ПРЕДСЕДНИК БОШКО НИЧИЋ

Ускоро увођење Привременог органа у Зајечару

СТРАНА 3

Добар почетак године у РТБ Бор

У ЈАНУАРУ 3.400ТОНА КАТОДА

СТРАНА 6

Винари широм Неготинске крајине свечано прославили Светог Трифуна

У ВИНУ ЈЕ ИСТИНА

СТРАНА 11

Кладовски риболовци указују на присуство непознатог паразита

ЦРВ НАПАДАРИБУ У ДУНАВУ

СТРАНА 10

****БРОЈ 25 22.02.2013.****ЦЕНА 50 ДИНАРА****www.timocke.rs****ISSN 2217-9933

Н Е Д Е Љ Н И К Т И М О Ч К Е К Р А Ј И Н Е

Оснивач и издавач: “ММ БОНЕД” ДОО Бор, ул. 9.бригаде 6/26Директор Љубиша Маринковић

Главни и одговорни уредник Дејана СтојановићРедакција и маркетинг служба улица Ђ. Ђаковића 1

Телефони: 030/458-630 и 064/163-84-96

Техничка прирема и штампа “Графомед-траде” Бор,

e-mail timocke@gmail.comwww.timocke.rs

АКТУЕЛНО2 БРОЈ 25

Промовисана прва штампана издања на влашком језику

ПРВА КЊИГА НА ВЛАШКОМПРВА КЊИГА НА ВЛАШКОМ

НЕГОТИН - Власи уСрбији добили су своје првекњиге на матерњем језику. За-хваљујући залагањима Нацио-налног савета Влаха (НСВ) и

неготинског Удружења за очу-вање идентитета, културе, тра-диције и језика Влаха „Гергина“,светлост дана, недавно су угле-дале три публикације. Влашкојзаједници представљене су“Шаљиве влашке приче” Дра-гане Филчић Војиновић алуЈовањењу, из Прахова, по-тпредседнице општине Морто уФранцуској, прве жене одлико-ване француским орденом Ви-теза Легије части, о животнимавантурама Елвиса Чобано-вића, које прати и аудио издањеса глумачком интерпретацијомкњиге. Слободан ГолубовићдПасујони, професор из Бео-града, координатор пројекта заприпрему уџбеника за изво-ђење наставе на влашкомјезику, представио је збирку пе-сама и бојанку “Панда учи кунгфу” и приручник “Говоримвлашки”, који има намеру да

Власима помогне да утврде илистекну потпуно нова сазнања увештини комуницирања навлашком језику и писму.

- Писати на нашем ма-

терњем, влашком језику и чи-тати оно што је написано,догађај је који представља ре-витализацију нашег постојања-рекао је у име аутора СлободанГолубовић, док је у одсуствуДрагане Војиновић, која збограније преузетих обавеза нијемогла да дође на промоцију,прочитан њен телеграм у којемизражава задовољство затошто на овај начин „отвара новустраницу историје и даје својлични печат суживота Влаха иСрба који на просторимаСрбије вековима живе у слози“.

Прва издања писана навлашком језику уследила су го-дину дана по усвајању влашкогписма, чему су свој печат далиОдбор за званичну употребујезика и писма Националног са-вета Влаха и чланови Удру-жења „Гергина“.

-Приказ првих штампа-

них издања на влашком језикуима за циљ да укупну традицијуВлаха, кроз њене образовне икултурне вредности учини не-пролазним и трајним. Овакавуметнички поглед у прве стра-нице штампаних шаљивихприча, дечије поезије и основакомуникације представља по-требу да се очува идентитетвлашког народа, који вековимаоставља сведочанства о свомтрајању. Овога пута, на аутен-тичан начин, очуваном култур-ном, изворном и традици-оналном изразу придружују се ипрве писане духовите и машто-вите публикације које својимсадржајима укупну слику вла-шке популације чине још бога-тијом и потпунијом – кажепредседник УО Удружења „Гер-гина“ примаријус др СинишаЧелојевић, члан Извршног од-бора НСВ и председник Одбораза употребу језика и писма “.

Очување идентитета,традиције и културе Влаха одизузетног је значаја, истакла јеАлександра Миловановић, по-моћница председника ОпштинеНеготин, и то не само за пред-

ставнике ове заједнице већ и заНеготин који је одувек неговаодух мултикултурализма.

- Наша општина је у пре-тходном периоду имала изу-зетно успешну сарадњу са

Националним саветом Влаха,али и са Удружењем „Гергина“и то је пракса коју намеравамода наставимо и у наредном пе-риоду. Јер, на овим просто-рима, Власи и Срби вековимаживе у слози и разумевању и натим темељима треба градити ибудућност Неготинске Крајинекао нераскидивог дела Србије –рекла је Александра Миловано-вић.

Пред НСВ је још једанвелики задатак да од нареднешколске године у оним шко-лама где за то има интересо-вања као изборни предметуведе „Влашки језик са елемен-тима националне културе“. Текодштампане публикације, првена влашком језику, служићедеци и предавачима као по-моћна литература.

- Сада је сасвим јаснода је Национални савет Влаха,као кровна организација свихВлаха који живе у Србији, био управу када је, пре само годинудана, донео одлуку о усвајањувлашког писма. Јер је таква од-лука резултирала тиме да свизаједно, присуствујемо читању

првог писања на влашкомписму– рекао је професорМиодраг Мића Марковић, по-тпредседник НСВ.

