1

Tema: Poremeaji ponaanja i uenja Psihiki poremeaji u detinjstvu: jedna klasifikacija Poremeaji osnovnih biolokih funkcija a. poremeaji spavanja: somnambulizam (mesearstvo), insomnija (hronina nesanica), nona mora, noni strah (pavor nocturnus) b. poremeaji hranjenja: gojaznost, anorexia nervosa, hranjenje objektima koji nisu za jelo c. poremeaji izluivanja: enureza, enkompreza II. Ritmiki motorni poremeaji a. sisanje prsta b. samostimulacija (npr. rocking) c. tik (onog kapka), La Tourette sindrom d. Poremeaji polne uloge i polnog identiteta (npr. transseksualnost) III. Psihosomatski poremeaji (npr.astma) IV. Poremeaji uenja a. poremeaji itanja i pisanja (disleksija i disgrafija) b. poremeaji motorike (hiperaktivnost) c. poremeaji kognitivnih funkcija (poremeaj panje) V. Poremeaji govora i komunikacije a. Mucanje b. Elektivni mutizam VI. Anksiozni poremeaji a. separaciona anksioznost b. anksioznost u situaciji postignua (strah od ispita) c. slobodno lebdea (opta, generalna) anksioznost d. panini napad (napad panike) VII. Poremeaji raspoloenja a. depresija (u detinjstvu) VIII. Teki mentalni poremeaji a. autizam Literatura: -Tadi, N., 2000, Psihijatrija detinjstva i mladosti, Beograd: Nauna. -Vladisavljevi, S., 1991: Disleksija i disgrafija, Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva -Bojanin, S. Milai, I. Selakovi, M.,1997, Autizam, Beograd: Zavet. -Veselinovi-Jovanovi, M., 2001: Hiperaktivno dete, Beograd: Zadubina Andrejevi -Bojanin, S., 1985. Neuropsihologija razvojnog doba i opti reedukativni metod, Beograd: Privredna tampa. -Oci,G., Klinika neuropsihologija, Beograd; Zavod za udbenike i nastavna sredstva. -Genc. L., 1988, Dimenzije vaspitanja i razvoj linosti: teorije i istraivanja, Psihologija, 4: 121132. -Genc, L., 1988, Vaspitni postupci roditelja i razvoj neprihvatljivog ponaanja, Pedagogija (specijalno izdanje), 3: 233248. -Genc, L.Kodopelji, J., Porodino vaspitanje i dimenzije linosti, Linost u viekulturnom drutvu 2, Novi Sad: Filozofski fakultetOdsek za psihologiju, 7079. I.

