ffmo - privredno pravo 2006 - dl
DESCRIPTION
FFMO - Privredno Pravo 2006 - DLTRANSCRIPT
UNIVERZITET SINGIDUNUMFAKULTET ZA FINANSIJSKI MENADŽMENT
I OSIGURANJE – BEOGRAD
Prof. dr Ilija Babić
PRIVREDNO PRAVO– Drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje –
Beograd, 2006.
PRIVREDNO PRAVO– Drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje –
Autor:Prof. dr Ilija Babić
Recenzenti:Prof. dr Slavko CarićProf. dr Mihailo Velimirović
Izdavač:UNIVERZITET SINGIDUNUMFakultet za fi nansijski menadžment i osiguranjeBeograd, Danijelova 32
Za izdavača:Prof. dr Milovan Stanišić
Tehnička obrada:Vladimir Stakić
Godina izdanja:2006.
P R E D G O V O R
Udžbenik Privredno pravo prvenstveno je namenjen studentima osnovnih studija na Fakultetu za fi nansijski menadžment i osiguranje Univerziteta Singidunum u Beogradu. U skladu sa nastavnim programom Fakulteta, studenti posebno ne izučavaju Uvod u građansko pravo, Stvarno pravo i Obligaciono pravo, a poznavanje niza instituta iz ovih grana prava, objedinjenih u porodicu Građanskog prava, nužno je za izučavanje Privrednog prava. Stoga sam najvažnije institute iz ovih disciplina izdvojio, grupisao i izložio u prvom delu udžbenika (Osnovi imovinskog prava), a materiju Privrednog prava, u užem smislu, u drugom delu udžbenika (Privredno pravo).
Materija Privrednog prava u udžbeniku sistematizovana je s obzirom na celoviti program nastave na Fakultetu. Shodno tome, ona ne obuhvata one delove koji se detaljno izučavaju u okvirima drugih disciplina na Fakultetu, ili je tim delovima posvećeno manje prostora u udžbeniku.
Ograničen brojem stranica, predviđenih za ovaj udžbenik, institute Privrednog prava sam uprostio i nisam ulazio u njihovu detaljnu analizu i teorijske rasprave. Nastojao sam da studente upoznam sa opšteprihvaćenim i opštim institutima Privrednog prava zbog čega ova knjiga nema naučne i teorijske pretenzije.
Udžbenik je usklađen sa zakonima i drugim propisima koji su bili na snazi do septembra 2006. godine.
U Beogradu, septembra 2006. godine AUTOR
S A D R Ž A J
P R E D G O V O R . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . III
S A D R Ž A J. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .V
S K R A Ć E N I C E . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .XIX
Prvi deoOSNO VI IMO VIN SKOG PRA VA
Gla va prvaUvod u imo vin sko i pri vred no pra vo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3
Ode ljak prvi Pojam, pred met, metod i izvo ri imo vin skog i pri vred nog pra va
I. Izra zi pri vat no, gra đan sko, civil no i imo vin sko pra vo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3II. Pred met imo vin skog pra va . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4III. Pojam i pred met pri vred nog pra va . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5IV. Metod imo vin skog i pri vred nog pra va. Nače la regu li sa nja . . . . . . . . . . . . . . . 6
1. Auto no mi ja volje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72. Rav no prav nost stra na . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73. Pre no si vost (pro me tlji vost) imo vin skih pra va . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74. Imo vin ska sank ci ja (real na egze ku ci ja) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75. Zašti ta na pri vat ni zah tev . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86. Nače lo dis po zi tiv no sti nor mi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87. Kom bi na ci ja nače la i kumu la ci ja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8
V. Izvo ri imo vin skog i pri vred nog pra va . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81. Pojam izvo ra . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82. Zakon . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93. Pri me na prav nih pra vi la . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104. Jedin stve no regu li sa nje prav nih poslo va pri vred nog i imo vin skog pra va . . 105. Obi ča ji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
5.1. Uop šte . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115.2. Pri vred ni obi čaj - izvor pri vred nog pra va . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115.3. Uzan se . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
6. Opšti uslo vi poslo va nja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127. Sud ska i arbi tra žna prak sa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 128. Pre ce den ti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13
VI Ode ljak dru gi Subjek ti i objek ti imo vin skog i pri vred nog odno sa
I. Subjek ti imo vin skog i pri vred nog odno sa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141. Pojam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 142. Fizič ka lica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14
2.1. Prav na spo sob nost fi zič kih lica. Sti ca nje i pre sta nak . . . . . . . . . . . . . 142.2. Poslov na spo sob nost fi zič kih lica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 152.3. Delikt na spo sob nost fi zič kih lica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 172.4. Ele men ti odre đi va nja fi zič kih lica. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18
3. Prav na lica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 203.1. Pojam prav nog lica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 203.2. Orga ni za ci je sa svoj stvom prav nog lica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 203.3. Prav no lice i nje go vi osni va či i uče sni ci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 213.4. Pode le prav nih lica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 213.5. Osnov na obe lež ja prav nog lica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 243.6. Iden ti fi ko va nje prav nog lica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 243.7. Prav na, poslov na i delikt na spo sob nost prav nog lica . . . . . . . . . . . . . 25
II. Objek ti imo vin skog i pri vred nog odno sa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26
Ode ljak tre ći Prav ni poslo vi
I. Pojam prav nog posla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27II. Pode la prav nih poslo va . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27
1. Jed no stra ni i dvo stra ni prav ni poslo vi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 282. Prav ni poslo vi među živi ma (inter vivos) i prav ni poslo vi za slu čaj smr ti (mor tis cau sa) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 283. Teret ni (one ro zni) i dobro či ni (lukra tiv ni) prav ni poslo vi . . . . . . . . . . . . . 284. For mal ni i nefor mal ni prav ni poslo vi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 285. Kau zal ni i apstrakt ni prav ni poslo vi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29
III. Sastoj ci prav nog posla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29IV. Zastu pa nje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30
1. Pojam i dej stvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 302. Vrste zastu pa nja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30
2.1. Zakon ski zastup nik . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 302.2. Sta tu tar no zastup ni štvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 312.3. Zastu pa nje na osno vu akta držav nog orga na . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 312.4. Zastu pa nje na osno vu izja ve volje zastu pa nog (puno moć stvo) . . . . . 31
V. For ma prav nih poslo va . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34VI. Neva že ći prav ni poslo vi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35
1. Pojam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 352. Ništa vi prav ni poslo vi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 353. Poje di ni ništa vi prav ni poslo vi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36
3.1. Zabra nje ni prav ni poslo vi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 363.2. Fik tiv ni prav ni poslo vi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 363.3. Zele na ški prav ni posao (ugo vor) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 373.4. Nemo guć nost ispu nje nja prav nog posla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 373.5. Krše nje pro pi sa ne ili ugo vo re ne for me . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 383.6. Prav ni poslo vi lica koja su pot pu no poslov no nespo sob na . . . . . . . . . .383.7. Prav ni poslo vi nepro fi t nog prav nog lica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38
VII4. Rušlji vi prav ni poslo vi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 394.1. Zablu da . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 394.2. Pre va ra . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 404.3. Pri nu da . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40
Ode ljak četvr ti Sti ca nje imo vin skih pra va
1. Deri va tiv no (izve de no) sti ca nje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 411.1. Tran sla ti van pre nos (suk ce si ja) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 411.2. Kon sti tu ti van pre nos . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42
2. Ori gi nar no sti ca nje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42
Ode ljak peti Vrste imo vin skih pra va
1. Apso lut na pra va - stvar na, inte lek tu al na i lič na . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 432. Rela tiv na (obli ga ci o na) pra va . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 443. Imo vin ska i nei mo vin ska pra va . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44
Gla va dru ga Stvar no pra vo. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45
Ode ljak prviUvod
I. Pojam i nače la stvar nog pra va . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 451. Objek tiv no stvar no pra vo i subjek tiv no stvar no pra vo . . . . . . . . . . . . . . . . 452. Nače la regu li sa nja stvar nog pra va . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45
II. Pode la stvar nih pra va . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47III. Pode la stva ri . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47
1. Pojam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 472. Stva ri u pro me tu (res in com mer cio) i van pro me ta (res exstra com mer ci um) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 483. Pokret ne stva ri (res mobi les) i nepo kret ne stva ri (res immo bi les) . . . . . . . 484. Indi vi du al no odre đe ne stva ri i stva ri odre đe ne po rodu . . . . . . . . . . . . . . . 495. Zamen lji ve i neza men lji ve stva ri . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 496. Potro šne i nepo tro šne stva ri . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 497. Delji ve i nede lji ve stva ri . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 498. Pri pa dak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 509. Plo do vi (fruc tus) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5010. Novac i pro ce na vred no sti stva ri . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51
Ode ljak dru gi Drža vi na
I. Pojam drža vi ne. Deten ci ja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52II. Subjek ti drža vi ne . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52III. Pred met drža vi ne . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52IV. Vrste drža vi ne . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53
1. Drža vi na stva ri i drža vi na pra va . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 532. Isklju či va (indi vi du al na) drža vi na i sudr ža vi na . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 533. Zako ni ta i neza ko ni ta drža vi na . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 534. Save sna i nesa ve sna drža vi na . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54
VIII 5. Pra va (isti ni ta) i man lji va (nei sti ni ta) drža vi na . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 556. Nepo sred na i posred na drža vi na . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55
V. Pri ba vlja nje i gubi tak drža vi ne . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55VI. Zašti ta drža vi ne . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56
Ode ljak tre ći Pra vo svo ji ne
I. Pojam pra va svo ji ne . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57II. Sadr ži na pra va svo ji ne . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57III. Obe lež ja pra va svo ji ne . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58IV. Sti ca nje pra va svo ji ne . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59
1. Deri va tiv no sti ca nje pra va svo ji ne . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 591.1. Način sti ca nja nepo kret nih stva ri . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 591.2. Način sti ca nja pokret nih stva ri . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59
2. Poje di ni vido vi ori gi nar nog sti ca nja pra va svo ji ne . . . . . . . . . . . . . . . . . . 612.1. Odr žaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 612.2. Sti ca nje svo ji ne od nevla sni ka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63
V. Zašti ta pra va svo ji ne . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 631. Rei vin di ka ci o na tužba (actio rei vin di ca tio) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 642. Publi ci jan ska tužba (actio Publi ci a na) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 643. Nega tor na tužba (actio nega to ria) - tužba zbog uzne mi ra va nja . . . . . . . . . 65
VI. Susvo ji na (con do mi ni um) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 661. Pojam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 662. Pra va suvla sni ka u suvla snič koj zajed ni ci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66
2.1. Pra va suvla sni ka u odno su na celu stvar . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 662.2. Pra va suvla sni ka u odno su na ali kvot ni deo stva ri . . . . . . . . . . . . . . . 673. Pre sta nak suvla snič ke zajed ni ce . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67
VII. Zajed nič ka svo ji na . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 681. Pojam i obe lež ja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 682. Obli ci zajed nič ke svo ji ne . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68
VIII. Eta žna svo ji na . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69IX. Držav na svo ji na . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69X. Dru štve na svo ji na . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70
Ode ljak četvr ti Stva r na pra va na tuđoj stva ri
I. Pojam i pode la . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70II. Zalo žno pra vo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70
1. Pojam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 702. Vrste zalo žnih pra va . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71
2.1. Uop šte . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 712.2. Zalo žno pra vo na osno vu ugo vo ra . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 712.3. Sud sko zalo žno pra vo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 722.4. Zakon sko zalo žno pra vo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72
III. Nače la zalo žnog pra va . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 731. Uop šte . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 732. Nače lo akce sor no sti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 733. Nače lo ofi ci jel no sti i nje go vo ogra ni če nje i isklju če nje . . . . . . . . . . . . . . . 734. Nače lo spe ci jal no sti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 745. Nače lo nede lji vo sti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74
IXIV. Hipo te ka (zalo žno pra vo na nepo kret nim stva ri ma) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 751. Pojam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 752. Napu šta nje nače la ofi ci jel no sti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 753. Pred met hipo te ke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76
3.1. Pojam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 763.2. Nepo kret no sti koje mogu biti pred met hipo te ke . . . . . . . . . . . . . . . . . 763.3. Nepo kret no sti koje ne mogu biti pred met hipo te ke . . . . . . . . . . . . . . 79
4. Sti ca nje hipo te ke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 794.1. Uop šte . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 794.2. Ugo vor o hipo te ci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 804.3. Jed no stra na hipo te ka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81
5. Upis hipo te ke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 816. Pra va i oba ve ze vla sni ka nepo kret no sti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 827. Pra va i oba ve ze pove ri o ca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 838. Izbor sred stva nami re nja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 839. Van sud ski postu pak nami re nja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8310. Nami re nje kad je pred met hipo te ke obje kat u izgrad nji . . . . . . . . . . . . . . 8411. Redo sled nami re nja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85
11.1. Pre sta nak hipo te ke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8511.2. Odri ca nje od hipo te ke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8511.3. Kon fu zi ja i kon so li da ci ja. Pro past nepo kret no sti . . . . . . . . . . . . . . . 8611.4. Pre sta nak hipo te ke u opštem inte re su . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8611.5. Amor ti za ci ja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8611.6. Pro da ja pred me ta hipo te ke radi nami re nja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8711.7. Cen tral na evi den ci ja hipo te ka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87
V. Pra vo zalo ge na pokret nim stva ri ma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 871. Pojam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 872. Pred met zalo ge . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 873. Ruč na zalo ga (pig nus) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88
3.1. Pojam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 883.2. Ugo vor o zalo zi (con trac tus pig ne ra ti ci us). Pojam i oso bi ne. . . . . . . 893.3. Pra va i oba ve ze stra na iz ugo vo ra o zalo zi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 893.4. Pre no še nje zalo žnog pra va . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 903.5. Pre sta nak zalo žnog pra va . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91
4. Regi star sko zalo žno pra vo (hipo te ka na pokret noj stva ri) . . . . . . . . . . . . . 914.1. Pojam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 914.2. Ugo vor o zalo zi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 924.3. Potra ži va nje koje se obez be đu je. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 924.4. Dej stvo ugo vo ra o zalo zi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 934.5. Nami re nje na objek tu zalo ge. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 934.6. Način i redo sled nami re nja. Pre sta nak regi star ske zalo ge. . . . . . . . . . . 94
Gla va tre ća Osnov ni poj mo vi opšteg dela obli ga ci o nog pra va . . . . . . . . . . . . 95
Ode ljak prvi Uvod
I. Pojam i deo ba obli ga ci o nog pra va . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95II. Pojam obli ga ci on go odno sa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96III. Izvo ri obli ga ci ja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96
X Ode ljak dru gi Ugo vor
I. Pojam, oso bi ne i zna čaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97II. Pode la ugo vo ra . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97III. Zaklju če nje ugo vo ra . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100
1. Sagla snost volja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1011.1. Ponu da . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1011.2. Pri hva ta nje ponu de . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1021.3. Tre nu tak zaklju če nja ugo vo ra . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1031.4. Pred u go vor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104
2. Pred met ugo vo ra . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1043. Osnov ugo vo ra (kau za) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1054. Mane (nedo sta ci) volje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1065. For ma ugo vo ra . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1066. Poja ča nje ugo vo ra . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106
6.1. Kapa ra . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1076.2. Ugo vor na kazna . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1086.3. Odu sta ni ca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109
IV. Dvo stra no oba ve zni ugo vo ri . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1101. Ras ki da nje ugo vo ra zbog neis pu nje nja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1102. Ras ki da nje ili izme na ugo vo ra zbog pro me nje nih okol no sti . . . . . . . . . . 111
Ode ljak tre ći Pro u zro ko va nje šte te
I. Pojam šte te . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112II. Vrste šte te . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113III. Odgo vor nost po osno vu kri vi ce . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114IV. Objek tiv na odgo vor nost (odgo vor nost za šte tu od opa sne stva ri ili opa sne delat no sti) . . . . . . . . . . . 115V. Odgo vor nost pro iz vo đa ča stva ri s nedo stat kom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 116VI. Nakna da mate ri jal ne (imo vin ske) šte te . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118
1. Pojam i vrste nakna de . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1182. Obim nakna de mate ri jal ne šte te . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118
Ode ljak četvr ti Dej stvo oba ve za
I. Ispu nje nje oba ve za i posle di ca neis pu nje nja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 119II. Zate zna kama ta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120III. Ugo vor na kama ta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121IV. Pra vo zadr ža va nja (ius reten ti o nis) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 122
1. Pojam. Nasta nak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1222. Pred met i dej stvo pra va zadr ža va nja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 122
Ode ljak peti Razne vrste oba ve za
I. Nov ča ne obli ga ci je . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123II. Delji ve obli ga ci je . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124III. Nede lji ve obli ga ci je . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124
XIIV. Soli dar ne obli ga ci je . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1251. Soli dar nost dužni ka (pasiv na soli dar na obli ga ci ja) . . . . . . . . . . . . . . . . . 1252. Soli dar nost pove ri la ca (aktiv na soli dar na obli ga ci ja) . . . . . . . . . . . . . . . 126
Ode ljak šesti Pro me na pove ri o ca ili dužni ka
I. Ustu pa nje potra ži va nja (cesi ja) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126II. Pre u zi ma nje duga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127
Ode ljak sed mi Pre sta nak oba ve za (obli ga ci ja)
I. Pojam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 128II. Ispu nje nje obli ga ci je . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 128
1. Pojam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1282. Ispla ta sa subro ga ci jom. Pred met ispu nje nja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1293. Vre me i mesto ispu nje nja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1304. Doc nja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131
4.1. Doc nja dužni ka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1314.2. Doc nja pove ri o ca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131
III. Pre bi ja nje (kom pen za ci ja) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 132IV. Otpu šta nje duga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 134V. Nova ci ja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 134VI. Sje di nje nje (kon fu zi ja) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135VII. Nemo guć nost ispu nje nja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135VIII. Zasta re lost potra ži va nja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 136
1. Pojam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1362. Poče tak toka, nastu pa nje i dej stva zasta re lo sti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1363. Opšti i poseb ni roko vi zasta re lo sti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1374. Zastoj zasta re va nja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1385. Pre kid zasta re va nja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 139
Dru gi deo PRI VRED NO PRA VO
Gla va prva Sta tu sno pra vo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 143
Ode ljak prvi Pri vred ni subjek ti
I. Pojam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 143II. Osnov na zajed nič ka pra vi la o pri vred nim dru štvi ma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .143
1. Pojam i obe lež ja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1432. Raz vr sta va nje pri vred nih dru šta va . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1443. Sistem osni va nja pri vred nog dru štva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1454. Osni va nje pri vred nog dru štva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1465. Imo vi na pri vred nog dru štva. Odgo vor nost osni va ča i dru gih lica . . . . . . 1466. Odgo vor nost za šte tu zbog zlo u po tre be dru štva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 148
XII 7. Iden ti tet pri vred nog dru štva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1497.1. Delat nost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1497.2. Sedi šte . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1497.3. Poslov no ime . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 150
8. Regi stra ci ja pri vred nog dru štva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1538.1. Pojam. Dej stvo regi stra ci je . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1538.2. Nad le žnost orga na upra ve. Pred met regi stra ci je . . . . . . . . . . . . . . . . 1548.3. Postu pak regi stra ci je . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1548.4. Ništa vost regi stra ci je osni va nja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 155
9. Pred u zi ma nje prav nih poslo va . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1569.1. Prav na i poslov na spo sob nost pri vred nog dru štva . . . . . . . . . . . . . . 1569.2. Zastu pa nje dru štva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 156
10. Odgo vor nost pri vred nog dru štva za oba ve ze . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15711. Lica koja ima ju dužnost pre ma dru štvu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 158
Ode ljak dru gi Prav ne for me pri vred nih dru štva
I. Ortač ko dru štvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1591. Pojam. Osni va nje. Raz gra ni če nje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1592. Osni vač ki akt i ugo vor orta ka dru štva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1593. Odno si izme đu orta ka i orta ka sa ortač kim dru štvom . . . . . . . . . . . . . . . 160
3.1. Oba ve za uno še nja ulo ga. Ras po la ga nje ude lom . . . . . . . . . . . . . . . . 1603.2. Upra vlja nje ortač kim dru štvom (poslo vod stvo) . . . . . . . . . . . . . . . . 1613.3. Ras po de la dobi ti i sno še nje gubi ta ka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1613.4. Odgo vor nost orta ka za oba ve ze dru štva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1613.5. Pre sta nak ortač kog dru štva i istu pa nje orta ka . . . . . . . . . . . . . . . . . . 162
II. Koman dit no dru štvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1631. Pojam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1632. Osni va nje koman dit nog dru štva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 164
2.1. Zaklju če nje i izme na osni vač kog ugo vo ra . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1642.2. Ugo vor orta ka dru štva. Odnos osni vač kog ugo vo ra i ugo vo ra orta ka. . 1652.3. Regi stra ci o na pri ja va osni va nja koman dit nog dru štva . . . . . . . . . . . 165
3. Odno si među orta ci ma i izme đu orta ka i dru štva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1654. Odno si koman dit nog dru štva i orta ka pre ma tre ćim lici ma . . . . . . . . . . . 1665. Pro me ne u član stvu i sta tus dru štva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 166
III. Dru štvo s ogra ni če nom odgo vor no šću . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1671. Pojam. Osni va či dru štva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1672. Osni va nje dru štva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 167
2.1. Osni vač ki akt . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1672.2. Ugo vor čla no va dru štva. Odnos osni vač kog akta i ugo vo ra. . . . . . . 1682.3. Osnov ne oba ve ze čla no va - ulo zi i osnov ni kapi tal . . . . . . . . . . . . . 169
3. Ude li u dru štvu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1693.1. Sti ca nje ude la. Prav na pri ro da. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1693.2. Knji ga ude la. Zna čaj upi sa u knji gu ude la. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1703.3. Pra va po osno vu ude la . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1703.4. Sop stve ni ulo zi dru štva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 170
4. Osnov na pra va čla no va dru štva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1704.1. Pra vo ras po la ga nja ude lom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1704.2. Zala ga nje ude la od stra ne čla na . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 171
XIII4.3. Pra vo ispla te dobi ti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1714.4. Orga ni dru štva s ogra ni če nom odgo vor no šću . . . . . . . . . . . . . . . . . . 171
5. Pre sta nak svoj stva čla na dru štva i dru štva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 172IV. Akci o nar sko dru štvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 173
1. Pojam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1732. Osni va nje akci o nar skog dru štva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1733. Osni vač ka skup šti na otvo re nog akci o nar skog dru štva . . . . . . . . . . . . . . . 1744. Otvo re no i zatvo re no dru štvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1755. Akci je i dru ge har ti je od vred no sti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1756. Divi den de i dru ge ispla te akci o na ri ma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1767. Osnov ni kapi tal dru štva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 176
7.1. Vrste ulo ga i nji ho vo uno še nje u dru štvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1767.2. Mini mal ni osnov ni kapi tal . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 176
8. Orga ni akci o nar skog dru štva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1778.1. Uop šte . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1778.2. Skup šti na akci o nar skog dru štva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1778.3. Uprav ni odbor, izvr šni odbor i direk tor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1788.4. Nad zor ni odbor, inter ni revi zor i odbor revi zo ra . . . . . . . . . . . . . . . 1788.5. Sekre tar akci o nar skog dru štva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 179
9. Pre sta nak dru štva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 180V. Dru štve no pred u ze će . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 180VI. Jav no pred ze će . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 181
Ode ljak tre ći Pove zi va nje i reor ga ni za ci ja dru štva. Pri vred ne komo re
I. Pove zi va nje dru šta va . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1831. Pojam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1832. Način pove zi va nja dru šta va . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1843. Dru štva pove za na kapi ta lom. Kon trol no i zna čaj no učeć še u kapi ta lu . . 1854. Dru štva pove za na ugo vo rom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 185
II. Reor ga ni za ci ja pri vred nog dru štva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1851. Pojam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1852. Sta tu sne pro me ne . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1853. Pro me na prav ne for me pri vred nih dru šta va . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 187
3.1. Pojam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1873.2. Vrste pro me ne prav ne for me . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 187
III. Pri vred ne komo re . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1871. Udru ži va nje u komo re . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 187
1.1. Pojam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1871.2. Sistem komo ra. Orga ni komo re . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1881.3. Delat nost komo re . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 189
Ode ljak četvr ti Pred u zet ni ci i zdru ge
I. Pred u zet ni ci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1891. Pojam, regi stra ci ja i obe lež ja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1892. Pre sta nak pred u zet ni ka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 190
II. Zadru ge . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1911. Pojam. Prin ci pi poslo va nja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1912. Raz gra ni če nje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 191
XIV 3. Raz vr sta va nje zadru ga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1924. Osni va nje zadru ga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1925. Orga ni zadru ge . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1936. Imo vi na zadru ge . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 193
Ode ljak peti Finan sij ske i osi gu ra va ju će orga ni za ci je
I. Finan sij ske orga ni za ci je . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1941. Uop šte . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1942. Ban ke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 195
2.1. Pojam ban ke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1952.2. Vrste ban ka r skih poslo va i pode la bana ka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1952.3. Poslo vi koje ban ka može oba vlja ti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1962.4. Osni va nje i poslo va nje ban ke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1962.5. Orga ni za ci ja i orga ni ban ke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 198
3. Narod na ban ka Srbi je . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1993.1. Pojam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1993.2. Orga ni NBS . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1993.3. Ovla šće nja u obla sti mone tar ne poli ti ke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 200
4. Ber ze . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2014.1. Pojam i osni va nje ber zi. Upra va i akti ber ze . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2014.2. Delat nost ber ze. Zabra nje ni poslo vi.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2024.3. Arbi tra ža ber ze . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2024.4. Pre sta nak rada ber ze . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 202
II. Dru štva za osi gu ra nje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2031. Pojam. Vrste orga ni za ci ja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2032. Akci o nar sko dru štvo za osi gu ra nje. Orga ni. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2033. Dru štvo za uza jam no osi gu ra nje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2044. Agen ci ja za poslo ve pru ža nja dru gih uslu ga u osi gu ra nju . . . . . . . . . . . . 204
Ode ljak šesti Pre sta nak dru šta va i pred u zet ni ka
I. Pojam i osno vi za pre sta nak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 204II. Likvi da ci ja pri vred nog dru štva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 205
1. Pret po stav ke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2052. Postu pak. Likvi da ci o ni uprav nik . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2063. Rad nje likvi da ci o nog uprav ni ka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2064. Ispla te i okon ča nje likvi da ci je . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 207
III. Ste čaj ni postu pak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2071. Pojam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2072. Ste čaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 208
2.1. Pokre ta nje postup ka ste ča ja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2082.2. Orga ni postup ka ste ča ja i otva ra nje ste čaj nog postup ka . . . . . . . . . . 2082.3. Pokre ta nje pret hod nog ste čaj nog postup ka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2092.4. Pokre ta nje ste čaj nog postup ka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2092.5. Prav ne posle di ce pokre ta nja ste čaj nog postup ka po ste čaj nog dužni ka . . .2102.6. Posle di ce pokre ta nja ste čaj nog postup ka na potra ži va nje . . . . . . . . 2102.7. Osta le važni je posle di ce pokre ta nja ste čaj nog postup ka . . . . . . . . . 2112.8. Ste čaj na masa. Utvr đi va nje potra ži va nja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 211
XV2.9. Pobi ja nje prav nih poslo va ste čaj nog dužni ka . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2122.10. Unov če nje i deo ba ste čaj ne mase. Zaklju če nje ste čaj nog postup ka. . . 212
3. Reor ga ni za ci ja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 213IV. Pre sta nak pred u zet ni ka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 214
Gla va dru ga Indu strij ska svo ji na . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 215I. Pojam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 215II. Izvo ri . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 216III. Pode la . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 217
1. Patent no pra vo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2171.1. Patent . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2171.2. Know - how . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 228
2. Pra vo zna ko va raz li ko va nja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2302.1. Pra vo na žig . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2302.2. Pra vo na dizajn . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2382.3. Pra vo na zašti tu ozna ke geo graf skog pore kla . . . . . . . . . . . . . . . . . . 245
Gla va tre ća Ugo vo ri u pri vre di . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 251I. Pojam ugo vo ra u pri vre di . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 251II. Osnov na obe lež ja ugo vo ra u pri vre di . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 251III. Ugo vor o pro da ji u pri vre di . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 253
1. Pojam, oso bi ne . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2532. Sastoj ci ugo vo ra . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2543. Roba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 254
3.1. Uop šte . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2543.2. Rizik pro pa sti ili ošte će nja robe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 255
4. Cena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2565. Oba ve ze pro dav ca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 256
5.1. Ispo ru ka robe kup cu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2575.2. Odgo vor nost za nedo stat ke stva ri . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 260
6. Oba ve ze kup ca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2646.1. Uop šte . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2646.2. Ispla ta cene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2646.3. Pre u zi ma nje stva ri . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 265
IV. Moda li te ti ugo vo ra o pro da ji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2651. Ugo vor o pro da ji po uzor ku ili mode lu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2652. Pro da ja radi pokri ća . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2663. Kupo vi na radi pokri ća . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2674. Pro da ja sa zadr ža va njem pra va svo ji ne . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2685. Pro da ja sa spe ci fi ka ci jom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2686. Kupo vi na na pro bu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 269
V. Ugo vor o komi si o nu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2691. Pojam i oso bi ne ugo vo ra . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2692. Vrste ugo vo ra o komi si o nu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2703. Samo stal no istu pa nje komi si o na ra . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2724. Oba ve ze komi si o na ra . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 272
4.1. Izvr še nja nalo ga kako gla si . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 272
XVI 4.2. Zaklju če nje posla sa tre ćim licem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2734.3. Čuva nje inte re sa komi ten ta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2734.4. Saop šta va nje komi ten tu ime na sau go va ra ča . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2744.5. Pod no še nje izve šta ja i pola ga nje raču na . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 274
5. Oba ve ze komi ten ta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2755.1. Omo gu ća va nje komi si o na ru da izvr ši nalog . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2755.2. Pla ća nje nakna de (pro vi zi je) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2755.3. Nakna da uči nje nih tro ško va . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2765.4. Obez be đe nje potra ži va nja komi si o na ra pre ma komi ten tu . . . . . . . . 2765.5. Odno si sa tre ćim lici ma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 277
VI. Ugo vor o trgo vin skom zastu pa nju (agen tu ri) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2781. Pojam i oso bi ne ugo vo ra . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2782. Vrste trgo vin skog zastu pa nja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2793. Oba ve ze ugo vor nih stra na . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 279
3.1. Oba ve ze zastup ni ka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2793.2. Oba ve ze nalo go dav ca (ovla šće nja zastup ni ka) . . . . . . . . . . . . . . . . . 282
4. Pre sta nak ugo vo ra . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 283VII. Ugo vor o posre do va nju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 284
1. Pojam i obe lež ja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2842. Raz gra ni če nje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2843. Oba ve ze ugo vor nih stra na . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 285
3.1. Oba ve ze posred ni ka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2853.2. Oba ve ze nalo go dav ca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 285
VIII. Ugo vor o uskla di šte nju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2861. Pojam i obe lež ja ugo vo ra . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2862. Vrste skla di šta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2863. Oba ve ze ugo vor nih stra na . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 287
3.1. Oba ve ze skla di šta ra . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2873.2. Oba ve ze osta vo dav ca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 289
IX. Ugo vor o gra đe nju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2911. Pojam ugo vo ra. Bit ni sastoj ci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2912. Prav na pri ro da . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2923. Zaklju če nje ugo vo ra . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2934. Oba ve ze ugo vor nih stra na . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 294
4.1. Oba ve ze izvo đa ča . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2944.2. Oba ve ze naru či o ca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2964.3. Pre da ja izgra đe nog objek ta naru či o cu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2974.4. Odgo vor nost izvo đa ča rado va za šte tu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 298
X. Ugo vor o špe di ci ji (otpre ma nju) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3001. Pojam i oso bi ne . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3002. Oba ve ze ugo vor nih stra na . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 301
2.1. Oba ve ze špe di te ra . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3012.2. Oba ve ze nalo go dav ca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 303
XI. Ugo vor o pre vo zu stva ri žele zni com . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3041. Pojam i obe lež ja ugo vo ra . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3042. Vrste ugo vo ra . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3053. Tovar ni list . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 306
XVII4. Oba ve ze ugo vor nih stra na . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3064.1. Oba ve ze pre vo zi o ca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3064.2. Oba ve ze poši lja o ca (ovla šće nja pre vo zi o ca) . . . . . . . . . . . . . . . . . . 309
5. Ugo vor na odgo vor nost pre vo zi o ca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 310XII. Ugo vor o pre vo zu stva ri dru mom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 311
1. Pojam i obe lež ja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3112. Oba ve ze pre vo zi o ca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3133. Ugo vor na odgo vor nost pre vo zi o ca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3154.Oba ve ze poši lja o ca i pri ma o ca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 316
XIII. Ugo vor o mešo vi tom (kom bi no va nom) pre vo zu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3171. Pojam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3172. Prav na pri ro da . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3183. Raz gra ni če nje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3184. Osnov ne oba ve ze iz ugo vo ra . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 320
Gla va četvr ta Har ti je od vred no sti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 321
Ode ljak prvi Osnov na pra vi la o har ti ja ma od vred no sti
I. Pojam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 321II. Izvo ri pra va . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 322III. Bit na obe lež ja har ti ja od vred no sti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 322IV. Raz gra ni če nje izme đu har ti ja od vred no sti i dru gih ispra va . . . . . . . . . . . . 323V. Bit ni sastoj ci har ti ja od vred no sti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 324VI. Prav na pri ro da har ti ja od vred no sti i nasta nak oba ve ze . . . . . . . . . . . . . . . . 325VII. Pode la har ti ja od vred no sti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 326VIII. Bit na obe lež ja har ti ja od vred no sti na dono si o ca, na ime i po nared bi . . . . 327
1. Har ti je od vred no sti na dono si o ca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3272. Har ti je od vred no sti na ime . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3283. Har ti je od vred no sti po nared bi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 328
Ode ljak dru gi Poje di ne har ti je od vred no sti
I. Meni ca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3291. Pojam i funk ci je meni ce . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3292. Nasta nak meni ce . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3303. Izvo ri menič nog pra va . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3314. Prav na pri ro da meni ce . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3325. Menič na nače la . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3326. Vrste meni ce . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3337. Ele men ti meni ce . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 334
7.1. Bit ni ele men ti (sastoj ci) meni ce . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3357.2. Nebit ni (fakul ta tiv ni) menič ni ele men ti – kla u zu le u meni ci . . . . . . 335
8. Menič ne rad nje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3368.1. Uop šte . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3368.2. Izda va nje meni ce. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3378.3. Umno ža va nje i pre pi si meni ce . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 338
XVIII 8.4. Pre nos meni ce . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3388.5. Ava li ra nje meni ce . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3398.6. Akcep ti ra nje meni ce . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 340
9. Pla ća nje menič nog izno sa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34110. Inter ven ci ja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34211. Pro test . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 342
11.1. Pojam. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34211.2. Vrste pro te sta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34311.3. Postu pak. Sadr žaj pro test ne ispra ve . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 343
12. Noti fi ka ci ja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34313. Regres . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34414. Sud sko ostva ri va nje pra va iz meni ce i pri go vo ri . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34415. Zasta re lost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34516. Neo sno va no obo ga će nje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 346
II. Ček . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3461. Pojam i ulo ga čeka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3462. Isto ri jat. Izvo ri pra va . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3473. Bit ni sastoj ci čeka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3474. Nebit ni sastoj ci čeka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3495. Nedo zvo lje ne kla u zu le u čeku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3496. Vrste čeko va . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3507. Čekov ne rad nje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 352
7.1. Izda va nje čeka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3527.2. Pre nos čeka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3527.3. Ava li ra nje čeka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3527.4. Ispla ta čeka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3537.5. Opo zi va nje čeka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3537.6. Regres zbog neis pla te čeka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3537.7. Tužba iz osnov nog odno sa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3547.8. Pre sta nak pra va . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 354
III. Skla di šni ca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3541. Pojam. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3542. Izda va nje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3543. Sastoj ci i sadr ži na . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3554. Pre no še nje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3565. Pro test. Regre sni zah tev . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 357
IV. Legi ti ma ci o ne har ti je i zna ci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3571. Legi ti ma ci o ni zna ci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3572. Legi ti ma ci o ne har ti je . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 358
S K R AĆ E N I C E
AD Akcionarsko društvoOAGZ Opšti austrijski građanski zakonik iz
1811VPS Viši privredni sud VSS Vrhovni sud SrbijeEIP Enciklopedija imovinskog prava i
prava udruženog rada, NIU Službeni list SFRJ, Beograd, 1978
DOO Društvo s ograničenom odgovornošćuDP Društveno preduzećeZB Zakon o bankama, “Službeni glasnik
RS” broj 107/2005ZNBS Zakon o Narodnoj banci Srbije,
“Službeni glasnik RS”, br. 72/2003, 55/2004 i 85/2005 – drugi zakon.
ZOGP Zakon o oznakama geografskog po re-kla,”Službeni list SCG”, broj 20/2006
ZZP Zakon o založnom pravu na pokret-nim stvarima upisanim u registar, “Službeni glasnik RS”, broj 57/2003
ZZS Zakon o zadrugama, “Službeni glas-nik SRS”, broj 57/89 i “Službeni glas-nik RS”, br. 67/93, 46/95 i 101/2005 – drugi zakon.
ZIP Zakon o izvršnom postupku, “Službeni .glasnik RS”, broj 125/2004
ZOVP Zakon o vanparničnom postupku, “Slu-žbeni glasnik SRS”, br. 25/82 i 48/88
ZOŽ Zakon o žigovima, ”Službeni list SCG”, br. 61/2004 i 7/2005
ZOJP Zakon o javnim preduzećima i obav-ljanju delatnosti od opšteg interesa, “Službeni glasnik RS”, broj 25/2000 i 25/2002
ZOK Zakon o koncesijama,”Službeni glas-nik RS”, broj 55/2003
ZOM Zakon o menici, “Službeni list FNRJ”, broj 104/46, “Službeni list SFRJ”, br. 16/65, 54/70, 57/89 i “Službeni list SRJ”, broj 46/96
ZOO Zakon o obligacionim odnosima, “Slu-žbeni list SFRJ”, br. 29/78, 39/85, 46/85 i 57/89 i “Službeni list SRJ”, broj 31/93
ZOPA Zakon o patentima, “Službeni glasnik RS”, br. 32/2004 i 35/2004
ZOP RS Zakon o preduzećima Republike Srpske, “Službeni glasnik RS”, broj 24/98
ZOS Zakon o osiguranju, “Službeni glasnik RS”, br. 55/2004, 70/2004, 61/2005 i 85/2005 – drugi zakon.
ZOSPO Zakon o osnovama svojinsko pravnih odno sa, “Službeni list SFRJ”, br.6/80 i 36/90 i “Službeni list SRJ”, broj 29/96
ZSP Zakon o stečajnom postupku “Službeni glasnik RS”, broj 84/2004 i 85/2005 – drugi zakon.
XX ZOT Zakon o trgovini, “Službeni list SRJ”, br. 32/93, 50/93, 41/94, 22/96, 29/96, 37/2002
ZOČ Zakon o čeku, “Službeni list FNRJ”, broj 105/46, “Službeni list SFRJ”, broj 12/65, 50/71, 52/73 i “Službeni list SRJ”, broj 46/96
ZPZD Zakon o pravnoj zaštiti dizajna, “Slu-žbeni glasnik RS”, broj 61/2004
ZPD Zakon o privrednim društvima, “Slu-žbe ni glasnik RS”, broj 125/2004
ZPN Zakon o prometu nepokretnosti, “Slu-žbeni glasnik RS”, broj 42/98
ZPI Zakon o planiranju i izgradnji, “Slu žbe-ni glasnik RS” br. 47/2003 i 34/2006
ZPP Zakon o parničnom postupku, “Slu-žbeni glasnik RS”, broj 125/2004
ZRPS Zakon o registraciji privrednih su b-je kata, “Službeni glasnik RS”, br. 55/2004 i 61/2005
ZSO Zbirka sudskih odlukaZTHV Zakon o tržištu hartija od vrednosti i
drugih fi nansijskih instrumenata, “Slu-žbeni glasnik RS”, broj 46/2006
ZUP Zakon o opštem upravnom postup-ku, “Slu žbeni list SRJ”, broj 33/97 i 31/2001
ZUPD Zakon o ugovorima o prevozu u drum-skom saobraćaju, “Službeni list SRJ”, broj 26/95
ZUPŽ Zakon o ugovorima o prevozu u že le zni-čkom saobraćaju “Službeni list SRJ”, broj 26/95
ISP Izbor sudske prakseJP Javno preduzeće
KD Komanditno društvoNBS Narodna banka SrbijeOD Ortačko društvoOIZ Opšti imovinski zakonik za Knjaže vi-
nu Crnu Goru iz 1888OUZ Opšte uzanse za promet robom, “Slu-
žbeni list FNRJ”, broj 15/54PZ Porodični zakon, “Službeni glasnik RS”,
broj 18/2005GZRF Građanski zakonik Ruske Federacije
(prvi deo stupio na snagu 1. januara 1995, a drugi deo 1. marta 1996)
ZRPS Zakon o registraciji privrednih sub-jekata, “Službeni glasnik RS”, broj 55/2004
ZTDH Zakon o trgovačkim društvima Hrvat-ske, “Narodne novine”, broj 11/93
ZTDF Zakon o trgovačkim društvima Fran-cuske od 24. jula 1966
IGZ Italijanski građanski zakonik iz 1942JTZ Jednoobrazni trgovački zakonik SAD
iz 1962NGZ Nemački građanski zakonik iz 1896NTZ Nemački trgovački zakonik iz 1897TZKJ Trgovački zakonik Kraljevine Jugo sla-
vije iz 1937SGZ Srpski građanski zakonik iz 1844TZKS Trgovački zakonik Kneževine Srbije
iz 1860TZF Trgovački zakonik Francuske iz 1808FGZ Francuski građanski zakonik iz 1804HGZ Holandski građanski zakonik iz 1994ŠvZO Švajcarski zakonik o obligacijama
iz 1911
Prvi deo
Osno vi imo vin skog pra va
Gla va prva UVOD U IMO VIN SKO I
PRI VRED NO PRA VO
Ode ljak prvi POJAM, PRED MET, METOD I IZVO RI IMO VIN SKOG I PRI VRED NOG PRA VA
I. IZRA ZI PRI VAT NO, GRA ĐAN SKO, CIVIL NO I IMO VIN SKO PRA VO
Izraz pri vat no pra vo nastao je pre vo dom latin skih reči ius pri va tum (pri vat-no pra vo). Rim ski prav ni ci su prav na pra vi la deli li na ius publi cum (jav no pra vo) i ius pri va tum (pri vat no pra vo)1 s obzi rom na inte res koji se prav nom nor mom šti ti.2 Nešto pot pu ni ja defi ni ci ja isti če da se jav no pra vo “može opi sa ti kao ono pra vo, koje regu li še odno se poje di na ca pre ma drža vi kao vla sti, i odno se poje di nih vla sti među sobom, dok bi pri vat no pra vo bilo ono, koje regu li še isklju či vo odno se izme-đu samih poje di na ca, ili i poje di na ca i drža ve, ali ne kao vla sti”.3 Ako bi se ova pode la pri hva ti la naj zna čaj ni ji deo pri vat nog pra va je gra đan sko pra vo (pre ma toj pode li u pri vat no pra vo bi se, danas, pored gra đan skog pra va, uvr šta va lo pri vred no pra vo, inte lek tu al no pra vo, lič no pra vo, sao bra ćaj no pra vo, rad no pra vo itd),4 što 1 U kla sič nom dobu rim ske drža ve sma tra lo se da ius pri va tum obu hva ta: ius civi le, ius gen ti um
i ius natu ra le – vidi pot pu ni je: Tasić, Đ., Uvod u prav ne nau ke – Enci klo pe di ja pra va, Beo grad, Slu žbe ni list SRJ, 1995, stra na 398.
2 Ulpian je, tako, u Insti tu ci ja ma ista kao: “Jav no pra vo je ono koje se odno si na polo žaj drža ve, a pri vat no – na korist poje di na ca..”
3 Bar toš, M., je u delo Osno ve pri vat nog pra va, Beo grad, bez godi ne, uvr stio: Opšti deo pri vat nog pra va, Stvar no pra vo, Obli ga ci o no pra vo, Poro dič no pra vo, Nasled no pra vo, Zadru žno pra vo i Trgo vač ko pra vo.
4 Mar ko vić, L. Gra đan sko pra vo, prva knji ga, Opšti deo i stvar no pra vo, Beo grad, Narod na samo-u pra va, 1927, stra na 18.
4 je neke pisce opre de li lo da pri vat no pra vo izjed na če sa gra đan skim,5 iako je pojam “pri vat no pra vo” širi od poj ma “gra đan sko pra vo”.6
Naziv gra đan sko pra vo nastao je pre vo dom latin skih reči ius civi le (one su ozna ča va le pra vo koje je rezer vi sa no samo za rim ske gra đa ne (cives), a ne za stran ce (pere gri ne) tj. gra đa ne dru gih tada šnjih drža vi ca (civi ta tes).7 Danas gra đan-sko pra vo, kao deo prav nog siste ma, obu hva ta: uvod ni (opšti) deo, stvar no pra vo, nasled no, poro dič no i obli ga ci o no. U širem smi slu ovaj izraz ima u vidu, pored ovih delo va, i novo ra zvi je na pra va – pri vred no, inte lek tu al no, rad no i dr.8
Imo vin sko pra vo (u objek tiv nom smi slu) je skup prav nih pra vi la koji ma su regu li sa ni odno si prav nih subje ka ta povo dom stvar nih, obli ga ci o nih i nasled nih pra va, i prav ni polo ža ji (sta tu si) prav nih subje ka ta (prav nih i fi zič kih lica). Izra-zom imo vin sko pra vo se ozna ča va naj zna čaj ni ji deo gra đan skog pra va koji regu-li še odno se koji nasta ju pro me tom robe ili uslu ga na trži štu, pri čemu se novac poja vlju je kao sred stvo pla ća nja. Ovaj pojam ne obu hva ta pri vred no pra vo, koje se izdvo ji lo iz gra đan skog pra va i for mi ra lo poseb nu nauč nu disci pli nu.9
U okvi ru pred me ta Pri vred no pra va izlo ži će mo osno ve imo vin skog pra va. Za potre be stu de na ta Fakul te ta za fi nan sij ski menadž ment i osi gu ra nje iz imo vin-skog pra va izdvo je ni su: opšti (uvod ni deo) imo vin skog i pri vred nog pra va, stvar no pra vo i opšti deo obli ga ci o nog pra va.
Izra zi imo vin sko, gra đan sko, pri vat no i civil no pra vo se, neret ko, upo tre blja-va ju kao sino ni mi.10
II. PRED MET IMO VIN SKOG PRA VA
Pred met disci pli ne imo vin skog pra va su odno si koje ono ure đu je. On je razno-ro dan i obu hva ta opšti deo imo vin skog pra va, stvar no pra vo, obli ga ci o no pra vo i nasled no pra vo.11 Opšti deo imo vin skog pra va sadr ži insti tu te iz poseb nih delo va imo vin skog pra va (stvar nog, obli ga ci o nog i nasled nog) koji su im zajed nič ki, kao što su: sta tu si prav nih subje ka ta, prav ni poslo vi tih subje ka ta, nji ho vo zastu pa nje, vrste subjek tiv nih imo vin skih pra va, povre da i zašti ta pra va itd. Stvar no pra vo je 5 Vidi, na pri mer: Đor đe vić, A., Sistem pri vat nog (gra đan skog) pra va, Beo grad, 1996, NIU Slu-
žbe ni list SRJ, str. 57 – 65.6 Vidi: Mar ko vić, L., Gra đan sko pra vo, Beo grad, Narod na samo u pra va AD, Beo grad, stra na 1.7 Vidi: Đor đe vić, A., op. cit., stra na 57.8 Vidi: Vodi ne lić, V.V., Gra đan sko pra vo – uvod ne teme, Beo grad, Nomos, 1991, stra na 55.9 Supro tan stav usva ja Stu par, M., u delu Gra đan sko pra vo, opšti deo, Beo grad, 1962, str. 6.10 Vidi pot pu ni je: Vodi ne lić, V. V., Gra đan sko pra vo, Uvod ne teme, Beo grad, Nomos, 1991. godi-
ne, str. 14. i 15.11 O pred me tu imo vin skog pra va vidi npr: Vedriš, M., i Kla rić, D. P., Osno ve imo vin skog pra va, Zagreb,
1989, str. 6. i Vuko vić, M., Opći dio gra đan skog pra va, knji ga prva, Zagreb, 1959, str. 23.
5skup pra vi la kojim su ure đe ni odno si prav nih subje ka ta povo dom stvar nih pra va. Pred met disci pli ne obli ga ci o nog pra va, je skup prav nih nor mi, kojim su regu li sa ni obli ga ci o ni odno si. Obli ga ci o ni odno si sadr že imo vin ska pra va i oba ve ze pove ri o ca i dužni ka u pro me tu robe i uslu ga. Pred met nasled nog pra va, je skup prav nih nor mi koje regu li šu imo vin ske odno se nasta li posle smr ti fi zič kog lica. Izla ga nja o insti tu ti-ma nasled nog pra va nisu pred vi đe na pro gra mom Fakul te ta te su izo sta vlje na.
III. POJAM I PRED MET PRI VRED NOG PRA VA
Izraz “pri vred no pra vo” može ozna ča va ti gra nu prav nog siste ma ili nauč nu disci pli nu.
Pri vred no pra vo (kao gra na prav nog siste ma) obu hva ta važe ća prav na pra-vi la koji ma su regu li sa ni sta tu si (polo ža ji) pri vred nih subje ka ta (prav nih i fi zič kih lica), i nji ho vi prav ni poslo vi koji ima ju pri vred ni karak ter.
Pri vred no pra vo (kao nauč na disci pli na) pro u ča va i tuma či prav na pra vi-la (koji ma su regu li sa ni sta tu si pri vred nih subje ka ta i dru gih uče sni ka i nji ho vi prav ni poslo vi) pri me nom više nauč nih meto da izu ča va nja i tuma če nja važe ćeg pra va (de lege lata) pri čemu pred la že dono še nje druk či jih, pri me re ni jih reše nja (de lege feren da).
Naziv “pri vred no pra vo” je, sve done dav no, bio opšte u svo jen u našoj prav-noj lite ra tu ri.12 On bi, po mišlje nju nekih auto ra, ozna ča vao da su subjek ti pri-vred nog pra va samo pri vred ne orga ni za ci je (a ne i fi zič ka lica koja se pro fe si o-nal no bave pri vred nom delat no šću) i da je diri go va nje drža ve osnov no obe lež je sta tu sa i poslo va pri vred nih subje ka ta, “dok je u trži šnim uslo vi ma osnov no obe lež je auto no mi ja volje ovih subje ka ta”.13
Ter min “trgo vač ko pra vo” (usvo jen u pra vu prve Jugo sla vi je) prven stve no bi imao u vidu sta tus i sta le ško pra vo trgo va ca i nji ho ve prav ne poslo ve, a ne i prav ne poslo ve netr go va ca (što savre me ni prav ni siste mi ne pri hva ta ju).
Izraz “trgo vin sko pra vo” bi uka zi vao da su pred met nje go vog regu li sa nja samo trgo vin ski odno si (pro met robe), a ne i osta le pri vred ne delat no sti, tako da bi obu hva ta lo samo ugo vor ne odno se.14
12 Legra dić, R., Nau ka pri vred nog pra va, Nauč na knji ga, Beo grad, 1968, Anto ni je vić, Z., Pri vred-no pra vo, Savre me na admi ni stra ci ja, Beo grad, 1976. godi ne, Gold štajn, A., Pri vred no pra vo, odred ni ca u EIP, tom dru gi, Đuro vić, R., Među na rod no pri vred no pra vo, Savre me na admi ni stra-ci ja, Beo grad, 1986.
13 Vasi lje vić, M., Poslov no pra vo (trgo vin sko i pri vred no), Savre me na admi ni stra ci ja, Beo grad, 1997, str. 4.
14 Vasi lje vić, M., op. cit, str. 4. i 5. i Jan ko vec, I., Pri vred no pra vo, Slu žbe ni pre gled, Beo grad, 1996, str. 6.
6 Danas se sre će i naziv “poslov no pra vo” koje, po jed nom mišlje nju, pored prav nih nor mi o sta tu su pri vred nih subje ka ta i nji ho vih prav nih poslo va, obu hva ta npr. i mate ri jal no prav ne pro pi se o ste ča ju, nedo pu šte noj kon ku ren ci ji, indu strij skoj svo ji ni, poslo vi ma efekt nih ber zi, meni ci i čeku, dru gim har ti ja ma od vred no sti.15 Po dru gom mišlje nju poslov no pra vo, osim nave de ne mate ri je, pro u ča va pra vo trži-šta rada (prav ni pro met rad ne sna ge i prav ni režim rad nih odno sa izme đu poslo dav-ca i zapo sle nih) i među na rod no poslov no pra vo (među na rod no pri vred no - prav no poslo va nje i dru ge obli ke pri vred nog poslo va nja sa ino stran stvom).16
Naziv pri vred no pra vo je usvo jen je i u nekim dru gim prav nim siste mi ma (kao npr. u Engle skoj pod nazi vom “com mer cial law” ili “mer can ti le law”, u Fran cu-skoj “dro it com mer cial”, u Ita li ji “dirit to com mer ci a le”, u Nemač koj “Han del srcht”, a u Rusi ji “hazjaj stve no je pra vo”), koja poči va ju na raz vi je nim slo bod nim trži šti ma, a ta gra na pra va po svom pred me tu odgo va ra “pri vred nom pra vu” u Srbiji.17 Naziv “pri vred no pra vo” nije napu šten ni u savre me nom srpskom pra vu.18
Pred met pri vred nog pra va su pra vi la koja regu li šu sta tus (prav ni polo žaj) pri-vred nih subje ka ta i nji ho ve prav ne odno se. Prvi deo pri vred nog pra va se ozna ča va kao “pri vred no sta tu sno pra vo”, a dru go kao “pri vred no ugo vor no pra vo”. U pri vred-no sta tu sno pra vo se, prven stve no, uvr šta va ju nor me (pre te žno impe ra tiv nog karak-te ra) koje ure đu ju nasta nak, obli ke, bit na obe lež ja, imo vi nu, orga ne i zastu pa nje pri-vred nih subje ka ta, nad zor nad nji ho vim radom, udru ži va nje i pre sta nak. Pri vred no ugo vor no pra vo obu hva ta nor me (pre te žno dis po zi tiv nog karak te ra) koje regu li šu odno se koje uspo sta vlja ju pri vred ni subjek ti, vođe ni auto no mi jom volje i to: ugo vo-re u pri vre di, izda va nje har ti ja od vred no sti, ban kar ske i druge pravne poslo ve.
IV. METOD IMO VIN SKOG I PRI VRED NOG PRA VA. NAČE LA REGU LI SA NJA
Metod pro is ti če iz nače la koja su zastu plje na u regu li sa nju imo vin skog i pri-vred nog odno sa i sta tu sa, pri li kom nje go vog nastan ka, izme ne i pre stan ka; odre đi-va nja ulo ge, ovla šće nja i oba ve za stra na u odno su i objek ta tog odno sa; sank ci je zbog povre de pra va i zašti te pra va.19
15 Vasi lje vić, M., op. cit. str. 6.16 Fri mer man, A., Poslov no pra vo, Fakul tet za menadž ment “Bra ća Karić”, Beo grad, 1994. godi-
ne, str. 10. i 11.17 Veli mi ro vić, M., Pri vred no pra vo, Prav ni fakul tet u Srp skom Sara je vu, 2001; Jan ko vec, I., op.
cit. str. 5, Vasi lje vić, M., op. cit. str. 4, Gold štajn, A., op. cit. str. 1217.18 Jan ko vec, I., ibi dem i Spi ro vić - Jova no vić, L., Pri vred no pra vo, prvi deo, Eko nom ski fakul tet,
Beo grad, 1996. i Pri vred no pra vo, dru gi deo, Beo grad, 1997.19 Upo re di: Vodi ne lić, V. V., op. cit., stra na 59.
7Po svom zna ča ju isti ču se nače la: 1) auto no mi je volje, 2) rav no prav no sti stra na, 3) pre no si vo sti (pro me tlji vost) imo vin skih pra va, 4) imo vin ska sank ci ja, 5) zašti ta na pri vat ni zah tev i 6) dis po zi tiv no sti nor mi.
1. Auto no mi ja voljeAuto no mi ja volje je moguć nost subje ka ta pra va da, po pra vi lu, po svo joj
volji ure de svo je odno se te da slo bod no odlu ču ju o vrše nju pra va koja im pri pa da-ju. Auto no mi ja volje obu hva ta: a) slo bo du zasni va nja prav nih poslo va i b) slo bo du vrše nja pra va.
Slo bo da zasni va nja prav nih poslo va pod ra zu me va slo bo du subjek ta: da zasnu je ili ne zasnu je prav ni posao; da bira stra nu sa kojim će zasno va ti taj posao i da, even tu al no, sa dru gom stra nom (ako se zaklju ču je ugo vor ili dru gi dvo stra ni prav ni posao) odre di sadr ži nu prav nog posla. Slo bo da vrše nja pra va je ovla šće nje subjek ta da o vrše nju ili nevr še nju pra va, nači nu vrše nja pra va, ras po la ga nju pra vi-ma i nji ho voj zašti ti, odlu ču je po svo joj volji. Auto no mi ja volje pro iz i la zi iz činje ni-ce da su imo vin sko prav ni odno si pre te žno regu li sa ni dis po zi tiv nim nor ma ma koje se pri me nju ju kad stra ne svoj odnos ne ure de po svo joj volji. Auto no mi ja volje je ogra ni če na pri nud nim pro pi si ma, jav nim poret kom i dobrim obi ča ji ma.
2. Rav no prav nost stra naRav no prav nost stra na je prin cip po kome se svi uče sni ci imo vin skog odno sa
sta vlja ju u jed nak polo žaj. U tom odno su volja jed ne stra ne nije pot či nje na volji dru ge. Fizič ka i prav na lica, kao uče sni ci imo vin skog i pri vred nog odno sa, jed na ki su u svim prav nim situ a ci ja ma.
3. Pre no si vost (pro me tlji vost) imo vin skih pra vaImo vin ska pra va su, po pra vi lu, odvo je na od lič no sti i mogu slu ži ti dru go me.
Veći na imo vin skih pra va su, sto ga, po pri ro di pre no si va. Voljom nji ho vog ima o ca ili na način odre đen zako nom ta pra va se pre no se sa jed nog na dru gog prav nog subjek ta.
Neka imo vin ska pra va su nepre no si va. Tako je npr. plo do u ži va nje (usus fruc-tus), nepre no si vo iako je imo vin sko pra vo, jer je veza no za lič nost (tra je do smr ti plo do u ži va o ca, ako pre toga nije pre sta lo na način odre đen ugo vo rom, odlu kom suda ili zako nom). Nepre no si vo je i zakon sko izdr ža va nje izme đu supru žni ka va, rodi te lja i dece i dru gih srod ni ka, pošto je zako nom veza no za odre đe no lice.
4. Imo vin ska sank ci ja (real na egze ku ci ja)Imo vin ska sank ci ja je gra đan ska odgo vor nost subjek ta za neis pu nje nje oba-
ve ze. Iako se nazi va sank ci ja ona u gra đan skom pra vu nema karak ter kazne kao što
8 je to slu čaj u kri vič nom i uprav nom pra vu. U savre me nim pra vi ma nije pred vi đe na sank ci ja na lič nim dobri ma dužni ka ni nje go voj imo vi ni. Imo vin ska sank ci ja se ispo lja va u ekvi va lent no sti činid bi - nače lu obli ga ci o nog pra va po kome se stra ne pri li kom zaklju če nja dvo stra nih ugo vo ra ruko vo de prin ci pom jed na ke vred no sti uza jam nih dava nja. Imo vin ska sank ci ja se pri me nju je i na dužni ka koji ne ispu ni oba ve zu ili zadoc ni sa nje nim ispu nje njem.