С.М.Ј

Александра Миловановић и др Синиша Челојевић

ПРОГРАМПромоцију првих штампаних издања на влашком језику

увеличали су: вокални солиста Вионера Пауновић, оркестарМилета Пауновића, изворна певачка група „Гергина“, КУД„Мокрањац“ и фрулаш Драги Николић из Мокрања, као и ре-цитатори из Прахова Марија Шамић, Ана Балуцић и ЈеленаДрагомировић.

ПОКРОВИТЕЉИПрограм „Прво писање и читање“ организован је у са-

радњи са неготинским Домом културе „Стеван Мокрањац“, подпокровитељством Општине Неготин и познатих неготинскихфирми „Александровић“ и Винарија „Матаљ“.

КУД “Мокрањац”

БРОЈ 25 3ПОЛИТИКА/ОГЛАС

Ускоро увођење Привременог органа у Зајечару

НИЧИЋ ПРЕДСЕДНИК

ЗАЈЕЧАР – Влада Србије ће, до крајафебруара, формирати Привремено веће уЗајечару, које ће преузети ингеренцију Скуп-штине града до окончања ванредних локал-них избора у том граду, чије се одржавањеочекује најкасније до краја априла – сазнају’’Тимочке’’.

По сазнањима нашег листа, председ-ник Привременог већа биће досадашњи гра-доначелник Зајечара Бошко Ничић, изУједињених региона Србије. Место у Привре-меном већу, из УРС, добиће и Душан Младе-новић, председник зајечарског Г17 плус, илиИван Јоковић, досадашњи председник локал-ног парламента и народни посланик.

СПС је за члана Привременог већаделегирао Јовицу Трајковића, који је у пре-тходном периоду обављао дужност потпред-седника Скупштине града. С друге стране,Покрет радника и сељака у Привременомвећу представљаће Саша Мирковић, док ће

место у том органу, највероватније, добити иСтефан Занков, председник зајечарског СНСи народни посланик.

Иначе, листу УРС на предстојећеимизборима предводиће Бошко Ничић, а инте-ресантно је да је на петом месту њиховелисте за одборнике у градском парламентупознати певач Жељко Васић, који је рођен уЗајечару. Уз то, на листи УРС наћи ће се и по-пуларни музичар из тог града Вук Петровић,као и најпознатији фудбалер из града на Ти-моку Војислав Брашанац.

Да све буде комплетније, помоћникминистра саобраћаја у сектору за путеве и

безбедност саобраћаја Саша Мирковић под-нео је оставку на ту функцију, потврђено је уМинистарству саобраћаја. Подсетимо, Мирко-вића је Влада Србије на ту функцију имено-вала крајем децембра прошле године.

Функционер СНС Мирковић најавио јераније подношење оставке на ту функцију, јержели да се кандидује за градоначелникаЗајечара на локалним изборима за које веруједа ће бити одржани у априлу.

Политичка криза у Зајечару трајала јетри месеца, јер Уједињени региони Србијекоји су били на власти са ДС и СПС, као ниопозиција, коју је предводила Српска на-предна странка, за то време нису успели даобезбеде већину. Министарство за регио-нални развој и локалну самоуправу покре-нуло је крајем јануара поступак за увођењепривременог органа и расписивање превре-мених избора у Зајечару. Е.Т.

ЏИПЏип сада већ бившег помоћника ми-

нистра саобраћаја Милутина Мркоњића,Сашe Мирковића пресрела је полиција, аразлог је недозвољена брзина. Џип марке"мерцедес" кретао се брзином од 200 кило-метара на час, а заустављен је недалеко одЈагодине. Некадашњи Мркоњићев помоћники функционер СНС изјавио је да није био увозилу.

Очевидац догађаја рекао је да су наџипу била укључена ротациона светла, та-козване "блинке", на које немају право по-моћници у министарству. Саобраћајнаполиција није желела да говори о овом слу-чају, само јесу напоменули да за воланомније био Мирковић.

Према незваничним информа-цијама, за воланом је био Мирковићеввозач, али не постоје информације да ли јеу том тренутку у џипу био и бивши помоћник

министра саобраћаја.

Саша МирковићБошко Ничић

4 БРОЈ 25

КЊАЖЕВЧАНИ НА КРОВУ СВЕТАКЊАЖЕВЧАНИ НА КРОВУ СВЕТАСрпски кувари постигли незапамћени успех

КЊАЖЕВАЦ - Кувари изСрбије још сређују утиске посленезапамћеног успеха на Интер-националном фестивалу га-строномије у Истанбулу, где суосвојили 14 златних, деветсребрних и осам бронзаних ме-даља.

У победничком тимубила су и двојица КњажевчанаСелибор Саша Станковић ињегов тринаестогодишњи синСтефан, који је био најмлађичлан српске репрезентације.

Члан експедиције Ср-бије Селибор Станковић, ма-јстор роштиља из Књажевца,бави се гастрономијом од ма-лих ногу. Кулинарске тајне учиоје од свог оца, познатог нишкогугоститеља Радета Станковића.

Поносан је Селибор и насина Стефана, који је кренуоњеговим стопама.

- То је породична тради-ција. Мој отац је био врхунскикувар у Нишу. И мој старији синСаша такође се бави угости-тељством. Трудимо се да то на-ставимо, презентујемо, али и дапреносимо знање будућим гене-рацијама - рекао је Станковић.

Циљ у Истанбулу је биода се за 45 минута осмисли иаранжира најукусније јело. Кадасу се убрзо халом проломилеречи официјелног спикера -"Прво место - Србија", међу

члановима наше експедицијенастала је еуфорија, причаСтанковић.

- За мене је овај успехнешто неописиво, јер сам првипут био на једном тако великомтакмичењу на коме су учество-вали кувари из целог света.Драго ми је што сам био члан теекипе и надам се да је ово заСрбију тек почетак освајања од-личја на престижним међуна-родним фестивалима гастро-номије – нагласио је Станковић.

