okranj~evi dani koji seodr`avaju 52. put u Negotinu, od23. do 29. septembra 2017, imajubogat i raznovrstan program sa ~ak34 festivalska doga|aja. U centru surazumljivo koncerti, ali su planiranei tradicionalne likovne i knji`evnemanifestacije.

Muzi~ki programi bi}e u znaku~etiri zna~ajna jubileja. Pre svih,velikog jubileja Simfonijskogorkestra RTS koji ove godineobele`ava 80 godina rada. To jeansambl koji je tokom proteklihdecenija davao su{tinski doprinosprogramskom profilisanju festivala,naro~ito tuma~enjem zna~ajnihdela srpske muzike od kojih sumnoga imala premijeru na festivalu.I ove godine bi}e na tragu tradicije isvojim programom, izvo|enjemkompozicije Askeza, pridru`iti seobele`avanju drugog velikogjubileja, godi{njice ro|enja jednogod najzna~ajnijih srpskihsimfoni~ara 20. veka, AleksandraObradovi}a (1927-2001). Nakoncertu }e nastupiti i na{ vrhunskipijanista Aleksandar Serdar, adiriguje maestro Bojan Su|i}. Nafestivalu }emo imati priliku da~ujemo jo{ jedno od zna~ajnih

Obradovi}evih koncertnih dela –Drugi violinski koncert koji }e izvestiMarko Josifovski i Guda~i Svetog\or|a, kamerni ansambl koji ovegodine proslavlja 25 godinapostojanja. U duhu svoje misije,Guda~i Svetog \or|a interpretira}ejo{ dva remek dela srpske muzike izpera Dejana Despi}a (Po~asnicaStevanu Mokranjcu) i Zorana Eri}a(Cartoon), kao i Otorina Respigija.Ansambl Vojske Srbije sa dirigentomVojkanom Borisavljevi}em, 26.septembra obele`ava svoj dan inegotinskoj publici daruje koncertevergrin muzike pod nazivomDobra vam no} prijatlji.

Programski koncept festivalazadr`ao je osnovne stubove:natpevavanje, koncert hora-pobednika natpevavanja,novosadskog Hora SonjaMarinkovi}, pod upravom DunjeDeuri}, nastup na{eg jedinstvenogprofesionalnog horskog ansamblaHora RTS pod rukovodstvom BojanaSu|i}a, kao i Hora Sveti Georgije izNovog Sada pod upravom Bogdana\akovi}a. Na repertoarunovosadskog hora na}i }e se re|eizvo|ena Mokranj~eva dela, {to jedivan gest ansambla i dirigenta kojipokazuje veliko uva`avanjefestivala. Koncert Hora RTS bi}eorganizovan u crkvi Svete Trojice nagodi{njicu Mokranj~eve smrti, i uskladu sa tim na repertoaru }e bitiHristi}evo Opelo, interpretativnojedna od najslo`enijih kompozicijana{e horske tradicije, kao iodabrane kompozicije MarkaTaj~evi}a i, razume se, samogMokranjca.

Sa posebnim zadovoljstvompozdravljamo nastup umetnikasvetskog glasa, lirskog tenoraZorana Todorovi}a (Hamburg), koji}e sa svojim kamernim ansamblom

interpretirati odabrane straniceoperske literature. Ovo je promocijakamernog kvarteta koji planira~este zajedni~ke nastupe ubudu}nosti. Gostova}e baletNarodnog pozori{ta u Beogradu sadve svoje pro{logodi{nje premijere– jedno~inke @ene u de-molu, baletna muziku J. S. Baha i Duga bo`i}nave~era, balet na muziku A. Vivaldija.

U segmentu festivala koji jeposve}en na{oj folklornoj muzici,pored Niti tradicije nastupi}e vrsniorkestar Bistrik predvo|en BiljomKrsti}.

Negotinska publika ove godineima}e priliku da vidi u prate}improgramima festivala Klasiku u 11 –koncerte raznih solista i ansambalana otvorenom, likovni program koji

pored tradicionalne izlo`be sakolonije Eho muzike, ovog putapredstavlja slike Mom~ila MomeAntonovi}a. Na knji`evnoj tribinibi}e predstavljene dve knjige,Svetili{ta i nadali{ta Nove Tomi}a,monografija Mokranjac i SlovenciGorana Vu~kovi}a, kao i novi broj~asopisa Buktinja.

Na nau~noj tribini posve}enojstvarala{tvu Mokranjca svojaistra`ivanja predstavi}emuzikolo{kinja dr KatarinaToma{evi}, nau~na savetnica idirektorka Muzikolo{kog institutaSANU. Promovisa}emo kapitalnodvojezi~no izdanje Muzikolo{kogdru{tva Srbije i RTS – Ra|anje srpskemuzi~ke kulture, kultni ciklus emisijaDragutina Gostu{kog i koncertno,uz u~e{}e pijaniste Vladimira Cviji}a,CD sa odabranim delimakompozitora Vladimira To{i}a(1948), jednog od najistaknutijihpredstavnika minimalizma u srpskojmuzici.

