skripta i ispitna pitanja uvod u klinicku psihologiju

5/27/2018 Skripta i Ispitna Pitanja Uvod u Klinicku Psihologiju

Klinika psihologijaIspit, 8. februar 2008.

Sadraj:

PREDMET KLINIKE PSIHOLOGIJE...................................................................2

ODNOS PSIHOLOGIJE I KLINIKE PSIHOLOGIJE............................................5

RAZVOJ KLINIKE PSIHOLOGIJE....................................................................11

ZADACI KLINIKE PSIHOLOGIJE.....................................................................17

PARADIGME U KLINIKOJ PSIHOLOGIJI........................................................19

KORISNICI USLUGA U KLINIKOJ PSIHOLOGIJI...........................................30

KLINIKA PROCENA..........................................................................................32

KLINIKA NEUROPSIHOLOGIJA .....................................................................43

ORENZIKA PSIHOLOGIJA! PSIHOLOZI KAO SUDSKI VE"TACI..............47

PSIHOLOGIJA U ZAJEDNICI..............................................................................54

KLINIKA PSIHOLOGIJA U SOCIJALNOJ ZA"TITI.........................................5#

PROESIJA KLINIKI PSIHOLOG.....................................................................#1


Predet klinike psihologijeJosip Berger

!. "a#edite jednu defini$iju klinike psihologije.

Opta definicija klinike psihologije se moe odrediti preko njene osnove kojuinipsihologija kao nauka, dok se njeno ue odreenje odnosi na njenu specifinuoblastkojom se bavi (to je mentalno zdravlje, na njen pristup, tj. metodu (a to jekliniki metod koji varira u odnosu na uzrast pacijenta ili klijenta, na njenu ciljnugrupu(to su pojedinci sa psiholokim smetnjama, teko!ama i zastojima u razvoju, ina kraju, na njenu namenu (a to je pruanje psiholoke pomo!i u prevladavanjuporeme!aja, zastoja ili krize.

"ada kaemo da je psihologija fundament i osnova prilikom definisanjaklinike psihologije, to znai da se osoba koja zatrai pomo! klinikog psihologa presvega posmatra kao ovek (to je predmet prouavanja psihologije pa tek onda kaoklijent ili pacijent (to je predmet prouavanja klinike psihologije.

"ada sve ovo objedinimo, dolazimo do slede!e formulacije#

Klinika psihologija je grana primenjene psihologije iji je predmet mentalnozdravlje a metod psiholoka procena, terapija i prevencija,; njenu ciljnu grupu ineosobe sa smetnjama i poremeajem mentalnog zdravlja, a zadatak je pruanjestrunih usluga u skladu sa naukom, etikim kodeksom i zakonima.

2. %ta je prienjena psihologija& 'o#o nea u knji(i)

$od primenjenom psihologijom se naje!e podrazumeva ona delatnost kojojpsihologija kao teorija, kao istraivanje i kao metod slue samo kao opta podloga ipotencijal na kome zasniva svoju delatnost i profisionalni profil. $o miljenju %ergera,primenjeni psiholog je po pravilu hibrid (&meanac' ija je delatnost odreena iznajmanje dve profisionalne oblasti, a &isti psiholog' postoji jedino u istraivakimustanovama i na fakultetu. "ako klinika psihologija ini granu primenjenepsihologije, oni se jednim velikim delom pribliavaju krugu medicinskih nauka

(psihijatriji to u velikoj meri utie na njihov profesionalni identitet.

*. Kako se klinika psihologija defini+e u praksi&

"linika psihologija je grana primenjene psihologije koja se bavi ispitivanjem,prouavanjem, procenom, savetovanjem i tretmanom pojedinaca, parova i porodicakoje imaju psiholoke smetnje. ranoj fazi razvoja, klinika psihologija odreivana jena osnovu instrumenata koje je koristila, ()*+*, orah, +-+, $*. /edno vreme seustalilo miljenje da se kliniki psiholozi bave ispitivanjem, dijagnosticiranjem iterapijom linosti i ponaanja. eutim, ni ovaj kriterijum nije izdrao dugo jer su ovitestovi kori!eni i za ispitivanja van domena klinike psihologije.

eutim, metodski kriterijum specifinosti klinike psihologije nije naputen ikod nas se jo uvek odrava, naje!e kroz sagledavanje kroz funkciju

psihodijagnostike, kao najuestalije aktivnosti klinikog psihologa (koja predstavljaspregu naturalistike i instrumentalne eksploracije linosti sa baterijom testova. +impostupkom se procenjuje psiholoki profil osobe# njen psihiki razvoj funkcija,strukturae, psihodinamike, odnosa, ponaanja i traumatskih fiksacija.

2


. Kako je -P- definisala kliniku psihologiju&

Kraa #er(ija#-merika psiholoka asocijacija je usvojila naelno stanoviteda se psiholozi koji se profesionalno bave nekom granom primenjene psihologijedefiniu kao naunici praktiari. "ako je klinika psihologija nauka primenjena upraksi, kliniki psiholog je tako naunik praktiar. $redmet klinike psihologije moe

biti samo psihologija kao nauka primenjena u klinikoj praksi./ua #er(ija# 0redinom prolog veka -merika psiholoka asocijacija (-$-usvojila je naelno stanovite da se psiholozi koji se profesionalno bave nekomgranom primenjene psihologije definiu kao naunici praktiari. "ada bi svidiplomirani psiholozi radili kao nastavnici psihologije u srednjim kolama, problemstruke psihologa ne bi postojao. $roblem je nastao kada su u nastavni program studija psihologije poredosnovnih disciplina, uvedeni predmeti primenjene psihologije. 0hodno tome,diplomirani psiholozi su, pored nastavnikog zanimanja, mogli da se posvete radu uoblasti primenjene psihologije, pod uslovom da nau odgovaraju!e zaposlenje. +akoje u ovoj zemlji poela istorija primenjene psihologije. "ada su prve generacijediplomiranih psihologa nale zaposlenje u ustanovama zdravstva, socijalne zatite idrugde, doekala ih je radoznalost i neinformisanost od strane zaposlenih.

okviru univerziteta psihologija je priznata prvenstveno kao nauka ili grupanauka. *zvan univerziteta psihologija je prvenstveno predstavljena preko primenjenepsihologije i kao nastavniko zvanje. 0a uvoenjem u nastavni program studija dvepodgrupe predmeta, osnovne naune i istraivake discipline i predmeta primenjenepsihologije, studentima je pruena informacija o tome ta sve postoji u svetupsihologije.

$rogram ukazuje na dve vrste psihologije koje se dosta razlikuju i,metaforino, podse!aju na profil boga /anusa. 1vojni Janusov proil dodiruje sepotiljkom, a njegova dva lika okrenuta su na suprotnu stranu. 2ik koji gleda na stranunauke i istraivanja, u pravcu naune akademske karijere, zahteva posve!enost (toodgovara ugledu psihologije u akademskom okruenju univerziteta i taj put vodi ustatusnu odre!enost i sigurnost. 2ik koji gleda u pravcu primenjene psihologije iprakse nagovetava druge vrste susreta, uzbuenja i osvajanje izazovnih vetina, aliu nesreenim i neizvesnim uslovima, nagovetavaju!i statusnu nesigurnost.-merika psiholoka asocijacija (-$-, koja ima duu tradiciju od nas, suoila se saovakvom situacijom.

3a jednom kongresu, nakon debate prihva!en je odgovor koji definie ulogupsihologa u primenjenoj psihologiji. $ostignuta je saglasnost oko toga da tu ulogutreba definisati kaopsiholoku nauku primenjenu upraksi. "liniki psiholog je, po tojdefiniciji, naunik praktiar. $rema tome, i predmet klinike psihologije moe bitisamopsihologija kao nauka primenjena uklinikoj praksi. Ono to psiholoka naukaprihvati, to je taj sadraj 4 to ne prihvati, nije validno. 5a sada bolje reenje nijenaeno.

3


. %ta sadri -j(enko# predlog diferen$ija$ije&

Kraa #er(ija# -jzenk je predloio jedno praktino reenje odreenja irazgranienja delokruga klinike psihologije i psihijatrije. Oni poreme!aji koji nemajuutvrenu organsku osnovu trebalo bi da budu predmet klinike psihologije dok onikoji takvu osnovu imaju 6 predmet psihijatrije. +o nije prihva!eno od strane

psihijatara, ve! su samo unutar neuropsihijatrije razdvojeni neurolozi od psihijatara./ua #er(ija# 7ranice izmeu psihologije i psihijatrije samo su prividno

odreene podelom na kategorije normalnosti i patologije. Ova podela pretpostavljada se patologija i normalnost u psiholokom pogledu mogu jasno konceptualnodefinisati, metodski pouzdano odrediti i u praksi koristiti i potvrditi na grupama i uindividualnom sluaju. $sihijatrija je, po medicinskoj tradiciji, reenje traila urazvijanju klasifikacionih sistema nozolokih kategorija. 3a taj nain, psihijatrija je uneposrednom kontaktu sa pacijentima vrila ispitivanja i dolazila do sagledavanjadijagnoze. 3a osnovu utvrene dijagnoze i njenog mesta u klasifikacionom sistemupsihijatar preporuuje terapijske mere. $sihologija je, po tradiciji nauke, nastojala daodredi osnovne elemente i induktivno dograuje celinu svog predmeta. $olaze!i odtih elemenata, psihologija je konstruisala objanjenja miljenja, opaanja, razvoja,

ponaanja ili linosti. $sihijatrija je primarno medicinska praksa koja traga zaosnovnom laboratorijskom naukom. "linika psihologija je trebalo da nadomesti tajnedostatak i zato je dobila ulogu laboratorije. +aj saradniki odnos evoluirao je krozvie faza i doveo je do formiranja savremene klinike psihologije iji je predmetproiren u odnosu na poetak.

"liniki psiholozi rade sa osobama koje dele na klijente i pacijente. "lijenti suosobe koje imaju psiholoke smetnje, ali nemaju potvrenu psihijatrijsku dijagnozu.$acijenti su osobe ije smetnje imaju psihopatoloka svojstva i dijagnosticiraju se kaosimptomi i sindromi iz okvira "K# ili $%" sistema. "linika psihologija bavi seijednima i drugima, i klijentima i pacijentima. "linika psihologija se urazgraniavanjima klijentele oslanja, osim na norme instrumenata, koje su odreeneposebno za svaki instrument, i na teorije linosti ili paradigme. Ovo ukljuuje ikriterijume zdravlja razliitih i brojnih psihoterapijskih kola i uenja. +akvo obiljeponekad koristi ali i odmae. oe da se desi da strunjak raspolae velikim i dobrimznanjem mnogih teorija i uenja psihoterapeutskih kola, ali da to ne moe daupotrebi korisno i valjano. +ako nastaje fenomen &uliver eekta. +o je aluzija nastanje posedovanja velike potencijalne snage i znanja, bez srazmerne akcije, jer jepotencijal akcije blokiran mnotvom unakrsnih kolizija u teorijama. 3eodreenostikoncepta i prakse klinike psihologije postaju prepreka koja onemogu!ava da teorijeispolje svoju vrednost kroz akciju. 0uprotno toj pojavi, kao pomo! razgranienju jednevrste nedoumica, -jzenk (89:; je predloio jedno praktino reenje odreenjagranice izme!u delokruga klinike psihologije i psihijatrije. 1a bi se izbegloprekoraenje i sukob interesa, treba uvesti objektivan kriterijum. Oni poreme!aji kojinemaju utvrenu organsku osnovu trebalo bi da budu predmet klinike psihologije,dok poreme!aji koji imaju takvu osnovu 4 predmet psihijatrije. +o moe da budeprihvatljivo, ali nije prihva!eno od strane psihijatara. 3aime, prema ovom kriterijumusvojevremeno su iz zajednike grane neuropsihijatrije razdvojeni neurolozi odpsihijatara.

4


1dnos psihologije i klinike psihologijeDuan Stojnov

!. %ta se oe rei o tradi$ionalno odnosu klinike psihologije ipsihijatrije&

$o shvatanju medicine, klinika psihologija predstavlja oblast presekapsihijatrije i psihologije, u kojoj se dostignu!a iz naune psihologije koriste u oblastipsihijatrije 4 ali i drugih grana medicine (ekej, 89:ri!.

eutim, u isto vreme su i u ovom kontekstu primene klinike psihologijeprisutni kritiki tonovi. +ako se tvrdi da klinika psihologija ne moe da se posmatrasamo kao jednostran vid pruanja pomo!i ljudima koji imaju problema sa mentalnim

zdravljem, te da su razliite kole u oblasti klinike psihologije dale veliki doprinosrazumevanju i pruanju pomo!i mnogim osobama koje su naile na jedan vidnerazumevanja, ak i &opasnog zastranjivanja= u medicinski orijentisanom pristupu.Ovaj pristup podrazumeva da je razvoj klinike psihologije ne samo dopunio iobogatio psihijatrijska znanja ve! u velikoj meri, kritikom analizom psihijatrijskogpristupa, razvijao njemu suprotstavljene, nove alternative.

