истоку''.

По нашим информацијама,на седници СО Сокобања, која је за-казана за 4. децембар, доћи ће допромене власти, тако да ће у локал-ном парламенту, који има 30 пред-ставника, нову скупштинску већинучинити по седам представника СНСи коалиције окупљене око СПС, каои четири одборника ГГ ''Србија наистоку''. У опозицији ће бити 13представника ДС.

Ново Општинско веће чи-ниће по четири члана СНС и коали-ције око СПС, док су три местарезервисана за ГГ ''Србија на ис-току''. Т.Т.

ОдборнициДр Драгиша Благојевић и Петар Хаџимилић са изборне

листе СПС-ПУПС-ЈС нови су одборници локалног парламента,уместо досадашњих, мр Милана Уруковића и ДрагољубаЂорђевића, који су недавно именовани на функцију председ-ника и заменика председника општине Неготин. Срђан Попа-дић из одборничке групе „За Европски Неготин“ у наредномпериоду представљаће одборничку групу „УРС-Влашка демо-кратска странка“, која сада има шест мандата.

Скупље грејањеГрејање у Неготину од

1. децембра биће скупље за15 до 17 одсто. Нова цена појединици грејне површине задомаћинства, са ПДВ-ом, из-носи 106, 62 динара, а запривреду и установе 316,87динара.

Седница Општинског већа Бора

Д И Р Е К Ц И Ј А Н А Т А П Е Т УД И Р Е К Ц И Ј А Н А Т А П Е Т УБОР - Чланови Оп-

штинског већа усвојили су чет-врти ребаланс буџета за овугодину, као и предлог одлуке ооснивању буџетског фонда запопулациону политику. Садневног реда повучени супредлози решења о разре-шењу в.д. директора и имено-вању руководиоца ЈП„Дирекција за изградњу Бора“и ЈКП „Водовод“, НебојшеЈаношевића и Славише Фриш-ковића.

-Надлежни у Дирекцијиза изградњу Бора не радедобро свој посао и, управо изтог разлога, ребалансом бу-џета је предвиђено 35 ми-лиона динара, како би одмахрасписали јавну набавку ве-лике вредности и на пролећемогли да кренемо са радо-вима – оштар је био НебојшаВиденовић, председник оп-

штине Бор. - Када сам преузеоруковођење Општином, Ди-рекција за изградњу је била удуговима и од 111 милиона ди-нара. Марљивим радом ус-пели смо да консолидујемоово предузеће, које сада ни-коме не дугује. Али, садашњии претходни директори те оп-штинске фирме ништа нисуурадили да унапреде рад,како у техничком, тако и у ор-ганизационом смислу.

Мирко Ђурић, чланВећа задужен за развој при-ватног предузетништва иста-као је да предлог одлуке оизменама одлуке о суфинан-сирању потреба и интересаграђана у области спорта у оп-штини Бор није функциона-лан.

-Сматрам да финанси-рање удружења грађана изобласти спорта није могуће на

најквалитетнији начин финан-сирати само на основу једногконкурса у току године. Спорт-ски клубови и удружења ћетако доћи у неравноправан по-ложај, јер поједини неће моћида добију новац из буџета -тврди Ђурић.

Усвојени су и предлозирешења о давању сагласностина одлуку о утврђивању ценауслуга ЈП „Борски туристичкицентар“ и ЈКП „Топлана“. Бор-ски туристички центар се об-ратио са захтевом за пове-ћање цене за услуге кориш-ћења ски паса са 100 на 300динара с обзиром да је за овусезону оспособљена и жича-ра. Предвиђена је и цена услу-ге издавања хангара на бор-ском аеродрому у висини одседам хиљада динара месе-чно.

Д.С.

4 БРОЈ 13

ШТЕДЊА НА ШТЕТУ ПАЦИЈЕНАТАШТЕДЊА НА ШТЕТУ ПАЦИЈЕНАТАДом здравља Мајданпек без довољно лекара

МАЈДАНПЕК - Мајдан-печани се последњих данажале да им је пуно чекања по-требно да би дошли до своглекара. Да су проблеми свеозбиљнији признају и у Домуздравља „Др Верољуб Цакић“,а решење виде у разумевањуресорног министарства иФонда здравства за специ-фичности ове средине.

Недовољан број ле-кара за разуђену и слабо на-сељену средину попутмајданпечке, проблем је чијерешавање се већ месециматражи. Дом здравља, који сепочетком године могао похва-лити да са 152 запослена,нема вишка радника. Сада,када је одређени број отишаоу пензију или иностранство,има мање лекара него што јепотребно за нормално функ-ционисање. Последице сувидљиве - дуга чекања испредординација лекара, гужве иоправдано незадовољство па-цијената.

Пацијенти су с правомнезадовољни, а ми немоћни

да проблем решимо, јер намсе једноставно не одобравапријем радника на места онихкоји су напустили установу ито како лекара, бабица, воз-ача, па и чистачица, што на-равно доводи у питањефункционисање бројнихслужби, али и институцијапопут изабраног лекара - кажедр Драган Фудуловић, дирек-тор Дома здравља, и наводипосебно тешку ситуацију у

Доњем Милановцу где су иза-брани лекари ангажовани зарад у смени, због чега па-цијенти имају мање могућно-сти да до њих дођу. Гужве суогромне, а понекад ни двадана чекања нису довољна даби се до изабраног лекарастигло.

Тражећи решење, умајданпечком Дому здравља„Др Верољуб Цакић“ одлучилису да у сарадњи са локалном

самоуправом сачине елабораткоји ће указати на оправда-ност захтева да се упражњенарадна места попуне. Јер, ста-новништво је старије, међуњима је велики број хроничнихболесника и лица оболелих одмалигнитета, којима је лекар-ска помоћ чешће потребна, алечење скупо. Само у ДоњемМилановцу, који у Здравстве-ној станици има три изабраналекара, је 5.600 картона ло-калног становништва.

