POREMEĆAJI PAMĆENJA

1

Pamćenje

• PROCES PAMĆENJA:KODIRANJE

(registrovanje informacija)

POHRANJIVANJE(konsolidacija– transfer iz radne u dugotrajnu)

PRONALAŽENJE(pobuđivanje informacija)

• PROCES PAMĆENJA:KODIRANJE

(registrovanje informacija)

POHRANJIVANJE(konsolidacija– transfer iz radne u dugotrajnu)

PRONALAŽENJE(pobuđivanje informacija)

2

MEMORIJA

KRATKOTRAJNA DUGOTRAJNA

EKSPLICITNA(deklarativna)

IMPLICITNA(nedeklarativna)

EKSPLICITNA(deklarativna)

IMPLICITNA(nedeklarativna)

EPIZODIČKA(lična iskustva)

SEMANTIČKA(opšta znanja)

3

PROCEDURALNA

Hipokampus,medijalni temporalni režanj

Striatum, amigdala,prefrontalni korteks,cerebelum, bazalne ganglije

PRIMING

Na kvalitet i kvantitet pamćenja utiču:

Prolazni faktori:

• Afekat

• Fiziološko stanje

– umor

– bolest

– ishrana

– intoksiciranost

• Vežbanje

Trajni faktori

• Konstitucija (MNRO)

• Fiz. procesi starenja

– arterioskleroza

– odumiranje neurona

• Oboljenja

– AIDS, tumori,dijabetes, MS...

Prolazni faktori:

• Afekat

• Fiziološko stanje

– umor

– bolest

– ishrana

– intoksiciranost

• Vežbanje

Trajni faktori

• Konstitucija (MNRO)

• Fiz. procesi starenja

– arterioskleroza

– odumiranje neurona

• Oboljenja

– AIDS, tumori,dijabetes, MS...

4

POREMEĆAJI PAMĆENJA

KVANTITATIVNI:

• hipermnezija

• hipomnezija

• amnezija

KVALITATIVNI (obmane sećanja):• alomnezija• pseudomnezija• konfabulacija• pseudologia fantastica

KVANTITATIVNI:

• hipermnezija

• hipomnezija

• amnezija

5

KVALITATIVNI (obmane sećanja):• alomnezija• pseudomnezija• konfabulacija• pseudologia fantastica

o retrogradnao kongradnao anterogradnao lakunarna

HIPERMNEZIJA

Pojačana sposobnost sećanja.

Javlja se kod:

• Delirantnih stanja, epileptičnih sumračnih stanja i aura

• Stanja u kojima je osoba životno ugrožena

• Korišćenja halucinogena

• Maničnih stanja

• Savant sindroma

Pojačana sposobnost sećanja.

Javlja se kod:

• Delirantnih stanja, epileptičnih sumračnih stanja i aura

• Stanja u kojima je osoba životno ugrožena

• Korišćenja halucinogena

• Maničnih stanja

• Savant sindroma

6

HIPOMNEZIJA

- Smanjena ili oslabljena sposobnost sećanja

• ORGANSKI IZAZVANA - u sklopu oštećenja ostalih funkcija,a iz razloga koji su isti i za amneziju:

• Usporenosti misaonog toka

• Hipovigilne pažnje

• Nesigurne orijentacije

• Smanjene kritičnosti

- Smanjena ili oslabljena sposobnost sećanja

• ORGANSKI IZAZVANA - u sklopu oštećenja ostalih funkcija,a iz razloga koji su isti i za amneziju:

• Usporenosti misaonog toka

• Hipovigilne pažnje

• Nesigurne orijentacije

• Smanjene kritičnosti

7

HIPOMNEZIJA i zazvana PSIHIČKIM ČINIOCIMA

• Selektivnost zaboravljanja (određena tema, aspektsituacije...)

• kod osoba sa histrioničnom ličnošću ili kao reakcija nastresni događaj.

• NIJE ISTO ŠTO I DISOCIJATIVNA AMNEZIJA!!!

HIPOMNEZIJA i zazvana PSIHIČKIM ČINIOCIMA

• Selektivnost zaboravljanja (određena tema, aspektsituacije...)

• kod osoba sa histrioničnom ličnošću ili kao reakcija nastresni događaj.

• NIJE ISTO ŠTO I DISOCIJATIVNA AMNEZIJA!!!