5. Zašti ta na pri vat ni zah tevIz nače la auto no mi je volje pro is ti če i nače lo pru ža nja zašti te na pri vat ni zah-
tev titu la ra tog pra va. On može, a ne mora da šti ti svo je ugro že no ili povre đe no pra vo. Držav ni organ, po pra vi lu, ne pokre će postu pak pred sudom po slu žbe noj dužno sti (ex offi cio) nego po pri vat nom zah te vu ima o ca ugro že nog ili povre đe nog pra va (ex pri va to). Zah tev se, po pra vi lu, pod no si sudu ali, za zašti tu poje di nih subjek tiv nih pra va, i orga ni ma upra ve.
6. Nače lo dis po zi tiv no sti nor miVeći na nor mi imo vin skog pra va su dis po zi tiv nog karak te ra. Subjek ti imo vin-
skog odno sa ne mora ju pri hva ti ti dis po zi tiv na zakon ska reše nja. Stra ne mogu svoj obli ga ci o ni odnos ure di ti druk či je nego što je zako nom odre đe no.
7. Kom bi na ci ja nače la i kumu la ci jaNave de na nače la sti ču se kumu la tiv no ili samo neki od njih u imo vin sko prav-
nom odno su, sa raz li či tim doma ša ji ma. Sva ko nače lo ima izu zet ke. Tako je auto no-mi ja volje ogra ni če na pri nud nim pro pi si ma, jav nim poret kom i dobrim obi ča ji ma (član 10. ZOO); rav no prav nost stra na moguć no šću jed ne, po pra vi lu, eko nom ski jače stra ne, da una pred pri pre mi tekst ugo vo ra, nače lu pre no si vo sti suprot sta vlja se nepre no si vost čak i imo vin skih pra va, ako su veza na za lič nost itd.
V. IZVO RI IMO VIN SKOG I PRI VRED NOG PRA VA
1. Pojam izvo raIzraz izvor pra va naj če šće se upo tre blja va u dva osnov na zna če nja.20 Jedan
ima u vidu sna gu, uzrok koji stva ra pra vo, a dru gi obli ke u koji ma se pra vo ispo-lja va. Prva prav na poja va se nazi va mate ri jal ni izvor pra va, a dru ga for mal ni izvor pra va.
20 Paund, R., u svom zna me ni tom delu Juri spru den ci ja (knji ga II, Beo grad – Pod go ri ca, Slu žbe ni list SRJ – CID, 2000, str. 203. i 204), isti če pet zna če nja izra za “izvor pra va”.
9Mate ri jal ni izvor pra va je sušti na pra va, njen pra vi izvor, a sa kau zal no soci o-lo škog gle di šta se ispi tu je koji soci jal ni čini o ci vrše uti caj na zako no dav ca i dru ge auto ri te te čije odlu ke ima ju oba ve znu sna gu.21
For mal ni izvor pra va (ozna ča va se i kao objek tiv no pra vo) odra ža va i potvr-đu je mate ri jal ni izvor pra va kroz opšte nor me (prav ne akte). Opšte nor me, koje ure đu ju imo vin ske i pri vred ne odno se, pri me nju ju se na sve odno se iste vrste. One se ne iscr plju ju jed nom pri me nom nego se potvr đu ju,22 za raz li ku od poje di nač ne nor me koja se pri me nju je samo na kon kre tan slu čaj nakon čega nje na važnost pre-sta je. Opšta nor ma, sadr ža na u for mal nom izvo ru pra va, dono si se una pred za sve subjek te čime se obez be đu je rav no prav nost i prav na sigur nost.
Naj va žni ji izvor for mal nog imo vin skog i pri vred nog pra va je zakon, ali je zna čaj na i ulo ga nepi sa nih i pisa nih obi ča ja, naro či to uzan si. Ali, pod odre đe nim pret po stav ka ma sud ska prak sa može uti ca ti na pri me nu for mal nih izvo ra pra va. Izu zet no na imo vin ske odno se mogu se pri me ni ti prav na pra vi la iz zako ni ka prve Jugo sla vi je čija važnost je pre sta la.
2. ZakonZakon je naj va žni ji pisa ni izvor, a pred sta vlja siste ma ti zo va ne prav ne nor me
koje regu li šu imo vin ske i pri vred ne odno se, done sen od naj vi še zako no dav ne vla-sti, naj vi ši prav ni akt, posle usta va.
Veći na evrop skih drža va je done la gra đan ske i trgo vač ke zako ni ke koji su regu li sa li imo vin ske i pri vred ne odno se. Fran cu ska je done la Gra đan ski zako nik - FGZ 1804 (Code civil), Trgo vač ki zako nik - FTZ 1807. god (Code de com mer ce), Austri ja Opšti gra đan ski zako nik - OAGZ 1811, a Trgo vač ki zakon - ATZ 1897; Srbi ja, pre nastan ka prve Jugo sla vi je, Gra đan ski zako nik - SGZ 1844, a Trgo vač ki zako nik - STZ 1860; Crna Gora Imo vin ski zako nik - OIZ 1888. godi ne, a Trgo vač-ki zako nik - TZCG 1910; Nemač ka Gra đan ski zako nik - NGZ 1896, a Trgo vač ki zakon - NTZ 1897. godi ne. Švaj car ska je done la Gra đan ski zako nik - ŠvGZ 1907 godi ne (stu pio je na sna gu 1. janu a ra 1912. godi ne) ali i pose ban Zako nik o obli-ga ci ja ma - ŠvZO od 30. 3. 1911. godi ne koji je jedin stve no regu li sao imo vin ske i pri vred ne odno se, Holan di ja Gra đan ski zako nik 1994 (HGZ), Rusi ja Gra đan ski zako nik - RGZ, prvi deo 1994. godi ne, a dru gi deo 1995. itd.
Naj va žni ji for mal ni izvor imo vin skog i pri vred nog pra va u našoj zemlji su: Zakon o pri vred nim dru štvi ma, Zakon o obli ga ci o nim odno si ma (ZOO), Zakon o trži štu har ti ja od vred no sti i dru gih fi nan sij skih instru me na ta, Zakon o osno va ma svo-jin sko prav nih odno sa (ZOSPO), Zakon u vazdu šnoj plo vid bi, Zakon o ugo vo ri ma o 21 Tasić, Đ., Uvod u prav ne nau ke - Enci klo pe di ja pra va, NIU Slu žbe ni list SRJ, Beo grad, 1995,
str. 304.22 Stan ko vić, O. i Vodi ne lić, V. V., op. cit. str. 7.
10 pre vo zu u žele znič kom sao bra ća ju, Zakon o ugo vo ri ma o pre vo zu u drum skom sao-bra ća ju, Zakon o pomor skoj i unu tra šnjoj plo vid bi itd.
3. Pri me na prav nih pra vi laSvi imo vin ski i pri vred ni odno si nisu regu li sa ni pozi tiv nim pro pi si ma (kao
što je npr. ugo vor o poslu zi, poklo nu, orta klu ku itd). Pod odre đe nim pret po stav ka-ma na te odno se se mogu pri me ni ti prav na pra vi la iz gra đan skih odno sno trgo vač-kih zako ni ka koji su važi li na pod ruč ju prve Jugo sla vi je (SGZ, OAGZ i OIZ), na osno vu ovla šće nja iz Zako na o neva žno sti prav nih pro pi sa done tih pre 6. 4. 1941. godi ne i za vre me nepri ja telj ske oku pa ci je.23
Prav ni pro pi si (zako ni, ured be, nared be, pra vil ni ci i dr) koje su done li orga ni vla sti oku pa to ra i nje go vih poma ga ča na pod ruč ju FNRJ, za vre me nepri ja telj ske oku pa ci je, su pro gla še ni nepo sto je ćim, dok su prav ni pro pi si koji su bili na sna zi na dan 6. 4. 1941. godi ne izgu bi li prav nu sna gu.
Prav na pra vi la mogu se pri me nji va ti na odno se koji nisu ure đe ni važe ćim pro-pi si ma, a nisu u suprot no sti sa Usta vom i osta lim pozi tiv nim pro pi si ma.
Odgo va ra ju ća prav na pra vi la mogu se pri me ni ti i iz zako ni ka koji su važi li na dru gom pod ruč ju prve Jugoslavije, ako je to prav no pra vi lo pri me re ni je u poje-di nom slu ča ju.
4. Jedin stve no regu li sa nje prav nih poslo va pri vred nog i imo vin skog pra vaPre stu pa nja na sna gu ZOO u Jugo sla vi ji su za pri vred no pra vo važi li jed ni,
a za gra đan sko (imo vin sko) pra vo dru gi izvo ri. Takva prav na situ a ci ja posto ja la je još od prve Jugo sla vi je, koja je bila ras cep ka na na više prav nih pod ruč ja.
Na teri to ri ji Srbi je (izu zev Voj vo di ne) važio je Srp ski gra đan ski zako nik - SGZ od 1844, godi ne i Trgo vač ki zako nik od 1860. godi ne. Osnov ni izvor trgo-vač kog pra va u Crnoj Gori je bio Trgo vač ki zakon od 1910. godi ne, a gra đan skog pra va Opšti imo vin ski zako nik - OIZ iz 1888. godi ne. Hrvat sko - ugar ski Trgo vač-ki zakon od 1875. godi ne pri me nji vao se na trgov ce u Hrvat skoj, Sla vo ni ji i Voj-vo di ni, dok je gra đan sko prav ne odno se regu li sao OAGZ. Na ovim pod ruč ji ma su gra đan ski zako ni ci pri me nji va ni kao opšti, ako druk či je nije bilo pro pi sa no.
Do stu pa nja na sna gu ZOO (stu pio je na sna gu 1.10.1978.) na prav ne poslo-ve pri vred nog pra va se, u više prav nih situ a ci ja, pri me nji va la prav na pra vi la iz pome nu tih trgo vač kih zako ni ka.24 Prav ni poslo vi pri vred nog i imo vin skog pra va su, u našem pra vu, jed ni stve no regu li sa ni. Odred be ZOO koje se odno se na ugo-vo re pri me nju ju na sve vrste ugo vo ra, osim ako za ugo vo re u pri vre di nije izri či to druk či je odre đe no.23 ”Slu žbe ni list FNRJ”, br. 86/46.24 Gold štajn, A., Pri vred no pra vo, odred ni ca u EIP, tom dru gi, str. 1219.
115. Obi ča ji5.1. UOP ŠTE
Obi ča ji su opšte nor me i izvor imo vin skog i pri vred nog pra va koje nasta ju dugo traj nim spon ta nim pona vlja njem pona ša nja lju di u ovoj obla sti.25
Obi čaj nije for mal ni izvor pra va. Sudo vi, nai me, sude na osno vu usta va i zako na i dru gih opštih aka ta. ZOO, među tim, obi ča ji ma daje zna čaj izvo ra imo vin-skog, a poseb no pri vred nog pra va. Takvo opre de lje nje zako no dav ca je oprav da no jer u ZOO pre te žu nor me dis po zi tiv nog karak te ra. Pri me na obi ča ja može pro iz i la zi-ti iz izri či te odred be zako na u tom prav cu, iz pri ro de posla ili volje stra na.
Ako su obi čaj na pra vi la u suko bu sa impe ra tiv nim (pri nud nim) nor ma ma ona ne mogu biti izvor pra va. Tada će se impe ra tiv na nor ma pri me ni ti bez obzi ra na volju stra na ka.
5.2. PRI VRED NI OBI ČAJ - IZVOR PRI VRED NOG PRA VA
Obi ča ji ima ju sve veći zna čaj za regu li sa nje pri vred nih odno sa.26 Dovolj no je da obi čaj posto ji i da se pri me nju je.27 Danas se takvi obi ča ji lak še doka zu ju “nego što je to rani je bio slu čaj”.28 U pri vred nom pra vu se ne zah te va dugo traj no vrše nje obi ča ja da bi se pou zda no utvr di lo da on posto ji. Obi ča ji u pri vre di se tako mogu doka zi va ti čita njem zbir ki sud skih odlu ka i prav ne lite ra tu re, a u kraj njem slu ča ju i saslu ša njem vešta ka.29
Pri vred ni obi ča ji se, pre ma pod ruč ju za koje važe (teri to ri jal ni kri te ri jum), mogu raz vr sta ti na opšte (pri me nju ju se na celu zemlju) i lokal ne (regi o nal ne) koji su ome đe ni užim pod ruč jem ili poje di nim mestom. Jaču prav nu sna gu u odno su na opšti obi čaj ima mesni obi čaj jer se pret po sta vlja da je on poznat ugo vor nim stra na ma. Pre ma mate ri ji koju ure đu ju obi ča ji mogu biti hori zon tal ni (važe za sve pri vred ne gra ne) i obi ča ji stru ke - ver ti kal ni (važe za jed nu pri vred-nu gra nu ili deo te gra ne).
5.3. UZAN SE
Uzan se pri vred ni (trgo vač ki) obi ča ji koji su sku plje ni, siste ma ti zo va ni i obja-vlje ni od stra ne za to ovla šće nog tela. Dele na opšte i poseb ne (spe ci jal ne). Opšte uzan se važe za celo kup nu oblast trgo vin skih (pri vred nih) odno sa, a poseb ne samo za poje di ne vrste trgo vin skih poslo va ili poje di nu gra nu. Zna čaj ne su Opšte uzan se za pro met robom, Luč ke uzan se i poje di ne poseb ne uzan se.25 Lukić, R. sa Košu ti ćem, B., Uvod u pra vo, Nauč na knji ga, Beo grad, 1985, str. 26. i 27.26 Bar toš, M., Obi ča ji, uzan se i poslov ni moral - rezi me refe ra ta, Pri vre da i pra vo, br. 1/1968, str. 8.27 Gold štajn, A., op. cit., str. 1219.28 Bar toš, M., ibi dem.29 Gold štajn, A., ibi dem.
12 Opšte uzan se za pro met robom su poslov ni obi ča ji koje je kodi fi ko va la Glav-na držav na arbi tra ža Jugo sla vi je,30 a važi le su (i danas se mogu pri me nji va ti) ne samo na kupo vi nu i pro da ju robe nego i za osta le poslo ve pro me ta robom. One su jedin stve ne (važi le su na celom pod ruč ju dru ge Jugo sla vi je), pot pu ne i sadr že opšte insti tu te koji su zajed nič ke za sve gra ne pro me ta robom.31 Biv ša Glav na držav na arbi tra ža je 1950. godi ne done la Luč ke uzan se32 koje, tako đe, ima ju obe-lež ja opštih uzan si.
Poseb ne uzan se se ne pri me nju ju na sve obli ga ci o ne odno se nego samo na odre đe nu trgov ni sku oblast, što se i ozna ča va u nazi vu uzan si. Zna čaj ne su, tako, Poseb ne uzan se za trgo vi nu povr ćem, Poseb ne uzan se o gra đe nju, Poseb ne uzan se u pro me tu na malo itd.
Nakon stu pa nja na sna gu ZOO uzan se gube na zna ča ju. Na obli ga ci o ne odno-se pri me nju ju se uzan se ako su stra ne u obli ga ci o nom odno su ugo vo ri le nji ho vu pri me nu ili ako iz okol no sti pro iz i la zi da su nji ho vu pri me nu hte le.
6. Opšti uslo vi poslo va njaOpšti uslo vi poslo va nja su skup pra vi la, sadr ža nih u ugo vo ru ili aktu izvan
nje ga, pret hod no pri pre mlje nih u pisme nom obli ku od jed ne stra ne, koje su izvor ovla šće nja i oba ve za za obe stra ne. Nazi va ju se i for mu lar ni ugo vo ri, ali i opšti uslo-vi poslo va nja, jer pred sta vlja ju uslo ve pod koji ma neko dru štvo poslu je.33
7. Sud ska i arbi tra žna prak saSud sku prak su pred sta vlja ju odlu ke sudo va (pre su de, reše nja) koje su se,
u isto vr snim slu ča je vi ma, usta li le tako da ih jedin stve no pri me nju ju svi nad le žni sudo vi. U našem pra vu sud ska i arbi tra žna prak sa nije for mal ni izvor pra va. Sudo-vi, nai me, sude na osno vu usta va i zako na i dru gih opštih aka ta.34 Sud sko tuma če-nje prav nih nor mi, na osno vu kojih je done se na prav no sna žna odlu ka, ne oba ve zu-je sud da ubu du će na isti način tuma či prav ne pro pi se niti da done se takvu odlu ku u doc ni jem spo ru. Ako je odlu ku doneo viši sud niži sudo vi taj stav u prak si naj če šće pri hva ta ju da ne bi, po prav nim leko vi ma, odlu ka bila uki nu ta. Usta v i zako ni na posre dan način pri da ju zna čaj sud skoj prak si. Vrhov ni sud utvr đu je načel ne prav ne sta vo ve i načel na prav na mišlje nja radi jedin stve ne pri me ne zako na i dru gih pro pi-sa od stra ne sudo va u Repu bli ci.
30 Obja vlje ne u “Slu žbe nom listu FNRJ”, br. 15/54.31 Gold štajn, A., Jugo slo ven ske uzan ce, opće i poseb ne sa sud skom prak som, Narod ne novi ne,
Zagreb, 1962, str. 20.32 ”Slu žbe ni list FNRJ”, br. 2/51.33 Vasi lje vić, M., op. cit. str. 20.34 Član 96. stav 1. Usta va RS i član 100. Usta va RCG.
138. Pre ce den tiZa raz li ku od prin ci pa da sud ska prak sa (for mal no prav no) nije izvor pra va,
karak te ri stič nog za kon ti nen tal no (evrop sko) pra vo u engle skom pra vu i pra vu zema lja koje su se raz vi ja le pod nje go vim uti ca jem važi suprot no pra vi lo. Tako je engle sko pra vo zasno va no na pre ce den ti ma - na pošto va nju prav nih prin ci pa koji se izvo de iz sud skih odlu ka. Prav no pra vi lo koje je u poje di nač nom slu ča ju stvo rio sudi ja i koje je pri me nio posta je, pod odre đe nim uslo vi ma, izvor pra va i ono mora biti pošto va no od dru gih engle skih sudi ja. Engle sko comon law, sistem nepi sa nog pra va, u osno vi je sasta vljen od sku pa prav nih pra vi la koje su stvo ri le engle ske sudi je pri li kom pre su đi va nja slu ča je va koji su im bili dati na reša va nje.35 Odlu ke koje dono si Dom lor do va (viši sud) pred sta vlja ju oba ve zne pre cen den te za sve engle ske sudo ve, pa čak i za Dom lor do va, a odlu ke koje dono si Ape la ci o ni sud (Court of Appeal) oba ve zne su za sve sudo ve, uklju ču ju ći i sam Ape la ci o ni sud, s izu zet kom Doma lor do va. Nije rele vant no da li je sud ska odlu ka obja vlje na u Zbir ci sud skih odlu ka. Mogu će je pozva ti se na bilo koju u arhi vi suda saču va nu odlu ku (arhi va posto ji od 12 veka u Public Record Offi ce, u Lon do nu).36 Odlu ke koje dono si ode lje nje Vrhov nog suda u Lon do nu nisu oba ve zne ni za Dom lor do-va ni za Ape la ci o ni sud. Osim toga, ode lje nje Vrhov nog suda nije veza no pre ce-den ti ma koji poti ču od njih samih, a poseb no pre ce den ti ma koji su usvo ji li dru ga ode lje nja Vrhov nog suda. Odlu ka Vrhov nog suda ima manju važnost i ne uzi ma se u obzir kao pre ce dent, ako je sudi ja koji je odlu ku doneo izri či to tra žio da se nje go va odlu ka ne sma tra pre ce da nom.37
Tipu pre ce dent nog pra va pri pa da ju, pored Engle ske, SAD, Austra li ja, Novi Zeland, Kana da. Indi ja i Paki stan su pri hva ti le pre ce dent no pra vo, ali ne pri me nju-ju engle sko nasled no i poro dič no pra vo, nego islam sko i hin du i stič ko. Škot ska i Sever na Irska, iako su u sasta vu Veli ke Bri ta ni je pri me nju ju kon ti nen tal no, a ne pre ce dent no pra vo.38 Nai me, Škot ska je reci pi ra la rim sko gra đan sko pra vo i nje go-vu siste ma ti za ci ju zasno va la na Justi ni ja no vim Insti tu ci ja ma.39
35 David, R., Uvod u pri vat no pra vo Engle ske, Insti tut za upo red no pra vo, Beo grad, 1960, str. 90.36 Ibi dem, str. 92, 93. i 162.37 Tano vić, R., Osno ve pre ce dent nog pra va – com mon law, Zagreb, 1998, stra na 2138 Ibi dem, str. 235 – 237.39 Vot son, A., Prav ni tran splan ti, Beo grad, Prav ni fakul tet, Insti tut za upo red no pra vo, 2000,
stra na 71.
14 Ode ljak dru giSUBJEK TI I OBJEK TI
IMO VIN SKOG I PRI VRED NOG ODNO SA
I. SUBJEK TI IMO VIN SKOG I PRI VRED NOG ODNO SA
1. PojamSubjek ti (per so nae) imo vin skog i pri vred nog odno sa su ima o ci prav ne spo-
sob no sti. Prav na spo sob nost je moguć nost subjek ta da ima pra va i oba ve ze (pra vo svo ji ne, pra vo zalo ge, patent no pra vo ili obli ga ci o no pra vo, odno sno oba ve zu). Ova spo sob nost se pri zna je fi zič kim lici ma i odre đe nim orga ni za ci ja ma fi zič kih lica koja se ozna ča va ju prav nim lici ma, da bi mogli uče sto va ti u prav nim poslo vi-ma. Dru ga bića nema ju prav nu spo sob nost (nisu subjek ti pra va) kao npr. živo ti nje, ali se poja vlju ju kao objek ti imo vin skog i pri vred nog odno sa.
2. Fizič ka lica2.1. PRAV NA SPO SOB NOST FIZIČ KIH LICA. STI CA NJE I PRE STA NAK
Fizič ko lice je sva ki živ čovek, ljud sko biće, bez obzi ra na zdrav stve no sta-nje, pol i sta rost. Sva ko fi zič ko lice sma tra se prav nim subjek tom. Shod no tome savre me na pra va ne isklju ču ju niti ogra ni ča va ju sti ca nje prav nog subjek ti vi te ta poje di nim kate go ri ja ma lju di.
Prav nu spo sob nost sti če lice koje je živo rođe no, a pre sta je smr ću.40 Ona posto ji izme đu dve eks tre ma - rođe nja i smr ti.41 Tre nu tak rođe nja dete ta odre đu-je se pre ma pra vi li ma medi cin ske nau ke. Da bi novo ro đen če posta lo fi zič ko lice potreb no je da je nakon rođe nja dava lo zna ke živo ta (ne mora se ogla si ti pla čom, kako su to u rim skom pra vu zah te va li neki prav ni pisci). U slu ča ju da su nave de ne činje ni ce spor ne sud će ih utvr đi va ti saslu ša njem vešta ka medi cin ske stru ke i osta-lim doka znim sred stvi ma.
Pod odre đe nim uslo vi ma spe ci fi č nu, ogra ni če nu prav nu spo sob nost ima i zače tak. Nai me, zače to dete sma tra se kao rođe no ako je to u nje go vom inte re su, a rodi se živo. Fizič ko lice nasta je ako je rođe no, poka zu je zna ke živo ta, a poti če od žene i muškar ca, bez obzi ra na izgled i vita li tet (da li će vrlo brzo umre ti - npr. za neko li ko minu ta).40 Član 17. stav 2. Gra đan skog kodek sa Ruske Fede ra ci je (deo prvi) iz 1994. godi ne, pro pi su je da
prav na spo sob nost gra đa ni na nasta je u momen tu nje go vog rođe nja, a pre sta je smr ću.41 Vidi pot pu ni je: dr Jean Car bon ni er, Dro it civil, tome pre mi er, Paris, 1967, str. 170.
15Prav na spo sob nost fi zič kog lica pre sta je nje go vom fak tič nom (tele snom) smr-ću ili pro gla še njem nesta log lica za umr lo.
Dej stvo fak tič ke smr ti ima i pro gla še nje nesta log lica za umr lo. Nesta lo je ono lice koje nije u svom pre bi va li štu zako nom odre đe no vre me, a neiz ve sno je gde se nala zi i da li je živo ili mrtvo. Za umr lo se može ogla si ti lice: a) o čijem živo-tu za posled njih pet godi na nije bilo nika kvih vesti, a od čijeg je rođe nja pro te klo sedam de set godi na; b) o čijem živo tu za posled njih pet godi na nije bilo nika kvih vesti, a okol no sti pod koji ma je nesta lo čine vero vat nim da više nije u živo tu; v) koje je nesta lo u bro do lo mu, sao bra ćaj noj nesre ći, poža ru, popla vi, zemljo tre su ili u kakvoj dru goj nepo sred noj smrt noj opa sno sti, a o čijem živo tu nije bilo nika kvih vesti za šest mese ci od dana pre stan ka opa sno sti i g) koje je nesa lo u toku rata u vezi sa rat nim doga đa ji ma, a o čijem živo tu nije bilo nika kvih vesti za godi nu dana od dana pre stan ka nepri ja telj sta va.
Pred log za pro gla še nje nesta log lica za umr lo pod no si se mesno nad le žnom opštin skom sudu. O pokre ta nju ovog postup ka sud obja vlju je ogla se. Ako u postup-ku, posle izvo đe nja doka za, utvr di da su ispu nje ne pret po stav ke za pro gla še nje nesta log lica za umr lo, sud će done ti reše nje kojim će pro gla si ti da je to lice umr lo. U reše nju će se ozna či ti dan, a po moguć no sti i čas, koji se sma tra kao vre me smr ti nesta log. Prav no sna žno reše nje dosta vlja se mati ča ru radi upi sa u matič nu knji gu umr lih, sudu nad le žnom za vođe nje osta vin skog postup ka, orga nu sta ra telj stva i orga nu koji vodi zemlji šnu ili dru gu jav nu knji gu o evi den ci ji nepo kret no sti, ako je lice pro gla še no za umr lo ima lo nepo kret no sti.
Ako se lice pro gla še no za umr lo lič no javi sudu sud će, pošto utvr di nje gov iden ti tet, bez daljeg postup ka svo je reše nje o pro gla še nju tog lica za umr lo uki nu ti. Uko li ko je sud, nakon dono še nja reše nja o pro gla še nju nesta log lica za umr lo, na bilo koji način saznao da je nesta lo lice živo, on će po slu žbe noj dužno sti pokre nu ti i spro ve sti postu pak radi uki da nja tog reše nja.
Ali, može biti neiz ve stan tre nu tak smr ti dva ili više lica (komo ri jen ti - od lat. com mo ri - umre ti zajed no s nekim) koja su bila u istoj smrt noj opa sno sti, a ne zna se ko je je od njih rani je umr lo. U našem pra vu se sma tra da su komo ri jen ti umr li jed no vre me no. Ipak, dozvo lje no je doka zi va ti da je jed no lice umr lo rani je, a dru go kasni je. Zakon nije posta vio nika kve pret po stav ke.
2.2. POSLOV NA SPO SOB NOST FIZIČ KIH LICA
Poslov na spo sob nost je moguć nost fi zič kog lica da samo svo jom voljom zasni va, menja i gasi pra va i oba ve ze. Ona se ispo lja va u moguć no sti fi zič-kog lica da zaklju ču je, menja i gasi prav ne poslo ve zbog čega se i ozna ča va kao “poslov na spo sob nost”.42 Posto ja nje prav ne spo sob no sti je pret po stav ka za 42 Vuko vić, M., op. cit. str. 251.
16 nasta nak poslov ne spo sob no sti. Dok prav nu spo sob nost fi zič ko lice sti če rođe-njem, poslov nu spo sob nost sti če znat no kasni je. Prav na spo sob nost ne zavi si od spo sob no sti za rasu đi va nje i volje fi zič kog lica (i da li je ono pred u zi ma samo stal no ili je zastu pa no), a za prav nu je rele vant na upra vo volja jer ima lac poslov ne spo sob no sti samo stal no pred u zi ma prav ne rad nje. Za raz li ku od prav-ne spo sob no sti obim poslov ne spo sob no sti je kod poje di nih lju di, zbog nji ho-vog uzra sta i dru gih, raz li či tih svoj sta va, nejed nak.
Fizič ko lice posta je puno let no kad navr ši 18 godi na živo ta, ako nad njim nije pro du že no rodi telj sko pra vo ili nije liše no poslov ne spo sob no sti. Poslov nu spo sob-nost dete može ste ći i pre nego što dostig ne puno let stvo pod zako nom odre đe nim pret po stav ka ma (eman ci pa ci ja). Zakon sku eman ci pa ci ju dozvo lja va sud u van par-nič nom postup ku, malo let nom licu koje je navr ši lo 16 godi na živo ta. To lice lič no pod no si sudu pred log da mu se dozvo li zaklju če nje bra ka pre puno let stva. Sud može dozvo li ti sti ca nje pot pu ne poslov ne spo sob no sti tom licu ako su ispu nje ne sle de će kumu la tiv ne pret po stav ke: 1) da je malo let no lice navr ši lo 16. godi nu živo-ta, 2) da je posta lo rodi telj i 3) da je dosti glo tele snu i dušev nu zre lost potreb nu za samo stal no sta ra nje o sop stve noj lič no sti, pra vi ma i inte re si ma.
Eman ci pa ci ja, nai me, pro iz vo di isto dej stvo kao i puno let stvo tako da prav-no sna žno šću reše nja o dozvo li zaklju če nja bra ka pre sta je rodi telj sko pra vo. Na taj način malo let nik, koji ima brač nu spo sob nost, sti če pot pu nu poslov nu spo sob nost koja se (npr. zbog nestu pa nja u brak ili raz vo dom bra ka pre navr še nja 18 godi na živo ta) doc ni je ne gubi.
Pot pu na poslov na spo sob nost tra je do smr ti fi zič kog lica. Na obim te spo sob-no sti ne uti če npr. dubo ka sta rost i izne mo glost nekog lica, ali ako je zbog toga ono nespo sob no za nor mal no rasu đi va nje može se, po odlu ci van par nič nog suda, deli mič no ili u pot pu no sti liši ti poslov ne spo sob no sti.
Dete koje je navr ši lo 14 godi na živo ta (sta ri ji malo let nik), a u Repu bli ci Srp skoj, ako je navr ši lo 15 godi na živo ta, je ogra ni če no (deli mič no) poslov no spo sob no. Ogra ni če no poslov no spo sob no je i lice koje je posta lo puno let no ali je deli mič no liše no poslov ne spo sob no sti (zbog bole sti ili smet nji u psi ho - fi zič-kom raz vo ju svo jim postup ci ma nepo sred no ugro ža va sop stve na pra va i inte re se ili pra va i inte re se dru gih lica). Poslov na spo sob nost tog lica je jed na ka poslov noj spo sob no sti sta ri jeg malo let ni ka. Reše njem suda, u van par nič nom postup ku, o deli mič nom liše nju poslov ne spo sob no sti, odre di će se prav ni poslo vi koje lice deli mič no liše no poslov ne spo sob no sti može odno sno ne može samo stal no pred-u zi ma ti. Ogra ni če no je poslov no spo sob no i puno let no dete ako je nad njim pro-du že no rodi telj sko pra vo (zbog bole sti ili smet nji u psi ho - fi zič kom raz vo ju je nespo sob no da se samo sta ra o sebi i o zašti ti svo jih pra va odno sno inte re sa ili ako svo jim postup ci ma ugro ža va sop stve na pra va i inte re se), a reše njem suda je izjed-na če no sa ogra ni če no poslov no spo sob nim licem.
17Sta ri ji malo let nik može pred u zi ma ti (pored prav nih poslo va koje može predu-zi ma ti bez odo bre nja ili sagla sno sti mla đi malo let nik) sve osta le prav ne poslo ve uz pret hod nu ili naknad nu sagla snost rodi te lja. Ras po la ga nje nepo kret nim stva ri-ma i pokret nim stva ri ma veli ke vred no sti, u ime i za račun dete ta, ne mogu puno-va žno pred u ze ti ni rodi te lji, bez sagla sno sti orga na sta ra telj stva.
Puno va žnu izja vu volje ogra ni če no poslov no spo sob no lice može dati ako mu je zalju či va nje tih poslo va zako nom dozvo lje no. Osta li prav ni poslo vi tih lica, ako su zaklju če ni bez odo bre nja zakon skog zastup ni ka ili sta ra o ca rušlji vi su, ali mogu biti osna že ni nje go vim naknad nim odo bre njem.
Dete koje je navr ši lo 15. godi nu živo ta može pred u zi ma ti prav ne poslo ve koji ma upra vlja i ras po la že svo jom zara dom ili imo vi nom koju je ste klo sop stve-nom zara dom.
Fizič ko lice koje nije navr ši lo 14 godi na živo ta (mla đi malo let nik), a u Repu-bli ci Srp skoj, ako nije navr ši lo 15 godi na živo ta, je, načel no, pot pu no poslov no nespo sob no. Mla đi malo let nik, ipak, može pred u zi ma ti prav ne poslo ve koji ma pri ba vlja isklju či vo pra va, prav ne poslo ve koji ma ne sti če ni pra va ni oba ve ze i prav ne poslo ve malog zna ča ja. Pot pu no je poslov no nespo sob no i puno let no lica nad koji ma je pro du že no rodi telj sko pra vo (koje je, zbog bole sti ili smet nji u psi ho - fi zič kom raz vo ju, nespo sob no da se samo sta ra o sebi i o zašti ti svo jih pra va odno-sno inte re sa ili ako svo jim postup ci ma ugro ža va sop stve na pra va i inte re se), pa je u reše nju o pro du že nju rodi telj skog pra va izjed na če no sa malo let ni kom mla đim od 14 godi na (odno sno sa malo let ni kom mla đim od 15 godi na u pra vu Repu bli ke Srp-ske). Sud može pot pu no liši ti poslov ne spo sob no sti puno let no lice koje zbog bole-sti ili smet nji u psi ho - fi zič kom raz vo ju nije spo sob no za nor mal no rasu đi va nje te zbog toga nije u sta nju da se sama sta ra o sebi i zašti ti svo jih pra va i inte re sa. U tom slu ča ju ovo lice je pot pu no poslov no nespo sob no, tj. nje go va poslov na spo sob nost jed na ka je poslov noj spo sob no sti mla đeg malo let ni ka.
Prav ni poslo vi pot pu no poslov no nespo sob nog lica izvan kru ga poslo va koje može pred u zi ma ti (a to su poslo vi koji ma pri ba vlja isklju či vo pra va - na pri mer: pri-mi lo je stvar na poslu gu, pri mi lo je poklon; ili koji ma ne sti če ni pra va ni oba ve ze; ili su prav ni poslo vi malog zna ča ja - kupo vi na stva ri manje vred no sti na pija ca ma, u pro dav ni ca ma, kara ta za bio skop, auto bus itd) su ništa vi.
Poslov no nespo sob na lica zastu pa ju nji ho vi rodi te lji odno sno sta ra o ci.
2.3. DELIKT NA SPO SOB NOST FIZIČ KIH LICA
Delikt na spo sob nost je moguć nost fi zič kog lica da odgo va ra za pro u zro ko-va nu šte tu. Fizič ko lice sti če pot pu nu delikt nu spo sob nost sa navr še nih četr na est godi na živo ta. Do navr še ne sed me godi ne živo ta fi zič ko lice je apso lut no delikt no nespo sob no. Za šte tu koju bi pro u zro ko va lo dete do navr še ne sed me godi ne živo ta
18 odgo va ra ju nji ho vi rodi te lji, bez obzi ra na to da li su kri vi ili ne (izu zev ako posto-ji osnov za isklju če nje od odgo vor no sti za šte tu) ili dru go lice kome je dete bilo pove re no - npr. sta ra o cu, ško li ili dru goj usta no vi. Malo let nik od navr še ne sed me do navr še ne četr na e ste godi ne živo ta ne odgo va ra za šte tu, osim ako se doka že da je pri pro u zro ko va nju šte te bio spo so ban za rasu đi va nje. Teret oba ra nja ove pret po-stav ke - doka zi va nja da je malo let nik bio spo so ban za rasu đi va nje, sno si ošte će no lice (fak tič ka delikt na spo sob nost). Ako je delikt no spo sob no lice šte tu pro u zro ko-va lo nasta je nje go va oba ve za da šte tu nakna di.
2.4. ELE MEN TI ODRE ĐI VA NJA FIZIČ KIH LICA
Fizič ko lice se kon kre ti zu je (odre đu je) na osno vu ele me na ta koja su rele vant-na za nje go vu prav nu i poslov nu spo sob nost. Kon kre ti za ci ja prav nih subje ka ta ozna ča va se i kao indi vi da u li za ci ja (indi vi du a tio).43 Naj va žni ji ele men ti odre đi va-nja fi zič kog lica su: ime, pre bi va li šte i bora vi šte i drža vljan stvo.
2.4.1. Lič no imeLič no ime je naziv fi zič kog lica na osno vu koga se ono bli že kon kre ti zu je.
Pra vo na lič no ime je lič no, nei mo vin sko i subjek tiv no. Načel no, lič no ime je nepre-no si vo. Izu zet no, ima lac lič nog ime na može i uz nakna du dati pri sta nak za upo tre-bu svog lič nog ime na ili dela ime na u dopu šte ne svr he. Za upo tre bu pre zi me na potre ban je pri sta nak i dru gih lica na koje se ima o če vo pre zi me odno si (supru žnik, dete, rodi telj i dr.) ako bi upo tre bom bilo povre đe no pra vo tih lica.
Lič no ime se sti če upi som u matič ne knji ge rođe nih i delu je pre ma tre ćim lici ma. Lič no ime se sasto ji od ime na i pre zi me na. Ime ili pre zi me može ima ti više reči. Lice čije ime ili pre zi me, odno sno ime i pre zi me, sadr ži više od tri reči dužno je da se u prav nom sao bra ća ju slu ži skra će nim lič nim ime nom. Odlu ka o skra će-nom lič nom ime nu saop šta va se mati ča ru koji vodi matič nu knji gu rođe nih za ima-o ca pra va na lič no ime i kon sta tu je u matič noj knji zi rođe nih. Sva ko fi zič ko lice je dužno da se slu ži svo jim lič nim ime nom.
Lič no ime dete ta odre đu ju rodi te lji. Rodi te lji ima ju pra vo da se ime dete ta upi še u matič nu knji gu rođe nih i na mater njem jezi ku i pismu jed nog ili oba rodi-te lja. Rodi te lji ima ju pra vo da slo bod no iza be ru ime dete ta, ali ne mogu odre di ti pogrd no ime, ime kojim se vre đa moral ili ime koje je u suprot no sti sa obi ča ji ma ili shva ta nji ma sre di ne. Organ sta ra telj stva odre đu je ime dete ta: ako rodi te lji nisu živi; ako rodi te lji nisu pozna ti; ako rodi te lji u zako nom odre đe nom roku nisu odre-di li ime dete tu; ako rodi te lji ne mogu da postig nu spo ra zum o ime nu dete ta; ako su rodi te lji odre di li pogrd no ime, ime kojim se vre đa moral ili ime koje je u suprot no-sti sa obi ča ji ma i shva ta nji ma sre di ne.43 Vuko vić, M., op. cit. str. 297. i Stan ko vić, O. i Vodi ne lić, V., op. cit. str. 63.
19Pre zi me dete ta se odre đu je pre ma pre zi me nu jed nog ili oba rodi te lja. Rodi te-lji ne mogu zajed nič koj deci odre di ti raz li či ta pre zi me na. Organ sta ra telj stva odre-đu je pre zi me dete ta: ako rodi te lji nisu živi; ako rodi te lji nisu pozna ti; ako rodi te lji ne mogu da postig nu spo ra zum o pre zi me nu dete ta.
Supru žni ci se mogu pri li kom zaklju če nja bra ka spo ra zu me ti da sva ki od njih: 1) zadr ži svo je pre zi me; 2) ume sto svog uzme pre zi me dru gog supru žni ka; 3) svom pre zi me nu doda pre zi me dru gog supru žni ka odno sno pre zi me nu dru gog supru žni-ka doda svo je pre zi me. U roku od 60 dana od dana pre stan ka bra ka, supru žnik koji je pri li kom zaklju če nja bra ka pro me nio pre zi me, može uze ti pre zi me koje je rani je ima pre skla pa nja bra ka.
Fizič ko lice koje je navr ši lo 15. godi nu živo ta i spo sob no je za rasu đi va nje ima pra vo da pro me ni lič no ime. Dete koje je navr ši lo 10. godi nu živo ta i koje je spo sob no za rasu đi va nje ima pra vo na dava nje sagla sno sti sa pro me nom lič nog ime na. Nema pra vo na pro me nu lič nog ime na: 1 lice pro tiv koga se vodi kri vič ni postu pak za delo za koje se goni po slu žbe noj dužno sti; 2. lice koje je osu đe no za kri vič no delo za koje se goni po slu žbe noj dužno sti dok kazna nije izvr še na odno sno dok tra ju prav ne posle di ce osu de; 3. lice koje pro me nom lič nog ime na name ra va da izbeg ne neku svo ju oba ve zu; 4. lice koje name ra va da pro me ni ime u pogrd no ime, ime kojim se vre đa moral ili ime koje je u suprot no sti sa obi ča ji ma i shva ta nji ma sre di ne.
2.4.2. Drža vljan stvoDrža vljan stvo je jav no prav ni odnos izme đu suve re ne drža ve i poje din ca na
osno vu koga on ima pre ma drža vi odre đe ne oba ve ze ali mu posta ju dostup na sva pra va pred vi đe na za gra đa ni na te drža ve bez obzi ra gde se nala zi. Prav ni odnos drža vljan stva može posto ja ti izme đu fi zič kog lica i uni tar ne drža ve ili slo že ne drža-ve. Fizič ka lica koja nisu doma ći drža vlja ni su ili stran ci (ima ju drža vljan stvo dru-ge drža ve) ili apa tri di (apa tri di nema ju drža vljan stvo nijed ne posto je će drža ve) ili bipa tri di (ako ima ju drža vljan stvo dve drža ve isto vre me no).
Drža vljan stvo Repu bli ke Srbi je sti če se: 1) pore klom; 2) rođe njem na teri to ri ji Repu bli ke Srbi je; 3) pri je mom; 4) po među na rod nim ugo vo ri ma. Drža vljan stvo je rele vant no za sti ca nje i vrše nje odre đe nih imo vin skih i pri vred nih pra va. Stra na fi zič-ka i prav na lica mogu sti ca ti pra vo svo ji ne na pokret nim stva ri ma kao i doma ća lica. Ona mogu, ako oba vlja ju delat nost u Srbi ji, pod uslo vi ma uza jam no sti, sti ca ti pra vo svo ji ne na nepo kret no sti ma na teri to ri ji Srbi je koje su im neo p hod ne za oba vlja nje te delat no sti. Stra no fi zič ko lice koje ne oba vlja delat nost može, pod uslo vi ma uza jam-no sti, sti ca ti pra vo svo ji ne na sta nu i stam be noj zgra di kao i drža vlja nin Srbi je.
2.4.3. Pre bi va li šte i bora vi štePre bi va li šte je mesto u koje se odre đe no lice nasta ni (cor pus) da u nje mu stal no
živi (ani mus). Fizič ko lice može ima ti jed no pre bi va li šte - mesto za koje je veza no (tu
20 sta nu je ili oba vlja svo ju pri vred nu delat nost). Tako je za suđe nje opšte mesno nad le-žan sud na čijem pod ruč ju tuže ni ima pre bi va li šte, nov ča ne oba ve ze se prven stve no ispu nja va ju u mestu u kome pove ri lac imao sedi šte odno sno pre bi va li šte itd.
Bora vi šte je mesto u kome se jed no lice pri vre me no zadr ža va, bez name re da tu traj no osta ne. Bora vi šte posta je rele vant no kada stra na u imovinskom odno su nema pre bi va li šte. Nai me, ako tuže ni nema pre bi va li šte ni u Srbi ji niti u kojoj dru-goj drža vi, opšte mesno nad le žan je sud na čijem pod ruč ju tuže ni ima bora vi šte. Nov ča ne oba ve ze se ispu nja va ju u mestu u kome pove ri lac ima sedi šte odno sno pre bi va li šte, a u nedo stat ku pre bi va li šta bora vi šte.
3. Prav na lica3.1. POJAM PRAV NOG LICA
Prav no lice je orga ni za ci ja kojoj prav ni pro pi si daju spo sob nost da bude subje kat pra va i ima poslov nu spo sob nost. Nužni uslov za nasta nak prav nog lica nije posto ja nje “kolek ti va lju di”, “više lju di” ili sku po va lič no sti” kako to isti ču poje di ni prav ni pisci.44 Nai me, može posto ja ti prav no lice sa samo jed nim čla nom (jed no čla no prav no lice - npr. privredno društvo sa jed nim vla sni kom) ako pred sta vlja orga ni za ci ju.
Prav no lice je tvo re vi na prav nog poret ka, isto kao i fi zič ko lice.45 Ova orga ni-za ci ja pro iz vo di prav ni zna čaj samo kao celi na koja se raz li ku je od čla no va koji je čine. Stvar na je jer posto ji kao i čovek odno sno fi zič ko lice iako i prav no i fi zič ko lice poči va ju na prav noj apstrak ci ji,46 koja važi za bilo kog čove ka odno sno bilo koju orga ni za ci ju kojoj pra vo pri zna je sta tus prav nog lica. U našem pra vu fi zič ko lice posta je subje kat pra va rođe njem, dok prav no lice kao orga ni za ci ja nasta je ispu-nje njem više pret po stav ki. Sva ko prav no lice je jed na orga ni za ci ja, ali nema ju sve orga ni za ci je svoj stvo prav nog lica. Da bi odre đe na orga ni za ci ja bila prav no lice potreb no je da su ostva re ne odre đe ne pret po stav ke.
3.2. ORGA NI ZA CI JE SA SVOJ STVOM PRAV NOG LICA
Sva ki čovek je od rođe nja do smr ti fi zič ko lice - subje kat pra va. Nasu prot tome nema sva ka orga ni za ci ja svoj stvo prav nog lica. Sta tus prav nog lica sti ču orga-ni za ci je koje: a) ima ju imo vi nu; b) nisu zabra nje ne i v) prav ni sistem im pri zna je da mogu biti ima o ci pra va i oba ve za.
Posto ja nje imo vi ne je neo dvo ji vo od prav nog subjek ti vi te ta. Prav ni subje kat je samo onaj koji može ima ti pra va i oba ve ze i odgo va ra ti svo jom imo vi nom za pre u ze te oba ve ze.44 Gams, A. sa Đuro vić, Lj., op. cit. str. 103, Tasić, Đ., op. cit. str. 384 i Bar toš, M., op. cit. str. 40.45 ”Niko nije lice po pri ro di ili po rođe nju - to već poka zu je prav na usta no va rop stva” - Rad bruh,
G., Filo zo fi ja pra va, Nolit, 1980, str. 167.46 Mar ko vić, L., Gra đan sko pra vo, prva knji ga, Opšti deo i Stvar no pra vo, Beo grad, 1927, str. 143.
21Svoj stvo prav nog lica mogu ima ti samo one orga ni za ci je koje nisu zabra nje ne impe ra tiv nim pro pi si ma. Shod no tome nisu dozvo lje na udru že nja mafi ja ša za vrše-nje kri vič nih dela; poli tič ke stran ke koje ima ju za cilj otce plje nje dela Srbi je itd.
Prav no lice je ono koje prav ni sistem izri či to pri zna.47 Vrsta i broj orga ni za-ci ja koje mogu ste ći svoj stvo prav nog lica odre đu je se impe ra tiv nim pro pi si ma poi me nič no - nume rus cla u sus.
3.3. PRAV NO LICE I NJE GO VI OSNI VA ČI I UČE SNI CI
Prav no lice je raz dvo je no i samo stal no u odno su na svo je osni va če i uče-sni ke. Tako je pri vred no dru štvo neza vi sno od osni va ča i čla no va u svo me radu, odgo vor no sti za oba ve ze i pre stan ku. Pra va i oba ve ze dru štva nisu pra va i oba ve ze nje go vih osni va ča i uče sni ka. Za dug dru štva ne odgo va ra ju osni va či ni zapo sle ni nego dru štvo svo jom imo vi nom i svo jim pove ri o ci ma. Prav ni poslo vi koje pre du-zmu fi zič ka lica kao orga ni dru štva (direk tor, čla no vi uprav nog odbo ra, pro ku ri sti, puno moć ni ci) pro iz vo de dej stva pre ma dru štvu koga zastu pa ju, a ne pre ma tim lici ma. U slu ča ju spo ra kao stran ka u postup ku ne poja vlju je se osni vač ili uče snik u svo je ime nego dru štvo (neza vi sno od toga da li ga zastu pa osni vač ili uče snik). U jav nim regi stri ma vode se pra va i oba ve ze na ime prav nog lica a ne osni va ča ili uče sni ka. Ime, drža vljan stvo i sedi šte prav nog lica ne odre đu je se pre ma tim atri bu-ti ma osni va ča ili uče sni ka.
Prav no lice je samo sta lan subje kat ne samo pre ma tre ćim lici ma nego i pre-ma uče sni ci ma. Rad nik stu pa u rad ni odnos sa prav nim licem i sa nji me zaklju ču je ugo vor o radu, a ne sa osta lim rad ni ci ma.
Od prin ci pa raz dvo je no sti i samo stal no sti prav nih lica od nji ho vih osni va-ča i uče sni ka u nekim slu ča je vi ma posto je zako nom odre đe ni izu ze ci. Tako, član ortač kog dru štva koje je insol vent no odgo va ra za oba ve ze dru štva i sop stve nom imo vi nom soli dar no i neo gra ni če no, a na takav način odgo va ra i kom ple men tar u koman dit nom dru štvu.
3.4. PODE LE PRAV NIH LICA
Prav na lica se mogu pode li ti po neko li ko kri te ri ju ma. S obzi rom na prav nu pri ro du prav na lica se mogu raz vr sta ti na udru že nja (kor po ra ci je) i usta no ve. Ako je kri te ri jum pode le cilj koji prav na lica žele posti ći tada se mogu deli ti na pro fi t na ili nepro fi t na, dok se s obzi rom na oblik svo ji ne mogu uvr sti ti u jed no svo jin ska ili mešo vi ta.
3.4.1. Udru že nja i usta no veUdru že nje je orga ni za ci ja odre đe nog bro ja fi zič kih lica - čla no va koji ga
čine, osno va na radi posti za nja dozvo lje nog cilja. Izme đu udru že nja kao celi ne i 47 Ibi dem, str. 144.
22 poje di nih nje go vih čla no va posto ji naro či ta lič no prav na veza i, po pra vi lu, bez odre đe nog bro ja čla no va prav no lice ne nasta je. Udru že nje delu je u skla du sa cilje vi ma koje mu posta ve čla no vi. Čla no vi udru že nja taj cilj mogu pro me ni ti ili done ti odlu ku da udru že nje pre sta ne posto ja ti.
Usta no va je, za raz li ku od udru že nja, manje veza na za fi zič ka lica i posto ji neza vi sno od njih. Ona nema čla no ve u svom sasta vu nego uče sni ke (zapo sle ne) koji ostva ru ju cilj koji je posta vio osni vač. Ali ni osni vač ni uče sni ci ne mogu svo jom voljom uti ca ti na pro me nu cilja ili pre sta nak usta no ve. Usta no va delu je u inte re su kori sni ka.48 Posta vlje ne cilje ve uče sni ci usta no ve ostva ru ju iz imo vi ne koja je za to nepo vrat no name nje na, a suprot no tome uče sni ci udru že nja posti žu indi vi du al ne cilje ve kori ste ći se imo vi nom udru že nja.
3.4.1.1. Usta no veUsta no ve se mogu pode li ti na: zadu žbi ne i dru ge usta no ve.Zadu žbi na je prav no lice koje se zasni va na imo vi ni koju je osni vač odre dio
da slu ži posti za nju una pred odre đe nih opšte ko ri snih cilje va (npr. poma ga nju stva ra-la štva i ostva ri va nja huma ni tar nih cilje va). Pojam zadu žbi ne (u širem smi slu) obu-hva ta: zadu žbi nu u užem smi slu, fon da ci ju i fond.49 Svim obli ci ma zadu žbi ne zajed-nič ko je što se sred stva mogu kori sti ti isklju či vo u svr he i na način koje je odre dio osni vač (tj. za posti za nje bilo kojeg opšte ko ri snog cilja) te ima ju svoj stvo prav nog lica i moguć nost ras po la ga nja pra vi ma i sred stvi ma i mogu biti ima o ci pokret nih i nepo kret nih stva ri. Zadu žbi na (u užem smi slu), fon da ci ja i fond upi su ju se u regi star zadu žbi na, fon da ci ja i fon do va i mogu ostva ri va ti cilje ve po upi su u regi star.
Dru ge usta no ve ima ju veći zna čaj kao npr: držav ne: radio tele vi zi je, insti tu ti, bibli o te ke, bol ni ce, muze ji, fakul te ti, od kojih veći na sti če pri ho de napla tom pret-pla te, ula zni ca, par ti ci pa ci ja itd. Suprot no tome, zadu žbi na, fon da ci ja i fond osni-va ju se radi poma ga nja stva ra la štva i ostva ri va nja huma ni tar nih i dru gih dru štve no kori snih cilje va i svo je uslu ge ne napla ću ju.
3.4.1.2. Udru že njaUdru že nje je orga ni za ci ja sači nje na od odre đe nog bro ja čla no va koji svo jim
pra vi li ma odre đu ju način nje nog rada. Isti ču se pode le udru že nja: 1. s obzi rom na pove za nost izme đu čla no va udru že nja među sob no i čla no va i udru že nja (ona se po ovom kri te ri ju mu dele na kor po ra ci je i lič na udru že nja); 2. bro ju čla no va (s obzi rom na broj čla no va udru že nja su jed no čla na ili višeč la na) i 3) s obzi rom na cilj delat no sti.48 Stan ko vić, O. i Vodi ne lić, V., op. cit. str. 78.49 U prav noj lite ra tu ri je, oprav da no, istak nu to da su zadu žbi ne i fon do vi “raz li či ti obli ci zadu žbi-
nar stva”, vidi: dr Toro man, M., Prav ni polo žaj zadu žbi na i fon da ci ja u sve tu, Insti tut za upo red-no pra vo, Beo grad, 1996, str. 16.
233.4.1.3. Kor po ra ci je i lič na udru že njaUdru že nja se mogu raz vr sta ti na kor po ra ci je i lič na udru že nja.Kor po ra ci ja je orga ni za ci ja dva ili više fi zič kih lica koji nisu među sob no a
ni sa udru že njem čvr sto lič no veza ni, što se odre đu je osni vač kim aktom i sta tu tom kor po ra ci je. Sto ga smrt fi zič kog lica ili nje go vo istu pa nje iz udru že nja nema za posle di cu pre sta nak udru že nja. Pro me nom čla no va ne menja se iden ti tet kor po ra ci-je. Odno si čla no va kor po ra ci je ure đu ju se osni vač kim aktom. Član uprav nog odbo-ra, kao orga na upra vlja nja kor po ra ci je može biti i lice koje nije njen član, a naziv kor po ra ci je ne mora sadr ža ti ime svog čla na.
Kor po ra ci je su: dru štvo s ogra ni če nom odgo vor no šću, akci o nar sko dru štvo, jav no (držav no) pred u ze će, poli tič ke stran ke, udru že nja gra đa na, opšti ne, sin di ka-ti, komo re, zadru ge, ali i ver ske zajed ni ce.
Lič no udru že nje (udru že nje s obzi rom na svoj stva lič no sti - intu i tu per so nae) se odli ku je čvr stom lič nom vezom izme đu čla no va među sob no i udru že nja i nje go-vih čla no va. Poslov no ime udru že nja nasta je na osno vu ugo vo ra (sagla sno sti) svih fi zič kih lica koja ga osni va ju. Ugo vo rom se uređ ju prav ni odno si izme đu čla no va, a pra vo na upra vlja nje udru že njem ima ju svi čla no vi dru štva. Za dono še nje puno-va žne odlu ke udru že nja, po pra vi lu, neo p hod na je jed no gla snost. Sva ki član ili naj ma nje jedan član lič nog udru že nja soli dar no odgo va ra i svo jom imo vi nom za oba ve ze udru že nja. Otkaz, isklju če nje čla na dru štva ili smrt mogu biti raz lo zi za pre sta nak lič nog udru že nja.
Lič na udru že nja su: ortač ko dru štvo i koman dit no dru štvo.
3.4.1.4. Višeč la na i jed no čla na udru že njaVišeč la no udru že nje ima naj ma nje dva čla na (ortač ko i koman dit no dru štvo
osni va ju dva ili više fi zič kih i/ ili prav nih lica). Tako, udru že nje uop šte može osno va ti naj ma nje 10 gra đa na; zemljo rad nič ku zadru gu, potro šač ku zadru gu, zanat sku zadr zu-gu, zdrav stve nu zadru gu i omla din sku i stu dent sku zadru gu može osno va ti naj ma nje deset zemljo rad ni ka, stam be nu zadru gu naj ma nje 30 fi zič kih lica itd. Zakon, neka-da ogra ni ča va broj čla no va udru že nja. Tako, dru štvo s ogra ni če nom odgo vor no šću može ima ti naj vi še 50 čla no va. Danas su naj zna čaj ni ja višeč la na udru že nja.
Jed no čla no udru že nje se sasto ji od jed nog čla na koji je jedi ni ima lac pra va i oba ve za dru štva. Dru štvo s ogra ni če nom odgo vor no šću ili akcionarsko društvomože osno va ti i jedan osni vač (fi zič ko ili prav no lice). Poje di na udru že nja ne može osno va-ti jedan osni vač kao npr. ortač ko dru štvo i koman dit no dru štvo (koje mora ima ti naj-ma nje dva čla na od kojih je jedan kom ple man tar a dru gi koman di tor) ili zadru gu.
3.4.1.5. Pro fi t na i nepro fi t na prav na licaPro fi t no prav no lice oba vlja delat nost radi sti ca nja dobi ti (pro fi ta). Delat nost
prav nog lica se može ispo lja va ti u pro iz vod nji i pro me tu robe i vrše nju uslu ga na
24 trži štu u osi gu ra nju, ban kar skim poslo vi ma ali i u nepri vred nim delat no sti ma (kul-tu ri, obra zo va nju, zdrav stve noj zašti ti, fi zič koj kul tu ri) kao što su: pri vat ni muze-ji; pri vat ne ško le; pri vat ne bol ni ce: sport ske ško le itd) ako se ona prven stve no oba vlja sa ciljem sti ca nja dobi ti.
Nepro fi t no prav no lice prven stve no oba vlja delat nost radi posti za nja nekih dru gih cilje va, a ne dobi ti. Tako su nepro fi t na prav na lica držav ni: kli nič ki cen tri, grad ske bol ni ce, radio i tele vi zi ja, narod ni muzej, fakul te ti itd. I u obla sti pri vred ne delat no sti mogu se osno va ti nepro fi t na prav na lica kao npr. potro šač ke zadru ge, stam be ne zadru ge. Da li je prav no lice pro fi t no ili nepro fi t no utvr đu je se na osno vu nje go ve pre te žne (jed ne ili više) regi stro va ne delat no sti koju stal no vrši.