5


2. Koje su naj#anije spe$ifinosti klinike psihologije&

3ajve!a razlika izmeu pristupa opte i klinike psihologiji predstavlja cilj kojise pred ove dve oblasti psihologije postavlja. Opta psihologija nastoji da otkrijeosnovne pravilnosti koje vladaju u domenu psiholokog i da manifestaciju raznovrsnihoblika psihikog ivota podvede pod manji broj fundamentalnih prirodnih zakona ije

odvijanje moe '( post acto da objasni, ali mnogo ree i da predvidi. "linikapsihologija ima za cilj da inicira i facilitira izvesnu promenu 4 kako u domenurazvijanja novih i poeljnih, tako i u spreavanju postoje!ih i nepoeljnih oblikaponaanja. +ako se klinika psihologija usredsreuje pre svega na razvijanjeautoplastinih promena u sferi doivljavanja i ponaanja osoba.

"liniku psihologiju ne treba posmatrati kao podruje primene fundamentalnihpsiholokih teorija (pre svega teorija linosti u oblast klinike iz prostog razloga to jeve!ina teorija linosti koje se koriste kao podloga psihodijagnostikog ipsihoterapijskog rada i nastala u oblasti klinike psihologije.

$ored toga, u klinikoj psihologiji vidljivo je istovremeno postojanje ve!egbroja razliitih kola i pravaca, to ojs naziva teorijskim pluralizmom. $ostoje dvevrste pluralizma# simultani (istovremeno postojanje velikog broja teorija, isekvencijalni (velike i opteprihva!ene teorije se u vremenskom nizu smenjuju

novim. 0imultani pluralizam je svojstven tzv. nezrelim naukama (rivalske teorijemogu da koegzisitraju u istom periodu, dok se sekvencijalni pluralizam javlja uzrelim naukama (teorije smenjuju jedna drugu u vremenskom nizu.

$ostojanje brojnih rivalskih psihoterapeutskih teorija oteava rad u oblasti&fundamentalne= psihologije, jer one nuno uvode u igru problem nesamerljivosti.)

0 druge strane, mnotvo istovremeno prisutnih teorija u klinikoj psihologijipredstavlja osnovno bogatstvo i plodnost ove oblasti. 0ve vie preovlauje miljenjeda veliki broj razliitih naina da se opojmi i predstavi priroda ljudi nije preprekasticanju pouzdanih naunih znanja, ve! njihov fundamentalni uslov. skladu sa tim jei miljenje da su ljudi bi!a pod ogromnim uticajem pojma koji dre o sebi# ljudi susamodeiniue ivotinje.0a promenama u sopstvenom samodefinisanju odvijaju se ipromene u sopstvenoj ontologiji.

1akle, napredak u saznavanju oveka ne mora nuno da lei samo u teorijskojunifikaciji i potrazi za fundamentalnim prirodnim zakonima, ve! i u analizi diskursaljudi. Ovakav pristup sastoji se u paljivom ispitivanju znaenja pojmova koji sekoriste kada se govori o ovekovom bi!u, i u uvaavanju istorijskog i drutvenogkonteksta u kome su ovi pojmovi nastali.

$okuavaju!i da opiu sebe, ljudi su se sluili mnogim pojmovima (osoba,linost i karakter*. Ovi pojmovi se naje!e upotrebljavaju pomo!u iskaza u tre!emlicu. +ako se objektivni pristup u psihologiji moe opravdati ak i u domenuprouavanja pojedinaca. eutim, za potpunije odreenje ljudskih jedinki neophodnoje uzeti u obzir i privatni domen iskustvenog doivljaja 4 domen jastva, to jest linogjedinstva, poimanja sebe kao pojedinanog, unutranjeg bi!a (sve ono to supreovlauju!e struje u akademskoj psihologiji na svaki nain nastojale da izbace izpsihologije. *skazima u prvom licu ne moe se protivreiti, jer u prilog njihovojoiglednosti nije potrebno dalje svedoenje. $redmet prouavanja klinike psihologijezasnovan je prvenstveno na ispitivanju ljudi, personalizovanih entiteta koji su u stanjuda o sebi daju iskaze u prvom licu.

13esamerljivost je problem koji su definisali filozofi nauke u neuspenim nastojanjima

da izaberu najbolju teoriju od postoje!eg mnotva. 3jihova nastojanja bila su neuspena zbogtoga to raznovrsne teorije poivaju na ponekad divergentnim kriterijumima pomo!u kojih seodreuje ta je to to najbolju teoriju ini najboljom, kao i na razliitim shvatanjima koja jemetodologija za ovaj poduhvat podesna.

6


*. etodologija fundaentalnih psiholo+kih istrai#anja #s. etodologijaklinike psihologije.

3ije sporno da na ljude, kao i na sve ostale predmete u svetu, deluju prirodnizakoni. eutim, prekomerno poistove!enje fundamentalne psihologije sametodologijom prirodnih nauka dovelo je do nedopustivog saimanja predmeta

psiholokih prouavanja.2judi nisu samo tela podlona prirodnim zakonima, ve! osobe + bi!a koja imajusopstvene namere, razloge, strahove, interesovanja i sposobnosti? bi!a koja gradedrutvenu stvarnost stupaju!i u razne forme udruene delatnosti? i, takoe, bi!a kojauobliavaju sopstvenu subjektivnost u uzajamnoj komunikaciji. "linika psihologija sezato zanima za homo abera, osobu koja je kova sopstvene subjektivnosti u zajednicisvog bivstvovanja sa drugim osobama, &umreena= u splet odnosa u kojima sekonstituie kao ljudsko bi!e. 5ato klinika psihologija (za razliku od psihologije kojatei da se predstavi prevashodno kao prirodna nauka i grana biologije nastoji da sebavi i prouavanjem dejstva drutvenih inilaca na delatnost osoba 4 kroz koje sebioloki uticaji neminovno prelamaju.

$osebno bitna specifinost klinike psihologije tie se fundamentalnog pitanja

njene metodologije. "liniki psiholozi ne prouavaju &psiholoke pojave=, ve! ljude.3ije svejedno da li se prouava miljenje (ose!anje, linost ili neka osoba koja misli(ose!a, ija je to linost. "ao odgovor na ubeenje da nauka ne sme da se bavirazumevanjem pojedinanih sluajeva, jer se individualni sluajevi ne mogugeneralizovati u univerzalne zakone, s pravom se moe primetiti da se iz optihzakona prirode ne mogu partikularizovati pojedinani sluajevi (unvan.

klinikoj psihologiji preovlauje potreba za razvijanjem istraivakih naelakoja treba da omogu!e sticanje podataka potrebnih za razumevanje osoba i njihovogponaanja#

8. istraivanjima se mora voditi rauna o ulozi diskursa, to jest znaenja kojeljudi pripisuju sebi, svojim dogaajima, pojavama, stvarima i drugim osobama u svomokruenju? kao i pravila, konvencija i uverenja koja ih usmeravaju u njihovomdrutvenom ponaanju.

@. *straivanja se ne mogu sprovoditi u izolovanim laboratorijskim uslovima,ve! u svakodnevnom svetu drutvenog delanja ljudi.

A. *straivanja moraju podrazumevati interes za osobe i pojedince, a ne zastatistiku i varijable.

%udu!i da se obrazloenja u klinikoj psihologiji vre obinim jezikom, poetnataka razvoja konceptualnog sistema ovako zamiljene analize mora da se zasniva naanalizi pojmovnog sistema jezika kojim se ljudi koriste. +ako se u klinikoj psihologijipanja usmerava na takozvani jeziki obrt u filozofiji i &interpretativni zaokret= udrutvenim naukama 4 umesto na metafizike postavke realizma, empirizma ilogikog pozitivizma primerenih ve!ini prirodnih nauka.

3a metodoloki zaokret klinike psihologije uticale su znaajne razlike kako upoimanju osnovnog predmeta prouavanja, tako i u opredeljenju za fundamentalnametodoloka naela ova dva vida psihologije. $re svega, ideja o agensnosti isamonikloj delatnosti ljudi u suprotnosti je sa idejama o kontrolnim varijablama isituacionim kontingencijama. $ored toga, ideja o univerzalnim pravilnostima i&tvrdom determinizmu= u ponaanju u suprotnosti je sa idejom o &ekvifinalnosti= 4 tojest shvatanjem da isti uzroci mogu proizvesti razliite oblike ponaanja istih osoba, arazliiti uzroci mogu proizvesti istovetne oblike ponaanja. 5bog toga se u klinikojpsihologiji (umesto uninomikog shvatanja stvarnosti predlae multiperspektivizam.

7


3ajzad, brojevi ne predstavljaju dovoljno precizna sredstva za prouavanjepojmovnih sistema ljudi, jer nisu osetljivi na razlike u kontekstima, razlike urelacijama i razlike u znaenjima koje pojedinim pojavama pripisuju razliite osobe.

)aljanost instrumenata psiholokog ispitivanja ne moe da bude opta i

neodreena (to jest zasnovana na retorikim piruetama tipa &valjanost je kada testmeri ono to treba da meri=. skladu sa tim, testovi u klinikoj psihologiji ne moguda budu sami po sebi valjani, ve! mogu da budu samo &valjani za neto= ("ellB. +o&neto= u klinikoj psihologiji je pre svega ekoloka valjanost (3eisser, to jest nizsvrsishodnih praktikih delatnosti koje se mogu preduzeti prema osobama, ainicirane su testovima i ostalim oblicima ispitivanja.

itovi o nauci, karakteristini za tradicionalnu fundamentalnu psihologiju su(%ickhard#

8. nauni pojmovi moraju biti operacionalno definisani@. teorije koje sadre pojmove koji se ne mogu izmeriti su nenauneA. nauna eksplanacija mora da bude kauzalna eksplanacijaC. eksperiment je jedini valjani model proveravanja kauzalnih modela

D. nauka nastoji da dokae teorijeE. nauni progres se dostie akumulacijom znanja:. istraivanje je nenauno ukoliko se njime ne testira neka teorija


. /a li se noralnost oe pro$enji#ati od#ojeno od oralnihkriterijua sredine&

3ajvanija razlika izmeu izmeu fundamentalne i klinike psihologijezasluuje posebnu panju. atocentrinost klinike psihologije je osobina koja je unajve!oj meri odvaja od antropocentrinosti fundamentalne psihologije.

*zvor ove razlike pojavljuje se naporedo sa pojavom dimenzije normalno 4abnormalno, koja predstavlja nestabilno jedinjenje raznovrsnih diskursa koji se u njojkoriste. +riedar znanja od koga su sazdane biologija, ekonomija i lingvistika (Fukopredstavlja osnovu na kojoj se dimenzija normalno 4 abnormalno uvrstila kaoamalgam tri druge razliite dimenzije zasnovane na vrednosno4normativnimprincipima# medicine (sa normiranim polaritetima zdravoGbolesno? ekonomije(korisnoGbeskorisno? i lingvistike (smislenoGbesmisleno.