Na ovom festivalu se pojavljuju ineki novi sadr`aji. Bi}e organizovanimajstorski kurs Zorana Todorovi}a,dirigentski seminar Miloja Nikoli}a iTamare Adamov Petijevi} ipredstavljeni rezultati rada male{kole opere Ive Mrvo{ Anoki}.

subota / nedelja, 23–24. septembar 2017.

SonjaMarinkovi}

mRE^ SELEKTORKE

Mokranj~evi dani kojise odr`avaju 52. put u Negotinu, od 23. do 29. septembra 2017,imaju bogat iraznovrstan program sa ~ak 34festivalska doga|aja

“Boja, muzika, zvuk, harmonija...

52. MOKRANJ^EVI DANI

RENATA \UR\EVI] STANKOVI]:

Tradicionalne vrednostina moderniji na~in

olaganjem cve}a na spomenik StevanaMokranjca u dvori{tu njegove rodne ku}e,besedom dirigenta Dejana Savi}a i nastu-pom u~esnika Natpevavanja, uz negotinskehorove koji }e zajedno pevati [estu Mo-kranj~evu rukovet posve}enu Hajduk VeljkuPetrovi}u, zapo~e}e 52. Mokranj~evi dani.Tokom sedam festivalskih dana, na progra-mu su 34 koncerta, knji`evna, likovna i dru-ga de{avanja sa 800 u~esnika iz Srbije i ino-stranstva, ~ime Negotin postaje steci{teumetnika i po{tovaoca Mokranjca. O orga-nizaciji festivala i ove godine brine Dom kul-ture Stevan Mokranjac iz Negotina, sa ~ijom

smo v.d. direktorkom Renatom \ur|evi}Stankovi} razgovarali o predstoje}em festi-valu.

Kako je koncipiran ovogodi{nji festival?– Kao i prethodnih godina potrudili smo

se da program bude druga~iji, inovativan,da zadovoljava sve profesionalne kriteriju-me kad su muzika i izvo|a{tvo u pitanju.Pre svega izdvajam gostovanje jedne svet-ske zvezde, tenora Zorana Todorovi}a, kojise rado odazvao na{em pozivu da odr`ikoncert i majstorski kurs za koji vlada velikointeresovanje. Koncertom u Negotinu, saansamblom Un viaggio, zapo~e}e njihovaevropska turneja na kojoj }e biti promovi-san ovaj ansambl, a njihov program prva }eimati prilike da ~uje i publika u Negotinu.

Tako|e, ̀ eleli smo da i ove godine zadr-`imo programe koji se tradicionalno odr`a-vaju na festivalu, koji su ve} postali njegovprepoznatljivi segment, kao {to je Natpeva-vanje horova. Ono }e ove godine okupitipet horskih ansambala iz Bugarske, Bosne iHercegovine i Srbije, koji imaju sjajne umet-ni~ke biografije i nagrade na presti`nimevropskim horskim takmi~enjima. Iz tograzloga verujem da }e publika i ove godineu`ivati u njihovim nastupima, ali i da }estru~ni `iri imati veliki zadatak kako da ihoceni. Upravo ta takmi~arska neizvesnost

ko }e pobediti, daje posebnu dra` samomNatpevavanju, u okviru koga }e horovi ima-ti zadatak da otpevaju i po jednu Mokranj-~evu kompoziciju po sopstvenom izboru. Apobednik }e, kao nagradu, pored statuetesa likom Stevana Mokranjca, rad vajara Ne-boj{e Mitri}a, dobiti priliku da naredne go-dine odr`i celove~ernji koncert. Tako }emoove godine slu{ati pro{logodi{njeg pobed-nika, hor Sonja Marinkovi} iz Novog Sada,kojim diriguje Dunja Deuri}.

Kad smo kod tradicije, festival }e i ovegodine biti otvoren u dvori{tu Mokranj~e-ve rodne ku}e, a ~ast da besedi pripala je di-rigentu Dejanu Savi}u, upravniku Narod-nog pozori{ta u Beogradu. Ovo je instituci-ja sa kojom festival ima dugogodi{nju sa-radnju, pa }e publika ove godine imati pri-like da vidi i dve veoma popularne baletskepredstave sa njihovog aktuelnog repertoa-ra. A na tragu tradicije, ove godine, jeste ikoncert Bilje Krsti} i Bistrik orkestra. Tu je islu`enje svete Liturgije u crkvi Sv. Trojice ka-da }emo ~uti i Hor hrama Svete Trojice, ko-jim diriguje Svetlana Krav~enko, kao i pro-gram Niti tradicije koji se tradicionalno odr-`ava u Mokranju, mestu iz kojeg poti~e Mo-kranj~eva porodica. U crkvi }emo slu{ati HorSaborne crkve Sveti Georgije iz Novog Sada,kojim diriguje Bogdan \akovi}, a potom uporti pratiti nastup folklornih grupa iz Ne-gotina, Mokranja, Brestovca i Jabukovca.