Подаци говоре, да туу једном делу године борави ивелики број викендаша, да сегодишње у хотелу и приватномсмештају оствари још 100 хи-љада ноћења туриста, да је утранзиту на десетине хиљадабициклиста, гостију са кру-зера, а најближа терцијалназдравствена установа на уда-љености од преко 50 киломе-тара. Све те разлоге надлежниморају имати у виду како би иљудима који живе уз границуомогућили несметано оства-ривање примарне здрав-ствене заштите. С.В.

ДРУШТВО

Ред у Дому здравља Мајданпек

Признање за Неготинку др Гордану Поповић

НЕГОТИН - На кален-дару Института Европскеуније за једнакост полова(ЕИГЕ) и њиховој web страни,као једна од 12 жена која ин-спиришу Европу, наћи ће се иНеготинка др Гордана Попо-вић, професор на Електротех-ничком факултету у Бечу иизасланик Аустрије у савету занауку и истраживање Ев-ропске комисије у Бриселу.Сваки од месеца у 2013. го-дини красиће, по замислиЕИГЕ, поред др Поповић, још11 дама „које инспиришу Ев-ропу“ из света науке, политикеи економије.

- Мене инспирише мојамајка, јер увек стремим да до-стигнем њен ниво што се љу-бави према нама тиче, али ихуманитарног рада и интере-совања за уметност и музику -кратко је прокоментарисалавест да је једна од 12 женакоје инспиришу Европу, дрГордана Поповић.Ова научница и експерт у Ди-ректорату за науку Европске

комисије, овегодине на-грађена јетитулом по-часне гра-ђанке Не-готина, која јој је додељеназбог изузет-ног до-

приноса развоју општинеНеготин и изградњи хуманиходноса међу људима. За ван-серијске резултате које је

о с т в а р и л ауправо у обла-сти науке и тех-нологије, др Го-рдана Попо-вић, гостујућипрофесор наУниверзитетуМалта и пре-давач шва-јцарске ор-ганизације замиктотехникуна универзи-тетима у Ба-р с е л о н и ,Ц и р и х у ,М и н х е н у ,Ж е н е в и ,Лијежу и Да-р м с та д т у,добила јеове годинеи аустри-јску МиА

награду, којасе додељује женама које нисурођене Аустријанке, а посебносу задужиле ову земљу.

С.М.Ј.

У општини Kладово зимскеслужбе спремне за снег

ПУТЕВИ

ЋЕ БИТИ

ПРОХОДНИ КЛАДОВО - У општини

Кладово ступио на снагу План зим-ског одржавања локалних и нека-тегорисаних путева.Зимске службедо 31. марта 2013. године водићебригу о 226 километара саобра-ћајница чија је проходност у над-лежности локалне самоуправе.Дирекција за планирање и из-градњу потписала је уговоре.

Са осам извођача који ћедо 31. марта 2013. године бринутио проходности 226 километара оп-штинских путева и улица у насе-љеним местима. Снег са саобр-аћајница и тротоара у граду чи-стиће радници и механизација Јав-ног предузећа "Комуналац " и"Ђердап-услуга". Зимске службе утом граду на залихама имају 12тона индустријске соли и довољнеколичине ризле. Како се очекујерегионалне путеве Р-250 крозДоњи Кључ и Р -104 од Старе БрзеПаланке до села Мироч, укупнедужине око 50 километара , који суу међувремену прешли у надлеж-ност локалне самоуправе,одржа-ваће радници зимске службе заодржавање са пункта у Караташу учијој је надлежности државни путпрвог реда Б-14,према Неготинуодносно Доњем Милановцу. Пу-тари тврде да ће све саобра-ћајнице бити проходне и да их снегнеће изненадити. М.Р.

ИНСПИРИШЕЕВРОПУ

5ОГЛАСИБРОЈ 13

6 ЕКОНОМИЈА БРОЈ 13

ПРВА РУДА СА „АНДЕНЗИТСКОГ ПРСТА“МАЈДАНПЕК - Са „Ан-

дензитског прста“, једног одтри активна радилишта у Руд-нику бакра Мајданпек, добравест стигла је крајем прошленедеље. На етажи 470 иско-пане су прве веће количинеруде. У Флотацији, где је пре-рађено првих 20 хиљада тонаруде, потврђено је да је у пи-тању добра руда са солиднимрезултатима у погледу садр-жаја и искоришћења.

- Реч је о пријатном из-ненађењу за све нас, јер смојош далеко од 380. етажеодакле очекујемо прве већеколичине руде. На 470. етажизнатно пре рока дошли смо доруде са садржајем већим од0,33 одсто – каже БраниславТомић, управник копа „Јужниревир“ у Руднику бакраМајданпек, и истиче да је тоохрабрење и мотив да се бржескине јаловина и што престигне до већих количина рудена нижим етажама. - Појава

руде на овим етажама нас по-себно радује и уверава да смона добром путу.

Руда већ у овој фазиоткривања лежишта је по-тврда исправности геолошкихпредвиђања и истражних ра-дова на „Андензитском прсту“,радилишту које посебан значај

има у фази преусмеравањапроизводње РБМ са „Север-ног“ на „Јужни ревир“. Радови,додуше, касне због измеш-тања магистралног пута и да-лековода и обезбеђења помо-ћне механизације, али ипакнапредују.

У Флотацији РБМ-а од

Дејана Вагнера добијамо по-тврду да је руда са „Андензит-ског прста“ флотабилна сасолидним резултатима у по-гледу садржаја и искориш-ћења.