3.5. OSNOV NA OBE LEŽ JA PRAV NOG LICA
Orga ni za ci ja ima svoj stvo prav nog lica samo ako ima sle de ća osnov na obe lež-ja: 1) da je ure đe na pra vi li ma (prven stve no osni vač kim aktom); 2) da ima orga ne (koji ga zastu pa ju); 3) da teži ostva re nju dozvo lje nog cilja (nave de nom u opštem aktu); 4) da ima imo vi nu (name nje nu ostva re nju posta vlje nog cilja); 5) da se može iden ti fi ko va ti u prav nom pro me tu (da ima naziv, drža vljan stvo i sedi šte) i 6) da je posta lo subjekt pra va (ste klo prav nu, poslov nu i delikt nu spo sob nost).
3.6. IDEN TI FI KO VA NJE PRAV NOG LICA
Iden ti tet prav nog lica odre đu ju ime, drža vljan stvo i sedi šte prav nog lica.
3.6.1. ImeIme nepro fi t nog prav nog lica je naziv, dok pro fi t na prav na lica (npr. pri vred-
na dru štva) ima ju poslov no ime (poslov no ime je naziv pod kojim pri vred na dru-štva poslu ju). Na osno vu ime na slič na prav na lica se raz li ku ju među sob no i vrši nji ho va kla si fi ka ci ja. Iz ime na prav nog lica utvr đu je se, nai me, da li ono pred sta-vlja usta no vu ili udru že nje, a u okvi ru te pode le da li je to npr. pri vred no dru štvo, kojom delat no šću se bavi (npr. ortač ko dru štvo, koman dit no dru štvo - u obla sti ugo sti telj stva ili trgo vi ne itd).
Osni vač ki akt prav nog lica i sta tut (ako je pro pi si ma pred vi đen) oba ve zno sadr ži ime prav nog lica. Prav no lice je u oba ve zi da u prav nom pro me tu kori sti ime, ali ima pra vo i da šti ti svo je ime. Poslov no ime ili naziv prav nog lica se upi-su ju u regi star.
3.6.2. Sedi šteSedi šte prav nog lica je mesto za koje se pret po sta vlja da se u nje mu prav no
lice nala zi; mesto u kome prav no lice oba vlja delat nost ili oda kle se upra vlja prav-nim licem. Sedi šte prav nog lica se upi su je u regi star i može se pro me ni ti odlu kom
25orga na odre đe nog osni vač kim aktom. Deo prav nog lica koji ima odre đe na ovla šće-nja u prav nom pro me tu nema poseb no sedi šte (nije poseb no prav no lice).
3.6.3. Drža vljan stvoDrža vljan stvo prav nog lica je nje go va veza sa drža vom. Takva veza (pri pad-
nost odre đe noj drža vi) se, po pra vi lu, utvr đu je na osno vu sedi šta prav nog lica, ali i po dru gim kri te ri ju mi ma (npr. uče šću stra nog kapi ta la). Stra na prav na lica ne mogu sti ca ti sva imo vin ska pra va kao i doma ća prav na lica.
3.7. PRAV NA, POSLOV NA I DELIKT NA SPO SOB NOST PRAV NOG LICA
Prav na spo sob nost je moguć nost prav nog lica da ima pra va i oba ve ze. Prav na spo sob nost prav nog lica raz li ku je se od prav ne spo sob no sti fi zič kog lica. Prav no lice ne može biti ima lac pra va i oba ve za koja su veza na za pri ro du fi zič-kog lica, zbog čega se nje go va prav na spo sob nost može ozna či ti kao poseb na (spe ci jal na), u odno su na opštu (gene ral nu) spo sob nost.50 Osta la imo vin ska pra-va i oba ve ze prav no lice, u nače lu, može sti ca ti.
Od činje ni ce da li su prav na lica pro fi t na ili nepro fi t na zavi si i širi na kru ga prav ne spo sob no sti. Prav na spo sob nost pro fi t nih prav nih lica je šira od prav ne spo-sob no sti nepro fi t nih prav nih lica. Delat nost nepro fi t nog prav nog lica odre đe na je ciljem radi koga je ono osno va no.
Poslov na spo sob nost je spo sob nost prav nog lica da izja va ma volje svo jih orga na (fi zič kih lica), koje dej stvu ju pre ma tom licu zasni va, menja i gasi pra va i oba ve ze - tj. prav ne poslo ve. Poslov na spo sob nost prav nog lica je odre đe na prav-nom spo sob no šću prav nog lica. Ono može pred u zi ma ti prav ne poslo ve iz sfe re svo-je delat no sti pomo ću koje ostva ru je cilj radi koga je osno va no. Prav ni posao pred u-zet izvan te sfe re nije puno va žan. Nai me, prav no lice može zaklju či va ti ugo vo re u prav nom pro me tu u okvi ru svo je prav ne spo sob no sti. Ako ugo vor nije zaklju čen u tim okvi ri ma on nema prav no dej stvo. Ovo pra vi lo prven stve no važi za nepro fi t na prav na lica (usta no ve: npr. držav ne fakul te te, narod ne bibli o te ke i muze je, zadu žbi-ne, fon da ci je i fon do ve).
Pri vred no dru štvo može da zaklju ču je ugo vo re i oba vlja dru ge poslo ve pro-me ta robe i uslu ga samo u okvi ru delat no sti upi sa nih u regi star. Bez upi sa u Regi-star, ono može da oba vlja i dru ge delat no sti koje slu že delat no sti upi sa noj u Regi-star, koje se uobi ča je no oba vlja ju uz te delat no sti, u manjem obi mu ili pri vre me no. Ako dru štvo, suprot no tome, ipak zaklju či prav ni posao, on je puno va žan izu zev ako je tre će lice zna lo ili mora lo zna ti za pre ko ra če nje, a prav no lice će se kazni ti za pri vred ni pre stup.50 O pode li na spe ci jal nu i opštu prav nu spo sob nost npr: Stan ko vić, O. i Vodi ne lić, V., op. cit. str.
95. do 97; Vedriš, M. i Kla rić, P., op. cit. str. 41. i Fin žgar, A., op. cit. str. 1106. Jezič ki je korekt-ni je da se poseb na prav na spo sob nost suprot sta vi opštoj, a spe ci jal na gene ral noj.
26 Delikt na spo sob nost je spo sob nost prav nog lica da odgo va ra za pro u zro ko-va nu šte tu. Prav no lice je spo sob no da odgo va ra i bez kri vi ce - za šte tu od opa sne stva ri ili opa sne delat no sti (objek tiv na odgo vor nost), a i po osno vu kri vi ce (subjek-tiv na odgo vor nost).
Prav no lice odgo va ra za šte tu koju pro u zro ku ju nje go vi orga ni, odno sno zapo-sle ni, u radu ili u vezi sa radom prav nog lica (a ne pri vat no). Na osno vu kri vi ce tih fi zič kih lica za pro u zro ko va nu šte tu utvr đu je se kri vi ca prav nog lice i nje go va odgo vor nost za šte tu. Tako đe, pret po stav ke odgo vor no sti za šte tu od opa sne stva ri ili opa sne delat no sti utvr đu je se s obzi rom na postu pa nje orga na, zapo sled nih ili uče sni ka u prav nom licu.
II. OBJEK TI IMO VIN SKOG I PRI VRED NOG ODNO SA
Objek ti imo vin skog i pri vred nog odno sa su stva ri, rad nje, lič na pra va i inte lek tu al na pra va. Povo dom tih obje ka ta subjek ti stu pa ju u imo vin ske i pri-vred ne odno se.
Stvar je mate ri jal ni deo pri ro de u ljud skoj vla sti na kome posto ji subjek tiv-no imo vin sko pra vo.51 Odre đe nje stva ri pod ra zu me va da mate ri jal ni deo pri ro de mora ispu nja va ti fi zič ke i prav ne pret po stav ke. Fizič ka pret po stav ka zna či da deo pri ro de može biti u vla sti (kon tro li) čove ka. Sto ga nebe ska tela nisu u vla sti čove-ka i ne pred sta vlja ju stvar u imo vin sko prav nom smi slu. Stvar nije ni slo bod ni vazduh (ali, ako je kom pri mi ran posta je stvar), elek tri ci tet u pri ro di (npr. lop ta sta munja), oke a ni itd.
Obje kat imo vin sko prav nog odno sa može biti stvar koja posto ji u vre me zasni-va nja prav nog posla ili će, izve sno, nasta ti u buduć no sti (npr. pred met pro da je je roba koja će se tek pro iz ve sti) ako se na tom delu mate ri jal ne pri ro de, pod vla šću čove ka, može ste ći stvar no pra vo ili neko dru go subjek tiv no imo vin sko pra vo. Naj-če šće je stvar isto vre me no i roba, ali to ne mora biti uvek slu čaj (tako se kao obje-kat prav nog posla može poja vi ti dija mant nađen u zemlji, zemlji šna česti ca u koju nije ulo žen nika kav rad).
Rad nje su aktiv na ili neak tiv na ljud ska pona ša nja na koja je dužnik oba ve-zan pove ri o cu na osno vu nekog obli ga ci o nog odno sa. Mogu se sasto ja ti u dava nju, činje nju, neči nje nju ili trplje nju.
Lič na pra va (pra va lič no sti) su pra va ima o ni ka na lič nim dobri ma, kao što su: pra vo na život, zdra vlje, slo bo du, čast, ugled, tele sni, duhov ni i moral ni inte-gri tet, iden ti tet, pri vat nost, ime, lik, glas. Lič na dobra su neraz dvoj no pove za na sa fi zič kim licem (čove kom) ili prav nim licem (prav na lica mogu, tako đe, ima ti 51 Para graf 182. SGZ je, uop šte no, odre dio: “Pod ime nom stva ri raz u me se u zako nom smi slu sve
ono, što nije čovek, ili nije lice, i na potre bu čove ku slu ži”.
27odre đe na lič na dobra - čast, ugled, iden ti tet, pri vat nost, ali ne i ona koja su svoj-stve na fi zič kom licu - pra vo na zdra vlje, slo bo du, lik, glas itd).
Lič na pra va se jed nim delom šti te imo vin skim pra vom (zašti će na su i osta lim gra na ma pra va) i to samo ako se mogu izra zi ti u imo vin skom vidu, neza vi sno od okol no sti da li je štet nik oba ve zan da ispla ti odre đe nu nov ča nu satis fak ci ju ili je mogu ća natu ral na nakna da.
Inte lek tu al na pra va su tvo re vi ne ljud skog uma koje za svoj pred met ima ju autor ska pra va, pro na la zač ka pra va, pra vo na uzo rak, model, žig, ozna ku pore kla pro iz vo da, znak kva li te ta itd. Za raz li ku od lič nih pra va inte lek tu al na pra va se kroz tvo re vi ne (dela) objek ti vi zi ra ju. Ova pra va, pored moral ne kom po nen te (npr. pra vo na obja vlji va nje dela, na pri zna va nje da je autor, pro na la zač) uklju ču ju u sebi i imo-vin sko prav nu kom po nen tu (npr. isko ri šća va nje dela ili pro na la ska).
Ode ljak tre ći PRAV NI POSLO VI
I. POJAM PRAV NOG POSLA
Prav ni posao je izja va volje koja sama ili u vezi sa dru gim činje ni ca ma iza zi va nasta nak, pro me nu ili pre sta nak nekog dozvo lje nog imo vin sko prav-nog odno sa.
Volja za nasta nak, pro me nu ili pre sta nak prav nog posla može se izja vi ti usme-no izgo vo re nim ili napi sa nim reči ma, uobi ča je nim zna ci ma ili dru gim pona ša njem iz koga se sa sigur no šću može zaklju či ti da ona posto ji. Izja va volje mora, osim toga, da bude uči nje na slo bod no i ozbilj no.52
II. PODE LA PRAV NIH POSLO VA
Prav ni poslo vi se mogu pode li ti na: jed no stra ne i dvo stra ne, među živi ma i za slu čaj smr ti, teret ne i dobro či ne, for mal ne i nefor mal ne, kau zal ne i apstrakt ne.52 Član 28. a u vezi sa čl. 25. st. 3. ZOO.
28 1. Jed no stra ni i dvo stra ni prav ni poslo viPode la na jed no stra ne i dvo stra ne prav ne poslo ve izvr še na je s obzi rom na
činje ni cu da li pro iz vo de dej stvo izja vom volje jed ne ili obe stra ne. Ako je za prav-ni posao dovolj na volja samo jed ne stra ne on je jedno stran (npr. ponu da za zaklju-če nje ugo vo ra; sači nja va nje testa men ta).
Uko li ko prav ni poslo vi nasta ju sagla snim izja va ma volje dve stra ne (od kojih je jed na pove ri lac a dru ga dužnik) to su dvo stra ni prav ni poslo vi (ugo vo ri). U dvo-stra nom prav nom poslu jed na stra na se oba ve zu je dru goj na odre đe no dava nje, činje nje, neči nje nje ili trplje nje.
Ugo vo ri se mogu pode li ti na dvo stra no oba ve zne i jed no stra no oba ve zne. Dvo stra no oba ve zni ugo vor stva ra isto vre me no kod sva ke stra ne uza jam na pra va i oba ve ze, a jed no stra no oba ve zni oba ve ze samo na jed noj stra ni.
2. Prav ni poslo vi među živi ma (inter vivos) i prav ni poslo vi za slu čaj smr ti (mor tis cau sa)Kod prav nih poslo va među živi ma prav no dej stvo posla nastu pa za vre me
živo ta stra na. To su naj ra spro stra nje ni ji prav ni poslo vi kao što su: pro da ja, raz-me na, zakup, zajam, posre do va nje, puno moć stvo. Nasu prot tome, dej stvo prav nih poslo va za slu čaj smr ti nastu pa tek smr ću stra ne koja je pred u ze la prav ni posao (testa ment, poklon za slu čaj smr ti).
3. Teret ni (one ro zni) i dobro či ni (lukra tiv ni) prav ni poslo viPrav ni posao je tere tan ako za ono što čini jed na stra na dru ga stra na daje
pro tiv či nid bu (npr. pro da ja, raz me na, zakup). Kod dobro či nog prav nog posla stra-na koja nešto pri ma dru goj stra ni ne daje nika kvu nakna du (npr. poslu ga, poklon, zajam bez kama te).
4. For mal ni i nefor mal ni prav ni poslo viPrav ni posao je for ma lan ako se zasni va u for mi pred vi đe noj zako nom ili
voljom stra na (u pisa noj for mi, pred sve do ci ma, u for mi ispra ve ove re ne pred držav nim orga nom).53 Neis pu nje nje pred vi đe ne for me iza zi va odre đe ne posle di-ce. Prav ni posao je ništav, ako je for ma bitan uslov nje go ve puno va žno sti, dok je puno va žan ako je za nje gov nasta nak odre đe na doka zna for ma koja nije pošto va-na, ali se posto ja nje prav nog posla može doka zi va ti samo for mom u kojoj ga je tre ba lo pred u ze ti.
53 Član 67 - 78. u vezi sa čla nom 25. stav 3. ZOO.
29Prav ni posao je nefor ma lan ako se može zasno va ti na bilo koji način: reči ma, uobi ča je nim zna ci ma, ili dru gim pona ša njem iz koga se sa sigur no šću može zaklju-či ti da je nastao.
5. Kau zal ni i apstrakt ni prav ni poslo viKau zal ni prav ni poslo vi su oni kod kojih je izra žen osnov i sadr ži na oba ve ze
jed ne ili obe stra ne - (vidlji vo je da se jed na stra na oba ve zu je po osno vu ugo vo ra o poklo nu - da na dru gu pre ne se pra vo svo ji ne pokret ne stva ri ili da se obe stra ne oba ve zu ju u ugo vo ru o pro da ji nepo kret no sti).
Apstrakt ni prav ni poslo vi su oni kod kojih osnov oba ve ze nije izra žen tako da nije pozna to da li se oba ve zu je samo jed na stra na ili obe i kakva je sadr ži na te oba ve ze (iz meni ce pro iz i la zi da menič ni dužnik dugu je menič nom pove ri o cu odre đe ni nov ča ni iznos ali nije izra žen osnov te oba ve ze i da li je dru ga stra na u oba ve zi da ispu ni odre đe ne pre sta ci je). Apstrakt ni prav ni poslo vi su puno va žni jer se pret po sta vlja da oba ve za ima osnov iako nije izra žen. Prav ni posao je ništav ako nema osno va ili je osnov nedo pu šten. Osnov je nedo pu šten ako je pro ti van pri nud-nim pro pi si ma, jav nom poret ku ili dobrim obi ča ji ma.
III. SASTOJ CI PRAV NOG POSLA
Vođe ne auto no mi jom volje stra ne su slo bod ne, u gra ni cam pri nud nih pro pi-sa, jav nog poret ka i dobrih obi ča ja, da zaklju če bilo koji prav ni posao sa raz li či tim sastoj ci ma. Sastoj ci sva kog prav nog posla se mogu svr sta ti u bit ne, pri rod ne i spo-red ne.
Bit ni sastoj ci prav nog posla (essen ti a lia nego tii)54 su osnov ni sastoj ci prav-nog posla bez kojih on ne može puno va žno nasta ti (nazi va ju se, sto ga, i nužni sastoj ci). Pra vi lo je da stra ne svo jom voljom ne mogu puno va žno menja ti niti izo-sta vlja ti poje di ne objek tiv no bit ne sastoj ke prav nog posla.
Pri rod ni sastoj ci prav nog posla (natu ra lia nego tii)55 je nebit ni sasto jak prav-nog posla koji mu je svoj stven, tako da ga nije nužno una pred pred vi đa ti.
Spo red ni sastoj ci prav nog posla (acci den ta lia nego tii)56 slu čaj ni sastoj ci prav nog posla koje stra ne pred vi đa ju svo jom voljom (kao što su: uslov, rok, nalog). Za nasta nak prav nog posla prav ni pro pi si ne zah te va ju posto ja nje slu čaj nih sasto ja-ka i oni se nikad ne pod ra zu me va ju. Slu čaj ni sastoj ci prav nog posla su puno va žni ako su mogu ći i dopu šte ni (nisu pro tiv ni pri nud nim pro pi si ma, jav nom poret ku i dobrim obi ča ji ma).54 Lat. essen tia - srž, sušti na i nego ti um - posao, rad nja.55 Lat. natu ra lis - pri ro dan i nego ti um - posao, rad nja.56 Lat. acci dens, entis - ono što je uzgred no ili slu čaj no, ono što nije bit no i nego ti um - posao, rad-
na, prav ni posao.
30 IV. ZASTU PA NJE
1. Pojam i dej stvoPrav ni posao nasta je izja vom volje prav nog subjek ta. Prav ni subjekt neka da
ne može sam pred u ze ti prav ni posao zbog prav nih ili fak tič kih smet nji. Insti tu tom zastu pa nja omo gu ća va se svim lici ma koja prav ni posao ne mogu lič no pred u ze ti, da to uči ne pre ko zastup ni ka.
Poje di ni prav ni poslo vi se ne mogu pred u zi ma ti putem zastup ni ka. Tako, zastup nik ne može sači ni ti testa ment, pod ne ti pred log radi dava nje dozvo le za stu-pa nje u brak lica sta ri jeg od 16 godi na. Oba budu ća supru žni ka ne mogu zaklju či ti brak pre ko zastup ni ka (može samo jedan i to u oprav da nom slu ča ju) itd.
Zastu pa nje je pred u zi ma nje prav nih poslo va u ime i za račun zastu pa nog fi zič kog ili prav nog lica, na osno vu ovla šće nja za zastu pa nje. Lice koje pred u zi ma prav ne poslo ve je zastup nik, a lice u čije ime i za čiji račun se posao pred u zi ma je zastu pa ni (vla sto da vac). Pored zastup ni ka i zastu pa nog u prav nom poslu se poja-vlju je i tre će lice sa kojim zastup nik zasni va prav ni posao u ime i za račun zastu-pa nog.
Zastu pa nje delu je tako da prav ni posao koji pred u ze me zastup nik u ime zastu-pa nog lica i u gra ni ca ma svo jih ovlašćnjja oba ve zu ju nepo sred no zastu pa nog i dru-gu ugo vor nu stra nu.
Zastup nik izja vlju je sop stve nu volju koja, zajed no sa voljom tre ćeg lica, zasni va prav ni posao. Mora posto ja ti name ra zastu pa nog i dru ge ugo vor ne stra ne da se posao pred u zi ma u ime i za račun zastu pa nog.
2. Vrste zastu pa njaOvla šće nje za zastu pa nje se zasni va na: 1. zako nu, 2. opštem aktu prav nog
lica (sta tu tar no zastup ni štvo), 3. aktu nad le žnog orga na ili na 4. izja vi volje zastu-pa nog (puno moć je).
2.1. ZAKON SKI ZASTUP NIK
Zakon ski zastup nik je fi zič ko lice koje je zako nom ovla šće no da pred u zi ma prav ne rad nje u ime i za račun zastu pa nog.
Direkt no na osno vu zako na malo let nu decu zastu pa ju rodi te lji. Zastu pa nje dece u svim prav nim poslo vi ma i nji ho vo pred sta vlja nje pred držav nim orga ni ma je zakon ska dužnost i pra vo rodi te lja. Zastu pa nje dete ta tra je dok ono ne stek ne poslov nu spo sob nost. Rodi te lji, po pra vi lu, ne mogu zastu pa ti dete u prav nim rad nja ma koje su veza ne stro go za lič nost malo let ni ka (npr. pod ne ti pred log za zaklju če nje bra ka pre puno let stva; pri zna ti očin stvo; sagla si ti se s pri zna njem očin stva; sači ni ti testa ment).
31Na osno vu zako na pri vred no dru štvo, po pra vi lu, zastu pa direk tor. Osni vač-kim aktom, odno sno sta tu tom dru štva može se odre di ti da, pored direk to ra, dru štvo zastu pa ju i dru ga lica. Tim akti ma može se ogra ni či ti ovla šće nje zastup ni ka na zaklju či va nje odre đe nih ugo vo ra ili na vrše nje dru gih prav nih rad nji, a može se odre di ti da zastup nik zaklju ču je ugo vo re i vrši dru ge prav ne rad nje samo uz sagla-snost orga na upra vlja nja. Ovla šće nja zastup ni ka dru štva, odno sno ogra ni če nja nje-go vih ovla šće nja i pre sta nak pra va zastu pa nja upi su ju se u Regi star.
2.2. STA TU TAR NO ZASTUP NI ŠTVO
Sta tu tar no zastup ni štvo je ovla šće nje za zastu pa nje koje nasta je na osno vu sta-tu ta odno sno dru gog akta prav nog lica.57 Ovla šće nje sta tu tar nog zastup ni ka može se ogra ni či ti sta tu tom dru štva, i upi sa ti u Regi star, na zaklju či va nje odre đe nih ugo vo ra ili na vrše nje dru gih prav nih rad nji, a može se odre di ti da sta tu tar ni zastup nik zaklju-ču je ugo vo re i vrši dru ge prav ne rad nje samo uz sagla snost orga na upra vlja nja. Sta-tu tar ni zastup nik u odno su na prav no lice koje zastu pa dužan je da se pri dr ža va ovla šće nja odre đe nih sta tu tom i odlu kom nad le žnog orga na prav nog lica.
2.3. ZASTU PA NJE NA OSNO VU AKTA DRŽAV NOG ORGA NA
Sud ili organ upra ve je u nekim prav nim situ a ci ja ma zako nom ovla šćen da stran ci odre di zastu pa ni ka odno sno da posta vi sta ra o ca (na pri mer: pri vre me nog zastu pa ni ka, sta ra o ca malo let ni ku itd.).
2.4. ZASTU PA NJE NA OSNO VU IZJA VE VOLJE ZASTU PA NOG (PUNO MOĆ STVO)
2.4.1. Uop štePuno moć stvo je ugo vor izme đu vla sto dav ca i puno moć ni ka kojim se puno-
moć nik oba ve zu je da uz nakna du ili bes plat no, u ime (i za račun) vla sto dav ca, pred-u zi ma odre đe ne prav ne poslo ve, tako da oni nepo sred no oba ve zu ju vla sto dav ca i dru gu ugo vor nu stra nu. Puno moć nik može biti fi zič ko ili prav no lice.
Ako je za neki ugo vor ili koji dru gi prav ni posao zako nom pro pi sa na for ma ista for ma važi i za puno moć je za zaklju če nje ugo vo ra, odno sno za pred u zi ma nje tog posla. Među tim, ugo vor o puno moć stvu se, i kada nije zako nom pro pi sa na for-ma za prav ni posao, naj če šće zaklju ču je u pisa noj for mi radi toga što se ovom for-mom ispra ve, koju puno moć nik pre da je tre ćem licu, naj po god ni je doka zu je svoj-stvo puno moć ni ka.
Pre ma obi mu ovla šće nja puno moć stvo se deli na opšte (gene ral no), poseb no (spe ci jal no), poslov no puno moć je i puno moć je trgo vač kom put ni ku.57 Vasi lje vić, M., Komen tar Zako na o pred u ze ći ma, Udru že nje prav ni ka u pri vre di SRJ, Beo grad,
1996, stra na 52.
32 Puno moć nik kome je dato opšte puno moć je ovla šćen je pred u zi ma ti širi obim poslo va u ime i za račun vla sto dav ca koji se odno se na redov no poslo va nje, ali bez moguć no sti da pre du zme akte ras po la ga nja (otu đe nja) stva ri iz imo vin ske mase.
Poseb no puno moć je je uže od opšteg i obu hva ta samo tač no odre đe ne prav ne poslo ve odno sno vrstu poslo va koje može pred u zi ma ti puno moć nik u ime i za račun vla sto dav ca, a odno se se na ras po la ga nje imo vin skom masom vla sto dav ca. Tako je za pre u zi ma nje menič nih oba ve za, zaklju če nja ugo vo ra o porav na nju, o izbra nom sudu i za odri ca nje nekog pra va bez nakna de neo p hod no poseb no puno moć je.
Ugo vor koji neko lice zaklju či kao puno moć nik u ime i za račun dru gog, bez nje go vog ovla šće nja, oba ve zu je neo vla šće no zastu pa nog samo ako on ugo vor naknad no odo bri. Vla sto da vac i puno moć nik su ovla šće ni da izri či to ili pre ćut no odre de obim i tra ja nje puno moć ja. Tra ja nje puno moć ja se može veza ti za izvr še nje odre đe nog posla nave de nog u poseb nom puno moć ju ili poslo va koji se odno se na redov no poslo va nje.
Vla sto da vac može jed no stra nom izja vom volje, bez poseb ne for me suzi ti ili opo zva ti puno moć je čak i ako se ugo vo rom odre kao tog pra va.
Ugo vor o puno moć stvu pre sta je i: 1. pre stan kom prav nog lica kao puno moć-ni ka, ako zako nom nije druk či je odre đe no; 2. smr ću puno moć ni ka; 3. smr ću fi zič-kog lica odno sno pre stan kom prav nog lica, kao vla sto dav ca, osim ako se zapo če ti posao ne može pre ki nu ti bez šte te po prav ne sled be ni ke ili ako puno moć je važi i za slu čaj smr ti dava o ca, bilo po nje go voj volji, bilo s obzi rom na pri ro du posla. Ugo-vor o puno moć stvu se gasi i pre stan kom poslov ne spo sob no sti vla sto dav ca koji ne bi puno va žno mogao zaklju či ti ugo vor o puno moć stvu sa puno moć ni kom ili kada, u toku tra ja nja ugo vo ra o puno moć stvu, puno moć nik posta ne poslov no pot pu no nespo so ban.
2.4.2. Poseb ni obli ci volj nog zastu pa nja2.4.2.1. Pro ku raPro ku ra je puno moć je kojim pri vred no dru štvo ovla šću je jed no ili više lica
za zaklju či va nje prav nih poslo va i rad nji u vezi sa delat no šću dru štva. Pro ku ra je naj ši re ovla šće nje za skla pa nje svih prav nih poslo va iz obla sti delat no sti pri vred-nog dru štva, ali ne sadr ži ovla šće nje za zaklju če nje koje se odno si na otu đe nje i opte re će nje nepo kret no sti. Ona se ne može dati za odre đe no vre me niti se ovla šće-nja iz pro ku re mogu ogra ni či ti ili veza ti za odre đe ne uslo ve. Ako je nave de no ovla-šće nje iz pro ku re ogra ni če no to nema dej stvo pre ma tre ćim lici ma.
Zakon ski zastup nik pri vred nog dru štva oba ve sti će Regi star o izda va nju pro-ku re. Pri li kom regi stra ci je pro ku ri sta depo nu je svoj pot pis, sa ozna kom koja ozna-ča va nje go vo svoj stvo.
Uko li ko u pro ku ri nije izri či to naved no da je data za ogra nak, sma tra se da je pro ku ra data za celo pri vred no dru štvo.
33Pro ku ra se može dati jed nom licu ili većem bro ju lica. Ona može biti poje-di nač na ili zajed nič ka. Poje di nač na pro ku ra se daje jed nom licu ili većem bro ju lica. Ako je pro ku ra data većem bro ju lica kao poje di nač na, sva ki pro ku ri sta ima sva zastup nič ka ovla šće nja iz pro ku re. Zajed nič ka pro ku ra može se dati dvo ji ci ili većem bro ju lica zajed no. U tom slu ča ju, prav ni posao je puno va žan samo ako posto ji sagla sna izja va volje svih pro ku ri sta, a izja ve volje tre ćih lica i nji ho ve prav-ne rad nje koje se uči ne pre ma jed nom pro ku ri sti, sma tra se da su uči nje ne pre ma svim pro ku ri sti ma.
Pro ku ra se daje u pisa nom obli ku, nepren si va je i upi su je u Regi star.Pro ku ri sta pot pi su je pri vred no dru štvo svo jim punim ime nom, sa jasnom
nazna kom svog svoj stva koje pro iz i la zi iz pro ku re sa ozna kom “pp”.Pri vred no dru štvo može opo zva ti pro ku ru u sva ko doba. Pri vred no dru štvo se
ne može odre ći moguć no sti da opo zo ve pro ku ru. Ako je pro ku ra opo zva na, pro ku ri-sta može pre ma pri vred nom dru štvu ostva ri va ti pra va koja pro iz la ze iz ugo vo ra na kome je izda va nje pro ku re zasno va no. Zakon ski zastup nik pri vred nog dru štva (po pra vi lu, direk tor) izve šta va regi star o opo zi vu pro ku re.
Pro ku ra ne pre sta je smr ću ili pre stan kom jedi nog čla na ili akci o na ra dru štva koje je dalo pro ku ru.
2.4.2.2. Puno moć nik po zapo sle njuPuno moć nik po zapo sle nju je lice koje se sma tra ovla šće no na pred u zi ma nje
prav nih rad nji, u ime i za račun vla sto dav ca, samom činje ni com što za nje ga fak-tič ki vrši odre đe ne rad ne dužno sti i poslo ve iz kojih, po redov nom toku stva ri, pro-iz i la zi i ovla šće nje za zaklju če nje, a even tu al no, i ispu nje nje odre đe nih ugo vo ra. Tako, pro dav ci u pro dav ni ca ma, lica na poslo vi ma šal ter ske slu žbe u pošti, ban ci i sl. ovla šće na su, samim tim, na zaklju če nje i ispu nje nje tih ugo vo ra. Ovla šće nja puno moć ni ka po zapo sle nju zasni va ju se na izra že noj volji vla sto dav ca i pred sta-vlja spe ci fi čan oblik volj nog ili ugo vor nog zastu pa nja.
2.4.2.3. Ovla šće nje trgo vin skog put ni kaUgo vo rom o puno moć stvu (volj no zastu pa nje) vla sto da vac može ovla sti ti
trgo vin skog put ni ka da ga zastu pa. Trgo vin ski put nik naj če šće pred u zi ma prav-ne poslo ve u ime i za račun vla sto dav ca van nje go vog sedi šta. Ako ovla ša će nja trgo vin skog put ni ka ne pro iz i la ze jasno iz ovla šće nja, odno sno puno moć ja sma-tra se da trgo vin ski put nik nije ovla šćen da zaklju ču je ugo vo re, nego samo da pri ku plja porudž bi ne.
Ali i kada je trgo vin ski put nik ovla šćen da pro da je robu nije ovla šćen da napla ti cenu, kao ni da pro da je na kre dit. Trgo vin ski put nik je ovla šćen da za vla sto dav ca pri ma rekla ma ci je zbog nedo stat ka robe i osta le izja ve u vezi sa izvr še njem ugo vo ra zaklju če nog nje go vim posre do va njem, kao i da u ime vla-sto dav ca pred u zi ma potreb ne mere za oču va nje nje go vih pra va iz tog ugo vo ra.
34 Uko li ko je, u slu ča ju neiz ve sno sti u pogle du sadr ži ne ovla šće nja ili pro tiv no ovla šće nju, trgo vin ski put nik zaklju čio ugo vor on će osta ti na sna zi ako ga vla-sto da vac naknad no odo bri.
2.4.2.4. Poslov no puno moć jePoslov no puno moć je je oblik volj nog zastu pa nja kojim privredno društvo,
dru go prav no lice ili pred u zet nik ovla šću ju puno moć ni ka da pred u zi ma prav ne poslo ve, uobi ča je ne u vrše nju nji ho ve poslov ne delat no sti. Za raz li ku od obič nog puno moć stva koje, po pra vi lu, pre sta je smr ću vla sto dav ca poslov na puno moć ne pre sta je smr ću pred u zet ni ka, ni kad on bude lišen poslov ne spo sob no sti.
Ovla šće nje poslov nog puno moć ni ka se ne upi si u je u Regi star, za raz li ku od pro ku re i kada ovu puno moć daje prav no lice. Odred be o poslov nom puno moć ju se shod no pri me nju ju i na poslov no puno moć je pred u zet ni ka. Obim ovla šće nja poslov-nog puno moć ni ka ogra ni če no je regi stro va nom poslov nom delat no šću privredno društvo, dru gog prav nog lica, odno sno pred u zet ni ka. Ako poslov no puno moć je nije ogra ni če no pret po sta vlja se da ono odgo va ra opštem puno moć ju.
V. FOR MA PRAV NIH POSLO VA
Prav ni posao nasta je izja vlji va njem volje. Unu tra šnja volja ne pro iz vo di prav-na dej stva. U našem pra vu pri hva ćen je prin cip nefor mal no sti ugo vo ra - pra vi lo da se za zasni va nje prav nog posla ne zah te va odre đe na for ma.
Uko li ko je za zaklju če nje nekog prav nog posla zako nom ili ugo vo rom stra na pred vi đe na for ma on je for ma lan. Prav ni poslo vi se naj če šće zaklju ču ju u pisme noj for mi. Neka da pisme na for ma nije dovolj na nego je potreb no uče šće odre đe nog bro ja sve do ka, ove ra od stra ne držav nog orga na i sl.
Pisa na for ma ugo vo ra (pred vi đe na zako nom ili voljom stra na) je ispu nje na ako je sadr ži na prav nog posla izra že na pisa nim reči na - tj. kada je sači nje na ispra-va o prav nom poslu. Prav ni posao je zaklju čen kad ispra vu pot pi šu sva lica koja se njim oba ve zu ju. Jedan broj prav nih poslo va može se puno va žno zaklju či ti samo u pisme noj for mi (i overen u sudu). Tako, ugo vor o pro da ji nepo kret nih stva ri mora biti zaklju čen u pisme noj for mi, pod pret njom ništa vo sti, u pisme noj for mi mora ju biti zaklju če ni i ugo vor o pro da ji sa obroč nim otpla ta ma cene; ugo vor o gra đe nju; ugo vor o licen ci; ugo vor o trgo vin skom zastu pa nju; o alot ma nu; o jem stvu; o kre di tu itd.58
Zah tev zako na da prav ni posao bude zaklju čen u odre đe noj for mi (zakon ska for-ma) važi i za sve doc ni je izme ne ili dopu ne prav nog posla. Puno va žne doc ni je usme ne dopu ne o spo red nim tač ka ma o koji ma u for mal nom prav nom poslu nije ništa reče no uko li ko to nije pro tiv no cilju radi koga je for ma pro pi sa na. Tako đe, puno va žne su i 58 Čl. 543, 630. st. 2, 687, 791, 886, 998 i član 1066. st. 1. ZOO.
35doc ni je usme ne pogod be koji ma se sma nju ju ili olak ša va ju oba ve ze jed ne ili dru ge stra ne, ako je poseb na for ma pro pi sa na samo u inte re su ugo vor nih stra na.
Kada je voljom stra na odre đe na ugo vo re na for ma tada ugo vor ili dru gi prav-ni posao može biti ras ki nut, dopu njen ili na dru gi način izme njen i nefor mal nim spo ra zu mom.
Pisme na for ma prav nog posla se pred vi đa sa ciljem da, prven stve no, zašti ti ugo vor ne stra ne, ali i u jav nom inte re su.
VI. NEVA ŽE ĆI PRAV NI POSLO VI
1. PojamNeva že ći su oni prav ni poslo vi koji ne pro zvo de puno va žnost zbog toga što
im nedo sta je neka od pret po stav ki odre đe nih zako nom. Da bi prav ni posao pro iz-vo dio dej stva potreb no je kumu la tiv no ostva re nje sle de ćih pret po stav ki: poslov na spo sob nost subjek ta; slo bod na, ozbilj na i sagla sna izja va volje; moguć, dopu šten i odre đen odno sno odre div pred met oba ve ze; dopu šten osnov i zako nom ili voljom stra na pred vi đe na for ma prav nog posla (kao uslov nje go ve puno va žno sti).
Neva že ći pravni poslovi su: ništa vi i rušlji vi.
2. Ništa vi prav ni poslo viNišta vi prav ni poslo vi povre đu ju opšte inte re se. Oni ne pro iz vo de puno va žna
prav na dej stva. Ništa vi su: prav ni poslo vi pro tiv ni pri nud nim pro pi si ma, jav nom poret ku ili dobrim obi ča ji ma (član 103. st. 1. ZOO). Pri nud ni (kogent ni) pro pi si naj če šće su sadr ža ni u zako nu ali mogu biti odre đe ni i pod za kon skim aktom (ured-ba, nared ba, reše nje itd.). Ovi pro pi si sadr že nor mu koja zabra nju je odre đe no pona-ša nje. Pri nud ni pro pi si mogu biti sadr ža ni u pro pi si ma gra đan skog, trgo vin skog, kri vič nog ili uprav nog pra va. Kao gra đan sko prav na posle di ca krše nja pro pi sa ne zabra ne pona ša nja može biti pro pi sa na samo ništa vost prav nog posla isto vre me no i ništa vost i kazna ili samo kazna.
Ništa vi su prav ni poslo vi koji ma nedo sta je for ma koja je bitan uslov nji ho ve puno va žno sti (prav ni posao koji nije zaklju čen u pro pi sa noj for mi ili nije zaklju čen u ugo vo re noj for mi) itd.
Jav ni pore dak je sistem pro pi sa koji obu hva ta ju osnov ne prin ci pe o ure đe nju zemlje koje su stra ne u gra đan sko prav nom odno su dužne pošto va ti. Pored pri nud nih pro pi sa jav ni pore dak obu hva ta i odgo va ra ju ća moral na pra vi la pona ša nja usta no vlje-na s ciljem zašti te jav nih inte re sa i one mo gu ća va nja neo vla šće ne upo tre be sile.
Dobri obi ča ji su nepi sa na ili pisa na (trgo vin ske uzan se) pra vi la pona ša nja koja su nasta la dugo traj nim pona vlja njem istih pona ša nja. Samo povre da dobrih obi ča ja ima za posle di cu ništa vost prav nog posla a ne i povre da loših (zlih) obi ča ja.
36 Prav ni posao zaklju čen pro tiv no pri nud nim pro pi si ma, jav nom poret ku i dobrim obi ča ji ma je ništav (apso lut na ništa vost) u celo sti ili deli mič no. Uko li ko je zaklju če nje prav nog posla zabra nje no samo jed noj stra ni, on će osta ti na sna zi ako u zako nu nije što dru go pred vi đe no za odre đe ni slu čaj, a stra na koja je povre di la zakon sku zabra nu sno si će odgo va ra ju će posle di ce (član 103. st. 2. ZOO).
3. Poje di ni ništa vi prav ni poslo vi3.1. ZABRA NJE NI PRAV NI POSLO VI
Krše nje zabra na pro pi sa nih naj če šće zako nom ima za posle di cu ništa vost prav nog posla. Ništa vi su, na pri mer, ugo vo ri: o nasle đi va nju, o budu ćem nasled-stvu ili lega tu, o sadr ži ni testa men ta. Poro dič ni zakon je pro pi sao da je ništav brak ako su ga sklo pi la dva lica istog pola, ako izja ve volje supru žni ka nisu bile potvrd ne ili ako brak nije sklo pljen pred mati ča rem; ako brak nije sklo pljen radi ostva ri va nja zajed ni ce živo ta supru žni ka; ako je sklo pljen za vre me tra ja nja rani jeg bra ka jed nog supru žni ka; ako ga je sklo pi lo lice nespo sob no za rasu đi va nje, ako su ga sklo pi li među sob no krv ni, adop tiv ni ili tazbin ski srod ni ci izme đu kojih nije dozvo lje no skla-pa nje bra ka i ako su ga među sob no sklo pi li sta ra telj i šti će nik.
3.2. FIK TIV NI PRAV NI POSLO VI
Fik tiv ni prav ni posao59 je onaj koji se pred sta vlja tre ći ma, a u stvar no sti nije zasno van jer ga stra ne ne žele (sve sna nepo du dar nost izme đu izja vlje ne volje i pra ve volje ugo vor nih stra na). Fik tiv ni prav ni posao je ništav neza vi sno od moti va koji je pokre nuo stra ne da o nje mu postig nu sagla snost (brak nije sklo pljen radi ostva ri va nja zajed ni ce živo ta supru žni ka, niti je ona kasni je uspo sta vlje na već su zaklju če njem bra ka supru žni ci žele li da pri kri ju neki dru gi prav ni posao, pro da vac fi k tiv no kup cu pro da je neku stvar da bi mu jav no pred u ze će izda lo u zakup stan koga bi kasni je otku pio itd.). Fik tiv ni prav ni posao se raz li ku je od simu lo va nog prav nog posla. Simu lo van prav ni posao se, tako đe, zasni va pri vid no ali pri kri va neki dru gi posao (disi mu lo va ni). Prvi, pri vid ni (simu lo va ni posao) je ništav, a dru-gi, disi mu lo va ni je puno va žan ako su ispu nje ne pret po stav ke za nje go vu puno va-žnost (stra ne pri vid no zaklju če ugo vor o pro da ji, a u stvar no sti su zaklju či le ugo vor o poklo nu sa ciljem da izbeg nu pla ća nje većeg pore za na pro met nepo kret no sti pred vi đe nog za ugo vor o pro da ji). U prav noj lite ra tu ri se isti če da u oba slu ča ja posto ji simu lo va ni prav ni posao (ugo vor) - simu la ci ja. Simu la ci ja je apso lut na ako je zaklju čen pri vid ni prav ni posao radi zao bi la že nja pro pi sa, pre va re tre ćih lica ili zbog kakvog dru gog cilja, a rela tiv na ako se pri vid nim prav nim poslom pri kri va neki dru gi prav ni posao.
59 Lat. fi c tus, part. od fi n go - izmi šljen, lažan, pre tvo ran.
373.3. ZELE NA ŠKI PRAV NI POSAO (UGO VOR)
Zele na ški prav ni posao (ugo vor) u kome jed na stra na, kori ste ći se sta njem nužde ili teškim mate ri jal nim sta njem dru gog, nje go vim nedo vo ljim isku stvom, lako mi sle no šću ili zavi sno šću, ugo vo ri za sebe ili za nekog tre ćeg korist koja je u oči gled noj nesra zme ri sa onim što je on dru goj stra ni dao ili uči nio, ili se oba ve zao dati ili uči ni ti (st. 1. čl. 141. ZOO).
Zele na ški prav ni posao (ugo vor) sli čan je pre ko mer nom ošte će nju. Oba se pri mje nju ju na dvo stra no teret ne ugo vo re sa ciljem zašti te jed na ke vred no sti dava-nja, a pre po zna ju se prven stve no po oči gled noj nesra zme ri uza jam nih dava nja. Za posto ja nje pre ko mer nog ošte će nja neo p hod no je da je, u odre đe nim ugo vo ri-ma, ošte će na stra na u zablu di ili da je pre va re na. Kod zele na ških ugo vo ra, pored oči gled ne nesra zme re uza jam nih dava nja (objek tiv ni ele ment) u sva kom slu ča ju nužna je name ra jed ne ugo vor ne stra ne (subjek tiv ni ele me nat) koja se rea li zu je u isko ri šća va nju odre đe nih okol no sti koje su se ste kle kod dru ge ugo vor ne stra ne. Zbog pre ko mer nog ošte će nja ugo vor je rušljiv za vre me od jed ne godi ne od nje go-vog zaklju če nja dok je zele na ški ugo vor pro tiv za ko nit i ništav, te se na nje ga shod-no pri me nju ju odred be ZOO koje regu li šu ništa vost.
Ugo vor je zele na ški kada: 1. ugo vor ne stra ne zaklju če dvo stra no oba ve zni ugo vor, 2. posto ji oči gled na nesra zme ra uza jam nih pre sta ci ja i 3. oči gled na nesra-zme ra je pro u zro ko va na name rom i rad nja ma nesa ve sne ugo vor ne stra ne (zele na-ša). Nedo pu šte ne rad nje zele na ša sasto je se u kori šće nju sta nja nužde ili teškog mate ri jal nog sta nja i nedo volj nog isku stva ili lako mi sle no sti ili zavi sno sti dru ge ugo vor ne stra ne koje za posle di cu ima ju ugo va ra nje za zele na ša ili nekog tre ćeg oči gled ne nesra zmer ne kori sti.
Ošte će na ugo vor ne stra na može od suda zah te va ti u roku od 5 godi na od zaklju če nja ugo vo ra sma nje nje oba ve ze na pra vi čan iznos (koji će biti u sra zme ri sa pre sta ci jom dru ge ugo vor ne stra ne). Sud će zah te vu udo vo lji ti ako je to mogu će i u tom slu ča ju ugo vor s odgo va ra ju ćim izme na ma osta je na sna zi (st. 4. i 5. čl. 141. ZOO). Zele na ški ugo vor je apso lut no ništav tako da se ni nakon iste ka roka od 5 godi na ne može kon va li di ra ti, pošto se pra vo na isti ca nje ništa vo sti ne gasi.
3.4. NEMO GUĆ NOST ISPU NJE NJA PRAV NOG POSLA
Nemo guć nost ispu nje nja je neis pu nje nje prav nog posla od stra ne dužni ka zbog posto ja nja odre đe nih, rele vant nih okol no sti. Nemo guć nost ispu nje nja uti če na sud bi nu prav nog posla od nje go vog nastan ka, za vre me dok tra je sve dok ne pre-sta ne. Prav ni posao može puno va žno nasta ti ako ima, pored osta log, i moguć pred-met. Ako je pred met oba ve ze nemo guć prav ni posao je ništav (član 47. ZOO).
Uko li ko prav ni posao niko ne može izvr ši ti posto ji objek tiv na nemo guć nost, a kada je ne mno že ispu ni ti jed na stra na, ali može neko dru go lice, nemo guć nost je subjek tiv na. Nemo guć nost rele vant na pri li kom nastan ka prav nog posla nazi va
38 se ini ci jal nom, počet nom nemo guć no šću. Kada je nemo guć nost nastu pi la nakon zasni va nja prav nog posla nazi va se naknad na nemo guć nost. Nemo guć nost može biti pot pu na i deli mič na. Dužnik odgo va ra i za deli mič nu ili pot pu nu nemo guć nost ispu nje nja (koja je nasta la nakon zasni va nja oba ve ze) i ako tu nemo guć nost nije skri vio, ako je nastu pi la posle nje go vog dola ska u doc nju, za koju odgo va ra (član 262. stav 4. ZOO).
3.5. KRŠE NJE PRO PI SA NE ILI UGO VO RE NE FOR ME
Pra vi lo je da se volja za nasta nak prav nog posla može izja vi ti reči ma, uobi ča-je nim zna ci ma ili dru gim pona ša njem - nače lo kon sen su a li zma i da pre du i zi ma nje prav nog posla ne pod le že nika kvoj for mi, osim ako je zako nom druk či je odre đe no. U odre đe nim slu ča je vi ma zakon pro pi su je for mu (zakon ska for ma) koja je bitan uslov puno va žno sti prav nog posla - for ma ad solem ni ta tem. Ugo vor ne stra ne se mogu spo ra zu me ti da poseb na for ma bude uslov puno va žno sti nji ho vog ugo vo ra (ugo vo re na for ma).
Prav ni posao koji nije pred u zet u zako nom pro pi sa noj for mi je ništav, uko li-ko iz cilja pro pi sa kojim je odre đe na for ma ne pro iz i la zi što dru go. Tako đe, ništav je i ugo vor koji nije zaklju čen u ugo vo re noj for mi, ako su stra ne puno va žnost ugo-vo ra uslo vi le poseb nom for mom.
3.6. PRAV NI POSLO VI LICA KOJA SU POT PU NO POSLOV NO NESPO SOB NA
Dete koje nije navr ši lo 14. godi na živo ta (mla đi malo let nik) je pot pu no poslov no nespo sob no. Ono ipak može pred u zi ma ti prav ne poslo ve koji ma pri ba-vlja isklju či vo pra va, prav ne poslo ve koji ma ne sti če ni pra va ni oba ve ze i prav ne poslo ve malog zna ča ja (član 64. stav 1. PZ). Prav ni poslo vi mla đeg malo let ni ka izvan ovog, dozvo lje nog kru ga prav nih poslo va, su ništa vi.
Pot pu no su poslov no nespo sob na i puno let na lica koja su pot pu no liše na poslov-ne sop sob no sti. Nai me, nji ho va poslov na spo sob nost jed na ka je poslov noj spo sob no-sti mla đeg malo let ni ka (član 146. ZOO). Shod no tome, prav ni poslo vi lica pot pu no liše nog poslov ne spo sob no sti, izvan poslo va koji ma ono pri ba vlja isklju či vo pra va, koji ma ne sti če ni pra va ni oba ve ze ili koji su malog zna ča ja, su ništa vi.
3.7. PRAV NI POSLO VI NEPRO FIT NOG PRAV NOG LICA
Pra vi lo je da prav no lice u prav nom pro me tu može pred u zi ma ti prav ne poslo-ve u okvi ru svo je prav ne spo sob no sti. Prav ni posao nepro fi t nog prav nog lica, pred-u zet izvan tog okvi ra, je ništav. Save sna stra na, u tom slu ča ju, može zah te va ti nakna du šte te koju je pre tr pe la usled zaklju če nja ugo vo ra koji je ništav.
Suprot no ovom reše nju prav ni poslo vi pro fi t nog prav nog lica - zastup ni ka pri vred nog dru štva, izvan delat no sti dru štva nave de nih u osni vač kom aktu, puno-va žni su i oba ve zu ju dru štvo. Ove oba ve ze dru štvo se može oslo bo di ti ako doka že
39da je tre će lice zna lo ili je pre ma okol no stim slu ča ja moglo zna ti da su ti poslo vi izvan te delat no sti.
4. Rušlji vi prav ni poslo viRušlji vi su oni prav ni poslo vi čijim zaklju če njem su povre đe ni poje di nač ni
inte re si te pro iz vo de prav no dej stvo, ali mogu biti poni šte ni u odre đe nom roku na zah tev stra ne u čijem je inte re su usta no vlje na ništa vost. Rušljiv (rela tiv no ništav) je prav ni posao: 1) koga je zaklju či la ogra ni če no poslov no spo sob na stra na, 2) kad je pri nje go vom zaklju če nju bilo mana u pogle du volje stra na, 3) kao i kad je to zako nom ili dru gim pro pi som odre đe no. Za raz li ku od ništa vih prav nih poslo va koji se poni šta va ju ex tunc (od momen ta nji ho vog nastan ka) spo ra zu mom stra na može se odre di ti da poni šte nje rušlji vog prav nog posla delu je ex nunc.
Rušlji vost može isti ca ti samo zain te re so va na stra na. Odlu ka suda kojom se izri če poni šte nje rušlji vog prav nog posla ima kon sti tu tiv no dej stvo za raz li ku od odlu ke suda o ništvo sti prav nog posla koja ima dekla ra tiv no dej stvo. Zah tev za poni šte nje rušlji vog prav nog posla može se podi ći samo u roku od jed ne godi ne dana od sazna nja za raz log rušlji vo sti, odno sno od pre stan ka pri nu de. To pra vo u sva kom slu ča ju pre sta je iste kom roka od tri godi ne od dana zaklju če nja prav nog posla. Ako u tom roku nije zah te va no poni šte nje prav ni posao je puno va žan od tre-nut ka kada je zaklju čen. Poni šte nje prav nog posla može zah te va ti stra na u čijem je inte re su rušlji vost usta no vlje na - npr. stra na koja je prav ni posao zaklju či la pod pri nu dom ili u zablu di.
Ako je što bilo ispu nje no, u rušlji vom prav nom poslu, izvr ši će se vra ća nje, a ako to nije mogu će, ili ako se pri ro da onog što je ispu nje no pro ti vi vra ća nju, daće se odgo va ra ju ća nakna da u nov cu pre ma cena ma u vre me vra ća nja, odno sno dono-še nja sud ske odlu ke.
Kada je rušljiv prav ni posao zaklju čen od stra ne ogra ni če no poslov no spo sob-nog lica nje gov sau go va rač, u slu ča ju poni šte nja rušlji vog posla, može zah te va ti vra ća nje samo onog dela ispu nje nja koji se nala zi u imo vi ni ogra ni če no poslov no spo sob nog lica, ili je upo tre bljen u nje go vu korist, kao i onog što je namer no uni-šte no ili otu đe no.
Kada je prav ni posao zaklju čen pod uti ca jem pret nje, odno sno pri nu de pri nu đe-ni ima pra vo na nakna du šte te od lica koje je pret nju odno sno pri nu du upo tre bi lo.
Prav ni poslo vi su naj če šće rušlji vi zbog mana volje: zablu de, pre va re, pri nu-de ili pre ko mer nog ošte će nja. Prav ni posao većeg zna ča ja je, osim toga, rušljiv kad ga je zaklju či la stra na ogra ni če no poslov no spo sob na.
4.1. ZABLU DA
Zablu da je netač no sazna nje i pred sta va o nekoj činje ni ci rele vant noj za puno-va žnost imo vin skog odno sa. Zablu du mogu pro u zro ko va ti razne okol no sti kao što su:
40 neo bra zo va nost, nepo zna va nje sta nja stva ri u pro me tu, neo d lo žna potre ba za sti ca njem neke stva ri, navi ke, uko re nje ni obi čaj i moral na shva ta nja odre đe ne sre di ne.
Zablu da nasta je u sve sti lica koje samo stal no for mi ra netač nu pred sta vu. Ali, ako jed na stra na iza zi va kod dru ge stra ne zablu du ili je odr ža va u zablu di u name ri da je time nave de na zasni va nje obli ga ci o nog odno sa, posto ji pre va ra. Posle di ce pre va re su teže jer pre va re na stra na može zah te va ti poni šte nje ugo vo ra, odno sno dru gog prav nog posla i kada zablu da, kva li fi ko va na kao pre va ra, nije bit na.
Zablu da je bit na ako se odno si na bit na svoj stva pred me ta, na lice sa kojim se zaklju ču je ugo vor ako se zaklju ču je s obzi rom na to lice, kao i na okol no sti koje se po obi ča ji ma u pro me tu ili po name ri stra na sma tra ju odluč nim, a stra na koja je u zablu di ne bi ina če zaklju či la ugo vor takve sadr ži ne.
Stra na koja je bila u bit noj zablu di može zbog toga zah te va ti poni šte nje ugo-vo ra, odno sno dru gog prav nog posla, izu zev ako pri zaklju če nju ugo vo ra nije postu-pi la s pažnjom koja se u pro me tu zah te va. Ona je ovla šće na da zah te va poni šte nje prav nog posla u subjek tiv nom roku od jed ne godi ne od sazna nja za raz log rušlji vo-sti, a u objek tiv nom roku od 3 godi ne od zaklju če nja ugo vo ra.
4.2. PRE VA RA
Pre va ra je namer no iza zva na ili odr ža va na zablu da kod jed ne stra ne da bi izja vi la odre đe nu volju (za nasta nak, izme nu ili pre sta nak nekog prav nog posla). Pre va ra, po pra vi lu, poti če od jed ne stra ne u ugo vo ru bilo da je ona namer no iza-zva la zablu du ili je odr ža va u zablu di. Pre va ru može uči ni ti i tre će lice iza zi va njem zablu de ili odr ža va njem u zablu di obe ili samo jed ne stra ne da bi ih naveo na zaklju-če nje ugo vo ra.
Pra vo zah te va ti poni šte nje rušlji vog ugo vo ra pre sta je iste kom roka od jed ne godi ne od sazna nja za raz log rušlji vo sti, a to pra vo u sva kom slu ča ju pre sta je iste-kom roka od tri godi ne od dana zaklju če nja ugo vo ra.
4.3. PRI NU DA
Pri nu da je zabra nje na (pro tiv prav na) sila koja se jed noj stra ni sta vlja u izgled ili se na njoj nepo sred no pri me nju je da bi izja vi la odre đe nu volju. Pri nu da može ima ti dva obli ka: pret nju i fi zič ku pri nu du.
Fizič ka pri nu da (vis abso lu ta) je pro tiv prav na fi zič ka sila kojom se jed no lice pri si lja va da izja vi odre đe nu volju za nasta nak, izme nu ili pre sta nak nekog prav nog posla. Ona se, kao ozbilj no i pro tiv prav no zlo, pred u zi ma na samoj lič no sti stra ne, da bi pod tim uti ca jem izja vi la odre đe nu volju.
Dru gi vid pri nu de se ispo lja va u pret nji (psi hič ka, moral na pri nu da - vis com-pul si va). Za raz li ku od fi zič ke sile koja se rea li zu je na lič no sti ugo vor ne stra ne u vre me dava nja izja ve, pret nja je zlo koje se sta vlja u izgled (ostva ru je se iza zi va-njem oprav da nog stra ha). Psi hič ka pret nja posto ji ako je stra na u obli ga ci o nom
41odno su ili neko tre ći nedo pu šte nom pret njom iza zvao oprav da ni strah kod dru ge stra ne koji je odlu ču ju će uti cao na volju (da se npr. zaklju či ugo vor). Strah je oprav-dan ako se iz okol no sti vidi da je ozbilj nom opa sno šću ugro žen život, telo ili dru go zna čaj no dobro ugo vor ne stra ne ili tre ćeg lica.
Poni šte nje ugo vo ra zaklju če nog usled pri nu de može zah te va ti ugo vor na stra-na u čijem je inte re su rušlji vost usta no vlje na. Pra vo zah te va ti poni šte nje rušlji vog ugo vo ra pre sta je iste kom roka od jed ne godi ne od sazna nja za raz log rušlji vo sti (subjek tiv ni rok), odno sno od pre stan ka pri nu de, a u sva kom slu ča ju pre sta je iste-kom roka od tri godi ne od dana zaklju če nja ugo vo ra (objektivni rok).
Ode ljak četvr ti STI CA NJE IMO VIN SKIH PRA VA
Sti ca nje imo vin skih pra va je pre la zak subjek tiv nog imo vin skog pra va u imo-vi nu subjek ta pra va (ima o ni ka). Posto ji više pode la osno va sti ca nja imo vin skog pra va. U savre me noj prav noj lite ra tu ri ras pro stra nje na je pode la svih osno va sti ca-nja imo vin skih pra va na deri va tiv ne i ori gi nar ne.60
1. Deri va tiv no (izve de no) sti ca njeAko sti ca lac subjek tiv no imo vin sko pra vo izvo di iz pra va pret hod ni ka (u
istom ili manjem obi mu) posto ji deri va tiv no sti ca nje. Pre no si lac ne može na sti ca-o ca pre ne ti više pra va od onog kojeg ima. Nije puno va žan, sto ga, ugo vor kojim jed no lice (koje nije vla snik stva ri) dru go me pokla nja knji gu na kojoj nema pra vo svo ji ne (knji gu je npr. dobio na poslu gu od Narod ne bibli o te ke).