Ove godine bi}e obele`eni i pojedini ju-bileji. Simfonijski orkestar RTS, koji }emo uzmaestra Bojana Su|i}a, imati prilike da slu-{amo na zatvaranju Mokranj~evih dana, to-kom 2017. proslavlja osam decenija posto-janja. Pomenu}u i koncert Guda~a Sv. \or-|a, kojim }e biti obele`ena dvadesetpeto-godi{njica njihovog uspe{nog rada. Svojdan, 26. septembar, i tradiciju trajanja dugu118 godina, obele`i}e i Umetni~ki ansamblMinistarstva odbrane Stanislav Bini~ki.

[ta je bilo opredeljuju}e kod odabiraprate}ih programa festivala?

– Odlu~uju}a je veza sa Mokranjcem, fe-stivalom, tradicijom, Negotinom i negotin-skom krajinom. Posebno sam ponosna {to}emo u okviru ciklusa koncerata Klasika u11 imati prilike da slu{amo muzi~ke progra-me iz Negotina, kao {to su nastupi de~jeghora Vivak kojim diriguje Dragana Marino-vi} Simonovi}, Hor OM[ pri Umetni~koj {ko-li Stevan Mokranjac, Hor O[ Vuk Karad`i},kojim diriguje Tanja Milosavljevi}, ali i pola-znike Male {kole opere d’Iva, koju vodi IvaMrvo{ Anoki}, na{a sugra|anka, operskaumetnica koja ima uspe{nu opersku karije-ru u Evropi.

Nau~na tribina bavi}e se pitanjem savre-menog ~itanja Mokranj~evog nasle|a, a bi-}e uprili~ena i promocija publikacije Ra|a-nje srpske muzi~ke kulture i DVD sa ciklusomemisija koje govore o istorijatu srpske mu-zike Dragutina Gostu{kog. Kad su u pitanjumuzi~ki sadr`aji ove godine }emo promo-visati i trostruki CD kompozitora VladimiraTo{i}a i imati prilike da ~ujemo i muzikuovog autora.

Na tragu tradicije jesu tri izlo`be slika ko-je }emo otvoriti na festivalu, sa delimaMom~ila Mome Antonovi}a, Dragoljuba Fi-

rulovi}a, kao i Eho muzike, sa radovima na-stalim u okviru 19. Likovne kolonije Domakulture. Pomenimo i promocije monografi-je Mokranjac i Slovenci Gorana Vu~kovi}a,knjige Svetili{ta i nadali{ta Nove Tomi}a,kao i ~asopisa Buktinja.

Koliko je poluvekovno trajanje Mokranj-~evih dana obavezuju}e u smislu kvalite-ta programa za organizatore?

– Veoma je obavezuju}e, jer ta ~injenicasvedo~i da festival vi{e od pet decenija for-mira, neguje i ~uva festivalsku publiku, kojaje od izuzetnog zna~aja da bi jedan kultur-ni doga|aj ovakvog tipa uop{te i trajao. Na-{a publika ima formirane kulturne navike,definisane estetske vrednosti i veoma je te-{ko zadovoljiti kriterijume koje od organi-zatora o~ekuje. Vode}i ra~una o tome, ali io profesionalnim kvalitetima, mi tako|eimamo na umu da uz Mokranj~eve dane iz-rasta i nova, mlada publika, koja na specifi-~an na~in percipira umetni~ku muziku, do-`ivljavaju}i je, u kontekstu vremena u kome`ivi, na jedan sasvim druga~iji na~in. To sva-kako ne zna~i da im programski udovolja-vamo, ali istra`ujemo i trudimo se da pre-zentujemo sadr`aje koji su `anrovski bli`itoj novoj generaciji slu{alaca.

Koliko su finansijska sredstva limitiraju-}a kod pripreme i organizacije programafestival?

– Finansijska sredstva uvek su limitiraju-}a, ali zahvaljuju}i razumevanju umetnikakoji dolaze na Mokranj~eve dane i njiho-vom prepoznavanju zna~aja ovog festivala,u mogu}nosti smo da dovedemo vode}eprograme koji su aktuelni u na doma}imkoncertnim podijumima. Ve}i bud`et omo-gu}io bi da pregovaramo i sa eminentnimsvetskim umetnicima i ansamblima, alimnogi doma}i umetnici i jesu vode}a ime-na svetske umetni~ke scene, pa nam je tre-nutno prioritet da ih predstavimo i festival-skoj publici.

Velikim kompozitorima ide se u hodo~a-{}e, a po{tovaoci Mokranjca dolaze kodnas. To zna~i da ne samo da moramo da vo-dimo ra~una o koncepciji programa, ve} ̀ e-limo da na{ grad ̀ ivi u duhu festivala, da onbude vidljiv i van prostora u kojima se odr-`avaju koncerti da se festivalska atmosferaose}a na svakom mestu u gradu.

[ta je ono po ~emu se Mokranj~evi danirazlikuju od sli~nih festivala?

– Prepoznaju se po ~injenici da je to naj-stariji muzi~ki festival u Srbiji koji se u kon-tinuitetu odr`ava ve} 52 godine. Tako|e,imamo privilegiju da je na{ sugra|anin bioStevan Stojanovi} Mokranjac, jedan odutemeljiva~a srpske muzike i jedan od na-{ih najzna~ajnijih kompozitora, ~iji je opusprevazi{ao lokalne okvire, o ~emu svedo~i~injenica da njegova horska dela na reper-toaru imaju neki od vode}ih horskih an-sambala u svetu. To nas obavezuje da, po-{tuju}i njegov stvarala~ki trag, usmerava-mo festival pre svega ka negovanju tradici-onalnih vrednosti, koje se svakako u no-vom vremenu prepoznaju na jedan novi,moderniji na~in.