%iolokim odreenjem bolesti u medicini Hipokrit je stavio taku na religioznimodel shvatanja bolesti, to jest ideju da je bolest boija kazna za greh koji neko morada okaje. 0a otkri!em mikroba potpuno se ustalilo shvatanje da je bolest vrednosnoneutralan dogaaj. %udu!i da ljudi lekare nisu pose!ivali zdravi nije bilo potrebepriati mnogo o zdravlju, tako da je u mnogim medicinskim definicijama zdravlje

implicitno odreivano kao odsustvo bolesti.>konomija i njeni normativni polariteti su takoe uestvovali u konstituisanjudimenzije normalno 4 abnormalno. /edno vreme smatralo se da pomo!u ekonomijemogu da se prevaziu opasnosti i teko!e u kojima se moderni svet nalazi. Ovanauka nudila je jasne razlike izmeu &ekonomskog= ponaanja, koje je korisno, ionoga neekonominog, to jest beskorisnog za oveanstvo. koliko se nekoponaanje smatralo beskorisnim, ne samo daje dovoeno u pitanje, ve! se energinoporicalo i samo pravo njegovog postojanja. 2judi koje je takvo ponaanjekarakterisalo igosani su kao &drutvena sramota=, saboteri ekonomskog progresa ilijednostavno reeno 4&budale=. $onaanje koje nije bilo u funkciji ekonomskogprogresa tako je poelo da predstavlja devijaciju od drutvenih normi, to jestsubverzivno i nenormalno ponaanje.

klapanje lingvistike sa polaritetima &smisleno= i &besmisleno= u ovakav nainrazmiljanja postalo je oigledno tek posle radova Fukoa i 2akana. tom smislu2akan je smatrao da stanja ludila predstavljaju &raspad znaenja=, to jest procesraspadanja normativno uspostavljenih znaenja. $otpuno ludilo za 2akana znaipotpuni kolaps na nivou subjektove integrisanosti u simboliki poredak. Fuko jesmatrao da ono to se moe razumeti, to ima smisla i to je uklopljeno u simbolikiporedak drutva, postaje poeljnije i normalnije od onog to je nerazumljivo,semantiki nejasno i predstavlja zbrku znaenja.

$rihvatanjem pomenutih polariteta iz biologije, ekonomije i lingvistike, steklisu se uslovi za uobliavanje dimenzije normalno 4 patoloko.

bogatom repertoaru prakse psihijatrije jo uvek nedostaje teorija normalnogfunkcionisanja koja bi omogu!ila jasno razlikovanje abnormalnih od normalnih osoba.pravo na ovom mestu kliniki psiholozi iskoristili su ansu da popune jednu vanuprazninu u konceptualizaciji i tretmanu duevnih bolesti, koje su sve e!e poele dase zovu psihikim poreme!ajima. pravo je zahvaljuju!i nastojanjima da se opojme,osmisle i objasne razliiti vidovi funkcionisanja ljudi kao osoba, to jest agensnih bi!a,iznikla cela oblast klinike psihologije. 0vojim postignu!ima u podruju psihologijelinosti klinika psihologija pokuala je da napravi jedan kontinuitet izmeu zdravog(poeljnog i smislenog vladanja osoba, s jedne strane, i bolesnog (beskorisnog ibesmislenog funkcionisanja ljudi ije je ponaanje naje!e opaano kaoproblematino i psiholoki poreme!eno, s druge strane.

9


. /a li se uinak klinike psihologije oe proua#ati ne(a#isno od njenihdru+t#eno3politikih uti$aja&

3ormalnost se ne moe prouavati odvojeno od svoje politike uloge.obiajeni naini opisivanja prirode ljudskih postupaka i poretka izmeu ljudi nose sasobom izvesne drutvene posledice i nisu &politiki nevini= (1eetz. "ategorije

ovakvih opisa esto pruaju osnovu za opravdavanje nekih oblika drutvenihureenja i odreene drutvene prakse prema pojedincu, tako to jedan od mogu!ihpogleda na svet utemeljuju kaojedini mogu!i.

"ategorije kojima se opisuju pojave koje ine predmet bavljenja klinikepsihologije stoga nije mogu!e razmatrati odvojeno od problema mo!i. $rihvatanjeneke odreene klasifikacije psiholokih pojava (i simultano odbacivanje mnotvaalternativnih klasifikacija podrazumeva utvrivanje izvesne forme za prepoznavanjeljudskog ponaanja i ljudske individualnosti. Ono to ljudi jesu bi!e osmiljeno samona osnovu formi koje propisuje neki sistem klasifikacije.

5a ve!inu ljudi preovlauju!i diskurzivni sistem u njihovoj sredini postajeneizbean. 3a taj nain &motivi=, &stavovi=, &inteligencija= i sline psiholoke &pojave=postaju forme pomo!u kojih oni doivljavaju sopstvenu subjektivnost i to iz prostograzloga to im kultura ne nudi alternativne kategorije koje bi mogle da im omogu!e

da sebe i druge doive na drugi nain, ili zato to, uopte uzevi, takve kategorijenisu dostupne (1anzinger.3aglaavanje normativnog znaaja psiholokih kategorija u velikoj meri

oslanja se na Fukoovo shvatanje o tesnoj povezanosti znanja i mo!i (Fuko. $ogled nasvet koji preovlauje u nekoj kulturi Fuko zove znanjem i za njega je on neodvojiv odmo!i. *zvesna znanja, to jest uobiajeni naini opisivanja sveta, nose sa sobompotencijalnu drutvenu praksu da se dela na jedan odreen nain. 5bog toga seizvesni naini vladanja i delanja marginalizuju, a neki se pretpostavljaju svimaostalima. Ono to je dozvoljeno jednoj osobi da uradi drugoj osobi u nekom odnosu(odnosno njena prava i dunosti utemeljeno je na trenutno prihva!enom znanju kojepreovlauje u nekoj kulturi. 5nanje se ovde shvata kao jedan oblik odnosa# definisatisvet na nain koji doputa da se izvesni oblici ponaanja odvijaju kao normalni, u istovreme znai i sprovoditi neku mo. "ada neto konceptualizujemo na poseban nain,mi proizvodimo posebno znanje koje podrazumeva mo!. +ako klasifikacijeobezbeuju inteligibilne naine pomo!u kojih ljudi razumeju sebe same (i stvari okosebe i pomo!u kojih delaju.

3ametanje novih kategorija, koje se osve!uju u raznim mogu!im sklopovimanaih delatnosti, ograniava ljude na znaajne naine i ak proizvodi razliite vrsteljudi (ouse. 5ato treba re!i da klasifikovanje nije nain rasporeivanjafundamentalnijih datosti, ve! proces kojipredstavlja jedan vaan oblik moi- nain nakoji opojmljujemo, doivljavamo i osmiljavamo sebe i druge determinie nain nakoji !emo se prema sebi i prema drugima ponaati.

"linika psihologija ne moe da se razvija kao moralno indiferentna i politikinevina nauka, ali ni kao jedan vid disciplinovanja ljudi ukorenjen u ideoloke potrebenedovoljno transparentnih drutvenih grupa. Ona mora da opstane samo ukoliko svesvoje potencijale stavi u slubu emancipatorskih nastojanja ljudi da generiuoptimalne uslove za opstanak svoje vrste. 0a takvim nastojanjima ona se sve viepribliava podruju obrazovanja i vaspitanja, kao jedan poseban vid pedagogijebudu!nosti koji bi trebalo da pomogne pojedincima da preive izazove kompleksnogdrutva budu!nosti 6 sa svim blagodetima koje prua savremena tehnologija, ali i sasvim civilizacijskim neizvesnostima koje budu!nost donosi.

10


4a(#oj klinike psihologijeJosip #erger

!. Kada i kako je nastala klinika psihologija&

2. Ko su bili pr#i st#arao$i klinike psihologije&

amerikim knjigama o klinikoj psihologiji nalazimo podatak da je &prvu nasvetu psiholoku kliniku= osnovao 2eighner )itmer 8


Ktavie, neki ameriki i engleski autori ocenjuju da je klinika psihologija usavremenom smislu i delovanju nastala posle 89CD. godine. kljuenost psihologa uratne napore zapadnih saveznika ponovila je jedno iskustvo sa psihologijom izprethodnog svetskog rata. oba svetska rata psiholozi su svojim profesionalnimradom i doprinosima potvrdili da psihologija nije samo teorija nego i vrlo znaajna ikorisna nauka. deo psihologa u saniranju posledica ratovanja nakon primirja

dodatno je uticao na to. $osle takvih potvrda svoje primenljivosti, psihologija vie nijevra!ena u kategoriju univerzitetskih teorijskih predmeta. Ona je postala priznatastruna delatnost u oblasti zdravstva.

*. %ta je klinika psihologija dala no#o u odnosu na pedagogiju ipsihijatriju&

/edina opipljiva prednost koju su psiholozi u praksi imali u odnosu na ostaleprofesije sa kojima su dolazili u dodir (lekari, pedagozi, socijalni radnici bili supsiholoki instrumenti ili popularno nazvani testovi. nogobrojne nedostatke mladepsiholoke nauke i studija psiholozi u praksi su kompenzovali i natkompenzovaliforsiranjem pomalo nejasnih i podosta mistifikovanih mernih instrumenat, koji su bili

nepoznati u ovoj sredini. Ovi instrumenti dolazili su mahom sa 5apada, a kod nasnisu bili u prodaji. 5ato je prvi zadatak zaposlenih bio da se domognu tih alata iovladaju vetinom testiranja ili psihodijagnostikom.

$siholozi su isticali uverenje da je psihologija, uprkos skromnom ugledu uaktuelnoj drutvenoj skali urednosti, u sutini mo!na. +o je znailo da psiholozi upraksi mogu nauno i egzaktno odrediti prave probleme njihovih ispitanika i takodoprineti da se nae najbolje reenje. $otrebno je struno primeniti metodpsiholokih testova i dati struna teorijska objanjenja +aj poetniki entuzijazam unastupu psihologa bio je karakteristika perioda testovnog romantizma. to vremeknjige iz klinike psihologije, mahom autora iz 0-1, davale su optimistine ocene,nagovetavaju!i klilikoj psihologiji sjajnu budu!nost.

$romena odnosa psihologa prema instrumentima i testiranju nastupila je kadasu mnogi univerziteti u 0-1 uveli u nastavu kliniku psihologiju. novonastalojsituaciji ve!i broj istaknutih klinikih psihologa iz prakse primljen je za nastavnike nauniverzitetima. $aradoksalno, ovi bivi praktiari postali su naje!i kritiari metodeispitivanja psiholokim testoma u klinikoj praksi. Oni su dali najve!i doprinos ruenjubrzo steenog ugleda klinike psihologije. Od njih potiu mnogobrojne knjige i prikazinepovoljnih rezultata istraivanja i rasprava o klinikim testovima. 3a ruevinama&testovnog romantizma= nikao je i razvio se kolos psihometrije, koji je upozorioklinike psihologe da njihova sredstva za rad, dijagnoze i procene, zavise odkriterijuma koji moraju biti zasnovani na proverama putem transparentne procedure.>kspanzija klinike psihologije nastavila se, uprkos snanoj strunoj kritici, koja je bilaneprijatna ali korisna za razvoj psiholoke metodologije, isprva i struke.

12


. %ta je (ajedniko klinikoj psihologiji u s#i oblastia&(ovaj odgovor sam pronaao u %ergerovom lanku '$redmet klinike psihologijeL, str.

@E

O delatnosti klinikih psihologa u 0-1 nalazimo informacije kod 3icela kojiukazuje na to da aktivnosti psihologa zavise od institucija u kojima rade, kao to su

psihijatrijske ustanove, ustanove specijalistikih grana medicine, psiholokasavetovalita, centri za socijalni rad ili kaznene ustanove. svim varijantama klinikipsiholozi obavljaju konsultativnu delatnost uz psihijatre, neurologe, kardiologe,hematologe i druge specijaliste. meuprofesionalnom poslovanju dolazi i dopreplitanja teorije, metoda i prakse. eutim, svaka od struka zadrava svojuprofesionalnu samostalnost i ne moe se svesti na drugu struku.

$siholozi mogu saraivati i sa vie razliitih strunjaka, a to znai delitipredmet koji nije uvek isti. sluaju multiplih angamana zajedniki predmet moeda varira, ali je ekspertski pristup psihologa utvren. *z ovoga se moe izvestizakljuak da predmet klinike psihologije ne mora biti ni dijagnostika instrumentima,ni patologija kao tema, nego ekspertski pristup kojim kliniki psiholog doprinosinalaenju pogodnog reenja.

13


. Kako se oe pro$eniti stepen dostignutog ra(#oja klinikepsihologije&

"linika psihologija treba da prati dostignu!a i strune standarde unajrazvijenijim zemljama u svetu kao uslov razvoja struke. nogi problemi u tomsmislu su identifikovani, ali nisu reeni. saetoj formi, osnovni problemi razvoja

klinike psihologije kao struke su identitet, legalitet i egalitet. krajnjoj liniji, klinikojpsihologiji predstoji jedan proces usaglaavanja programa izmeu fakulteta na kojimase studira klinika psihologija. 1rutvo psihologa kao strukovna organizacija treba daima ovla!enje da preuzme znaajne regulativne i kontrolne funkcije povezane saklinikom psihologijom kao profesionalnom delatno!u. inistarstvo za zdravlje trebada sarauje i pomogne da se odrede pravila dobrog profesionalnog ponaanja idonese propise koji doprinose razvoju klinike psihologije kao odgovorne i drutvenokorisne struke.