Екипу Србије у Истан-булу у стопу је пратило деветмладих кувара од њих се оче-кује да ће тек у наредним годи-нама постати “перјанице“ ср-пског кулинарства.

Најмлађи међу њимабио је Стефан Станковић, уче-

ник седмог разреда из Кња-жевца. Стефан не крије да јебио импресиониран такмиче-њем у Турској.

- Била ми је част дабудем на тако великом так-мичењу и да освојим признањекао најмлађи учесник. Упознаосам многе колеге и разменилисмо мишљења – сређује утискеСтефан Станковић.

Освајао је овај перспек-тивни гастроном из Књажевцапризнања на републичким так-мичењима. Кувао је рибључорбу "раме уз раме" са сенио-рима, а крајем прошле годинеСтефан је добитник златногГран прија 15. београдског фе-стивала "Славогастро".

И његовом оцу Сели-бору никад нису мањкала при-

знања. Добитник је бројних ме-ђународних и домаћих одличја,а поверење му је указала иСветска асоцијација кувара, нашта је Станковић посебно поно-сан.

Свуда сам заступаоКњажевац. Претпрошле годинебио сам у Сересу у Грчкој, гдесам освојио пехар и златну ме-даљу на фестивалу гастроно-мије те земље. Био сам у Ма-кедонији, Немачкој, Бугарској иретко кад сам се у Србију вра-ћао без неког признања или од-личја - поносан је Станковић.

У Солуну је у марту за-казано најпрестижније светскотакмичење у кулинарству, анаша екипа најављује добарпласман и на том надметању.

ДРУШТВО

Селибор Станковић

Новине у производном асортиману „Златаре Мајданпек“

НАКИТ У ТРЕНДУМАЈДАНПЕК - „Зла-

тара Мајданпек“ освежила јепроизводни асортиман новимкомадима накита, италијан-ског дизајна, провереног ква-литета израђених у комбина-цији племенитих метала и цир-кона који су истовремено иоснов за нову, овогодишњу ко-лекцију. Већина тих производасе већ може купити у продав-ницама широм Србије и поцени од неколико десетина допар стотина евра у динарскојпротиввредности будући да сецене формирају на основу те-жине производа.

„Златара Мајданпек“,из састава Индустрије за пре-раду „ИПМ Мајданпек“ по-штујући традицију и добраискуства и овог фебруара по-нудила је купцима вредне ко-маде накита у тренду што ћеобрадовати све који токомових дана даривања желе

прави и вредан поклон. Реч јео накиту израђеном у комби-нацији племенитих метала ициркона, италијанског дизајнапосебно запаженог на ового-дишњем јануарском Сајму на-кита у Вићенци.

- Праћење моднихтрендова у златарству је условопстанка и разлог да свакогмесеца у производни асорти-ман уводимо по пар модела -каже Милица Јасенски, дирек-торица „Златаре Мајданпек“,наводећи да на почетку го-дине, следећи трендове санајзначајнијег сајма накита уЕвропи имају праксу датржишту понуде и нову колек-цију. - У Вићенци смо се опре-делили за осам модела које ћеизрађивати у најразличитијимкомбинацијама, жуто, белозлато, сребро, па тако имамодалеко већи број различитихкомада накита било да је реч

о прстену, привеску, или пакускоро и о минђушама и на-руквицама.

- Већина нових комаданакита израђена је у злату исамо мањи број у сребру. За-хваљујући одређеним зали-хама појединих материјалакоји се могу додавати, ови мо-дели могу да се развију у лепуколекцију - додаје НаташаТомић, шеф завршне контроле

у „Златари Мајданпек“.Међу производима које

смо имали прилике да видимо,поред прстења, где пажњупривлачи један са чак 210 цир-кона, ту су и привесци, анђел-чићи, крстови са цирконима,који могу бити пригодан по-клон за посебне прилике, ве-ридбе, рођења, крштења илиједноставно за дане дари-вања. С.В.

Кувари из Србије славе успех у Инстанбулу

Нов накит из производног програма “Златаре Мајданпек”

5ОГЛАСИБРОЈ 25

6 ЕКОНОМИЈА БРОЈ 25

БОР - – Стабилан радбасенских рудника у јануару,попут „Великог Кривеља“ гдеје у тамошњој флотацији замесец дана прерађено ре-кордних 870.378 тона руде, на-говестио је добру годину заРударско-топионичарскибасен Бор.

У борску топионицу јесамо из кривељске флотацијестигло око 13 хиљада тонаконцентрата, а укупно је ујануару на прераду примљено23.812 тона влажног концент-рата са 3.467 тона „црвеног“метала у њему. Топионичарису од примљеног материјалапроизвели 4.010 тона анодног,електролизери 3.400 тона ка-тодног бакра, а „сумпораши“9.300 тона монохидрата.

Овакав јануарски учи-

нак у длаку се поклапа са пла-ном, чак је за пар процената ивећи. Њему треба додати идобре резултате у осталим по-гонима из састава ТИР: 850тона дипформинг жице, 113тона бакар сулфата (плавогкамена) и 116 тона производаливнице (наспрам 18 тонадатих у јануару прошле го-дине!). Металуршки део РТБје, дакле, у јануару био укупнобољи за 15 процената у од-носу на исти месец прошле го-дине, а и потпуно у складу сапланом за 2013.

У басенским рудни-цима је, с друге стране, замесец дана остварено 4,4 ми-лиона тона ископина, од чегаје 1,37 милиона тона руде и4.169 тона бакра у њој.

Г.Т.В.