Kamerni me{oviti hor Lola (Sarajevo, BiH), dirigent Josip Katavi}

Hor je osnovan 2015. i deluje pri istoimenom KUD u Sarajevu.^lanovi hora su istinski zaljubljenici u horsku muziku ipevanje, razli~itih profesija i zanimanja ~iji je zajedni~ki ciljnegovanje i unapre|ivanje horskog pevanja, kao ipribli`avanje horske muzike mladima. Na svom repertoaruovaj ansambl ima kompozicije klasi~ne svetske horskeliterature, kompozicije zasnovane na narodnim motivimanaroda regiona, dela savremenih autora, crna~ke duhovnekompozicije, kao i obrade svetskih i doma}ih pop-rok hitova ifilmske muzike.

Josip Katavi} ro|en je u Sarajevu, gde se i {kolovao.Pevao je i dirigovao u mnogim sarajevskim horovima.

Gradski me{oviti hor Abra{evi} (Valjevo), dirigent Dragan Vasiljevi}

Hor 2017. slavi 112 godina postojanja i rada u okviruistoimenog KUD. U okviru dru{tva deluju de~ji, omladinski ihor odraslih, koji su vrlo ~esto u~estvovali u zajedni~kimprojektima daju}i trajan doprinos kulturnim sadr`ajima svoggrada.

Dragan Vasiljevi}, profesor i dirigent, ro|en je uBeogradu gde je i diplomirao na Muzi~koj akademiji. Horskimdirigovanjem u Valjevu bavi se od 1972.

Peva~ko dru{tvo Prepodobni Rafailo Banatski (Zrenjanin), dirigentkinja Senka Milisavljevi}

Dru{tvo je osnovano 1991. u Zrenjaninu pri hramu VavedenjaPresvete Bogorodice, a ubrzo je nastavilo rad pri hramuUspenja Presvete Bogorodice. Od samog po~etka opredeljenjeDru{tva bilo je pojanje na bogoslu`enjima i negovanjepravoslavno-duhovnog muzi~kog stvarala{tva i {irenjeverskog i muzi~kog obrazovanja.

Senka Milisavljevi}, profesorka u M[ Josif Marinkovi} uZrenjaninu, Me{ovitim horom Prepodobni Rafailo Banatskidiriguje od 2013.

Me{oviti hor Ministarstva odbrane i Vojske Srbije (Beograd), dirigentkinja Katarina Bo`i}

Hor je formiran pri Umetni~kom ansamblu Ministarstvaodbrane Stanislav Bini~ki 2016. U kratkom periodupostojanja, Hor je u~estvovao na ve}ini zna~ajnih vojnihsve~anosti, i pored samostalnih, imao je i zna~ajne nastupesa Umetni~kim ansamblom Stanislav Bini~ki.

Katarina Bo`i}, osim {to vodi ovaj hor, diriguje i vokalnaje solistkinja ansambla Renesans i osniva~ica je i umetni~kadirektorka ansambla Beli an|eo.

Vokalni ansambl Fortissimo (Burgas, Bugarska), dirigentkinja Milena Dobreva

Ansambl je osnovan 2014. i ve} svojim prvim nastupimaosvojio je publiku. ^lanovi ansambla su u~enici iz Burgasakoji izvode originalne aran`mane razli~itih stilova i muzi~kih`anrova – klasi~nu muziku sa elementima bitboksa, folklora,bugarske i inernacionalne pop i rok muzike.

Milena Dobreva je profesorka pop i d`ez pevanja,vokalnih ansambala i klavira u dve muzi~ke {kole u Burgasu,kompozitorka je i aran`erka popularnih de~jih pesama...

NATPEVAVANJE

p

NATPEVAVANJE HOROVA

Ovogodi{nje Natpevavanje ocenjiva}e tro~lani `iri: dr SonjaMarinkovi} – muzikolo{kinja, redovna profesorka na Katedriza muzikologiju na FMUu Beogradu (predaje istoriju muzike imetodologiju nau~nog rada), Tamara Adamov Petijevi} – diri-gentkinja, violinistkinja i profesorka, istra`iva~ica u oblastihorske muzike i dirigent, dr Miloje Nikoli} koji od 1990. kon-tinuirano vodi Akademski kamerni hor Liceumu Kragujevcu.

@iri

Obavezna Mokranj~e

2

Finansijska sredstva uvek sulimitiraju}a, ali zahvaljuju}irazumevanju umetnika koji dolazena Mokranj~eve dane i njihovomprepoznavanju zna~aja ovogfestivala, u mogu}nosti smo dadovedemo vode}e programe koji suaktuelni u na doma}im koncertnimpodijumima

Na{a publika ima formirane kulturne navike, definisane estetske vrednosti i te{ko je zadovoljiti kriterijume koje od organizatora o~ekuje

“

MOKRANJ^EVI DANI 2017 DANAS | subota / nedelja, 23–24. septembar 2017.