- Проценат искори-шћења је око 84 одсто, квали-тет 15-16 процената, садржајоксидног бакра у границамаподношљивог, а количина одоко 20.000 тона у зони старихистражних радова, по предви-ђањима геолога, није изнена-ђење, већ потврда истражнихрадова.

И Светомир Мустецић,директор РБМ, уверава да оваколичина руде није изнена-ђење јер су се мање количиневише оксидисане руде појав-љивале и на вишим партија-ма, али да она није третиранакроз флотацијску прераду: -Праву руду очекујемо тек на365. етажи, али и ове ко-личине добро ће доћи јернису за занемаривање. С.В.

Добра вест из Рудника бакра Мајданпек

Рудокоп у Мајданпеку

Млађан Динкић најавио: РТБ излази из реструктурирања у првој половини наредне године

БАСЕН ПОКАЗАО ДА МОЖЕ САМОСТАЛНО ДА ПОСЛУЈЕ

БЕОГРАД – Образла-жући Предлог буџета за 2013.годину у Скупштини Србије,министар финансија и при-вреде Млађан Динкић изјавиоје 23. новембра да ће некимпредузећима у реструктури-рању, попут РТБ-а Бор, која супоказала да могу самосталнода послују на тражишту, бити„скинут“ тај статус.

-Постоји могућност дасе реструктурирање „скине“ ида се онда то предузећеостави на тржишту да само по-слује, чак и у државном ста-тусу, ако је самоодрживо.Такав случај ће бити са РТБ-ом Бор, који ће у првој поло-вини наредне године изаћи изреструктурирања и бити самна тржишту, без икаквих суб-венција и помоћи државе –казао је министар Динкић, апренео Тањуг.

– Предузећима у ре-структурирању дајемо рок одгодину и по дана да уз нашуактивну подршку пронађемопартнере, тамо где је то мо-гуће и где постоји интерес –истакао је Динкић током пред-стављања Предлога буџета за2013. годину у СкупштиниСрбије. Додао је да ће процесреструктурирања државнихпредузећа бити ограничен до30. јуна 2014. године.

Г.Т.В.

У организацији Министарства

ШКОЛА ПОЉОПРИВРЕДЕ

НЕГОТИН – Пољопри-вредна саветодавна и стручнаслужба Борског округа у Него-тину, у сарадњи са Министарст-вом трговине, шумарства ипољопривреде, организовала једводневну зимску школу, која јеокупила велики број пољопри-вредних произвођача и госте изцеле Србије.

Поред стручњака него-тинске Пољопривредне савето-давне и стручне службе, пре-давања из свих области пољо-привредне производње, али изадругарства и заштите биља,одржали су и бројни еминентнипредавачи из стручних органи-зација попут Института за рата-рство и повртарство Нови Сад,Галенике, Агромаркета, KWC,Института за кукуруз из Земунпоља, Syngente, као и неготин-ских Удружења пчелара и одга-јивача домаћих животиња. По-себна пажња на овој традицио-налној Зимској школи за пољо-привредне произвођаче била јепосвећена актуелном Пописупољопривреде, закупу држав-ног земљишта, као и сагледа-вању мера које општина Него-тин спроводи у циљу развоја по-љопривредне производње наовим просторима. С.М.Ј.

За зимску сезону

УСВОЈЕН ЦЕНОВНИК

KЊАЖЕВАЦ - Вла-да Србије усвојила је це-новник ски карата Јавногпредузећа “СкијалиштаСрбије” за зимску сезону2012/2013. године, а ценесу одређене у зависностиод периода сезоне и кате-горије скијаша. Дневнакарта кошта од 930 до1.360, а полудневна од 680до 970 динара. Шесто-дневни ски пас у шпицу се-зоне на Старој планини, узстални попуст од 20%, из-носи 4.940 динара. Од овесезоне за Стару планинуможе да се купи и карта“10 по сезони” која кошта9.540 динара. Такође, одове сезоне породични па-кети важе за сва три скицентра – Стару планину,Копаоник и Торник на Зла-тибору.

Л.И.

Млађан Динкић

ЕКОНОМИЈА 7БРОЈ 13

У кладовском ’’Бродоградилишту’’ нема предаха

КЛАДОВО - На тради-ционалан начин, разбијањемшампањца о прамац брода, санавоза у кладовском ’’Бродо-градилишту’’, у воду је поринутновосаграђени танкер за пре-воз нафтних деривата. Реч је онаменском пловилу дужине 85и ширине 9,6 метара, укупнетежине 530 и носивости 1800тона, са пет засебних карготанкова.

Комплетни радови за-вршени су за само 45 дана, јерсе радило даноноћно. То по-тврђује да су се овдашњи"бродомонтери " брзо прилаго-дили условима, роковима иквалитету које захтевају нару-чиоци посла. Јер, ово је већ 15пловило саграђено од почеткагодине на доковима привати-зованог предузећа у комеочигледно нема кризе, на којуније имуна ни бродоградња.

А, до само пре пет го-дина тадашње друштвенопредузеће бродоградилиште

"Кладово " било је на рубу ам-биса. Није било ни посла низарада, али се овде, за раз-лику од многих предузећа,приватизација показала ус-пешном.Нови власници, Хо-ланђани браћа Де Јонг,засукали су рукаве и заједноса радницима пронашли супут који их је водио у мирнулуку спаса. Данас се овде

ради у три смене, јер послаима на претек.