Добар почетак године у РТБ Бор

У ЈАНУАРУ 3.400 ТОНА КАТОДА

У граду на Дунаву основано ново удружење

КЛАДОВО - На оснивач-

кој Скупштини дефинисани суправци и циљеви деловања но-вооснованог кладовског удру-жења "Мироч биље". Намера једа се анимирају мештани ове по-дунавске општине који желе да себаве пословима сакупљања,производњом, прерадом и ди-стрибуцијом лековитог , арома-тичног и сличног биља, али ишумских плодова, наглашено јена конститутивној седници удру-жења. Тиме је испуњена ини-цијатива групе грађана који суизразили спремност да се бавеовом делатношћу које све вишекорене пушта и у Тимочкојкрајини.

- Ми смо имали могућностда користимо искуства неколикоудружења која већ егзистирају натериторији Србије, а немерљивупомоћ у реализацији иницијативепружили су нам чланови удру-жења "Јован Туцаков ", из Соко-бање. Очекујемо да ће нашимештани препознати значај оведелатности у којој понекад нису

потребна велика инвестиционаулагања, а мо-же бити веома про-фитабилна. "Мироч биље " можестворити све услове за бољиживот Кладовљана - увера пред-седник УО Мирко Николић.

Тимочка крајина и кла-довски крај погодна су подручјаза гајење лековитог и ароматич-ног биља захваљујући специфич-ном географском положају иодговарајућој микроклими.

- То је и разлог повећањаброја људи који желе да се бавепроизводњом лековитог и арома-тичног биља у нашем окружењу.Ово биље на нашем подручју јеизузетно квалитетно. Предносткладовског краја је што има пуноречица и потока, који гравитирајука Дунаву, па постоји могућностнаводњавања. Клима- тскиуслови су изузено повоиљни такода могу да се гаје за све врстебиља - каже Небојша Станојевић,председник удружења из Соко-бање који је учествовао у радуоснивачке Скупштине "Мирочбиље". М.Р.

"МИРОЧ БИЉЕ" "МИРОЧ БИЉЕ"

ЗА БОЉИ ЖИВОТЗА БОЉИ ЖИВОТ

Производња бакарних катода у РТБ

Пореска задужења се редовно измирују

ОДГОВОРНО ПРЕМА ОДГОВОРНО ПРЕМА

ОБАВЕЗАМАОБАВЕЗАМАМАЈДАНПЕК - Према

подацима Службе локалне по-реске админитрације, порескиобвезници из категорије гра-ђана, односно физичких лица саподручја општине Мајданпек,редовне су платише будући дасу у 2012. уплатили око 75одсто укупно предвиђеног из-носа, док су правна лица рев-носнија уплативши износ већиод предвиђеног, а због измири-вања обавеза за претходни пе-риод.

- Рок за уплату прве ратегодишњег пореза на имовину,15.фебруар, и ове године био јеразлог да многи преиспитајусвоје обавезе и уплате доспеле– каже и Мирослав Тодоровић,порески инспектор, од кога смосазнали да има и „заборавних“пореских обвезника чији дуговидостижу између 200 и 300 хи-љада динара, а да се највећиброј дужника налази у групионих који нису у потпуности рас-чистили имовинско правне од-носе. - Ми смо почетком овегодине опоменама „подсетили“око 300 обвезника на доспелеобавезе.

Општина Мајданпек ни-је, међутим, у групи од 107 оп-штина (према подацима СКГО)које су крајем прошле годинедонеле одлуку о условном от-пису камата и мировању порес-ког дуга. Тако је према пода-

цима Службе локалне порескеадминитрације укупан дуг ак-тивних правних лица и пред-узетника од 71 милиона динара,од чега је 40 милиона динаракамата, остао без могућностида тим путем буде умањен.

То је последица чиње-нице да до краја 2012. није до-нета одлука која се односи налокалне приходе, потврдиланам је Гордана Николић, шефОдељења за финансије, буџет итрезор у општинској управи на-водећи да нема могућности дасе то накнадно учини.

Да подсетимо, 26. деце-мбра, на наставку седме сед-нице СО, по хитном поступкусазвана је и требало је да будеодржана још једна на којој биједина тачка дневног реда билауправо Одлука о условном от-пису камата и мировању порес-ког дуга. Али, она није одржана,јер, како се испоставило „за тоније било услова“.

Тако је и укупан дуг ак-тивних правних лица и пред-узетника, остао без могућностида буде умањен, а порески об-везници да се финансијски рас-терете доброг дела, како бибили у могућности да у пропи-саним роковима измирују те-куће обавезе и тако стварајууслове за оживљавање и развојпривреде и предузетништва.

С.В.

Са оснивачке скупштине

ЕКОНОМИЈА/ФЕЉТОН 7БРОЈ 25

РАСТ И РАЗВОЈ ТУРИСТИЧКЕ ПРИВРЕДЕ У ЈУГОИСТОЧНОЈ СРБИЈИ

( 25.ДЕО )

ПРЕПОРОД И УЗЛЕТ БОРСКОГ ТУРИЗМА VУпоредо са медијском и сваком другом пригодном врстом

кампање на разбијању стереотипне, већ описане представе оовом подручју, започета су прва, прелиминарна сагледавања це-локупног и стања свих постојећих туристичких субјеката.

Већ прво сагледавање стања у борској туристичкој при-вреди те 2007. године и кондензовани пресек активности тури-стичких субјеката и организација дали су изузетно неповољнуслику.Скоро да су сви били или већ умртвљени, или у фази тоталногпропадања.

Осим неколико угоститељских или прецизније, ресторан-ских објеката и каквог таквог туристичког опстајања и функцио-нисања АД “Брестовачка бања-Српска круна”, сви остали су билиу озбиљним проблемима.