2

-Ranschburg, J., Pszicholgiai rendellenessgek gyermekkorban (Psiholoki poremeaji u detinjstvu), Budapest: Nemzeti Tanknyvkiad. -Hrvatska udruga za disleksiju: http://www.hud.hr (2002) -Neuhaus, C.,1996, Das hyperaktive Kind und seine Probleme, Ravensburger Buchverlag. -Ehrat, F.Mattmller-Frick, F. (Hrsg.), 1987, POS-Kinder in Schule und Familie, Bern und Stuttgart: Verlag Paul Haupt. -Comer, R.J. ,1998., Abnormal Psychology, New York: W.H. Freeman and Company. - Petzold, H.Ramin, G. (Hrsg., 1995, Schulen der Kinderpsychotherapie, Paderborn: Junfermann. - Radonji, S., 1978, Terapijski principi i metode bihejvioralne terapije, Avalske sveske, Ni: Institut za dokumentaciju zatite na radu, 37102. (Vanija literaura tampana boldom) Saetak Mnogi od navedenih poremeaja, posebno poremeaji uenja (pa i neki poremeaji govora i autizam) u osnovi imaju psihoorganski sindrom. Psihoorganski sindrom Deca sa poremeajima ponaanja i uenja (deca koja se oteano vaspitavaju, problem-deca) su deca sa psihoorganskim sindromom. Procenjuje se da ine 8 -10% deje populacije. Kognitivno su zdrava ali su neuspena u uenju i socijalnom prilagoavanju. Sintagma psihoorganski sindrom (POS) upuuje na stanje koje uzrokuje postignua u uenju i ponaanju koja su ispod uzrasnog nivoa deteta. Koriste se i termini minimalna cerebralna disfunkcija (MCD) i minimalna modana disfunkcija (MBD), a ponekad i hiperkinetiki sindrom, koji upuuje na motorni nemir, iako on nije uvek prisutan. Ne radi se o modanom oteenju, ta deca su drugaija od ostale dece (nije u pitanju pogreno vaspitanje ili lenjost deteta), i to u sredini zbog nerazumevanja izaziva otpor. Stanje mogu izazvati sledei faktori: -prenatalni faktori (deluju u toku trudnoe): poremeaji metabolizma kod majke, hormonalna terapija u toku trudnoe, preterano troenje duvana, alkohola, droga, delovanje zagaivaa iz sredine (olovo, pesticidi, insekticidi). -perinatalni faktori (deluju za vreme poroaja): prerani, prekasni, dugotrajni poroaj, poroaj sa kljetima, obmotavanje pupane vrpce oko vrata deteta, to dovodi do stanja hipoksije-nedostatka kiseonika). -neonatalni (postnatalni) faktori (deluju neposredno nakon poroaja): zastoj u disanju zbog nezrelih centara za disanje kod prerano roene dece (hipoksija), jaka utica zbog rh inkompatibilnosti. POS je 4 puta ei kod deaka. Simptomi: tiu se motorike (pokreta), percepcije, drugih psihikih funkcija -nekoordinisani pokreti, nespretnost u rukovanju razliitim predmetima (pribor za jelo), u preskakanju konopca, nesamostalnost u oblaenju i vezivanju pertli, nespretno bacanje i hvatanje lopte; ponekad se javljaju problemi ve kod sisanja, kasni sedenje, puzanje, hodanje; teko naue da voze tricikl, zbog nemogunosti da se koordinira rad glasnih ica ne znaju da pevaju- nije nemuzikalnost u pitanju; na stepenicama se kreu ili preterano oprezno ili izrazito neoprezno, ne vode rauna o preprekama, este su povrede glave i lica; mnoga su hiperaktivna, stalno u pokretu, vrpolje se, menjaju poziciju tela,

3

vole pokretne igre i trkaraju do iscrpljenosti. Neka deca imaju stalno otvorena usta. - na podruju percepcije poremeen je prijem i procesiranje informacija preko osetnih organa. Zahvaena je taktilna, sluna, vizuelna i motorna percepcija (miris i okus ne). Ne razlikuju formu od pozadine, ne prepoznaju oblike, slaba je serijacija (percepcija redosleda stimulusa- teko pamte redosled rei, brojeva, pokreta, redosled dana u nedelji, abecedu), teko se koncentriu, sve im odvlai panju, ne snalaze se prostorno, pogreno percipiraju poloaj svog tela u prostoru, ne razlikuju levo-desno. -razvoj kasni, za svoje godine deluju nezrelo i naivno, zavisna su od majke, inate se, prkose, ljubomorna su, lako zaplau, u grupnim igrama ponaaju se nezrelo. Intelektualni uinci jako fluktuiraju, veoma su pod uticajem vremenskih prilika i raspoloenja, uinak varira tokom nastavnog asa, pre i posle podne, imaju dobre i loe dane i periode, svaki stres (bolest, umor, bes, stid) izrazito utie na postignue. (Ali znaju i da se neim odueve, brzo se odljute, nisu zlopamtila, esto imaju neki hobi - modelovanje, ah - i u njima postaju pravi majstori). -Problemi u koli: -opte tekoe u vaspitanju: sredina lutanje panje i hiperaktivnost tumai kao neposlunost, zlonamerno ometanje rada i vri odmazdu-kanjava. -zbog tekoa u motorici, percepciji i prostornom snalaenju teko se opismenjavaju (disleksija, disgrafija) -za njih su preteki zadaci koji zahtevaju spretnost ruku i prstiju, nespretni su na fiskulturi (spravama i grupnim igrama) -javljaju se sekundarni poremeaji: dete je svesno svojih slabosti i ima oseaj nie vrednosti. Izbegava situacije u kojima je neuspeno, zatakava neuspehe i obmanjuje sredinu, lae, preutkuje obaveze. Dolazi do rezignacije, pasiviziranja. Sredina preduzima represivne mere i to pogorava detetovo stanje: izbegava kolu, luta, mogui su pokuaji samoubistva i depresija. Ponekad se javlja pseudodebilno ponaanje, dete dospeva u delinkventne grupe, postaje neurotino, javljaju se psihosomatski poremeaji. Neretko prenaglaava svoje slabosti i izigrava klovna (lake podnosi da ga smatraju hirovitim i nevaspitanim nego nesposobnim) i tako stvara situaciju da se sredina ne smeje njemu ve zajedno sa njim. Opte smernice za vaspitanje: Potrebno je razvijati, podsticati i zahtevati, ali u granicama detetovih mogunosti. Zadatak vie puta objasniti u etiri oka. Vaspitanje bez autoriteta nije poeljno: poto nemaju samokontrolu oseaju se zapostavljena i ponaanje im postaje haotino. Prijateljski, ali energino i jasno postavljati zahteve i pravila prema mogunostima deteta. Potrebno je posebno tretirati motoriku, grafomotoriku, govorne poremeaje. Specijalna odeljenja sa 5-6 uenika ponekad daju veoma dobre rezultate. Neki od navedenih simptoma dominiraju pa se takav sindrom izdvaja pod posebnim nazivom kao poseban poremeaj Poremeaji uenja Dete ima zdrav kognitivni aparat i senzorne organe, ali neke sposobnosti za uenje ne funkcionie na odgovarajui nain pa iz odreenih predmeta ne moe da udovolji ni minimalnim zahtevima. Tu se ubrajaju i poremeaji ponaanja uzrokovani POS-om i poremeaj panje.

