Pitagorejci, Harmonija, Broj i Muzika

Download Pitagorejci, Harmonija, Broj i Muzika

Post on 21-Oct-2015

55 views

Category:

Documents

1 download

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Seminarski rad o Pitagorejcima

TRANSCRIPT

<p>UNIVERZITET U NIU</p> <p>FILOZOFSKI FAKULTET</p> <p>DEPARTMAN ZA FILOZOFIJUSEMINARSKI RAD IZ PREDMETA</p> <p>ISTORIJA ESTETIKE I</p> <p>PITAGOREJCI BROJ, MUZIKA, HARMONIJAStudent: Profesor:</p> <p>Jovan Beli Bojan Blagojevi</p> <p> U antiko doba, pitagorejci su se istakli kao prvi estetski teoretiari. Iako sam pojam estetike nisu imali, jer je terminologija tog vremena znatno drugaija u poreenju sa naom (smatram da je potrebno opisati par bitnih razlika u shvatanju pojedinjenih pojmova, stoga u krenuti od toga da bi dalji tekst bio vie shvaen u duhu antikog vremena). Pojmovi vezani za estetiku su znatno drugaije shvatani, ak je i u samom antikom periodu dolo do izmene pojedinjenih termina u veoma malim periodima(konkretno podraavanje). Sam pojam lepog predstavljen je kao neto to je korisno i dobro, dok je pojam umetnosti shvatan kao vetina techne, imajui time potpuno drugaiji smisao od dananjeg. Stoga smo imali dve osnovne vrste umetnosti: liberales i vulgares. Liberales su bile slobodne umetnosti u koje su spadale muzika i poezija, dok su vulgares bile umetnosti koje zahtevaju fiziko naprezanje, kao to su vajarstvo, posao zanatlije, lekara i drugo. Zanimljivo je da su vulgares umetnosti sadrale i slikarstvo. to se samog podraavanja tie, bitna je razlika izmeu Platonovog shvatanja i shvatanja pitagorejaca. Naime, pitagorejci su podraavanje videli ne samo kao obino udvostruavanje stvari, kao to je sluaj sa Platonom, ve ujedno i kao pokuaj uestvovanja u savrenstvu. Pored ovih osnovnih pojmova, takoe je bitan i pojam muzike. Muzika je u tadanjem vremenu bila shvaena sveobuhvatno, to jest nije bila odvojiva od jezika, govora i stiha. Sam pojam musike shvatan je u bukvalom smislu: ono to se na muze odnosi . Kao takav bio je usko povezan sa moralom, jer se u svom prvobitnom smislu koristio kao etiki pojam vezan za duhovno zdravlje oveka, predstavljajui instrument vaspitanja, odnosno instrument za oblikovanje ovekovog karaktera (ethos). Veoma bitna tranzicija u kojoj se muzika nala u tom periodu bilo je njeno osamostaljivanje od poezije i igre. Nakon ovoga, muzika poinje da se koristi preteno za iskazivanje oseanja, mada se nastavlja njena primena u kultovima gde su oslobaali due iz tela (orfejski kult) i religijama u kojima su odavane poasti bogovima. </p> <p> Osnovna podela estetike tog vremena je sledea:</p> <p>1. kosmoloku (strukturu svemira)</p> <p>2. psiholoku </p> <p>3. i estetiku vetine, to jest techne.</p> <p> to se tie Pitagorejaca, oni su zali u sve tri strukture. Za njih mozemo rei i to da su na neki nain oni sami i napravili ovu osnovnu podelu. Za njih je svet bio sveobuhvatni red u kojem mislilac zauzima sopstveno gledite i stav prema tom redu. Bavili su se egzaktnim naukama, kao sto su matematika i geomatrija. Ono sto se takoe vezuje za pitagorejce jesu prve predstave o lepom. Za njih je najmudrija medicina, najlepa harmonija, najsnanija misao i najbolja srea. Ovo naizgled jednostavno iznoenje kod njih je zapravo veoma isprepletano i bitno. Naime, kroz sve to provlaci se sutina svih ogranienih stvari - broj. Broj je neto to ne predstavlja samo ogranieno on predstavlja celokupan kosmos, a to je spoj ogranienog i neogranienog (zapravo, prema Aristotelu, uenje pitagorejaca se da svesti na deset suprotnosti, te iz toga moemo zakljuiti da je po njegovom miljenju sam kosmos sastavljen iz tih suprotnosti, ne samo ogranienog i neogranienog, ve skup toplog i hladnog, suvog i vlanog i tako dalje). Neogranieno jeste sve ono to se prostire u