SVE^ANO OTVARANJEsubota 23. septembraMokranj~eva rodna ku}a od 17 sati– Polaganje cve}a na spomenik Steva-

na Stojanovi}a Mokranjca;– Pozdravna re~ Vladimira Veli~kovi}a,

predsednika op{tine Negotin;– Beseda dirigenta, mr Dejana Savi}a;– Zajedni~ki nastup u~esnika Natpe-

vavanja i horova iz Negotina: VI Ru-kovet S. S. Mokranjca.

Galerija Doma kulture u 18– Izlo`ba slika Mom~ila Mome Anto-

novi}a (Kru{evac, 1938) Mala retro-spektiva: Beograd na meteorima i Ku-}a nepoznatih vlasnika.

Dom kulture od 19: Natpevavanje ho-rova– Kamerni me{oviti hor Lola (dirigent

Josip Katavi}, Sarajevo, BiH); Gradskime{oviti hor Abra{evi} (dirigent Dra-gan Vasiljevi}, Valjevo); Peva~ko dru-{tvo Prepodobni Rafailo Banatski (di-rigent Senka Milisavljevi}, Zrenja-nin); Me{oviti hor Ministarstva od-brane Vojske Srbije (dirigent KatarinaBo`i}, Beograd) i Vokalni ansamblFortissimo (dirigent Milena Dobreva,Burgas, Bugarska).

NEDELJA, 24. septembraCrkva Svete Trojice, Negotin od 8 sati– Sveta Liturgija: Hor hrama Svete Tro-

jice, dirigent Svetlana Krav~enko.Gradski trg od 11– Koncert Klasika u 11: u~esnici Natpe-

vavanja.Crkva Svete Trojice, Mokranje od 13– Koncert Hora Saborne crkve Sveti

Georgije iz Novog Sada, dirigentBogdan \akovi}.

Porta Crkve Svete Trojice, Mokranjeod 14– Niti tradicije: @enska peva~ka grupa

Umetni~ke {kole Stevan Mokranjaciz Negotina; KUD Mokranjac iz Mo-kranja; KUD \ido iz Brestovca; AKUDFlori~ika iz Jabukovca.

Galerija Doma kulture od 19– Izlo`ba slika Eho muzike – 19. Likov-

na kolonija Doma kulture.Dom kulture od 20– Koncert Bilje Krsti} i Bistrik orkestra.

PONEDELJAK, 25. septembarGradski trg od 11 sati– Koncert Klasika u 11: De~ji

hor Vivak – 2015 iz Negotina,dirigent Dragana Marinovi}Simonovi}.

Mala scena bioskopa Krajinaod 18– Koncertna promocija tro-

strukog kompakt-diska Tra-janjeVladimira To{i}a (Vladi-mir Cviji}, pijanista).

Dom kulture od 20– Koncert Ansambla Un Viag-

gio (Zoran Todorovi} – te-nor, Hamburg, AleksandarNikoli} – bandoneon, Zoran Ani} –gitara i Slobodan Geri} – kontrabas)

Mokranj~eva rodna ku}a od 22– Izlo`ba slika Dragoljuba Firulovi}a

Firula (1956) I kamen i zvuk.

UTORAK, 26. septembarGradski trg od 11 sati– Koncert Klasika u 11: Hor OM[ pri

Umetni~koj {koli Stevan Mokranjac izNegotina, dirigent Aleksandra \uki}.

Mokranj~eva rodna ku}a– Nau~na tribina na temu Ka savreme-

nom ~itanju Mokranj~evog nasle|a,predava~ dr Katarina Toma{evi} –muzikolog, nau~ni savetnik Muziko-lo{kog instituta SANU, od 12;

– Promocija monografske publikacijeRa|anje srpske muzi~ke kulture i DVDsa ciklusom emisija o istorijatu srp-ske muzike Dragutina Gostu{kog (iz-danje Muzikolo{kog dru{tva Srbije iRTS), od 13.

Umetni~ka {kola S. Mokranjac od 14– Majstorski kurs solo pevanja Zorana

Todorovi}a (Milica Ili}, klavirska sa-radnja).

Mala scena bioskopa Krajina od 19.30– Koncert Kamernog orkestra Guda~i

Svetog \or|a, solista Marko Josifov-ski – violina.

Dom kulture od 20– Dobra vam no} prijatelji – koncert

evergrin muzike povodom DanaUmetni~kog ansambla MO StanislavBini~ki, solisti @eljko Vasi}, Beti \or-|evi}, Ana Sofrenovi}, Dejan Cuki} iLjubica Vrane{, dirigent Vojkan Bori-savljevi}.

SREDA, 27. septembarUmetni~ka {kola Stevan Mokranjac od10 sati– Seminar Dirigentsko hodo~a{}e, diri-

genti dr Miloje Nikoli} i mr TamaraAdamov Petijevi}.

Gradski trg od 11– Koncert Klasika u 11: Umetni~ki an-

sambl Ministarstva odbrane Stani-slav Bini~ki, dirigent Pavle Medako-vi}.