Започети зимско-туристички комлекс “Јелен” на Црномврху, након заустављања радова 2.000 године, налазио се већ упроцесу девастације и пропадања. Велелепни хотел “Језеро” наБорском језеру, након затварања, препуштен је зубу времена сатенденцијом убрзаног руинирања, исто као и хотел “Металург”,те многобројне виле и бунгалови на обали језера.

Туристичко угоститељски објекат, мотел у Злоту, надомакЛазареве пећине, као сама ова и пећина Верњикица, увођењему стечајни поступак земљорадничке задруге Злот, којој су билиповерени на управљање објекти и локалитети, затворени су загосте и туристе. Или још горе,поменути и још неки објекти ушлису у стечајну масу задруге, остали суштински без титулара асамим тим су широм отворена врата за тотално инфраструк-турно уништење. Пећински ходници, дворане и украси стваранимилионима година постали су доступни вандалском деловању.

Хотел “Излетник” у Брестовачкој бањи, планинарски и ло-вачки домови на Црном врху, Столу и Дубашници нису више билиу туристичкој функцији.

Једини градски хотел “Србија”, као и низ угоститељскихобјеката у саставу овог друштвеног предузећа, налазио се предприватизацијом и у стању које је близу колапса.

Један од најмодернијих и највећих спортско-рекреационихцентара у Србији такође је доспео у организациони, функцио-нални и статусни колапс- на руб стечаја или је већ био у стечају.И тако редом.У оваквој ситуацији тешко је било размишљати о опстанку, аскоро немогуће о расту или развоју туризма.

Но, убрзо након формирања општинске Туристичке орга-низације, локална самоуправа и поред финансијских и других по-тешкоћа у којима се налазила, показује спремност, уважава, дајепуну подршку и у границама могућности финансијска средствана започињању реализације неколико почетних активности.

Најпре, уз разумевање,подршку и договор са ЈП “Србијашуме” као стараоцем над заштићеним природним добром “Лаза-рев кањон”, општина Бор приступа инфраструктурној ревитали-зацији Лазареве пећине и њеног ближег окружења, како би сенајпре зауставило даље уништавање непроцењивог пећинскогбогатства а потом и била стављена у туристичку функцију.

Након изведених неопходних радова на уређењу пећин-ских туристичких стаза, у дужини нешто мањој од километра,осветљењу ходника, дворана и најрепрезентативнијих пећинскихукраса, уређењу прилаза, улаза и платоа, реконструкцији оближ-њег атрактивног висећег моста, овај природни драгуљ почиње ор-ганизовано да прима туристе.

Послове везане за туристичку валоризацију,унапређењедодатних садржаја и промоцију овог спелеолошког локалитета,општина преноси у надлежност Туристичкој организацији “Бор”.

Овакав се приступ показао добрим. Већ током прве се-зоне организованог рада, 2009.године, на овом локалитету се бе-лежи неколико хиљада посетилаца са плаћеним улазница-ма.Тако напокон, општина Бор, након дужег периода пласира натуристистичко тржиште један конкурентан производ.(наставак у следећем броју)

Приредио : Бора Станковић

БРАНИСЛАВ ТОМИЋДИРЕКТОР РБМ

Управни одбор и Скупштина РБМ одлучили

МАЈДАНПЕК - Брани-слав Томић (41), дипломираниинжењер рударства са 15-ого-дишњим радним стажом уРБМ и досадашњи управникПовршинског копа, нови је ди-ректор Рудника бакра Мајдан-

пек. Одлуку о томе донели су,најпре, чланови Управног од-бора, а потом и СкупштинеРБМ, на предлог Благоја Спа-сковског, генералног дирек-тора РТБ Бор, у складу саопредељењем компаније дасе подмлађује стручни руково-дећи кадар.

На другој страни, доса-дашњем директору СветомируМустецићу, због нарушеногздравља, омогућено је адек-ватно радно место. Он ће во-дити инвестиције у РБМ.

Захваљујући на указа-ном поверењу БраниславТомић је изразио наду да ћеове године, у којој Рудникбакра Мајданпек има великепланске обавезе, бити настав-љени позитивни трендови упроизводњи и пословању.

С.В.

БРОНЗАНИ РУДАР ИЗА ХОТЕЛ „ЈЕЗЕРО“

У борској Ливници лију трећу статуу рудара

БОР – Вредни мајсторифазонске ливнице - моделари,калупари, топионичари иливци - од 22. јануара радејош једну статуу рудара убронзи која ће, како су имрекли, бити постављена у хо-телу „Језеро“ на Борскомјезеру. Реч је о идентичнојскулптури која се налази укружном току раскрснице на IVкилометру у Бору. „Рудар“ јевисок два метра и тежак 400килограма, а израђен је од ле-гуре бронзе (РГ-5) у којој имаи пет посто калаја, олова ицинка.

- Већ смо обавили ве-лики део посла. Рудар је изли-вен из делова и преостала јесамо завршна обрада скулп-туре. За десетак дана, анајкасније до краја фебруара,трећи бронзани кип биће за-вршен – каже руководилацЛивнице фазонских одливакаСлађана Симијоновић.

Поред мајстора који сурадили трећу скулптуру за-текли смо једног завршеног„рудара“ који, како нам ре-коше, одавно чека да буде по-стављен у Мајданпеку.

Г.Т.В.