beskonanost i kao takvo ono je za nas nesaznatljivo. Sa druge strane, ogranieno je ono to ima svoju oblinu, odnosno predstavlja delove u neogranienom, pa je, dakle, ono neto to se da spoznati. Veoma je bitna granica izmeu ogranienog i neogranienog, koja zapravo predstavlja sintezu ogranienog i neogranienog, a sama ta granica jeste broj. Spoj brojeva proizvodi harmoniju, a harmonija proizvodi muziku, mada se moe rei i da je sama harmonija muzika. Pitagorejci su sve stvari odreivali uz pomo brojeva. Aristotel je smatrao da su oni pod brojem podrazumevali sutinu svih stvari, pa su kao takvi brojevi predstavljali sklop stvarnosti. Za njih je broj bio izvor epistemologije i ontologije, bez njega nismo u stanju da shvatimo ogranieno, dok je ontoloki smisao broja predstavljen Anaksimandrovim apejronom. Uspostavljanjem broja kao naela svih stvari oni svode kosmos na red i harmoniju koja je u skladu sa umom. Broj, dakle, nije nista drugo do sama supstancija stvarnosti,. Stoga se smatralo da se broj moe iskazati preko geometrije, a moda ak i bolji nain bio je iskazati ga preko muzike. Sam broj od izuzetnog je znaaja za umetnost pitagorejaca, a veliku ulogu takoe igraju i brojani odnosi i harmonija (o emu e biti rei kasnije).</p> <p>Mistika broja vezivala se za njihovu podelu i njihovo znaenje. Brojevi su deljeni na parne (neograniene) i neparne (ograniene). Znaenja prva etiri broja (1,2,3,4) bila su raznovrsnija. Tako za broj jedan moemo rei da je predstavljao jedinstvo sveta, svete brojeve, prvo slovo alfabeta (predstavljan je kao ), poetak brojeva, a u geometrijskom smislu taku. Broj dva predstavljao je razliku suprotnosti (gore navedene suprotnosti koje Aristotel pominje), a u geometrijskom smislu liniju. Broj tri bio je jedinstvo jedinstva i razlike, dok sa geometrijske strane pretstavlja povrinu. Broj etiri predstavlja ostvarenje prethodnih brojeva. Kao i prethodni brojevi, i on je imao geometrijsko znaenje predstavljeno prostornim telom. Brojem etiri zavrava se mistino uenje dekade. Zbir prva etiri jednak je broju deset - broju koji je u pitagorejskom uenju predstavljan kao savrenstvo. Naravno, i ostali brojevi imali su svoju simboliku. ak su i gore navadeni brojevi imali jo dosta znaenja pored ovih pomenutih, ali je za ovu problematiku bitno drati se onih najvanijh.</p> <p>Osim geometrijskim znaenjem, brojevi se mogu predstaviti i muzikim formama. Naime, sam Pitagora uspeo je da iz broja izvede geometrijske, a zatim i muzike forme, pa je stoga sam zakljuio da je sve broj - Brojevi, to su sva nebesa. Univerzalni znaaj broja, naroito u muzikoj formi, preko istrumenata dolazi do izraaja. Pitagora je uglavnom svoje uenje sveo sa lire i monokorda. Lira je instrument sa sedam ica razliite debljine, dok je monokord jednoiani instrument, specifian zbog svog pokretnog mosta koji je korien da prikae matematike veze izmeu zvukova. Pomeranjem pokretnog mosta dobijao se razliit zvuk (danas se umesto pokretnog mosta, koriste ruke, na primer gitara). On je uvideo da visina tona zavisi od duine ice. Stoga je sam odnos izmeu zvuka koji proizvodi cela zica i tano polovina te iste zice jednak oktavi. Oktava je smatrana savrenom harmonijom. Pitagora je na emprijski nain utvrdio muzike zakone, odnosno koristio je svoj sluh i na broj svodio rezultate eksperimenta. Ali uprkos injenici da je to bilo utvreno emprijiski, Pitagora je duboko verovao da vrednost umetnosti ne lei u utisku, ve u umu samom.