Pre no si lac je lice koje pre no si neko subjek tiv no pra vo - prav ni pret hod nik ili auc tor, a sti ca lac tog pra va ozna ča va se kao prav ni sled be nik ili suc ces sor.
1.1. TRAN SLA TI VAN PRE NOS (SUK CE SI JA)
Pret hod nik može na sti ca o ca pre ne ti pra vo u celi ni koje ima (npr. ugo-vo rom o pro da ji pre neo mu pra vo svo ji ne na odre đe noj kata star skoj par ce li, 60 Izraz “deri va ti van” poti če od novo la tin ske reči “deri va tus” - koji se iz čega izvo di, nasta le od
latin ske reči deri va re - odvo ji ti, izdvo ji ti; a “ori gi na ran” od latin ske reči ori go, inis - posta nak, rođe nje, pore klo - Čolić, J., Reč nik latin sko srp sko - hrvat ski, reprint izda nja iz 1936, Beo grad, 1991, str. 138. i 343 i Romac, A., Rječ nik rim skog pra va, Infor ma tor, Zagreb, str. 154. i 386.
42 zajed no sa pri pa ci ma). U tom slu ča ju posto ji tran sla ti van pre nos subjek tiv nih pra va. Tran sla ti van pre nos se ozna ča va i kao suk ce si ja. Suk ce si ja može biti sin gu lar na i uni ver zal na. U sin gu lar noj suk ce si ji pret hod nik na prav nog sled-be ni ka pre no si jed no ili više tač no odre đe nih (indi vi du al nih) pra va (i oba ve-za), ali tako da sled be nik ne sti če sva pra va (i oba ve ze) pret hod ni ka - pret hod-nik poklo ni sti ca o cu jed nu ovcu ili mu pro da auto mo bil.
Uni ve zal na suk ce si ja pred sta vlja pre la zak svih pra va i oba ve za sa pret hod ni-ka na sled be ni ka na osno vu jed nog akta. Sled be nik posta je ima lac imo vin sko prav-ne celi ne u kojoj pra va i oba ve ze nisu indi vi du al no odre đe ni nego na opšti način. Uni ver zal ni suk ce sor je nasled nik koji sam nasle đu je zao stav šti nu u celini ili njen ide al ni deo ali tako da ula zi u sva pra va i oba ve ze koja su osta vi o cu pri pa da la u tre nut ku nje go ve smr ti. Suprot no tome, sin gu lar ni suk ce sor je lega tar kome je zave šta lac osta vio jed no ili više stva ri ili pra va.
1.2. KON STI TU TI VAN PRE NOS
Ako prav ni pret hod nik na prav nog sled be ni ka ne pre no si svo je pra vo u celi ni nego deli mič no, odno sno u užem obi mu nasta je kon sti tu ti van pre nos (npr. prav ni pret hod nik ugo vo rom u korist sti ca o ca kon sti tu i še pra vo slu žbe no-sti na zemlji šnoj par ce li koja osta je i dalje u nje go voj svo ji ni). U ovoj situ a ci ji sled be nik je isto vre me no i sin gu lar ni suk ce sor koji samo deli mič no ula zi u pra va pret hod ni ka.
2. Ori gi nar no sti ca njeOri gi nar no sti ca nje posto ji ako prav ni sled be nik svo je pra vo ne izvo di iz
pra va pret hod ni ka nego iz činje ni ca odre đe nih zako nom.61 Tako, lice kome je, na osno vu ugo vo ra o pro da ji, pre da ta pokret na stvar od stra ne pro dav ca koji nije bio vla snik ne može posta ti vla snik na osno vu tog ugo vo ra. Ali, ako je zako ni ti i save-sni drža lac stva ri, sti če pra vo svo ji ne na tu stvar odr ža jem pro te kom tri godi ne. U ovom slu ča ju sti ca lac posta je vla snik na osno vu činje ni ca odre đe nih zako nom (odr ža ja i kva li te ta drža vi ne).
61 Pot pu ni je Babić, I., Otkup sta na - ori gi nar ni ili deri va tiv ni način sti ca nja svo ji ne, Zbor nik sa nauč nog sku pa “Prav ni odno si u stam be noj obla sti”, Niš, 1994. godi ne, str. 164.
43Ode ljak peti VRSTE IMO VIN SKIH PRA VA
Broj na subjek tiv na imo vin ska pra va teo ri ja kla si fi ku je na raz li či te nači ne. Naj va žni ja pode la imo vin skih pra va je na apso lut na i rela tiv na. Ona je izvr še na s obzi rom na dej stvo subjek tiv nog pra va i nji hov obje kat. Zavisno od toga da li se subjektivna prava mogu tačno iskazati u novčanoj protivuvrednosti, ona mogu biti imovinska ili neimovinska.
1. Apso lut na pra va - stvar na, inte lek tu al na i lič naApso lut na su ona pra va čiji ima lac (titu lar) ima nepo sred nu prav nu vlast
nad dobri ma koja su pred met tog pra va. Iz obog obe lež ja pro iz i la ze i dru ga: apso-lut na pra va delu ju pre ma svim tre ćim lici ma (erga omnes); tre ća lica (koja nisu una pred odre đe na) nisu ovla šće na da bez dozvo le titu la ra kori ste dobro, u suprot-nom se sma tra da je povre đe no apso lut no pra vo i nasta je zah tev za sud sku zašti tu; apso lut na pra va nisu pod lo žna zasta re lo sti; itd.
Stvar na pra va za svoj obje kat ima ju stva ri. Ima lac stvar nog pra va ima prav-nu vlast na stva ri. Naj zna čaj ni je stvar no pra vo je pra vo svo ji ne. Pra vo svo ji ne sadr ži naj vi ši ste pen drža nja, kori šće nja i ras po la ga nja stva ri, u gra ni ca ma zako na. Stvar na pra va su: slu žbe nost, zalo ga, pra vo gra đe nja, a po shva ta nju nekih prav nih pisa ca - zakup i poslu ga.62
Inte lek tu al na pra va su ona koja čiji je pred met tvo re vi na ljud skog uma. Ona obu hva ta ju: autor sko pra vo, pra vo indu strij ske svo ji ne (pro na la zač ko pra vo: patent, teh nič ko una pre đe nje, know-how i pra vo zna ko va raz li ko va nja: uzor ke i mode le, rob ne i uslu žne žigo ve i geo graf ske ozna ke pore kla pro iz vo da).
Bit no obe lež je inte lek tu al nih pra va, kao i osta lih apso lut nih pra va, je da delu-ju pre ma svi ma (erga omnes).
Lič na pra va su subjek tiv na pra va neo dvo ji va od lič no sti nje go vog ima o ca (pra vo na život, fi zič ki i psi hič ki inte gri tet, slo bo du, čast, ugled, ime lik, glas, pri-vat nost, dosto jan stvo). U prav noj knji žev no sti se, oprav da no, tvr di da bi naj a de-kvat ni ji bio naziv pra va na lič nim dobri ma, jer su objek ti ovih pra va lič na dobra koja pri pa da ju i ono me ko nije lič nost (zače to a nero đe no dete), a nji ho vi titu la ri su, osim fi zič kih i prav na lica iako nisu lič no sti.63
Nepri ko sno ve nost živo ta, nepo vre di vost fi zič kog i psi hič kog inte gri te ta čove ka, nje go ve pri vat no sti, dosto jan stva i, uop šte, lič nih pra va, jem či Ustav RS (čl. 14 - 20).
62 Stan ko vić, O. i Orlić, M., Stvar no pra vo, NIU Slu žbe ni list SFRJ, Beo grad, 1993, str. 3.63 Stan ko vić, O. i Vodi ne lić, V., op. cit, str. 123.
44 Titu la ri lič nih pra va su, uglav nom, fi zič ka lica ali i prav na lica (npr. poslov ni ugled, fi r ma pred u ze ća itd).
Ako je lič no dobro ugro že no ili povre đe no titu lar ga može zašti ti ti pod no še-njem tužbe (zah te va).
Pred met izla ga nja ovog udž be ni ka, shod no nastav nom pla nu, nisu lič na pra-va. Ona su pred met izu ča va nja Gra đan skog pra va.
2. Rela tiv na (obli ga ci o na) pra vaRela tiv na pra va nasta ju i delu ju izme đu tač no odre đe nih lica (inter par tes,
za raz li ku od apso lut nih koja delu ju erga omnes). Ovla šće nja i oba ve ze tih lica su una pred odre đe ne. Ako ovla šće nja i oba ve ze nisu odre đe ne ili odre di ve, prav ni posao je ništav.64 Titu lar rela tiv nog (obli ga ci o nog pra va) je od dužni ka ovla šćen zah te va ti odre đe no dava nje, činje nje, neči nje nje ili trplje nje, ali nema nepo sred nu prav nu vlast na stva ri ili dru gom dobru kao kod apso lut nih pra va.
U obli ga ci o nom odno su ono što je ovla šće nje za jed nu stra nu to je oba ve za za dru gu, tako da izme đu ovla šće nja i oba ve ze posto ji odnos kore la ci je, što nije oso bi na apso lut nih pra va. Kada dužnik te oba ve ze izvr ši obli ga ci ja (rela tiv no) pra-vo pre sta je.
Za raz li ku od stvar nih pra va obli ga ci o na pra va zasta re va ju - tj. pro te kom vre-me na pre sta je zah tev za pri nud no ostva re nje obli ga ci o nog pra va.
Apso lut na pra va su, uglav nom, ure đe na impe ra tiv nim pro pi si ma koji odre-đu ju nji hov naziv i sadr ži nu (nume rus cla u sus) tako da ih stra ne ne mogu menja ti svo jom voljom. U obli ga ci o nom pra vu važi suprot no pra vi lo - da su stra ne u obli ga-ci o nom odno su slo bod ne, u gra ni ca ma pri nud nih pro pi sa, jav nog poret ka i dobrih obli ča ja, da svo je odno se ure de po svo joj volji.
3. Imo vin ska i nei mo vin ska pra vaImo vin ska su ona pra va čiji su pred me ti iska za ni u nov ča nom izno su, ili se
mogu izra zi ti u nov ča noj pro tiv vred no sti. Imo vin sko je, pre ma tome, pra vo zaj mo-dav ca da zah te va od zaj mo prim ca vra ća nje odre đe nog izno sa nov ca ili pro dav ca da od kup ca zah te va ispla tu pro daj ne cene, odno sno kup ca da zah te va od pro dav ca pre da ju stva ri odno sno pre no še nje pro da tog pra va.
Nei mo vin ska pra va nisu iska za na u nov ča nom izno su i ne mogu se (tač no) izra zi ti u nov ča noj pro ti vred no sti. Lič na pra va (pra va lič no sti) su nei mo vin ska pra-va jer za pred met ima ju lič na dobra kao što je pra vo na život, čast, ugled, zdra vlje, tele sni inte gri tet, slo bo du, lik, glas itd. Ali, ako su ta pra va povre đe na može nasta ti imo vin ska i nei mo vin ska šte ta. Za ovu šte tu, koja se ne može pre ci zno izra zi ti u nov cu, sud će dosu di ti pra vič nu nov ča nu nakna du.64 Čl. 46. i 47. u vezi sa čla nom 25. stav 3. ZOO.
Gla va dru ga STVAR NO PRA VO
Ode ljak prvi UVOD
I. POJAM I NAČE LA STVAR NOG PRA VA
1. Objek tiv no stvar no pra vo i subjek tiv no stvar no pra voObjek tiv no stvar no pra vo je skup prav nih nor mi gra đan skog pra va (izra že-
nih u zako nu ili dru gom opštem aktu) koje regu li šu odno se izme đu lju di, povo-dom stva ri - subjek tiv na stvar na pra va, sa ciljem da se odre di kome ta pra va pri pa da ju. Stvar no pra vo u objek tiv nom smi slu je deo imo vin skog (i gra đan skog) pra va na koje se pri me nju ju opšta nače la ove poro di ce pra va. Nor me objek tiv-nog pra va odre đu ju opšte pret po stav ke pod koji ma prav ni subjek ti sti ču ili gube subjek tiv no pra vo na nekoj stva ri.65
Kao deo imo vin skog (gra đan skog) pra va, nau ka Stva nog pra va uslo vlje na je posto ja njem gra ne stvar nog pra va (objek tiv no stvar no pra vo).
Subjek tiv no stvar no pra vo je imo vin sko (gra đan sko) pra vo koje svog ima o ca ovla šću je na nepo sred nu prav nu vlast na odre đe nim stva ri ma. Pred met subjek tiv-nog stvar nog pra va je stvar nepo sred no.
2. Nače la regu li sa nja stvar nog pra vaStvar na pra va se odli ku ju i samo svoj nim nače li ma koja ih izdva ja ju od osta-
lih imo vin sko prav nih (gra đan sko prav nih) odno sa. To su: nače lo pri vat no prav ne vla sti na stva ri, nače lo ogra ni če no sti bro ja stvar nih pra va, nače lo spe ci jal no sti (odre đe no sti) stvar nih pra va i nače lo publi ci te ta.
1) Nače lo pri vat no prav ne vla sti na stva ri izra ža va se u izjed na če no sti subje-ka ta u među sob nim prav nim odno si ma, na osno vu subjek tiv nih stvar nih pra va. 65 Gavel la, N. i gru pa auto ra, Stvar no pra vo, Zagreb, Infor ma tor, 1998, stra na 3.
46 Kada je u ulo zi pri vat no prav nog subjek ta drža va je izjed na če na s osta lim prav nim subjek ti ma i na nju se pri me nju ju pra vi la stvar nog pra va.66
Vlast koja se vrši na stva ri je traj ne pri ro de. Stvar no prav ni odnos, po pra vi-lu, stva ra traj no sta nje koje se ne iscr plju je (ne pre sta je) vrše njem, nego se time potvr đu je.
Vlast na stva ri je nepo sred na. Ima o cu stvar nog pra va stvar pri pa da nepo-sred no, a ne posred stvom dru gog subjek ta (na pri mer da od dru gog lica zah te va da mu stvar pre da).67
Apso lut no dej stvo prav ne vla sti. Subjek tiv na stvar na pra va su apso lut nog karak te ra jer delu ju pre ma svi ma (erga omnes), odno sno pro tiv svih (con tra omnes). Sva tre ća lica su dužna pošto va ti subjek tiv na stvar na pra va. Ima lac stvar-nog pra va ovla šćen je da zah tev za nje go vu zašti tu pod ne se pro tiv bilo kog tre-ćeg lica koje vre đa to pra vo. Apso lut no dej stvo stvar nog pra va izra ža va se, prven-stve no, u moguć no sti titu la ra da isti če pra vo sle do va nja i pra vo prven stva. Pra vo prven stva je odli ka stvar nog pra va da ima veću sna gu u kon ku ren ci ji sa obli ga ci-o nim pra vom ili stvar nim pra vom koje je kasni je nasta lo, a pra vo sle do va nja je ovla šće nje titu la ra stvar nog pra va da od bilo kog tre ćeg lica kod koga se nje go va stvar nađe, tra ži vra ća nje te stva ri.
2) Nače lo ogra ni če nja stvar nih pra va. Broj i vrste stvar nih pra va odre đu je zako no da vac (pra vi lo nume rus cla u sus) ime pra tiv nim pro pi si ma. Ovi pro pi si odre-đu ju i sadr ži nu stvar nih pra va. Stra ne nisu ovla šće ne da svo jom voljom obli ku ju nove vrste stvar nih pra va,68 i mogu pre no si ti ugo vo rom samo ona stvar na pra va koja zakon dozvo lja va.
3) Nače lo odre đe no sti (spe ci jal no sti) stvar nih pra va. Stvar na pra va se, po pra vi lu, kon sti tu i šu na indi vi du al no odre đe nim stva ri ma,69 a izu zet no na pra vi ma (npr. na potra ži va nji ma).
4) Nače lo publi ci te ta stvar nih pra va. Apso lut no dej stvo stvar nih pra va pre-ma tre ćim oba ve zu je nji ho ve ima o ce da pre nos tih pra va na dru gog subjek ta, odno-sno izme nu stvar no prav nog odno sa izvr še na odgo va ra ju ći, vidljiv odno sno sazna-jan način. Publi ci tet stvar nih pra va na pokret nim stva ri ma izvo di se iz drža vi ne (fak tič ke vla sti) koja je vidlji va i uobi ča je na za odre đe no stvar no pra vo. Fuk ci ju publi ci te ta za stvar na pra va na nepo kret nim stva ri ma ima ju jav ne knji ge ili dru ga odgo va ra ju ća for mal nost odre đe na zako nom.
66 Ibi dem, stra na 15.67 Gavel la, N. i gru pa auto ra, op. cit., stra na 17.68 Stan ko vić, O. i Orlić, M., op. cit., str. 2. i 3; Sto ja no vić, D., Stvar no pra vo, Beo grad, Pro sve ta,
1968, stra na 4, Vedriš, M., i Kla rić, P., op. cit. stra na 142 i Vizner, B., op. cit. str. 176.69 Krne ta, S., Stvar no pra vo, odred ni ca u EIP, tom tre ći, stra na 185.
47II. PODE LA STVAR NIH PRA VA
Naj zna čaj ni ji obli ci stvar nih pra va su: 1. pra vo svo ji ne, 2. pra vo slu žbe-no sti, 3. pra vo stvar nog tere ta 4. pra vo zalo ge i 5. pra vo gra đe nja. Pra vo svo ji-ne pred sta vlja naj vi šu vlast na stva ri. Ta vlast obu hva ta naj vi ši ste pen drža nja, kori šće nja i ras po la ga nja stva ri, u gra ni ca ma zako na. Zakon može namet nu ti vla sni ku stva ri odre đe na ogra ni če nja (jav no prav ne pri ro de: npr. da stvar na odre đe ni način kori sti, da vla snik trpi odre đe na ogra ni če nja usled posta vlja nja pod zem nih kablo va, stu bo va, ili pri vat no prav ne pri ro de: npr. da ne ispu šta štet ne imi si je).
Pra vo slu žbe no sti je stvar no pra vo na tuđoj stva ri koje ovla šću je titu la ra da na odre đe ni način kori sti tuđu stvar ili ga ovla šću je da od vla sni ka zah te va da svo ju stvar ne kori sti ona ko kako bi mogao.
Stvar ni (real ni) teret je, tako đe, stvar no pra vo na tuđoj stva ri. Titu lar ovog pra va je ovla šćen da od bilo kog vla sni ka opte re će ne nepo kret no sti zah-te va odre đe ne pre sta ci je (npr. ispo ru ku odre đe ne koli či ne poljo pri vred nih pro-iz vo da, sva ke godi ne). U našem pra vu jed no lice može ste ći stvar ni teret na osno vu ugo vo ra: npr. ugo vo ra o doži vot nom izdr ža va nju ili ugo vo ra o pro da ji (na osno vu koga pro da vac za sebe zadr ži pra vo da od kup ca zah te va da mu sva ke godi ne ispo ru či odre đe nu koli či nu pše ni ce ili drva ise če nih u pro da toj šumi itd).
Pra vo zalo ge je stvar no pra vo na tuđoj stva ri koje ovla šću je nje nog ima o ca da zalo že nu (pokret nu ili nepo kret nu) stvar izlo ži pro da ji, a zatim iz ostva re ne vred-no sti napla ti svoj dug, pre osta lih pove ri la ca.
Pra vo gra đe nja je pra vo nekog lica da na tuđem zemlji štu izgra di obje kat, a zatim odre đe no vre me bude njen vla snik (50, 80, 99 godi na) posle čega bi obje kat postao svo ji na vla sni ka zemlji šta. U našem pra vu se pra vo gra đe nja sti-če na neiz gra đe nom gra đe vin skom zemlji štu koje može biti u držav noj svo ji ni ili pri vat noj svo ji ni.
III. PODE LA STVA RI
1. Pojam
Stva ri se dele s obzi rom na nji ho va rele vant na prav na obe lež ja. Kla si fi ka ci-ja stva ri je važna jer se na svim stva ri ma ne mogu zasno va ti iden tič na pra va. Ako pri pa da ju istoj sku pi ni stva ri se na isti način sti ču i pre no se prav nim poslo vi ma, a isto vr sna je i sadr ži na ovla šće nja nje go vog titu la ra.
48 2. Stva ri u pro me tu (res in com mer cio) i van pro me ta (res exstra com mer ci um)
Stva ri u pro me tu su one koje mogu biti obje kat imo vin skog odno sa (tako se npr. pra vo svo ji ne na stva ri, koje pri pa da jed nom licu, može pro da jom, pre ne-ti na dru go ga; ili se stvar može dati na poslu gu, u zakup). Roba je stvar koja je uvek u pro me tu.
Stva ri van pro me ta ne mogu biti objek ti subjek tiv nog stvar nog pra va (dobra u opštoj upo tre bi: pute vi, vode, luke) na koji ma svi subjek ti ima ju pra vo opšte upo-tre be.70 Dobra u opštoj upo tre bi su u držav noj svo ji ni.
Stva ri mogu biti ogra ni če ne u pro me tu. To su stva ri koje bi mogle biti obje kat imo vin skih odno sa kao i stva ri u pro me tu ali se iz raznih raz lo ga nji-hov pro met ogra ni ča va. Tako, vatre no oruž je mogu nosi ti lica sa admi ni stra-tiv nom dozvo lom, odre đe ni leko vi se mogu pri ba vi ti samo na lekar ski recept. Pro met dro gom, nao ru ža njem i voj nom opre mom dozvo lja va se poje di nim prav nim subjek ti ma.
3. Pokret ne stva ri (res mobi les) i nepo kret ne stva ri (res immo bi les)
Pokret ne stva ri su one čiji se polo žaj u pro sto ru može pro me ni ti, a da se time ne povre di nji ho va bit na oso bi na.
Nepo kret ne stva ri su one čiji se polo žaj u pro sto ru ne može pro me ni ti a da se na taj način ne povre di nji ho va bit na oso bi na. U nepo kret ne stva ri se, prven stve no, uvr šta va zemlji šte. Nepo kret no šću se sma tra i sve što je sa zemlji štem traj no veza-no: zgra de, sta no vi kao poseb ni delo vi zgra de, buna ri, baze ni itd.
Sma tra ju se nepo kret no sti ma i pokret ne stva ri u funk ci ji neke dru ge nepo-kret no sti - nepo kret no sti po name ni. Nepo kret nost po name ni je ona pokret na stvar koja ispu nja va sle de će pret po stav ke: a) da je u funk ci ji nepo kret no sti, b) da je tu funk ci ju odre dio vla snik nepo kret no sti i v) da je vla snik nepo kret no sti isto-vre me no vla snik pokret ne stva ri koji joj je odre dio takvu funk ci ju.71 Pode la stva ri na pokret ne i nepo kret ne važna je zbog raz li či tog prav nog reži ma koji se pri me-nju je na ove stva ri npr. pri li kom nji ho vog sti ca nja ili ulo ge u prav nim poslo vi ma (stvar na pra va na nepo kret no sti ma upi su ju se u zemlji šne knji ge, a na pokret nim ne upi su ju, zalo žno pra vo na nepo kret no sti ma je hipo te ka, a na pokret nim stva ri-ma zalo ga - ruč na zalo ga itd).
70 Jelić, R., Dru štve na i držav na svo ji na, Nomos, 1995, str. 70.71 Stan ko vić, O. i Orlić, M., op. cit. str. 25 i Vedriš, M. i Kla rić, P., op. cit. str. 62.
494. Indi vi du al no odre đe ne stva ri i stva ri odre đe ne po roduPo rodu su odre đe ne one pokret ne stva ri koje se u prav nom pro me tu odre đu-
ju po nekoj mer noj jedi ni ci (kilo gra mu, litru, dužnom metru, nov ča nim apo e ni ma itd). U ove stva ri svr sta va se novac, serij ski pro iz ve de ne maši ne, name štaj, žita ri ce, bra šno, šećer, alko hol ni i bez al ko hol ni napi ci itd.
Indi vi du al no odre đe na stvar je stvar odre đe na poje di nač no (kon kret no) bilo zato što je jedi na takve vrste, nepo no vlji va ili su joj takvo svoj stvo dale stra ne u zaklju če nom prav nom poslu (npr. sli ka pozna tog sli ka ra, pisa ći sto izra đen pre ma odre đe nom pro jek tu, odre đe na zemlji šna par ce la, stan, kuća).
Kada se odre đe na koli či na stva ri izdvo ji iz roda ona se indi vi du a li zi ra i tako posta je indi vi du al no odre đe na (npr. iz gomi le jabu ka iza brao sam odre đe nu koli či-nu, u pro dav ni ci sam ispro bao i izdvo jio man til radi kupo vi ne).
5. Zamen lji ve i neza men lji ve stva riZamen lji ve stva ri su one ume sto kojih se, pri li kom ispu nje nja oba ve ze, može
pre da ti dru ga stvar istih karak te ri sti ka. Neza men lji va stvar ne može biti zame nje na dru gom. Stva ri odre đe ne po rodu su zamen lji ve, dok je neza men lji va stvar indi vi da-u al no odre đe na. Ali, indi vi du al no odre đe na stvar može biti zamen lji va i neza men lji-va. Tako je kamion indi vi du al no odre đe na stvar (ima regi star ske tabli ce, broj šasi je i moto ra) ali je zamen ljiv jer se pro iz vo di serij ski, te se pove ri o cu može pro da ti dru gi kamion iste mar ke, nosi vo sti i godi ne pro iz vod nje.
6. Potro šne i nepo tro šne stva riPotro šne stva ri su one koje se jed nom upo tre bom potro še (uni šta va ju) ili se
nji ho va sup stan ca bit no sma nji ili su name nje ne otu đe nju. Potro šne stva ri su npr: pre hram be ni pro iz vo di, gori vo za pogon motor nih vozi la, indu strij sko ulje, ugalj, elek trič na ener gi ja, novac.
Nepo tro šne stva ri se mogu upo tre blja va ti više puta ili neo gra ni čen broj puta a da im se time bit no ne naru ši sup stan ca (npr. zemlji šte, kuća, auto mo bil).
7. Delji ve i nede lji ve stva riDelji ve stva ri su one koje se mogu deli ti na više isto vr snih delo va, pri čemu
nji ho va sup stan ca osta je ista, a manji delo vi ima ju sra zmer no manju vred nost u odno su na celi nu (npr. vagon pše ni ce, kon tej ner šeće ra, odre đe na koli či na nov ca).
Nede lji ve stva ri su one kod kojih bi se deo bom uni šti la nji ho va sup stan ca ili bi se nesra zmer no uma nji la vred nost delo va dobi je nih deo bom (npr. živa živo ti nja, dija mant, umet nič ka sli ka).
Mogu ća je fi zič ka, geo me trij ska i civil na deo ba stva ri. Fizič ka deo ba je meha nič ka pode la stva ri na sit ni je delo ve. Pri me nju je se na pokret nim stva ri ma.
50 Kod nepo kret nih stva ri delo vi se ne mogu odvo ji ti fi zič ki nego samo mar ki ra ti lini ja ma.
Geo me trij skom deo bom deli se zemlji šte lini ja ma na više par ce la.Zgra de se, u našem pra vu, mogu pode li ti hori zno tal no i ver ti kal no.Civil na deo ba je deo ba po vred no sti, ako fi zič ka deo ba nije mogu ća. Pošto se
ne može pode li ti dija mant, živa živo ti nja, ili name štaj te stva ri će se izlo ži ti pro da-ji, a zatim će se pode li ti iznos nov ca ostva ren pro da jom.
Pode la stva ri na delji ve i nede lji ve naro či to je u stvar nom pra vu zna čaj na za suvla sni štvo i zajed nič ku svo ji nu.
8. Pri pa dakPri pa dak je spo red na i samo stal na stvar koja olak ša va ili omo gu ća va kori šće-
nje glav ne stva ri.Svoj stvo pri pat ka može ima ti samo fi zič ki samo stal na stvar, a ne i ona koja je
izgu bi la svo ju samo stal nost i nala zi se u fi zič koj vezi sa celom stva ri. Tako su toč-ko vi auto mo bi la nje gov sastav ni deo, dok je rezer vni točak pri pa dak auto mo bi la; sastav ni deo su i bri sa či vetro bran sta kla, a alat pri pa dak auto mo bi la.72
Samo ona spo red na stvar koja traj no slu ži glav noj stva ri je pri pa dak, a ne ako se samo pri vre me no kori sti. Sto ga nije pri pa dak tele vi zo ra koji je u svo ji ni zakup-ca sate lit ska ante na koju je insta li rao zaku po da vac i vla snik sta na pošto zakup ni odnos tra je odre đe no vre me.
Pri pa dak name njen isko ri šća va nju nepo kret no sti posta je i sam nepo kret na stvar po name ni (npr. poljo pri vred ni alat, sto ka i maši ne name nje ne obra di zemlji-šta, hra na za sto ku, seme).
Pri pa dak nasta je voljom vla sni ka glav ne stva ri, a tako đe, nje go vom voljom to svoj stvo gubi i posta je samo stal na stvar. Ali, svoj stvo pri pat ka ne može ni po volji vla sni ka dobi ti bilo koja stvar, nego samo ona za koju je u prav nom pro me tu uobi ča-je no da pred sta vlja pri pa dak. Tako, ako bi vla snik kuće i auto mo bi la pro gla sio da je auto mo bil pri pa dak kuće iako se to u prav nom pro me tu ne sma tra pri pat kom.
9. Plo do vi (fruc tus)Plo do vi su pri ho di koje nasta ju od neke stva ri. Oni se naj če šće javlja ju peri o-
dič no, name nje ni su za odva ja nje i ne iscr plju ju sup stan cu stva ri koja ih daje.Naj zna čaj ni ja je pode la plo do va na pri rod ne, indu strij ske i civil ne.Pri rod ni plo do vi organ ski pro iz i la ze iz neke stva ri, ne uma nju ju nje nu sup-
stan cu, a nasta ju bez ula ga nja ljud skog rada (npr. divlje kupi ne, jago de, samo-ni klo jesti vo bilje, tra va koja nije pose ja na). U pri rod ne se ubra ja ju i plo do vi
72 Stan ko vić, O. i Orlić, M., Stvar no pra vo, Nomos, Beo grad, 1996, str. 11, i Sto ja no vić, D., Stvar-no pra vo, Pro svet sa, Beo grad, 1968, str. 17.
51stva ri čija se sup stan ca odva ja njem plo do va uma nju je kao što je rud no bla go (organ ske ili neo r gan ske mine ral ne siro vi ne: npr. ugalj i ulj ni škrilj ci, naf ta, gas, kame na so, pesak).
Indu strij ski plo do vi nasta ju ula ga njem ljud skog rada i uz pomoć pri ro de (npr. kul tu re voća i povr ća) i raz li ku ju se od indu strij skih pro iz vo da. Pojam indu strij skih pro iz vo da, među tim, nije jed no gla sno pri hva ćen.73
Civil ni plo do vi ne pro iz i la ze sami iz stva ri nego iz nekog prav nog odno sa. Ispo lja va ju se u nov ča nom vidu, a izu zet no u vidu dru gih stva ri odre đe nih po rodu.74 Vla snik sta na može izda ti stan u zakup ili novac dati na šted nju. Zakup ni na i kama ta koju ostva ru je iz ugo vo ra o zaku pu sta na ili ugo vo ra o ulo gu na šted nju pred sta vlja ju civi le plo do ve.
Sve dok se ne odvo ji plod je sastav ni deo stva ri i u svo ji ni je vla sni ka te stva-ri.75 Takvi, vise ći plo do vi (fruc tus pen den tes) dele prav nu sud bi nu glav ne stva ri.
10. Novac i pro ce na vred no sti stva riNovac je tele sna stvar koja ima funk ci ju opšteg meri la vred no sti robe i uslu-
ga na trži štu i sred stva pla ća nja.76
U nov ča nom obli ku izra ža va se vred nost neke stva ri (cena). Ali, sve stva ri se ne mogu pro ce ni ti. Pro ce nji ve su one stva ri čija se vred nost može odre di ti upo-re đi va njem sa dru gim stva ri ma u pro me tu. Stva ri čija se vred nost ne može odre di ti nika kvim upo re đi va njem sa dru gim stva ri ma u pro me tu su nepro ce nji ve.
Cena pro ce nji ve stva ri može biti obič na (redov na) i afek ci o na.Redov na cena (pre ti um comu ne) je nor mal na cena koja važi na trži štu. Utvr-
đu je se po objek tiv nom kri te ri ju mu.Afek ci o na cena (pre ti um affec ti o nis ili pre ti um extraordinarium) je vred nost
odre đe ne stva ri za vla sni ka zbog nje go ve naklo no sti koju ima pre ma toj stva ri tj. nei mo vin ska moral na vred nost za vla sni ka (npr. poseb no dra ga foto gra fi ja, pismo, ori gi nal ni i jedi ni pri me rak poro dič nog fi l ma na disku, meda lja osvo je na na sport-skom tak mi če nju).
U prav nim poslo vi ma važi, po pra vi lu, redov na cena dok se afek ci o na vred nost uzi ma u obzir samo kod odre đe nih vido va nakna de šte te. Pra vi lo je da se ne može tra ži-ti poni šte nje ugo vo ra zbog oči gled ne nesra zme re uza jam nih dava nja i kada je za stvar data cena iz oso bi te naklo no sti.77 Kada je stvar uni šte na ili ošte će na kri vič nim delom sa umi šlja jem sud može odre di ti visi nu nakna de pre ma afek ci o noj vred no sti.73 Stan ko vić, O., i Orlić, M., op. cit. str. 13.74 Ibi dem.75 Član 136. GKRF.76 Pot pu ni je npr: Krulj, V., Novac i nov ča ne oba ve ze u unu tra šnjem i među na rod nom pra vu, Savre-
me na admi ni stra ci ja, Beo grad, 1973, str. 3 - 6.77 Član 139. stav 5. ZOO, par. 935. AGZ i par. 560. SGZ.
52 Ode ljak dru gi DRŽA VI NA
I. POJAM DRŽA VI NE. DETEN CI JA.Drža vi na (pos ses sio) je prav no zašti će na fak tič ka vlast (cor pus pos ses si o nis)
nekog lica na stva ri. Fak tič ka vlast na stva ri je neza vi sna od posto ja nja imo vin skog pra va na stvar i ona se raz li ku je od prav ne vla sti koju ima titu lar subjek tiv nog pra va.78 Sto ga drža vi nu ima i zaku pac i osta vo pri mac, ali i lopov koji je stvar ukrao.
Drža vi na se raz li ku je od slič nog odno sa - deten ci je. I u odno su deten ci je vidlji va je činje ni ca fak tič ke vla sti na stva ri, ali se ona volj no drži za dru go ga. Nai me, lice koje po osno vu rad nog ili slič nog odno sa, ili u doma ćin stvu vrši fak tič ku vlast na stva ri za dru go lice, a dužno je da postu pa po uput stvi ma ovog dru gog lica, nema drža vi nu. Drža-vin sku zašti tu u nave de nim situ a ci ja ma ima dru go lice, a ne deten tor.
II. SUBJEK TI DRŽA VI NESubjek ti drža vi ne mogu biti fi zič ka i prav na lica. U ime i za račun prav nog
lica drža vi nu sti ču, vrše i šti te nje go vi orga ni. Prav na i fi zič ka lica mogu biti subjek ti drža vi ne na onoj stva ri na kojoj mogu ima ti pra vo svo ji ne ili neko dru go stvar no ili obli ga ci o no pra vo.79 Drža vi nu može ste ći i poslov no nespo sob no fi zič-ko lice, ako je u kon kret nom slu ča ju, s obzi rom na vrstu stva ri spo sob no da na osno vu svo je odlu ke stek ne fak tič ku vlast na stva ri.
III. PRED MET DRŽA VI NEPred met drža vi ne mogu biti stva ri na koji ma se može ste ći pra vo svo ji ne
(stva ri u pro me tu) i dru ga stvar na pra va. Stva ri van pro me ta ne mogu biti pred met drža vi ne.80 Zašti ta doba ra u opštoj upo tre bi je pove re na u nad le žnost orga ni ma upra ve i ne ostva ru je se na način pred vi đen za zašti tu drža vi ne.
Mogu ća je drža vi na na onim jav nim dobri ma, koja se nala ze pod poseb nim uprav nim reži mom, tako da mogu biti u gra đan sko prav nom pro me tu kao što su knji ge u jav nim (držav nim) bibli o te ka ma.81
78 Krne ta, K., Posjed, EIP, tom dru gi, str. 1010.79 Stan ko vić, O., i Mio drag, O., op. cit. str. 39.80 Gams, A., Osno vi stvar nog pra va, Nolit Beo grad, 1955, str. 149. i 150, Vedriš, M. i Kla rić, P.,
op. cit. str. 148, Sto ja no vić, D., op. cit. str. 34, Vizner, B., op. cit, str. 174, Stan ko vić, O. i Orlić, M., op. cit. str. 37. i 38.
81 Gams, A., op. cit. str. 150. Isti stav pri hva ta i Sto ja no vić, D. , op. cit. str. 34.
53Pred met drža vi ne su indi vi du al no odre đe ne i sada šnje stva ri ali i imo vin ska pra va (isklju čen je npr. posed brač nog pra va, lič nih pra va, nasled nog pra va).
IV. VRSTE DRŽA VI NE
1. Drža vi na stva ri i drža vi na pra vaDrža vi na stva ri po sadr ži ni odgo va ra pra vu svo ji ne. Drža vi nu stva ri ima
zaku pac, osta vo pri mac, ali i lice koje je ukra lo stvar. Drža vi nu stva ri ima lice koje na njoj vrši fak tič ku vlast. Drža vi na stva ri ne pre sta je kada je drža lac spre čen da vrši fak tič ku vlast neza vi sno od svo je volje (npr. usled sne žne lavi ne i nabu ja lih poto ka drža lac ne može kori sti ti svo ju viken di cu).
Drža vi nu pra va ima lice koje ga fak tič ki vrši i pred sta vlja jed nu vrstu vla sti na stva ri koja je uža od drža vi ne stva ri. Ova drža vi na odgo va ra nekom dru gom stvar nom pra vu (na pri mer.: stvar noj slu žbe no sti, lič noj slu žbe no sti) bez obzi ra da li lice koje vrši drža vi nu pra va ima osnov za to (tako je drža lac pra va slu žbe no sti i onaj ko nema pra vo slu žbe no sti ali je fak tič ki vrši).
2. Isklju či va (indi vi du al na) drža vi na i sudr ža vi naZavi sno od bro ja lica koja vrše fak tič ku vlast na istoj stva ri posto ji isklju či va
(indi vi du al na) drža vi na i sudr ža vi na.Isklju či va drža vi na je ona koju vrši jed no (fi zič ko ili prav no) lice tako da iz
drža vi ne stva ri ili pra va isklju ču je sva dru ga lica. Posto ji isklju či va drža vi na kada jed no lice ima drža vi nu kuće, sta na, auto mo bi la, ali i dela kuće ili sta na ili real no izdvo je nog dela jed ne kata star ske par ce le zemlji šta (dok na dru gom, real no izdvo-je nom delu isklju či vu drža vi nu ima dru go lice).
Sudr ža vi na posto ji kad više lica vrši fak tič ku vlast na istoj stva ri ili pra vu. Sva ki od sudr ža la ca u tom slu ča ju vrši samo stal nu fak tič ku vlast na celoj stva ri, ali je ogra ni čen vrše njem fak tič ke vla sti od dru gih sudr ža la ca.82 Fak tič ku vlast na stva-ri sudr ža o ci mogu vrši ti na raz li či te nači ne: isto vre me no, naiz me nič no ili je mogu pre da ti tre ćem da je kori sti. Sudr ža vi na pra va posto ji kada više lica kao suvla sni ci ili zajed nič ki vla sni ci povla snog dobra kori ste pra vo stvar ne slu žbe no sti puta koji se nala zi na poslu žnom dobru.
3. Zako ni ta i neza ko ni ta drža vi naS obzi rom na osnov i način sti ca nja drža vi ne i posto ja nje odre đe nih subjek tiv-
nih mome na ta na stra ni drža la ca, drža vi na se može pode li ti na zako ni tu i neza ko ni-tu, save snu i nesa ve snu i pra vu i man lji vu.82 Sto ja no vić, D., op. cit. str. 31.
54 Zako ni ta drža vi na se zasni va na puno va žnom prav nom osno vu za sti ca nje stvar nog pra va. Za sti ca nje ove drža vi ne potre ban je, nai me, isti osnov kao i za sti ca-nje pra va svo ji ne ili stvar nog pra va slu žbe no sti: prav ni poslo vi (npr. pro da ja, raz me-na, poklon, zave šta nje, legat, nasled stvo), odlu ke držav nih orga na (suda ili orga na upra ve) ili dru ge činje ni ce pred vi đe ne zako nom. Zako ni ta je, shod no tome, drža vi na stva ri koja je ste če na ugo vo rom o pro da ji od lica koje nije njen vla snik.
Neza ko ni ta drža vi na nije zasno va na na puno va žnom prav nom osno vu za sti ca-nje stvar nog pra va. Neza ko ni ti drža lac je npr. lopov, kupac iz poni šte nog ugo vo ra o pro da ji, lice za koga je u sud skom postup ku utvr đe no da nema svoj stvo nasled ni ka. Neza vi sno od okol no sti da li je drža vi na zako ni ta ili neza ko ni ta ona uži va zašti tu. Ovaj kva li tet drža vi ne je rele van tan pri li kom sti ca nja pra va svo ji ne odr ža jem. Kada je save stan drža lac i zako ni ti drža lac roko vi za odr žaj su kra ći.
4. Save sna i nesa ve sna drža vi naNa osno vu posto ja nja odre đe nih subjek tiv nih mome na ta na stra ni drža la ca,
drža vi na se može pode li ti na save snu i nesa ve snu.Save sni drža lac je onaj koji osno va no sma tra da ima puno va žan prav ni osnov
za drža vi nu stvar nog pra va. On je u dobroj veri ali u zablu di - ne zna ili ne može zna ti da nije ima lac pra va čiju sadr ži nu vrši (npr. drža njem stva ri).
Save stan je npr. drža lac koji je kupio stvar od lica koje nije vla snik stva ri oprav da no veru ju ći (kao dobar doma ćin ili dobar pri vred nik) da je kupu je od vla-sni ka i da je na taj način i on posto vla snik stva ri. Save snost drža vi ne se pret po sta-vlja. Lice koje isti če da je neči ja drža vi na nesa ve sna mora to i doka za ti. Drža vi na pre sta je biti save sna čim drža lac sazna ili bi tre ba lo da sazna, s obzi rom na okol-no sti, da stvar nije nje go va.83
Nesa ve stan drža lac je onaj koji zna ili bi morao zna ti da nema puno va žan prav ni osnov za drža vi nu stva ri ili pra va koju vrši. Tako je nesa ve stan drža lac pra-va slu žbe no sti puta lice koje bez ika kvog osno va kori sti put ili kupac koji zna da je stvar kupio od nevla sni ka.
Save snost ili nesa ve snot prav nog lica ceni se pre ma save sno sti ili nesa ve sno-sti orga na koji ih zastu pa ju.
Save sna drža vi na može, među tim, biti zako ni ta i neza ko ni ta. Tako je save sna i zako ni ta drža vi na kup ca koji je od nevla sni ka, za koga nije znao da je stvar npr. ukrao, kupio stvar. Neza ko ni ta a save sna je drža vi na lica koje je kupi lo stvar od pro dav ca kome je pot pu no odu ze ta poslov na spo sob nost ili ako je ugo vor, iz nekog dru gog raz lo ga, doc ni je poni šten.
Nasled nik posta je save stan drža lac od tre nut ka otva ra nja nasle đa i u slu-ča ju kada je osta vi lac bio nesa ve stan drža lac, a nasled nik to nije znao niti je mogao zna ti.83 Krne ta, S., op. cit. str. 1029.
555. Pra va (isti ni ta) i man lji va (nei sti ni ta) drža vi naPra va drža vi na je ste če na na prav no dopu šten način. Man lji va drža vi na je
ste če na na nedo pu šten način - silom (vi), pre va rom - potaj no (clam) ili zlo u po tre-bom pove re nja - na izmo ljen način (modo pra e ca rio). I drža lac koji je drža vi nu ste kao silom, potaj no ili zlo u po tre bom pove re nja ima pra vo na drža vin sku zašti tu, osim pre ma licu od koga je na takav način došao do drža vi ne.
6. Nepo sred na i posred na drža vi naNepo sred nu drža vi nu na stva ri ima lice koje nepo sred no vrši fak tič ku vlast
na stva ri.Posred nu drža vi nu ima lice koje fak tič ku vlast na stva ri vrši pre ko dru-
gog lica (a ne nepo sred no), kome je po osno vu plo do u ži va nja, ugo vo ra o kori-šće nju sta na, zaku pa, čuva nja, poslu ge ili dru gog prav nog posla dalo stvar u nepo sred nu drža vi nu.
Sve dok vla snik stva ri vrši na njoj fak tič ku vlast on je nepo sred ni drža lac. Ali, ako na osno vu ugo vo ra o zaku pu stvar pre da u zakup ili na osno vu ugo vo ra o osta vi na čuva nje nepo sred ni drža lac posta će zaku po pri mac i osta vo pri mac dok posred ni drža lac (koji ne vrši fak tič ku vlast na stva ri) posta je vla snik stva ri. U ovim situ a ci ja ma posto je dve drža vi ne na istoj stva ri ali se obe mogu sud skim putem zašti ti ti.
V. PRI BA VLJA NJE I GUBI TAK DRŽA VI NE
Drža vi nu, kao fak tič ku vlast na stva ri, mogu će je ste ći i izgu bi ti na raz li-či te nači ne.
Drža vi na se može pri ba vi ti nepo sred no i posred no.Drža vi na stva ri i pra va je pri ba vlje na nepo sred no ako se zau zmu stva ri i
pra va koja niko me ne pri pa da ju i nisu ni u čijoj drža vi ni. Takva drža vi na je uvek samo vla sna i ne izvo di se iz drža vi ne pret hod ni ka.
Drža vi na se pri ba vlja posred no sti ca njem fak tič ke vla sti na stva ri (odno sno vrše njem pra va) koje ima ju vla sni ka (titu la ra pra va) odno sno drža o ca. Posred no sti ca nje može biti samo vla sno (bez volje pret hod ni ka), suprot no nje go voj volji ili se zasni va ti na volji pret hod ni ka.
Drža vi na na pokret nim i nepo kret nim stva ri ma se sti če na raz li či te nači ne. Drža vi na na pokret noj stva ri sti če se pre da jom. Sti ca nje drža vi ne na nepo kret no sti-ma (npr. zemlji štu, zgra da ma, sta no vi ma) zavi si od vrste nepo kret no sti i kon kret ne situ a ci je. Tako se sta no vi, zgra de i poslov ne pro sto ri je naj če šće pre no se u drža vi nu sti ca o ca ispra žnje njem i pre da jom klju če va, a zemlji šte tako da se sti ca lac dove de u pri li ku da poč ne vrši ti rad nje koje se sma tra ju kao fak tič ka vlast na stva ri.
56 Drža vi na pra va sti če se vrše njem sadr ži ne odre đe nog pra va.Drža vi na se gubi kad drža lac pre sta ne da vrši fak tič ku vlast na stva ri. Drža vi-
na se ne gubi ako je drža lac pri vre me no spre čen da vrši fak tič ku vlast neza vi sno od svo je volje - zbog, odro na zemlji šta na šum skom putu drža lac je one mo gu ćen više mese ci da ide u svo ju viken di cu itd.
Drža vi na pra va pre sta je odri ca njem drža o ca ili zbog nemo guć no sti vrše nja pra va.84
VI. ZAŠTI TA DRŽA VI NE
Iako drža vi na nije subjek tiv no pra vo sva ki drža lac stva ri i pra va ima pra vo na zašti tu od uzne mi ra va nja ili odu zi ma nja drža vi ne. Sme ta nje drža vi ne, može biti uči nje no uzne mi ra va njem ili odu zi ma njem drža vi ne.
Drža vi na se može šti ti ti kori šće njem samo po mo ći (van sud ski) ili sud skim putem.
Samo po moć je vid dozvo lje ne samo od bra ne (nužne odbra ne) koju pred u zi ma drža lac da odbi je sme ta nje drža vi ne. Samo po moć je dozvo lje na samo u slu ča je vi-ma odre đe nim zako nom. Nedo zvo lje no pred u ze tom samo po mo ći čini se kri vič no delo samo vla šća.
Samo po moć je dozvo lje na: 1. kad nepo sred no pre ti opa snost povre de pra-va; 2. ako je takva zašti ta nužna i 3. uko li ko način otkla nja nja povre de pra va odgo va ra pri li ka ma u koji ma nasta je opa snost. Ove pret po stav ke dozvo lje ne samo po mo ći mora ju biti kumu la tiv no ostva re ne. Onaj ko je upo tre bio dozvo lje-nu samo po moć i time pro u zro ko va lo šte tu licu koje je iza zva lo potre bu samo po-mo ći, nije dužno nakna di ti je.
Sud ska zašti ta se ostva ru je pod no še njem tužbe zbog uzne mi ra va nja ili tužbe zbog odu zi ma nja pose da. Tužba zbog uzne mi ra va nja, odno sno odu zi ma nja drža vi-ne može se pod ne ti u roku od 30 dana od dana sazna nja za sme ta nje i uči ni o ca, a naj ka sni je u roku od godi nu dana od dana nasta log sme ta nja. Rok od 30 dana je subjek tiv ni rok jer teče od sazna nja za sme ta nje drža vi ne i uči ni o ca, a rok od godi-nu dana od sme ta nja drža vi ne je objek ti van s obzi rom da se raču na od dana nasta-log sme ta nja pose da. Subjek tiv ni rok teče samo u okvi ru objek tiv nog roka.
Svoj stvo tuži o ca ima posled nji mir ni drža lac a ulo gu tuže nog onaj ko je izvr-šio sme ta nje (uzne mi ra va nje ili odu zi ma nje drža vi ne) ili u čijem inte re su je ono izvr še no. Pra vi lo je da se u drža vin skom spo ru ne ras pra vlja ju prav na već fak tič ka pita nja. Nai me, sud pru ža zašti tu pre ma posled njem sta nju drža vi ne i nasta lom sme-ta nju, pri čemu nije od uti ca ja pra vo na drža vi nu, prav ni osnov drža vi ne i save snost drža o ca. Sto ga je tužbu ovla šćen pod ne ti i drža lac koji je drža vi nu ste kao silom, 84 Pot pu ni je: Krne ta, S., op. cit. str. 1027.
57potaj no ili zlo u po tre bom pove re nja, osim pre ma licu od koga je na takav način došao do drža vi ne.
Drža vin sku zašti tu ima i posred ni drža lac pre ma nepo sred nom koji pre la zi gra ni ce svo je nepo sred ne drža vi ne (npr. zaku pac, suprot no ugo vo ru o zaku pu, zaku-plje ni stan pre tva ra u poslov nu pro sto ri ju ili ga izda je u pod za kup). Sva ki sudr ža lac može pro tiv tre ćih lica pod no si ti tužbu radi sme ta nja drža vi ne (uzne mi ra va nja ili odu zi ma nja drža vi ne), ali i pro tiv sudr ža o ca koji mu je odu zeo drža vi nu. Tako đe, sudr ža lac uži va zašti tu pro tiv sudr ža o ca koji ga uzne mi ra va u drža vi ni tj. one mo-gu ća va u dota da šnjem nači nu vrše nja fak tič ke vla sti na stva ri koja je u nji ho voj drža vi ni - npr. sudr ža lac sta na ugra di bra vu na orma ru koga zaklju ča va i tako one-mo gu ća va dru gog sudr ža o ca da ga ubu du će kori sti.
Ode ljak tre ći PRA VO SVO JI NE
I. POJAM PRA VA SVO JI NE
Pra vo svo ji ne (domi ni um, pro pri e tas) je subjek tiv no stvar no pra vo iz koga pro iz i la zi naj vi ša prav na i fak tič ka vlast na stva ri. Vla snik ima pra vo da svo ju stvar drži, da je kori sti i da njo me ras po la že u gra ni ca ma odre đe nim zako nom. Titu la ri pra va svo ji ne mogu biti fi zič ka i prav na lica i nazi va ju se vla sni ci ili sop stve ni ci.
II. SADR ŽI NA PRA VA SVO JI NE
Vla snik stva ri je ovla šćen da stvar: drži, kori sti i njo me ras po la že u gra ni ca-ma odre đe nim zako nom.
Ovla šće nje drža nja (ius pos si den di) omo gu ća va vla sni ku da ima fak tič ku vlast na stva ri - drža vi nu koja se, tako đe, može šti ti ti. Ovo ovla šće nje može ima ti i lice koje nije vla snik.
Ovla šće nje kori šće nja (ius utendi) je upo tre blja va nje stva ri u skla du sa potre ba ma vla sni ka odno sno radi ubi ra nje plo do va koje stvar daje. Pra vo kori-šće nja, tako đe, može ima ti lice koje nije vla snik stva ri (na osno vu ugo vo ra o poslu zi, zaku pu, plo do u ži va nju).
Ovla šće nje ras po la ga nja (ius dis po nen di) obu hva ta dve moguć no sti vla-sni ka: da stvar ju fak tič ki i prav no rapo la že. Fak tič ko ras po la ga nje se ispo lja va
58 u pred u zi ma nju mate ri jal nih aka ta koji uti ču na sup stan cu stva ri85 ali tako da se povo dom stva ri ne zasni va neki prav ni odnos86 kao što je popra vlja nje stva-ri da bi isprav no funk ci o ni sa la (npr. bici kla), rekon struk ci ja stva ri (npr. sta re ošte će ne zgra de) pro me na name ne (stan je pre u re đen u poslov ne pro sto ri je) i deli mič na ili pot pu na potro šnja stva ri (npr. sta bla su ise če na za lože nje, seno dato sto ci za ishra nu).
Prav no ras po la ga nje je moguć nost vla sni ka da zaklju ču je razne prav ne poslo-ve koji za pred met ima ju stvar. Tako, na osno vu ugo vo ra o pro da ji ili raz me ni vla-snik može na dru go lice pre ne ti pra vo svo ji ne na celoj stva ri tako da on pre sta je biti vla snik. Vla snik može pre ne ti ovla šće nje drža nja i kori šće nja stva ri na dru go lice bez pre no še nja pra va svo ji ne (npr. kod ugo vo ra o zaku pu, plo do u ži va nju, poslu zi). Pra vo ras po la ga nja ima samo vla snik stva ri.
III. OBE LEŽ JA PRA VA SVO JI NE
Pra vo svo ji ne je apso lut no (dis po zi tiv no), jedin stve no, jed no vr sno, reka dent-no, neza vi sno i neza sta ri vo.
Apso lut nost pra va svo ji ne zna či da ona delu je pre ma svi ma (egra omnes).Pra vo svo ji ne je jedin stve no jer je veza no za jed nog subjek ta. Kada na istoj
stva ri pra vo svo ji ne ima više lica (susvo ji na ili zajed nič ka svo ji na) svi suvla sni ci ili zajed ni ča ri se sma tra ju kao jed no lice jer svi zajed no ima ju isto pra vo svo ji-ne koje bi pri pa da lo i samo jed nom vla sni ku iste stva ri. Izme đu suvla sni ka ili zajed ni ča ra pra vo svo ji ne se ne deli po sadr ža ju, nego po obi mu, zbog toga što je sadr žaj jedin stven.
Pra vo svo ji ne je jed no vr sno i ne može se, po ovla šće nji ma deli ti izme đu raz-li či tih subje ka ta kao što je to bilo u feu da li zmu.
Reka dent nost pra va svo ji ne (ius reca den ti ae) zna či da pra vo svo ji ne dobi ja pono vo puni obim kad pre sta nu nje na ogra ni če nja (npr. stvar je bila data na poslu-gu, u zakup, na njoj je kon sti tu i sa na hipo te ka, ruč na zalo ga ili usta no vlje no plo do u-ži va nje, slu žbe nost). Ova oso bi na se nazi va i ela stič nost pra va svo ji ne.
Neza vi snost pra va svo ji ne je obe lež je ovog pra va da vla snik samo stal no ostva ru-je svo ja ovla šće nja jer se sadr žaj pra va svo ji ne odre đu je nepo sred no u zako nu.87
Pra vo svo ji ne ne može zasta re ti bez obzi ra što vla snik ne vrši svo ja ovla šće-nja. Pra vo svo ji ne, izu zet no, može pre sta ti zbog nevr še nja od stra ne vla sni ka pod pret po stav ka ma da na stra ni tre ćeg posto je zako nom odre đe ne okol no sti za sti ca nje pra va svo ji ne odr ža jem ili od nevla sni ka (za pokret ne stva ri).
85 Stan ko vić, O. i Vodi ne lić, V., op. cit. stra na 57.86 Vedriš, M. i Kla rić, P., op. cit. stra na 177.87 Vidi pot pu ni je: Sto ja no vić, D., op. cit. stra na 1132.
59IV. STI CA NJE PRA VA SVO JI NESvi nači ni sta ca nja subjek tiv nih pra va, a prven stve no pra va svo ji ne, pre ma
vla da ju ćoj dok tri ni, mogu se pode li ti na ori gi nar ne i deri va tiv ne. Zako ni ne pra ve takvu pode lu. Član 20. ZOSPO pro pi su je da se pra vo svo ji ne sti če po samom zako-nu, na osno vu prav nog posla, nasle đi va njem i odlu kom držav nog orga na, na način i pod uslo vi ma odre đe nim zako nom.
1. Deri va tiv no sti ca nje pra va svo ji neAko sti ca lac pra vo svo ji ne izvo di iz pra va pret hod ni ka (u istom ili manjem
obi mu) posto ji deri va tiv no sti ca nje. Pra vo svo ji ne na ovaj način može se ste će ako su ostva re ne sle de će pret po stav ke: da je pret hod nik vla snik stva ri, da posto ji puno-va žan prav ni osnov (iustus titu lus) za sti ca nje i da je izvr šen odgo va ra ju ći način sti ca nja (modus acquirendi).
Prav ni osnov (iustus titu lus) je prav ni posao na osno vu koga pre no si lac svo jom voljom na sti ca o ca pre no si pra vo svo ji ne na nekoj stva ri. Naj če šći prav ni posao kojim se pre no si svo ji na je ugo vor (dvo stra ni prav ni posao) ali to može biti i jed no stra ni prav ni posao - testa ment, lagat, jav no obe ća nje nagra de. Rele van tan je onaj prav ni posao koji ima za pred met pre no še nje pra va svo ji ne na sti ca o ca kao što je ugo vor o pro da ji, ugo vor o poklo nu, ugo vor o raz me ni (tram pi). Zasni-va njem prav nog posla koji ima za pred met pre nos pra va svo ji ne budu ći sti ca lac ne sti če pra vo svo ji ne na stvar nego obli ga ci o no pra vo - ovla šće nje da u pred vi đe-no vre me i na odre đe nom mestu zah te va pre da ju stva ri. Tek kada je stvar pre da ta sti ca o cu - način sti ca nja, on posta je njen vla snik.
Sti ca lac posta je vla snik stva ri kada mu je ona pre da ta na odgo va ra ju ći način. Nači ni sti ca nja nepo kret nih i pokret nih stva ri se, među tim, raz li ku ju.
1.1. NAČIN STI CA NJA NEPO KRET NIH STVA RI
Za sti ca nje pra va svo ji ne na nepo kret nim stva ri ma, pored posto ja nja puno va-žnog ugo vo ra (koji mora biti zaklju čen u pisme noj for mi i ove ren u sudu)88 potre ban je i odgo va ra ju ći način sti ca nja. Pre da ja nepo kret nih stva ri u drža vi nu sti ca o ca nije dovo ljan i rele van tan način pre da je kao što je to slu čaj kod pokret nih stva ri. Na osno vu prav nog posla pra vo svo ji ne na nepo kret nost sti če se upi som u jav ni regi star.