Mokranj~eva rodna ku}a od 12– Promocija monografije Mokranjac i

Slovenci Gorana Vu~kovi}a.Umetni~ka {kola Stevan Mokranjac od14– Majstorski kurs solo pevanja Zorana

Todorovi}a (Milica Ili}, klavirska sa-radnja).

Mala scena bioskopa Krajina od 19– Koncert Hora Sonja Marinkovi} iz

Novog Sada, dirigent Dunja Deuri}– pobednik Natpevavanja horova2016.

Dom kulture od 20– Ve~e baleta: @ene u de-molu, balet

na muziku J. S. Baha i Duga bo`i}nave~era, balet na muziku A. Vivaldija(libreto i koreografija Radu Poklita-ru, Narodno pozori{te Beograd).

^ETVRTAK, 28. septembarUmetni~ka {kola Stevan Mokranjac– Seminar Dirigentsko hodo~a{}e, diri-

genti dr Miloje Nikoli} i mr TamaraAdamov Petijevi}, od 10 sati;

– Majstorski kurs solo pevanja ZoranaTodorovi}a (Milica Ili}, klavirska sa-radnja), od 14;

– Zavr{ni koncert polaznika Majstor-skog kursa solo pevanja Zorana To-dorovi}a, od 16.

Gradski trg od 11– Koncert Klasika u 11: Polaznici Male

{kola opere d’Iva (predava~ Iva Mr-vo{ Anoki} – mecosopran).

Foaje Doma kulture od 12– Promocija knjige Svetili{ta i nadali{ta

Nove Tomi}a (Laguna, 2016).Crkva Svete Trojice od 20– Koncert Dela duhovne muzike: Hor

Radio-televizije Srbije, dirigent BojanSu|i}.

PETAK, 29. septembarUmetni~ka {kola Stevan Mo-kranjac– Seminar Dirigentsko hodo~a-

{}e, dirigenti dr Miloje Nikoli}i mr Tamara Adamov Petije-vi}, od 10 sati.

Gradski trg od 11– Koncert Klasika u 11: Hor O[

Vuk Karad`i} iz Negotina, di-rigent Tanja Milosavljevi}.

Legat Radislava Trkulje od 18– Promocija 51/52. broja Bukti-

nje, urednik Miljan Risti} (Kra-jinski knji`evni klub Negotin).

Dom kulture od 20– Koncert Simfonijskog orkestra RTS,

Aleksandar Serdar – klavir, dirigentBojan Su|i}.

Dom kulture od 21.30 sati– Sve~anost zatvaranja Festivala: Do-

dela priznanja 52. Mokranj~evih da-na, zavr{na re~ selektorke dr SonjaMarinkovi}, Festival zatvara VladimirVeli~kovi} – predsednik op{tine Ne-gotin.

eva kompozicija po izboru PROGRAM

3

Mokranj~evi dani broj 52od 23. do 29. septembra 2017.

BESEDA: Dejan Savi}Dejan Savi} (1957) diplomirao je dirigovanje na Fakultetumuzi~kih umetnosti u Beogradu, a stekao zvanje magistradirigovanja na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Glavnije dirigent Beogradske opere i baleta od1993, a direktor Opere i baleta od 2001. do2004. U isto vreme je muzi~ki rukovodilac Ka-mernog orkestra Pro Classica, kao i renomiranogMe{ovitog hora Bra}a Baruh, osnovanog 1879. Od1989. do 1992. bio je umetni~ki direktor Ni{kog simfonij-skog orkestra, a od 1993. do 1995. umetni~ki rukovodilacKamernog ansambla Pro Musica, najstarijeg u Jugoslaviji.Od 2005. do 2007, kao prvi i dosad je-dini muzi~ki umetnik u 140 godinadugoj istoriji ove ustanove, bio jeupravnik Narodnog pozori{ta, da bise 2007. vratio na mesto direkto-ra Opere gde od 2010. deluje kao{ef dirigent pozori{ta, a 2012. po-novo zauzima poziciju upravnika.

Mom~ilo Moma Antonovi}

IZ PROGRAMA

subota / nedelja, 23–24. septembar 2017.52. MOKRANJ^EVI DANI

POSEBNO IZDANJE LISTADANASUrednik: Dragan Sto{i}; Tekstovi: Jelena Bujdi} Kre~kovi}; Korektura: Marjana Stevanovi}; Marketing: Vesna La}arak; Prelom: Zoran Spahi}.