Бранислав Томић

Нова статуа рудара из Ливнице РТБ

БРОЈ 25ОГЛАСИ8

БРОЈ 25 РЕПОРТАЖА 9

Лековита својства термалних вода Брестовачке бање помогла Хафизи Рашљанин

ПОНОВО ПОМЕРА РУКУПОНОВО ПОМЕРА РУКУБОР - Хафизи Рашља-

нин (41), из Новог Пазара,након многобројних таблета,одласка лекарима и силнихпокушаја да покрене леву рукудогодило се чудо - након неко-лико купања у лековитим во-дама Брестовачке бање, по-чела је да помера руку, а наболове потпуно заборавила.Да са правом носи епитет кра-љевске бање и природноглечилишта потврђују најста-рији подаци који говоре да су улековитим својствима бањ-ских термалних вода уживалијош Римљани и Турци, а својпроцват је доживела у добакнеза Милоша Обреновића,који је ту саградио конак укојем се одмарао од држав-ничких послова.

- Баш уочи дочека Новегодине одједном сам осетилајак бол у левој руци која се по-тпуно одузела. Примила саммноштво ињекција, инфузију,попила „тону“ лекова, али болби уминула највише два сата аонда поново муке и проблеми.

Ништа нисам могла да ура-дим. Ћерка ме је пресвлачила,чешљала, помагали су ми идок једем, а због бола који немогу ни да опишем речима,ноћима нисам могла да за-спим. Прсте на левој руциуопште нисам могла да поме-рам. Тек када сам недавно до-шла у Институт за реума-тологију у Београду, тамошњилекари су ми препоручили од-лазак у Брестовачку бању –прича Рашљанинова.

Са неверицом је при-хватила прогнозе лекара да

вреди покушати. После самотри дана, након комплетног тр-етмана и купања у бањској во-ди, Хафиза је почела да по-мера руку.

- На први поглед, кадасам допутовала у Брестовачкубању, све ми се допало, какољубазност особља, тако и шу-мовити предели. Међутим, ни-сам веровала да ћу успети дапокренем руку. Прва три данасу била напорна и болна.Поред ручне, радила сам иподводну масажу у хидрогал-ванској кади, третман дијади-намик струјом и ултра звук,

као и купање у базенима. Чет-вртог дана сам већ почела дапомерам руку. Болови готовода су у потпуности престали.Више не пијем ни лекове засмирење. Сама устајем изкревета и у потпуности могу дасе служим левом руком. То јенеописива срећа. Нека људииду на Хаваје и путују по свету,ја долазим, ускоро, поново уБрестовачку бању – настављанаша саговорница.

Воде термоминерал-них извора Брестовачке бањепо својим хемијским и физич-

ким карактеристикама спадајуу хомео до слабо хипер-термне, олигоминералне воде,сулфатно – натријумског и су-лфатно – калцијумског типа.Постоје 10 термоминералнихизвора са температуром од 32до 40 степени Целзијусових.На лековитост вода утичесадржај и међусобни однос хе-мијских и микроелемената: ка-лијум, калцијум, флуор, на-тријум, силицијум, хлор, јод,магнезијум, оксиди гвожђа,алуминијума, мангана, цинка,кобалта ...

- Воде су богате мине-ралима и то је оно што помажеу лечењу многих болести.Овде се успешно лечи реума,као и дегенеративне болестикичменог стуба, обољења це-нтралног и периферног нерв-ног система, неуроза, исцр-пљеност организма, после-дице повреда, обољења пери-ферних крвних судова, као ихронична обољења женскихполних органа. Било је слу-чајева да брачни парови нисумогли да добију децу, а да суто успели након купања у бањ-ској води. Бању редовно посе-ћују физијатри из Зајечара,као и доктори из Београда којиволе да уживају у миру и ти-шини и да се одморе од мно-гобројних обавеза. У априлу иоктобру стални гости су нам иШвајцарци и Аустријанци, којине пропуштају прилику да бо-раве у Брестовачкој бањи –рекла је Дејана Туфегџић, в.д.директора „Брестовачка бања– Српска круна“.

Д.С.

НАЈВЕЋА БАЊСКА ШУМА У ЕВРОПИБрестовачка бања се налази на 10 км југозападно од

Бора. Окружена је највећом бањском шумом у Европи по-вршине око 90 хектара. У Брестовачкој бањи су боравили чла-нови две српске династије Карађорђевићи и Обреновићи. Изтог периода у бањи и данас постоје: конак кнеза Милоша Об-реновића (1834), дворац - летњиковац Кнеза Александра Об-реновића (1856) , летњиковац краља Петра И Карађорђевића(1905.) угоститељски објекат Излетник и турско купатилохамам.

Хафиза Рашљанин на масажи...

. . . у кади са лековитом водом.. .

. . . поново помера руку

ХРОНИКА10 БРОЈ 25

Кладовски риболовци одавно указују на присуство непознатог паразита

ЦРВ НАПАДА РИБУ У ДУНАВУЦРВ НАПАДА РИБУ У ДУНАВУКЛАДОВО - Непознати

паразит који напада речне ри-бе грабљивице (штука, сом,бандар, смуђ), на делу Дунавау општини Кладово појавио сејош пре три године, али се"овај црв у рибама" тек садаразмножио наводе овдашњириболовци.

Овај паразит појавиосе у сектору Ђердапа, у комеје вода Дунава најчистија,најпре узводно од Текије. Заобољења која изазива пара-зит у облику црва дужине одчетири до седам сантиметаране постоји лек, већ се он, уко-лико дође до заразе, из чо-века може уклонити јединохируршким путем, али нијеопасан ако се риба термичкидобро обради код припрема заљудску исхрану. Када је овапојава први пут уочена узорциконтамиране рибе су послатина анализе и тада је установ-љено присуство ларви непо-знатог паразита.