0tatus primenjene psihologije u ovoj zemlji ne moe da popravi pojedinano nifakultet, ni strukovno udruenje, ni aktivizam sekcija i njenih agilnih lanova, bezkooperativnosti dravnih i zakonodavnih tela. svom razvoju klinika psihologijamora da proe kroz tri osnovne faze, koje smo nazvali identitet, legalitet i egalitet.

$rvi zadatak u razvoju klinike psihologije kao struke je formiranje iutvrivanje njenog profesionalnog identiteta. +aj zadatak najve!im delom pripadafakultetima, mada u kasnijim fazama i strukovnom udruenju i, svakako,zakonodavstvu. Ovaj zadatak nije u naoj zemlji znatno odmakao, zapravo nijedovren. +o znai da nismo nali definiciju koja je koherentna i koja ima jasne i vrstegranice. $rofesionalni identitet poinje da se oblikuje na niverzitetu, to jest nafakultetima koji autorizuju psihologiju kao nauku koja ima garant strukovnogidentiteta. 5a sada nemamo kriterijum ko je kliniki psiholog, analogno tome ko jepravnik, lekar ili geolog. 1efinicija identiteta profesije, da bi valjala, treba da imajedan kontrolisani ulaz, a ne vie i ne iz podruma. Osnovne studije psihologije nemogu da zavre proces formiranja klinikog psihologa bez dodatne edukacije uuslovima supervizirane prakse. 1a bi proces priznavanja kvalifikovanog klinikogpsihologa bio zaokruen, reenje mora da ukljui i legalizaciju, to jest donoenjezakona ili propisa koji legalizuje profesiju, njena prava i obaveze. 1anas takvemogu!nosti kod nas nema, ali umesto toga postoje zdravstveni saradnici i specijalistimedicinske psihologije i zbrka strunih naziva. "linika psihologija je u mnogimzemljama defmisana i priznata struka. "od nas se radi na tome, istina usporeno, daklinika psihologija postane i legalno priznata.

14


5. Kada je klinika psihologija poela da se forira u Srbiji&

"linika psihologija je u naoj zemlji stvorena posle 1rugog svetskog rata,odreenije od 89D;4ih. 3jeno stvaranje imalo je vie faza# (8 od fakultetskih studija iupu!ivanja u psihologiju, orijentacije, (@ preko ukljuivanja u praksu i profesionalnogosposobljavanja, (A do statusa regularne profesije i razliitih nivoa kompetentne

strunosti.$rvi kliniki psiholozi u 0rbiji ve!inom su bili iz redova diplomiranih psihologaOdeljenja za psihologiju Filozofskog fakulteta u %eogradu. +o odeljenje je osnovanoranije, ali je posle nekih prekida najzad poelo sa radom 89D;. godine, kada su iupisani prvi studenti. $rve generacije studenata na Fakultetu nisu imale predavanjani vebe iz klinike psihologije, niti su polagale takve ispite. One su sluale i polagaleispite iz opte psihopatologije, deje i razvojne psihopatologije, a kasnije i mentalnehigijene. $rogram studija je postepeno dopunjavan i drugim kursevima. 0vojeinteresovanje za tu oblast studenti su mogli da zadovolje itanjem knjiga iz klinikepsihologije iskljuivo na stranom jeziku i neobaveznom volonterskom praksom unekim kooperativnim ustanovama. $rvi kontakti studenata sa praksom ostvareni su utada novoosnovanom edicinsko4psiholokom savetovalitu, na 3europsihijatrijskojklinici i bolnici i nekim centrima za socijalni rad. )eza izmeu studija na fakultetu i

prakse stvarana je postepeno, kroz dui period, i manje4vie ostala je bez formalneinstitucionalne regulative. 5bog takvog stanja, zakljuujemo# $raksa je &-hilova peta=studija primenjene psihologije na naim fakultetima.

"linika psihologija u 0rbiji poela se razvijati u periodu posle zavretka1rugog svetskog rata, priblino u isto vreme kao i u ostalim evropskim zemljamaogu!e je da su i pre tog datuma pojedini psiholozi na teritoriji bive /ugoslavije, izpredratnih generacija, primenjivali pojedine tehnike i postupke u ispitivanjupojedinaca, to se moe dovesti u vezu sa poslovima klinikih psihologa. 0am nazivklinika psihologija uao je u upotrebu postepeno, uglavnom preko naslova knjiganapisanih i izdatih u 0-1, koje su se mogle na!i u biblioteci Odeljenja za psihologiju.

Pr#e klinikopsiholo+ke ustano#e kod nas. $rve generacije diplomiranihpsihologa mogle su da rade samo u drutvenim ustanovama, jer privatne prakse nijeni bilo. $rva prilika za praksu ukazala se u tada jo neoformljenoj klinikoj psihologiji,kada je u %eogradu )ojin ati! osnovao "edicinsko+psiholoko savetovalite, koje jeimalo psihoanalitiku orijentaciju. 0lino savetovalite postojalo je u 5agrebu (vodilaga je -nka ati!, ali je orijentacija tog savetovalita bila laboratorijska ipozitivistika. oba ova savetovalita, pored osnivaa, radili su psiholozi i lekari. Obasavetovalita bavila su se decom i njihovim kolskim i razvojnim teko!ama, ali narazliiti nain. "ada se uporede ova savetovalita iz perioda pedesetih godina prologveka sa savetovalitem )itmera iz 8


6. Kako je odre7en status klinikog psihologa kod nas&

1rutveni i pravni poloaj klinike psihologije u naoj zemlji razvijao sepostepeno i ostao nedovren. "od nas klinika psihologija kao oblast i kao strukapostoji due od pola veka, ali zakon tu injenicu nije u potpunosti priznao. 3i fakultetini strukovno udruenje nisu do sada ponudili jasne kriterijume za razvrstavanje u

grane primenjene psihologije, niti je to zakonski dovren proces. mesto strukovnih izakonskih kriterijuma, u opticaju su nezvanini proizvoljni kriterijumi koji oteavajurazvoj i regulisanje prava i obaveza klinikih psihologa.

$rvo, na Odeljenju za psihologiju Filozofskog fakulteta u %eogradu,programom studija uvedeni su smerovi prema osnovnim oblastima primenjenepsihologije. 0tudenti koji zavravaju smer klinike psihologije posle diplomiranjadeklariu se kao kliniki psiholozi, mada nisu zavrili praktinu obuku za to zvanje.

1rugo, psiholozi u zdravstvenim ustanovama, zaposleni na zadacima klinikepsihologije, vode se pod administrativnim nazivom zdravstveni saradnici. Ovipsiholozi posle pet godina prakse na klinikama, bolnicama i drugim zdravstvenimustanovama, prema postoje!im propisima, stiu pravo specijalizacije kao zdravstvenisaradnici. 3akon trogodinje specijalizacije i poloenog specijalistikog ispita stiuzvanje specijaliste medicinske psihologije. +akva psiholoka oblast ne postoji u

programu studija psihologije, ali postoji u programu edicinskog fakulteta, kaoparcijalni predmet uz psihijatriju.+re!e, diplomirani psiholozi koji na matinom fakultetu zavre magistarske

studije iz klinike psihologije ili odbrane doktorsku tezu sa temom iz te oblasti,postaju kliniki psiholozi sadoktoratom, takoe bez odgovaraju!e strune prakse i iskustva.

Metvrto, diplomirani psiholozi koji su zavrili edukaciju iz nekih od terapijskihuenja i pravaca, predstavljaju se ili kao terapeuti ili kao kliniki psiholozi (sapsiholokom praksom samo iz okvira izabranog terapijskog smera.

3a osnovu ovakvih naina sticanja statusa klinikog psihologa, taj status kodnas ostaje nejasno definisan. oemo zakljuiti da je zanimanje klinikog psihologaostalo nedefinisano i za struku i za zakonodavstvo i za saradnike i za javnost.

"linika psihologija studira se na fakultetima koji studentima omogu!avaju danaue ta je savremena psihologija i kakav je identitet psihologa kao strunjaka.$sihologija kao profesionalna delatnost treba da bude pravno definisana tako dazadovoljava kriterijume i standarde. 3ajzad, klinika psihologija kao profesija morabiti osposobljena da bude ravnopravna sa ostalim strukama u pogledu prava,obaveza i odgovornosti.

koliko, i kada, klinika psihologija postigne takav nivo u naoj zemlji, zvanjeklinikog psihologa ne!e ostati stvar arbitrarnog opredeljenja, ve! !e predstavljatiregulisani i pravno priznati status meu strukama. "ada se dostigne takav nivo,posta!e mogu!e da diplomirani psiholog usmeri svoju strunu aktivnost i da postanekliniki psiholog, pod slede!im uslovima#

(8 daje stekao diplomu psihologije na Filozofskom fakultetu?(@ da se bavi profesionalnom psiholokom praksom i metodama vie godina?(A da je registrovani lan u profesionalnom udruenju psihologa?(C da u svom radu sledi preporuke i pravila etikog kodeksa psihologa?(D da uzima ue!a na seminarima, saborima i drugim oblicima kontinuirane

edukacije za vreme trajanja aktivne slube posle diplomiranja.

16


ada$i klinike psihologijeJosip Berger

!. Koji su osno#ni (ada$i klinike psihologije&

5adaci klinike psihologije mogu se podeliti u osnovne, koji su obavezni i kojispadaju u opis radnog mesta klinikog psihologa, i na dodatne, koji nisu svakodnevnii zahtevaju posebnu verziranost psihologa. Osnovni zadaci klinike psihologije su#

/ijagnostika i pro$ena(postupak svrstavanja patolokih pojava na osnovukriterijumskih obeleja u klasu, takson ili sindrom klasifikacijskog sistema koji jepodeljen na odvojene klase i potklase koje imaju patoloku osnovu (tako pie, tj.klase su same po sebi bolesne. Psihodijagnostika je psiholoki metod kojidoprinosi sigurnosti i pouzdanosti dijagnostike klasifikacije poreme!aja i bolesti uokviru priznatih klasifikacionih sistema medicine kao to su eunarodna klasifikacijabolesti ("% ili -meriki klasifikacioni sistem (10. $sihodijagnostika porednaturalistikog i kvalitativnog metoda eksploracije linosti koristi i ui, testolokiinstrumentalni pristup oslonjen na psihometriju.

Sa#eto#anje, terapija i psihoterapija (u poetku je psihoterapija kojuizvodi psiholog nailazila na otpor psihijatrijske institucije ali kako je psihoterapijapostajala nezavisna vanakademska delatnost to se ovaj otpor smanjivao. nogi ljudisa psiholokim teko!ama ne prihvataju da im pomo! bude uslovljena ulogompacijenta i nekom dijagnostikom etiketom i taj otpor je doveo do toga dasavetovanje postane dobra alternativa, naroito nakon to je oders pribliiosavetovanje psihoterapiji. %avljenje klinikih psihologa psihoterapijom prekinula jenegdanje nezadovoljstvo jer se kontakt sa klijentom ranije prekidao, odmah nakonobavljenog dijagnostifikovanja, taman kad se spremnost obe strane za terapijskinastavak postigla.

Istrai#anje (ovo prosihodi iz definicije da je kliniki psiholog naunikpraktiar i da se praksa sagledava kao neto to proishodi iz teorije, ali na terenu tonije uvek tako

Pre#en$ija (ona ima za cilj da predupredi poreme!aje i da deluje na nivoulokalne zajednice i s toga je za njeno sprovoenje uvek neophodno da postojefinansijeri ali i idejni tvorci, dobra volja i izvoai.

9duka$ija (prevencija i edukacija esto deluju sinergino. $siholog moeedukovati svoju radnu sredinu u kojoj prethodno nije radio psiholog u ciljuinformisanja sredine ta moe a ta ne moe oekivati od psihologa. +ime onpredstavlja sebe, svoju struku i njene mogu!nosti. 5atim, stariji psiholozi treba daedukuju mlae, dopunjuju!i ono to se ui na studijama, jer klinika psihologija jestruka koja se ui od iskusnih i proverenih praktiara. +reba takoe edukovati ijavnost u cilju da se uveri da je klinika psihologija s jedne strane nauna, a s drugestrane, da se razlikuje od psihoterapije i psihijatrije.

9tiki kodeks i pra#ne nore predstavljaju trajne obaveze klinikepsihologije kao uslune profesije i odgovorne javne slube. $siholog je kao praktiar

obavezan da prui potvrdu naunosti svoje prakse, svog suda i svojih procena. privatnoj praksi neophodno je aktivnosti klinikog psihologa regulisati etikimkodeksima.