1.2. NAČIN STI CA NJA POKRET NIH STVA RI
Na osno vu puno va žnog prav nog posla pra vo svo ji ne na pokret nu stvar sti če se pre da jom stva ri u drža vi nu sti ca o ca. Pre da ja pokret ne stvar zavi si od vrste stva-ri, dogo vo ra stra na i pri ro de posla. Pre da ja pokret nih stva ri sma tra se izvr še nom i kada iz kon kret nih okol no sti pro iz i la zi da je izvr še na pre da ja stva ri.88 Član 4. Zako na o pro me tu nepo kret no sti Srbi je.
60 1.2.1. Fizič ka pre da jaOdre đe ne, manje stva ri se mogu pre da ti iz ruke u ruku (npr. kupo vi na voća
ili povr ća na pija ci, robe u pro dav ni ca ma). Taka va pre da ja pokret nih stva ri nazi va se fi zič ka ili pra va pre da ja (tra di tio vera). Fizič ka pre da ja posto ji i kada se stvar ne uzi ma iz ruke u ruku (npr. zbog toga što je kaba sta) nego se sticaicu omogućava da ima fak tič ku vlast na stva ri (pre no si lac je dove zao i isto va rio seno na mesto koje je sti ca lac ozna čio - gde će seno npr. sade ti ili je pše ni ca dove ze na pred silos sti ca o ca gde će biti uskla di šte na).
U slu ča ju kad je pre ma ugo vo ru potreb no da se izvr ši pre voz stva ri, a ugo vo-rom nije odre đe no mesto ispu nje nja, pre da ja je izvr še na uru če njem stva ri pre vo zi o-cu ili licu koje orga ni zu je otpre mu.
Pre da ja je rele vant na samo ako je uči nje na sa name rom da na sti ca o ca pre ne-se pra vo svo ji ne.
1.2.2. Sim bo lič na pre da jaNeke stva ri se ne mogu pre da ti iz ruke u ruku (npr. teret u utro bi bro da) ili su
uda lje ne od ugo vor nih stra na (pro da vac pro da je robu koja se pre vo zi žele zni com ili avi o nom) ili bi bilo nera ci o nal no da se vrši fi zič ka pre da ja (npr. više hilja da boca šlji vo vi ce). U tim situ a ci ja ma vrši se sim bo lič na pre da ja. Pre da ja takve pokret ne stva ri sma tra se izvr še nom i pre da jom ispra ve na osno vu koje sti ca lac može ras po la-ga ti tom stva ri kao što je pre da ja skla di šni ce, tovar nog lista, kao i uru če njem nekog dela stva ri ili ure đa ja na osno vu koje sti ca lac može stu pi ti u drža vi nu stva ri (npr. pre da jom klju če va od skla di šta, šta le)89 ili izdva ja njem ili dru gim ozna ča va njem stva ri koje zna či pre da ju stva ri.
1.2.3. Fik tiv na pre da jaU odre đe nim slu ča je vi ma pra vo svo ji ne se ne sti če u momen tu pre da je
stva ri nego u tre nut ku zaklju če nja prav nog posla. Fizič ka pre da ja je tada suvi-šna, ona se fi n gi ra.
Pre da ja krat kom rukom (tra di tio bre vi manu). Ova pre da ja pokret nih stva ri posto ji u slu ča ju kada se stvar nala zi u drža vi ni sti ca o ca po nekom prav nom osno-vu (npr. stvar drži na osno vu ugo vo ra o osta vi, zaku pu ili depo zi tu). Pra vo svo ji ne te stva ri sti ca lac sti če u tre nut ku zaklju če nja prav nog posla sa vla sni kom stva ri na osno vu koga se sti če pra vo svo ji ne (npr. ugo vo ra o poklo nu, raz me ni ili pro da ji).
Pre nos pra va svo ji ne na sti ca o ca dok stvar osta je u drža vi ni pre no si o ca (con-sti tu tum pos ses so ri um). Ova pre da ja je suprot na pre da ji krat kom rukom. Vla snik pre-no si pra vo svo ji ne na sti ca o ca u tre nut ku zaklju če nja prav nog posla sa njim, a stvar mu ne pre da je u drža vi nu. Stvar osta je i dalje u drža vi ni pre no si o ca (koji nije više vla snik) npr. po osno vu ugo vo ra o osta vi, ugo vo ra o zaku pu, ugo vo ra o poslu zi.89 Sto ja no vić, D., op. cit., stra na 97.
61Pre nos pra va svo ji ne na stva ri koja se ne nala zi u ruka ma vla sni ka nego tre-ćeg lica (ces sio vin di ca ti o nis). Pra vo svo ji ne na pokret nu stvar koju drži tre će lice pre la zi na sti ca o ca u tre nut ku zaklju če nja prav nog posla kojim mu je pre no si lac pre neo pra vo da zah te va povra ćaj te stva ri.90 Tre će lice ima pra vo da pre ma novom vla sni ku istak ne sve pri go vo re koje je imao pre ma rani jem vla sni ku.
1.2.4. Pre da ja stva ri bez pre no sa pra va svo ji ne (pac tum reser va ti domi nii)U ugo vo ru o pro da ji pro da vac pokret ne stva ri se može oba ve za ti da pre da stvar
kup cu odmah nakon zaklju če nja ugo vo ra uz zadr ža va nje pra va svo ji ne, sve dok kupac ne ispla ti cenu u pot pu no sti (pac tum reser va ti domi nii). Zadr ža va nje pra va svo ji ne pred vi đa se poseb nom odred bom ugo vo ra o pro da ji. Pro da jom i pre da jom stva ri kupac sti če ovla šće nje da je kori sti i drži, a ne da i njo me ras po la že. Rizik slu čaj ne pro pa sti ili ošte će nja stva ri sno si kupac od časa kada mu je stvar pre da ta iako na nje ga nije pre ne se no pra vo svo ji ne. Uko li ko kupac ne pla ti cenu koja je dospe la pro da vac je ovla šćen da zah te va nje nu ispla tu pri nud nim putem ili ras kid ugo vo ra.
2. Poje di ni vido vi ori gi nar nog sti ca nja pra va svo ji neOri gi nar no sti ca nje posto ji ako prav ni sled be nik svo je pra vo ne izvo di iz
pra va pret hod ni ka nego iz činje ni ca odre đe nih zako nom. Navo di mo naj zna čaj ni je vido ve ori gi nar nog sti ca nja pra va svo ji ne.
2.1. ODR ŽAJ
Odr žaj (usu ca pio) je drža vi na stva ri koja tra je odre đe no vre me i na osno vu koje se sti če pra vo svo ji ne.91 Na osno vu odr ža ja ori gi nar no se sti če pra vo svo ji ne na pokret nim i nepo kret nim stva ri ma. Sti ca lac svo je pra vo ne može izvo di ti iz pra-va pret hod ni ka jer je nje go va fak tič ka (i eko nom ska) vlast u suprot no sti sa pra vom svo ji ne koju ima pret hod nik. Samo ona drža vi na koja ima zako nom odre đe ne kva-li te te je osnov za sti ca nje pra va svo ji ne.
Odr žaj se raz li ku je od zasta re lo sti iako u obe situ a ci je prav na dej stva nasta-ju zbog nevr še nja pra va. Zasta re lost se pri me nju je na obli ga ci ne odno se (rela tiv-na pra va), a odr žaj na stvar na pra va. Pove ri o cu je dužnik poznat zbog čega može spre či ti zasta re lost (npr. podi za njem tužbe), dok vla snik stva ri često ne zna kod koga se nje go va stvar nala zi (npr. stvar koju je izgu bio našlo je dru go lice, stvar mu je ukra de na, a zatim pro da ta). Odr žaj je usta no vljen pre te žno u dru štve nom inte re su - da se postig ne izve snost u prav nom pro me tu.
Sva ko fi zič ko ili prav no lice može ste ći pra vo svo ji ne odr ža jem. On pro iz-vo di dej stva samo ako ima odre đe ne kva li te te i tra je zako nom odre đe no vre me. 90 Ibi dem, str. 97 - 99. i Stan ko vić, O. i Orlić, M., op. cit., str. 68 - 70.91 U jed nom delu sta ri je prav ne lite ra tu re drža vi na je uvr šta va na u zasta re lost - vidi: Perić, Ž.,
Stvar no pra vo, Beo grad, 1920, stra na 57.
62 Drža vi na mora pred sta vlja ti stvar nu fak tič ku vlast na stva ri i tra ja ti svo vre me koje je zako nom odre đe no kao rok odr ža ja.
Zavi sno od kva li fi ko va no sti (kva li te ta) drža vi ne odr žaj može biti redo van i van re dan.
2.1.1. Redo van odr žajRedo van odr žaj posto ji kada je drža vi na save sna i zako ni ta, a tra je i zako-
nom odre đe no vre me. Ovo je kva li fi ko va ni odr žaj i zbog toga tra je kra će vre me od van red nog.
Save stan i zako ni ti drža lac pokret ne stva ri, na koju dru gi ima pra vo svo ji ne, sti če pra vo svo ji ne na tu stvar odr ža jem pro te kom tri godi ne, a save stan i zako ni ti drža lac nepo kret ne stva ri, na koju dru gi ima pra vo svo ji ne, sti če pra vo svo ji ne na tu stvar odr ža jem pro te kom 10 godi na.
Vre me potreb no za odr žaj poči nje teći onog dana kada je drža lac stu pio u drža vi nu stva ri, a zavr ša va se iste kom posled njeg dana vre me na potreb nog za odr-žaj. U vre me potreb no za odr žaj ura ču na va se i vre me za koje su pret hod ni ci sada-šnjeg drža o ca drža li stvar kao save sni i zako ni ti drža o ci.
2.1.2. Van red ni odr žajVan red ni odr žaj je sti ca nje pra va svo ji ne na osno vu save snog odr ža ja koji je
tra jao zako nom odre đe no vre me. Ovaj odr žaj je, pre ma tome, manje kva li fi ko van od redov nog (ne zah te va se da je drža vi na i zako ni ta kao kod redov nog odr ža ja) zbog čega su roko vi za odr žaj duži.
Save sni drža lac pokret ne stva ri, na koju dru gi ima pra vo svo ji ne, sti če pra vo svo ji ne na tu stvar odr ža jem pro te kom 10 godi na, a save stan drža lac nepo kret ne stva ri, na koju dru gi ima pra vo svo ji ne, sti če pra vo svo ji ne na tu stvar odr ža jem pro te kom 20 godi na.
U vre me potreb no za odr žaj ura ču na va se i vre me za koje su pret hod ni ci sada šnjeg drža o ca drža li stvar kao save sni drža o ci ili i save sni i zako ni ti drža o ci. Ovo ura ču na va nje (pri ra ču na va nje) vre me na odr ža ja pret hod ni ka nazi va se akce si-ja (acces sio tem po ris).92
Nasled nik posta je save stan drža lac od tre nut ka otva ra nja nasle đa i u slu ča ju kada je osta vi lac bio nesa ve stan drža lac, a nasled nik to nije znao niti je mogao zna ti.
2.1.3. Raču na nje vre me na. Pre kid i zastoj odr ža ja.Vre me potreb no za odr žaj poči nje teći onog dana kada je drža lac stu pio u
drža vi nu stva ri, a zavr ša va se iste kom posled njeg dana vre me na potreb nog za odr-žaj. Vre me odr ža ja nasled ni ka poči nje teći od dana otva ra nja nasle đa (nasle đe se otva ra smr ću osta vi o ca, a isto dej stvo ima i pro gla še nje za umr lo.92 O pri ra ču na va nju vre me na odr ža ja kada su drža vi ne raz li či te po kva li te tu v. Stan ko vić, O. i
Orlić, M., op. cit. str. 93. i 94.
63Na pre kid, odno sno zastoj odr ža ja shod no se pri me nju ju odred be o pre ki-du, odno sno zasto ju zasta re lo sti potra ži va nja. Pre kid iza zi va jed na a zastoj dru ga dej stva. Posle pre ki da odr ža ja rok za odr žaj poči nje teći izno va, a vre me koje je pro te klo pre pre ki da ne raču na se u zako nom odre đe ni rok odr ža ja. Ako odr žaj nije mogao poče ti teći zbog zasto ja - zako nom odre đe nog uzro ka, on poči nje teći kad taj uzrok pre sta ne. Kada je odr žaj počeo teći pre nego što je nastao zastoj, on nasta-vlja da teče kad pre sta ne uzrok zasto ja, a vre me koje je iste klo pre nastan ka zasto ja raču na se u zako nom odre đe ni rok odr ža ja.
2.2. STI CA NJE SVO JI NE OD NEVLA SNI KA
Sti ca nje pra va svo ji ne od nevla sni ka pred sta vlja odstu pa nje od pra vi la da pre-no si lac dru go me ne može ustu pi ti više pra va nego što sam ima. Kada to pra vi lo ne bi dozvo lja va lo izu zet ke prav ni pro met bi bio nesi gu ran i ote žan, a prin cip save sno-sti i pošte nja ozbilj no dove den u isku še nje, jer bi sti ca lac stva ri u sva kom slu ča ju morao da utvr đu je da li je pre no si lac zai sta vla snik stva ri.
Pra vo svo ji ne se direkt no može ste ći od nevla sni ka ako su ostva re ne odre đe-ne opšte i poseb ne pret po stav ke. Opšte pret po stav ke su: 1. da je sti ca lac save stan (koji ne zna ili pre ma okol no sti ma nije morao zna ti da stvar koju sti če nije svo ji na pre no si o ca), 2. da je stvar pokret na i 3. da je prav ni posao na osno vu koga je pre ne-se na stvar na sti ca o ca tere tan (uz nakna du - npr. pro da ja, raz me na, ugo vor o delu, a ne npr. ugo vor o poklo nu, poslu zi) i 4. da je stvar pre da ta sti ca o cu. Pored ovih pret po stav ki koje se mora ju kumu la tiv no ste ći potreb no je da se ostva ri i jed na od sle de ćih poseb nih pret po stav ki: 1. da je stvar pri ba vlje na od nevla sni ka koji u okvi ru svo je delat no sti sta vlja u pro met takve stva ri (npr. kožna tašna kuplje na u pro dav ni ci tašni, iako je ukra de na); 2. da je stvar pri ba vlje na od nevla sni ka kome je vla snik pre dao stvar u drža vi nu na osno vu prav nog posla koji nije osnov za pri-ba vlja nje pra va svo ji ne (npr. na osno vu ugo vo ra o osta vi osta vo pri mac se oba ve zao osta vo dav cu saču va ti nakit ali ga pro da; poslu go pri mac je pro dao knji gu koju je dobio na poslu gu) ili 3. da je stvar kuplje na na jav noj pro da ji.
Rani ji vla snik je ovla šćen da od save snog sti ca o ca zah te va da mu stvar vra-ti uz nakna du po pro met noj (trži šnoj) ceni, ali samo ako ta stvar ima za nje ga pose ban zna čaj (npr. očev sat, maj čin nakit, zlat na meda lja osvo je nu na držav nom prven stvu u ruko me tu) i ako je zah tev pod ne sen pre iste ka jed ne godi ne od sti ca nja pra va svo ji ne od nevla sni ka na tu stvar.
V. ZAŠTI TA PRA VA SVO JI NE
Pra vo svo ji ne je subjek tiv no apso lut no imo vin sko pra vo. Sva ko lice je dužno da se uzdr ža va od povre de pra va svo ji ne dru gog lica. Ali, pra vo svo ji ne može biti povre đe no odu zi ma njem stva ri vla sni ku ili sme ta njem tog pra va. U tim situ a ci ja ma
64 nasta je zah tev vla sni ka za zašti tu pra va svo ji ne - ovla šće nje na pod no še nje svo jin-ske (peti tor ne) tužbe.
Vla snik kome je odu ze ta indi vi du al no odre đe na stvar je ovla šćen na pod no-še nje rei vin di ka ci o ne tužbe (actio rei vin di ca tio). Zako ni ti i save sni drža lac stva ri (tj. lice čija je drža vi na podob na za redo van odr žaj) je, tako đe, ovla šćen na pod-no še nje svo jin ske tužbe u slu ča ju odu zi ma nja stva ri - publi ci jan ska tužba (actio Publi ci a na). Ako tre će lice neo sno va no uzne mi ra va vla sni ka ili pret po stav nje nog vla sni ka (na dru gi način a ne odu zi ma njem stva ri) oni mogu pod ne ti nega tor nu tužbu (actio nega to ria).
1. Rei vin di ka ci o na tužba (actio rei vin di ca tio)Rei vin di ka ci o nu tužbu može pod ne ti vla snik indi vi du al no odre đe ne stva ri
koji je pre stao biti njen drža lac pro tiv drža o ca stva ri. Tuži lac mora doka za ti da na stva ri čiji povra ćaj tra ži ima pra vo svo ji ne, kao i da se stvar nala zi u fak tič koj vla sti tuže nog. Pra vo na pod no še nje ove tužbe ne zasta re va.
Ako su nepo kret no sti upi sa ne u zemlji šnom regi stru ili je izda ta tapi ja, pra-vo svo ji ne na nji ma se doka zu je izvo dom iz zemlji šnog regi stra ili pod no še njem tapi je. Uko li ko tuži lac nije upi san u zemlji šni regi star ili u tapi ju tada se, naj če šće, pozi va na odr žaj (van red ni ili redov ni), kada mora doka za ti posto ja nje činje ni ca iz kojih pro iz i la zi da je odr ža jem postao vla snik stva ri.
Tuži lac može zah te va ti vra ća nje samo indi vi du al no odre đe ne stva ri (spe ci es), one čiji iden ti tet može doka za ti.Tužbom tuži lac zah te va od tuže nog vra ća nje stva ri te mora doka za ti da je stvar u fak tič koj vla sti tuže nog. Ako je tužbe ni zah tev usvo-jen tuže ni se oba ve zu je da stvar vra ti nazad tuži o cu. Save stan drža lac pre da je stvar vla sni ku sa plo do vi ma koji još nisu ubra ni. Suprot no tome nesa ve stan drža lac dužan je pre da ti vla sni ku stva ri sve plo do ve, nakna di ti vred nost ubra nih plo do va koje je potro šio, otu đio ili uni štio, kao i vred nost plo do va koje je pro pu stio da ube re.
2. Publi ci jan ska tužba (actio Publi ci a na)Ovu tužbu je, u rim skom pra vu, uveo pre tor Publi ci jus po kome je i dobi la
ime. Publi ci jan skom tužbom kva li fi ko va ni drža lac stva ri zah te va vra ća nje stva ri od drža o ca kod koga se nala zi bez prav nog osno va ili po sla bi jem prav nom osno-vu.93 Ovom tužbom se zah te va vra ća nje indi vi du al no odre đe ne stva ri od drža o ca stva ri. Publi ci jan ska tužba je svo jin ska tužba i ne zasta re va. Da bi tuži lac uspeo sa rei vin di ka ci o nom tužbom mora doka za ti da je vla snik stva ri (što je neka da vrlo 93 Ovu tužbu je, u rim skom pra vu, uveo pre tor Publi ci jus po kome je i dobi la ime. Nazi va se i
Publi ci a na in rem actio - vidi: Riter, L. A., od Arnes ber ga, Pan dek te ili dana šnje rim sko pra vo, knji ga dru ga, Stvar no pra vo, Beo grad, 1892, stra na 415; Perić, M. Ž., op. cit. stra na 164; Mar-ko vić, L., op. cit., stra na 431; Hor vat, M., Rim sko pra vo, Zagreb, 1974, stra na 151. i Stan ko vić, O., i Orlić, M., op. cit. stra na 139.
65teško), a ako je pod neo publi ci jan sku tužbu dovolj no je da doka že da ima jači prav-ni osnov za drža vi nu stva ri.
Tuži lac je lice koje je pri ba vi lo indi vi du al no odre đe nu stvar po prav nom osno vu (tj. na osno vu prav nog posla) i na zako nit način, a nije zna lo i nije moglo zna ti da nije posta lo vla snik (save stan drža lac), pa je drža vi nu stva ri izgu bio. Tuže-ni je lice u čijoj drža vi ni se ta stvar nala zi. Tuži lac mora doka za ti da je indi vi du al no odre đe nu stvar ste kao po puno va žnom prav nom osno vu i na zako nit način. Ovom tužbom, tuži lac doka zu je jače pra vo na drža vi nu. Tužba će biti osno va na ako je tuže ni (sada šnji drža lac) nesa ve stan ili je save stan ali je stvar ste kao bez puno va-žnog prav nog osno va ili po sla bi jem prav nom osno vu.
3. Nega tor na tužba (actio nega to ria) - tužba zbog uzne mi ra va njaNega tor na tužba je svo jin ska tužba vla sni ka - drža o ca pro tiv sva kog ko
ga uzne mi ra va na dru gi način a ne odu zi ma njem stva ri. For mu la ove tužbe je u rim skom pra vu bila sasta vlje na nega tiv no zbog čega se sma tra da je po njoj i dobi la ime.94
Nega tor nu tužbu podi že vla snik - drža lac kada mu drža vi na stva ri nije odu-ze ta ali je ome ten u vrše nju ovla šće nja na stvar. Ova tužba je slič na tužbi zbog sme ta nja drža vi ne tako da vla snik drža lac može pod ne ti ili drža vin sku tužbu ili nega tor nu tužbu. Pred nost nega tor ne tužbe je što ne zasta re va za raz li ku od drža vin-ske koja se mora pod ne ti u rela tiv no krat kom roku.
Nega tor na tužba se može podi ći ako su ostva re ne sle de će pret po stav ke: 1. da jed no lice uzne mi ra va vla sni ka ili drža o ca (pret po sta vlje nog vla sni ka) stva ri (isti ču ći da ima neko pra vo kojim ogra ni ča va pra va vla sni ka - drža o ca: npr. tvr di da ima pra vo slu žbe no sti i zbog toga pre la zi pre ko zemlji šta ili sa nje go ve stva ri poti ču imi si je kao što su: buka, jaka sve tlost, čađ, zaga đe na voda koje sme ta ju vla-sni ku - drža o cu); 2. da je uzne mi ra va nje neo sno va no tj. pro tiv prav no (nega tor na tužba se ne može osno va no pod ne ti kada je vla snik oba ve zan da trpi uti ca je dru gih lica na svo ju stvar)95 i 3. da uzne mi ra va nje vla sni ka - drža o ca posto ji i u vre me pod no še nja tužbe.
Tuži lac je drža lac str va ri. On pret hod no mora doka za ti da je vla snik stva ri ili pret po sta vlje ni vla snik. On ne mora doka zi va ti prav ni osnov sti ca nja stva ri a ni način nje nog sti ca nja, nego samo drža vi nu, pri čemu se save snost drža vi ne pret po-sta vlja.96 Da bi tužbe ni zah tev bio usvo jen tuži lac, osim toga, mora doka za ti da ga tuže ni neo sno va no (pro tiv prav no) uzne mi ra va.94 Hor vat, M., op. cit., stra na 151. Suprot no tome, isti če se manje pri hva tlji vo mišlje nje da je ova
tužba dobi la naziv po tvrd nji tuži o ca koji negi ra pre ten zi ju tuže nog da mu ogra ni či nje go vu svo-ji nu - Gams, A., op. cit., stra na 201.
95 Sto ja no vić, D., op. cit., stra na 109. i Stan ko vić, O. i Orlić, M., op. cit., stra na 141.96 Vedriš, M., i Kla rić, P., op. cit. stra na 209 i Stan ko vić, O., i Orlić, M., op, cit. stra na 142.
66 VI. SUSVO JI NA (CON DO MI NI UM)
1. PojamSusvo ji na je pra vo svo ji ne dva ili više lica na istoj fi zič ki nepo de lje noj stva ri,
čiji su delo vi odre đe ni ide al no (ali kvot no).97 Deo suvla sni ka se ozna ča va naj če šće u raz lom ci ma (1/2, 1/3, 1/4) a može biti izra žen i u pro cen ti ma (33%, 50%) ili u deci mal nim bro je vi ma (1,22, 3,33). Svi suvla sni ci zajed no ima ju ono pra vo svo ji ne koje odgo va ra pra vu svo ji ne jed nog isklju či vog vla sni ka (ako posto je četi ri suvla-sni ka čiji su delo vi jed na ki - npr. sva ki od njih je ide al ni vla snik sa 1/4, sabra ni raz lom ci daju rezul tat 1/1). Kod susvo ji ne nije pode lje na stvar već pra vo izme đu dva ili više lica. Ali pra vo nije pode lje no izdva ja njem svo jin skih ovla šće nja već po obi mu.98 Pošto je stvar fi zič ki nepo de lje na pra vo susvo ji ne pre ma ali kvot nim delo-vi ma pro sti re se na celu stvar.
2. Pra va suvla sni ka u suvla snič koj zajed ni ciPra va suvla sni ka se mogu pro sti ra ti na celu stvar ili samo na nje mu pri pa da-
ju ći ide al ni deo.
2.1. PRA VA SUVLA SNI KA U ODNO SU NA CELU STVAR
Pra vo svo ji ne izme đu suvla sni ka je pode lje no po obi mu, a ne po sadr ži-ni tj. pre ma poje di nim ovla šće nji ma (npr. da je jedan ovla šćen da stvar drži a dru gi da njo me ras po la že).99 Suvla snik ima pra vo da stvar drži i da se njo me kori sti zajed no sa osta lim suvla sni ci ma sra zmer no svom delu, ne povre đu ju ći pra va osta lih suvla sni ka.
Sva ki suvla snik je ovla šćen na sudr ža vi nu ali kvot nog dela stva ri. Suvla sni ci na raz li či te nači ne mogu ure di ti vrše nje drža vi ne: da jedan od suvla sni ka vrši fak tič-ku vlast na stva ri; da je vrše naiz me nič no i da je vrše isto vre me no (zajed nič ki).
Suvla sni ci ima ju pra vo da zajed nič ki upra vlja ju stvar ju. Oni mogu pove ri ti stvar na upra vlja nje jed nom ili neko li ci ni suvla sni ka ili tre ćem licu. Sa stva ri se može upra vlja ti redov no i van red no. Redov no upra vlja nje stvar ju je npr. poprav ke ošte će nih cevi, izme na polo mlje nih cre po va na kro vu, poprav ka olu ka na kući itd. Van red no upra vlja nje stvar ju je ono upra vlja nje koje pre la zi okvir redov nog kao npr. otu đe nje cele stva ri, pro me na name ne stva ri, izda va nje cele stva ri u zakup, zasni va nje hipo te ke na celoj stva ri itd.97 Susvo ji na se ozna ča va kao suvla sni štvo i sme sni štvo - vidi: Perić, M. Ž., op. cit., stra na 180. i
Mar ko vić, L., op. cit. stra na 348.98 Mar ko vić, L., ibi dem.99 Stan ko vić, O. i Orlić, M., op. cit. str. 144. i 145; Gams, A., op. cit. str. 57 i Vedriš, M., i Kla rić,
P., op. cit. stra na 183.
67Za pred u zi ma nje poslo va redov nog upra vlja nja stvar ju potreb na je sagla-snost suvla sni ka čiji delo vi zajed no čine više od polo vi ne vred no sti stva ri. Ako se o tome ne postig ne sagla snost, a pred u zi ma nje posla je neo p hod no za redov no odr ža va nje stva ri, o tome odlu ču je sud. Posao koji pre la zi okvir redov nog upra-vlja nja puno va žno se može pred u ze ti samo ako posto ji sagla snost svih suvla sni ka. Tro ško ve kori šće nja, upra vlja nja i odr ža va nja stva ri i osta le tere te koji se odno se na celu stvar sno se suvla sni ci sra zmer no veli či ni svo jih delo va.100
2.2. PRA VA SUVLA SNI KA U ODNO SU NA ALI KVOT NI DEO STVA RI
Suvla snik može ras po la ga ti svo jim ali kvot nim delom stva ri bez sagla sno sti osta lih suvla sni ka. Shod no tome suvla snik može svoj deo pro da ti, raz me ni ti, poklo-ni ti bez dozvo le ili odo bre nja osta lih suvla sni ka. U slu ča ju pro da je suvla snič kog dela osta li suvla sni ci ima ju pra vo pre če kupo vi ne samo ako je to odre đe no zako-nom. Suvla snik nepo kret no sti, koji name ra va da pro da svoj suvla snič ki deo, dužan da ga pret hod no ponu di na pro da ju osta lim suvla sni ci ma. U slu ča ju smr ti suvla sni-ka nje gov ide al ni deo se pre no si na nje go ve uni ver zal ne i sin gu lar ne suk ce so re. Tako đe, ide al ni deo može biti opte re ćen hipo te kom i na nje mu se može usta no vi ti pra vo plo do u ži va nja ili upo tre be i real ni tere ti.
3. PRE STA NAK SUVLA SNIČ KE ZAJED NI CE
Tra ja nje suvla snič ke zajed ni ce zavi si od volje suvla sni ka. Suvla snik, bez obzi ra na veli či nu svog dela, ima pra vo da u sva ko vre me zah te va deo bu stva ri, osim u vre me u koje bi ta deo ba bila na šte tu dru gih suvla sni ka (npr. deo bu zemlji-šta za vre me žetve ili deo bu kuće za vre me nje ne rekonstrukcije), ako zako nom nije druč ki je odre đe no. Deo bom stva ri suvla sni štvo pre sta je, a na real no izdvo je-nim delo vi ma sva ki od suvla sni ka posta je isklju či vi vla snik stva ri.
Pra vo ne deo bu ne zasta re va. O nači nu deo be odlu ču ju suvla sni ci spo ra-zum no (jed no gla sno). Oni mogu stvar fi zič ki pode li ti (natu ral na ili fi zič ka deo ba) tako da sva ko od njih dobi je deo stva ri ili je pro da ti a iznos cene pode li ti sra zmer-no veli či ni suvla snič kog dela (civil na deo ba). U slu ča ju da suvla sni ci ne mogu posti ći spo ra zum, o nači nu deo be odlu ču je sud. Sud će odre di ti fi zič ku deo bu stva ri ako je to mogu će. Ako je fi zič ka deo ba nemo gu ća ili je mogu ća samo uz znat no sma nje nje vred no sti stva ri sud će odlu či ti da se deo ba izvr ši pro da jom stva ri - sud ska jav na pro da ja.
100 “Kad suvla snik stva ri izvr ši rado ve koji su nužni radi odr ža va nja stva ri u svo ji ni, ima pra vo na nakna du izda ta ka od dru gog suvla sni ka sra zmer no suvla snič kom ude lu na stva ri” - odlu-ka Vrhov nog suda Voj vo di ne, Rev. 511/88, obja vlje na u knji zi Aktu el na sud ska prak sa, op. cit. stra na 57.
68 VII. ZAJED NIČ KA SVO JI NA
1. Pojam i obe lež jaZajed nič ka svo ji na je pra vo svo ji ne dva ili više lica na nepo de lje noj stva ri
kada su nji ho vi ude li odre di vi ali nisu una pred odre đe ni. Deo zajed ni ča ra u nepo-de lje noj stva ri nije odre đen po obi mu ni real no ni po ali kvot nim delo vi ma tako da on (za raz li ku od suvla sni ka, čiji deo je odre đen ali kvot no) ne može ras po la ga-ti svo jim stvar nim pra vom. Zajed ni ča ri samo zajed no mogu ras po la ga ti sa stva ri (npr. pro da ti je, kosti tu i sa ti na njoj zalo žno pra vo, slu žbe nost). Zašti tu zajed nič ke svo ji ne, među tim, može isti ca ti bilo ko od zajed ni ča ra pre ma tre ćim lici ma (vla snič-ke i drža vin ske tužbe).
Deo bu zajed nič ke stva ri može zah te va ti bilo koji zajed ni čar. Ona se sasto ji u odre đi va nju ali kvot nog dela sva kog zajed ni ča ra na stva ri, kada pre sta je zajed nič ka svo ji na i nasta je susvo ji na.
2. Obli ci zajed nič ke svo ji neU tre nut ku smr ti osta vi o ca zao stav šti na pre la zi na nje go ve nasled ni ke. Ako
su pred met zao stav šti ne i stva ri (ili samo stva ri) nasled ni ci od tog tre nut ka sti ču na nji ma zajed nič ku svo ji nu. Ona posto ji do deo be odno sno dono še nja reše nja o nasle-đi va nju jer se u nje mu odre đu je suvla snič ki deo sva kog nasled ni ka.
Zajed nič ka svo ji na posto ji (sve dok se ne done se reše nje o nasle đi va nju odno-sno izvr ši deo ba) izme đu svih nasled ni ka (zakon skih i testa men tar nih) neza vi sno od veli či ne nasled nog dela.
Stva ri koju su supru žni ci ste kli radom u toku tra ja nja brač ne zajed ni ce su nji ho va zajed nič ka svo ji na. Svo jim delom u nepo de lje noj zajed nič koj imo vi ni ne može supru žnik ni ras po la ga ti, niti ga može opte re ti ti prav nim poslom među živi-ma. Zajed nič kom imo vi nom supru žni ci u toku bra ka upra vlja ju i ras po la žu zajed-nič ki i spo ra zum no. Oni mogu ugo vo ri ti da upra vlja nje i ras po la ga nje celo kup-nom zajed nič kom imo vi nom ili nje nim delo vi ma, vrši jedan od njih. Supru žni ci mogu u sva ko doba (za vre me bra ka i nakon nje go vog pre stan ka) spo ra zum no izvr ši ti deo bu zajed nič ke imo vi ne. U slu ča ju spo ra o ude lu supru žni ka u sti ca nju zajed nič ke svo ji ne odlu ču je sud, vode ći raču na prven stve no o nji ho vom dopri no-su, ali i o dru gim okol no sti ma.
Kada su čla no vi poro dič ne zajed ni ce radom ste kli stva ri u toku tra ja nja poro dič ne zajed ni ce nasta je zajed nič ka svo ji na. Imo vi na ste če na radom muškar-ca i žene u van brač noj zajed ni ci jeste nji ho va zajed nič ka imo vi na. Na imo vin ske odno se van brač nih dru go va shod no se pri me nju ju odred be PZ o zajed nič koj imo-vi ni supru žni ka.
69VIII. ETA ŽNA SVO JI NA
Eta žna svo ji na je pra vo svo ji ne na sta nu, poslov noj pro sto ri ji ili gara ži kao poseb nom delu zgra de čiji titu lar ima i stvar na pra va na zajed nič kim delo vi ma zgra de i gra đe vin skoj par ce li na kome je zgra da podig nu ta. Svo ji na na poseb nom delu zgra de može biti susvo ji na ili zajed nič ka svo ji na.
Eta žna svo ji na se sti če i pre sta je po osno va ma i na način koji važe za sti ca nje i pre sta nak svo ji ne na nepo kret no sti ma. Eta žni vla snik ima pra vo na poseb nom delu zgra de, na zajed nič kim delo vi ma zgra de ili zemlji štu.
Delo vi zgra de koji slu že zgra di kao celi ni ili samo poseb nim nje nim delo vi-ma su zajed nič ka nede lji va svo ji na svih vla sni ka poseb nih delo va, odno sno vla sni-ka čijim poseb nim delo vi ma slu že.
Vla sni ci poseb nih delo va zgra de dužni su uče stvo va ti u tro ško vi ma odr ža-va nja zajed nič kih delo va zgra de101 sra zmer no vred no sti nji ho vih poseb nih delo va pre ma ukup noj vred no sti cele zgra de, a ako zajed nič ki delo vi slu že samo nekim poseb nim delo vi ma zgra de - sra zmer no vred no sti nji ho vih poseb nih delo va pre ma ukup noj vred no sti onog dela zgra de u kome se ti poseb ni delo vi nala ze.102
Titu lar poseb nog dela zgra de ima pra vo na upra vlja nje tom zgra dom. Vla snik poseb nog dela zgra de vrši o svom tro šku oprav ke sa ciljem odr ža va nja svog poseb-nog dela zgra de u isprav nom sta nju.
IX. DRŽAV NA SVO JI NA
Držav na svo ji na je naj vi ša prav na i fak tič ka vlast drža ve na stva ri ma. Titu la ove svo ji ne je Repu bli ka Srbi ja. Upra vlja nje i kori šće nje držav nom svo ji nom je ure-đe no zako ni ma, a kada se vrši u ime i za račun drža ve103 kao kraj nji titu lar držav ne svo ji ne poja vlju je se drža va –Repu bli ka Srbi ja. Svo ji na je držav na i kad jedi ni ce lokal ne samo u pra ve kori ste držav nu imo vi nu.104
Pred met držav ne svo ji ne su stva ri na koji ma drža va ima pra vo svo ji ne - naj vi-šu prav nu i fak tič ku vlast na nji ma. To su pri rod na bogat stva, nepo kret no sti i dru ga sred stva koja kori ste Repu bli ka Srbi ja, orga ni i orga ni za ci je tih drža va i jedi ni ce lokal ne samo u pra ve kao i orga ni za ci je koje oba vlja ju jav nu slu žbu.101 Zajed nič ki delo vi zgra de su oni koji slu že zgra di kao celi ni - teme lji, glav ni zido vi, tavan, fasa-
da, ste pe ni ce, hod nik, stan name njen za nastoj ni ka zgra de, diza li ce, elek trič na, kana li za ci o na, vodo vod na i tele fon ska mre ža, buna ri, pro sto ri je za pra nje i suše nje rublja, krov, podrum, ure đa-ji za zagre va nje, sve tlar ni ci, dim nja ci i sl.
102 O tro ško vi ma odr ža va nja zgra de v. član 24. Zako na o odr ža va nju stam be nih zgra da, “Slu žbe ni gla snik RS”, br. 44/95.
103 Vidi o Jav nom pred u ze ću “Srbi ja šu me” čl. 9 - 20. Zako na o šuma ma.104 Vidi član 1. i 8. Zako na o sred stvi ma u svo ji ni Repu bli ke Srbi je (“Slu žbe ni gla snik RS”, br.
53/95, 3/96 – ispr., 54/96 i 32/97).
70 X. DRU ŠTVE NA SVO JI NA
Dru štve na svo ji na je naj vi ša prav na vlast na stva ri ma koju ima ju dru štve na prav na lica. Titu la ri dru štve ne svo ji ne sve de ni su, uglav nom, na dru štve na pred u-ze ća i usta no ve u obla sti kul tu re i obra zo va nja dok su u dru goj Jugo sla vi ji pred met dru štve ne svo ji ne čini li objek ti koji su pre ma sada važe ćim pro pi si ma u držav noj svo ji ni ili u pri vat noj svo ji ni.
Posto je ća dru štve na (ali i držav na) pred u ze ća se mogu pri va ti zo va ti tako da pro me ne vla sni štvo na osno vu jed nog od mode la pri va ti za ci je.105
Ode ljak četvr ti STVA R NA PRA VA NA TUĐOJ STVA RI
I. POJAM I PODE LA
Pored stvar nih pra va na sop stve noj stva ri (pra vo svo ji ne, susvo ji ne, zajed nič-ke svo ji ne i eta žne svo ji ne) posto je i stvar na pra va na tuđoj stva ri. Titu la ri stvar nih pra va na tuđoj stva ri ima ju uža ovla šće nja na toj stva ri od nje nog vla sni ka zbog čega se ova pra va nazi va ju i sek tor ska pra va. Stvar na pra va na tuđoj stva ri opte re-ću ju pra vo svo ji ne i ovla šću ju nji ho vog titu la ra da tuđu stvar kori sti za odre đe ne potre be. U stvar na pra va na tuđoj stva ri uvr šta va se pra vo slu žbe no sti, zalo žno pra vo, pra vo gra đe nja, real ni tere ti i sused ska pra va. Za potre be stu de na ta ovog fakul te ta izlo že no je zalo žno pra vo.
II. ZALO ŽNO PRA VO
1. PojamZalo žno pra vo je stvar no pra vo pove ri o ca na tuđoj stva ri ili pra vu (dužni ka
ili tre ćeg lica). Ono je real na garan ci ja (stvar no prav no obez be đe nje) pove ri o cu da će se, pre osta lih, obič nih pove ri la ca, napla ti ti iz vred no sti zalo že nih stva ri ili pra-va, ako mu dužnik ne ispu ni oba ve zu u vre me dospe lo sti.
Da bi nasta lo zalo žno pra vo mora pret hod no ili isto vre me no posto ja ti obli-ga ci o ni ugo vor ili dru gi osnov za to (nare đe nje zako na, odlu ka suda). Obli ga ci o ni 105 Vidi Zako na o pri va ti za ci ji, “Slu žbe ni gla snik RS”, broj 28/2001.
71ugo vor ili dru gi osnov je glav no pra vo, a zalo žno pra vo spo red no (akce sor no) i, uglav nom, deli sud bi nu glav nog pra va od nastan ka, pro me ne i pre stan ka.
Titu lar zalo žnog pra va je zalo žni pove ri lac, a stvar koja je zalo že na ozna ča va se zalo ga (zalog).
Zalo žni pove ri lac sti če zalo žno pra vo i zadr ža va potra ži va nje pre ma dužni ku, sve dok mu to potra ži va nje dužnik ne ispu ni ili ono ne pre sta ne na dru gi način. Uko li-ko dužnik ne ispu ni potra ži va nje u roku zalo žni pove ri lac je ovla šćen da se napla ti iz vred no sti zalo že ne stva ri ili pra va. On se ne mora napla ti ti iz vred no sti zalo že ne stva ri ili pra va, ali u tom slu ča ju ima polo žaj obič nog (hiro gra fer nog) pove ri o ca (onog koji svo je potra ži va nje pre ma dužni ku nije obez be dio pra vom zalo ge).
Zalo žni pove ri lac je lice koje sti če zalo žno pra vo i ovla šće nje da se nami ri iz vred no sti zalo že ne stva ri. On je isto vre me no i pove ri lac u obli ga ci o nom odno su.
Zalo žno prav ni odnos ima dve faze: fazu obez be đe nja i fazu nami re nja. Faza obez be đe nja nasta je usta no vlje njem zalo ge i posto ji do tre nut ka dospe ća obez be đe-nog potra ži va nja. Faza nami re nja nasta je ako je potra ži va nje dospe lo za izvr še nje ali nije ispu nje no. U ovoj fazi zalo žni pove ri lac je ovla šćen da rea li zu je zalo žno pra vo putem suda (nače lo ofi ci jel no sti).106
2. Vrste zalo žnih pra va2.1. UOP ŠTE
Ako je kri te ri jum raz vr sta va nja zalo žnog pra va pri ro da objek ta (pred me ta) zalo žno pra vo se deli na zalo žno pra vo na pokret nim stva ri ma (ruč na zalo ga - pig-nus), na nepo kret nim stva ri ma (hipo te ka - hypoteca) i pra vi ma. Ako je pra vo kao obje kat zalo žno prav nog odno sa upi sa no u jav ni regi star posto ji hipo te ka (u užem smi slu ozna ča va samo zalo gu na nepo kret no sti ma, a u širem smi slu obu hva ta i mobi li jar nu hipo te ku - regi star sko zalo žno pra vo na pokret nim stva ri ma), a ako nije upi sa no - ruč na zalo ga.107
S obzi rom na način nastan ka pra vo zalo ge se raz vr sta va na zalo gu koja nasta-je: na osno vu ugo vo ra; sud ske odlu ke i zako na.
2.2. ZALO ŽNO PRA VO NA OSNO VU UGO VO RA
Ruč na zalo ga na pokret noj stva ri nasta je naj če šće na osno vu ugo vo ra kojim se zalo go da vac oba ve zu je da pre da odre đe nu pokret nu stvar na kojoj posto ji pra vo svo ji ne, zalo žnom pove ri o cu da bi se pre osta lih pove ri la ca mogao napla ti ti iz nje-ne vred no sti, ako mu potra ži va nje ne bude ispla će no o dospe lo sti. Način sti ca nja ruč ne zalo ge je pre da ja te stva ri zalo go prim cu.
106 Gavel la, N. i dru gi, Stvar no pra vo, Infor ma tor, Zagreb, 1998, stra na 724. i 725.107 Vedriš, M. i Kla rić, P., op. cit. stra na 224.
72 Regi star sko zalo žno pra vo (zalo žno pra vo na pokret nim stva ri ma upi sa nim u regi star), tako đe, nasta je na osno vu ugo vo ra o zalo zi. Tim ugo vo rom oba ve zu je se zalo go da vac pre ma pove ri o cu da mu pru ži obez be đe nje za nje go vo potra ži va nje, tako što će se pove ri o če vo pra vo na stva ri zalo go dav ca upi sa ti u regi star zalo žnog pra va (član 2. Zako na o zalo žnom pra vu na pokret nim stva ri ma upi sa nim u regi-star – ZZP108). Pove ri lac sti če zalo žno pra vo upi som u Regi star zalo ge, a pred met zalo žnog pra va i dalje osta je u drža vi ni dužni ka ili tre ćeg lica. Na osno vu prav nog posla (prav ni osnov - iustus titu lus) hipo te ka se sti če upi som u jav nu knji gu ili na dru gi odgo va ra ju ći način odre đen zako nom.
2.3. SUD SKO ZALO ŽNO PRA VO
Sud sko zalo žno pra vo može biti pri nud no ili spo ra zum no.Pri nud no sud sko zalo žno pra vo na pokret nim stva ri ma pove ri lac sti če popi-
som stva ri u postup ku izvr še nja, a ne pre da jom stva ri kao kod ruč ne zalo ge ili upi som u Regi star zalo ge za regi star sku zalo gu. Kad je popis izvr šen u korist više pove ri la ca, red prven stva zalo žnog pra va ste če nog popi som ili zabe le škom u zapi-sni ku o popi su odre đu je se pre ma danu kad je pred log za izvr še nje pri mljen u sudu, a ako su pred lo zi za izvr še nje pri mlje ni istog dana, nji ho va zalo žna pra va ima ju isti red prven stva.
Spo ra zum no sud sko zalo žno pra vo na nepo kret nim i pokret nim stva ri ma zasni va se ugo vo rom stra na ka da zalo žnim pra vom obez be de odre đe no potra ži va-nje. Ugo vor stra na ka u zapi snik uno si sud. Zapi snik o spo ra zu mu stra na o zasni va-nju hipo te ke ili ruč ne zalo ge ima sna gu sud skog porav na nja. Sud sko porav na nje se po prav nim dej stvi ma izjed na ča va sa pra vo sna žno pre su đe nom stva ri.
Pove ri lac može pod ne ti nad le žnom opštin skom sudu pred log za izvr še nje, na osno vu spo ra zu ma stra na o posto ja nju nov ča nog potra ži va nja, koji ima sna gu sud-skog porav na nja. Sud može odre di ti izvr še nje samo na osno vu izvr šne ispra ve.
2.4. ZAKON SKO ZALO ŽNO PRA VO
Zakon sko zalo žno pra vo sti če se u tre nut ku kad su ispu nje ne pret po stav ke odre-đe ne zako nom. Shod no tome zakon sko zalo žno pra vo na pokret nim stva ri ma može nasta ti bez pre da je stva ri u drža vi nu zalo žnom pove ri o cu i bez upi sa u Regi star zalo-ge, a na nepo kret nim stva ri ma bez upi sa zalo žnog pra va u zemlji šni regi star.
Zakon sko zalo žno pra vo zna čaj no je za ugo vo re u pri vre di. Tako, zakon sko zalo žno pra vo ima: komi si o nar na stva ri ma koje su pred met ugo vo ra o komi si o nu dok se te stva ri nala ze kod nje ga, trgo vin ski zastup nik radi obez be đe nja napla te svo jih dospe lih potra ži va nja nasta lih u vezi sa ugo vo rom na svo ta ma koje je napla-tio za nalo go dav ca itd.108 “Slu žbe ni gla snik RS”, broj 57/2003.
73III. NAČE LA ZALO ŽNOG PRA VA
1. Uop šteNeka nače la su zajed nič ka za ruč nu zalo gu, hipo te ku i regi star sku (mobi li jar-
nu) hipo te ku. To su: nače lo akce sor no sti, nače lo ofi ci jel no sti, nače lo spe ci jal no sti i nače lo nede lji vo sti. Nače la delu ju jed no vre me no a ima ju raz li či ti doma šaj zavi sno od vrste zalo žnog pra va.
2. Nače lo akce sor no stiNače lo akce sor no sti je obe lež je zalo žnog pra va da je spo red no (akce sor-
no) i zavi sno od posto ja nja potra ži va nja pove ri o ca kao samo stal nog (glav nog) pra va - acces so ri um sequitur prin ci pa li.
Posto ja nje i puno va žnost potra ži va nja kao glav nog pra va direkt no uti če na sud bi nu zalo žnog pra va. Samo ako je nasta lo glav no potra ži va nje (obli ga ci ja) može, isto vre me no s njim ili doc ni je, dok glav no potra ži va nje još tra je, nasta ti i akce sor no potra ži va nje. Zalo žno pra vo može pre sta ti i pre pre stan ka glav nog potra-ži va nja, ali ne i kasni je.109 Ako je potra ži va nje pove ri o ca nasta lo iz ništa vog ugo vo-ra ništa vo je i zalo žno pra vo. Uko li ko je potra ži va nje pove ri o ca nasta lo iz rušlji vog ugo vo ra, puno va žnost zalo žnog pra va zavi si od okol no sti da li je rušljiv ugo vor poni šten u zako nom odre đe nom roku.110 Poni šte nje glav nog potra ži va nja obez be đe-nog zalo gom dovo di do pre stan ka zalo ge kao akce sor nog pra va.
Suprot no nače lu akce sor no sti, zalo žno pra vo se može dati za oba ve zu koja još nije nasta la (budu ća oba ve za), oba ve zu čije je tra ja nje neiz ve sno i oro če nu oba ve zu.
Zalo žno pra vo za budu ću i uslov nu oba ve zu gasi se ako glav no potra ži va nje ne nasta ne. Ako je potra ži va nje pove ri o ca pre sta lo na bilo koji način, pre sta je i zalo-žno pra vo i ne može tra ja ti duže od glav nog potra ži va nja. Kad pre sta ne potra ži va nje čije je ispu nje nje bilo obez be đe no zalo gom, pove ri lac je dužan vra ti ti zalo že nu stvar zalo go dav cu osno sno bri še se zalo žno pra vo iz Regi stra zalo ge, na zah tev zalo žnog pove ri o ca, dužni ka ili zalo go dav ca, kad to nije isto lice. Zalo ga se može dati za zasta-re lo potra ži va nje i u tom slu ča ju pro iz vo di dej stvo odri ca nja od zasta re lo sti.
3. Nače lo ofi ci jel no sti i nje go vo ogra ni če nje i isklju če njeNače lo ofi ci jel no sti je pra vi lo da se zalo žni pove ri lac, kome zalo žni dužnik nije
o roku pla tio dug, može napla ti ti iz vred no sti zalo že ne stva ri u sud skom postup ku. Zakon o hipo te ci je isklju čio nače lo ofi ci jel no sti. Nai me, ako dužnik ne pla ti dug o
109 Rašo vić, Z., Stvar no pra vo, “Slu žbe ni list Crne Gore”, Pod go ri ca, 2002, stra na 350.110 Vidi član 117. Zako na o obli ga ci o nim odno si ma.
74 dospe lo sti, hipo te kar ni pove ri lac iz vero do stoj ne odno sno izvr šne ispra ve (koje mora-ju ima ti zako nom odre đe nu sadr ži nu) može se nami ri ti van sud skim putem.
Nače lo ofi ci jel no sti se, među tim, pri me nju je na ruč nu zalo gu i zalo gu na pokret nim stva ri ma koja nasta je upi som u regi star. Odstu pa nje od nače la ofi ci jel no-sti za pokret ne stva ri pred vi đe no je za ugo vo re u pri vre di. Pove ri lac je, nai me, ovla-šćen da, kad dužnik o dospe lo sti ne nami ri potra ži va nje, pri stu pi pro da ji zalo že ne stva ri na jav noj pro da ji, a da se pret hod no ne obra ća sudu.
U zalo žnom pra vu, kad su zalo že ne pokret ne stva ri ili pra va, zabra nje ne su u ugo vo ru o zalo zi kla u zu le koji ma bi se isklju či lo nače lo ofi ci jel no sti (tzv. lex com-mis so ria). Ništa va je odred ba ugo vo ra o zalo zi pokret ne stva ri da će zalo že na stvar pre ći u svo ji nu pove ri o cu ako nje go vo potra ži va nje ne bude nami re no o dospe lo sti, kao i odred ba da će u tom slu ča ju pove ri lac moći, po una pred odre đe noj ceni, pro-da ti zalo že nu stvar ili je zadr ža ti za sebe. Ali, ako je u zalo gu data stvar čija je cena pro pi sa na ugo va ra či se mogu spo ra zu me ti da će pove ri lac moći pro da ti zalo že nu stvar po pro pi sa noj ceni ili je po toj ceni zadr ža ti za sebe.
Nače lo ofi ci jel no sti isklju če no je Zako nom o hipo te ci. Nai me, ako dužnik ne ispla ti dug o dospe lo sti, hipo te kar ni pove ri lac iz vero do stoj ne ili izvr šne ispra ve pokre će i vodi van sud ski postu pak nami re nja (v. čl. 29 - 38. Zako na o hipo te ci).
4. Nače lo spe ci jal no stiNače lom spe ci jal no sti (odre đe no sti) obe le ža va se svoj stvo zalo žnog pra va
da se nji me obez be đu je odre đe no potra ži va nje (tač no nave de ni iznos) jed nog pove ri o ca i da može nasta ti na stva ri koja je odre đe na (a ne na svim stva ri ma zalo žnog dužni ka).
Nače lo spe ci jal no sti pod ra zu me va i odre đe nost stva ri i pra va koje su pred-met zalo žnog pra va. Sušti na zalo žnog pra va i jeste u izu zi ma nju zalo že ne stva ri iz sud bi ne pre o sta le imo vi ne dužni ka. Zalo žno pra vo ne može nasta ti na celo kup noj imo vi ni dužni ka ili uop šte no odre đe nom delu imo vi ne dužni ka. Ono obez be đu je potra ži va nje neza vi sno od činje ni ce kako je ono nasta lo i kakav ima pred met. Iako se zalo ga naj če šće kon sti tu i še radi obez be đe nja nov ča nih obli ga ci ja mogu će je da se zalo gom obez be de i nenov ča ne oba ve ze bez obzi ra na nji ho vu sadr ži nu: dava-nje, činje nje, neči nje nje ili trplje nje.111
5. Nače lo nede lji vo stiNače lo nede lji vo sti je obe lež je zalo žnog pra va da zalo že na stvar ili pra vo
kao celi na obez be đu je potra ži va nje kao celi nu. Pre ma tome, zalo žno pra vo je nede-lji vo s obzi rom na potra ži va nje koje obez be đu je i s obzi rom na pred met zalo ge bez obzi ra što su potra ži va nje i pred met zalo ge fi zič ki delji vi. Nede lji vost zalo žnog pra-111 Supro tan stav usva ja Gavel la, N., op. cit., stra na 727.
75va usvo je na je u inte re su obe ugo vor ne stra ne.112 Potra ži va nje zalo žnog pove ri o ca obez be đe no je zalo gom kao celi na. Obez be đe nje glav nog potra ži va nja pro sti re se i na spo red na potra ži va nja. Sma nje nje potra ži va nja nema za posle di cu sma nje nje pred me ta zalo ge. Zalo že na stvar, nai me, u celi ni obez be đu je potra ži va nje pove ri o-ca do pot pu nog nami re nja tog potra ži va nja bez obzi ra na kasni ju pode lu stva ri. Od nače la nede lji vo sti posto je odstu pa nja. Zalo že na stvar se može pro da ti i pre nego što je potra ži va nje dospe lo. Tako, kad se zalo že na stvar kva ri ili kad gubi vred nost te posto ji opa snost da posta ne nedo volj na za obez be đe nje pove ri o če vog potra ži-va nja, sud može na zah tev zalo go prim ca ili zalo go dav ca, a po saslu ša nju dru ge stra ne, odlu či ti da stvar pro da na jav noj pro da ji, ili po ber zan skoj ili trži šnoj ceni ako je ima, i da se cena ili dovo ljan deo cene polo ži kod suda radi obez be đe nje a zalo go prim če vog potra ži va nja.
IV. HIPO TE KA (ZALO ŽNO PRA VO NA NEPO KRET NIM STVA RI MA)
1. PojamHipo te ka113 je zalo žno pra vo na nepo kret nim stva ri ma koje osta ju u drža vi ni
zalo žnog dužni ka. Ako hipo te kar ni dužnik ne ispu ni svo ju oba ve zu po dospe lo sti, hipo-te kar ni pove ri lac može nami ri ti svo je potra ži va nje iz vred no sti zalo že ne nepo kret no sti pre pove ri la ca koji na njoj nema ju hipo te ku (obič ni, hiro gra fer ni pove ri o ci), kao i pre pove ri la ca koji su hipo te ku na njoj ste kli posle nje ga, bez obzi ra na pro me nu vla sni ka opte re će ne nepo kret no sti.114 Za raz li ku od ruč ne zalo ge kod koje se obje kat zalo ge (pokret na stvar) pre da je u drža vi nu zalo go prim cu zalo že na nepo kret nost osta je u drža-vi ni zalo žnog dužni ka što mu omo gu ća va kori šće nje stva ri. Iako zalo žni pove ri lac nema nepo sred nu prav nu vlast na stva ri, hipo te ka je stvar no pra vo.115
Ima lac hipo te ke ima apso lut no pra vo koje delu je erga omnes.
2. Napu šta nje nače la ofi ci jel no stiZakon o hipo te ci napu šta do sada vla da ju će nače lo - nače lo ofi ci jel no sti po
kome se zalo žni pove ri lac, kome zalo žni dužnik nije o roku pla tio dug, mogao napla ti ti iz vred no sti zalo že ne stva ri u sud skom postup ku. Osnov ni način nami re-nja hipo te kar nog pove ri o ca je van sud ski, ali Zakon ne isklju ču je sud sko nami re nje hipo te kar nog pove ri o ca.
112 Vidi: Pavlo vić, Đ., Hipo te kar no pra vo, Držav na štam pa ri ja, Beo grad, 1868, stra na 10.113 Hipo te ka je slo že na grč ka reč nasta la od pro stih: hipo - ispod, pod i tit he mi - sta vi ti, pot či ni ti,
opte re ti ti Pavlo vić, Đ., ibi dem i Sta no je vić, O., ibi dem.114 Vidi član 63. stav 1. ZOSPO.115 Suprot na mišlje nja nav ce de na su u pome nu tom delu, Rašo vić, Z., str. 455. i 456.
76 3. Pred met hipo te ke3.1. POJAM
Pred met hipo te ke su nepo kret no sti. Naj zna čaj ni ja nepo kret nost je zemlji šte. Nepo kret no sti su i pokret ne stva ri koje su traj no spo je ne sa zemlji štem: gra đe njem objek ta, nje go vom rekon struk ci jom, dograd njom, adap ta ci jom ili sana ci jom,116 seja-njem i sađe njem. Svoj stvo nepo kret no sti ima ju i odre đe ne pokret ne stva ri koji slu že nepo kret no sti. Sve nepo kret no sti, među tim, ne mogu biti opte re će ne hipo te kom.
3.2. NEPO KRET NO STI KOJE MOGU BITI PRED MET HIPO TE KE
3.2.1. Uop šteHipo te kom se, po pra vi lu, mogu opte re ti ti nepo kret no sti koje su u pro me tu.
Zakon o hipo te ci pred vi đa da i neke stva ri koje nisu u pro me tu mogu biti pred met hipo te ke. Pred met hipo te ke mogu biti: 1) nepo kret na stvar (pra vo svo ji ne na zemlji-štu, gra đe vin skom objek tu i sl.); 2) deo nepo kret ne stva ri, u skla du sa odlu kom o deo bi; 3) susvo jin ski udeo u nepo kret noj stva ri; 4) pose ban deo zgra de na kome posto ji pra vo svo ji ne, odno sno dru go pra vo koje sadr ži pra vo ras po la ga nja (stan, poslov ne pro sto ri je, gara ža, gara žno mesto i dr.); 5) pra vo na zemlji štu koje sadr ži ovla šće nje slo bod nog prav nog ras po la ga nja, a naro či to pra vo gra đe nja, pra vo pre če grad nje, ili ras po la ga nja u držav noj, odno sno dru štve noj svo ji ni; 6) obje kat u izgrad-nji, kao i pose ban deo objek ta u izgrad nji (stan, poslov ne pro sto ri je, gara ža, i dr.), bez obzi ra da li je već izgra đen, pod uslo vom da je izda to prav no sna žno odo bre nje za grad nju u skla du sa zako nom kojim se ure đu je izgrad nja obje ka ta.