4

Hiperaktivnost Preteno se javlja kod deaka. Dijagnoza se uspostavlja oko 5-6 godine. Poremeaj zahvata: -motoriku (dete bez prestanka trkara, penje se po nametaju, ne moe da sedi u mestu ili se stalno vrpolji, nemirno spava, stalno je na putu, kao da je navijeno) -za dijagnozu su potrebna dva simptoma. -impulzivnost: uradi neto pre nego to razmisli, esto menja aktivnosti, nesposoban je da isplanira svoj rad, zahteva stalan nadzor, u grupnim igrama ne moe da saeka svoj red - za dijagnozu su potrebna tri simptoma. -panju: ne zavrava zapoeto, ne pazi, lako mu se skree panja, ne moe da se skoncentrie na zadatak koji zahteva kontinuiranu panju, ne zna due da se igra jednom igrakom ili jednu igru - za dijagnozu su potrebna tri simptoma. Kod situativne hiperaktivnosti samo je kui ili u koli hiperaktivan, prava hiperaktivnost nije situaciono vezana. Hiperaktvnost se smanjuje ako radi ono to ga zanima. Ne podnosi da ga ograniavaju pravilima i ne moe da izvrava naredbe, zahteve. Postignue u koli nije uvek slabo, ali jako fluktuira, ispod je njegovih mogunosti. Zbog estih kazni dete se inati, prkosi i agresivno je. Uzroci: POS, nedostatak dopamina (neurotransmiter, omoguava prenos nervnih impulsa - dokaz: dete se smiruje stimulatorima koji poveavaju nivo dopamina), nedovoljna opta pobudljivost organizma koja zavisi od vegetativnog NS (hiperaktivnost je zato traenje uzbuenja, glad za stimulusima), genetski faktori (i roditelji su esto imali sline probleme), osetljivost deteta na odreenu vrstu hrane (salicilate-konzervanse, primenjuje se dijeta). Prognoza: motorni nemir znaajno opada do adolescencije, problemi panje, koncentracije ostaju, kao i izlivi besa, po nekima laganje, kraa, niska frustrativna tolerancija, depresija, anksioznost. Ponekad neuklapanje u drutvo, nii SES status od roditelja (zbog manje uspenosti u koli).Vie putuju, ee se sele i ee menjaju radna mesta nego prosean ovek. Poremeaj panje (bez hiperaktivnosti) Ozbiljan je problem u koli, teko se razlikuje od lenjosti. Dete stalno odluta negde u mislima, beznaajni stimulusi mu skreu panju sa zadatka. Nedostaje selektivna panja i mogunost izdvajanja bitnih stimulusa (problem figura-pozadina). U Testu skrivenih figura postiu slab rezultat, zavisni su od polja. Na sve stilmuluse reaguju podjednako, ne moe da stavi pod inhibiciju neke nebitne drai (kaljanje, bat koraka) i da pazi na ono to nastavnik pria. Poremeaji govora i komunikacije Mucanje: Oteen je tempo govora, zbog neke unutranje blokade ovek koji muca prisiljen je da ponovi neki slog ili glas, obino konsonant na poetku rei. 1% populacije muca, 4X ee se javlja kod deaka odnosno mukaraca. Oni koji mucaju imaju ili prosenu ili nadprosenu inteligenciju i jedan zauujui podatak: esto su to prvoroena deca. Javlja se izmeu 2. i 7. godine, najee oko 5., posle 11. godine skoro nikad. Uzrok: verovatno ih ima vie, ni jedna teorija ne daje sveobuhvatno objanjenje. Za vreme pevanja ili aputanja nikada se ne javlja, pa prema tome to nije poremeaj govora ve komunikacije. Psihoanaliza pretpostavlja postojanje potisnutog konflikta u pozadini: onaj koji muca se boji da e izgovoriti neto ordinarno, vulgarno, obsceno, prosto. Neki