2. /a li su (ada$i klinike psihologije profesionalno spe$ifini&

17


$o svom predmetu klinika psihologija se granii sa psihijatrijom, sociologijom,pravosuem, prosvetom, socijalnom zatitom i medicinom. fazi osnivanja ona jeimala tek nekoliko zadataka na kojima se proveravala i istraivala svoje teme, dok jedanas broj zadataka kojima se bavi znatan. 0pisak zadataka kojim se jedna strukabavi, naravno na uspean nain, moe biti pokazatelj njenih potencijala kao i

aktuelnog dometa. 3eki zadaci, kao to je to psihodijagnostika, usko su profesionalnospecifini dok su neki drugi, kao to su to savetovanje i psihoterapija, pa i edukacija,donekle preklopljeni sa ostalim oblastima psihologije, dok su, na primer, edukacija ipotovanje etikog kodeksa i pravnih normi, karakteristini zadaci svih disciplinapsihologije, a i same psihologije kao nauke i naune prakse.

*. %ta je (adatak psihodijagnostike i njenih i(#edenih pod#rsta&

1ijagnostika je prvi zadatak koji je klinika psihologija usvojila. Dijagnostikaje postupak svrstavanja patolokih pojava na osnovu kriterijumskih obeleja u klasu,takson ili sindrom klasifikacionog sistema. 1ijagnostika podrazumeva zatvorenisistem koji je podeljen na odvojene klase i potklase koje imaju patoloku osnovu. klinikoj praksi pojavio se metod psihodijagnostike koji povezuje naturalistiki nain

kvalitativnogistraivanja i psihotehniki pristup ispitivanja i procene linosti.$sihodijagnostika je psiholoki metod koji doprinosi sigurnosti i pouzdanostidijagnostike klasifikacije poreme!aja i bolesti u okviru priznatih klasifikacionihsistema medicine kao to su eunarodna klasifikacija bolesti "K#* ili -merikiklasifikacioni sistem $%"*. $sihodijagnostika se koristi kao dodatni psiholoki metodmedicinske dijagnostike mentalnih poreme!aja i bolesti. 1anas kori!eni medicinskiklasifikacioni sistemi, "K# i $%", baziraju se na konsenzusu najviih meunarodnihautoriteta u medicini. Ovi klasifikacioni sistemi predstavljaju aproksimacije &prirodnogsistema=, koji do sada nije odreen.

sihodijagnostika je posredan i zato komplikovan postupak koji se primenjujekao zamena za manje pouzdani nain procene izmenjenog ili poremeenogponaanja i unkcionisanja linosti.

Ovaj psiholoki metod je vie usmerenna ispitivanje i odreivanje osobenostilinosti, relacija i ponaanja nego na medicinski defisani poreme!aj ili bolest.Odreivanje sindroma bolesti je stvar medicinskih strunjaka, psihijatara, dok klinikipsiholozi svoje istraivanje usmeravaju na linost. objanjavanju nalaza manje sepozivaju na patologiju a vie na teorije linosti.

*zdvojile su se nove podvrste psihodijagnostike#a dijagnostika, klasifika$iona i diferen$ijalna(ovde je zadatak da se

pacijent svrsta u nozoloku kategoriju kojoj pripadab pro$ena linosti, (ovde je zadatak da se izvri strukturalna, funkcionalna,

psihodinamska procena linosti i njenih pojedinanih funkcija?c foren(ika i ostale eksperti(e ( primenjuje se u sudskoj praksi onih

zemalja ijin pravni sistem uvaava naelo po kome se u rasvetljavanju spora ilikrivinog dela mora uzeti u obzir i psiholoko stanje i linost okrivljenog a psiholozi 6sudski vetaci imaju zadatak da ispitaju i utvrde mentalne sposobnosti i psiholokasvojstva ili stanjamkoja mogu da utiu na izvrioca ili rtvu krivinog dela

d) psihodijagnostika ra(#ojnog doba (osnovni zadatak je ispitati stepenpsihikog razvoja kao i razvijati i poboljavati metode za psihodijagnostiku dece

e) psihodijagnostika osoba sa spe$ijalni potrebaa (kori!enjestandardnih dijagnostkih sredstava neprimereno je u ovakvim sluajevima jer usledometenosti, ovakve osobe nisu u stanju da reavaju zadatke pod istim psiholokimokolnostima kao uzorak po kome su norme i kriterijumi odreeni i s toga jeneophodno konstruisati pogodne instrumente i utvrditi odgovaraju!e norme, kao iispitivati specifine naine prilagoavanja ovih osoba socijalnoj sredini

18


f) pro$ena partnerskih i branih odnosa (naje!e se koristi samoopservacija oslonjena na teorijske sisteme porodinih psihoterapija

g) spe$ifina psihoterapijska dijagnostika (zarad poboljavanja iubrzavanja procesa terapije, naje!e naturalistikom procedurom bez kori!enjapsiholokih testova? glavni zadatak pomo! pri izleenju od neurotskih problema ikriza

h) trijana neuropsiholo+ka pro$ena (osnovni zadatak jeste utvrivanje dali je etiologija poreme!aja organskog ili psiholokog poreklai) trijaa i pro$ena (at#orenih institu$ija (selekcija i klasifikacija

kandidata prema posebnim kriterijumima institucije.

. poredite (adatke klinike i +kolske psihologije.. %ta (nate o 9tiko kodeksu psihologa Srbije&

"linika psihologija moe da funkcionie na oba naina, kao metodolokasluba u okvirima medicinske institucije i kao samostalna struna sluba koja jeotvorena za saradnju svima kojima je njena pomo! potrebna i korisna. irem okviru,ona je privatna praksa, javna sluba i usluna delatnost. "liniki psiholog moe daobavlja vie razliitih strunih poslova i da ima razliite zadatke i vrste angamana.

uim, klinikim uslovima rada, klinikoj psihologiji je potrebna nauka i teorija kaoorijentacija i referenca na koju moe da se pozove. vanklinikim uslovima iprivatnoj praksi pozivanje na nauku nema isti efekat. uslovima privatne praksepsiholog se mora potvrditi neposrednim pruanjem pomo!i u skladu sa etikimkodeksom.

>tiki kodeks je norma profesionalne, drutvene i pravne odgovornostiprofesije. "orisnici usluga klinike psihologije ne moraju da znaju mnogo o psihologijikao nauci, o teorijama, uenjima, autoritetima i metodologiji. "ada se klijenti, kojiimaju probleme i teko!e i izvesno poverenje u strunost pomagaa, obrate zapomo! psihologu, on je duan da prui pomo! u skladu sa psiholokom naukom,svojom profesijom, kompetencijom i etikim normama.>tiki kodeksom se regulie odnost prema nauno4istraivakom radu, odnos premastranki, odnos prema javnosti i odnos prema kolegama. preambuli >tikog kodeksapsihologa 0rbije izmeuostalog pie da &psiholog polazi od toga da nauka nudiznanja i metode, a ne i ciljeve,vrednosti i normativno4etika reenja. 0toga onpreuzima obavezu da brine o etikoj strani primene naunih znanja i metoda,prihvataju!i slobodno kao svoje vrhovno etiko merilo da ovetvo, kako u sebi tako iu svakom drugom, uvek uzima i kao cilj, a nikada samo kao sredstvo'. +akoe senavodi da je psiholog duan da ostane u okvirima psihologije kao nauke, svojihsteenih kvalifikacija, materijalnih uslova drutva i sredine u kojoj radi, zakonskihodredbi i naela ovog kodeksa.

5. /a li su (ada$i klinike psihologije e7usobno kopatibilni& 'nea uknji(i)

/esu. Ovde bi mogla da se sloi pria o tome kako i dijagnostika i terapija iostali ciljevi imaju za cilj psihiku dobrobit pacijenta, poboljanje psihikogfunkcionisanja, itd.

6. /a ste kliniki psiholog, koje biste (adatke najradije oba#ljali& 1bjasnite(a+to.

Paradige u klinikoj psihologijiVelimir Popovi

19


!. %ta su to klinike paradige&

$aradigma, uopteno gledano, jeste niz osnovnih pretpostavki koje skupaodreuju kako zamiljamo i prouavamo neku pojavu, kako prikupljamo i tumaimodobivene podatke i, povrh svega, ta da inimo, to jest kako da postupamo sapredmetom ispitivanja. - kada je re o klinikoj paradigmi, onda to podrazumeva da

je predmet naeg interesovanja ljudska linost, a da iz bazinih premisa izvodimoteorijelinosti, modele zdravlja i bolesti? da osmiljavamo raznolike metodeistraivanja kojima prikupljamo podatke koje !emo potom tumaiti? gradimo iprimenjujemo postupke klinike procene? osmiljavamo valjane strategije kako dapruimo savetodavnu, psihoterapijsku ili kakvu drugu pomo! ljudima koji pate odraznih duevnih smetnji.

$redmet klinike psihologije, lako !emo primetiti, suvie je sloen da bi biopodrobno ispitan samo iz jedne perspektive, s toga, u okviru klinike psihologijepostoje razliite paradigme koje iz razliitih uglova sagledavaju njen predmet. /ako jevano shvatiti vie paradigmi znai vie istine ili vie saznanjao predmetu ispitivanja,ukoliko ga uvek iznova preispitujemo iz date perspektive, ili iz drugih uglova ili naosnovu tuih gledita, a ne da se razliite paradigme meusobno bore da dou dojedne, samo njihove istine.

$ostoje# 1ubinsko4psiholoka paradigma (Frojd, /ung, -dler kao zaetnici,%ihevioralna paradigma (Operantno uenje, klasino uslovljavanje, +eorije socijalnoguenja, %ioloka paradigma, Fenomenoloko4egzistencijalna paradigma iHumanistika paradigma.

20


2. %ta u ;rojdo#o uenju (nai i(ra( instance linosti! Koliko instan$i onra(likuje&

Frojdova osnovna pretpostavka je bila# svest ne gospodari svim duevnimzbivanjima, ve! nekima od njih upravlja nesvesno.1a bi se otkrila ovekova &istinskapsihika realnost=, pisao je Frojd, moramo razumeti rad nesvesnog. 3o, vrlo brzo sam

je uoio koliko je topoloki model manjkav u ocrtavanju ljudske linosti, te je poeograditi obuhvatnije gledite koje bi manje opisivalo topiku (prostor u kojoj seodigrava psihiki ivot oveka a vie sudionike duevnog ivota koji na raznolikenaine nastanjuju spomenute topose due i stupaju u izrazito sloene meuodnose.

e je o Frojdovom strukturalnom modelu i instancama linosti 4 /no, Ja i0ad+Ja.

/no je najstarija instanca linosti i predstavlja onaj sadraj sklopa linosti sakojim se osoba raa da bi se, potom, iz njega pomolilo, u evolucionom smislu, mlaeJa, a za njim, naposletku, 0ad+Ja. /no u sebi sadri nagone, ono stoje prisutno odroenja, somatsku organizaciju i ono to je fiksirano osobitom konstitucijom. /nojeuvstveno i primitivno i u njemu se odvijaju primarni procesi koji ne poznajukategorije uzronosti, vremena i prostora, ne dre do protivurenosti i razlika i, iznadsvega, nestrpljivo trae gratifikacije. /no pribegava ispunjenju elje 1 raznolikom

fantazijskim, imaginarnim i halucinatornim operacijama, dnevnim sanjarenjimailisnovima 4 ne bi li na zaobilazan nain &zadovoljilo uroene potrebe=./noje iskljuivo inepromenljivo stanar nesvesnog, te kao takvo i nije dostupno neposrednom svesnomprouavanju. Ono malo to o njemu saznajemo dobijamo primenom psihoanalitikihmetoda (tumaenje snova, na primer ili razotkrivamo u neurotskim simptomima.