`- Према информа-цијама које свакодневно до-бијамо од чланова нашег

клуба, рибе у Дунаву су вишенего раније заражене парази-том јарко црвене боје у обликуцрва. При улову, зараженариба се не може препознатидок се не отвори јер се ларвацрва налази у трбушним орга-

нима. Паразит се уништава за24 сата ако се риба стави узамрзивач на температуру одминус 18 степени, али и доб-ром термичком обрадом наплус 60 степени -каже ДамирЈоцић, председник кладовског

КСР " Дунав". Да је рибљи фонд у Ду-

наву изложен сталној опасно-сти уверили су се мештанирибарског насеља Вајуга, гдеје пре десетак дана забележенвелики помор рибе.

- Процењује се да јеугинуло близу 30 тона рибе,претежно бабушке, која јеушла у такозвану "балту" збогнаглог обарања воде у језеруизмеђу две ђердапске хидро-централе. Након тога, вода јенагло надошла што је допри-нело новом помору , а сви по-кушаји да се преживела рибаспаси остали су безуспешни -казује Јоцић.

Дакле проблема јемного, изгледа да се они решеза сада нема, али то не утичена продају риболовница заспортски риболов које Кладов-љани купују више него лане.Они кажу ‘’решићемо се за-разе’’ и додају да би било не-замисливо да на обаламавелике реке нема риболоваца.

М.Р.

Пецароши на Дунаву у Кладову

Препродавци опијата “патентирали” опасан начин да умакну правди

ТИМОЧКА КРАЈИНА -Дилери хероина у ТимочкојКрајини, када су доведени у сту-пицу, све чешће прибегавају по-следњем покушају да избегнузатвор тако што – гутају кесицеса опијатима! И, само захва-љујући присебности полицајацаи медицинског особља, до садаје неколико лица спасено си-гурне смрти од – гушења и тро-вања!

Тако је, у Кладову, поли-цијска патрола зауставила наулици А.Д. (27), из тог града. Онсе, међутим, дао у бег и, док јетрчао, из џепа је извадио пла-стичну кесицу, коју је прогутао!

Након неколико минута,А.Д. је пао као покошен. Самозахваљујући присебности поли-цајаца, из душника му је изва-ђена пластична кесица у којој јебило – 17 грама хероина. Дилерје, потом, одведен у кладовскуболницу, где је установљено дасу му органи реда спасилиживот у последњем тренутку.

Пре извесног времена,припадници Одељења крими-налистичке полиције ПУ Борухапсили су М.П. (30), из

Зајечара, због сумње да је из-вршио кривично дело неовлаш-ћене производње, држања истављања у промет опојнихдрога и напада на службеналица.

Полицајци су М.П. за-уставили на магистралном путуБор-Зајечар. Претресом њего-вог возила органи реда су про-нашли пластичну кесу, коју је,видевши да је откривен, овајЗајечарац покушао да – про-гута! Дошло је до отимања и гу-рања, током којег је М.П., упокушају да је прогута, исцепаокесу, чији се садржај просуо поунутрашњности аута, њему иполицајцима.

Након што је М.П. са-владан, полицајци су скупилитачно 39,58 грама прашкастесупстанце, за коју се сумња даје реч о хероину, који је овајЗајечарац, наводно, покушао дапрепрода у Бору.

А, након “холивудске”јурњаве зајечарским улицама,повређивања полицајца и поку-шаја да прогута пакет у коме јебило близу 18 грама хероина,органи реда успели су ухапсе и

А.М. (23), из Зајечара. Акцијањеговог хапшења била је ис-планирана испред продавницеспортске опреме “Планета”.

Тројица полицајаца уцивилу су пришли А.М. и, наконпредстављања и показивањаслужбених легитимација, затра-жили су на увид његова доку-мента. Он им је, међутим,одбрусио: “Шта ће вам мојалична карта”. Након тога је по-кушао да побегне.

Почела је јурњава заје-чарским улицама, у току које јеА.М. из џепа извадио пакет ипрогутао га. Полицајци су га су-стигли и оборили на земљу.Један полицајац је покушао даиз уста осумњиченог извади ма-терију коју је овај прогутао, алига је овај у томе спречио – угри-завши га за прст!

Након тога, осумњиченије приведен у седиште ПУЗајечар, где је почео да се гуши.Хитно је пребачен у Здрав-ствени центар, где му је, наОдељењу хирургије, из душ-ника извађен пакет, обложенПВЦ фолијом, у коме је било –

17,78 грама хероина. С. Т.

ГУТАЈУ ХЕРОИН ДА ИЗБЕГНУ ЗАТВОР!

Разбојништво у Зајечару

СЕКИРОМ ОТЕО ПАЗАР

ЗАЈЕЧАР – Непо-знати нападач отео је, узпретњу секиром, од Т.М. (27),из Зајечара, раднице про-давнице ''Пам Пласт'', дне-вни пазар од око 6.200 дина-ра. НН лице је упало у локал,који се налази у Улици Цр-вене Армије бр.122, и уз пр-етњу употребом секире, за-хтевало и наложило јој, ре-чима: ''Дај паре, не плашисе'', да му преда новац изкасе, што је ова и учинила.Том приликом му је дала6.240 динара након чега јуразбојник закључао у тоалетпродавнице, а потом напу-стио лице места.

А.П.

БРОЈ 25 11

НЕГОТИН - Иако је

пред Светог Трифуна киша по-

прилично наквасила земљу,

винари Неготинске крајине, за

то нису марили, већ су на-

стојали да испоштују све оби-

чаје које традиција налаже, и

од свог заштитника Светог

Трифуна измоле берићетан

род. Централна прослава Три-

вундана, у организацији Тури-

стичке организације и Месне

заједнице Рајац, под покрови-

тељством Општине Неготин,

приређена је на Рајачким пив-

ницама где се славило у

друштву музичара и песника.