5

okrivljuju konfliktne odnose na relaciji roditelj-dete, drugi govore o mucanju kao dispozicionim poremeaju, neki navode nedostatak modane dominacije. Sigurno da postoji neka genetska komponenta jer, posebno ako se radi o devojicama, puno je roaka koji mucaju. Za nastanak mucanja esto se vezuju neke legende, laika objanjenja: npr. smatra se da moe biti izazvana jakim strahom. Kada smo neim uasnuti stvarno mnogi poinju da mucaju, ali to veoma brzo prestaje. Fizioloko mucanje - ponavljanje slogova - koje se neretko javlja oko tree godine obino bez intervencije nestaje. Mucavac je anksiozan. Anksioznost dovodi do reakcije izbegavanja: prvo izbegava rei koje teko izgovara, pa onda situacije u kojima treba da pria, a na kraju i kontakte sa ljudima. Elektivni mutizam Jedan od najtajanstvenijih govornih poremeaja, situacino vezan: dete je zdravo ali govori iskljuivo u intimnoj porodinoj situaciji, u drugim situacijama ne kae ni re. Npr. u vrtiu mu nisu uli glas godinama, a kui ne zatvara usta. Obino ne moe da krene u kolu, ali ako uitelj prihvati da e ga ocenjivati samo na osnovu pismenih radova, obino dobro napreduje. Pojava je retka, zbog nedostka govora brzo se izoluje od svojih drugova. U nepoznatoj situaciji takva deca su srameljiva, bojaljiva, ali kod kue su sklona ispadima gneva, histerisanju. Ne znamo uzrok. Ranije su to dovodili u vezu sa hladnim i odbojnim stavom roditelja, drugi pak sa preterano zatiujuom atmosferom u porodici. Prema nekima modelira, oponaa roditelja ili brata/sestru koji svoj bes prema ostalim lanovima porodice izraava tako to uti. Mnogo se ee javlja kod devojica nego kod deaka. Poto je dete plaljivo potreban je trening samopotvrivanja, ne treba traiti uzroke, treba pokrenuti verbalnu komunikaciju. Relativno brzo se moe postii da dete ape na uvo vaspitaici koju voli - ovaj apat bi trebalo pretvoriti u glasni govor. Anksiozni poremeaji Tu spada separaciona anksioznost, anksioznost vezana za situaciju postignua, opta ili slobodno lebdea anksioznoat i napad panike. Separaciona anksioznost - dete pokazuje jasne znake protivljenja i anksioznosti i nakon etvrte godine kada treba da se i na kratko odvoji od majke ili da napusti uobiajenu sredinu. Prvi ozbiljni separacioni doivljaj je deji vrti. Dok se navikava na vrti separaciona anksioznost je uvek prisutna - dete se teko odvaja od roditelja, u vrtiu plae, povlai se, malo komunicira. To je normalno, skoro obavezno (dete koje to lako podnese i nema ta da izgubi). Posle perioda adaptacije to bi trebalo da prestane, ako se i dalje sistematski javlja, to je poremeaj ponaanja. Javlja se u istom procentu kod deaka i devojica, bez obzira na intelektualni nivo deteta. Simptomi: teko se odvaja od roditelja, ujutro je loe raspoloen, esto ima glavobolju, proliv, kree u vrti ili kolu nakon dugog nagovaranja od strane roditelja. Na izlet ne eli da ide: problem nije deji kolektiv ili kola, ve odvajanje. Zajedno se javlja sa problemima spavanja, jer je i spavanje vrsta odvajanja. Roditelj svako vee treba da sedi pored kreveta deteta dok ne zaspi. Uestalo se javlja ako neko umre iz detetove sredine za koga je dete bilo vezano ili ugine ivotinja koju je dete volelo. Boji se smrti, zamilja smrt kao separaciono stanje.