*zvornoJaje predstavljalo deo /nog, ali se tokom razvoja iz njega izdvojilo dabi udovoljilo zahtevima spoljanjeg sveta. Ja je razumsko i civilizovano i u svojimdelanjima rukovodi se naelom realnosti (tj. potuje naela uzronosti, vremena iprostora, analitino je i uvaava protivurenosti. $osredstvom sekundarnihprocesanastoji da zadovolji porive /nog, ali na takav nain to !e uzeti u obzir i zahteve kojename!e stvarnost. 5a razliku od /nog, od koga dobija energiju libido*,jer vlastitomne raspolae,Ja se slobodno kre!e izmeu oblasti nesvesnog, predsvesnog i svesnogi njegov prvenstveni zadatak je da, posredstvom razliitih mehanizama, dri nagoneu nesvesnom.Ja pokuava da udovolji prohtevima /nog i umanji napetost, ali na naikoji !e u sebe ukljuiti procenu mogu!ih posledica koje mogu proiste!i iz izvreneradnje. +akoe,Ja uzima u obzir zahteve koje name!e stvarnost i, naposletku, sluaunutarnji glas= savesti 0ad+Ja*. 3a osnovu reenog moemo nazreti da /a uistinuslui tri gospodara# 8 nastoji da sprovede potrebe /nog u delo, @ udovoljavaprohtevima spoljanje realnosti i, napokon, A mora se povinovati zahtevima kojidolaze od strane tre!e instance linosti 4 0ad+Ja.

+re!i sainitelj duevnog sklopa 4 &unutarnji glas= ili ono to nazivamosaveu + predstavlja drutvene i, jo vie, roditeljske vrednosti i norme. 0ad+Japredstavlja pounutreni sistem naloga, vrednosti, zabrana, normi, predstava lepog ipotenog naspram predstava runog i nepotenog. $oto se detinje 0ad+Ja razvijapounutrenjem predstava roditelja, to jest njihovih 3ad4/a, to ujedno znai da se nanjega prenosi tradicija kulture kojoj pripada i sve njene vrednosti.

0ad+Ja, rigidno i nerazumno koliko i /no, ne doputa nikakva odstupanja usprovoenju svojih krutih moralnih obrazaca. jedno, oba krasi zajedniko svojstvo#izraz su uticaja prolosti na teku!a, aktualna zbivanja. meri u kojoj je naslee /nogizikog karaktera, u istoj meri je naslee 0ad+Ja drutvenog i kulturolokogkaraktera. 3o, oba podjednako nastoje prisiliti Ja da udovolji njihovim diktatima. 0asvoje strane, 0ad+Ja svoje diktate ostvaruje na tri naina 4 samoposmatranjem,save!u iJa idealima.

*. eu se ogledaju ;rojdo#i doprinosi sa#reenoj klinikoj psihologiji&

21


Frojd je postavio temelje savremenih teorija linosti. 0matrao je da nisu svipsihiki uticaji vidljivi u ponaanju ili svesti osobe, ve! da neki izviru iz nesvesnog.0vojom teorijom o psihoseksualnim stupnjevima inicirao je nauno prouavanjeovekovog razvoja. $okazao je da psihopatoloka stanja mogu imati ne samobioloke nego i duevne korene. eutim, obrazloio je i naine na koje duevni

inioci mogu podjednako proizvoditi psihike smetnje i fizike simptome. euprvima se poeo baviti ljudskom seksualno!u, daju!i psiholoka pojanjenja razvojaseksualnosti, kao i brojnih oblika seksualne disfunkcionalnosti. 5aetnik jepsihoanalitikog, samim tim psiholokog, razumevanja fenomena religije, kulture,umetnikog stvaralatva i odnosa drutvenih grupa. *straivao je zato su neke osobeinhibirane. +akoe je ponudio tumaenja nastanka i proishoda anksioznosti.

3o, psihoanaliza za Frojda nije bila iskljuivo eksplorativna tehnika + metodaskrojena za ispitivanje ovekovog duevnog ivota. Ona je, istovremeno, terapijskatehnika, konkretan nain pruanja strune psihoterapijske pomo!i ljudima saduevnim tegobama. te svrhe Frojd je iznedrio brojne postupke, to jest skrojiovaljanu psiholoku metodologiju za ispitivanje duevnih operacija, poput slobodnihasocijacija, analize snova, tumaenja omaki, prorade transera.

22


. Koje su gla#ne +kole proi(a+le i( ;rojdo#e psihoanali(e& eu se ogledaju njiho#e prednosti i nedosta$i&

)e!ina Frojdovih sledbenika 4 neorojdovaca ilipostrojdovaca + nije odstupilaod tri vorna sadraja njegovog uenja. 7otovo svi su sloili daje nesvesno kljuniinilac u oblikovanju ljudskog duevnog ivota. )e!ina je prihvatila ideju da su

iskustva iz ranog detinjstva od presudnog znaaja za potonji razvoj linosti, mada suneki od njih isticali da i naknadna ivotna iskustva oblikuju pojedinev psihiki razvoj.*sto tako, najve!i broj Frojdovih sledbenika usvojio je i proradio njegovo uenje omehanizmimaodbrane i tumaenju snova. enja brojnih psihoanalitiara ne izlaze izokvira ove paradigme, ve! predstavljaju osobena stanovita koja ipak ukljuujuzajednika osnovna naela

3eki Frojdovi uenici nisu prihvatili njegovo uenje o psihoseksualnomrazvoju, smatraju!i da se odrasla linost ne oblikuje samo onim iskustvom koje jeimala u prvih pet4est godina ivota, ve! da se formira kroz znatno ve!i broj razvojnihstupnjeva. 1rugi su, opet, smatrali da je Frojd razvoj osnovnih instanci linosti&smestio= suvie kasno a ne, kao to su oni smatrali, u najranije detinjstvo. +re!imaje bilo neprihvatljivo Frojdovo prenaglaavanje uticaja nesvesnog i instinktivnih silana razvoj linost. 0matrali su da se ovek oblikuje i putem drutvenih i kulturolokih

inioca. 3eke je praktian psihoterapijski rad sa pacijentima vodio zakljuku da setrima instancama linosti ne moe na obuhvatan nain ocrtati celina ovekovog bi!a.3aposletku, mnogima je bila neprihvatljiva njegovapesimistika antropologija.

2go psiholozi tako smatraju da je Ja mnogo snanije nego to je to Frojdpriznavao. oili su daJa poseduje ve!i stepen autonomije u odnosu na /no i da semoe razvijati nezavisno od njega. 3ovoroene poseduje uroene konstitutivneinioce 2ga Ja*, koji stupaju na scenu po razdvajanju Ja od /nog./a takoe posedujeautonomne, od &konflikta slobodne= funkcije, usmerava procese opaanja, miljenja,rasuivanja i pam!enja, kontrolie nagone i afekte i regulie odnose sa objektima.

psihologiji samstva, koju je razvio H. "ohut, na primer, samstvo je odreenokao samomotiviu!a, samostalna, integriu!a sila i ujedno kao bazini motiv kojiodrava i podstie celovitost osobe. 3joj se pridaje ve!i znaaj nego strukturama *da,>ga, i 0uper >ga. /bjekti samstva (self4objekt 4 znaajni drugi iz okoline odojetakoje ono doivljava kao delove vlastitog samstva pomau samstvu usamoodreivanju, odgovaraju na njegove potrebe i podstiu njegov razvoj. 5dravosamstvo tokom celog ivota trai odnose sa objektima samstva koji !e se pokazatidovoljno empatinim i podsticajnim za njegov razvoj. koliko su uslovi za razvoj bilioptimalni, dete !e biti u stanju da internalizuje lik empatine i ogledaju!e majke(objekta samstva.

teoriji odnosa sa objektima objekt je iskljuivo drugo ljudsko bi!e. 5naajobjekata ogleda se u tome to su ljudi izvorno motivisani potrebom da uspostaveodnose sa drugima. 3ai odnosi sa drugima srni su inilac duevnog razvoja ali ipojave psihopatolokih fenomena, ukoliko nije dolo do adekvatnog uspostavljanjaodnosa sa drugima. -dekvatni odnosi sa roditeljima, tokom svih stupnjeva psihikograzvoja, preduslov su za uobliavanje zdrave linosti.

*ntersubjektivna teorija procese transfera i kontratransfera sagledava nadrugaiji nain analitiar ne poseduje nikakvo objektivno saznanje o pacijentovomivotu, njegovom razvoju, psihikim funkcijama ili prirodi njegovih duevnih smetnji?ono ili ne postoji ili nije ni od kakve koristi ni za analitiara niti za pacijenta.*nterpretativni zakljuci su uvek relativni i odreeni intersubjektivnim kontekstom ukome se odvija susret pacijenta i analitiara. 0aznanje do koga se dolazi u terapijije ,,ko4determinisano= i ,,ko4konstitutivno= (uzajamno odreenoGustanovljeno iuzajamno izgraeno interakcijama oba sudionika terapijskog procesa. 5ato je boljeda se njihov odnos definie izrazom ,,ko4transfer= (uzajamni transfer da bi senaglasilo koliko oba subjekta analize, svesno i nesvesno, tvore procese koji !e sepomoliti i potom biti analizirani.

23


. Koji su bihej#ioralni pra#$i (astupljeni u klinikoj psihologiji&

1anas postoje tri vladaju!a bihejvioralna pristupa koji se razlikuju s obziromna to da li naglaavaju operantno uslovljavanje, klasino uslovljavanje ilisocijalno3kognitivneinioce uenja.

Operantno uslovljavanje se, po 0kinerovoj zamisli, tie efekata koje neke

posledice imaju na uestalost nekog ponaanja. One posledice koje ine ponaanjekoje im prethodi uestalijim on nazivapotkepljivaima; one koje vode paduuestalosti naziva kaznom. 1a li !e neka posledica ponaanja biti potkrepljuju!a ilikanjavaju!a zavisi od osobe i same situacije kojoj je izloena. iz perspektiveoperantnog terapeuta maladaptivno ponaanje je proizvod dva inioca# a adaptivnoponaanje nikada nije bilo naueno, i b maladaptivno ponaanje jeste naueno. Niljterapijskog rada je da se u klijentovom repertoaru ponaanja prepozna ono koje jemaladaptivno i potom otkloni operantnim tehnikama (preplavljivaniem, &ekonomijometona=, verbalnim uslovljavanjem i sl.. klinikom radu terapeut ove orijentacije netraga za klijentovim ose!anjima, motivima, porivima ili potrebama nego nastoji dauoi odnose koji vladaju izmeu nekog oblika disfunkcionalnog ponaanja (na primer,depresivnog, fobijskog ili agresivnog ponaanja i njegovih konsekvenci.

1ruga verzija bihejvioralnog modela oslanja se na 04 (dra4odgovor shemu

koju je uobliio ruski fiziolog *van $avlov, a u savremenoj psihologiji bila je razraenaod strane )olpija i -jzenka. Obojica su smatrala da se principi respondentnog iliklasinog uslovljavanja mogu koristiti radi razumevanja ljudskog ponaanja iotklanjanja brojnih nevolja, tegoba i smetnji, u prvom redu strepnje. $rema)olpijevom miljenju uenje se odigralo ukoliko je &izazvani odgovor bio uvremenskom dodiru sa nekom ulnom drai, a u naknadnim sluajevima ista dramoe izazvati odgovor ak iako to ranije nije inila=. $otkrepljenje za )olpijapredstavlja rezultat delovanja dvaju okolnosti# 8 mora postojati odreena bliskost ilikontingentnost izmeu drai i njenih odgovora, a odgovori !e biti, u vremenskibliskom trenutku, potkrepljeni, i @ sve ovo mora biti pra!eno redukcijom nagona.-jzenk razlikuje dva izvora poreme!enog ponaanja# a sticanje pogrenih,neadaptivnih oblika ponaanja i b izostanak sticanja, neizgraenost adekvatnihoblika ponaanja. oemo zakljuiti da se u ovoj struji bihejviorizma ne porie znaajoperantnog potkrepljivanja i kanjavanja u oblikovanju ponaanja, ali se u prvi planstavlja prouavanje asocijativnih veza izmeu uslovne i bezuslovne drai.

"ognitivno4bihejvioralni teoretiari G teoretiari socijalnog uenja naglasili suulogu kognitivnih procesa u razvoju, odranju i modifikovanju ponaanja. $rema%andurinim istraivanjima, ponaanje se ne oblikuje iskljuivo neposrednin putem,kao to je sluaj u klasinom i operantnom uslovljavanju, nego i posrednim putem(uenjem po modelu, posredstvom promatranja zbivanja u sredini i putemkognitivnih procesa. Osoba moe, poduava nas %andura, da razvije novi oblikponaanja a da nije bila izloena odreenom reimu potkrepljenja, ve! ga naprostousvaja promatraju!i drugu osobu 4 model 4 koja izvodi odreeno ponaanje. Ovdespadaju %ek i >lis sa svojim psihoterapijskim pravcima.