52. MOKRANJ^EVI DANI

4

Bilja Krsti} i BistrikNi{lijka Bilja Krsti} na doma}oj pop sceni prisutna je dugi niz godina. Posle grupaSuncokret i Rani mraz zapo~ela je solo karijeru i izdala tri albuma. Uporedo sakarijerom pop peva~ice vi{e godina strpljivo prikuplja autenti~ne audio i notnezapise izvorne muzike – uglavnom retko izvo|ene, a ve}inom i neobjavljenemuzi~ke teme sa Kosova, iz ju`ne Srbije i oblasti u kojoj ̀ ive Vlasi, kao i izMakedonije, Rumunije, Bugarske i Ma|arske. Rezultat ovog rada su kompakt-diskovi Bistrik i Zapisi, koji su nastali kao fuzija tradicionalne muzike i savremeniharan`mana. Godine 2001. osnovala je orkestar Bistrik sa kojim je postigla velikeuspehe, a tokom 2003. radila na muzici za film Zona Zamfirova. Tre}i CD, podnazivom Tarpo{, pojavio se na evropskom tr`i{tu po~etkom 2007. u izdanjunema~ke izdava~ke ku}e Intuition – Schott music i u{ao na listu Top of the World (10najboljih albuma te godine) po izboru kriti~ara u junskom izdanju engleskog WorldMusic magazina, Songlines. ̂ etvrti (a capella) album nazvan Izvori{te objavljen je2013, a peti, poslednji, u januaru 2017. u izdanju engleske ku}e ARC Music.

Bistrik orkestar broji 10 ~lanova od kojih je ve}ina zavr{ila FMU u Beogradu. Tosu Dragomir Stanojevi}, Ru`a Rudi}, Nenad Josifovi}, Nevenka Radoni}, Nata{aMihaljinac, Bata Bo`ani}, Nenad Bo`i}, Maja Klisinski i \ura| Plavi{i}.Instrumentarijum orkestra ~ine violina, tambura, {argija, gitara, bas-gitara, frule,duduk, harmonika, klavijature, tapan, tarabuka i sitne udaraljke.

Bini~ki i Borisavljevi}Umetni~ki ansambl Ministarstvaodbrane Stanislav Bini~ki ove godi-ne obele`ava 118 godina postoja-nja, ~uvaju}i tradiciju Prvog beo-gradskog vojnog orkestra koji je 26.septembra 1899. osnovao prosla-vljeni kompozitor, nastavnik i ute-meljiva~ vojne muzike – StanislavBini~ki. To je bio prvi beogradski or-kestar koji je mogao izvoditi, za ta-da{nje doba, modernu muziku.Ovaj ansambl danas predstavljaustanovu, koja svojom program-skom i repertoarskom raznovrsno-{}u, `anrovskom prilagodljivo{}u,visokim umetni~kim kriterijumimai {irokom lepezom izvo|a~kih mo-gu}nosti, na dostojan na~in afirmi-{e i reprezentuje Republiku Srbiju,Ministarstvo odbrane i Vojsku Srbi-je, ne samo doma}oj ve} i inostra-noj publici, ali i stru~noj javnosti.

Kompozitor i dirigent – VojkanBorisavljevi} umetni~kim radom ak-tivno se bavi od 1965. Ceo radni vekproveo je kao slobodan umetnik uokviru Udru`enja kompozitora Srbi-je, sa statusom istaknutog umetni-ka. Komponuje muziku za pozori-{te, film i televiziju, popularne i de~-je pesme, instrumentalne kompozi-cije i aran`mane.

Dirigent Pavle Medakovi} {ef jeSimfonijskog orkestra Umetni~kogansambla Ministarstva odbraneStanislav Bini~ki od 1988.

Bah i prolaznost`ivotaBalet @ene u de-molu inspirisan je di-vljenjem prema genijalnosti J. S. Ba-ha. Duga bo`i}na ve~era baletska jekontemplacija o prolaznosti ̀ ivota.

Radu Poklitaru, jedan od vode-}ih koreografa dana{njice, ro|en jeu Ki{injevu, u porodici baletskihumetnika. Zavr{io jeDr`avnu koreograf-sku {kolu u Permu1991, diplomirao nabeloruskoj Dr`avnojmuzi~koj akademiji1999. i stekao zvanjebalet-majstora. Od1991. do 2001. bio je~lan Baleta Nacionalne opere i baletaBelorusije, a potom balet-majstorNacionalne opere Moldavije. Tokom2012/2013. bio je anga`ovan kaoumetni~ki direktor Akademskogoperskog i baletskog pozori{ta za de-cu i mlade u Kijevu. Autor je koreo-grafije ceremonije otvaranja i zatva-ranja Olimpijade u So~iju, 2014.

Trajanje tri putaTrostruki CD Trajanje nastao je kaodeo obele`avanja 40 godina umetni~-kog rada (1976-2016) kompozitoraVladimira To{i}a. Kako u njegovomstvarala{tvu mogu da se uo~e tri rela-tivno jasna perioda svaki od ova tri di-ska predstavlja jednu stvarala~ku fazu.Izvo|a~i su na{i sjajni umetnici – SORTS i Bojan Su|i}, Trio Pokret, VladimirCviji}, Stana Krstaji} i mnogi drugi. Iz-dava~ diskova je FMU u Beogradu.

^etvrt veka postojanja

^etvrta muzi~ka dimenzijaPri~a o ~etiri prijatelja, ~etiri umetnika koji se sre}u na po~etku jednog novogmuzi~kog putovanja – Un Viaggio/Putovanje, ukr{tanje je njihovih dosada{njihumetni~kih dometa iz razli~itih muzi~kih pri~a, ve} ostvarenih i spremnih za ne{tonovo i veoma uzbudljivo. Nema tajni, postoji samo ~etvrta muzi~ka dimenzijakoja je otkrivena i posle koje vi{e ni{ta ne}e biti isto. Oni su Zoran Todorovi} –lirski spinto tenor, Zoran Qani} – gitarista, Aleksandar Nikoli} – bandoneonista iSlobodan Geri} – kontrabasista.