6

Uzrok: Jedan od roditelja, ee majka, ima potrebu da dete bude uvek sa njom i da se osea dobro samo u njenoj blizini. Postoji meusobna zavisnost majke i deteta, ali to nije neto harmonino, ve vie ambivalentno: meusobna zavisnost je i za majku i za dete ustvari teret, stanje koje bismo okarakterisali kao "ni sa njom, ni bez nje". Majka vezuje dete za sebe. Mogue je da se radi o reakcionoj formaciji: majka je nesigurna u svojoj ulozi i postaje preterano zabrinuta majka koja izuzetno voli svoje dete. Moe biti izazvano i konfliktima u braku ili razvodom. Prognoza je dobra, iako roditelj, to je teko rei, radi protiv ozdravljenja deteta. Anksioznost vezana za postignue Poremeaj ponaanja koji se javlja u koli, koreni su meutim mnogo dublji. Radi se o strahu od gubitka ljubavi (ne, kao gore, o gubitku voljene osobe). Trema je blai oblik ove anksioznosti i poznaje je svako ko je bio u situacijiu u kojoj ga procenjuju (ispit, takmienje, javni nastup). To je zdrava strepnja, sa mnogo komponenti: uzbuenost da e se reiti neki problem, radost zbog uspeha, elja za uspehom, strah od neuspeha i gubitka ljubavi. Kod deteta koje pati od anksioznosti u situaciji postignua ostaje samo ova zadnja komponenta, nije zainteresovano za uspeh, samo eli da izbegne neuspeh, tj. gubitak ljubavi. Detetu se na dan ispitivanja znoje dlanovi, no pre kontrolnog ili pismenog ne moe da spava, muei sebe iznova ui sve ono to ve dobro zna. Roditelj je bio veoma zahtevan i strog npr. pri navikavanju na istou, sada se povlai, poputa u svojim zahtevima, ali je kasno. ee se javlja kod jedinaca i devojica. Sa prvim detetom je i roditelj anksiozniji, kod devojica su i oekivanja vea. Mnogo pomae relaksacija i sitematska desenzitizacija - dete se u mislima u relaksiranom stanju suoava sa situacijom koja izaziva anksioznost. Generalizovana anksioznost Ankioznost je tu stalno prisutna: Dete neprekidno strepi da li e udovoljiti nekim zahtevima, ne veruje u svoje sposobnosti, ni u to da e uspeti u vanim stvarima. Strepi u vezi sa svim i svaim: da li e ga drug pozvati na roendan, ako ga pozove da li e poklon koji mu kupi biti odgovarajui. Nemiran je, stalno ga treba teiti, a ima i fizike smetnje: boli ga glava, stomak, suva su mu usta, znoje mu se dlanovi, povraa mu se, grize nokte. To ne utie na njegovo kolsko postignue, ali ne zna da se uklopi u drutvo. Smatra da ga ne vole, iako ima ponekog druga, ivi u stalnoj napetosti, za koju ne postoji konkretan razlog. Freud to naziva slobodno lebdeom anksiozniu. Javlja se najee kod dece srednje klase, koji su kanjavani uskraivanjem ljubavi, ljubav dobijaju ako se ponaaju lepo. U pozadini je strah od gubitka ljubavi, samo je manipulacija roditelja sa ljubavlju mnogo konsekventnija i zahvata sve segmente ivota. Prognoza je dobra. Napad staha (napad panike). Retko se javlja. Gubi se kontrola, dete vie, zastraeno je, ima oseaj da je na pragu smrti, gubi dah, misli da mu je srce stalo ili kuca prebrzo, bled je, znoji se, moli za pomo, uhvati se grevito za bilo koga ko mu je u blizini. Napad traje nekolko minuta, ali moe potrajati i pola sata, javlja se dva-tri puta nedeljno. Moe se tretirati antidepresivima, biohemijski je blizak depresiji, blii nego generalizovanoj anksioznosti.