8

AMNEZIJE

• Patološke promene procesa pamćenja

• U odnosu na vreme traume (povrede mozge), postoje:

R K A

9

retrogradna kongradna anterogradna

R

NN

K A

R - retrogradna amnezijaN - momenat gubitka svesti (traume)K - momenat do kog traje gubitak svestiA - anterogradna amnezija

RETROGRADNA AMNEZIJA

o gubitak znanja, informacija, veština iz prošlosti, tj. izperioda pre traume

• osetljivija su novija sećanja (stara mogu ostatinedirnuta)

• oštećenje semantičke vs epizodičke memorije

• Masivna oštećenja temporalnog i frontalnog režnja

o gubitak znanja, informacija, veština iz prošlosti, tj. izperioda pre traume

• osetljivija su novija sećanja (stara mogu ostatinedirnuta)

• oštećenje semantičke vs epizodičke memorije

• Masivna oštećenja temporalnog i frontalnog režnja

10

RETROGRADNA AMNEZIJA

• Najčešće postoji i određeni stepen anterogradneamnezije

• FOKALNA - samo retrogradna amnezija, bezanterogradne

• KORSAKOVLJEV SINDROM (manjak vitamina B1 –oštećenje mamilarnih tela i medijalnog talamusa

• Inteligencija, pažnja i radna memorija su najčešćeočuvani

• Najčešće postoji i određeni stepen anterogradneamnezije

• FOKALNA - samo retrogradna amnezija, bezanterogradne

• KORSAKOVLJEV SINDROM (manjak vitamina B1 –oštećenje mamilarnih tela i medijalnog talamusa

• Inteligencija, pažnja i radna memorija su najčešćeočuvani

11

ANTEROGRADNA AMNEZIJA

• Nemogućnost formiranja nove memorije, nakontraume

• Najčešće je globalnog karaktera (oštećeno usvajanje iverbalnih i neverbalnih informacija; svi modaliteti)

• Uglavnom postoji i određeni stepen retrogradneamnezije

• Nemogućnost formiranja nove memorije, nakontraume

• Najčešće je globalnog karaktera (oštećeno usvajanje iverbalnih i neverbalnih informacija; svi modaliteti)

• Uglavnom postoji i određeni stepen retrogradneamnezije

12

ANTEROGRADNA AMNEZIJA

• U većini slučajeva oštećena je deklarativna memorija,dok su proceduralna znanja očuvana

• Kratkotrajna memorija je najčešće očuvana

• Bilateralno oštećenje hipokampusa i medijalnogtemporalnog režnja skoro nužno.

• Kod unilateralnog mozak se često oporavi (plasticitet)

• U većini slučajeva oštećena je deklarativna memorija,dok su proceduralna znanja očuvana

• Kratkotrajna memorija je najčešće očuvana

• Bilateralno oštećenje hipokampusa i medijalnogtemporalnog režnja skoro nužno.

• Kod unilateralnog mozak se često oporavi (plasticitet)

13

AMNEZIJA U FILMOVIMA-Mitovi i činjenice o amneziji-

• FILMOVI– Retrogradna

– Oštećena inteligencija

– Promene ličnosti

– Uzroci: saobraćajnanesreća, metak u glavu

– Oporavak posle sličnepovrede

• REALNOST– Anterogradna

– Očuvana inteligencija

– Očuvana ličnost

– UZROCI: moždani udar,operacija, infekcija mozga

– Ne dešava se

• FILMOVI– Retrogradna

– Oštećena inteligencija

– Promene ličnosti

– Uzroci: saobraćajnanesreća, metak u glavu

– Oporavak posle sličnepovrede

• REALNOST– Anterogradna

– Očuvana inteligencija

– Očuvana ličnost

– UZROCI: moždani udar,operacija, infekcija mozga

– Ne dešava se

14

- Od 10. godine epi napadi- Sa 27 godina (1953) operacijaodstranjeni: amigdala, hipokampalnigirus, uncus i 2/3 anterior hipokampusa)

- POSLEDICE: anterogradna amnezija za deklarativna znanja- OČUVANI – percepcija, apstraktno mišljenje, sposobnostusvajanja veština i proceduralnih znanja

SLUČAJ H.M.