</p> <p>Kao ni brojevi, ni muzike forme nisu ostavljene samo u sopstvenom podruju, ve su ih pitagorejci primenili na sam kosmos. To moemo videti i u samom njihovom predstavljanju kosmosa preko muzike sfera. Naime, prema tom shvatanju, ljudska muzika jeste samo podraavanje nebeske muzike, muzike sfera, muzike za koju se smatralo da se dobija kretanjem nebeskih tela u prostranstvu kosmosa. Prema nekim tumaenjima, izvor te muzike je kretanje nebeskih tela u kosmosu, dok je brzina kretanja tih tela ono to odreuje jainu zvuka, a udaljenost nebeskih tela je u istom odnosu kao intervali oktave. Prema ilerovom shvatanju, muzika sfera je grubo shvaena; to nije samo brzinsko kretanje nebeskih tela koje proizvodi muziku, ve su sama tela ta muzika. Meutim, razlog zato mi nismo sposobni da ujemo to nebesko kretanje jeste to to nam je taj zvuk prisutan od samog roenja, pa smo smo navikli na njega do te mere da ga ni ne primeujemo. </p> <p>Taj pitagorejski svemir lii na boansku muziku kutiju: zvezde se kreu na odreenim rastojanjima, a etar, uznimeren njihovim kretanjem proizvodi najmoniju od svih melodija. Za ljudsko uho ta melodija je samo tiina. Javlja se pitanje: da li se do teorije muzike sfera dolazi ulnim putem, tj. na estetski nain, ili do nje vodi iskljuivo razum? Iako u izvesnom smislu moemo rei da su prvi koraci dolaenja do teorije muzike sfera bili empirijski, vidimo da samo nastajanje teorije poinje razumski i da se kao takvo I gleda. Ideja pitagorejaca o muzici sfera je opovrgnuta od strane Keplera i njegovim stavljanjem heliocentrinog sistema umesto kruga koji je predstavljao ideju harmonine jednostavnosti i simetrije.</p> <p>U psiholokom smislu, muzika se kod pitagorejaca uzimala kao jedina duhovna forma vieg stepena. Imala je pedagoku i psiholoku funkciju, odnosno sluila je kao instrument za vaspitavanje, ali i za leenje odreenih duhovnih stanja oveka (Platon takoe zastupa ovu ideju muzike). Muzika je uslov za ureen ivot, ali pitagorejci odbacuju uivanje ne samo u njoj, ve uivanje u optem smislu. Drugim reima, za njih uivanje predstavlja princip iracionalnosti, to dovodi do zakljuka da je psiholoka uloga muzike imala veoma veliki znaaj kod pitagorejaca (kroz psiholoku estetiku predstavljali su svrhu muzike u praktinom smislu); ukratko, koristili su je pri leejnu due. </p> <p>Razlikuju se dva tipa muzike: </p> <p>1. otre i okrepljujue melodije (koristile su se u izazivanju ratnikog i muevnog raspoloenja, i kao takvi su bili primenjivani kod slabia, kukavica i drugih, radi motivacije);</p> <p>2. blai ritmovi (korieni za surove i strastvene ljude, jer su ih umirivali zbog svojih nenih i laganih melodija).</p> <p>Muzika predstavlja vezu izmeu ljudske due i harmonije. Ta veza zasnovana je na brojanoj proporciji i kao takva sluila je za uravnoteenost ljudskog duha. Dua oveka, koja biva unapreena pomou muziara (tako to nas povezuje sa nebeskim elementima u krunom kosmosu) koji prenosi boanske melodije ujedno i sjedinjuje samu duu sa boanskom melodijom, pa otuda moemo rei ono poznato slino saznaje slino. Gilber i Kun konstatovali su da su pitagorejci smatrali da je organ saznanja smanjeni otisak samog sveta i moda su u nekom spekulativnom nivou bili u pravu, ak moemo rei da je i nae telo sastavljeno od nebeskog materijala (80% ljudskog tela istog je sastava kao zvezde). </p> <p>Ono to povezuje muziku i broj putem proporcije i simetrije jeste harmonija. U nekom smislu muziku moemo definisati kao harmoniju broja, tj. jedinstvo beskonanog i konanog (gore navedeno definisanje same harmonije kao muzike). Muzika sfera se takoe pominje kao harmonija sfera. Harmonija je moda indirektno najbitniji pojam za sistem pitagorejaca. Kako predstavlja jedinstvo beskonanosti i konanosti, moemo rei da harmonija ima za cilj da sjedinjuje suprotnosti u jedno. Moemo rei da harmonija predstavlja samu strukturu stvari u celini, dok ih broj razlikuje. Sam Filolaj tvrdio je da je ona ujedinitelj neogranienog i ogranienog i da je upravo zbog harmonije nastao sam kosmos. U suprotnom ne bi bilo mogue da kosmos egzistira. Iako nije