У програму под геслом „У вину

је истина“, на тргу Сабора

Свете Тројице, седму годину

заредом, наступио је здрави-

чар Љубиша Милошевић, из

Тамнича, народни певачи,

Удружење фрулаша „Крајин-

ска фрула“ и чланови Крајин-

ског књижевног круга. Мани-

фестацији, којој су предходили

обичаји резања славског ко-

лача и орезивања лозе у

рајачким виноградима, прису-

ствали су бројни гости и пред-

ставници локалне самоу-

праве, са мр Миланом Уруко-

вићем на челу.

Свечано је било и у ма-

настиру Буково, где су Тривун-

дан прославили чланови

Удружења винара Неготинске

крајине и братство ове све-

тиње с краја 13. и почетка 14.

века. Како обичаји налажу,

служена је света литургија, а у

винограду црне тамјанике, на

падини изнад манастира, оре-

зана лоза и преливена вином,

како би повратила снагу након

зиме. Овим чином, који је слу-

жио Његово преосвештенство

Епископ тимочки Господин

Јустин, уз саслужење брат-

ства манастира Буково, озна-

чен је почетак тог великог

посла у винограду од ког у ве-

ликој мери зависи и род.

- Црну тамјанику гајимо

на два хектара површине.

Прошле године дала је свој

први род. Оно је дало квали-

тетно вино „Филигран“ – каже

архимандрит Иларион, на-

стојатељ манастира Буково.

Поштујући традицио-

налне обичаје, међу њиховим

гостима су, уз винаре и њихове

породице, били и представ-

ници немачке организације

ГИЗ, која тренутно за Удру-

жење винара Неготинске

крајине израђује неопходну

студију о будућој ознаци гео-

графског порекла.

- Заједно са општином

Неготин препознали смо да је

развој винарства и виногра-

дарства нужан за овај крај, и

до сад смо уложили преко

20.000 евра, делом у лабора-

торију за испитивање квали-

тета вина, а делом у

промотивну кампању на тери-

торији целе Србије, наступе на

сајмовима, израду флајера,

етикета, веб сајта - каже Алек-

сандар Грунауер, вођа

пројекта у немачкој организа-

цији ГИЗ. С.М.Ј.

У ВИНУ ЈЕ ИСТИНАУ ВИНУ ЈЕ ИСТИНАВинари широм Неготинске крајине свечано прославили Светог Трифуна

РЕПОРТАЖЕ

Ломљење колача

БОР - Код друге бране

флотацијког јаловишта „Ве-

лики Кривељ“, на Сретење, 15.

фебруара, одиграла се права

драма. Иако је био државни

празник, нерадни дан, Иван

Николић, Иван Красавчевић и

Никола Гергић, запослени на

одређено време у Руднику

бакра Бор, били су на послу и

обављали све што је потребно

око надвишења бране. Нису

ни слутили да ће им се уоби-

чајени радни дан претворити у

борбу за живот једне живо-

тиње. Угледавши са обале

младунче срне како се беспо-

моћно батрга по житкој маси

флотацијске јаловине, знали

су да му, уколико га брзо не

извуку одатле, неће бити

спаса. Времена за размиш-

љање није било, везали су

један другог каишевима око

руку, угазили у „живо блато“ и

полако пошли ка преплашеној

животињи.-Приметили смо да је

нешто упало у флотацијски

муљ и спонтано пошли да ви-

димо о чему је реч. Са обале

смо видели да се, не баш то-

лико далеко, у живом блату

копрца младунче срне.

Мучило се, али је покушавало

да нам приђе. Нисмо дуго раз-

мишљали, везали смо један за

другог каишевима око руку и

пошли ка животињи – пре-

причава нам тридесетого-

дишњи Иван Николић.

Његов колега Иван Кр-

асавчевић додаје да у том тре-

нутку и нису баш много ра-

змишљали о томе колико је

опасно и ризично ући у муљ

јер им је, каже, било стало

само да животињу спасу.

– Акција спасавања тр-

ајала је 20-ак минута. И лане

се трудило да нам приђе што

ближе, али је било на измаку

снаге. Успели смо да дођемо

до њега, узели га у руке и из-

нели на обалу – испричао нам

Красавчевић После је све било лако.

Ови племенити момци однели

су лане у кућицу где одмарају,

опрали га и калорифером осу-

шили и угрејали. Потом су по-

звали надлежне у борском

зоолошком врту да дођу по

новог станара.

-Срећа те је било мла-

дунче јер, да је одрасла живо-

тиња тамо упала, јаловина би

је „прогутала“ врло брзо – за-

кључује млађани Никола Гер-

гић.Тројици другова и ко-

лега честитку за храброст и

племенитост упутио је гене-

рални директор РТБ Бор Бла-

гоје Спаксовски, а преко дру-

штвених мрежа на интернету

похвалила их је малтене цела

Србија. Дан касније, 16. феб-

руара, момци великог срца

отишли су до зоо-врта да по-

сете свог љубимца, да виде

како је. Младунче је тамо, како

су сазнали, добило медицин-

ску помоћ, млеко и топлу

кућицу. Опоравља се, рекоше

им надлежни, али је још увек

преплашено. Малиши су дали

име Срећко јер је, кажу, имао

среће на Сретење, и остао

жив и здрав. Г.Т.В.

СПАСИЛИ СРЕЋКА СИГУРНЕ СМРТИСПАСИЛИ СРЕЋКА СИГУРНЕ СМРТИБорски рудари извукли младунче срне из житке јаловине

Радници РТБ на месту где су спасили лане

ОГЛАС12 БРОЈ 25