Simfonijski orkestar RTS i Aleksandar SeradarOsam decenija postojanja i kontinuiranog radaSimfonijskog orkestra RTS obele`ava se ove godine.Ansambl predstavlja stub muzi~ke delatnosti radija itelevizije u Srbiji, ali ima i razvijenu koncertnudelatnost i svojim osmi{ljenim i anga`ovanim radom,nastupima u Beogradu, {irom Srbije i u inostranstvu,zna~ajno doprinosi kvalitetu muzi~kog `ivota, promovi{e najvi{e profesionalnestandarde i umetni~ke vrednosti, posebno neguju}i srpsku muzi~ku ba{tinu.Orkestrom su, uz ugledna gostuju}a dirigentska imena, u svojstvu {efa-dirigentarukovodili najzna~ajniji muzi~ki poslenici – Mihajlo Vukdragovi}, prvi rukovodilacorkestra, potom Stevan Hristi}, Kre{imir Baranovi}, Borivoje Simi}, Mladen Jagu{t,Van~o ^avdarski, Vladimir Kranj~evi}, Milen Na~ev i David Porselajn. Od 2005.umetni~ki direktor i {ef dirigent orkestra je Bojan Su|i}.Aleksandar Serdar (Beograd) – jedan od najistaknutijih umetnika sa na{ihprostora, pijanista svetskog renomea – osvojio je nekoliko nagrada na uglednimme|unarodnim takmi~enjima. Svirao je sa svetski poznatim orkestrima isara|ivao sa uglednim dirigentima poput Viotija, Kunzela, Tabakova, Podana,Kasadesusa, Na~eva... Svoj prvi CD snimio je 1998. za diskografsku ku}u EMI... Od1999. predaje na katedri za klavir na FMU u Beogradu, sada u zvanju redovnogprofesora. Od 2006. anga`ovan je i na Fakultetu umetnosti u Ni{u.

KONCERT

KONCERT

KONCERT

KONCERT

Kamerni orkestar Guda~i Sv. \or|a ovegodine obele`ava 25 godina postojanja.Osnovan je 1992, na inicijativu grupebiv{ih u~enika [kole za muzi~ke talente iz]uprije i prof. Petra Ivanovi}a. Odosnivanja do danas, vi{e generacijanajeminentnijih umetnika pro{lo je idalo svoj pe~at ovom jedinstvenombeogradskom kamernom ansamblu. Zasobom imaju vi{e od 1.600 nastupa uzemlji i inostranstvu koje su pratilenepodeljene simpatije publike i visokeocene stru~ne javnosti. Tako|e, poredobjavljenih kritika, umetni~ke rezultate

orkestra, verodostojno dokumentuju itrajni zvu~ni zapisi za radio i televiziju,kao i 18 kompakt-diskova. Repertoarobuhvata dela iz razli~itih stilskih epoha– od baroka do savremene muzike.Redovno izvode i kompozicije srpskihautora, me|u kojima su brojne i onekoje su posve}ene ovom ansamblu, kaoi dela kamerne muzike u aran`manimaza guda~ki orkestar. U okviru orkestrapostoji i vi{e kamernih sastava koji suostvarili veliki broj koncerata,nastupaju}i i na eminentnim doma}imfestivalima.

Dela duhovne muzikeGodine 1939. Hor RTS po~eo je sa ra-dom kao kamerni ansambl sa 18 pe-va~a kojim je rukovodio Milan Baj-{anski, redovno nastupaju}i na jav-nim koncertima i za potrebe radij-skog programa. Tokom vi{e od od se-dam decenija postojanja on je,uz druge ansamble Muzi~keprodukcije radija, a potom i tele-vizije, zna~ajan stub njene mu-zi~ke delatnosti. Razvija bogatui raznovrsnu koncertnudelatnost i svojimosmi{ljenim i anga`o-vanim radom, nastu-pima u Beogradu,{irom Srbije i u ino-stranstvu, zna~ajnodoprinosi kvalitetumuzi~kog ̀ ivota, poseb-no neguju}i srpsku mu-

zi~ku ba{tinu. Ansamblom su, uz zna-~ajna gostuju}a dirigentska imena, usvojstvu {efa-dirigenta rukovodiliSvetolik Pa{}an, Borivoje Simi}, Mla-den Jagu{t i Vladimir Kranj~evi}. Od2005. umetni~ki direktor i {ef dirigent

ansambla je Bojan Su|i}, koji jesvoju karijeru upravo i po~eo1985. radom sa Horom RTS.

Vode}e dirigentsko ime usrpskoj muzici, mae-stro Bojan Su|i} je

{ef-dirigent Simfonij-skog orkestra i Hora RTSi izvr{ni i umetni~ki di-rektor Muzi~ke produk-cije RTS. Radi i kao re-dovni profesor i {ef ka-tedre za dirigovanje na

Fakultetu muzi~ke umet-nosti u Beogradu.