zalazio u nastanak harmonije, jasno moemo videti kvantitativnu estetiku pitagorejaca, odnosno kako je sam poetak kosmosa relacija brojane harmonine celine. Moemo slobodno rei i da je, hijerarhijski gledano, harmonija na najviem poloaju, jer ima najveu vlast nad svim elementima, i da je harmonija kosmosa princip harmonije u najoptijem smislu. Brojana harmonija predstavljena je u celom kosmosu, u kome je sve simetrino rasporeeno, zajedno sa muzikim tonovima. Pored toga, moemo videti i brojanu harmoninost u svim stvarima koje sadre kvalitativnu strukturu. to se same simetrije tie, pitagorejci su joj pridavali veliki znaaj. Isto je bilo i sa artmetikom sredinom i proporcijom. Simetrija ili srazmera je kod pitagorejaca bila slabo razvijen pojam, da bi se danas koristilo uveliko u slikarstvu, arhitekturi, medicini itd. Proporcija je posmatrana kao harmonijska, aritmetika i geometrijska. Prevod rei proporcija (ana logia) je jednakost dva odnosa. Za antiku estetiku proporcija i simetrija su zahtevale da se odredi sredina izmeu tonova koji ine oktavu. Simetrija i proporcija imale su veoma bitnu ulogu kod Polikleta. </p> <p>Naime, Poliklet je simetriju razumeo kao odreen odnos delova, a ti delovi podrazumevali su postojanje toposa. Topos je opte mesto na kome se delovi simetrije podudaraju. Jedno od najznaajnih estetskih dela za antiko doba jeste Polikletov Kanon. Kanon je sadrao pravila koja se u umetnosti odnose na simetrinost i proporcionalnost elemenata umetnikog dela, ali takoe i simetrinost i proporcionalnost umetnikog dela kao celine u odnosu na stvarne objekte iz realnog sveta. Kada je re o simetriji, kod Polikleta se razlikuju:</p> <p>1. simetrija koja se odnosi na zdravlje tela, odnosno simetrija sastavnih elemenata (suprotnosti) od koje samo zdravlje tela zavisi</p> <p>2. simetrija sastavnih delova tela, odnosno simetrija pomou koje se definie lepota</p> <p>Pored samog dela Kanon, Poliklet je izradio i istoimenu skulpturu, primenjujui pritom pravila iz tog svog dela. Samo ime kipa (Kanon) implicira da je izvajan tako da telo ima tanu simetriju svih delova meusobno. Ovaj kip je upravo iz tog razloga postao ideal umetnosti u antikom dobu. </p> <p>Razvoj umetnosti se delio na kanonski i nekanonski. Kanonski pravac iao je sa zakonima simetrije i proporcije i kao takav najvie bivao primenjivan u arhitekturi, slikarstvu, pa ak i u izradi vaza, gde je najee korien kanon pravilo zlatnog preseka. Egipani su proporciju utvrivali bez obzira na vizuelne efekte, dok su Grci stavljali akcenat na vizuelnost, pritom ne obracajuci panju na pravila. Klasian primer grkog stvaranja moemo videti u delu Dorifora, gde se proporcionalnost ne vidi kao unapred data jedinica, pa je kao takva nezavisna od bilo kakve apstraktne mere. Jednostavno reeno, Poliklet uzima mere ljudskog tela i prenosi ih na svoje delo.</p> <p>Uzevsi u obzir sve do sada navedno, moe se izvesti zakljuak da kanon ima tri izvedena oslonca: </p> <p>1. optefilozofski (u kome postoji savrena proporcija i koja je kao takva primenja u opstem smislu) </p> <p>2. organski (zbog injenice da su za likovnu umetnost uglavnom uzimana organska bia)</p> <p>3. statiki (izraeno u arhitekturi, jer je raspored stubova zavisio od njihove debljine, visine i materijala korienog za njihovu izradu). Literatura: </p> <p>1. M. Uzelac, Filozofija muzike2. Dils, Presokratovci3. okic, Istorija estetike4. Sreten Petrovi, Estetika5. Katarina Everet Gilbert, Helmut Kun, Istorija estetikeProitano u: Istorija estetike Katarina Everet Gilbert, Helmut Kun, 17. Originalna referenca : Metafizika Aristotel, 986a, 17.</p> <p>Filozofija muzike, Milan Uzelac, Novi Sad, 2007. Strana 35.</p> <p>http://dishingitdaily.files.wordpress.com/2013/02/brain-cell-the-universe-birth-of-a-...</p>