7

Teki mentalni poremeaji Autizam: Autizam je veoma teak mentalni poremeaj koji se rano javlja, nije preterano est, na 10 000 dece javlja se kod 15-20 dece, tri puta je ei kod deaka. Simptomi: 1. Socijalna izolacija Grka re autos znai ja, to ukazuje na to se dete distancira od spoljanjeg sveta, okree se prema svom unutranjem svetu. Ponekad je uspostavljanje linog kontakta nemogue, to je ekstremna autistika usamljenost. Takva deca ve u periodu dojeneta nemaju potrebu za panjom odraslih. Ako ga uzmemo u krilo opusti se ili ukoi kao kamen, dajui tako da znanja da se u takvoj situaciji, koja je inae provlana za bebe, ne osea dobro. Kasnije izbegava pogled ljudi, ponaa se kao da drugi nisu prisutni. Ako ga odnesu u ambulantu, odmah se zainteresuje za igrake, predmete, prisutne osobe ne primeuje. ak ih upotrebljava kao predmete, npr. kao merdevine ako eli da dohvati neto sa ormara, ili upotrebljava neiju ruku kao tap, bez obzira na osobu kojoj ruka pripada. Pozitivno se vezuje samo za predmete (usisiva, pegla) - objekte koji su potpuno inadekvatni da u ljudima izazovu neke emocije -, za ljude skoro nikada. 2. Intelektualno zaostajanje Ranije se verovalo da im je intelekt neoteen, ali 70% njih je ozbiljno intelektualno zaostalo, meutim na drugi nain nego mentalno nedovolni razvijeni. Na verbalnim testovima inteligencije su slabi ali na manipulativnim ili neverbalnim zadacima su bolji, a mentalno zaostali pokazuju isti uspeh na obe vrste zadataka. Nisu u stanju da posmatraju svet iz tue perspektive, iako je od pete godine i kod (lake) mentalno zaostalih to uobiajeni nain prilaza svetu. 3. Nedostaci u govoru 25% njih uopte ne govori. Oni koji usvoje govor, rade to sa zakanjenjem i veoma sporo. Mnogima se itav govor sastoji samo od eholalije, tj. mehaniki doslovno ponavljaju ono to im je reeno. Odmah imitiraju i potpuno tano ponove itav tekst. Drugi simptom sa podruja govora: zamena line zamenice. Da bi oznaio sebe upotrebljava ti ili on/ona. To se dogaa zato, to pri upotrebi linih zamenica poruku treba preraditi uzimajui u obzir perspektivu druge osobe, linu zamenicu treba prebaciti iz perspektive govornika u perspektivu primaoca poruke-sluaoca. (Ako govornik kae: Ti e se sada igrati, primalac to ovako prevodi: ja u se sada igrati). To kod autista ne funkcionie, ni kod promene prostorne perspektive: ovde, tamo, odavde, odande). Jedino ako posmatram stvari iz perspektive drugog oveka mogu da znam da sam ja za njega ti. Zato autista ustvari ne moe da komunicira, jer to zahteva stalno menjanje perspektive. 4. Preferiranje jednolinosti, odbijanje promene Prisilno se dre zahteva da se u njihovoj sredini skoro nita ne sme menjati. Igraku treba staviti uvek na istu policu i na polici na isto mesto, stolica uvek treba da stoji na istom mestu i pod istim uglom. I dnevne aktivnosti se ritualizuju - na spavanje se moe ii nakon to se svako vee istim redosledom izvedu iste aktivnosti. Ako se na policu neto stavi u drugaiji poloaj ili neka aktivost izostane javlja se jaka anksioznost, panini napad. To