- Свесни смо да јекриза свуда око нас, али смоуспели да се изборимо засвоје место на тржишту. Одприватизације за бродовлас-нике из Холандије саградилисмо близу 50 пловила раз-личите намене и габарита.Посла имамо да средине

идуће године, јер смо потпи-сали уговоре за градњу трибарже и брода дужине 135 ме-тара за превоз контејнера ирасутог терета. У току јеградња још једног танкера заисте намене и димензија, акрају приводимо разговоре занове послове, јер смо на прагупотписивања уговора. Стеклисмо поверење на холандскомтржишту, конкуренција је ве-лика, али за сада одолевамосвим притисцима, захва-љујући професионалном анга-жовању свих запослених -истиче Рајнер Де Јонг, власник’’Бродоградилишта’’.

На пословима ново-градње ангажовано је 80 зава-ривача и бродомонтера,којима, с обзиром да је реч одефицитарним занимањима,помажу и кооперанти из Руму-није. Они кажу да су задо-вољни месечним примањима,јер су плате и редовне и изнадсу републичког просека. М.Р.

Н О В И ТА Н К Е РЗ А ХОЛ А Н Д И Ј УН О В И ТА Н К Е РЗ А ХОЛ А Н Д И Ј У

„Кафић“ у борској „Јами“ посетило хиљаду људи из земље и иностранства

КЊИГА УТИСАКА ПУНА ХВАЛЕКЊИГА УТИСАКА ПУНА ХВАЛЕ

БОР - Од тог 30. јануара,када је званично отворен, до сада,„кафић“ у борској „Јами“ посетилоје око хиљаду људи. Да ли је биловише домаћих или страних посети-лаца не може прецизно да се од-реди, али су сви они углас говорилида је боравак 400 метара под зем-љом, иако краткотрајан, заним-љива авантура и јединствен осећај.О томе, у ствари, најбоље сведочикњига утисака која је пуна речихвале и то на разним језицима. Козна енглески, грчки, кинески или не-мачки, на пример, може да прочитада је посета „кафићу“ фасцинантани врло упечатљив доживљај. То јеопшти заједнички утисак, иако је

сваки посетилац доживео „Јаму“ насвој начин.

Најемотивније је, рецимо,реаговао професор Ален Спира,син бившег логораша који је завреме рата радио у борском руд-нику. Он је допутовао чак из Аме-рике у Бор да види где му је отацрадио док је био у заробљеништву.Јер, у Руднику су, подсетимо, у токуДругог светског рата радили зароб-љеници, углавном Јевреји. Профе-сор Спира се до танчина распи-тивао о радном логору „Берлин“ и остаром рударском окну „Вајферт“,које му је помињао отац, а дуго јестајао и пред спомеником у кругу„Јаме“ подигнутим свим логора-

шима. Емоције су га надвладалекада су му јамци на поласку покло-нили грумен руде, па је, кажу, замо-лио водича да га на пар минутаостави самог, да се у миру помолиза оца.

„Кафић“ су недавно посе-тили и пензионери из Словенијекоји су у доба велике Југославијеједне зиме санирали далековод уБору, потом група Кинеза, Ко-рејанаца, борских студената имноги други. Наравно, 400 метараиспод земље кафу су попили иЗдравко Чолић, Веран Матић, Хил-дегард Гацек (ЕБРД), као и бројнисрпски политичари.

Најуплашенији су, поречима водича, били борски ле-кари, највеселији бајкери из Не-мачке, Аустрије, Белгије и Хола-ндије, а најрадозналије су билеучитељице из Смедеревске Па-ланке.

„Којом брзином се крећелифт“, „колико траје вожња ли-фотм“, „колико је дубока јама“, „имали жена у руднику“, питања су која,како кажу водичи, посетиоцинајчешће постављају. Љубопит-љиви су и студенти, деца рудара,али и борски пензионери који ни-када пре нису имали прилику дасиђу у Јаму (иако су многи, рецимо,цео радни век провели у РТБ). Затосе сви редом слажу, чак и тури-стичке агенције у Србији, да јеидеја о „кафићу“ у средишту земље

одличан маркетиншки потез. Г.Т.B.

Кафић у “Јами”

Румуни помажу Бору, Кучеву, Жагубици и Голупцу

РАЗВОЈ РУРАЛНЕ СРБИЈЕ

БОР - Државни секретарМинистарства пољопривреде Да-нило Голубовић потписао је сапредставницима општина Голу-бац, Кучево, Жагубица и Бор уго-воре за доделу бесповратнихсредстава у укупном износу од350.000 евра, намењених ревита-лизацији руралних подручја.Средства су финансијска помоћВладе Румуније, а уговори су по-тписани у присуству амбасадорате земље у Србији ДаниелаБануа.

Циљ пројекта "Парт-нерство за ревитализацију рурал-них подручја", чија је реализацијапочела 2010, је пружање подршкеВлади Србије у смањивању раз-лика између урбаних и руралнихсредина увећањем и јачањем ру-ралног социјалног капитала и из-градњом и јачањем локалнихпартнерстава.

Голубовић је објаснио дасе Србија, као и значајан део ре-гиона, суочава са миграцијама изсела у град и смањењем бројастановника у руралним под-ручјима, па је један од циљевапројекта, као и националне аг-рарне политике - задржати ста-новништво на селу.

А.Т.

Са навоза у Дунав поринут још један брод

БРОЈ 13ОГЛАСИ8

I ove godine Gorenje se, na međunarodnom natečaju RedDot za najbolji dizajn proizvoda uvrstilo u dobitnike nagrada.Naime, žiri, koji broji 30 članova i kojeg sačinjavaju ugledni diza-jneri i stručnjaci iz oblasti oblikovanja, među pristiglih 4.515 pri-java iz 1.800 preduzeća i iz 58 država, dodelio je nagrade dizajnumašine za pranje veša Gorenje SensoCARE, kao i naprednoj in-dukcionoj ploči za kuvanje Gorenje IQcook sa senzorskom kon-trolom kuvanja. Time su se ta dva aparata Gorenje plasiralameđu najbolje oblikovane proizvode ove godine.