5. eu se ra(likuje Skinero#o i


$rednosti# bihejvioralni pristup je solidno utemeljen u empirijskim istraivanjima? socijalno4kognitivne teorije su dodavanjem kognitivnih varijabli proirile

opseg fenomena koji se mogu objasniti ovom paradigmom? uvoenje kognitivnih inilaca pomoglo je povezivanju bihejvioralnih teorija

linosti sa novijim kognitivnim teorijama koje potiu iz drugih modela? razvijene su brojne korisne terapijske procedure koje imaju prednost nadonim to nude ostali psihoterapijski pravci#

8 bihejvioralne i kognitivno4bihejvioralne terapije nude objektivne kriterijumeprocene terapijskih efekata?

@ bihejvioralno modifikovanje ponaanja pokazalo se uspenim u radu sanekim populacijama, na primer, sa decom i emocionalno teko poreme!enimosobama?

A bihejvioralna modifikacija je relativno brza i kratka?C osnovne postupke mogu nauiti da primenjuju, u odsustvu terapeuta, i

nestrunjaci# roditelji, uitelji, vaspitai, srednje medicinsko osoblje?0ve ovo utie na to da mnogo ve!i broj ljudi moe da ima koristi od ove

terapije, pri emu je cena za pruene usluge manja no u drugim terapijama.

3edostaci# ovaj pristup je isuvie uzan u opisivanju ljudske linosti? malo panje se pridaje naslednim iniocima, genetici, fiziologiji i ostalim

iniocima koji nisu izvedeni iz raznih oblika uenja ove paradigme? tradicionalnom bihejviorizmu upu!uje se kritika da oveka vidi poput

eksperimentalne ivotinje?4 principi uenja, na kojima poiva ova paradigma, meu predstavnicima

njenih struja est su predmet sporenja? ak i kada se meu njima uspostavikonsenzus o tim principima, ostaje otvoreno pitanje da li se nalazi o laboratorijskimivotinjama, po analogiji, mogu pripisati oveku?

sama paradigma nije toliko nauna ili nedvosmisleno potvrena perspektivakoliko bi to eleli njeni sledbenici

8. "a koji inio$ia biolo+ki orijentisani psiholo(i (asni#aju s#ojuparadigu&

$odlonu poziciju bioloke paradigme ine materijalizam i redukcionizam.aterijalizam, u ovom sluaju, podrazumeva da se duevno ili duhovno moe svestina niz fizikih ili biolokih inilaca, te da sa na potonjim zasnivaju svi psihikifenomeni. adikalni predstavnici bioloke paradigme idu i dalje te pretpostavljaju dase# 8 emocionalne i psihike pojave mogu &redukovati= na fizike obrasce u mozgu, i@ ukoliko smo u stanju da na neki nain 4 fizikim ili medicinskim postupcima 4upravljamo tim biolokim supstratima, bi!emo u stanju da na opseniji nainkontroliemo ovekova psihika ispoljavanja.

*straivai se usredituju na prouavanje specifinih dijagnostikih kategorijaili sindroma i njihovih biolokih korelata. 1ijagnostike kategorije se defmiuposredstvom kombinovanja istraivakih, klinikih i statistikih metoda koje seprimenjuju sa ciljem da se doe do prepoznatljivih obrazaca ili grozdova simptoma iznaka. *straivanja se obino sprovode na velikim grupama ispitanika koji ispoljavajuisti grozd simptoma (na primer, i potpadaju pod istu dijagnozu. 3o, u ovakvimistraivanjima individualne razlikenisu od znaaja, a jo manje ovekov lini doivljaj.3aglasak je na utvrenim slinostima unutar date dijagnostike grupe, a manje naidiosinkratikim ispoljavanjima kod pojedinaca koji ine tu grupu.

=. %ta (nai i(ra( somatogena hipotezaKoji inio$ia se obja+nja#a nastanak du+e#nih poreeaja u biolo+koj

tradi$iji&

25


%ioloka paradigma u prouavanju psihopatolokih fenomena poiva nasomatogenoj hipotezi + ideji da su mentalni (duevni poreme!aji uzrokovaniizvitoperenim ili poreme!enim somatskim, biolokim ili telesnim procesima. )e!inasavremenih istraivaa u ovoj oblasti i danas se priklanja uverenju da je modelizikebolesti osnovica u razumevanju abnormalnog ponaanja.

0avremena istraivanja biolokih uzronika psihopatologije mogu razvrstati utri skupine# a istraivanje anatomskih uzronika abnormalnog ponaanja? bistraivanje biohemijskih uzronika c prouavanje genetskih uzronika.

$olaze!i od somatogenetske hipoteze, bioloki orijentisani teoretiari iistraivai abnormalno ponaanje shvataju kao bolest koja je izazvana poreme!enimradom nekog dela organizma. )eruju da je oreme!aj u radu mozga primarni uzronikabnormalnosti.

$roblemi su obino anatomske ili biohemijske prirode. sluaju anatomskih ilistrukturalnih problema, veliina ili oblik odreene modane oblasti mogu bitiabnormalni. -ko su problemi biohemijski, hemijski procesi onemogu!avaju mozak dafunkcionie adekvatno.

3eki istraivai izdvajaju genetske inioce kao uzronike poreme!aja. 1rugimrecima, osoba moe naslediti brojne oblike bioloke abnormalnosti, koji igraju

znaajnu ulogu u javljanju psihikih poreme!aja!0. %ta su prednosti a +ta nedosta$i biolo+ke paradige&

$rednosti#$rednost biolokog modela poiva na tome da ve!inu njenih pristalica ine

akademski psiholozi ili eksperimentalno orijentisani psihijatri koji smatraju da !esvoje ideje najbolje testirati empirijskim i laboratorijskim istraivanjima. Otuda sunjihove pretpostavke esto podrane empirijskim nalazima. %ioloki tretman imasvoj isceliteljski efekat i to naroito tamo gde su se drugi terapijski postupci pokazalimanjkavim? njegovi postupci (primena psihohirurgije, farmakoterapija ilielektrokonvulzivna terapija, ako i ne vode nestanku simptoma i bolesti, ondasvakako umanjuju patnje, trpljenja ili ublaavaju tegobe.

ane# $reterana biologizacija i redukcionistika objanjenja *ako bioloki procesi utiu na ponaanje, miljenje, opaanje i emocije, sami

bioloki procesi jesu pod uticajem naeg ponaanja, naih opaanja, misli iliose!anja

3jeni zagovornici mnoge od svojih ideja nisu u stanju da testiraju, a njihovidokazi neretko su manjkavi, neuveriljvi i u logikom smislu neodrivi

"ao kljuni argument u prilog svojih uverenja, navode podatke dobijenekorelacionim studijama, zaboravljaju!i da korelacija ne podrazumevakauzalitet (uzronost

$onekad u dokazivanju svojih ideja pribegavaju analogiji, pozivaju!i se naistraivanja sprovedena na ivotinjama pri tome nam ne pruaju nikakveuverljive empirijske dokaze da ivotinje na istovetan nain kao i ovekdoivljavajuodreeni psihopatoloki fenomen koji se istrauje

$otvrda da se meu bliskim srodnicima e!e javljaju odreeni psihikiporeme!aji moe biti obesnaena alternativnim objanjenjem 6 bliski roacirazvi!e isti poreme!aj ve! zbog same injenice da su jo od ranog detinjstvarasli u vrlo slinim &psiholokim= uslovima, unutar istih porodinih odnosa,podela uloga

alo saveta o tome kako pomo!i oveku da se menja, to je od posebnogznaaja za psihoterapeute (antropoloki pesimizam

!!. poredi bihej#ioralnu i biolo+ku paradigu.

26


eu se ogledaju slinosti, a po eu se one ra(likuju&

!2. I( kojih ra(loga su se psiholo(i okrenuli fenoenolo+koj ieg(isten$ijalistikoj filo(ofiji&

azlozi okretanja fenomenolokoj i egzistencijalistikoj filozofiji bili su

viestruki# mehanicistiki, deterministiki i pozitivistiki principi na kojima je poivaladotadanja psiholoka nauka ne vode razumevanju oveka, ve! tee predvianju ikontroli

psihologija treba da izraste u humanistiku nauku koja !e ljudsko bi!eshvatati kao intencionalno, slobodno, neponovljivo i jedinstveno?

4 kartezijanski rascepi subjekta i objekta ili duha i tela, koji su utabali put svimostalim udvajanjima oblikuju predstavu o oveku kao izolovanom i fragmentisanombi!u?

jedinka nije sutinski odreena i oblikovana nesvesnim konfliktima inagonima, kao to su smatrali psihoanalitiari?

jedinka nije odreena samo sredinskim iniocima i raznim oblicima uenja,kao to su smatrali bihejvioristi.

!*. "a koji pretposta#kaa poi#a fenoenolo+ko3eg(isten$ijalistikaparadiga&

8. Sronost "povezanost sa svetom. Movek nije izolovana individua kojaivi u svom privatnom svetu (izuzev ako je re o nekim psihopatolokim stanjima,liena saznanja o svetu (svetovima koji nastanjuje druga osoba, ve! #ie+sa+drugima."ao takav on uvek ivi u kontekstu teku!ih odnosa sa drugim bi!ima sakojima nastanjuje isti svet. 1rugim recima, ovek je relaciona, sabivstvujua(koegzistentna druevna egzistencijalija.

@. Vremenost ljuske egzistencije. Movek uvek stremi napred,anticipiraju!i budu!nost u izrazima mogu!nosti, ciljeva, nadanja, planova, matanja izamisli. Opet, ovi ciljevi se, bez razlike, doivljavaju unutar obuhvatnijeg vremenskogkonteksta. +o znai da se ak i ciljevi koji su smeteni u daleku budu!nostjedinomogu razumeti u svetlu ovekovih prolih iskustava i da jedino mogu bitiprotumaeni s obzirom na njegovu tekuu situaciju.

A. #nterpretativnost. Movekovo opaanje je uvek interpretativnog karaktera,bilo da se on usredituje na prola, teku!a ili budu!a zbivanja ili na njihove raznekombinacije. +umaenje se uvek vri u svetlu prethodnih razumevanja, ali i svihtekuih i buduih ciljeva, planova, vrednosti i interesovanja. Ova tumaenja seodvijaju na razliitim nivoima svesnosti, to jest da bi se te interpretacije desile, osobane mora da ih bude neposredno svesna ili da ih voljno ini.

C. Bri$nost. -nticipatorni i interpretativni kvaliteti ljudskog doivljavanja.$odrazumevaju prisustvo &brige za...= tj. brojnih emocionalnih, kreativnih iimaginativnih procesa. 0vaki in opaanja nuno sadri ove procese.

D. %telovljenost " telesnost. +elesnost je kljuni inilac situacije iz kojeovek promatra svet. fenomenologiji svaki je ljudski oblik opaanja doivljen kao daproistie iz otelovljene perspektive. +elesnost podrazumeva da smo mi prostorna,ulna i otelovljena bi!a, te da upravo ta otelovljenost predstavlja kontekst iz kojegizviru sva naa opaanja, oblici ponaanja, kao i svako otkrivanje smisla i znaenja usvetu. 1rugim recima, naa tela su sutinski deo i orue naih bivstvovanja u svetu?podjednako u smislu primanja onoga ta od sveta dolazi do nas, kao i svega onogata od nas ide ka svetu.

E. Drutveni svet. fenomenolokom smislu, mi teimo da svet doivimo iiskusimo kao drutven 4 naseljen drugim ljudima. - time je i sveukupno ljudskoiskustvo ukorenjeno u meuljudski, kulturoloki i istorijski kontekst.

27


28


!. Koji su karakteristini postup$i fenoenolo+ko3eg(isten$ijalistikeparadige& 1pi+i ih.

Fenomenoloki metod i Hermeneutika.*strauju!i neki fenomen ili pojavu, fenomenologija pokuava da apstrahuje

sve pretpostavke koje o predmetu istraivanja naunik moe imati da bi on bio ustanju da izgradi podroban i obuhvatan opis &same stvari=. $redmet antropoloke

(psiholoke fenomenologije predstavlja ljudsko ponaanje u svoj svojoj konkretnojdatosti. $siholog nastoji da otkrije fundamentalnu psihiku strukturu fenomenaponaanja? on nastoji da razjasni ta ponaanje koje se istrauje jeste i kakvo jenjegovo znaenje i, prema tome, po emu se razlikuje od drugih oblika ponaanja.3o, u fenomenolokom istraivanju ponaanja psiholog ne polazi od neke teorije,nalaza ili podataka, ve! od samog ponaanja koje je predmet istraivanja? drugimrecima, u fenomenolokom postupku psiholog nastoji da uini eksplicitnim ono stojeu ponaanju implicitno prisutno.

hermeneutici se razumevanje nekog fenomena uvek vri iz odreeneperspektive i uvek je interpretativnog karaktera. $siholog istraiva svojapromatranja ne bazira na tome kako mu se odreeni fenomen sam4po4sebi4daje?naprotiv, on mu pristupa rukovode!i se vlastitim &predrasudama= (onim to ideispred razuma, a ne izvan razuma, predstavama ili konstruktima, koji su oblikovani

tradicijom, jezikom i kulturom u koje je istraiva utkan. 0am psiholog istraivaneizbeno je lan ove ili one zajednice i tradicije, te !e njegovo tumaenje odreenogfenomena biti oblikovano vrednostima, uverenjima ili &predrasudama= te iste sredinei tradicije.