8

je ponekad u blaoj formi prisutno i kod normalne dece do dve i po godine (dete trai da mu se pria ispria uvek na isti nain), autista se fiksira na tom nivou. 5. Motorne aktivnosti koje imaju karakter rituala Beskrajno se ponavljaju neki ritualni pokreti koji nemaju svrhu, cilj, npr. njihanje nekog predmeta, pokreti sopstvenog tela (sam sebe stimulie). esto se klati napred-nazad, ako je uzbuen mae rukama kao krilima ispred svog lica. Ako su institucionalizovana i sama, takva deca 90% vremena na veoma bizaran nain stimuliu sama sebe: udaraju glavom o krevet, upaju sebi kosu, grizu ruke. Iako su gladna, ne reaguju na zvuni stimulus koji oznaava dolazak hrane. 6. Abnormalne reakcije na spoljne drai Zvuci izazivaju ponekad jak strah iako nisu neobini, a u drugim prillkama i na izuzetno inzenzivne drai uopte ne reaguju. 7. Neobine sposobnosti Ponekad imaju sasvim udne sposobnosti. To se zove sindrom naunika: globalno nizak nivo intelektualnih sposobnosti, ali odskae sposobnost pamenja ili raunanja. Npr. kae im se neki datum i odmah kau koji dan u nedelji je to bio u dotinoj godini. Neki su sposobni da nakon jednog itanja bez greke ponove itave stranice iz telefonskog imenika, a Raymond (igrao ga je Dustin Hoffman u filmu Kini ovek) je bio naunik na podruju raunanja. Postoje i naunici na podruju muzike, fenomenalni crtai. Objanjenje ne znamo. Teorije o autizmu Ranije se verovalo da su roditelji visoko obrazovani, inteligentni, ali veoma rigidni, ledeno hladni, bez sposobnosti empatije, perfekcionisti. To nije tano. Dok se u to verovalo govorilo se da je autizam emocionalni poremeaj koji nastaje pod uticajem poremeaja linosti roditelja. Predstavnici psihologije uenja su smatrali da sredina potkrepljuje autodistruktivne a ne socijalno prihvatljive oblike ponaanja i ti oblici ponaanja postaju sve ei- tj. u krajnjoj liniji i po tom objanjenju odgovoran je neosetljiv, hladan roditelj. Istraivanja 70-ih i 80-ih godina (XX veka) to nisu potvrdila: nema povezanosti izmeu autizma deteta i osobina linosti roditelja. Neki pojavu objanjavaju uroenim funkcionalnim poremeajem nervnog sistema, ali neuroloka pozadina je do danas nejasna. Jedino znamo da se nekoliko neurolokih simptoma ee javlja kod autistine dece. Tako je esto prisutan neodgovarajui tonus (napetost) miia, nedostaci koordinacije pokreta, to ukazuje na neuroloku nezrelost. Specifina je i elektrina aktivnost mozga (EEG), postoje napadi talasa vretenastog oblika, zato je kod njih ea i epilepsija. Neto nije u redu sa funkcionisanjem nervnog sistema. Neki govore o preteranoj uzbudljivosti retikularnog sistema (previsok nivo uzbudljivosti, tj. neodgovarajue je funkcionisanje modanog stabla), a neki kau da neto nije u redu sa dominacijom modanih hemisfera. Po nekima uzbudljivost je ili previe izraena ili preniska - neki autisti su u potrazi za stimulusima, neki ih izbegavaju. Oteene su funkcije kojima upravlja leva hemisfera: autistino dete bolje upamti i shvati neki dogaaj ili priu ako mu je otpevamo, nego ako je ispriamo. Kod testova dihotinog sluanja pokazuju prednost levog uva, tj. dominantna je desna hemisfera. Prihvatljivo objanjenje za nastanak autizma ne postoji ni danas ni u jednoj teoriji, ni kod psihanalitiara ni kod teoretiara uenja, ali ni neuropsiholoka objanjenja

9

nisu potpuna. Tako je i sa biohemijskim objanjenjima, tu se trai uzrok autizma u prekomernoj aktivnosti neurotransmitera (tanije serotonina i dopamina). Genetiari kau da se radi o nasleenom defektu: kod jednojajnih blizanaca je konkordancija daleko vea nego kod dvojajnih blizanaca. Verovatno se radi o kombinaciji genetikog faktora i povreda pri roenju. Za sada ne moemo pronai uzrok, ali svi se slau da se radi o kognitivnom deficitu.