Mašina za pranje veša SensoCARE je član najnovije gen-eracije mašina za pranje i sušenje veša Gorenje. Zahvaljujućipametnoj tehnologiji SensorIQ koja automatski optimizuje pro-cese pranja i sušenja, ovi aparati spadaju u najprestižnije i naje-fikasnije na tržištu.

Indukciona ploča za kuvanje IQcook s inteligentnom sen-zorskom tehnologijom omogućava potpuno bezbedno i kon-trolisano kuvanje. Osim toga, optimizovanjem temperaturekuvanja ova nova tehnologija obezbeđuje i do 40 procenata ušt-ede električne energije u poređenju s uobičajenim indukcionimpločama za kuvanje, koje i inače spadaju u najekonomičnije vrstetih aparata.

Nagrada Red Dot poznata je kao jedna od najznačajnijihnagrada za oblikovanje na svetu. Prve takve nagrade bile supodeljene već u pedesetim godinama prošloga veka. GorenjeGrupa višekratni je dobitnik nagrada Red Dot za kućanskeaparate pod vlastitim robnim markama Gorenje, Asko i Atag. Oveje godine Grupacija još dobila nagradu za dva kuhinjska aspira-tora robne marke Atag, s kojom je prisutna pre svega udržavama Beneluksa.

DIZAJN APARATA GORENJE PONOVNO MEĐU NAJBOLJIMA NA SVETU

БРОЈ 13 КУЛТУРА 9

КЊАЖЕВАЦ - Под сло-ганом „Традицијом у Европу“, укњажевачком Дому културе,одржани су седми сусретиетно удружења Србије. Про-теклог викенда, ова манифе-стација окупила је велики бројучесника из целе земље, а за-хваљујући гостима из Бугар-ске, први пут ове године,добија и међународни карак-тер.

Још једном смо се уве-рили да на простору нашелепе земље, постоје правиуметници, спремни да негујустаре занате и да духом тра-диције оплемене одевне пред-мете и сувенире. Радује ме

све већи број учесника на су-сретима, као и учешће удру-жења ван наших граница, којаза циљ имају очување тради-ције. Посебна вредност јеучешће великог броја деце изкњажевачких основних школа,која се од малих ногу уче данегују народну традицију -каже Љиљана Михајловић,председница Удружења „Изв-ор“.

У оквиру сурета органи-зује се и избор најлепшегобредног пешкира. Прву на-граду освојили су ученици Ос-новне школе ''ДимитријеТодоровић Каплар'' и СлавкаМилојковић из Удружења жена

''Грљан''.У категорији деце,

друго место припало је учени-цима ОШ ''Вук Караџић'', атреће ђацима ОШ ''Дубрава''.У категорији одраслих, друганаграда припала је ВукосавиСимовић из Удружења жена''Хестија'', из Малог Иђоша, уВојводини, а трећа МиленкиАлександровић из Удружења''Моравске шаренице'', из Ла-пова. Жиријем је председаваовиши кустос Народног музеја уЗајечару етнолог ДејанКрстић.

На великој сцени Домакултуре изведен је и пригоданпрограм, у коме су учество-

вали уметници у извођењу из-ворне музике Драгана Томић иБокан Станковић, и фолклорДома културе. Највеће оду-шевљење публике, изазвалаје модна ревија и колекција ха-љина удружења „Извор“, подназивом „Завештање за будућ-ност“.

Организатор манифе-стације је Удружење за него-вање традиције „Извор“, узподршку Општине Књажевац.

Л.И.

ЗАВЕШТАЊЕ ЗА БУДУЋНОСТЗАВЕШТАЊЕ ЗА БУДУЋНОСТСедми сусрети етно удружења Србије

Детаљ са изложбе

Велико интересовање за књигу Дејана Дашића

„АЗБУКА РОТАРИЈА“ЗАЈЕЧАР- У Задуж-

бини ''Никола Пашић'' уЗајечару представљена јекњига „Азбука Ротарија“,аутора Дејана Дашића изЈагодине. О књизи су говорилиМирослав Станојловић, про-фесор историје из Јагодине,публициста Радомир Коша-нин, као и аутор књиге. Промо-ција књиге, као и изложбаслика и фотографија, упри-личени су поводом петогодиш-њице рада Ротари клуба уЗајечару.

Као што стоји и усамом наслову, књига, која јеуствари својеврстан уџбеник,говори о основним појмовимаРотаријанства у свету и Срби-ји. Тако је публика, која је ис-пунила салу Задужбине, моглада чује да тај покрет у Србији

постоји од 1905. године, и да јереорганизацију на овим про-сторима почело да дожив-љава деведесетих година пр-ошлог века. Тренутно у Србијипостоји 58 Ротари клубова,који учлањују око 1.500 при-падника, док их у свету има1,2 милиона.

Како је на промоцијиобјашњено, Ротари клубови суневладине, непрофитабилнеорганизације, које окупљајупрофесионалце из свих обла-сти, који, пре свега, имајудобре људске особине и хума-нитарне идеје. Оно што је за-нимљиво, у једном клубу чланможе бити само један профе-сионалац из одређене струке,са високим етичким принци-пима.

С.К.

Расписан конкурс за излагање

Б О Г А Т А Б О Г А Т А

С Е З О Н АС Е З О Н АМАЈДАНПЕК - У Центру

за културу Мајданпек је завршенконкурс за пријаву заинтересова-них уметника, група и организа-ција за излагање у изложбеномпростору градске галерије токомнаредне године. Интересовање јеу односу на претходне годинебило несмањено, што говори даће љубитељи уметности и токомнаредне године имати могућно-сти да уживају у великом броју из-ложби домаћих и уметника изиностранства у најразличитијимтехникама и интересовањима.Подсетимо, у програму Градскегалерије у Мајданпеку за ову го-дину је 20 изложби. Претпо-следња је „Цртежи за стрип БожеВеселиновића“, а сезону затвараизложба ’’Млади Мексика - скулп-туре“, коју приређују студенти саУниверзитета Веракрузана у Мек-сику.