- Od 10. godine epi napadi- Sa 27 godina (1953) operacijaodstranjeni: amigdala, hipokampalnigirus, uncus i 2/3 anterior hipokampusa)

- POSLEDICE: anterogradna amnezija za deklarativna znanja- OČUVANI – percepcija, apstraktno mišljenje, sposobnostusvajanja veština i proceduralnih znanja

15

- sa 52 godine ishemični napad tokom operacije srca- POSLEDICA: nemogućnost usvajanja deklarativnihznanja- ispitivanje mozga nakon smrti (1983) pokazalo:

bilateralno oštećenje hipokampusa, dok su amigdala,talamus i mamilarna tela ostali neoštećeni.

SLUČAJ R.B.

- sa 52 godine ishemični napad tokom operacije srca- POSLEDICA: nemogućnost usvajanja deklarativnihznanja- ispitivanje mozga nakon smrti (1983) pokazalo:

bilateralno oštećenje hipokampusa, dok su amigdala,talamus i mamilarna tela ostali neoštećeni.

16

ORGANSKE - uslovljene oštećenjem moždanog tkiva ilifunkcija dejstvom strane nokse ili fizičke traume.

Amnezija uzrokovana elektrokonvulzivnom terapijom!

Amnezije prema poreklu traume

ORGANSKE - uslovljene oštećenjem moždanog tkiva ilifunkcija dejstvom strane nokse ili fizičke traume.

Amnezija uzrokovana elektrokonvulzivnom terapijom!

17

DISOCIJATIVNE (psihogene)AMNEZIJE

o u osnovi je psihološki mehanizam nastanka

o najčešće uzrokovane jakim stresom i/ili konfliktom

o potiskivanje ili neadekvatna emocionalna obrada traume

o Obično su:selektivne, reverzibilne, anterogradne, delimične

o Javljaju se i kod: POKUŠAJA SUICIDA, HOMICIDA

18

DISOCIJATIVNE (psihogene)AMNEZIJE

o u osnovi je psihološki mehanizam nastanka

o najčešće uzrokovane jakim stresom i/ili konfliktom

o potiskivanje ili neadekvatna emocionalna obrada traume

o Obično su:selektivne, reverzibilne, anterogradne, delimične

o Javljaju se i kod: POKUŠAJA SUICIDA, HOMICIDA

KVALITATIVNI POREMEĆAJI PAMĆENJA

ALOMNEZIJE

• iluzije pamćenja ili iskrivljena sećanja.

• Netačno sećanje onoga što je osoba zaista doživela.

• Kod umora, nepažnje, pod dejstvom afekta, ili u ciljuodbrane ili uvećavanja samopoštovanja.

• U sklopu poremećaja, alomnezija se javlja pod dejstvom:– patološkog afekta (depresivnog, maničnog)– sumanutosti

ALOMNEZIJE

• iluzije pamćenja ili iskrivljena sećanja.

• Netačno sećanje onoga što je osoba zaista doživela.

• Kod umora, nepažnje, pod dejstvom afekta, ili u ciljuodbrane ili uvećavanja samopoštovanja.

• U sklopu poremećaja, alomnezija se javlja pod dejstvom:– patološkog afekta (depresivnog, maničnog)– sumanutosti

19

PSEUDOMNEZIJE

• Halucinacije sećanja.

• Događaji koji se navode kao sećanja, potpuno suizmišljeni

• Javljaju se kod psihotičnih depresija, maničnih i poddejstvom sumanutosti.

PSEUDOMNEZIJE

• Halucinacije sećanja.

• Događaji koji se navode kao sećanja, potpuno suizmišljeni

• Javljaju se kod psihotičnih depresija, maničnih i poddejstvom sumanutosti.

20

KONFABULACIJE

- izmišljena sećanja kojima osobe popunjavaju praznineu sećanju (“iskreno laganje”)

- Nema namere da laže; nije svestan pogrešnosti

PSEUDOLOGIA FANTASTICA• patološka lažljivost

• potreba da se svesno izmišljaju stvari u vezi

svog identiteta, događaja itd.

• stvari koje se izmišljaju obično prikazuju

osobu u pozitivnijem i važnijem svetlu.

• Najčešće se javlja kod histrioničnih ličnosti.

KONFABULACIJE

- izmišljena sećanja kojima osobe popunjavaju praznineu sećanju (“iskreno laganje”)

- Nema namere da laže; nije svestan pogrešnosti

PSEUDOLOGIA FANTASTICA• patološka lažljivost

• potreba da se svesno izmišljaju stvari u vezi

svog identiteta, događaja itd.

• stvari koje se izmišljaju obično prikazuju

osobu u pozitivnijem i važnijem svetlu.

• Najčešće se javlja kod histrioničnih ličnosti.21