Dozvo lje no je zasno va ti hipo te ku na nepo kret nim stva ri ma u dru štve noj svo-ji ni na koji ma pra vo ras po la ga nja ima jed no dru štve no prav no lice u korist dru gog dru štve nog prav nog lica. Mogu se hipo te kar no zala ga ti i nepo kret no sti u dru štve noj svo ji ni, koje su u pro me tu, radi obez be đe nja nov ča nog potra ži va nja, bez ogra ni če-nja. Izme đu jav nih pred u ze ća, koja za osno vi cu ima ju držav nu svo ji nu u pro me tu, dozvo lje no je danas zasni va ti hipo te ku na nepo kret no sti u držav noj svo ji ni.
3.2.2. Hipo te ka na zemlji šnok nji žnom telu, na zemlji štu u susvo ji ni, zajed nič koj svo ji ni ili eta žnoj svo ji niNije puno va žno opte re će nje hipo te kom samo dela stva ri, bez pret hod ne
deo be – cepa nja i izdva ja nja iz zemlji šnok nji žnog tela real nog dela koji će biti pred met hipo te ke.
Zemlji šnok nji žno telo obu hva ta jed nu ili više zemlji šnok nji žnih par ce la sa traj nim objek ti ma koji se na nji ma. Jed no zemlji šnok nji žno telo može obu hva ta ti samo zemlji šta koja se nala ze u istoj kata star skoj opšti ni i upi su je se u pose ban 116 Vidi defi ni ci je poj mo va: objek ta, gra đe nja, rekon struk ci je, dograd nje, adap ta ci je i sana ci je u
čla nu 2. tač. 22 - 29. Zako na o pla ni ra nju i izgrad nji.
77zemlji šno knji žni ulo žak. Da bi se hipo te kom opte re ti la jed na ili više zemlji šnok-nji žnih par ce la, ali ne sve iz zemlji šnok nji žnog tela, mora ju se pret hod no izdvo ji ti iz zemlji šnok nji žnog tela (na osno vu ugo vo ra o deo bi ili odlu ke suda o deo bi) i upi sa ti u novi zemlji šno knji žni ulo žak. Real ni deo nepo kret no sti može se opte re ti-ti samo ako se taj deo real no otce pi od posto je ćeg zemlji šnok nji žnog tela i for mi ra nova kata star ska par ce la. Nova par ce la će se upi sa ti u novi zemlji šnok nji žni ulo žak i čini će poseb no zemlji šnok nji žno telo.
Hipo te ka može nasta ti i na suvla snič kom – ide al no odre đe nom delu nepo kret-no sti. Hipo te ku na ide al nom delu nepo kret ne stva ri u susvo ji ni vla snik ide al nog dela zasni va bez sagla sno sti osta lih suvla sni ka, osim ako se hipo te ka zasni va na ide-al nom delu objek ta u izgrad nji, kada je potreb na sagla snost svih suvla sni ka.
Hipo te ka na nepo kret noj stva ri u zajed nič koj svo ji ni zasni va se samo na celoj nepo kret noj stva ri i uz sagla snost svih zajed ni ča ra (supru žni ci kon sti tu i šu hipo te ku na zajed nič kom sta nu, nasled ni ci u nasled nič koj zajed ni ci, pre dono še nja pra vo sna žnog reše nja o nasle đi va nju, hipo te kom opte re te zemlji šte i poro dič nu kuću itd.).
Pri li kom nami re nja hipo te ke osta li suvla sni ci odno sno zajed ni ča ri ima ju pra-vo pre če kupo vi ne. Hipo te ka se može usta no vi ti i na sta nu ili poslov noj pro sto ri ji koja je pose ban deo zgra de.
3.2.3. Simul ta na (zajed nič ka) hipo te kaZa obez be đe nje jed nog potra ži va nja hipo te ka može da opte re ti više nepo-
kret no sti bez obzi ra da li pri pa da ju istom ili raz li či tim vla sni ci ma. U tom slu ča ju pove ri lac može potra ži va nje da napla ti po svom save snom izbo ru iz vred no sti jed ne ili više nepo kret no sti.
Simu la ta na hipo te ka se naj če šće zasni va ako jed na nepo kret nost ima manju vred nost od potra ži va nja pove ri o ca, ali i iz dru gih raz lo ga (nepo kret nost u vre me zasni va nja hipo te ke ima veću vred nost od potra ži va nja pove ri o ca, ali vred nost nepo kret no sti pada ili pove ri lac zah te va dodat no obez be đe nje itd.). U zemlji šnim regi stri ma, kod zajed nič ke hipo te ke, jedan zemlji šnok nji žni ulo žak se ozna ča va kao glav ni, a osta li zemlji šno knji žni ulo šci kao spo red ni. Hipo te kar ni pove ri lac se može nami ri ti iz bilo kog zemlji šno knji žnog tela, iz više njih ili svih, bez obzi ra da li je ono upi sa no u glav ni ili spo red ni zemlji šno knji žni ulo žak.
3.2.4. Pre no še nje hipo te ke (nad hi po te ka i pod hi po te ka)3.2.4.1. Cesi ja i nad hi po te kaPra vo potra ži va nja pre ma dužni ku hipo te ko va ni pove ri lac može ustu pi ti tre-
ćem licu - cesi ja. Sa potra ži va njem pre la zi na tre će lice (pri jem ni ka) i hipo te ka kao spo red no pra vo. Tre će lice (pri jem nik) sti če hipo te ku tek kad se ona upi še u zemlji šni regi star (zemlji šne knji ge ili kata star nepo kret no sti). Ništav je ugo vor o
78 pre no su hipo te ke bez isto vre me nog pre no še nja potra ži va nja kao glav nog pra va jer je pro ti van impe ra tiv nim pro pi si ma. Za pre nos potra ži va nja nije potre ban pri sta nak dužni ka, ali je hipo te kar ni pove ri lac dužan oba ve sti ti dužni ka o izvr še nom ustu pa-nju. Pove ri o če vo potra ži va nje sa hipo te kom (i osta lim spo red nim pra vi ma) pre la zi po samom zako nu na lice koje ispu ni oba ve zu ume sto pove ri o ca, ako ono ima u tome neki prav ni inte res (zakon ska subro ga ci ja).
Hipo te ka je spo re no (akce sor no pra vo) zavi sno od sud bi ne potra ži va nja koje obez be đu je. Ona se, nai me, može pre ne ti na dru gog samo zajed no sa pre no som potra ži va nja koje je tom hipo te kom obez be đe no. Tada nasta je hipo te ka na hipo-te ci (nad hi po te ka). Nai me, potra ži va nje obez be đe no hipo te kom može se zalo ži ti na osno vu ugo vo ra izme đu hipo te kr nog pove ri o ca i nad hi po te kar nog pove ri o ca. Ugo vor se zaklju ču je u pisa noj for mi, sa pot pi si ma ove re nim u sudu, odno sno od dru gog zako nom ovla šće nog orga na. Sadr ži izri či tu i bez u slov nu izja vu pove ri o ca da se nad hi po te kar ni pove ri lac može upi sa ti u tom svoj stvu u regi star nepo kret no-sti (cla u su la inta bu lan di).
Nad hi po te ka se konač no sti če kao i hipo te ka - upi som u zemlji šni regi star. Ona pro iz vo di prav no dej stvo pre ma tre ćim lici ma od dana upi sa u regi star nepo-kret no sti. Neza vi sno od upi sa u regi star nepo kret no sti ugo vor izme đu hipo te kar-nog pove ri o ca i nad hi po te kar nog pove ri o ca pro iz vo di prav no dej stvo pre ma dužni-ku od dana kada mu stig ne pisme no oba ve šte nje o zala ga nju potra ži va nja, od kada dužnik oba ve zu može ispu ni ti samo pre ma nat hi po te kar nom pove ri o cu ili po nje go-vom pisme nom nalo gu.
3.2.4.2. Pre u zi ma nje dugaDug pre ma hipo te kar nom pove ri o cu može da se pre ne se ugo vo rom o pre u zi-
ma nju duga obez be đe nog hipo te kom izme đu vla sni ka i pri ba vi o ca pred me ta hipo-te ke, odno sno ugo vo rom izme đu vla sni ka, pri ba vi o ca pred me ta hipo te ke i dužni ka ako vla snik nije hipo te kar ni dužnik. Ugo vor o pre u zi ma nju duga zaklju ču je se pri-li kom otu đe nja pred me ta hipo te ke, u vidu poseb nog ugo vo ra ili u vidu odred be, odno sno dela ugo vo ra o otu đe nju pred me ta hipo te ke. On pro iz vo di prav na dej stva ako pove ri lac da svoj pri sta nak na pre u zi ma nje u pisa nom obli ku.
3.2.4.3. Pod hi po te kaJed na nepo kret nost se može opte re ti ti hipo te ka ma radi obez be đe nja dva ili
više potra ži va nja raz li či tih hipo te kar nih pove ri la ca (pod hi po te ka). Kad na istoj nepo kret no sti posto ji više hipo te ka, redo sled hipo te ka odre đu je se pre ma tre nut ku nji ho vog nasta ja nja (pre ma danu, času i minu tu, raču na ju ći od momen ta prve upi-sa ne hipo te ke) ako zako nom nije druk či je odre đe no. Shod no tome, ako pre sta ne da posto ji hipo te ka koja je prva nasta la, na nje no mesto dola zi dru ga hipo te ka (ona koja je, posle prve, upi sa na u zemlji šni regi star) itd.
793.2.5. Doma šaj hipo te keHipo te ka se odno si na celu nepo kret nost – na sve nje ne sastav ne delo ve,
pri rod ne plo do ve koji nisu odvo je ni od nepo kret no sti, osim ako je ugo vo rom o hipo te ci druk či je odre đe no. Pri rod ni plo do vi nasta ju bez ula ga nja ljud skog rada i ako su posto ja li u vre me nastan ka hipo te ke onu su sastav ni deo nepo kret no sti i dele nje go vu prav nu sud bi nu. Hipo te ka se odno si i na indu strij ske plo do ve (nasta ju ula ga njem ljud skog rada) ako su posto ja li u vre me nastan ka hipo te ke. Civil ni plo-do vi (pro iz i la ze iz nekog prav nog odno sa kao što su kama ta, zakup ni na itd) koji bi kasni je nasta li nisu sastav ni deo pred me ta hipo te ke.
Hipo te ka obu hva ta i pri pat ke nepo kret no sti ako su odre đe ni ugo vo rom o hipo te ci, ali ne i stva ri u svo ji ni tre ćih lica. Pri pa ci nepo kret no sti koji su ste kli to svoj stvo posle nastan ka hipo te ke nisu pred met hipo te ke. Nai me, ne pret po sta vlja se da je dužnik od momen ta nastan ka hipo te ke imao name ru da opte re ti i doc ni je pri pat ke jer oni nisu obu hva će ni ugo vo rom. Doc ni je nasta li pri pa ci su pred met hipo te ke samo ako su stra ne to pred vi de le ugo vo rom. Uko li ko stra ne to nisu pred-vi de le ugo vo rom, vla snik može izdvo ji ti pri pa dak tako da on posta ne samo stal na stvar. Nepo kret no sti po name ni (to su po pri ro di pokret ne stva ri u funk ci ji nepo-kret no sti) su sastav ni deo samo stal ne nepo kret no sti, dele nje nu prav nu sud bi nu i kon sti tu i sa na hipo te ka na samo stal nu nepo kret nost pro sti re se i na njih.
Pobolj ša nja i pove ća nja vred no sti nepo kret no sti do kojih je došlo posle zasni-va nja hipo te ke, tako đe, čine pred met hipo te ke.
Bro do vi i vazdu ho plo vi, iako po pri ro di pokret ne stva ri, u stvar nom pra vu se sma tra ju nepo kret no sti ma i na nji ma se može kon sti tu i sa ti hipo te ka.
3.3. NEPO KRET NO STI KOJE NE MOGU BITI PRED MET HIPO TE KE
Pred met zalo žnog pra va ne mogu biti nepo kret no sti koje nisu u pro me tu. One se u izvr šnom sud skom postup ku ne mogu unov či ti. Pred met izvr še nja, a ni hipo te-ke ne mogu biti objek ti za potre be odbra ne, držav ne i jav ne bez bed no sti. Ne može biti pred met izvr še nja, a ni hipo te ke, poljo pri vred no zemlji šte zemljo rad ni ka u povr-ši ni do 10 ari, izu zev kad je nov ča no potra ži va nje obez be đe no ugo vor nim zalo žnim pra vom na nepo kret no sti ma (hipo te kom). Pra vo stvar ne slu žbe no sti ne može biti pred met hipo te ke. Nije u pro me tu pra vo plo do u ži va nja (usus fruc tus) kao lič na slu-žbe nost, jer je stro go lič ne pri ro de. Titu lar pra va lič ne slu žbe no sti, sto ga, ne može nepo kret no sti koje kori sti opte re ti ti hipo te kom ne samo zbog pri ro de lič nih slu žbe-no sti nego i zbog toga što nije vla snik nepo kret no sti koje kori sti.
4. Sti ca nje hipo te ke4.1. UOP ŠTEHipo te ka je stvar no pra vo na nepo kret no sti i sti če se upi som u zemlji šni regi star
(modus acquirendi) ako za to posto ji odgo va ra ju ći prav ni osnov (iustus titu lus).
80 Prav ni osno vi nastan ka hipo te ke su: ugo vor ili sud sko porav na nje (ugo vor na hipo te ka); 2) zalo žna izja va (jed no stra na hipo te ka); 3) zakon (zakon ska hipo te ka); 4) sud ska odlu ka (sud ska hipo te ka). Pra vi la o ugo vor noj hipo te ci shod no se pri me-nju ju na jed no stra nu, zakon sku i sud sku hipo te ku, osim ako je zako nom druk či je pro pi sa no (član 8. Zako na o hipo te ci).
4.2. UGO VOR O HIPO TE CI
4.2.1. Uop šteU naj ši roj pri me ni je ugo vor na hipo te ka. Ugo vor o hipo te ci je ugo vor izme-
đu vla sni ka nepo kret no sti i pove ri o ca kojim se vla snik nepo kret no sti oba ve zu je, ako dug ne bude ispla ćen o dospe lo sti, da pove ri lac napla ti svo je obez be đe no potra-ži va nje iz vred no sti te nepo kret no sti, na način pro pi san zako nom.
Ugo vor o hipo te ci može da zaklju či vla snik, ili dru go lice koje ima pra vo ras po la ga nja, kao i inve sti tor i kupac objek ta u izgrad nji ili poseb nog dela objek ta u izgrad nji.
4.2.2. For ma i bit ni sastoj ci ugo vo raUgo vor o hipo te ci zaklju ču je se u pisme noj for mi, sa pot pi si ma ove re nim
u sudu ili kod dru gog zako nom ovla šće nog orga na za ove ru pot pi sa na akti ma o pro me tu nepo kret no sti (čl. 9. i 10. Zako na o hipo te ci). On može da bude samo sta-lan ili deo ugo vo ra koji ure đu je potra ži va nje (ugo vo ra o zaj mu, kre di tu, pro da ji s obroč nim otpla ta ma cene i dr.) u vidu jed ne ili više odre da ba tih ugo vo ra ili pred sta-vlja ti doc ni ji spo ra zum pove ri o ca i dužni ka. Doc ni ji ugo vor o hipo te ci može biti u sasta vu nekog dru gog ugo vo ra. Kad je dru gi ugo vor ništav važe odred be o zalo zi ako one nisu zahva će ne ništa vo šću.
Ugo vor o hipo te ci pro iz vo di dej stva ako sadr ži oba ve zne bit ne sastoj ke pro-pi sa ne Zako nom o hipo te ci.
4.2.3. Lex com mis so ria i naknad ni ugo vorLex com mis so ria117 ozna ča va odred bu u ugo vo ru o zalo zi (o hipo te ci) kojom
zalo žni pove ri lac ugo va ra za sebe pra vo da će, u slu ča ju neis pla te duga o dospe lo-sti, svo je potra ži va nje nami ri ti sti ca njem pra va svo ji ne na zalo že nu stvar ili da će tada pove ri lac po una pred odre đe noj ceni moći pro da ti stvar, zadr ža ti je za sebe, ubi ra ti sa nje plo do ve ili je isko ri šća va ti na dru gi način.
Zakon o hipo te ci pred vi đa naknad no ugo va ra nje lex com mis so rie izme đu hipo te kar nog pove ri o ca i vla sni ka nepo kret no sti, ali tek po dospe lo sti obez be đe nog potra ži va nja. Vla snik nepo kret no sti ne mora biti dužnik (ako je vla snik nepo kret-no sti, kao tre će lice, pri stal no da se nje go va nepo kret nost opte re ti hipo te kom). U 117 Lat. lex - zakon, spo ra zum i com mis so ri us, od com mi to - pre da ti, pre pu sti ti, pove ri ti s pouz da njem
v. Mir ko Div ko vić, Latin sko hrvat ski rječ nik, reprint izda nja iz 1900. god, Zagreb, 1980, str. 209).
81tom slu ča ju će pove ri lac bez odla ga nja oba ve sti ti dužni ka o naknad nom ugo vo ru. Naknad ni ugo vor može se zaklju či ti samo posle dospe lo sti obez be đe nog potra ži va-nja u pisa noj for mi, sa pot pi si ma ove re nim u sudu, odno sno od stra ne dru gog zako-nom ovla šće nog orga na. Ovim ugo vo rom se može ugo vo ri ti: 1) deli mič ni ili pot pu-ni pre nos pra va svo ji ne, odno sno dru gog stvar nog pra va na pred me tu hipo te ke, na pove ri o ca, ume sto ispu nje nja duga; i 2) sva ki dru gi posao kojim se posti že bri sa nje hipo te ke sa nepo kret no sti.
4.3. JED NO STRA NA HIPO TE KA
Jed no stra na hipo te ka nasta je na osno vu zalo žne izja ve. Zalo žna izja va je ispra va sači nje na od stra ne vla sni ka, kojom se on jed no stra no oba ve zu je, uko li ko dug ne bude ispla ćen o dospe lo sti, da pove ri lac napla ti svo je obez be đe no potra ži va-nje iz vred no sti te nepo kret no sti, na način pro pi san zako nom.
Zalo žna izja va se, kao i ugo vor, sači nja va u pisa noj for mi, sa pot pi si ma ove re-nim u sudu ili kod dru gog zako nom ovla šće nog orga na za ove ru pot pi sa na akti ma o pro me tu nepo kret no sti. Ona mora, osim toga, da sadr ži i oba ve zne bit ne sastoj ke pro pi sa ne za ugo vor o hipo te ci.
5. Upis hipo te keUpis u zemlji šni regi star je kau za lan jer se zasni va na ugo vo ru o hipo te-
ci, jed no stra noj hipo te ci, nare đe nju zako na ili odlu ci suda (pra vi la o ugo vor noj hipo te ci se shod no pri me nju ju na jed no stra nu, zakon sku i sud sku hipo te ku, osim ako je zako nom druk či je pro pi sa no). Hipo te ka ne može nasta ti neza vi sno od tih osno va - apstrakt no.
Upis hipo te ke je konač no sti ca nje pra va.Ugo vor o hipo te ci, jed no stra na hipo te ka i odlu ka suda je osnov za uknji žbu
hipo te ke u korist hipo te kar nog pove ri o ca samo ako sadr že cla u su lu inta bu lan di - odred bu kojom se dužnik odno sno vla snik nepo kret no sti oba ve zu je da će dopu sti ti upis hipo te kar nog pra va u zemlji šni regi star u korist hipo te kar nog pove ri o ca. Tako, ako je upis hipo te ke u zemlji šni regi star izvr šen na osno vu ništa vog ugo vo ra ili jed-no stra ne hipo te ke ili rušlji vog ugo vo ra (jed no stra ne hipo te ke) koji je u zako nom odre đe nom roku poni šten, on ne pro iz vo di prav na dej stva.
Ugo vor na hipo te ka će se upi sa ti u regi star nepo kret no sti na zah tev: vla sni ka nepo kret no sti, dužni ka ili pove ri o ca.
Upis ugo vor ne hipo te ke objek ta u izgrad nji, kao i poseb nog dela objek ta u izgrad nji vrši se na sle de ći način: 1) na zemlji štu na kojem se obje kat gra di, upi su-je se hipo te ka na objek tu u izgrad nji, a po upi su objek ta u regi star nepo kret no sti, hipo te ka se upi su je na izgra đe nom objek tu, odno sno poseb nom delu zgra de, po slu žbe noj dužno sti;
82 2) ako je inve sti tor pro dao kup cu obje kat u izgrad nji, odno sno poseb ni deo objek ta u izgrad nji, i hipo te kar ni pove ri lac kup ca može da zah te va upis hipo te ke na objek tu u izgrad nji, odno sno poseb nom delu objek ta, a po upi su objek ta u regi star nepo kret no sti, hipo te ka se upi su je na izgra đe nom objek tu, odno sno poseb nom delu zgra de, po slu žbe noj dužno sti.
Rizik even tu al nog ruše nja nepro pi sno sagra đe nog objek ta, na kome je upi sa-na hipo te ka, sno se vla snik nepo kret no sti, dužnik i pove ri lac, u skla du sa nji ho vim unu tra šnjim odno si ma.
Hipo te ka se redov no sti če u upi som u zemlji šni regi star (zemlji šne knji ge ili kata star nepo kret no sti), a u tapij skom siste mu inta bu la ci jom. Na taj način se publi-ku je da je odre đe na nepo kret nost opte re će na hipo te kom, pa tre ća lica ne mogu osno va no isti ca ti da im ta činje ni ca nije bila pozna ta.118 Hipo te ka se ne može ste ći pro stom pre da jom nepo kret no sti u drža vi nu pove ri o ca.
U tapij skom siste mu način sti ca nja (modus acquirendi) zalo žnog pra va na nepo kret no sti je inta bu la ci ja.
6. Pra va i oba ve ze vla sni ka nepo kret no stiVla snik i posle nastan ka hipo te ke ima pra vo da: 1) drži pred met hipo te ke; 2)
upo tre blja va pred met hipo te ke pre ma uobi ča je noj name ni; 3) pri bi ra pri rod ne ili civil ne plo do ve koje pred met hipo te ke daje; 4) otu đi pred met hipo te ke i pre ne se pra vo na pri ba vi o ca, u kom slu ča ju se ne menja ništa u dužni ko voj oba ve zi i u obez-be đe nom potra ži va nju (član 16. Zako na o hipo te ci).
Vla snik nepo kret no sti je u oba ve zi da: 1) fi zič ki ne menja pred met hipo te ke (pre gra đi va nje, dograd nja, ruše nje, spa ja nje, deo ba, i dr.) bez pisme ne sagla sno sti pove ri o ca, koju pove ri lac neće odbi ti da izda bez oprav da nog raz lo ga; 2) čuva i odr ža va pred met hipo te ke kao dobar doma ćin, odno sno dobar pri vred nik, da ne bi svo jim postup ci ma ili pro pu sti ma uma njio vred nost nepo kret no sti; 3) osi gu ra pred-met hipo te ke od svih uobi ča je nih rizi ka pre zaklju če nja ugo vo ra o hipo te ci.
Pove ri lac ima pra vo pri stu pa nepo kret no sti, uklju ču ju ći i ula zak u nepo kret-nost bez obzi ra ko se u njoj nala zi (vla snik, zaku pac i dr.), radi kon tro le odr ža va nja ili iz dru gih oprav da nih raz lo ga, ako je hipo te ka zasno va na na osno vu ugo vo ra o hipo te ci, odno sno zalo žne izja ve.
Vla snik, zaku pac i sva ki dru gi nepo sred ni drža lac nepo kret no sti dužan je da sara đu je sa pove ri o cem u postup ku pro da je, a naro či to da omo gu ći pri stup pred me-tu hipo te ke (ula zak u stan i sl.), ako je hipo te ka zasno va na na osno vu ugo vo ra o hipo te ci, odno sno zalo žne izja ve.
118 U prav noj lite ra tu ri se navo di da su Grci hipo te ko va na polja obe le ža va li malim stu bo vi ma sa nat pi som, a pred sta vljao je opo me nu na oba ve ze pre ma pove ri o cu - Pavlo vić, Đ., op. cit., stra na 6.
837. Pra va i oba ve ze pove ri o caPove ri lac ima pra vo da zah te va da mu dužnik pru ži dodat no obez be đe nje slič-
nog ste pe na sigur no sti: 1) ako je zbog pona ša nja, odno sno rad nji vla sni ka, odno sno nepo sred nog drža o ca, vred nost pred me ta hipo te ke sma nje na; ili 2) zbog rad nji koje vla snik name ra va da pre du zme pre ti opa snost od sma nje nja vred no sti pred me ta hipo te ke. Ako je zbog pona ša nja (rad nji) vla sni ka, odno sno nepo sred nog drža o-ca (na pri mer: zakup ca) vred nost pred me ta hipo te ke sma nje na, a dužnik ne pru ži dodat no obez be đe nje, pove ri lac ima pra vo da zah te va napla tu celog potra ži va nja iz vred no sti nepo kret no sti bez odla ga nja.
8. Izbor sred stva nami re njaPra vo pove ri o ca na hipo te ku ne ogra ni ča va ga da se oba ve zno nami ri na
pred me tu hipo te ke. Ovo svo je pra vo on može a ne mora kori sti ti. Ako pove ri lac nami re nje zah te va na pre o sta loj imo vi ni zalo žnog dužni ka ima će isti polo žaj kao obič ni (hiro gra fer ni) pove ri o ci, zbog čega posto ji rizik da svo je potra ži va nje ne napla ti. Zalo žni pove ri lac će se sto ga, naj če šće, opre de li ti za nami re nje na hipo te-ko va noj nepo kret no sti.
Zakon o hipo te ci hipo te kar ni pove ri lac može da zah te va da svo je dospe lo potra ži va nje nami ri: 1) naj pre iz vred no sti hipo te ko va ne nepo kret no sti, a zatim iz osta le imo vi ne dužni ka; 2) isto vre me no iz vred no sti hipo te ko va ne nepo kret no sti i iz dužni ko ve imo vi ne; ili 3) naj pre iz dužni ko ve imo vi ne, pa tek potom iz vred no sti hipo te ko va ne nepo kret no sti.
9. Van sud ski postu pak nami re njaAko dužnik ne ispla ti dug o dospe lo sti hipo te kar ni pove ri lac može da nami ri
svo je potra ži va nje iz vred no sti hipo te ko va ne nepo kret no sti, bez obzi ra u čijoj svo ji-ni ili drža vi ni se ona nala zi u tom tre nut ku. Postu pak nami re nja spro vo di se u skla-du sa Zako nom o hipo te ci, Zako nom o izvr šnom postup ku - ZIP119, kao i zako nom koji ure đu je pri nud nu napla tu pore skih potra ži va nja na nepo kret no sti ma.
Dug dospe va u skla du sa ugo vo rom ili dru gim prav nim osno vom iz koga pro iz i la zi.
Ako dužnik ne ispla ti dug o dospe lo sti, hipo te kar ni pove ri lac iz ugo vo ra o hipo te ci odno sno zalo žne izja ve (koji ima ju svoj stvo izvr šne ispra ve pre ma čla nu 15. stav 3. Zako na o hipo te ci), posla će opo me nu u pisme noj for mi isto vre me no dužni ku i vla sni ku pred me ta hipo te ke (ako su raz li či ta lica), čime se pokre će postu-pak van sud skog nami re nja.119 “Slu žbe ni gla snik RS”, broj 125/2004.
84 Uko li ko u roku od 30 dana od dana pri je ma prve opo me ne dužnik ne ispla ti dug, pove ri lac će dužni ku i vla sni ku nepo kret no sti upu ti ti opo me nu o pro da ji nepo-kret no sti koja sadr ži ele men te odre đe ne čla nom 30. Zako na o hipo te ci.
Pove ri lac će isto vre me no posla ti regi stru nepo kret no sti zah tev da se izvr ši zabe le žba hipo te kar ne pro da je u korist pove ri o ca.
Ako dužnik ne ispla ti dug do dana pra vo sna žno sti reše nja o zabe le žbi hipo-te kar ne pro da je, a od dana izda va nja tog reše nja pro đe rok od 30 dana, pove ri lac na osno vu reše nja može pri stu pi ti pro da ji hipo te ko va ne nepo kret no sti putem auk-ci je ili nepo sred ne pogod be.
Pre pri stu pa nja pro da ji pove ri lac je dužan da utvr di ori jen ta ci o nu trži šnu vred nost nepo kret no sti anga žo va njem ovla šće nog sud skog vešta ka.
Pove ri lac može sam orga ni zo va ti auk cij sku pro da ju nepo kret no sti ili je može pove ri ti licu koje se time pro fe si o nal no bavi. Jav ni oglas o odr ža va nju auk cij ske pro da je mora sadr ža va ti pro pi sa ne ele men te i biti na vidan način obja vljen u dnev-nom listu koji se pro da je u regi o nu u kome se nala zi hipo te ko va na nepo kret nost i to naj ma nje 45 dana pre zaka za ne pro da je.
Počet na cena na auk ci ji ne može biti niža od 75% pro ce nje ne vred no sti. Ako prva auk ci ja ne uspe, počet na cena na dru goj auk ci ji ne može biti niža od 60% od pro ce nje ne vred no sti. Pove ri lac i vla snik, odno sno dužnik mogu, pri li kom orga ni-zo va nja auk cij ske pro da je posti ći dru ga či ji spo ra zum.
Pove ri lac može dati sop stve nu ponu du na auk ci ji.Pove ri lac, na osno vu prav no sna žnog reše nja o zabe le žbi hipo te kar ne pro da-
je, a po iste ku roka od 30 dana od dana izda va nja reše nja, može u svo je ime pro da ti nepo kret nost nepo sred nom pogod bom, po ceni koja je pri bli žna trži šnoj. Trži šna cena je uobi ča je na cena koja se može posti ći pro da jom te nepo kret no sti u dobroj veri, u vre me hipo te kar ne pro da je. Pove ri lac može pro da va ti nepo kret nost samo-stal no ili uz anga žo va nje advo ka ta, odno sno agen ci je za pro met nepo kret no sti.
10. Nami re nje kad je pred met hipo te ke obje kat u izgrad njiPoseb na pra vi la su odre đe na za nami re nje hipo te ke na objek tu u izgrad nji. Pro-
da ja radi nami re nja vrši se ustu pa njem pra va grad nje utvr đe nog prav no sna žnim odo-bre njem za grad nju, uz nakna du, i pro da jom stva ri koje su ugra đe ne u obje kat u izgrad-nji. Član 39. stav 2. Zako na o hipo te ci pro pi su je da: “Organ koji je izdao odo bre nje za grad nju, na zah tev kup ca objek ta u izgrad nji, izda će bez odla ga nja kup cu isto vet no odo bre nje za grad nju na nje go vo ime i poni šti ti sta ro odo bre nje za grad nju”, a stav 3. istog zako na da: “U tom slu ča ju kupac po samom zako nu stu pa u sva pra va i oba ve ze pro dav ca po osno vu odo bre nja i pre izda va nja odo bre nja kup cu”.
Odred be čla na 39. stav 2. Zako na o hipo te ci pred vi đa ju pose ban slu čaj ništa-vo sti reše nja koji se ne ukla pa u ništa vost pred vi đe nu čl. 257. i 258. ZUP - a, a
85u suprot no sti je sa pra vi li ma van par nič nog odno sno izvr šnog postup ka, što će u prak si iza zva ti neja sno će.
11. Redo sled nami re njaKad je jedan pred met hipo te ke zalo žen neko li ci ni hipo te kar nih pove ri la ca,
redo sled po kome se ispla ću ju nji ho va potra ži va nja iz cene dobi je ne pro da jom pred-me ta hipo te ke odre đu je se pre ma danu, času i minu tu nasta ja nja hipo te ke (tzv. astro-nom sko raču na nje vre me na), raču na ju ći od momen ta prve upi sa ne hipo te ke.
Pove ri lac će, u roku od sedam dana od dana napla te pro daj ne cene nepo kret-no sti, sle de ćim redom nami ri ti: 1) tro ško ve pro da je, uklju ču ju ći tro ško ve i hono-ra re tre ćih lica; 2) potra ži va nje hipo te kar nog pove ri o ca; 3) potra ži va nje hipo te kar-nog pove ri o ca nižeg reda ili dru gog pove ri o ca sa jed na kim redom obez be đe nja; 4) pre o sta li iznos pri pa da dužni ku (član 41. Zako na o hipo te ci).
Ako je pred met hipo te ke u ste čaj nom postup ku, pove ri lac ima raz luč no pra-vo zaseb nog nami re nja iz vred no sti nepo kret no sti.
11.1. PRE STA NAK HIPO TE KE
Hipo te ka kao spo r edno pra vo deli sud bi nu glav nog potra ži va nja. Shod no tome, pra vi lo je da pre sta nak glav nog potra ži va nja povla či i pre sta nak hipo te ke. Pre sta nak hipo te ke ne nastu pa tre nut kom pre stan ka glav nog potra ži va nja nego tek kad je ona ispi sa na iz zemlji šnog regi stra.
Potra ži va nje obez be đe no hipo te kom može pre sta ti ispu nje njem (tj. kad hipo te kar ni dužnik pla ti potra ži va nje obez be đe no hipo te kom), kom pen za ci jom otpu šta njem duga pre no vom, nemo guć no šću ispu nje nja, ili smr ću dužni ka ili pove ri o ca ako je ugo vor zaklju čen zbog lič nih oso bi na obe ugo vor ne stra ne ili dužni ka. Pro te kom vre me na zasta re lo sti hipo te ka ne pre sta je. Hipo te kar ni pove-ri lac, čije je potra ži va nje zasta re lo, a obez be đe no je hipo te kom, može nami ri ti samo iz opte re će ne stva ri ako je nje go vo pra vo upi sa no u jav noj knji zi. Zasta re la potra ži va nja kama ta i dru gih povre me nih dava nja ne mogu se, među tim, nami ri ti ni iz opte re će ne stva ri.
Ako je hipo te ka bila zasno va na radi obez be đe nja uslov nog potra ži va nja ili potra ži va nja koje tra je do odre đe nog roka, neis pu nje nje uslo va ili pro tek roka dovo-di do pre stan ka hipo te ke.
11.2. ODRI CA NJE OD HIPO TE KE
Hipo te ka može pre sta ti i neza vi sno od posto ja nja (pre stan ka) glav nog potra-ži va nja. U slu ča ju da se hipo te kar ni pove ri lac odrek ne hipo te ke to ne zna či i odri-ca nje od pra va da tra ži ispu nje nje glav nog potra ži va nja (član 345. ZOO). Pre-ma odred ba ma čla na 51. Zako na o hipo te ci odri ca nje hipo te kar nog pove ri o ca od
86 hipo te ke je jed no stra na izja va volje pove ri o ca. Ona mora biti izra že na u pisa nom obli ku sa pot pi som pove ri o ca koji je ove ren u sudu ili kod kog dru gog orga na ovla-šće nog zako nom. Na osno vu jed no stra ne izja ve volje pove ri o ca o odri ca nju od hipo te ke vla snik može zah te va ti ispis hipo te ke. Ako je vla snik pod neo zah tev za ispis iz hipo te ke sagla sio se sa odri ca njem od hipo te ke i od tog momen ta nasta je ugo vor o odri ca nju od hipo te ke.
11.3. KON FU ZI JA I KON SO LI DA CI JA. PRO PAST NEPO KRET NO STI
Kon fu zi ja nasta je ako se u istom licu stek ne svoj stvo hipo te kar nog pove ri o ca i hipo te kar nog dužni ka.
Kon so li da ci ja nastu pa u kad se u istom licu sje di ni svoj stvo hipo te kar nog pove ri o ca i vla sni ka hipo te ko va ne nepo kret no sti.
Hipo te ka pre sta je i pot pu nom pro pa šću nepo kret no sti opte re će ne hipo te kom (kuća sru še na u zemljo tre su; kli zi šte je uni šti lo hipo te ko va nu nepo kret nost). Uko-li ko hipo te ko va na nepo kret nost bude obno vlje na (npr. na teme lji ma sru še ne kuće sagra đe na je nova) hipo te ka se pono vo uspo sta vlja i ponov ni upis hipo te ke vrši se po samom zako nu. Hipo te ka se svo di na pre o sta li deo ako pred met deli mič no pro-pad ne, a isprav ka upi sa vrši se po samom zako nu.
Poje di ni prav ni pisci sma tra ju da, ako se npr. za hipo te ko va nu sru še nu kuću dobi je osi gu ra na suma, nasta je po samom zako nu ruč na zalo ga na toj sumi. Sama pre da ja izno sa nov ca, među tim, ne stva ra ruč nu zalo gu. Na taj način se ne može kon ver to va ti hipo te ka u ruč nu zalo gu ako o tome nije zaklju čen novi, akce sor ni ugo vor o ruč noj zalo zi za obez be đe nje istog potra ži va nja.
11.4. PRE STA NAK HIPO TE KE U OPŠTEM INTE RE SU
Hipo te ka pre sta je i kad, na osno vu odlu ke držav nog orga na, u opštem inte re-su (eks pro pri ja ci ja i sl.), pra vo vla sni ka na pred me tu hipo te ke pre đe na tre će lice (novi vla snik). Ispis hipo te ke se vrši na zah tev novog vla snik nepo kret no sti.
11.5. AMOR TI ZA CI JA
Hipo te ka pre sta je na osno vu pra vo sna žne sud ske odlu ke kojom se utvr đu-je amo r ti za ci ja, u skla du sa zako nom, na pred log vla sni ka, suvla sni ka ili titu la ra zajed nič ke svo ji ne, ako: je: a) pro te klo dva de set godi na od dospe lo sti obez be đe nog potra ži va nja (sta re hipo te ke), b) upi sa ni hipo te kar ni pove ri lac više ne posto ji ili se ne može pro na ći, ni nje go vi nasled ni ci (uni ver zal ni suk ce so ri), ni lica koja su doc-ni je upi sa na kao pri jem ni ci (cesi o na ri) potra ži va nja obez be đe nog hipo te kom; c) za pro te klo vre me upi sa ni hipo te kar ni pove ri lac nije zah te vao, niti pri mio ispla tu ni glav nog potra ži va nja ni kama te niti je to zah te va lo bilo koje ovla šće no lice upi sa no u regi star nepo kret no sti.
8711.6. PRO DA JA PRED ME TA HIPO TE KE RADI NAMI RE NJA
Hipo te ka pre sta je i kad je izvr še na pro da ja pred me ta hipo te ke sa ciljem da se hipo te kar ni pove ri lac nami ri iz dobi je ne pro daj ne cene.
11.7. CEN TRAL NA EVI DEN CI JA HIPO TE KA
Cen tral na evi den ci ja hipo te ka je cen tral na jedin stve na elek tron ska jav na baza poda ta ka u koju se uno se hipo te ke upi sa ne u nad le žni regi star nepo kret no sti, radi pre tra ži va nja i pri ku plja nja infor ma ci ja o hipo te ka ma.
Cen tral nu evi den ci ju hipo te ka vodi Repu blič ki geo det ski zavod - kata star nepo kret no sti, u skla du sa zako nom.
Kata star nepo kret no sti, po slu žbe noj dužno sti, oba vlja: 1) unos hipo te ka upi-sa nih u nad le žni regi star nepo kret no sti; 2) unos dru gih poda ta ka o hipo te ka ma upi-sa nim u nad le žni regi star nepo kret no sti; 3) unos sva ke pro me ne ili bri sa nje nave de-nih poda ta ka, koje su izvr še ne u nad le žnom regi stru nepo kret no sti.
Cen tral na evi den ci ja hipo te ka zasni va se na nače lu jav no sti (dostup na je svim lici ma, bez ogra ni če nja, radi pre tra ži va nja ili pri ku plja nja infor ma ci ja, u sva kom tre nut ku u okvi ru rad nog vre me na kata stra nepo kret no sti ili, putem Inter ne ta, i van rad nog vre me na, bez nakna de).
V. PRA VO ZALO GE NA POKRET NIM STVA RI MA
1. PojamPra vo zalo ge na pokret nim stva ri ma je, tako đe, stvar no pra vo na tuđoj
pokret noj stva ri. Naj ve ći zna čaj u prav nom živo tu ima zalo žno pra vo koje nasta je na osno vu ugo vo ra. Ugo vor no zalo žno pra vo ima dve pod vr ste - ruč nu zalo gu i hipo te ku na pokret noj stva ri.
2. Pred met zalo gePred met zalo ge može biti bilo koja indi vi du al no odre đe na stvar na kojoj
posto ji pra vo svo ji ne, a koja je u pro me tu. Pred met zalo žnog pra va može biti i zbir pokret nih stva ri kao što je roba u odre đe nom skla di štu, ili pro dav ni ci, inven tar koji slu ži za oba vlja nje pri vred ne delat no sti i slič no.
Stva ri koje su izu ze te iz pro me ta kao što su pri rod na bogat stva i dobra u opštoj upo tre bi120 ne mogu biti pred met zalo žnog pra va.
Pred met zalo ge na pokret noj stva ri može biti suvla snič ki udeo stva ri ili zbi ra pokret nih stva ri ili bilo koji ide al ni deo imo vin skih pra va.120 Vidi član 1. Zako na o sred stvi ma u svo ji ni Repu bli ke Srbi je.
88 Po pra vi lu, pred met ruč ne zalo ge je nepo tro šna stvar. Zalo ži ti se mogu samo stva ri koje ima ju imo vin sku vred nost pa se mogu unov či ti. Tako, pred met zalo ge ne mogu biti ni stva ri koje ima ju isklju či vo afek ci o nu vred nost za vla sni ka kao što su: lič na pisma, ispra ve o iden ti te tu itd.121
Stva ri van pro me ta ili u ogra ni če nom pro me tu (ako to isklju ču je nji ho vo unov če nje po pra vi li ma zalo žnog pra va), ne mogu biti pred met zalo ge jer se ne mogu unov či ti. Ne mogu se unov či ti pokret ne stva ri koje se, po pra vi li ma izvr šnog postup ka, ne mogu izlo ži ti pro da ji zbog toga što su izu ze te od izvr še nja ili ako je na tim stva ri ma ogra ni če no izvr še nje.122
Zalo žno pra vo na pokret noj stva ri obu hva ta sve pri pat ke i pri ra šta je te stva ri, kao i plo do ve ako nisu odvo je ni. Stra ne mogu ugo vo ri ti poseb no zalo žno pra vo na plo do vi ma koji su odvo je ni.
Pred met zalo ge na pokret noj stva ri mogu biti posto je će ili budu će pokret ne stva ri i pra va sa koji ma zalo go da vac može slo bod no ras po la ga ti što je već istak nu-to u izla ga nju o nače lu akce sor no sti.
Inte lek tu al na svo ji na može biti obje kat regi star skog zalo žnog pra va, s tim što se zalo ga na tim pra vi ma upi su je u regi star zavo da nad le žnog za inte lek tu-al nu svo ji nu, i to: regi star žigo va, regi star pate na ta, regi star mode la, regi star uzo ra ka i regi star geo graf skih ozna ka pore kla (član 14. stav 3. ZZP).123 Tako đe, pred met zalo ge može biti pra vo potra ži va nja zalo go dav ca pre ma dužni ku i dru-ga imo vin ska pra va.
3. Ruč na zalo ga (pig nus)3.1. POJAM
Zalo žno pra vo na pokret noj stva ri naj če šće se zasni va na osno vu ugo vo ra. Ugo vor o zalo zi pokret ne stva ri je ugo vor kojim se dužnik ili neko tre ći (zalo go da-vac) oba ve zu je pove ri o cu (zalo go prim cu) da mu pre da odre đe nu pokret nu stvar na kojoj posto ji pra vo svo ji ne, da bi se pre osta lih pove ri la ca mogao napla ti ti iz nje ne vred no sti, ako mu potra ži va nje ne bude ispla će no o dospe lo sti, a pove ri lac se oba ve zu je da pri me lje nu stvar čuva i po pre stan ku svog potra ži va nja vra ti neo-šte će nu zalo go dav cu.
Ruč na zalo ga (pig nus) se sti če pre da jom pokret ne stva ri u drža vi nu pove ri o-ca i posto ji sve dok je pove ri lac njen drža lac121 Vidi: Sto ja no vić, D., Stvar no pra vo, Prav ni fakul tet u Kra gu jev cu, 1998, stra na 209.122 Vidi čl. 65, 86. i 87. ZIP.123 Do dono še nja poseb nih pro pi sa koji ma se bli že ure đu je upis zalo žnog pra va u regi star
inte lek tu al ne svo ji ne, zalo žno pra vo na pra vi ma inte lek tu al ne svo ji ne upi sa će se u regi star zalo ge u skla du sa Zako nom o zalo žnom pra vu na pokret nim stva ri ma upi sa nim u regi star (član 66. ZZP).
893.2. UGO VOR O ZALO ZI (CON TRAC TUS PIG NE RA TI CI US). POJAM I OSO BI NE.
Ugo vor o zalo zi može biti zaklju čen isto vre me no kad i glav ni ugo vor (ugo-vor o kre di tu, ugo vor o zaj mu, ugo vor o pro da ji s obroč nim otpal ta ma cene) ili posle zaklju če nja glav nog ugo vo ra. Naj če šće je ugo vor o zalo zi regu li san sa jed-nom ili više odre da ba glav nog ugo vo ra.
Ugo vo rom o zalo zi oba ve zu je se dužnik ili neko tre će lice (zalo go da vac) pove-ri o cu (zalo go prim cu) da mu pre da neku pokret nu stvar na kojoj posto ji neko pra vo svo ji ne, da bi se pre osta lih pove ri la ca mogao napla ti ti iz nje ne vred no sti, ako mu potra ži va nje ne bude ispla će no o dospe lo sti, a pove ri lac se oba ve zu je da pri mlje nu stvar čuva i po pre stan ku svog potra ži va nja vra ti neo šte će nu zalo go dav cu.
Ugo vor o zalo zi je akce so ran i nefor ma lan.Zalo ga se može dati za budu ću, kao i za uslov nu oba ve zu. Zalo go da vac može
zaklju či ti puno va žan ugo vor o zalo zi ako ima spo sob nost za ras po la ga nje stva ri ma koje daje u zalo gu.
3.3. PRA VA I OBA VE ZE STRA NA IZ UGO VO RA O ZALO ZI
3.3.1. Pra va i oba ve ze zalo go dav caZalo go da vac sti če zalo žno pra vo tek kada mu stvar koja je pred met ugo vo ra
bude pre da ta na način pred vi đen za pre da ju te stva ri.Ako je stvar već zalo že na dru go me zalo žno pra vo na toj stva ri nasta je kad
zalo go da vac oba ve sti pove ri o ca kod koga se stvar nala zi o zaklju če nju ugo vo ra o zalo zi sa dru gim pove ri o cem i nalo ži mu da po napla ti svog potra ži va nja stvar pre-da novom pove ri o cu (dru gom zalo go dav cu).
3.3.2.Pra va i oba ve ze zalo go prim caOsnov na oba ve za zalo go prim ca je da stvar koja mu je pre da ta čuva sa pažnjom
dobrog pri vred ni ka, odno sno dobrog doma ći na. Shod no tome, zalo go pri mac je dužan pred u ze ti sve prav ne i fak tič ke rad nje nužne za oču va nje svoj sta va i vred no-sti stva ri. Zalo go pri mac koji nije postu pao sa pažnjom dobrog pri vred ni ka odno sno dobrog doma ći na odgo va ra za šte tu koja je zbog toga nasta la na stva ri.
Zalo žni pove ri lac, po pra vi lu, nije ovla šćen kori sti ti (upo tre blja va ti) pred met zalo ge niti je može dati dru go me na upo tre bu (na pri mer, ugo vo rom o poslu zi, ugo-vo rom o zaku pu) ili zalo gu (pod za lo ga). Pove ri lac i dužnik mogu ugo vo rom o zalo zi pred vi de ti da je zalo go da vac ovla šćen upo tre blja va ti (kori sti ti) stvar, s obzi rom da je pra vi lo o uzdr ža va nju od upo tre be zalo že ne stva ri, dis po zi tiv no. Neo vla šće no upo tre-blja va nje zalo že ne stva ri poo štra va zalo go prim če vu odgo vor nost za šte tu.
Zalo go pri mac, po pra vi lu, ima nepo sred nu drža vi nu na stva ri. Drža vi na zalo go prim ca je, među tim, nesa mo stal na jer zalo žni dužnik ima ovla šće nje na
90 samo stal nu i posred nu drža vi nu stva ri.124 Zalo žni pove ri lac ne mora, među tim, ima ti isklju či vu drža vi nu stva ri koja je pred met zalo ge. Zalo go da vac može pre da-ti kao pred met zalo ge suvla snič ki deo stva ri na kojoj zalo žni pove ri lac (zalo go pri-mac) sti če sudr ža vi nu. Jed na stvar se može više puta zalo ži ti i u tom slu ča ju samo prvi zalo go pri mac ima nepo sred nu drža vi nu stva ri, a osta li zalo go prim ci ima ju posred nu drža vi nu. Zalo go pri mac može izgu bi ti nepo sred nu drža vi nu, a zadr ža ti posred nu, posred stvom nekog tre ćeg lica. Nai me, sud može odlu či ti, po zah te vu zalo go dav ca, da se zalo že na stvar odu zme od zalo go prim ca i pre da nekom tre-ćem licu da je drži za nje ga, ako zalo go pri mac postu pa pre ma zalo že noj stva ri pro tiv no ugo vo ru i zako nu. Ako je dug nami ren zalo go pri mac je u oba ve zi da stvar odmah vra ti zalo go dav cu.
Drža vi na pred me ta zalo ga obez be đu je pove ri o ca da će se, u slu ča ju da dužnik dug ne pla ti u vre me dospe lo sti, napla ti ti iz zalo že ne stva ri.
Zalo go pri mac je ovla šćen da zah te va od zalo go dav ca dru gu odgo va ra ju ću zalo gu ako se poka že da zalo že na stvar ima neki mate ri jal ni ili prav ni nedo sta tak, i da ne pred sta vlja dovolj no obez be đe nje napla te potra ži va nja.
Zalo go pri mac je ovla šćen da se napla ti iz vred no sti zalo že nih stva ri ako dužnik (zalo go da vac) ne pla ti dug o dospe lo sti. U toj situ a ci ji pove ri lac može zah-te va ti od suda odlu ku da se stvar pro da na jav noj pro da ji, ili po teku ćoj ceni, kad stvar ima ber zan sku ili trži šnu cenu. Kod ugo vo ra o pri vre di pove ri lac nije dužan da se obra ća sudu nego može, pod odre đe nim uslo vi ma, pri stu pi ti pro da ji zalo že ne stva ri na jav noj pro da ji.
Iz cene postig nu te pro da jom zalo že ne stva ri zalo go pri mac ima pra vo da se napla ti pre osta lih pove ri la ca i to: potra ži va nje, dužnu kama tu, tro ško ve uči nje ne za oču va nje zalo že ne stva ri, kao i tro ško ve oko ostva re nja napla te potra ži va nja. Ovo pra vo pre sta je pre stan kom nje go ve drža vi ne, a pono vo nasta je vra ća njem drža vi ne stva ri.
3.4. PRE NO ŠE NJE ZALO ŽNOG PRA VA
Zalo žno pra vo je akce sor no i ne može se samo, bez potra ži va nje iz samo-stal nog ugo vo ra, pre no si ti na tre će lice. Ako je zalo žni pove ri lac ugo vo rom o ustu pa nju na tre ćeg (pri jem ni ka, novog pove ri o ca) pre neo svo je potra ži va nje (cesi-ja), sa potra ži va njem pre la ze na pri jem ni ka spo red na pra va uklju ču ju ći i zalo gu. Na osno vu ugo vo ru o cesi ji pri jem nik (novi pove ri lac) sti če pre ma zalo go dav cu (dužni ku) ista pra va koja je ustu pi lac imao pre ma dužni ku do ustu pa nja, a pre sta-je za lo žno pra vo zalo go prim ca. Uko li ko dužnik ne pla ti dug novom pove ri o cu u vre me dospe lo sti, pri jem nik (novi zalo žni pove ri lac) može zah te va ti da se nami ri iz vred no sti zalo že ne stva ri.124 Gavel la, N. i dru gi., op. cit., stra na 762.
91Zalo go pri mac nema pra vo da zalo že nu stvar pre da dalje u zalo gu (pod za lo-gu), radi obez be đe nja pla ća nja svog duga. Ako to uči ni bez dozvo le zalo go dav ca odgo va ra i za slu čaj nu pro past ili ošte će nje stva ri koja bi se dogo di la tom pri li kom. Uko li ko je zalo go da vac dozvo lio zalo žnom pove ri o cu da zalo že nu stvar pre da dalje u pod za lo gu, radi obez be đe nja pla ća nja svog duga, pove ri lac zalo go prim ca (pod za lo go pri mac) sti če na stva ri nepo sred nu drža vi nu. Zalo go da vac je u oba ve zi da svoj dug ispla ti pod za lo go prim cu. Ako takva oba ve za zalo go dav ca ne bi posto-ja la moglo bi se desi ti da zalo go pri mac (kasni je, pod za lo go da vac) ne pla ti dug pod-za lo go prim cu, i da zbog toga on ne vra ti stvar pod za log dav cu.125
3.5. PRE STA NAK ZALO ŽNOG PRA VA
Zalo žno pra vo pre sta je apso lut no ako više ne pri pa da ni jed nom subjek tu, a rela tiv no ako pre sta ne za dota da šnjeg ima o ca ali pre đe na dru gog ima o ca zalo žnog pra va.126 Zalo žno pra vo pre sta je kad zalo žni pove ri lac izgu bi drža vi nu stva ri.
Pre sta nak (samo stal nog) ugo vo ra ima za posle di cu pre sta nak zalo žnog pra-va. Ovo je naj če šći način pre stan ka zalo žnog pra va. Potra ži va nje mora pre sta ti u pot pu no sti, uklju ču ju ći i spo red na potra ži va nja (kama te, tro ško ve itd).
Zalo žno pra vo pre sta je pro pa šću pred me ta zalo ge.Vra ća nje zalo ge zalo go dav cu kojom je bilo obez be đe no ispu nje nje oba ve ze,
ne zna či pove ri o če vo odri ca nje od pra va da tra ži nje no ispu nje nje. Vra ća njem zalo ge zalo go dav cu ne pre sta je glav no potra ži va nje. Pove ri lac se, među tim, više ne može napla ti ti iz vred no sti zalo že ne stva ri nego nami re nje može zah te va ti, kao hiro gra fer-ni pove ri lac, na celo kup noj imo vi ni dužni ka koja nije izu ze ta od izvr še nja.
Zalo žno pra vo pre sta je ako uslov nije ispu njen i pro te kom odre đe nog roka.Zalo ga pre sta je i kon so li da ci jom - ako zalo go pri mac posta ne vla snik zalo-
že ne stva ri (na pri mer, nasle đi va njem), a na pred me tu zalo ge ne posto je zalo žna pra va tre ćih lica.127
Zalo žno pra vo pre sta je u slu ča ju kad je pre sta lo posto ja ti prav no lice (izgu bi-lo je prav nu spo sob nost) iza koga nema uni ver zal nog suk ce so ra.
4. Regi star sko zalo žno pra vo (hipo te ka na pokret noj stva ri)4.1. POJAM
Regi star sko zalo žno pra vo (hipo te ka na pokret noj stva ri, mobi li jar na hipo-te ka) je pra vo zalo ge na pokret nim stva ri ma koja nasta je bez pre da je pred me ta zalo ge u drža vi nu zalo žnog pove ri o ca (on nema pra vo na drža vi nu pred me ta 125 Stan ko vić, O. Orlić, M., op. cit., stra na 257.126 Gavel la, N. i dru gi, Stvar no pra vo, Zagreb, Infor ma tor, 1998, stra na 778.127 U hrvat skoj prav noj teo ri ji istak nu to je mišljenj da zalo žno pra vo ne pre sta je kon so li da ci jom
– Gavel la, N. i dru gi, op. cit. stra na 781.
92 zalo ge),128 samim upi som zalo žnog pra va u regi star zalo ge. Na isti način nasta je i zalo ga na pra vu potra ži va nja i dru gim imo vin skim pra vi ma (na pri mer, pra-vu inte lek tu al ne svo ji ne). Način sti ca nja zalo žnog pra va (modus acquirendi) na pokret nim stva ri ma i pra vi ma je, pre ma tome, upis u regi star zalo ge, poput sti ca-nja hipo te ke (koja za pred met ima nepo kret ne stva ri). Za raz li ku od ruč ne zalo ge, kod koje se publi ci tet posti že pre da jom pokret ne stva ri pove ri o cu, zalo žno pra vo i publi ci tet na pokret nim stva ri ma ne posti že se pre da jom stva ri pove ri o cu, nego upi som u regi star zalo ge, dok drža vi nu i dalje zadr ža va dužnik. Stvar (pra vo) dužnik i dalje ima u drža vi ni pa je može kori sti ti i njo me ras po la ga ti. Kori šće nje i ras po la ga nje stva ri omo gu ća va dužni ku da sti če pri ho de iz poslo va nja i na taj način pove ća izgle de da ured no otpla ti kre dit.129
Regi star zalo ge je elek tron ski regi star zalo žnih pra va prav nih i fi zič kih lica koga vodi organ upra ve.130 Vodi se u skla du sa nače li ma jedin stve no sti, dostup no sti i jav no sti. Regi star zalo ge je jedin stve na elek tron ska baza poda ta ka za teri to ri ju Repu bli ke Srbi je. U cen tral noj bazi poda ta ka čuva ju se svi une ti poda ci. Poda ci iz Regi stra zalo ge su jav ni i sva ko ima pra vo da zah teva pri stup poda ci ma upi sa nim u Regi star zalo ge, bez doka zi va nja prav nog inte re sa.
4.2. UGO VOR O ZALO ZI
Zalo žno pra vo na pokret nim stva ri ma upi sa nim u regi star zasni va se na osno-vu ugo vo ra, a sti če upi som u regi star zalo ge, osim ako nije druk či je odre đe no zako-nom. Da li će ovaj ugo vor zaklju či ti odlu ču ju stra ne vođe ne auto no mi jom volje. Ugo vor o zalo zi zaklju ču ju zalo go da vac i zalo go pri mac. Zalo go da vac može biti i tre će lice koje pru ža obez be đe nje za tuđi dug.
Ugo vor o zalo zi nasta je ako su stra ne posti gle sagla snost: o objek tu zalo-žnog pra va, o potra ži va nju koje se obez be đu je zalo žnim pra vom i da će se pra vo zalo žnog pove ri o ca upi sa ti u regi star zalo žnog pra va (bit ni sastoj ci ugo vo ra). Ugo-vor mora biti zaklju čen u pisa noj for mi koja je odre đe na kao bitan uslov nje go ve puno va žno sti.