С.В.

Са проомоције књиге

ХРОНИКА10 БРОЈ 13

Укинута пресуда због убиства Богосава Јовановића

УКРАО ЛЕШ ПОЛИЦИЈИУКРАО ЛЕШ ПОЛИЦИЈИКЛАДОВО – Апела-

циони суд укинуо је пресудуВишег суда у Неготину, којомје, због сумње да је убио Бого-сава Јовановића (74), званогПарадајз, из кладовског селаДавидовац, Александар В.(61), из тог места, био осуђенна 14 година затвора, тако даће суђење почети из почетка.

Спор између Богосаваи Александра В. трајао вишеод четврт века и они су се спо-рили око међе. Пре равно го-дину дана, Јовановић је чуваокозе на месту званом “Крст”,када је ту наишао његов ком-шија, који је окопавао башту.

Поново је дошло досвађе. У једном тренутку, Але-ксандар В. се машио мотике ињоме, када се Богосав окре-нуо да пође за козама, трипута снажно старца ударио употиљак. Међутим, несрећничовек је давао знаке живота,па га је комшија дотукао такошто му је преко лица навукаопластичну кесу и угушио га!

Након тога, Алексан-

дар В. је покушао да сакријелеш Јовановића. Али, у томтренутку, наишао је камионкоји је превозио дрва, послечега је убица побегао са лицаместа. Козе, које је чувао Бого-сав, саме су се вратиле усело, што је његовом сину Бо-госаву био знак да се његовомоцу нешто десило.

Син је, са својимпријатељем, кренуо у потрагуи после два сата успео је данађе леш свог оца. Одмах јепозвао полицију, која је, убрзо,стигла на место злочина. Али,будући да због мрака и непри-ступачног терена увиђај нијемогао да се обави одмах,једна патрола полиције је билаостављена да сачека јутро,када се очекивао долазакекипа из Бора и Београда.

Међутим, АлександарВ. је све то посматрао сакри-вен у шипражју. Сачекао је дасви оду и да полицајцима по-пусти пажња, након чега је по-ново дошао на место злочинаи - украо своју жртву!

Александар В. је лешпребацио преко леђа и носиога низбрдо неких 200 метара.Ту је застао и тело Богосававукао још стотинак метара,бацио га у јаругу, недалеко одједног винограда, и покрио галишћем, гранама, земљом ивиновом лозом.

Ујутру је настала па-ника, будући да леша није

било на месту где је претходненоћи остављен. Организованаје потрага, а тело свог оца по-ново је пронашао његов синБогосав. На лицу места прона-ђени су материјални трагови,који су полицију упутили на тода је убиство починио Алек-сандар В., који је, након што јеухапшен, признао да је убиосвог комшију. М.Р.

Приведен Никола Л. из Бора

ПАО СА

МАРИХУАНОМБОР - Припадници кри-

миналистичке полиције Поли-цијске управе Краљевозапленили су 813 грама опојнедроге марихуане и тако пре-секли још један ланац трговинедрогом.

Они су ли-шили слободе и за-држали до 48 сатиНиколу Л. (23), изБора, због сумње даје извршио кривичнодело неовлашћенапроизводња и став-љање у прометопојних дрога, са-општила је Поли-цијска управа уКраљеву.

На Контро-лно-безбедносномпункту "Рудница" код Рашке, по-лицијски службеници Поли-цијске станице Рашка сузауставили путничко моторнокомби возило, нишких регистар-ских ознака, које се бави прево-зом путника на релацијиКосовска Митровица-Ниш и упртљагу путника Николе Л. про-нашли два пакета са биљномматеријом за коју се сумња да је

опојна дрога марихуана, брутомасе 813 грама.

Сумња се да јеНикола Л. опојну дрогу набавиона подручју Косова и Метохије снамером да је препрода на бор-ском нарко тржишту. Увиђај је,

по овлашћењу истражног судијеВишег суда, извршио истражнисудија Основног суда у Краљеву- Судска јединица Рашка, у при-суству припадника полиције.

Никола Л. је, уз кривичнупријаву, приведен истражномсудији Вишег суда у Краљеву. Утоку је рад на расветљавањусвих околности набавке и даљедистрибуције дроге. Е.Т.

Место убиства Богосава Јовановића

Ефикасна акција Управе царина

С П Р Е Ч Е НС П Р Е Ч Е НШ В Е Р Ц Ш В Е Р Ц

П И Л Е Т И Н ЕП И Л Е Т И Н ЕЗАЈЕЧАР - Управа

царина саопштила је да је,на раскрсници аутопутаНиш-Зајечар, спречилакријумачарење 330 кило-грама пилећих батака и ка-рабатака.

Цариници су у ауто-мобилу зајечарских реги-старских ознака, пронашли22 картона од по 15 кило-грама пилећег меса. Реч је опилетини америчког пореклаза коју се сумња да долазиса Косова. Цариници обаве-стили и надлежну инспек-цију, која је преузела робу иналожила њено уништа-вање.

Аутомобилом је упра-вљао српски држављанинпротив кога је покренут пре-кршајни поступак, док јемесо задржано и биће напрописан начин уништено.

М.С.

Због кријумчарења људи

УХПАШЕНИУХПАШЕНИ

СИРИЈЦИСИРИЈЦИЗАЈЕЧАР - Због сумње

да су починили кривично делокријумчарања људи и недозво-љеног прелаза државне границе,припадници Полицијске управеиз Зајечара ухапсили су тројицудржављана Сирије - А.С. (25),Б.И. (33) и малолетног Х.С.Х.(17).