!. "a#edi i opisi kljune pojo#e huanistike paradige.

oemo izdvojiti nekoliko kljunih inilaca koji obeleavaju perspektivu kojunazivamo &humanistika=#

8 naglaavanje line odgovornosti,@ isticanje koncepta &ovde i sada=,A ukazivanje na znaaj fenomenologije osobeC podvlaenje znaaja linog rasta.

!5. poredi huanistiku i fenoenolo+ko3eg(isten$ijalistiku paradigu. eu su slinosti, a u eu ra(like&

29


Korisni$i usluga u klinikoj psihologiji&arija &iti

!.Kako uop+teno oeo da defini+eo korisnike usluga klinike

psihologije&

$rema definiciji klinike psihologije -$-, podruje klinike psihologije ukljuujeistraivanje, edukaciju i usluge relevantne za primenu naela, metoda i postupaka zarazumevanje, predvi!anje i ublaavanje intelektualne, emocionalne, bioloke,psiholoke, socijalne iponaajne neprilago!enosti, onesposobljenosti i tekoa, tose sveprimenjuje nairoki raspon klijenata..

1efiniu!i kliniku psihologiju sa aspekta struke, /osip %erger smatra daje ona&grana primenjene psihologije koja se bavi ispitivanjem, prouavanjem, procenom,savetovanjem i tretmanom pojedinaca, parova i porodica koji imaju psiholokesmetnje, kao i psiholokim istraivanjima koja se odnose na te delatnosti.= On istieda su te pojave vie svojstvene normalnim nego patoloki rastrojenim osobama.

e posmatrano, na samom poetku razvoja klinike psihologije korisnici

usluga bili su gotovo iskljuivo pacijenti razliitih psihijatrijskih i zdravstvenihinstitucija (uglavnom sa ozbiljnim psihikim poreme!ajima.

Kirenjem predmeta klinike psihologije, izlaskom iz medicinskog konteksta(naputanjem i medicinskog modela i osvajanjem uloge u drugim oblastima, i profilkorisnika usluga klinike psihologije se menja 4 ona nije &privilegija= samo nekih ve!mnogih ljudi. %erger ukazuje na to da usluge klinike psihologije koriste i pojedincikoje ne bismo mogli da svrstamo u grupu onih koji imaju psihiki poreme!aj, niti ugrupu sre!nih i &samoostvarenih= osoba. e je naprosto o ljudima nezadovoljnimnekim aspektom svog ivota koji im smeta da ive bolje. Oni bi mogli da se nazovu iklijentima.

+re!u grupu ine oni koji ele da napreduju u kori!enju svojih potencijala iproirivanju svojih kapaciteta da ive i rade sre!no, ispunjeno i zadovoljno. $oredpacijenata i klijenata, pokazatelj novih trendova u oblasti socijalne zatite i socijalnog

rada ogleda se u prihvatanju korisnika usluga kao partnera, s naglaskom nauvaavanje njihovih potencijala i kapaciteta.

2. Ko su naj#aniji korisni$i usluga u oblasti (dra#st#ene psihologije&

3ajve!i broj korisnika usluga u ovoj oblasti predstavljaju oboleli od nekebolesti, inae pripadnici &normalne= populacije, kod kojih telesna bolest moe dovestido ozbiljnog stanja stresa ili krize, te je neophodna pomo! i podrka u njihovomprevladavanju.

0vaka bolest, u zavisnosti od njenih karakteristika, moe porodicu obolelogsuoiti sa znaajnim psihosocijalnim zahtevima sa kojima ona ne moe uvek sama dase nosi, te joj je neophodna pomo!Gpodrka psihologa.

"orisnici usluga klinike psihologije u ovoj oblasti mogu bit i zdravi ljudi koji su

zainteresovani za unapreivanje svoga zdravlja ili smanjenje rizika za nastanakbolesti.1elovanje psihologa u ovoj oblasti nije upu!eno samo direktnim korisnicima

ve! i onima koji o njima brinu 6zdravstvenim radnicima.$otencijalni korisnici ovih usluga mogu biti i donosioci odluka i kreatori

zdravstvene politike.

*. %ta odre7uje korisnike usluga u oblasti psihologije u (ajedni$i&

30


"ako prevencija predstavlja osnovnu delatnost u okviru psihologije u zajednicii akcenat se stavlja na primarnu i tercijarnu prevenciju (zatita i unapreivanjementalnog zdravlja i ponovno vra!anje u funkciju onih sposobnosti koje su, zbogbolesti ili nekih drugih razloga, ote!ene. +o odreuje i vrstu korisnika usluga u ovojoblasti.

$revencija moe biti usmerena na ljude na ivotnoj prekretnici (polazak ukolu, promena kole, naputanje roditeljskog doma, roenje prvog deteta,penzionisanje, razvod braka, itd..

$revencija moe biti i vrlo fokusirana i odnositi se na osobe sa visokim rizikompo razvoj ili normalno, uobiajeno funkcionisanje posle nekog izrazito stresnogdogaaja (deca iji su roditelji alkoholiari, narkomani, psihijatrijski bolesnici, deca iliadolescenti sa hroninim bolestima, deca i odrasli koji su preiveli neku prirodnukatastrofu, nesre!u, rat, izbeglitvo.

"linika psihologija moe pruiti svoje dobre usluge i edukacijom kojom jeneophodno obuhvatiti ciljne grupe kao to su# osobe koje pripadaju vulnerabilnimgrupama tako to se edukuju osobe koje rukovode zajednicom i ljudi koji pruajupomo! ljudima 4 lekari, profesori, policija, itd.

. Koja je osobenost korisnika usluga u foren(ikoj psihologiji&sluge klinike psihologije u ovom sluaju prvenstveno koristi sud, to jest

sudsko vee pri razmatranju i donoenju odluka, a indirektni korisnici su osobe kojese podvrgavaju proceniGvetaenju u odnosu na neko poinjeno kriminalno delo ilineku pravnu radnju (dokazano uinjeno delo, pisanje testamenta, priprema zasvedoenje na sudu. 1akle, to su ljudi koji nisu apriori ni &normalni= ni &psihikibolesni=, ve! je radnja ta u odnosu na koju se procenjuju, to jest ona je kriterijum zanjihov susret sa kliniarem u ovoj oblasti (to ne iskljuuje one koji imaju psihikiporeme!aj ili neku vrstu deficita, kognitivnog, na primer. "orisnici mogu biti osobesvih uzrasta.

31


Klinika pro$ena5elimir #. opovi

!. %ta je klinika pro$ena&

rocena se obino odreuje kao postupak kojim se odreuje vrednost, kvalitetili koliina neega. $rocene predstavljaju skup postupaka koji vode odreenimciljevima. Ono to je zajedniko za sve procenjivae jeste da najpre prikupljajueljene informacije koje potom mogu iskoristiti za planiranje budu!ih koraka koji !e ihodvesti do eljenih ciljeva. $rocenu, u irem smislu moemo odrediti kao procesprikupljanja inormacija koje e procenjiva ili neko drugi iskoristiti kao osnovu ilipolazite u donoenju odre!enih odluka ili ostvarivanju eljenog cilja.

0vrha i namena procene jasna je i nedvosmislena# ona pospeuje donoenjeodluka, pomae u reavanju problema i predstavlja sredstvo kojim se dolazi doeljenog cilja. "ada je re o klinikoj psihologiji, postupak procene je vie formalan isistematian nego onaj koji se odvija u neklinikoj situaciji. * u klinikim okvirimaprocena najoptije moe biti shva!ena kao ma koja radnja ma kojeprirode koja !e

uve!ati razumevanje klijentovih tegoba i problema, sa ciljem da mu se pruiodgovaraju!a strunapomo.

3aje!e, klinika procena podrazumeva prikupljanje informacija o osobama,njihovim raznolikim oblicima ponaanja, problemima, sposobnostima, kognitivnimprocesima i inteligenciji, afektima, psiholokim snagama i slabostima, jedinstvenomsloaju crta ili karakteristika linosti, osobenom obrascu konstruisanja sveta i sl.$rikupljeni podaci mogu se koristiti radi prepoznavanja problematinog ponaanja,postavljanja dijagnoza? mogu se upotrebiti u usmeravanju klijenta oko izboranajadekvatnije profesije, pri izboru kandidata za neki posao? mogu se upotrebiti zaopisivanje sloaja ispitanikove linosti, pruanje kompletnije slike njegovih problema,odreivanje psihoterapijskog modaliteta i najadekvantije terapijske tehnike, kao i uproceni efekata primenjenog psihoterapijskog postupka? mogu se koristiti pridonoenju suda o uraunljivosti optuenog i njegovoj spremnosti da se podvrgne

sudskom postupku, prilikom izbora potencijalnih ispitanika psiholokog istraivanja, iu jo brojnim drugim sluajevima i situacijama.$ostupak procene podrazumeva da u klinikoj proceni koristimo raznolika

sredstva ili instrumente kojima !emo prikupiti eljene podatke i obino ihrazvrstavamo u tri kategorije# promatranja, intervjui i testovi. praksi kliniar naraznolike naine, radi ostvarivanja razliitih ciljeva i odgovaranja na raznolika pitanjai probleme, kombinuje spomenute instrumente u baterije testova ili u mnogostrukestrategije procene. $odatke koji su mu potrebni u radu kliniar prikuplja u unapredosmiljenim i planiranim koracima, koji se logiki nadovezuju jedni na druge. $ri tomekoristi raznorodne instrumente u bateriji koju je unapred osmislio i skrojio za potrebeispitivanja. 0loeni postupak procene, koji podrazumeva promiljeno kombinovanjetestova, intervjua i promatranja, ne usredituje se iskljuivo na datog ispitanika, ve! ina njegovu porodicu, bliske prijatelje i razna druga lica iz njegove sredine koja mogu

pruiti dodatne, znaajne informacije o njemu.koliko imamo u vidu ono to smo dosad naveli, moemo re!i da je klinikaprocena proces prikupljanja inormacija koje kliniaru omoguavaju razumevanjenjegovog ispitanika. /ve inormacije e mu, istovremeno, biti neophodne pridonoenju odluka koje e za cilj imati dobrobit ispitanika i mogu voditi reavanjunjegovih smetnji, tegoba ili problema.

32


2. Koje korake ili postupke predu(ia kliniar pre nego +to otpone postupakklinike pro$ene&

0avremeno shvatanje klinike procene je takvo da se ona ne sagledava kaopostupak koji se izvodi u jednom vremenskom trenutku, ve! kaoproces koji se odvija."linika procena je uvek sredstvo koje vodi cilju. - da bi se pokazala delatnom i

svrhovitom, najbolje je da se klinika procena organizuje i izvodi u vidu nizasistematinih i logiki povezanih sukcesivnih koraka.

3a svakom od ova etiri koraka kliniar se suoava sa raznolikim pitanjima i

problemima, a ukoliko sebi prui adekvatne odgovore na njih, time omogu!ava bredolaenje do eljenog cilja, koji uvek uzima u obzir dobrobit ispitivane osobe.$ri prvom koraku planiranja postupka procene, kliniar moe da se, na primer,

zapita koje su mu informacije o ispitaniku neophodne, ili ta !e smatrati optimalnimbrojem informacija? takoe, koje !e podatke smatrati najvalidnijim i kojim !epostupcima procene (testovima i tehnikama do!i do njih? koje !e informacijesmatrati nevalidnim i kako !e ih odrediti i prepoznati? naposletku, koje !einstrumente ukljuiti u postupak procene.

3a drugom koraku, prilikom prikupljanja podataka, on moe razmatrati ovapitanja# kako da rasporedi instrumente koje !e primeniti u bateriji t

skripta i ispitna pitanja uvod u klinicku psihologiju

Documents