4.3. POTRA ŽI VA NJE KOJE SE OBEZ BE ĐU JE.
Regi star skom zalo gom može se obez be di ti nov ča no potra ži va nje u doma-ćoj ili stra noj valu ti. Nov ča no potra ži va nje obu hva ta iznos glav nog potra ži va nja, dužnu kama tu i tro ško ve, a može biti budu će i uslov no.128 Gavel la, N. i dru gi, op. cit., 781.129 Čuli no vić, E. H., Ugo vor no osi gu ra nje tra žbi na zala ga njem pokret nih stva ri bez pre da je stva ri
u posjed vje rov ni ka, Rije ka, Prav ni fakul tet, 1998, stra na 390.130 Čla nom 10. Zako na o regi stro va nim zalo ga ma na pokret nim stva ri ma i član skim ude li ma (“Slu žbe-
ni gla snik Repu bli ke Srp ske”, broj 16/2000) pro pi sa no je da regi star zalo ge vodi regi star ski sud.
934.4. DEJ STVO UGO VO RA O ZALO ZI
Zaklju če njem ugo vo ra o zalo zi izme đu zalo go dav ca i zalo go prim ca nasta ju ovla šće nja i oba ve ze. Zalo go da vac je u oba ve zi da čuva obje kat zalo žnog pra-va sa pažnjom dobrog doma ći na, odno sno dobrog pri vred ni ka i, shod no tome, odr ža va pred met zalo žnog pra va u isprav nom sta nju i vrši potreb ne oprav ke na nje mu. Ugo vo rom o zalo zi može se pred vi de ti i oba ve za zalo go dav ca da osi gu ra pred met zalo žnog pra va.
Zalo go da vac i posle upi sa u regi star zalo ge ima pra vo da drži obje kat zalo-žnog pra va, upo tre blja va ga pre ma nje go voj uobi ča je noj name ni i pri bi ra plo do ve ako obje kat zalo žnog pra va daje plo do ve. Zalo go da vac gubi drža vi nu, ako ne ispu-ni oba ve zu pre ma zalo žnom pove ri o cu.
4.4.1. Ovla šće nje zalo go dav ca da ras po la že objek tom zalo geZalo go da vac je ovla šćen da obje kat zalo žnog pra va izda u zakup ili ga na
osno vu dru gog ugo vo ra pre da na upo tre bu i pri bi ra nje plo do va tre ćim lici ma. On može otu đi ti obje kat zalo žnog pra va i pre ne ti na nje mu pra vo svo ji ne na tre će lice. Pri ba vi lac sti če pra vo svo ji ne opte re će no upi sa nim zalo žnim pra vom. Uko li ko zalo-go da vac obje kat zalo žnog pra va pro da je u okvi ru svo je redov ne delat no sti, kupac sti če pra vo svo ji ne bez tere ta. Zalo go da vac je dužan da, bez odla ga nja, pod ne se zah-tev radi upi sa zalo žnog pra va u regi star zalo ge na teret novog vla sni ka.
4.4.2. Dej stvo upi sa u regi starZalo žni pove ri lac sti če zalo žno pra vo, po pra vi lu, upi som u regi star zalo ge.
Upis zalo žnog pra va mogu zah te va ti pove ri lac ili zalo go da vac. Ako upis zah te va pove ri lac potreb na je izri či ta pisme na izja va zalo go dav ca da pri sta je da pove ri lac upi še zalo žno pra vo u regi star zalo ge. Pove ri lac koji je ste kao zalo žno pra vo upi-som u regi star posta je zalo žni pove ri lac. Od tog momen ta on se može napla ti ti iz vred no sti objek ta zalo žnog pra va pre osta lih pove ri la ca, ako mu nje go vo potra ži va-nje ne bude ispla će no o dospe lo sti. Zalo žno pra vo pove ri o ca delu je i pre ma tre ćem licu koje je pred met zalo žnog pra va pri ba vi lo od zalo go dav ca, kao i doc ni jim pri ba-vi o ci ma objek ta zalo žnog pra va (čl. 5, 6. i 15. ZZP).
4.5. NAMI RE NJE NA OBJEK TU ZALO GE
Ako dužnik ne ispu ni svo ju oba ve zu o dospe lo sti, zalo žni pove ri lac sti če drža vi nu po samom zako nu i pra vo da iz vred no sti objek ta zalo žnog pra va nami ri svo je glav no potra ži va nje, dužnu kama tu i tro ško ve oko ostva re nja napla te potra ži-va nja. Postu pak nami re nja poči nje kad zalo žni pove ri lac dosta vi oba ve šte nje pre-po ru če nim pismom dužni ku i zalo go dav cu, kad to nije isto lice, na adre su upi sa nu u Regi star zalo ge. Zalo žni pove ri lac je dužan da zatra ži da se u Regi star zalo ge upi-še da je zapo čeo postu pak nami re nja. Od dana dosta vlja nja oba ve šte nja zalo žnog
94 pove ri o ca dužni ku i zalo go dav cu (kad to nije isto lice), zalo žni pove ri lac sti če pra-vo da obje kat zalo žnog pra va uzme u drža vi nu i da se nami ri iz vred no sti objek ta zalo žnog pra va.
Zalo žni pove ri lac može sudu pod ne ti zah tev za dono še nje reše nja o odu zi ma-nju objek ta zalo žnog pra va od zalo go dav ca ili lica u čijoj se drža vi ni pred met zalo-žnog pra va nala zi i pre da ju tog pred me ta zalo žnom pove ri o cu u drža vi nu.
Uko li ko zalo go da vac ima svoj stvo prav nog lica ili fi zič kog lica koje se pro-fe si o nal no bavi trgo vin skom delat no šću (trgo vin sko dru štvo, ban ka, usta no va, pred u zet nik itd.) ugo vo rom o zalo zi može se pred vi de ti da zalo žni pove ri lac ima pra vo da obje kat zalo žnog pra va pro da na van sud skoj jav noj pro da ji, ako nje go vo potra ži va nje ne bude nami re no o dospe lo sti. U slu ča ju da pred met zalo žnog pra va nema trži šnu ili ber zan sku cenu, zalo žni pove ri lac ga može pro da ti na način na koji bi to uči nio razu man i pažljiv čovek, čuva ju ći inte re se dužni ka i zalo go dav ca, kad to nije isto lice.
Ako je zalo go da vac fi zič ko lice, koje ugo vor o zalo zi zaklju či izvan okvi ra trgo vin ske delat no sti, ugo vo rom o zalo zi se ne može una pred pred vi de ti da će obje-kat zalo žnog pra va pre ći u svo ji nu zalo žnog pove ri o ca ili da ga pove ri lac može pro da ti po una pred odre đe noj ceni ili zadr ža ti za sebe, ako nje go vo potra ži va nje nije nami re no o dospe lo sti.
4.6. NAČIN I REDO SLED NAMI RE NJA. PRE STA NAK REGI STAR SKE ZALO GE.
Posle upi sa počet ka nami re nja u Regi star zalo ge zalo žni pove ri lac može zah-te va ti sud sku pro da ju - tj. da sud done se odlu ku da se obje kat zalo žnog pra va pro-da na jav noj pro da ji ili po teku ćoj ceni, kad stvar ima trži šnu ili ber zan sku cenu. Zalo žni pove ri lac može pri stu pi ti van sud skoj jav noj pro da ji ako je takav način pred vi đen ugo vo rom o zalo zi.
Zalo žni pove ri lac ima pra vo da iz cene postig nu te pro da jom objek ta zalo-žnog pra va napla ti svo je potra ži va nje pre osta lih pove ri la ca zalo go dav ca. Ako je jedan obje kat zalo žnog pra va, putem upi sa u Regi star zalo ge, zalo žen neko li ci ni pove ri la ca, red po kome se ispla ću ju nji ho va potra ži va nja iz vred no sti tog objek ta, odre đu ju se pre ma tre nut ku upi sa nji ho vih zalo žnih pra va u Regi star zalo ge.
Red prven stva izme đu regi star skog zalo žnog pra va i zalo ge (koja nasta je pred-jom zalo že ne stva ri u drža vi nu pove ri o cu) odre đu je se pre ma vre me nu nastan ka.
Zalo žno pra vo pre sta je bri sa njem upi sa nog zalo žnog pra va iz Regi stra zalo ge. Regi star ska zalo ga se bri še ako je: pre sta lo potra ži va nja koje ona obez be đu je, pro pa-šću stva ri koja je obje kat zalo ge, pro da jom objek ta zalo žnog pra va, pro te kom roka, kon fu zi jom, kon so li da ci jom i odri ca njem pove ri o ca od zalo žnog pra va.131
131 O pre stan ku regi stro va ne zalo ge vidi i član 23. Zako na o regi stro va nim zalo ga ma na pokret nim stva ri ma i član skim ude li ma Repu bli ke Srp ske.
Gla va tre ća OSNOV NI POJ MO VI OPŠTEG DELA
OBLI GA CI O NOG PRA VA
Ode ljak prvi UVOD
I. POJAM I DEO BA OBLI GA CI O NOG PRA VA
Obli ga ci o no pra vo je sistem prav nih nor mi koji ma su regu li sa ni obli ga ci o ni odno si (objek tiv no obli ga ci o no pra vo), odno sno nauč na disci pli na koja pro u ča va veze izme đu prav nih nor mi obli ga ci o nog pra va.
Izraz “obli ga ci o no pra vo” ima koren u latin skoj reči “obli go” koja zna či pri-ve za ti, obve za ti, veza ti, zadu ži ti.132 “Obli ga ci o no pra vo” ozna ča va se i kao “obve-zno pra vo”, tra žbe no pra vo” i “dugo vin sko pra vo”. Ovi izra zi su sino ni mi i ima ju u vidu iste prav ne odno se. Iz objek tiv nog obli ga ci o nog pra va subjek ti pra va izvo de subjek tiv no obli ga ci o no pra vo.133
132 Pojam obli ga ci je odre đu je Gaj na sle de ći način: “Lič na tužba je ona koju podi že mo pro tiv nekog koji nam je oba ve zan ili ugo vo rom ili delik tom tj. kada u zah te vu sto ji tre ba da nam da (pre ne se svo ji nu), uči ni ili pre da (u drža vi nu)” - Gaj, Insti tu ci je, Beo grad, 1982, str. 247, 4, 2. Pre ma Justi-ni ja nu “Obli ga ci ja je prav na veza, na osno vu koje smo po pra vu naše drža ve, oba ve zni da nešto izvr ši mo” - Dani lo vić, J. i Sta no je vić, O., Tek sto vi iz rim skog pra va, Beo grad, str. 195, 3, 13. Pot pu ni ju defi ni ci ju obli ga ci je dao je Pau lus: “Sušti na obli ga ci je se ne sasto ji u tome, da neka stvar ili slu žbe nost posta ne naša već da dru go ga oba ve že pre ma nama na neko dava nje, činje nje ili neči nje nje” (Ibid, D. 44. 7. 3.). O poj mu obli ga ci je vidi i Maze aud, H. i L. i Jean Maze aud, J. Lecons de dro it civil, tome deuxieme, Paris, 1956, str. 7. i Mar ko vić, L., Obli ga ci o no pra vo, Beo grad, NIU Slu žbe ni list SRJ, 1997. godi ne, stra na 31.
133 Đor đe vić, Ž. i Stan ko vić, V., Obli ga ci o no pra vo, Beo grad, 1987, stra na 3. i Loza, B., Obli ga ci-o no pra vo, opšti dio, Sara je vo, 1978, stra na 5.
96 Obli ga ci o no pra vo se deli na opšte i poseb no obli ga ci o no pra vo. Poseb ni deo obli ga ci o nog pra va odre đu je poje di ne obli ga ci o ne odno se (naj zna čaj ni ji su ugo vo ri). Pra vi la poseb nog dela obli ga ci o nog pra va pri me nju ju se samo na odno se koje ona ure đu je (pra vi la o pro da ji se, u nače lu, ne mogu pri me ni ti na odnos nastao zaklju če njem ugo vo ra o poklo nu, ali se na oba ugo vo ra pri me nju ju poje di na pra vi-la o ugo vo ri ma uop šte, sadr ža na u opštem delu obli ga ci o nog pra va).
II. POJAM OBLI GA CI ON GO ODNO SA
Obli ga ci o ni odnos je obli ga ci ja zasno va na izme đu pove ri o ca i dužni ka koja ovla šću je pove ri o ca da zah te va od dužni ka izvr še nje oba ve ze, a oba ve zu je dužni ka da tu oba ve zu ispu ni. Pove ri lac i dužnik su stra ne u tom odno su. One su dužne da izvr še svo ju oba ve ze i odgo vor ne su za nji ho vo ispu nje nje.
III. IZVO RI OBLI GA CI JA
Izvo ri obli ga ci ja su rele vant ne činje ni ce ili sku pi ne činje ni ca za koje objek-tiv no pra vo vezu je nasta nak obli ga ci o nog odno sa. Ako se te činje ni ce ili sku pi ne činje ni ca stek nu nasta je (izvi re) obli ga ci ja. Izvor obli ga ci ja se raz li ku je od izvo ra obli ga ci o nog pra va u for mal nom smi slu - sku pa prav nih nor mi koji ma su regu li sa-ne obli ga ci je, objek tiv no pra vo (naj va žni ji for mal ni izvo ri pra va su pisa ni - zako-ni i pod za kon ski akti).
Prav ne činje ni ce (npr. izja va volje, pro u zro ko va nje šte te, prav no neo sno va no obo ga će nje) se obje di nju ju u celi ne (gru pe, sku pi ne) koje se odli ku ju zajed nič kim obe lež ji ma i na njih se pri me nju ju ista osnov na pra vi la.134
ZOO u izvo re obli ga ci ja ubra ja: ugo vor (čl. 26 - 153); pro u zro ko va nje šte te (čl. 154 - 209); sti ca nje bez osno va (čl. 210 - 219); poslo vod stvo bez nalo ga (čl. 220 - 225) i jed no stra ne izja ve volje (jav no obe ća nje nagra de i izda va nje har ti ja od vred no sti čl. 229 - 261), ali to mogu biti i neke dru ge činje ni ce.
134 Radi šić, J., Obli ga ci o no pra vo, opšti deo, Beo grad, 1982, str. 67 - 69; Sal ma, J., Obli ga ci o no pra vo (opšti deo), Nauč na knji ga, Beo grad, 1988, str. 86 - 90. i Pero vić, S., Obli ga ci o no pra vo, knji ga prva, Beo grad, 1980, str. 140 - 150.
97Ode ljak dru gi UGO VOR
I. POJAM, OSO BI NE I ZNA ČAJ
Ugo vor je sagla sna izja va volje dva ili više lica imo vin skog karak te ra, radi zasni va nja, izme ne ili pre stan ka obli ga ci o nog odno sa.135 Ugo vor uvek pred sta vlja dvo stra ni prav ni posao. Suprot no tome, u jed no stra nom prav nom poslu posto ji izja-va volje samo jed ne stra ne koja pro iz vo di obli ga ci o na dej stva (npr. jav no obe ća nje nagra de i izda va nje har ti je od vred no sti).
Ugo vor se, po pra vi lu, zasni va na nače li ma auto no mi je volje i kon sen su a li-zma. Auto no mi ja volje je moguć nost da se zaklju či ili ne zaklju či ugo vor, da se iza be re stra na sa kojom će se ugo vor zaklju či ti te da se, u gra ni ca ma pri nud nih pro pi sa, jav nog poret ka i dobrih obi ča ja, on ure di po nji ho voj volji. Nače lo kon sen-su a li zma izra ža va se u moguć no sti stra na da ugo vor, u prin ci pu, zaklju če pro stom sagla sno šću volja. Nai me, zaklju če nje ugo vo ra ne pod le že nika kvoj for mi, osim ako je zako nom druk či je odre đe no, a volja za zaklju če nje ugo vo ra se može izja vi ti reči ma, uobi ča je nim zna ci ma ili dru gim pona ša njem iz koga se sa sigur no šću može zaklju či ti kakva je njena sadržina.136
II. PODE LA UGO VO RA
Slo bo da ugo va ra nja omo gu ća va stra na ma zaklju či va nje mno štva raz li či tih ugo vo ra - i onih koji nisu pred vi đe ni dis po zi tiv nim zakon skim odred ba ma. Prav na lite ra tu ra kla si fi ku je ugo vo re u gru pe po odre đe nim kri te ri ju mi ma. Ova pode la ima i prak tič ni zna čaj pošto se poseb na pra vi la u pogle du pra va i oba ve za ugo vor nih stra na pri me nju ju samo na odre đe nu gru pu ugo vo ra.
Pre ma odno su pra va i oba ve za ugo vo ri se dele na: jedno stra no oba ve zne i dvo stra no oba ve zne, teret ne i dobro či ne te na komu ta tiv ne i ale a tor ne. Jed no stra-no oba ve zni ugo vo ri stva ra ju jed nu ili više oba ve za samo za jed nu ugo vor nu stra-nu. Oba ve ze nisu uza jam ne nego jed na stra na u ugo vo ru sti če pra va (pove ri lac), a dru ga oba ve ze (dužnik). Jed no stra no oba ve zni ugo vo ri su npr.: ugo vor o jem stvu, 135 O poj mu ugo vo ra vidi npr: Mar ko vić, L., op. cit. str. 175. i 176; Pero vić, S., op. cit. stra na 151;
Sal ma, J., op. cit. stra na 196; Vuč ko vić, M., Obli ga ci o no pra vo, Beo grad, Savre me na admi-ni stra ci ja, 1989, stra na 39; Pavlo vić, Đ., op. cit. stra na 230; Jak šić, S., Obli ga ci o no pra vo, Sara je vo, 1957, stra na 91, Loza, B., Obli ga ci o no pra vo, opšti dio, Sara je vo, 1978, stra na 81 i Milo še vić, Lj., Obli ga ci o no pra vo, Beo grad, 1974, stra na 54.
136 Član 67. stav 1. i član 28. ZOO.
98 ugo vor o poklo nu,137 osta va u kojoj nije ugo vo re na nakna da za osta vo prim ca. I jed no stra no oba ve zni ugo vo ri su dvo stra ni prav ni poslo vi pošto su potreb ne izja ve volje obe ugo vor ne stra ne za nji ho vo zasni va nje.
Dvo stra no oba ve zni ugo vo ri stva ra ju uza jam ne oba ve ze tako da obe ugo vor-ne stra ne sti ču i pra va i oba ve ze. Tako se u ugo vo ru o pro da ji oba ve zu je pro da vac da pre da stvar koju pro da je kup cu da na njoj stek ne pra vo svo ji ne, a kupac se oba-ve zu je da pla ti cenu. U zasni va nju dvo stra no oba ve znih ugo vo ra stra ne pola ze od nače la jed na ke vred no sti dava nja, dok u jed no stra no oba ve znom ugo vo ru samo jed na stra na je dužnik, a dru ga pove ri lac.
U teret nom ugo vo ru (one ro znom, ugo vo ru s nakna dom) ugo vor na stra na za pre sta ci ju koju pri ma daje odgo va ra ju ću nakna du. U dobro či nom ugo vo ru (lukra-tiv ni, bes plat ni, bez nakna de) jed na ugo vor na stra na ne daje nika kvu nakna du za pre sta ci je koje pri ma od dru ge ugo vor ne stra ne. Svi dvo stra no oba ve zni ugo vo ri su isto vre me no i teret ni, ali sva ki jed no stra no oba ve zni ugo vor nije bes te re tan. Ugo-vor o poslu zi i osta vi bez nakna de su, tako đe, dobro či ni dok su ugo vo ri: o delu, o pro da ji, o raz me ni, zaku pu itd. teret ni.
Ako je u tre nut ku zaklju če nja ugo vo ra izve stan odnos i visi na oba ve za i pra-va odno sno oba ve ze jed ne stra ne u dobro či nom ugo vo ru, ugo vor je komu ta ti van. U kate go ri ju komu ta tiv nih ugo vo ra svr sta va se naj ve ći broj teret nih ugo vo ra (ugo vor o pro da ji, zame ni, delu, zaku pu, zaj mu s kama tom itd.). U ale a tor nim ugo vo ri ma u tre nut ku zaklju če nja za obe ili jed nu ugo vor nu stra nu nisu pozna ta pra va i oba ve ze, nji hov odnos ili visi na, nego to zavi si od neke neiz ve sne okol no sti. Ugo vor na stra-na iz ale a tor nog ugo vo ra ne može uspe šno zah te va ti poni šte nje ugo vo ra i u slu ča ju da iz takvog ugo vo ra ne ostva ri oče ki va nu pre sta ci ju, pošto su se stra ne una pred spo ra zu me le na nejed nak odnos pre sta ci ja ili da jed na stra na iz ugo vo ra ne dobi je ništa, a dru ga sve što je pred met ugo vo ra.
S obzi rom na for mu zaklju če nja ugo vo ri se dele na for mal ne i nefor mal ne. U for mal nim ugo vo ri ma rele vant na je volja za zaklju če nje ugo vo ra samo ako je izra-že na u for mi pro pi sa noj zako nom ili pred vi đe noj voljom ugo vor nih stra na. Sagla-snost o bit nim ele men ti ma ugo vo ra mora biti izra že na u odre đe noj for mi.
Nefor mal ni ili kon sen su al ni ugo vo ri zaklju ču ju se pro stom sagla sno šću volja. Ugo vor je zaklju čen kad su se ugo vor ne stra ne sagla si le o bit nim sastoj ci-ma ugo vo ra.
Pre ma duži ni tra ja nja pre sta ci je ugo vo ri se dele na ugo vo re sa tre nut nim izvr-še njem i ugo vo re sa traj nim izvr še njem oba ve za. Ugo vo ri sa tre nut nim izvr še njem oba ve za se izvr ša va ju u jed nom tre nut ku, pošto se oba ve ze iz ugo vo ra sasto je iz jed nog (po pra vi lu, nede lji vog) akta činje nja, neči nje nja ili pro pu šta nja. To su npr: pro da ja za goto vo, ugo vor o raz me ni ako se isto vre me no izvr ša va ju. Ugo vo ri sa 137 Na odno se iz ovog ugo vo ra pri me nju ju se prav na pra vi la iz par. 566. SGZ, par. 946. AGZ i čl.
480. do 493. OIZ.
99traj nim pre sta ci ja ma se izvr ša va ju u vre me nu (roku) sa više aka ta činje nja, neči nje-nja ili pro pu šta nja. Ugo vo ri o zaku pu, o osi gu ra nju, itd, su, po pri ro di stva ri, ugo vo-ri kod kojih se zasno va ne oba ve ze mogu izvr ši ti samo u odre đe nom vre men skom peri o du. Broj ni su ugo vo ri sa traj nim izvr še njem oba ve za, koji se izvr ša va ju u odre-đe nom vre men skom peri o du, pona vlja njem pre sta ci ja (npr. pla ća nje zakup ni ne u ugo vo ru o zaku pu) i pre sta ju tek sa ispu nje njem posled nje pre sta ci je.
S obzi rom na sadr žaj i način zaklju če nja ugo vo ri se mogu gru pi sa ti na: ugo-vo re sa spo ra zum no odre đe nom sadr ži nom i ugo vo re po pri stu pu; kolek tiv ne i indi-vi du al ne ugo vo re i gene ral ne i spe ci jal ne (poseb ne). U ugo vo ri ma sa spo ra zum no odre đe nom sadr ži nom ugo vor ne stra ne svo jom voljom, nakon pret hod nog pre go-va ra nja o bit nim ele men ti ma ugo vo ra, spo ra zum no odre đu ju sadr ži nu ugo vo ra i kada je on ime no van i ure đen pro pi si ma. U ugo vo ri ma po pri stu pu jed na ugo vor na stra na ili tre će lice una pred odre đu je sadr ži nu ugo vo ra i on ne nasta je nakon pret-hod nog pre go va ra nja o bit nim ele men ti ma ugo vo ra, a dru ga stra na može samo pri stu pi ti tako uči nje noj ponu di ili od nje odu sta ti.
Kolek tiv ni ugo vor jed na ili obe ugo vor ne stra ne zaklju ču ju u ime i za račun lica koja sači nja va ju odre đe nu gru pu (aso ci ja ci ju, kolek tiv, pred u ze će, dru štvo). Ugo vor ne veže samo ugo vor ne stra ne nego i pri pad ni ke gru pe koju je repre zen to-va la ugo vor na stra na i neza vi sno da li su oni uče stvo va li i bili pred sta vlje ni u vre-me zaklju če nja ugo vo ra. U prak si se zaklju ču ju i kolek tiv ni ugo vo ri o osi gu ra nju živo ta, o osi gu ra nju poljo pri vred nih pro iz vo da koo pe ra na ta izme đu poljo pri vred ne zadru ge i osi gu ra va ju ćeg fon da, a takav karak ter ima i pri nud no porav na nje pove ri-la ca pošto on pro iz vo di dej stvo za sve pove ri o ce istog dužni ka i one koji su gla sa li pro tiv porav na nja, ali su osta li u manji ni.
Indi vi da u al ni ugo vor zaklju ču ju dve ugo vor ne stra ne nepo sred no (bez obzi ra da li su prav na ili fi zič ka lica) i dej stvo ugo vo ra se pro te že na njih, a ne na tre ća lica koja nisu uče stvo va la u nje go vom zaklju če nju. Kolek tiv nim ugo vo rom se odre đu je sadr ži na budu ćih indi vi du al nih ugo vo ra, pa je ova pode la zna čaj na kod oce ne dej-stva i puno va žno sti ugo vo ra. Nai me, odred be indi vi du al nog ugo vo ra ne mogu biti u suprot no sti sa kolek tiv nim ugo vo rom koji ima sna gu pro pi sa.138
Gene ral ni (opštim, okvir nim) ugo vo rom ugo vor ne stra ne ure đu ju samo opšte oba ve ze iz ugo vo ra. Pre sta ci je iz glav nog ugo vo ra, koji je naj če šće tra jan, pro sti ru se na svo vre me tra ja nja obli ga ci o nog odno sa izme đu stra na ka. Spe ci jal nim (indi-vi du al nim, poseb nim) ugo vo rom se kon kre ti zu ju (pre ci zi ra ju) pra va i oba ve ze ugo-vor nih stra na. Spe ci jal ni ugo vor ne može biti u suprot no sti sa gene ral nim ugo vo-rom. Naj če šće se zaklju ču je gene ral ni ugo vor o gra đe nju objek ta, ako izgrad nja tra-je duže vre me na (npr. neko li ko godi na) i može se ostva ri ti u odre đe nim faza ma, a spe ci jal nim ugo vo rom se odre đu ju rado vi koji će se izve sti u kra ćem vre men skom peri o du (od 6 mese ci ili jed nu godi nu).138 Pero vić, S., op. cit., str. 225 - 229. i Radi šić, J., op. cit., str. 139, 140.
100 Na osno vu karak te ra pre sta ci je ugo vo ri se mogu pode li ti na pro ste (jed no stav-ne) i slo že ne (mešo vi te). Pro sti (jed no stav ni) ugo vo ri sasto je se od ele me na ta karak-te ri stič nih za sadr ži nu samo jed nog ugo vo ra (npr. o poslu zi, delu, pro da ji, zaku pu). Slo že ni (mešo vi ti) ugo vo ri se sasto je od više raz li či tih pro stih ugo vo ra koji zajed no čine jed nu celi nu, jedan novi ugo vor (npr. ugo vor o ugo sti telj skim uslu ga ma).
Pre ma oba ve zi da se zaklju či dru gi ugo vor ugo vo ri se mogu pode li ti na pre-li mi nar ne ugo vo re (pred u go vo re) i glav ne ugo vo re. Pred u go vor (pre li mi nar ni ugo-vor) je ugo vor kojim se jed na ili obe stra ne oba ve zu ju da zaklju če dru gi, glav ni ugo vor. Glav ni ugo vor je dru gi ugo vor na čije su se zaklju če nje oba ve za le stra ne u pred u go vo ru. Pro pi si o for mi glav nog ugo vo ra važe i za pred u go vor ako je pro pi sa-na for ma uslov puno va žno sti ugo vo ra.
Kada je kri te ri jum pode le zakon sko regu li sa nje ugo vo ri se mogu kla si fi ko-va ti na ime no va ne i nei me no va ne. Ime no va ni ugo vo ri su česti u prak si zbog čega je odre đe na nji ho va prav na pri ro da i bit na sadr ži na impe ra tiv nim ili dis po zi tiv nim odred ba ma zako na. Veli ki broj ime no va nih ugo vo ra regu li še ZOO (pro da ja, raz me-na, zajam, zakup, itd.) ali i dru gi zakon ski tek sto vi. Tako je ime no van ugo vor o doži vot nom izdr ža va nju (regu li san Zako nom o nasle đi va nju), ugo vor o autor skom delu itd. Nei me no va ni su ugo vo ri čija sadr ži na nije una pred odre đe na u zako ni ma kao tipič na i ime no va na. Oni nisu česti u pro me tu, a ima ju sadr ži nu i pri ro du kakvu odre de ugo vor ne stra ne u gra ni ca ma svo je auto no mi je volja. Kada nei me no va ni ugo vo ri posta nu češći zako no da vac ih, po pra vi lu, regu li še i oni posta nu ime no va ni ugo vo ri. Za puno va žnost ime no va nog ugo vo ra nije neo p hod no da stra ne regu li šu sve odno se. Dovolj no je da se sagla se sa bit nim ele men ti ma ugo vo ra, i na nje ga se pri me nju ju odgo va ra ju će dis po zi tiv ne ili impe ra tiv ne zakon ske odred be.139
Pre ma zavi sno sti jed nog ugo vo ra od dru gog ugo vo ri se mogu gru pi sa ti na samo stal ne i akce sor ne. Samo stal ni ugo vo ri nasta ju i pro iz vo de dej stva neza vi sno od dru gog ugo vo ra. U prak si takvi ugo vo ri domi ni ra ju (npr. pro da ja, zakup, osta-va). Akce sor ni ugo vo ri zavi se od nastan ka, dej stva i pre stan ka samo stal nog ugo vo ra. Bez pret hod nog nastan ka samo stal nog ugo vo ra ne može nasta ti ni akce sor ni ugo vor (sto ga je npr. ugo vor o ugo vor noj kazni, jem stvu i hipo te ci zavi san od pret hod nog nastan ka nekog samo stal nog ugo vo ra). Pre stan kom samo stal nog pre sta je i akce sor ni ugo vor (ako se uga si oba ve za glav nog dužni ka gasi se i oba ve za jem ca itd).
III. ZAKLJU ČE NJE UGO VO RA
Zaklju če nje ugo vo ra je pro ce du ra posti za nja sagla sno sti volja stra na da bi nastao ugo vor. Obli ga ci o ni ugo vor kojim se zasni va, menja ili pre sta je obli ga-ci o ni odnos, nasta je i pro iz vo di dej stva uko li ko su ostva re ne opšte pret po stav ke 139 Jak šić, S., op. cit., str. 138. i 139; Pero vić, S., op. cit. str. 192 - 194. i dr Jakov Radi šić, J., op.
cit., str. 137. i 138.
101u pogle du sagla sno sti volja, pred me ta, prav ne spo sob no sti i osno va, te poseb ne pret po stav ke u odno su na for mu ugo vo ra, uslo va i dava nja sagla sno sti za zaklju-če nje ugo vo ra.140
1. Sagla snost voljaSagla snost volja je prvi i naj va žni ji sasto jak ugo vo ra. Ugo vor može nasta ti
samo o ono me o čemu se se ugo vor ne stra ne slo ži le (usa gla si le). Sadr ži na ugo vo-ra je odre đe na voljom stra na, a even tu al no dis po zi tiv nim zakon skim odred ba ma. Sagla snost volja posto ji samo kada su izja ve volje ugo vor nih stra na puno va žne, a ne kada sadr že nedo stat ke. Ne posto ji sagla snost volja i ugo vor ne može puno va žno nasta ti kad stra ne veru ju da su sagla sne, a u stva ri među nji ma posto ji nespo ra zum o pri ro di ugo vo ra ili o osno vu ili o pred me tu oba ve ze (član 63. ZOO).
Ugo vor je dvo stra ni prav ni posao i da bi puno va žno nastao nužno je uče-šće volje i jed ne i dru ge stra ne. Nji ho ve volje, iako moti vi sa ne sop stve nim inte-re si ma, pro iz vo de dej stvo samo ako su uza jam ne i podu dar ne. Da bi sagla snost tih volja nasta la, a na taj način i ugo vor, volje mora ju biti uje di nje ne i uskla đe ne. Naj če šći način posti za nja sagla sno sti volja se odi gra va putem ponu de i nje nog pri hva ta nja.141
1.1. PONU DA
Ponu da je jed no stra na i ozbilj na izja va volje jed nog lica, koja sadr ži sve bit ne sastoj ke ugo vo ra, upu će na dru gom licu da bi se nje nim pri hva ta njem mogao zaklju či ti ugo vor (član 32. stav 1. ZOO). Pred log za zaklju če nje ugo vo ra (ponu da) pro iz vo di dej stvo uko li ko sadr ži bit ne sastoj ke ugo vo ra koga ponu di lac name ra va zaklju či ti, bez obzi ra što je taj ugo vor netač no ozna čen.142
Ne pred sta vlja ponu du izja va koja nije jasna odno sno kad sadr ži rezer ve u pogle du bit nih sasto ja ka ugo vo ra. Sla nje kata lo ga, cenov ni ka, tari fa i dru gih oba-ve šte nja, kao i ogla si uči nje ni putem štam pe, leta ka, radi ja, tele vi zi je ili na koji dru gi način, ne pred sta vlja ju ponu du za zaklju če nje ugo vo ra, nego samo poziv da se uči ni ponu da pod obja vlje nim uslo vi ma. Pra vi lo je da ponu da mora biti ozbilj na i upu će na odre đe nom licu. Zna čaj ponu de ima i pred log za zaklju če nje ugo vo ra uči-njen neo d re đe nom bro ju lica koji sadr ži bit ne sastoj ke ugo vo ra čijem je zaklju če-nju name njen, uko li ko druk či je ne pro iz i la zi iz okol no sti slu ča ja. Izla ga nje robe sa ozna če njem cene sma tra se kao ponu da uko li ko druk či je ne pro iz i la zi iz okol no sti slu ča ja ili obi ča ja. Ponu da se može uči ni ti pri sut nom ili odsut nom licu, nekim od posred nih ili nepo sred nih nači na izja vlji va nja volje i u bilo kojoj for mi. Izu zet no, 140 Pot pu ni je vidi: Orlić, M., Zaklju če nje ugo vo ra, Beo grad, Insti tut za upo red no pra vo, 1993.141 Pavlo vić, Đ., op. cit., str. 214 - 248; Mar ko vić, L., op. cit., str. 175 - 178; Jak šić, S., op. cit., str.
97 - 101; Radi šić, J., op. cit., str. 132 i Pero vić, S., op. cit., str. 245.142 Sal ma, J., op. cit., str. 210. i 211.
102 ponu da za zaklju če nje ugo vo ra za koga zakon zah te va poseb nu for mu oba ve zu je ponu di o ca samo ako je uči nje na u toj for mi.
Naj va žni je dej stvo ponu de je da, ako bude pri hva će na, zasnu je ugo vor. Ponu da uči nje na i pre nego što je pri hva će na, pro iz vo di dej stvo u odre đe nom vre men skom peri o du. Ponu di lac je vezan ponu dom izu zev ako je svo ju oba ve zu da odr ži ponu du isklju čio, ili ako to isklju če nje pro iz i la zi iz okol no sti posla. Ponu di lac koji je vezan ponu dom ne može je opo zva ti. Izu zet no, ponu da se može opo zva ti samo ako je ponu-đe ni pri mio opo ziv pre pri je ma ponu de ili isto vre me no sa njom.
Kada je ponu da saop šte na pri sut nom licu, a u njoj nije odre đen rok za pri hva ta-nje, sma tra se odbi je nom ako nije odmah pri hva će na. Pri sut no je lice koje se nala zi u istoj pro sto ri ji i takvoj bli zi ni da može sko ro isto vre me no, odno sno naiz me nič no uči ni ti ponu du i izja vi ti da je pri hva ta. Ponu da uči nje na tele fo nom, tele fak som, elek-tron skom poštom ili slič nim sred stvi ma komu ni ci ra nja koja uspo sta vlja ju, uglav-nom, isto vre me nu vezu izme đu ugo vor nih stra na, sma tra se kao ponu da pri sut nom licu. Uko li ko je u ponu di odre đen rok za nje no pri hva ta nje, bez obzi ra što su ugo-vor ne stra ne pri sut ne ili se sma tra ju pri sut nim, ponu da oba ve zu je ponu di o ca do iste-ka tog roka.143 Ako je ponu di lac u pismu ili tele gra mu odre dio rok za pri hva ta nje, sma tra će se da je taj rok počeo teći od datu ma ozna če nog u pismu, odno sno od dana kada je tele gram pre dat pošti. U slu ča ju da pismo nije dati ra no, rok za pri hva ta nje ponu de teče od dana kada je pismo pre da to pošti.
Ponu da uči nje na odsut nom licu, u kojoj nije odre đen rok za pri hva ta nje, vezu-je ponu di o ca za vre me redov no potreb no da ponu da stig ne ponu đe no me, da je ovaj raz mo tri, o njoj odlu či i da odgo vor o pri hva ta nju stig ne ponu di o cu.144 Ako je pri-hva ta nje ponu de uči nje no sa zadoc nje njem taj akt se sma tra kao nova ponu da od stra ne ponu đe nog.
1.2. PRI HVA TA NJE PONU DE
Pri hva ta nje ponu de je izja va volje kojom se jed na stra na sagla ša va sa pri-mlje nom ponu dom, a na osno vu koje nasta je ugo vor. Zna čaj pri hva ta nja ponu de ima samo izja va ponu đe nog koja je sagla sna ponu di i uko li ko je uči nje na u roku odre đe nom za njen pri hvat. Pri hva ta nje ponu de pro iz vo di dej stvo ako je uči nje no slo bod no i ozbilj no od stra ne lica spo sob nog za zaklju če nje tog ugo vo ra, odno-sno nje go vog zastup ni ka. Rele vant na je ako po sadr ži ni odgo va ra ponu di u pogle-du bit nih sasto ja ka ugo vo ra, pošto ugo vor ne stra ne spo red ne sastoj ke ugo vo ra mogu odre di ti doc ni je, nakon zaklju če nja ugo vo ra, a ako o nji ma sami ne postig-nu sagla snost, ure di će ih sud.143 Mar ko vić, L., op. cit., str. 179144 Vuko vić, M., Obve zno pra vo, knji ga dru ga, Zagreb, 1964, str. 100. i Đuro vić, R. i Dra ga še vić,
M., Obli ga ci o no pra vo sa poslo vi ma pro me ta, Beo grad, 1980, str. 99.
103Ako ponu đe ni izja vi da pri hva ta ponu du, ali pod uslo vom, rezer vom i sl. i isto vre me no pred lo ži da se ona u neče mu izme ni ili dopu ni, sma tra se da je ponu du odbio i da je sa svo je stra ne uči nio dru gu ponu du svo me rani jem ponu di o cu.
Izja va o pri hva ta nju ponu de može se uči ni ti izri či to (aktiv nim pona ša njem), reči ma napi sa nim ili izgo vo re nim ili odgo va ra ju ćim gesto vi ma, kon klu dent nim rad nja ma ili pre ćut no, ali tako da po sadr ži ni odgo va ra ponu di. Pri hva ta nje ponu de ne mora biti izra že no u for mi. Kad zakon pro pi su je poseb nu for mu ona oba ve zu je ponu đe nog da je uči ni u toj for mi. Ponu đe ni može aktiv nim pona ša njem izja vi ti da pri hva ta ili ne pri hva ta uči nje nu ponu du, ali ponu đe ni može i ćuta ti. Pra vi lo je da ćuta nje ponu đe nog ne zna či pri hva ta nje ponu de.145 Ako bi ponu đe ni bio dužan da na sva ku ponu du odgo vo ri to bi ga, s obzi rom na mogu ći broj ponu di la ca, često izlo ži lo viso kim tro ško vi ma. Sto ga nema ju dej stva odred be u ponu di da se ćuta nje ponu đe nog ili neko dru go nje go vo pro pu šta nje (npr. ako ne odbi je ponu du u odre-đe nom roku, ili ako posla tu stvar o kojoj mu se nudi ugo vor ne vra ti u odre đe nom roku i sl.) sma tra kao pri hva ta nje.
Izu zet no, pasiv no pona ša nje pone kad ima zna čaj pri hva ta nja ponu de. Tako, kada je ponu đe ni u stal noj poslov noj vezi s ponu di o cem u pogle du odre đe ne robe, sma tra se da je pri hva tio ponu du koja se odno si na tu robu, ako je nije odmah ili u osta vlje nom roku odbio.
Lice koje se ponu di lo dru gom da izvr ša va nje go ve nalo ge za oba vlja nje odre-đe nih poslo va, kao i lice u čiju poslov nu delat nost spa da vrše nje takvih nalo ga (npr. advo kat) dužno je da izvr ši dobi je ni nalog ako ga nije odmah odbi lo. Ako takav nalog nije odbi jen sma tra se da je ugo vor zaklju čen u tre nut ku kad je ponu da, odno-sno nalog sti gao ponu đe nom.
Ponu da za zaklju če nje ugo vo ra oba ve zu je ponu di o ca do odre đe nog roka. Zadoc ne lo pri hva ta nje nema dej stvo zaklju če nja ugo vo ra, nego se sma tra kao nova ponu da od stra ne ponu đe nog.
Izja va o pri hva ta nju ponu de pro iz vo di dej stvo nastan ka ugo vo ra.
1.3. TRE NU TAK ZAKLJU ČE NJA UGO VO RA
Tre nu tak zaklju če nja ugo vo ra je mome nat u kome se sma tra da su se stra ne sagla si le o bit nim sastoj ci ma ugo vo ra. Jedan ugo va rač, po pra vi lu, upu ću je dru-gom pred log za zaklju če nje ugo vo ra (ponu du). Ponu da mora sadr ža ti sve bit ne sastoj ke ugo vo ra tako da bi se nje nim pri hva ta njem mogao zaklju či ti ugo vor.
Ako je ponu da uči nje na pri sut nom licu ponu đe ni je dužan da se o ponu di izja sni odmah ili u roku nave de nom u ponu di. U slu ča ju da je ponu da i pri hva ta nje ponu de uči nje no izme đu odsut nih lica ugo vor je zaklju čen u tre nut ku kada je ponu-di lac pri mio izja vu ponu đe nog da pri hva ta ponu du.145 Vuko vić, M., op. cit., str. 104; Radi šić, J., op. cit., stra na 99. i Sal ma, J., Obli ga ci o no pra vo,
Beo grad, 1988, stra na 215.
104 Tre nu tak zaklju če nja ugo vo ra odre đu je i mesto zaklju če nja ugo vo ra izme đu odsut nih lica. Sma tra se da je ugo vor zaklju čen u mestu u kome je ponu di lac imao svo je sedi šte, odno sno pre bi va li šte u tre nut ku kada je uči nio ponu du. Kada ugo vor zaklju ču ju fi zič ki nepo sred no pri sut na lica on nasta je u mestu u kome su stran ke posti gle sagla snost volja.
1.4. PRED U GO VOR
Pred u go vor je ugo vor kojim stra ne pre u zi ma ju oba ve zu da će doc ni je zaklju-či ti glav ni ugo vor, sa odre đe nim bit nim ele men ti ma. Ugo vor o pred u go vo ru oba ve-zu je ako sadr ži bit ne sastoj ke ugo vo ra koje stra ne doc ni je žele zaklju či ti. Pro pi sa na for ma glav nog ugo vo ra važi i za pred u go vor, ako je pro pi sa na for ma uslov puno va-žno sti ugo vo ra. Sagla snost o bit nim sastoj ci ma ugo vo ra koji će doc ni je biti zaklju-čen je dovolj na da ugo vor puno va žno nasta ne. Stra na koja u osta vlje nom roku nije zaklju či la glav ni ugo vor krši pred u go vor.
Osnov ni način pre stan ka oba ve za iz pred u go vo ra je zaklju če nje glav nog ugo vo ra, dobro volj no ili po odlu ci suda. Oba ve za na zaklju če nje glav nog ugo vo ra može pre sta ti i pro te kom pre klu ziv nog roka od šest mese ci. Nai me, zaklju če nje glav nog ugo vo ra može se zah te va ti u roku od šest mese ci od iste ka roka pred vi đe-nog za nje go vo zaklju če nje, a ako taj rok nije pred vi đen, onda od dana kad je pre-ma pri ro di posla i okol no sti ma ugo vor tre ba lo da bude zaklju čen.
Pred u go vor pre sta je i kada se, sve do roka pred vi đe nog za zaklju če nje glav-nog ugo vo ra, okol no sti od nje go vog zaklju če nja toli ko izme ne da ne bi bio zaklju-čen da su takve okol no sti posto ja le u to vre me.
2. Pred met ugo vo raPred met ugo vo ra su akti dava nja, činje nja, neči nje nja ili trplje nja (pre sta-
ci je) koje jed na stra na dugu je dru goj, ono na šta se dužnik oba ve zao pove ri o cu. Zaklju če njem ugo vo ra nasta je obli ga ci o ni odnos čiji nepo sred ni pred met su nave-de ne pre sta ci je koje su i posred ni pred met ugo vo ra. Pred met ugo vo ra može biti akt pre da je stva ri (dare), činje nje (face re), neči nje nje (non face re) ili trplje nje (pati).
Izraz dava nje (dare) ozna ča va oba ve zu dužni ka da pove ri o cu pre da neku stvar, ne samo sa ciljem pre no še nja pra va svo ji ne - nego npr. dava nja stva ri na upo-tre bu na osno vu ugo vo ra o poslu zi (u rim skom pra vu izraz dare je ozna ča vo samo pre no še nje pra va svo ji ne ili slu žbe no sti na pove ri o ca). Činje nje (face re) ozna ča va akte činje nja, fak tič ke ili prav ne rad nje dužni ka (u ugo vo ru o delu: izra da ili oprav-ka neke stva ri). Neči nje nje (“non face re) je uzdr ža va nje od odre đe ne rad nje koju bi dužnik, da nije zaklju čio ugo vor, mogao pred u zi ma ti (npr. suse di se oba ve žu da nije dan od njih neće sadi ti ni seja ti viso ke kul tu re uz među kako time ne bi zakla-nja li vidik ili pra vi li sen ke jedan drugom).
105Iz ugo vo ra može pro is te ći više oba ve za, a sva ka oba ve za ima poseb na pred-met. Ugo vor o delu ima za pred met oba vlja nje odre đe nog posla (izra da ili oprav ka neke stva ri ili izvr še nje nekog fi zič kog ili inte lek tu al nog rada i sl.), i pla ća nje nakna-de, a ugo vor o pro da ji pre da ju stva ri i ispla tu cene. Jed no stra no - oba ve zni ugo vor (npr. ugo vor o poklo nu) ima za pred met samo jed nu oba ve zu - pre da ju poklo nje ne stva ri. Pred met je bit na pret po stav ka posto ja nja sva kog ugo vo ra. Kada ne posto ji pred met ugo vor ne nasta je. Pred met puno va žnog ugo vo ra mora biti moguć, dopu-šten i odre đen odno sno odre div. Ako je pred met oba ve ze nemo guć, nedo pu šten, neo d re đen ili neo d re div ugo vor je ništav.
3. Osnov ugo vo ra (kau za)Osnov ugo vo ra (kau za) je nepo sred ni prav ni cilj oba ve zi va nja stra ne u
ugo vo ru. On je, sa gle di šta jed ne stra ne, isti u istoj vrsti ugo vo ra. U ugo vo ru o pro da ji nepo sred ni prav ni cilj oba ve zi va nja kup ca je sti ca nje pra va svo ji ne na stva ri, a pro dav ca na nov cu. Za dobro či ne ugo vo re rele vant na je name ra (motiv) da dru ga stra na dobi je neku korist, odno sno poklon (inten tio libe ra lis, ani mus donan di).
Sva ka ugo vor na oba ve za mora ima ti dopu šten osnov. Osnov oba ve ze je bitan uslov posto ja nja sva kog ugo vo ra i pred sta vlja raz log i cilj oba ve zi va nja jed-ne stra ne u ugo vo ru. Ugo vor je ništav ako osnov (kau za) ne posto ji. Izu zet no, oba-ve za može posto ja ti i kad kau za nije vidlji va, jer se nje no posto ja nje pret po sta vlja (apstrakt ni prav ni poslo vi).
U dvo stra no-oba ve znim ugo vo ri ma jed na ugo vor na stra na se oba ve zu je da ispu ni svo ju oba ve zu u oče ki va nju ispu nje nja oba ve ze dru ge stra ne. Raz log i cilj oba ve zi va nja pro dav ca u ugo vo ru o pro da ji je sti ca nje svo ji ne na odre-đe noj sumi nov ca, a kup ca pra va svo ji ne na kuplje noj stva ri. Pra vi lo je da na puno va žnost dvo stra no - oba ve znih ugo vo ra ne uti ču pobu de zbog kojih je ugo-vor zaklju čen.
Osnov (kau za) oba ve za je bitan uslov puno va žno sti i dobro či nih ugo vo ra, ali ima druk či ju sadr ži nu. Osnov oba ve zi va nja npr. poklo no dav ca je moti vi san name-rom da poklo no prim cu pre ne se neko imo vin sko pra vo bez nakna de (ani mus donan-di). Motiv je sastav ni deo osno va dobro či nog ugo vo ra. Kada je nedo pu šte na pobu-da bit no uti ca la na odlu ku jed nog ugo vo ra ča da zaklju či ugo vor i ako je to dru gi ugo va rač znao ili morao zna ti, ugo vor je ništav.
Osnov mora biti dopu šten. On je nedo pu šten ako je pro ti van pri nud nim pro-pi si ma, jav nom poret ku ili dobrim obi ča ji ma. Ugo vor u kome ne posto ji osnov ili je osnov nedo pu šten je ništav. Tako je bez osno va oba ve zi va nje pro dav ca da pre da kup cu indi vi du al no odre đe nu stvar koja je u vre me zaklju če nja ugo vo ra pot pu no uni šte na i takav ugo vor je bez dej stva.
106 4. Mane (nedo sta ci) voljeMane (nedo sta ci) volje su nesa gla snost izja vlje ne i unu tra šnje volje, nedo sta-
tak volje, iako su spolj ne, izja vlje ne volje podu dar ne.146 Stvar na volja se raz li ku je od izja vlje ne ili uop šte ne posto ji volja za zasni va nje prav nog posla.147
Volja ima mane ako je izja vlje na pod uti ca jem pri nu de, zablu de ili pret nje. Poni šte nje ugo vo ra zbog mana volje može zah te va ti samo lice u čijem je inte re su rušlji vost usta no vlje na, u subjek tiv nom roku od jed ne godi ne od sazna nja za raz log rušlji vo sti, odno sno od pre stan ka pri nu de, a u objek tiv nom roku od tri godi ne od zaklju če nja ugo vo ra.
5. For ma ugo vo raZa puno va žan nasta nak nekih ugo vo ra stra ne mora ju izja vi ti volju u odre-
đe noj for mi. For ma nije uslov nastan ka svih ugo vo ra. Napro tiv, pra vi lo je da zaklju če nje ugo vo ra ne pod le že nika kvoj for mi, osim ako je zako nom druk či je odre đe no. Volja za zaklju če nje ugo vo ra se, shod no ovom prin ci pu, može izja vi ti reči ma, uobi ča je nim zna ci ma ili dru gim pona ša njem iz koga se sa sigur no šću može zaklju či ti kakva je njena sadržina.
Ugo vor je for ma lan ako su stra ne po zako nu ili spo ra zu mu oba ve zne izja vu volje dati u odre đe noj for mi.148
Na for mu ugo vo ra pri me nju ju se pra vi la izlo že na u temi For ma prav nog posla.
6. Poja ča nje ugo vo raUgo vor se može poja ča ti ugo va ra njem pri me ne odre đe nih prav nih insti tu ta
koji ma se obez be đu je izvr še nje oba ve ze dužni ka u skla du sa ugo vo rom. Stra ne su u ugo vo ru dužne ispu ni ti svo ju oba ve zu i odgo vor ne su za nje no ispu nje nje.
Dužnik neka da ne ispu nja va svo ju oba ve zu, zadoc ni sa nje nim ispu nje njem ili ugo vor povre di na neki dru gi način. Pove ri lac u toj situ a ci ji može zah te va-ti ras kid ugo vo ra (osim ako ras kid ne nasta je po samom zako nu) ili izvr še nje ugo vo ra. Zašti tu svo jih pra va pove ri lac tada mora potra ži ti u sud skom postup ku. Ali, i kada je done se na prav no sna žna i izvr šna sud ska odlu ka pove ri lac može biti insol ven tan, tako da se ugo vor ne može izvr ši ti ni pri nud nim putem. Da bi se obez-be di lo izvr še nje ugo vo ra stra ne pred vi đa ju stvar na i lič na sred stva obez be đe nja 146 U sta ri joj prav noj lite ra tu ri mane volje su se ozna ča va le kao “nedo stat ci u sai zvo le nju” i u njih
su svr sta va ni: zablu da, nasi lje i pre va ra - vidi: Pavlo vić, Đ., op. cit., str. 249 - 275.147 Vidi pot pu ni je: Mar ko vić, L., Gra đan sko pra vo, Beo grad, 1927, str. 221 - 235. i Pavlo vić, Đ.,
ibi dem.148 O for mi ugo vo ra vidi npr: Aran đe lo vić, D., Osno vi obli ga ci o nog pra va, Beo grad; bez godi ne,
str. 71 - 73; Mar ko vić, L., op. cit. str. 183 - 191; Jak šić, S., op. cit. str. 126 - 128; Radi šić, J., op. cit. str. 111. i 112; Pero vić, S., op. cit. str. 338 - 366: O for mi u fran cu skom pra vu vidi: Bena bent, A., Dro it civil, Les obli ga ti ons, Paris, 1989, str. 47 - 58.
107(poja ča nja) ugo vo ra, pola ga nje avan sa, pro ši re nje ugo vor ne odgo vor no sti, odri ca-nje od pra va na isti ca nje odre đe nih pri go vo ra ili ugo va ra njem da će dva ili više lica biti soli dar ni dužni ci itd.
Stvar na sred stva obez be đe nja kao što su: hipo te ka, zalo ga, kau ci ja ili kapa ra, ovla šću ju pove ri o ca da stek ne odre đe na stvar na pra va na stva ri ma dužni ka ili tre ćeg lica uko li ko dužnik ne ispu ni svo ju oba ve zu u zako nom pred vi đe nom roku.
Lič na sred stva obez be đe nja (npr. jem stvo, ugo vor na kazna, odu sta ni ca) ovla šću ju pove ri o ca, ako dužnik ne ispu ni oba ve zu, da od dužni ka ili tre ćeg lica zah te va ispu nje nje te oba ve ze, odre đe nog nov ča nog izno sa ili neke dru ge mate ri-jal ne kori sti.149
U prav nom živo tu se, pored hipo te ke i zalo ge na pokret noj stva ri, često ugo-va ra ju kapa ra, ugo vor na kazna i odu sta ni ca.
6.1. KAPA RA
Kapa ra je akce sor ni ugo vor kojim se dužnik oba ve zu je pove ri o cu da mu kao znak da je zaklju čen ugo vor, i sa ciljem stvar nog obez be đe nja ispu nje nja oba ve-ze, pre da iznos nov ca ili izve snu koli či nu dru gih zamen lji vih stva ri (odre đe nih po rodu).150 Ugo vor se sma tra zaklju če nim kad je kapa ra data, ako nije što dru go ugo-vo re no. Shod no tome stra ne se mogu spo ra zu me ti da je ugo vor zaklju čen u momen-tu kada su ugo vor ne stra ne posti gle sagla snost o bit nim sastoj ci ma ugo vo ra ili u nekom tre nut ku koji sle di posle dava nja kapa re. Ugo vor o kapa ri je akce so ran i deli sud bi nu glav nog. Sto ga, ako nije puno va žan glav ni ugo vor ni ugo vor o kapa ri nije puno va žan. Ako je glav ni ugo vor for ma lan u toj for mi mora biti postig nu ta i sagla-snost o kapa ri, a pred met kapa re pre dat pove ri o cu. Samo spo ra zum o kapa ri bez pre da je izno sa kapa re (s obzi rom da je to rea lan spo ra zum) je pred u go vor kojim jed na stra na pre u zi ma oba ve zu da doc ni je zaklju či dru gi (glav ni) ugo vor. Puno va-žan je i usme ni ugo vor o kapa ri (iako je glav ni ugo vor for ma lan), ako je kasni je ispu njen (tj. kapa ra pre da ta) i tako kon va li di ran.
Samo stal ni ugo vor se sma tra zaklju če nim kada je kapa ra data ako nije što dru go ugo vo re no. U slu ča ju ispu nje nja ugo vo ra, kapa ra se mora vra ti ti ili ura ču na ti u ispu nje nje oba ve ze.
Kada je za neiz vr še nje ugo vo ra odgo vor na stra na koja je dala kapa ru, dru ga stra na ima pra vo izbo ra: 1. zah te va ti ispu nje nje ugo vo ra, uko li ko je to još mogu će 149 Oprav da no je istak nu to da “ i odu sta ni ca slu ži oja ča nju i obez be đe nju pra va iz ugo vo ra, jer,
prvo, onaj koji bi hteo bez raz lo žno da odstu pi od ugo vo ra, zna da mora da pla ti odu sta ni cu, i to će u mno gim slu ča je vi ma zadr ža ti ugo va ra če od bez raz lo žen povre de ugo vo ra. Na dru gom mestu svr ha je odu sta ni ce da dade dru goj stra ni kom pen za ci ju za izo sta nak ugo vo ra, i tako posred no ta dru ga stra na dobi va pri vred no ono, što je uglav nom od ugo vo ra oče ki va la” - vidi: Mar ko vić, L., Obli ga ci o no pra vo, Beo grad, NIU Slu žbe ni list SRJ, 1997, stra na 259.
150 Pavlo vić, Đ., op. cit., str. 201 - 205; Mar ko vić, L., op. cit., str. 225 - 229; Jak šić, S., op. cit., str. 147 - 149. i Sal ma, J., op. cit., str. 381. i 382.
108 ili 2. tra ži ti nakna du šte te, a kapa ru ura ču na ti u nakna du ili je vra ti ti ili 3. zado vo lji-ti se pri mlje nom kapa rom. Ako je za neiz vr še nje ugo vo ra odgo vor na stra na koja je pri mi la kapa ru dru ga stra na po svom izbo ru može: 1. zah te va ti izvr še nje ugo vo ra, ako je to još mogu će ili 2. tra ži ti nakna du šte te i vra ća nje kapa re ili 3. tra ži ti vra ća-nje udvo je ne kapa re. U oba slu ča ja, kad dru ga stra na zah te va izvr še nje ugo vo ra, ima pra vo i na nakna du šte te koju trpi zbog zadoc nje nja.
Na zahev zain te re so va ne stra ne sud može sma nji ti pre te ra no viso ku kapa ru.
6.2. UGO VOR NA KAZNA
Ugo vor na kazna (sti pu la tio poe nae) je spo ra zum stra na kojim se dužnik oba-ve zu je da će pove ri o cu pla ti ti odre đe ni nov ča ni iznos ili pri ba vi ti neku dru gu mate-ri jal nu korist ako ne ispu ni svo ju oba ve zu, ili ako zadoc ni sa nje nim ispu nje njem.151 Ona se svr sta va u lič no sred stvo obez be đe nja koje uti če na dužni ka da ured no ispu-ni pove ri o cu svo ju oba ve zu i njo me se može obez be di ti ispu nje nje bilo koje oba-ve ze, izu zev nov ča nih oba ve za, pošto zbog zadoc nje nja u ispu nje nju nov ča ne oba-ve ze dužnik dugu je zate znu kama tu. Ugo vor na kazna ima i karak te ri sti ke nakna de šte te. Ako je šte ta koju je pove ri lac pre tr peo veća od izno sa ugo vor ne kazne, on ima pra vo zah te va ti raz li ku do pot pu ne nakna de šte te. Spo ra zum o ugo vor noj kazni mora biti ugo vo re na u for mi pro pi sa noj za ugo vor iz koga je nasta la oba ve za na čije se ispu nje nje odno si.