Њих тројица се терете дасу, из Бугарске, тајним каналима,у Србију, с намером да их одатлеодведу у неку од земаља Ев-ропске уније, покушали да пре-баце 11 држављанина Авгани-стана, Туниса, Алжира и Сирије ито шест пунолетна, четири мало-летна и једно дете старо три го-дине, који код себе нисупоседовали никаква документа оидентитету.

Прекршајни суд у Заје-чару, због учињеног прекршајаЗакона о заштити државне гра-нице, изрекао је казну од шестдана затвора за АвганистанцаР.А. (29), Тунижанина Б.А.З.Б.И.(22) и двојицу Алжирца Б.А.А.(31) и Б.А.А. (29). Укори суизречени Авганистанцма А.М.(18), А.А. (17) и, А.Н. (16), као иСиријцу А.Ј. (17). Опомена јеизречена Авганистанцу Р.Х (28).Они су осуђени јер су у ушли уСрбију из Бугарске, ван граничногпрелаза. Е. Т.

ХРОНИКА/ФЕЉТОНБРОЈ 13 11

НЕГОТИН - Апелациони

суд у Београду повећао је за го-дину дана казну Дејану Анђелко-вићу (43), из Призрена, иправоснажно га осудио на 14 го-дина затвора због силовања ма-лолетног дечака, прошле године,у ноћи између 29. и 30.јануара, усоби неготинског Хотела ИнексКрајина.

Овај злочинац, један однајсуровијих у некадашњој СФРЈ,несрећног дечака пресрео је наулици док је стајао са својим дру-гом. Представио им се као поли-цијски инспектор који мора да ихпретресе, јер наводно код себеимају дрогу. Уплашени дечаци суизврнули џепове, па је Анђелко-вић, одабравши жртву, од њего-вог друга узео мобилни телефони новац, а несрећног дечакаодвео у хотелску собу на чет-вртом спрату у којој је као расе-љено лице са Косова живелањегова мајка.

Ту се читаве ноћи ижив-љавао над дечаком у купатилу,док му је у соби поред лежала не-покретна мајка. Иако му је запре-тио смрћу ако било коме иштакаже, малолетник је све испричаородитељима, који су Анђелко-вића пријавили полицији. Органиреда затекли су га на спавању. Тусу пронашли мобилни телефонжртвиног друга и пиштољ којим јепретио дечаку и за који није имаодозволу. У истрази се бранио ћу-тањем. Вештачењем је утврђенода је патолошка личност, али да

је урачунљив.Ко је Анђелковић, за-

право, сазнало се тек када јеухапшен. Увидом у кажњеничкедосијее, утврђено је да је реч онајхладнокрвнијем убици у исто-рији српског правосуђа, једном оддванаесторице „спасених“ смртнеказне, коју је добио јер је септем-бра 1993. у родном Призрену,

због 600 марака, за коју је каснијетврдио да су му дуговали, убиоЈакоба Такоа, приватног пред-узетника, његове сестре Каран-филку и Ћиришу, од које је једнабила трудна, и рођака ЂулбехараМунишија. Хладнокрвно им јепуцао у главу. На смртну казнуосуђен је заједно са својим пома-гачем Златаном Закићем, док је,због помагања у злочину, НасерСпоти добио 15 година затвора.

И на суђењу и касније,без трунке емоција и кајања,држао се тако добро да су зањега говорили да би га „свако кадби га срео на улици, позвао укућу“. Стрељачког вода „спасила“га је, међутим, промена закона2001. и укидање смртне казне.Она му је, у Окружном суду у По-жаревцу, 2005, преиначена натада максималних 15 година за-твора. По изласку са робије оти-шао је у Јужноафричку репу-блику, а онда се, септембра 2010,једва четири месеца пре сило-вања малолетника, вратио уСрбију, дошавши код мајке у Не-готин у колективни избегличкицентра у Хотелу Инекс Крајина.

С.М.Ј.

СИЛОВАОСИЛОВАО

ДЕЧАКАДЕЧАКА

Апелациони суд повећао казну силоватељу – серијском убици РАСТ И РАЗВОЈ ТУРИСТИЧКЕ ПРИВРЕДЕ У ЈУГОИСТОЧНОЈ СРБИЈИ

( 13.ДЕО )Документ под називом “Регионална стратегија развоја Тимочке

крајине за период 2011 – 2015. године, који је израдила Регионална агенцијаза развој Источне Србије (РАРИС) између осталих области развоја (пољопри-вреда и прерада хране, енергетика заснована на обновљивим изворима енер-гије, експлоатација и прерада минералних сировина), туризам апострофиракао један од стратешких регионалних развојних приоритета Тимочке крајине.

По усвајању Регионалне политике развоја Тимочке крајине на Скуп-штини РАРИС-а, 23. септембра 2010. године, израђен је Регионални план раз-воја.

Регионални план развоја је заснован на аналитичким материјалима(Профил региона, SWOT анализа, анализа оправданости, локалним, репуб-личким и секторским стратегијама, итд.). Њиме су дате смернице о начинуреализације (кроз индикаторе, мере и активности) циљева и приоритета Ре-гионалне стратегије развоја током периода важења Стратегије (2011 – 2015).ц. ТУРИЗАМ Правци развоја: • културни туризам • здравствени (бањски) туризам • планински туризам • наутички туризам • сеоски туризам • специјализовани облици туризма (ловни туризам, спелеологија...)

Циљ: Повећање конкурентности Тимочке крајине, као туристичке де-стинације. Индикатори: • Просечна попуњеност смештајних капацитета • Број туриста који посећују Тимочку крајину (укупан број и месечно) • Број ноћења (укупан број и месечно) • Однос броја туриста у региону према броју туриста у Србији • Приход од туризма • Просечна дужина боравка туриста • Учешће страних туриста у укупном броју туриста • Број понуђених регионалних (који прелазе општински ниво) комплексних ту-ристичких производа. Мере и активности: 1. Унапређење управљања у туризму 1.1. Иницирати стварање регионалне организације за управљање дестина-цијама 1.2. Креирати регионалне стратегије за одабране облике туризма 1.3. Осмислити и покренути модеран и интегрисани туристички информа-циони систем 1.4. Развити регионални маркетинг за туризам. 2. Припрема и подршка инвестицијама усмереним на развој туризма 2.1. Стварање услова за реновирање и унапређење постојећих смештајнихобјеката у региону 2.2. Припремање и промоција могућности за улагања у развој туризма 2.3. Помоћи успостављању додатних подстицаја за инвеститоре заинтересо-ване за изградњу нових савремених туристичких објеката. 2.4. Пружање подршке очувању и унапређењу постојећих културних и при-родних туристичких атракција. 2.5. Пружити подршку ревитализацији градских језгара, побољшању и промо-цији трговачке понуде (пешачке и шопинг зоне, локални занати и уметничкегалерије и радионице, итд). 2.6. Помоћ увођењу система туристичке сигнализације и тематских знаковаитинерера туристичких тура (путеви вина, путеви римских царева, манастир-ска тура, UNESCO итд.) 2.7. Подршка успостављању туристичких инфо-центара, информативних па-нела са мапама, атракцијама и ресурсима. 3. Стварање и унапређење квалитетних туристичких производа и услуга 3.1. Унапређење ванпансионске понуде – организовање додатних активностиза туристе (екскурзије, кратка путовања са локалним водичима, фестивали,забаве и сл.) 3.2. Допринети побољшању система категоризације свих смештајних објекатау Тимочкој крајини, у складу са међународним стандардима. 3.3. Унапређење гастрономске понуде и њено прилагођавање захтевима икарактеристикама савременог туристе коришћењем локалне хране и пића. 3.4. Подршка локалним предузетницима и предузећима у стварању новихпроизвода на бази специфичне мотивације одређених тржишних сегмената:нпр. руралног искуства, јахања, једрења, екстремних спортова. 3.5. Подршка унапређењу рада туристичких агенција и подстицај за развој incoming туризма уз проширење услуга које се нуде туристима. 3.6. Подићи капацитете (знања, вештине, мотивацију) запослених у туризму 3.7. Подршка увођењу туристичког система квалитета у јавном и приватномсектору. Приредио: Бора Станковић

ПРОДАЈЕМ!!!

Апартмане на Борском језеру у сивој фази од36m2 до 49m2 - цена 400 еура/m2

Плачеве на Борском језеру са комплетном инфра-

структуром (струја,вода,пут,канализација) цена 1000 еура/m2

Телефон: 064/ 14 06 986

Хотел “Инекс Крајина”

Сећање 1.12.2004. - 1.12.2012.

Твоји најмилијиЖИКА

ВЕСТИ/ОГЛАС12 БРОЈ 13

ВРАТИО 3.200 ЕВРАВРАТИО 3.200 ЕВРАЧедомир Митић пронашао новчаник пун пара

НЕГОТИН – Чедомир

Митић, радник Општинскеуправе, вратио је Слободану Бе-ливакићу, из Буковча, новчаник са3.200 евра, који је пронашао настепеништу општинске зграде, укојој као достављач ради већ тридеценије. Ни трена се, вели, ниједвоумио, већ се дао у потрагу завласником буђелара у коме су,осим пара, биле и кредитне иплатне картице, међународнавозачка дозвола, документа иавионска карта.

- Догађај сам пријавио ко-легницама у Услужном центру истално ми је на памети биламисао како бих се ја осећао да семени то десило – каже поштени

налазач, који је заједно са колеги-ницама успео да пронађе број те-лефона власника новчаника, какоби га позвао да дође у општинскузграду.

На телефон се, међутим,нико није јављао, а када је Сло-бодан, видно узрујан, тражећиновчаник, стигао у зграду Оп-штине Неготин, сачекао га је иновац и све његове вредности.Поштеном налазачу, кога је ча-стио са 100 евра, испричао је даје зграду општине дошао дапреда захтев за запремање јавнеповршине, због изградње објекта,и да је новчаник уместо у џеп,очигледно испустио на степе-

ниште. С.М.Ј.

Чедомир Митић

ШАХТЕ ’’ШТИТЕ’’ АСФАЛТОМШАХТЕ ’’ШТИТЕ’’ АСФАЛТОМ

Учестала крађа металних поклопаца приморала надлежне да буду оригинални

БОР – Будући да јесамо ове године украдено 46поклопаца и решетки са шах-това атмосферске канализа-ције, чиме је причињена штетаод близу 750 хиљада динара,у ЈП ’’Дирекција за изградњуБора’’ били су, буквално, при-морани да их заштите такошто су их - прекрили асфал-том!

- Крађа поклопаца себез изузетка догађа у свим де-ловима града, због чега смопокушали и да их заваримо.

Међутим, лоповима то непредставља никакав пробелм.Зато смо и одлучили да неко-лико поклопаца за шахтовепрекријемо асфалтом – објаш-њава Небојша Јаношевић, ди-ректор ЈП „Дирекција за изгр-адњу Бора’’.

Он тврди да се овопредузеће често сусреће сатрошковима замене покло-паца и решетки, а са другестране и са учесталим повре-дама пролазника који наилазена отворене рупе на путу. И.И.