Ako pre sta ne samo stal na oba ve za, po pra vi lu, pre sta je i ugo vor na kazna. Spo-ra zum o ugo vor noj kazni pre sta je pro iz vo di ti dej stvo ako je do neis pu nje nja ili zadoc-nje nja u ispu nje nju došlo iz uzro ka za koji dužnik ne odgo va ra. Visi nu ugo vor ne kazne stra ne mogu odre di ti u ukup nom izno su (npr. 5000 dina ra) u pro cen tu (npr. za zadoc nje nje duže od mesec dana 15% od vred no sti glav ne oba ve ze) ili za sva ki dan zadoc nje nja (npr. 0,5% od vred no sti glav ne oba ve ze) ili na koji dru gi način, una pred pre nego što je dužnik povre dio svo je oba ve ze iz ugo vo ra.152 Zbog toga se ona može kasni je poka za ti nesra zmer no viso ka s obzi rom na zna čaj i vred nost pred me ta oba ve-ze. U tom slu ča ju sud će, na zah tev dužni ka, sma nji ti iznos ugo vor ne kazne.
Pra vo pove ri o ca zavi si od spo ra zu ma da li je kazna ugo vo re na za slu čaj neis-pu nje nja ili zadoc nje nja u ispu nje nju oba ve ze. Ako šta dru go ne pro iz i la zi iz ugo-vo ra sma tra se da je kazna ugo vor na za slu čaj da dužnik zadoc ni sa ispu nje njem. Uko li ko je kazna ugo vo re na za slu čaj neis pu nje nja oba ve ze pove ri lac je ovla šćen zah te va ti ispu nje nje oba ve ze ili ugo vor nu kaznu. Nakon što se opre de li za jed no od ovih ovla šće nja pove ri lac je dužan da o tome oba ve sti na sigu ran način dužni ka s obzi rom da je izbor nepo ziv. Pove ri lac koji je zah te vao ispla tu ugo vor ne kazne, nai me, gubi pra vo da zah te va ispu nje nje oba ve ze.151 O funk ci ji ugo vor ne kazne vidi npr: Sal ma, J., op. cit., str. 383. i 384.152 Dani lo vić, T., Ugo vor na kazna i nje na visi na, Prav ni život, br. 10-12/88, stra na 1583.
109Za poje di ne obli ga ci je zakon pro pi su je oba ve zu dužni ka koji zadoc ni sa ispu-nje njem oba ve ze ili oba ve zu ne ispu ni da pla ti odre đe nu nakna du pod nazi vom pena la, ugo vor ne kazne, nakna de ili kojim dru gim nazi vom. Kada su ugo vor ne stra ne, i pored toga, posti gle spo ra zum o ugo vor noj kazni, pove ri lac nije ovla šćen zah te va ti i nakna du odre đe nu zako nom i ugo vor nu kaznu, osim ako je to zako nom izri či to dozvo lje no.
6.3. ODU STA NI CA
Odu sta ni ca153 je spo ra zum kojim se jed na ili sva ka ugo vor na stra na ovla šću-je da odu sta ne od ugo vo ra dava njem neke stva ri.154 Pred met odu sta ni ce je naj če-šće novac, ali to može biti bilo koje imo vin sko pra vo. Kad stra na u čiju je korist ugo vo re na odu sta ni ca izja vi dru goj stra ni da će dati odu sta ni cu, ona više ne može zah te va ti izvr še nje ugo vo ra, nego sti če ovla šće nje na odu sta nak od ugo vo ra, s tim što je dužna dati odu sta ni cu isto vre me no s izja vom o odu sta ja nju od ugo vo ra. Ako ugo vo ra či nisu odre di li rok do koga ovla šće na stra na može odu sta ti od ugo vo ra, ona to može uči ni ti sve dok ne pro tek ne rok odre đen za ispu nje nje nje ne oba ve ze. Ovo pra vo odu sta ja nja od ugo vo ra pre sta je i kad stra na u čiju je korist ugo vo re no poč ne ispu nja va ti svo je oba ve ze iz tog ugo vo ra ili pri mi ti ispu nje nje od dru ge stra-ne, jer je takvim pona ša njem ovla šće na stra na nedvo smi sle no izja vi la volju da se neće kori sti ti ovla še će njem na odu sta nak od ugo vo ra.
Pra vi lo da stra na koja je dala kapa ru ne može odu sta ti od ugo vo ra osta vlja ju-ći kapa ru dru goj stra ni, odno sno to ne može uči ni ti dru ga stra na vra ća njem udvo je-ne kapa re. Stra ne uz kapa ru mogu ugo vo ri ti ovla še će nje na odu sta nak od ugo vo ra. U ovom slu ča ju kapa ra se sma tra kao odu sta ni ca i sva ka stra na može odu sta ti od ugo vo ra. Ako od ugo vo ra odu sta ne stra na koja je dala kapa ru gubi je, a ako odu-sta ne stra na koja je kapa ru pri mi la, ona je udvo je no vra ća. Kao kapa ra u funk ci ji odu sta ni ce može se dati izve stan iznos nov ca ili koli či na dru gih zame nji vih stva-ri. Pred met takvog ugo vo ra je ogra ni čen, za raz li ku od odu sta ni ce, s obzi rom na pra vi lo o udvo je nom vra ća nju kapa re kao odu sta ni ce od stra ne koja ju je pri mi la. Kada pred met ugo vo ra o kapa ri kao odu sta ni ci ne bi bio sve den na iznos nov ca ili neku koli či nu dru gih zame nji vih stva ri, tada bi, u slu ča ju da je pred met kapa re indi vi du al no odre đe na stvar, nasta li pro ble mi pri li kom vra ća nja udvo je ne kapa re. S obzi rom na funk ci ju odu sta ni ce sud može, na zah tev zain te re so va ne stra ne, sma-nji ti pre te ra no viso ku odu sta ni cu.153 U sta rom srp skom pra vu odu sta ni ca se nazi va la pišma ni na ili pišman luk - vidi: para graf 551.
SGZ; Pavlo vić, Đ., op. cit., str. 205. i Bog dan fi , G. i Niko lić, N., Opšte pri vat no pra vo, Pan če vo, 1925, str. 27.
154 Ugo vor na kazna (sti pu la tio poe nae) je u rim skom pra vu ima la slič nu ulo gu kao i danas - vidi: Sal kov ski, S., Insti tu ci je s isto ri jom Rim skog pri vat nog pra va, Beo grad, Držav na štam pa ri ja Kra lje vi ne Srbi je, 1894, str. 361 i Romac, A., op. cit. str. 537.
110 IV. DVO STRA NO OBA VE ZNI UGO VO RI
Dvo stra no oba ve zni su oni ugo vo ri koji za obe ugo vor ne stra ne stva ra ju ovla-šće nja i oba ve ze. Dvo stra no oba ve zni su ugo vo ri: o pro da ji, o delu, o raz me ni, o zaku pu, o gra đe nju itd. U tim ugo vo ri ma nasta ju uza jam na pra va i oba ve ze na obe stra ne. Sva ka stra na posta je i pove ri lac i dužnik.
Nasu prot tome, jed no stra no oba ve zni ugo vo ri stva ra ju za jed nu (ali ne i dru-gu) ugo vor nu stra nu jed nu ili više oba ve za koje, sto ga, nisu uza jam ne. U tim ugo-vo ri ma jed na stra na je dužnik, a dru ga pove ri lac. Tako su jed no stra no oba ve zni: ugo vor o poklo nu kojim nije poklo no prim cu nalo že na nika kva oba ve za, pro daj ni nalog, ugo vor o jem stvu, ugo vor o osta vi koja ne pred vi đa nagra du osta vo prim cu i ugo vor o poslu zi.
Pode la ugo vo ra na jed no stra no oba ve zne i dvo stra no oba ve zne ima prak tič ni zna čaj. U zasni va nju dvo stra no oba ve znih ugo vo ra stra ne pola ze od nače la jed na-ke vred no sti uza jam nih dava nja. Pri go vor neis pu nje nja ugo vo ra je mogu će isti ca ti samo u dvo stra no oba ve znim ugo vo ri ma. Nai me, u dvo stra no oba ve znim ugo vo ri-ma nijed na stra na nije dužna isu ni ti svo ju oba ve zu ako dru ga stra na ne ispu ni ili nije sprem na da isto vre me no ispu ni svo ju oba ve zu, izu zev ako je što dru go ugo vo-re no ili zako nom odre đe no, ili ako što dru go pro is ti če iz pri ro de posla.
Pra vi la o odgo vor no sti za mate ri jal ne i prav ne nedo stat ke ispu nje nja, o ras ki-da nju ugo vo ra zbog neis pu nje nja, o ras ki da nju ili izme ni ugo vo ra zbog pro me nje-nih okol no sti, nemo guć no sti ispu nje nja, pre ko mer nom ošte će nju, zele na škom ugo-vo ru i ustu pa nju ugo vo ra mogu se pri me ni ti samo na dvo stra no oba ve zne ugo vo re. Na oba ve ze pre no si o ca u dvo stra no no oba ve znom ugo vo ru shod no se pri me nju ju odred be Zako na o obli ga ci o nim odno si ma koje regu li šu odgo vor nost pro dav ca za mate ri jal ne i prav ne nedo stat ke, ako za odre đe ni slu čaj nije što dru go pro pi sa no.
1. Ras ki da nje ugo vo ra zbog neis pu nje njaRas ki da nje ugo vo ra zbog neis pu nje nja je jed no stra na izja va volje pove ri o ca,
koji je svo ju oba ve zu ispu nio ili je spre man da je ispu ni, upu će na dužni ku zbog neiz-vr še nja nje go ve oba ve ze, kojom ras ki da puno va žni ugo vor, ako ras kid na nastu pa po samom zako nu.155
Ras kid ugo vo ra zbog neis pu nje nja može se zah te va ti u dvo stra no oba ve-znim ugo vo ri ma ali je moguć i kod jed no stra no oba ve znih ugo vo ra uko li ko su teret ni kao što je ugo vor o zaj mu s kama tom. Pra vo na ras kid ugo vo ra jed na ugo vor na stra na sti če zbog pot pu nog ili deli mič nog neiz vr še nja oba ve ze dru ge stra ne. Oba ve za je ispu nje na deli mič no kada nije izvr še na na način i u obi mu pred vi đe nom ugo vo rom.155 Mar ko vić, L., op. cit., str. 235. i 236; Jak šić, S., op. cit., str. 195. i Pero vić, S., op. cit., stra na 493.
111Ako ispu nje nje oba ve ze u odre đe nom roku pred sta vlja bitan sasto jak ugo-vo ra, pa dužnik ne ispu ni oba ve zu u tom roku, ugo vor se ras ki da po samom zako-nu. Odlu ka suda o ras ki du ugo vo ra ima dekla ra tiv no dej stvo. Pove ri lac može odr-ža ti ugo vor na sna zi ako, po iste ku tog roka, bez odla ga nja, oba ve sti dužni ka da zah te va ispu nje nje ugo vo ra. Dužnik je dužan ugo vor ispu ni ti u razum nom roku od kada je pove ri lac zah te vao ispu nje nje, a ako to ne uči ni pove ri lac pono vo sti če pra vo da ga van sud ski ras ki ne, s tim što ga ne može ras ki nu ti zbog neis pu nje nja neznat nog dela oba ve za.
Kad ispu nje nje oba ve ze u odre đe nom roku nije bitan sasto jak ugo vo ra dužnik i dalje zadr ža va pra vo da i posle roka ispu ni svo ju oba ve zu, a pove ri lac da zah te va nje no ispu nje nje. Ipak, pove ri lac ima pra vo da se odlu či za ras kid ugo vo ra kada mora osta vi ti dužni ku pri me ren naknad ni rok za ispu nje nje čija duži na zavi si od pri ro de ugo vo ra i okol no sti sva kog slu ča ja. Posle pro te ka naknad nog roka u kome dužnik ne ispu ni svo ju oba ve zu nastu pa ju iste posle di ce kao i u slu ča ju kad je rok bit ni sasto jak ugo vo ra tj. ugo vor se ras ki da po samom zako nu.156
Pove ri lac nije dužan osta vi ti dužni ku naknad ni rok za ispu nje nje oba ve ze ako iz dužni ko vog drža nja pro iz i la zi da svo ju oba ve zu neće izvr ši ti ni u naknad-nom roku. U ovom slu ča ju pove ri lac može naknad no ras ki nu ti ugo vor bez osta vlja-nja dužni ku naknad nog roka za ispu nje nje. Kad je posle iste ka roka za ispu nje nje oba ve ze oči gled no da jed na stra na neće ispu ni ti svo ju oba ve zu iz ugo vo ra, dru ga stra na može ras ki nu ti ugo vor i zah te va ti nakna du šte te. Pove ri lac koji zbog neis pu-nje nja dužni ko ve oba ve ze ras ki da ugo vor, dužan je to saop šti ti dužni ku bez odla-ga nja, a dužnik može odr ža ti ugo vor ako da odgo va ra ju će obez be đe nje. Ras ki dom puno va žno zaklju če nog ugo vo ra ugo vor ne stra ne se oslo ba đa ju svo jih oba ve za, izu zev oba ve za na nakna du even tu al ne šte te, te se, nakon tog momen ta, ne može uspe šno zah te va ti izvr še nje oba ve ze.
2. Ras ki da nje ili izme na ugo vo ra zbog pro me nje nih okol no stiRas ki da nje ili izme na ugo vo ra zbog pro me nje nih okol no sti je pre sta nak
puno va žnog ugo vo ra jed no stra nim ras ki dom ili nje go va revi zi ja zbog nastu pa nja zako nom odre đe nih činje ni ca. Nakon zaklju če nja, a u toku ispu nje nja ugo vo ra sa traj nim izvr še njem oba ve za, može biti naru še no nače lo jed na ke vred no sti dava nja zbog nastu pa nja pro me nje nih okol no sti (rebus sic stan ti bus).
Jed na ugo vor na stra na zbog toga može zah te va ti ras ki da nje ugo vo ra uko li ko su ispu nje ne sle de će pret po stav ke: 1. da su ugo vor ne stra ne zaklju či le dvo stra no oba ve zni ugo vor sa traj nim izvr še njem oba ve ze; 2. da su pre iste ka roka odre đe nog za ispu nje nje oba ve ze, nastu pi le okol no sti koje ote ža va ju ispu nje nje oba ve ze jed ne stra ne, ili ako se zbog njih ne može ostva ri ti svr ha ugo vo ra, a u vre me zaklju če nja 156 Mar ko vić, L., op. cit., str. 276; Jak šić, S., op. cit. str. 192; Radi šić, J., op. cit. str. 165; Đuro vić,
R. i Dra ga še vić, M., op. cit., str. 136.
112 ugo vo ra stra na koja se na njih pozi va nije bila u moguć no sti odno sno nije bila dužna da ih uzme u obzir, niti ih je mogla izbe ći ili savla da ti i 3. da je oči gled no da ugo vor ne odgo va ra više oče ki va nji ma ugo vor nih stra na i da bi, po opštem mišlje-nju, bilo nepra vič no odr ža ti ga na sna zi takav kakav je.
Stra na koja je ovla šće na da zbog pro me nje nih okol no sti zah te va ras kid ugo-vo ra dužna je da o svo joj name ri da tra ži ras kid ugo vo ra oba ve sti dru gu stra nu čim je sazna la da su takve okol no sti nastu pi le, a ako to ne uči ni odgo va ra za šte tu koju je dru ga stra na pre tr pe la zbog toga što joj zah tev nije bila na vre me saop šti la. Ugo-vor se neće ras ki nu ti ako dru ga stra na ponu di ili pri sta ne da se odgo va ra ju ći uslo vi pra vič no izme ne. Uko li ko izrek ne ras kid ugo vo ra sud će na zah tev dru ge stra ne oba ve za ti stra nu koja ga je zah te va la da nakna di dru goj stra ni pra vi čan deo šte te koju trpi zbog toga.
Ode ljak tre ći PRO U ZRO KO VA NJE ŠTE TE
I. POJAM ŠTE TE
Šte ta je izvor obli ga ci je koja nasta je izme đu lica odgo vor nog za sma nje nje imo vi ne ili one mo gu ća va nje nje nog pove ća nja ili nano še nje fi zič kog ili psi hič kog bola ili stra ha i ošte će nog.157
Među osnov na nače la obli ga ci o nih odno sa ZOO je svr stao zabra nu pro u zro-ko va nja šte te i dužnost ispu nje nja oba ve za. Povre da ovih nače la ima za posle di-cu nasta nak šte te i gra đan sko prav ne odgo vor no sti za šte tu. Pro u zro ko va nje šte te može biti vanu go vor no ili ugo vor no (zbog povre de obli ga ci je).
Vanu go vor na odgo vor nost za šte tu nasta je štet nom rad njom koja stva ra obli-ga ci o ni odnos ize me đu štet ni ka i ošte će nog, lica izme đu kojih pre nije posto jao obli ga ci o ni odnos. Ugo vor na odgo vor nost za šte tu nasta je zbog neis pu nje nja ili zadoc nje nja u ispu nje nju posto je će ugo vor ne ili dru ge oba ve ze.
Oba ve za nakna de šte te nasta je ako je posto ja la uzroč na veza izme đu šte te i rad nje štet ni ka i ako je jed no lice odgo vor no za šte tu. Za šte tu jed no lice može 157 O poj mu šte te u prav noj lite ra tu ri ne posto ji sagla snost. Odre đe nje šte te je naj če šće uslo vlje no
teo ri jom koju autor zastu pa - vidi npr: Vuko vić, M., op. cit., str. 112. i 113; Jak šić, S., op. cit., str. 227; Toro man, M., Odme ra va nje nakna de šte te u gra đan skom pra vu, Beo grad, Insti tut za upo red no pra vo, 1969, str. 11; Radi šić, J., op. cit., stra na 160. i Sal ma, J., op. cit. str. 387.
113odgo va ra ti po prin ci pu kri vi ce i bez obzi ra na kri vi cu. Po osno vu kri vi ce odgo va ra štet nik ako je šte tu pro u zro ko vao namer no ili nepa žnjom, a bez obzi ra na kri vi cu odgo va ra ima lac opa sne stva ri odno sno lice koje oba vlja opa snu delat nost i u dru-gim slu ča je vi ma pred vi đe nim zako nom.
U odre đe nim situ a ci ja ma, iako posto je poje di ne pret po stav ke odgo vor no sti za pro u zro ko va nu šte tu, štet nik nije u oba ve zi da nakna di šte tu. Posto ja nje zako-nom pred vi đe nih činje ni ca isklju ču je, nai me, pro tiv prav nost i odgo vor nost za šte-tu. Štet nik nije dužan nakna di ti šte tu koju je pro u zro ko vao: 1) napa da ču u nužnoj odbra ni (osim u slu ča ju pre ko ra če nja nužne odbra ne), 2) u sta nju kraj nje nužde (osim u slu ča ju pre ko ra če nja kraj nje nužde) , 3) pri li kom vrše nja dozvo lje ne samo-po mo ći, 4) ošte će nom koji je pri stao da štet nik na nje go vu šte tu pre du zme rad nju, 5) ako je šte ta nasta la usled više sile, rad njom tre ćeg lica i u dru gim slu ča je vi ma odre đe nim zako nom.
II. VRSTE ŠTE TE
Šte ta se može pode li ti na mate ri jal nu (imo vin sku) i nema te ri jal nu (nei mo-vin sku). Mate ri jal na šte ta nasta je uma nje njem imo vi ne i spre ča va njem nje nog pove ća nja i može nasta ti kao obič na (pro sta šte ta) i izma kla korist. Obič na šte ta je uma nje nje imo vi ne, koja posto ji u vre me nastan ka šte te. Ovaj vid šte te nasta je npr. uni šte njem i ošte će njem neke stva ri odno sno ogra ni če njem pra va svo ji ne na stva ri, neo vla šće nim odu zi ma njem stva ri itd. Izma kla korist je spre ča va nje oče ki-va nog pove ća nja imo vi ne. Ima lac kami o na (uko li ko oba vlja pri vred nu delat nost), koji zbog sao bra ćaj ne nezgo de nije u voznom sta nju, trpi ne samo obič nu šte tu (ispo lja va se u stvar noj vred no sti kami o na, odno sno izda ci ma za delo ve i rad, ako se kamion može popra vi ti) nego gubi i dobit - oče ki va nu zara du u visi ni koja bi nasta la po redov nom toku stva ri.
Mate ri jal na šte ta se može pode li ti i na kon kret nu šte tu i apstrakt nu šte tu. Kon kret na šte ta se može doka za ti i nje na visi na pre ci zno utvr di ti (u natu ri ili nov-cu), u vre me dono še nja sud ske odlu ke. Apstrakt na šte ta se ne doka zu je nego se pret po sta vlja, nje na visi na se odre đu je una pred (npr. opštim aktom pred u ze ća je pro pi sa na visi na šte te za raz bi je nu čašu u resto ra nu), pre nego što je šte ta pro u-zro ko va na. Mate ri jal na i nema te ri jal na šte ta se, s obzi rom na vre me i izve snost u nastu pa nju, može pode li ti na posto je ću i budu ću. Posto je ća šte ta je šte ta čije su posle di ce nastu pi le nakon što je pred u ze ta štet na rada. Budu ća šte ta izve sno nasta je u buduć no sti kao pro du že nje ošte će nja ošte će nog ili nekog dru gog dobra. U budu-ćoj šte ti je neka da neiz ve stan tre nu tak nje nog nastu pa nja i visi na.
Nema te ri jal na šte ta nasta je nano še njem dru go me fi zičkog ili psi hič kog bola ili stra ha. Ona može nasta ti i u slu ča ju ošte će nja ili uni šte nja stva ri. Tako, kada
114 je stvar uni šte na ili ošte će na kri vič nim delom uči nje nim sa umi šlja jem sud može odre di ti visi nu nakna de pre ma vred no sti koju je stvar ima la za ošte će ni ka. Pra vo na nakna du šte te ošte će nik ima ako uni šte nje ili ošte će nje stva ri iza zi va kod nje ga fi zič ke ili psi hič ke bolo ve ili strah. Nema te ri jal nu šte tu može pre tr pe ti fi zič ko lice (npr. zbog povre de ugle da, časti, slo bo de ili pra va lič no sti, smr ti bli skog lica), a izu zet no, i prav no lice.158
III. ODGO VOR NOST PO OSNO VU KRI VI CE
Odgo vor nost po osno vu kri vi ce je oba ve za štet ni ka da odgo va ra za ugo vor nu i vanu go vor nu šte tu koju je on pro u zro ko vao namer no ili nepa žnjom. Ova odgo-vor nost se ozna ča va i kao subjek tiv na odgo vor nost za šte tu.159 Ako je štet nik dru-go me pro u zro ko vao šte tu kri vi ca se ne pret po sta vlja. On ne mora doka zi va ti da je šte ta nasta la bez nje go ve kri vi ce. Postojanje štete i krivice o štetnika dokazuje oštećeni.
Kri vi ca je odnos psi he i volje lica spo sob nog za rasu đi va nje pre ma rad nji kojom je pro u zro ko va na šte ta i šte ti kao posle di ci te rad nje.160 Lice koje usled dušev ne bole sti ili zao sta log umnog raz vo ja ili kojih dru gih raz lo ga nije spo sob no za rasu đi va nje ne odgo va ra za šte tu koju dru go me pro u zro ku je. Posto ji kri vi ca kada je štet nik pro u zro ko vao šte tu namer no ili nepa žnjom. Name ra se može ispo lji-ti kao direkt ni ili even tu al ni umi šljaj, a nepa žnja kao gru ba nepa žnja (cupa lata) i obič na nepa žnja (cul pa levis).
Ne posto ji pro tiv prav nost ako je šte ta pro u zro ko va na: 1. u nužnoj odbra ni (izu zev u delu u kojem je nužna odbra na pre ko ra če na; u sta nju kraj nje nužde (kad neko pro u zro ku je šte tu u sta nju kraj nje nužde ošte će nik može zah ti je va ti nakna du od lica koje je kri vo za nasta nak opa sno sti šte te, ili od lica kod kojih je šte ta otklo nje na, ali od ovih posljed njih, ne više od kori sti koju su ima li od toga); 3. uz pri sta nak ošte će nog (ništa va je izja va ošte će nog kojom je pri stao da mu se uči ni šte ta rad njom koja je zako nom zabra nje na); 4. u vrše nju jav ne dužno sti, u gra ni ca ma ovla šće nja na osno vu zako na; 5. u vrše nju svog pra va (tj. kad ne posto ji zlo u po tre ba pra va); 6. dej stvom slu ča ja ili više sile (pro tiv prav na je samo ljud ska rad nja koja pro u zro ku je šte tu, a kada nastu pi pri rod ni doga đaj koji ima oblež ja više sile ili slu ča ja ne nasta je odgo vor nost na osno vu kri vi ce) i 7. vrše-njem dozvo lje ne samo po mo ći.158 Kalo đe ra, M., Nakna da nei mo vin ske šte te, Zagreb, 1941, str. 1; Toro man, M., ibi dem i Petro vić,
Z., Nakna da nema te ri jal ne šte te zbog povre de fi zič kog inte gri te ta lič no sti, Sara je vo, NIO “Slu-žbe ni list SR BiH”, stra na 73.
159 Toro man, M., op. cit., stra na 39.160 Radi šić, J., op. cit., stra na 214.
115IV. OBJEK TIV NA ODGO VOR NOST (ODGO VOR NOST ZA ŠTE TU OD OPA SNE STVA RI ILI OPA SNE DELAT NO STI)
Za šte tu od opa sne stva ri ili delat no sti od kojih poti če pove ća na opa snost šte te po oko li nu, odgo va ra se bez obzi ra na kri vi cu (objek tiv na odgo vor nost) i sma tra se da poti ču od te stva ri ili delat no sti (pret po stav ka uzroč no sti).161 Stva ri koje po svo jim oso bi na ma (npr. živo ti nje,162 boce napu nje ne butan gasom, boči ce spre ja), polo ža ju (npr. sak si ja na tera si ili dim njak) ili upo tre bi (motor no vozi lo u pokre tu) stva ra ju pove ćan rizik ili opa snost šte te za ljud ski život ili zdra vlje, kao i delat no sti od kojih pre ti opa snost šte te koja pre va zi la zi uobi ča je ne gra ni ce su opa sne stva ri, a takva delat-nost opa sna delat nost. Za šte tu nasta lu u vezi sa opa snom stva ri, odno sno opa snom delat no šću važi pret po stav ka uzroč no sti - sma tra se da poti če od te stva ri, odno sno delat no sti izu zev ako se doka že da one nisu bile uzrok šte te.163 Ova odgo vor nost ozna ča va se kao objek tiv na odgo vor nost ili kao odgo vor nost bez kri vi ce, pošto se ne zasni va na kri vi ci nego na stvo re nom rizi ku. Za šte tu od opa sne stva ri odgo va ra njen ima lac, a za šte tu od opa sne delat no sti lice koje se njom bavi.
Uko li ko je ima o cu opa sna stvar odu ze ta na pro tiv pra van način, (nije neo p-hod no da je time izvr še no kri vič no delo), za šte tu koja od nje poti če ne odgo va ra on, nego onaj ko mu je odu zeo opa snu stvar, ako ima lac nije za to odgo vo ran (npr. odgo vor no je lice koje je ukra de nim put nič kim auto mo bi lom pro u zro ko va lo šte tu, a ne vla snik auto mo bi la, ali ako je vla snik osta vio klju če ve u auto mo bi lu i on će soli dar no sa štet ni kom odgo va ra ti za šte tu). Kada je ima lac stva ri pove rio stvar dru-gom licu da se njom slu ži (npr. na osno vu ugo vo ra o poslu zi, zaku pu) ili licu koje je dužno da stvar nad gle da (npr. na osno vu ugo vo ra o delu pre dat je sat maj sto ru na popra vlja nje), ona odgo va ra ju kao ima o ci stva ri.
Ima lac opa sne stva ri ili lice koje vrši opa snu delat nost može se oslo bo di ti odgo vor no sti za šte tu ako doka že: 1) da šte ta poti če od nekog uzro ka koji se nala-zio van stva ri, a čije se dej stvo nije moglo pred vi de ti, ni izbe ći ili uklo ni ti i 2) da je šte ta nasta la isklju či vo rad njom ošte će ni ka ili tre ćeg lica koju on nije mogao pred-vi de ti i čije posle di ce nije mogao izbe ći ili otklo ni ti. Kada je ošte će nik deli mič no 161 Mar ko vić, L., op. cit., str. 828 - 831; Jak šić, S., op. cit., str. 319. i Radi šić, J., op. cit., stra na 244. Isto
sta no vi šte je usvo je no i u sud skoj prak si: “Kad je šte ta nasta la od opa sne stva ri, odno sno od opa sne delat no sti, uzroč nost se pret po sta vlja, ali se ta pret po stav ka može oba ra ti pro tiv do ka zi ma” - odlu ka VSS, Rev. 4206/94 od 14. 9. 1994, obja vlje na u ZSO, knji ga 19, sv. I, odlu ka broj 97.
162 Živo ti nja je opa sna stvar te se pret po sta vlja da je šte tu pri či ni la živo ti nja kad god je ona uče stvo-va la u šte ti - vidi: Andre je vić, M., Odgo vor nost za šte tu koju pri či ni živo ti nja, Beo grad, Insti tut za upo red no pra vo, 1969, stra na 101. Isti stav pri hva ta i sud ska prak sa: “Šte ta usled uje da psa je šte ta od opa sne stva ri za koju odgo va ra njen ima lac” - odlu ka VSS, Rev. 2978/95 od 12. jula 1995, knji ga 20, sv. I, odlu ka br. 97.
163 Kostić, D., Pojam opa sne stva ri, Beo grad, Insti tut za upo red no pra vo, 1985, str. 73 - 75; Jak šić, S., op. cit., str. 322 - 325; Sal ma, J., op. cit., str. 505. i Andre je vić, M., op. cit., str. 29.
116 dopri neo nastan ku šte te, ima lac se oslo ba đa odgo vor no sti deli mič no, a uko li ko je nastan ku šte te deli mič no dopri ne lo tre će lice, ono odgo va ra ošte će ni ku soli dar no sa ima o cem stva ri. Ako jed nom od njih ispla ti nakna du sti če pra vo da od dru gog zah te va deo ispla će ne nakna de, sra zmer no teži ni svo je kri vi ce. Kao tre će lice koje je dopri ne lo nastan ku šte te ne sma tra se lice kojim se ima lac stva ri poslu žio pri upo-tre bi stva ri (npr. rad nik ima o ca opa sne stva ri).
V. ODGO VOR NOST PRO IZ VO ĐA ČA STVA RI S NEDO STAT KOM
Pro iz vo đač, koji sta vlja u pro met pokret nu stvar koju je pro iz veo sa nedo-stat kom, odgo va ra za šte tu koja je usled toga nasta la. Pro iz vo đač je lice koje pro-iz vo di goto ve pro iz vo de, siro vi ne i sastav ne delo ve. Kao pro iz vo đač se sma tra i lažni (“fan tom ski”) pro iz vo đač - onaj ko se pred sta vlja kao pro iz vo đač sta vlja-njem svog ime na, zaštit nog zna ka ili dru gog obe le ža va ju ćeg zna ka na pro iz vod i lice koje uvo zi pro iz vod name njen pro da ji (odgo vor no lice). Ako pro iz vod ne sadr-ži podat ke o pro iz vo đa ču, pro da vac ima polo žaj pro iz vo đa ča, osim ako u razum-nom roku ne oba ve sti ošte će nog o iden ti te tu pro iz vo đa ča, odno sno lica od koga je naba vio pro iz vod. Tako đe, uko li ko uvo zni pro iz vod ne sadr ži podat ke o uvo zni ku, pro da vac ima polo žaj pro iz vo đa ča, iako pro iz vod sadr ži podat ke o pro iz vo đa ču.164 Pro iz vo đač odgo va ra za šte tu nasta lu od pro iz vo da sa nedo stat kom bez obzi ra na to da li je znao za nedo sta tak.
Pro iz vod, za koga odgo va ra odgo vor no lice, je pokret na stvar, odvo je na ili ugra đe na u dru gu pokret nu ili nepo kret nu stvar, sva ka pro iz ve de na ili saku plje na ener gi ja za dava nje sve tlo sti, toplo te ili kre ta nja. Karak ter pro iz vo da za čiji nedo sta-tak se odgo va ra nema ju osnov ni poljo pri vred ni pro iz vo di (pro iz vo di iz zemlji šta, sto čar stva i ribar stva).
Nedo sta tak posto ji ako pro iz vod ne obez be đu je sigur nost koja se s pra vom oče ku je s obzi rom na sve okol no sti, uklju ču ju ći i rekla mu, svr hu kojoj je name njen i vre me kada je sta vljen u pro met. Šte ta, za koju odgo va ra odgo vor no lice, je šte ta pro u zro ko va na smr ću ili tele snim povre da ma i šte ta nasta la uni šte njem ili ošte će-njem nekog dela imo vi ne, pod uslo vom da se on uobi ča je no kori sti za lič nu upo tre-bu ili potro šnju i da ga je ošte će ni u tu svr hu kori stio.
Pro iz vo đač odgo va ra za šte tu nasta lu od pro iz vo da sa nedo stat kom bez obzi-ra na to da li je znao za nedo sta tak. Odgo vor nost pro iz vo đa ča ne može biti ogra ni-če na ili isklju če na pro pi som ili ugo vo rom.
164 Član 2. Zako na o odgo vor no sti pro iz vo đa ča stva ri sa nedo stat kom (“Slu žbe ni gla snik RS”, broj 101/2005).
117Šte ta može nasta ti zbog kon struk cij skog, pro iz vod nog ili instruk cij skog nedo stat ka stva ri.165 Kon struk cij ski nedo sta tak posto ji na sva koj stva ri seri je ili na svim pro iz vo di ma. Pro iz vod ni nedo sta tak nasta je na poje di nim stva ri ma, zbog izne nad nog otka zi va nja rada maši ne ili izmi ca nja kon tro li rad ni ka poje di nih stva-ri, a instruk cij ski nedo sta tak može se ispo lji ti i kod stva ri koje nema ju nedo sta tak, ali stvar posta je opa sna usled pogre šnog nači na upo tre be. Zbog toga pro iz vo đač odgo va ra za opa sna svoj stva stva ri, ako nije pred u zeo sve što je potreb no da šte tu, koju je mogao pred vi de ti, spre či putem upo zo re nja, bez bed ne amba la že ili dru gom odgo va ra ju ćom merom.
Ošte će ni ima pra vo na nakna du šte te ako doka že da je pre tr peo šte tu, da je pro iz vod imao nedo sta tak i da posto ji uzroč na veza izme đu pro iz vo da sa nedo stat-kom i pre tr plje ne šte te.
Pro iz vo đač se može pot pu no oslo bo di ti ove odgo vor no sti ako doka že da: 1) nije sta vio pro iz vod u pro met; 2) nedo sta tak vero vat no nije posto jao u vre me kada je sta vio pro iz vod u pro met ili da se poja vio kasni je; 3) on nije pro iz veo pro iz-vod name njen za pro da ju i da pro iz vod nije pro iz ve den u okvi ru nje go ve redov ne delat no sti; 4) je nedo sta tak nastao usled usa gla ša va nja svoj stva pro iz vo da sa pro-pi sa nim nor ma ma; 5) nivo nauč nog i teh nič kog zna nja u vre me kada je pro iz vod sta vljen u pro met nije omo gu ća vao otkri va nje nedo stat ka.
Pro iz vo đač se može deli mič no ili pot pu no oslo bo di ti odgo vor no sti za šte tu ako je ošte će ni ili lice za koje je on odgo vo ran deli mič no dopri neo nastan ku šte te. Suprot no tome, ako je nastan ku šte te od pro iz vo da sa nedo stat kom deli mič no dopri-ne lo tre će lice isklju či vo je odgo vo ran pro iz vo đač.
Pro iz vo đač sastav nog dela pro iz vo da neće biti odgo vo ran ako doka že da se nedo sta tak može pri pi sa ti dizaj nu pro iz vo da ili da je posle di ca uput stva datog od stra ne pro iz vo đa ča.
Odgo vor nost za stvar sa nedo stat kom nasta je ako je ona sta vlje na u pro met (npr. pro da ta, data na poslu gu, poklon). Stvar nije sta vlje na u pro met kada se upo-tre blja va u kru gu fabri ke koja je pro iz vo di ili ako je izlo že na u samo po slu zi, pa je potro ša či raz gle da ju i sl.
Šte ta koja nasta je zbog stva ri sa nedo stat kom za lica ili stva ri nazi va se refl ek-sna, sekun dar na, spo red na i posred na šte ta, a njen pro iz vo đač odgo va ra bez obzi ra na kri vi cu i da li je on znao da ta stvar pred sta vlja opa snost šte te za lica ili stva ri.
Potra ži va nje nakna de šte te od pro iz vo da sa nedo stat kom zasta re va u subjek-tiv nom roku za tri godi ne od kada je ošte će ni doznao za šte tu, nedo sta tak i iden ti tet pro iz vo đa ča.Ovo potra ži va nje zasta re va u objek tiv nom roku od deset godi na od dana kad je pro iz vo đač sta vio u pro met pro iz vod sa nedo stat kom.
165 Radi šić, J., Odgo vor nost za šte tu koju uzro ku je stvar s nedo stat kom, Prav ni život, broj 1/89, stra-na 20, Jan ko vić, D., Odgo vor nost pro iz vo đa ča stva ri sa nedo stat kom, Prav ni život, br. 9-10/92, stra na 1301.
118 VI. NAKNA DA MATE RI JAL NE (IMO VIN SKE) ŠTE TE
1. Pojam i vrste nakna deNakna da (repa ra ci ja, otkla nja nje) šte te je oba ve za štet ni ka odno sno odgo-
vor nog lica, koja nasta je kao posle di ca pro u zro ko va nja šte te. Pra vo na nakna du šte te dospe va nastan kom šte te.
Šte ta se može nakna di ti uspo sta vlja njem rani jeg sta nja (natu ral na nakna da, natu ral na resti tu ci ja) i u nov cu (nov ča na nakna da). Uspo sta vlja nje rani jeg sta nja resti tu ci jom se dobro koje je ošte će no dovo di u sta nje u kome je bilo pre nastan ka šte te ili štet nik ošte će nom daje dru go dobro koje odgo va ra uni šte nom. Resti tu ci ja može biti indi vi du al na, gene rič na ili se ostva ru je poprav kom stva ri.166 Indi vi du al-na resti tu ci ja se ispo lja va kao vra ća nje stva ri koja je bila odu ze ta (npr. ukra de na), gene rič na u dava nju ume sto uni šte ne dru ge stva ri iste vrste i kva li te ta, a popra vlja-njem se, izvo đe njem odre đe nih rado va, stvar dovo di u sta nje koje je posto ja lo pre nastan ka šte te. Nakna dom u nov cu ošte će nom se ispla ću je ekvi va len tan iznos nov-ca kojim se može kupi ti uni šte na stvar u vre me dono še nja sud ske odlu ke.167 Ako je stvar koja je bila odu ze ta ima o cu na nedo zvo ljen način pro pa la usled više sile odgo vor no lice je isklju či vo dužno dati nakna du u nov cu.
2. Obim nakna de mate ri jal ne šte teOšte će nik ima pra vo na nakna du obič ne šte te (stvar na, pro sta šte ta - dam num
emer gens) i na nakna du izma kle kori sti (izgu blje na dobit - luc rum ces sans). Sa ciljem ostva re nja nače la pot pu no sti nakna de šte te sud će uze ti u obzir i oklo no sti koje su nastu pi le posle pro u zro ko va nja šte te i dosu di ti nakna du u izno su koji je potre ban da se ošte će ni ko va mate ri jal na situ a ci ja dove de u ono sta nje u kome bi se nala zi la da nije bilo štet ne rad nje ili pro pu šta nja (pot pu na nakna da šte te).
Nakna da obič ne šte te odre đu je se u visi ni stvar nog izno sa šte te. Ako se šte ta nakna đu je u natu ri ošte će ni će vra ti ti istu stvar koju je pro tiv prav no odu zeo, izvr ši ti popra vlja nje ošte će ne stva ri ili dati ošte će no me stvar iste vrste, kva li te ta i koli či ne. Kada se šte ta nakna đu je u nov cu visi na nakna de šte te odre đu je se pre ma cena ma u vre me dono še nja sud ske odlu ke, izu zev slu ča ja kad zakon nare đu je što dru go. Rele-vant na je pro met na, redov na cena (pre ti um ordi na ri um), koja se u odre đe nom mestu i u odre đe no vre me može posti ći za ošte će nu, uni šte nu ili nesta lu stvar.
Izma kla korist (dobit) se utvr đu je u visi ni oče ki va ne kori sti (u civil nim i natu-ral nim plo do vi ma) koja je izma kla i naka na đu je se uspo sta vlja njem rani jeg sta nja i nakna dom u nov cu. Pri utvr đi va nju izma kle kori sti uzi ma se u obzir dobi tak koji se 166 Grbin, I., Neka pita nja nakna de mate ri jal ne šte te, Naša zako ni tost, broj 10/86, str. 1310.167 Stan ko vić, O., Nakna da imo vin ske šte te, Beo grad, Savez udru že nja prav ni ka Jugo sla vi je, 1968,
str. 40-51.
119mogao osno va no oče ki va ti pre ma redov nom toku stva ri ili pre ma poseb nim okol no-sti ma, a čije ostva re nje je spre če no štet ni ko vom rad njom ili pro pu šta njem.
Visi nu nakna de šte te sud može odre di ti i po afek ci o noj vred no sti (pre ti um afec ti o nis) tj. vred no sti stva ri koja je ona ima la za ošte će nog (subjek tiv ni kri te ri-jum), a ne s obzi rom na trži šnu vred nost stva ri, kad je stvar uni šte na ili ošte će na kri vič nim delom uči nje nim sa umi šlja jem.168
Ode ljak četvr ti DEJ STVO OBA VE ZA
I. ISPU NJE NJE OBA VE ZA I POSLE DI CA NEIS PU NJE NJA
Obli ga ci ja stva ra za pove ri o ca ovla šće nje da zah te va ispu nje nje oba ve ze, a dužnik je dužan ispu ni ti je save sno i u sve mu kako gla si. Oba ve ze redov no pre sta ju ispu nje njem, ali i u dru gim zako nom odre đe nim slu ča je vi ma (npr. pre bi ja njem, zasta-re lo šću). Pre stan kom glav ne oba ve ze gasi se jem stvo, zalo ga i dru ga spo red na pra va. Dužnik je odgo vo ran pove ri o cu za neis pu nje nje oba ve ze ili zadoc nje nje u nje nom ispu-nje nju. Neis pu nje nje oba ve ze može biti pot pu no ili deli mič no. Pove ri lac nije dužan pri mi ti deli mič no ispu nje nje, osim ako pri ro da oba ve ze druk či je nala že.169
Dužnik dola zi u zadoc nje nje neis pu nje njem oba ve ze u roku odre đe nom za ispu nje nje. Pove ri lac zbog neis pu nje nja oba ve ze ili zadoc nje nja u ispu nje nju sti če pre ma dužni ku ovla šće nje da zah te va nakna du šte te koju je zbog toga pre tr peo. Nakna du šte te zbog zadoc nje nja sa ispu nje njem ima pra vo zah te va ti i pove ri lac koji je dužni ku dao naknad ni pri me re ni rok za ispu nje nje, ali i šte tu koju je on zbog toga pre tr peo od dana dospe lo sti oba ve ze do tre nut ka izvr še nja oba ve ze i u naknad nom pri me re nom roku.
Pove ri lac koji zah te va nakna du šte te nije dužan doka zi va ti kri vi cu dužni-ka zbog neis pu nje nja oba ve ze ili zadoc nje nja u ispu nje nju, pošto se odgo vor nost dužni ka za šte tu (po pra vi li ma o ugo vor noj odgo vor no sti) pret po sta vlja.
168 Šemić, M., Nakna da mate ri jal ne šte te, Prav ni život, broj 1/89, stra na 88, Delja, Ž., Utvr đi va nje visi ne nakna de šte te i uti caj infl a ci je, Prav ni život, broj 1/89, stroj 95; Fili po vić, V., Prin cip inte-gral ne nakna de mate ri jal ne šte te, Prav ni život, br. 9-10/92, stra na 1349.
169 Tako je pove ri lac dužan pri mi ti deli mič no ispu nje nje nov ča ne oba ve ze, osim ako ima pose ban inte res da ga odbi je - član 310. stav 2. ZOO.
120 Pove ri lac ima pra vo na nakna du obič ne šte te i izma kle kori sti, koju je dužnik u vre me zaklju če nja ugo vo ra morao pred vi de ti kao mogu će posle di ce povre de ugo vo ra, a s obzi rom na činje ni ce koje su mu tada bile pozna te ili mora le biti pozna te. On ima pra vo zah te va ti nakna du celo kup ne šte te koja je nasta la povre dom ugo vo ra, ako je šte ta pro u zro ko va na pre va rom ili namer nim neis pu nje njem, ili kraj njom nepa žnjom. Posto ja nje pret po stav ki za takvu odgo vor nost dužni ka pove ri lac mora doka za ti.
Ugo vor ne stra ne ne mogu una pred ugo vo rom isklju či ti odgo vor nost dužni ka za name ru ili kraj nju nepa žnju, nego samo za obič nu nepa žnju. Može se ugo vo ri ti pro ši re nje odgo vor no sti dužni ka i za slu ča je ve za koje on ne odgo va ra, ako to nije u suprot no sti sa nače lom pošte nja i save sno sti.
Dužnik se oslo ba đa oba ve ze ako doka že da je nije mogao ispu ni ti ili da je zaka snio s ispu nje njem zbog okol no sti nasta lih posle zaklju če nja ugo vo ra koje nije mogao spre či ti, otklo ni ti ili izbe ći. Sud će oba ve za ti dužni ka da sno si sra zmer ni deo šte te ako za nasta lu šte tu ili nje nu veli či nu ili ote ža va nje dužni ko vog polo ža ja kri vi cu sno si i pove ri lac. Na nakna du šte te zbog neis pu nje nja ili zadoc nje nja u ispu-nje nje ugo vo ra suspi di jar no se pri me nju ju pra vi la koji ma je regu li sa na nakna da vanu go vor ne šte te.
II. ZATE ZNA KAMA TA
Zate zna kama ta je nov ča na nakna da koju je jed na stra na dužna, na osno vu zako na, dati dru goj za upo tre bu (moguć nost upo tre be) nje nih zamen lji vih stva ri (glav ni ce). Ona je akce sor ne pri ro de i, po pra vi lu, posto ji dok i glav ni dug, tako da pre stan kom duga pre sta je teći i kama ta. Zate zna kama ta je regu li sa na impe ra tiv-nim pro pi si ma i teče neza vi sno od volje ugo vor nih stra na.
Dužnik koji zadoc ni sa ispu nje njem nov ča ne oba ve ze dugu je pored glav ni ce i zate znu kama tu po sto pi odre đe noj Zako nom o visi ni sto pe zate zne kama te170 - član 277. stav 1. ZOO. Sto pa zate zne kama te se sasto ji od sto pe rasta cena na malo i fi k sne sto pe od 0,5 % meseč no. Obra čun duga uve ća nog za zate znu kama tu vrši se tako da se fi k sna sto pa od 0,5% mno ži izno som glav nog duga uve ća nog za kama-tu po ovoj sto pi, pri me nom kon form ne meto de. Za mesec za koji nije pozna ta sto pa rasta cena na malo pri me nju je se posled nja obja vlje na meseč na sto pa rasta cena na malo. U mese cu u kome nema rasta cena na malo (nula) ili je nega tiv na, meseč na sto pa zate zne kama te jed na ka je fi k snoj sto pi od 0,5 % meseč no.
Dužnik dola zi u doc nju kad ne ispu ni oba ve ze u roku odre đe nom za ispu nje-nje. Ako rok za ispu nje nje nije odre đen, dužnik dola zi u doc nju kad ga pove ri lac pozo ve da ispu ni oba ve zu usme no ili pisme no, van sud skom opo me nom ili zapo či-nja njem nekog postup ka čija je svr ha da se postig ne ispu nje nje oba ve ze. Pove ri lac 170 ”Slu žbe ni list SRJ”, broj 9/2001.
121je ovla šćen da zah te va zate znu kama tu neza vi sno od okol no sti da li je pre tr peo kakvu šte tu zbog dužni ko ve doc nje. Ako je šte ta koju je pove ri lac pre tr peo zbog dužni ko vog zadoc nje nja veća od izno sa koju bi dobio na ime zate zne kama te, on ima pra vo zah te va ti raz li ku do pot pu ne nakna de šte te.171
Zakon zabra nju je ana to ci zam - da na dospe lu a neis pla će nu ugo vor nu ili zate-znu kama tu, ili dru ga dospe la povre me na nov ča na dava nja teče zate zna kama ta. Ipak, može se una pred ugo vo ri ti da će se sto pa kama te pove ća ti ako dužnik ne ispla ti dospe le kama te na vre me. Zabra na ana to ci zma ne pri me nju je se na kre dit ne poslo ve bana ka i dru gih ban kar sih orga ni za ci ja i u situ a ci ji kada je pre sta lo glav no nov ča no potra ži va nje pa su neis pla će ne kama te obra ču na te u apso lut nom izno su. Kama te se mogu zah te va ti na tako obra ču na ti iznos kama ta od dana kada je sudu pod ne se na tužba za nje nu ispla tu, zbog čega se nazi va pro ce sna zate zna kama ta.172
III. UGO VOR NA KAMA TA
Ugo vor na kama ta je nov ča na nakna da koju je jed na stra na, na osno vu pret-hod nog spo ra zu ma, dužna dati dru goj za upo tre bu (moguć nost upo tre be) odre đe ne svo te nov ca ili dru gih po rodu odre đe nih stva ri (glav ni ce). Ugo vor na kama ta se raz li ku je od zate zne kama te koju dugu je sva ki dužnik koji pad ne u doc nju sa ispu-nje njem nov ča ne oba ve ze ili ako je to zakon pro pi sao.173 Ugo vor nu kama tu stra ne, među tim, odre đu ju svo jom voljom. Visi na kamat ne sto pe je, ipak, ogra ni če na impe-ra tiv nim pro pi si ma. Sto pa ugo vor ne kama te izme đu fi zič kih lica ne može biti veća od kamat ne sto pe koja se u mestu ispu nje nja pla ća na šted ne ulo ge po viđe nju. Poseb-nim zako nom se odre đu je visi na ugo vor ne kamat ne sto pe izme đu prav nih lica.
Kada su stra ne pred vi de le ugo vor nu kama tu ali nisu odre di le visi nu kamat ne sto pe ni vre me dospe va nja, izme đu fi zič kih lica važi kamat na sto pa koja se u mestu ispu nje nja pla ća na šted ne ulo ge po viđe nju, a izme đu prav nih lica važi kamat na sto-pa koju ban ka ili dru ga ban kar ska orga ni za ci ja pla ća, odno sno ugo va ra za takvu ili slič nu vrstu posla i dospe va po iste ku godi ne, ako za odre đe ni slu čaj nije pred vi đe no što dru go. Ako je ugo vo re na veća kama ta od dozvo lje ne, pri me ni će se naj ve ća dozvo-lje na sto pa kama te (uko li ko je ugo vor na kama ta niža od zate zne, a dužnik pad ne u 171 Čolić, B., Kama ta - reše nje iz Zako na o obli ga ci o nim odno si ma i pro ble mi u prak tič noj pri me-
ni, Prav ni život, br. 10-12/88, str. 1715, Lekić, I., Doc nja dužni ka i pra vo pove ri o ca na kama tu, Prav ni život, 10-12/88, stra na 1705 i Babić, I., Nomi na li zam i valo ri zam - odnos zate zne kama te i nakna de šte te, Prav ni život, 10/95, stra na 589.
172 ”U slu ča ju doc nje dužni ka u ispla ti obra ču na te zate zne kama te (pošto je glav ni ca pla će na) pove-ri o cu pri pa da i pro ce sna kama ta od dana pod no še nja tužbe. Pro ce snu kama tu pove ri lac može zah te va ti samo u visni ni sto pe zakon ske zate zne kama te” - pre su da Višeg pri vred nog suda u Beo gra du, Prav ni život, 139394 od 19. 4. 1994, obja vlje na u ZSP, str ra na 84.
173 Tako npr. stra na koja, nakon ras ki da dvo stra nog ugo vo ra, vra ća novac dužna je pla ti ti zate znu kama tu od dana kad je ispla tu pri mi la - član 132. stav 5. ZOO.
122 doc nju sa ispla tom glav ni ce on dugu je zate znu kama tu; ugo vor na kama ta može biti i viša od zate zne ali ne viša od naj ve će dozvo lje ne ugo vor ne kama te).
IV. PRA VO ZADR ŽA VA NJA (IUS RETEN TI O NIS)
1. Pojam. Nasta nakPra vo zadr ža va nja je pra vo pove ri o ca da pri vre me no zadr ži dužni ko vu stvar,
odno sno da uskra ti ispu nje nje dužne činid be sve dok dužnik ne ispu ni dospe lo i utu ži vo potra ži va nje pove ri o ca pra va zadr ža va nja.
Pra vo zadr ža va nja ima dvo stru ku funk ci ju i to kao: a) sred stvo pri nu de na dužni ka da svo ju dospe lu oba ve zu ured no ispu ni i b) sred stvo nami re nja potra ži va-nja iz zadr ža ne dužni ko ve stva ri, uko li ko dužnik i pored zadr ža nja nje go vih stva ri od reti nen ta neće da ispu ni svo ju oba ve zu.
Za vrše nje pra va zadr ža va nja potreb no je da se ispu ne sle de će pret po stav ke: 1) da pove ri lac (reti nent) ima pre ma dužni ku čiju je stvar zadr žao, dospe lo i utu ži-vo potra ži va nje i 2) da pove ri lac ima drža vi nu stva ri na kojoj može posto ja ti pra vo zadr ža va nja. Sma tra se da je potra ži va nje pove ri o ca dospe lo onda kada je nastu pio rok za ispu nje nje dužni ko ve oba ve ze koju može tra ži ti pove ri lac.
Ako je dužnik postao nespo so ban za pla ća nje pove ri lac može vrši ti pra vo zadr ža va nja iako nje go vo potra ži va nje nije dospe lo. Visi na dospe log potra ži va nja ne mora biti jasna i među stra na ma nespor na iz čega bi pro iz i la zi la osno va nost pove ri o če vog potra ži va nja. Osim toga, pra vi lo je da potra ži va nje bude utu ži vo, civil no, tj. da se ne radi o npr. zasta re loj oba ve zi. Ipak, pod odre đe nim pret po stav-ka ma pove ri lac može zadr ža ti dužni ko vu stvar iako je nje go vo potra ži va nje zasta-re lo. Pri me na ovog pra vi la nasta je u slu ča ju kada su stva ri došle u ruke pove ri o ca pre nego što je iste kla zasta re lost.
2. Pred met i dej stvo pra va zadr ža va njaPred met pra va zadr ža va nja odno si se na pokret ne i nepo kret ne stva ri koje
mogu biti pred met prav nog pro me ta (res in com mer cio), a ne one koje su izu ze te iz prav nog pro me ta.
Pove ri lac nema pra vo zadr ža va nja kad dužnik zah te va da mu se vra ti stvar koja je iza šla iz nje go ve drža vi ne pro tiv nje go ve volje, ili ako dužnik zah te va da mu se vra ti stvar koja je pre da ta pove ri o cu na čuva nje ili poslu gu. On nema pra vo zadr ža ti ni puno moć je dobi je no od dužni ka, kao ni dru ge dužni ko ve ispra ve, legi ti ma ci je, pre-pi sku i osta le slič ne stva ri, kao ni dru ge stva ri koje se ne mogu izlo ži ti pro da ji.
Ako je pove ri lac zadr žao stva ri dužni ka on može izbe ći ostva ri va nje pra va reten ci je tako što će pove ri o cu pru ži ti odgo va ra ju će obez be đe nje nje go vog potra ži-va nja. Obez be đe nje bi tre ba lo da bude odgo va ra ju će da bi ga pove ri lac pri hva tio:
123na pri mer, dava njem dru ge stva ri u drža vi nu pove ri o ca, jem stvo tre ćeg lica itd. Dužnik može ponu di ti odgo va ra ju će obez be đe nje za pove ri o če vo potra ži va nje sve dok ne ispu ni svo ju oba ve zu. Uko li ko je dužnik ispu nio svo ju oba ve zu razu mlji vo je da pra vo zadr ža va nja pre sta je.
Pove ri lac koji drži dužni ko vu stvar po osno vu pra va zadr ža va nja ima pra vo da se napla ti iz nje ne vred no sti na isti način kao i zalo žni pove ri lac, ali je dužan pre nego što pri stu pi ostva re nju napla te da o svo joj name ri bla go vre me no oba ve-sti dužni ka.
Ode ljak peti RAZNE VRSTE OBA VE ZA
I. NOV ČA NE OBLI GA CI JE
Nov ča ne su obli ga ci je one koje za pred met ima ju sumu nov ca. U dvo stra no-oba ve znim ugo vo ri ma naj če šće jed na stra na dugu je sumu nov ca, a dru ga pre sta ci-ju dru ge vrste (uslu gu ili robu). Obli ga ci o ni odnos neka da za pred met može ima ti samo nov ča nu oba ve zu (oba ve za izdr ža va nja, ispla te ugo vor ne kazne, odu sta ni ce itd.). Pre sta ci ja jed ne stra ne u veći ni obli ga ci o nih odno sa je izra že na u sumi nov ca. Ali, u slu ča ju da je zbog neis pu nje nja nenov ča ne oba ve ze pove ri lac pre tr peo šte tu, pod zako nom odre đe nim pret po stav ka ma, ta oba ve za se pre tva ra u nov ča nu oba ve-zu nakna de šte te.
Novac je gene rič na stvar te važi pra vi lo da stvar odre đe na po vrsti ne pro pa-da (genus numquam perit). Dužnik koji zadoc ni za ispu nje njem nov ča ne oba ve ze dugu je i kama tu. Na nov ča ne oba ve ze pri me nju ju se poseb na pra vi la i u pogle du mesta i vre me na ispu nje nja, valu te oba ve ze, kli zne ska le i nače lo mone tar nog nomi na li zma.
Ako oba ve za ima za pred met svo tu nov ca dužnik je dužan ispla ti ti onaj broj nov ča nih jedi ni ca na koji oba ve za gla si, izu zev kad zakon odre đu je što dru go (nače-lo mone tar nog nomi na li zma). Odstu pa nje od nače la mone tar nog nomi na li zma pred-vi đa zakon (zakon ski valo ri zam) ili ugo vor (ugo vor ni valo ri zam).
U ugo vo ri ma u koji ma se jed na stra na oba ve zu je da izra di i ispo ru či odre đe ne pred me te, dozvo lje no je ugo vo ri ti da će cena zavi si ti od cene mate ri ja la i od rada, kao i od dru gih ele me na ta koji uti ču na visi nu tro ško va pro iz vod nje, u odre đe no vre-me, na odre đe nom trži štu (kli zna ska la). Moguć nost ugo va ra nja kli zne ska le pred sta-vlja izu ze tak od nače la mone tar nog nomi na li zma putem ugo vor nog valo ri zma.
124 Ako nov ča na oba ve za gla si na pla ća nje u zla tu ili u nekoj stra noj valu ti, nje no ispu nje nje se može zah te va ti u doma ćem nov cu pre ma kur su koji važi u tre nut ku ispu nje nja.
II. DELJI VE OBLI GA CI JE
Obli ga ci je čiji pred met se može deli ti i ispu ni ti u delo vi ma koji ima ju ista svoj stva kao i celi pred met, i ako tom pode lom pre sta ci je ne gube ništa od svo-je vred no sti su delji ve obli ga ci je.174 Obli ga ci je sa delji vim pred me tom nasta ju na osno vu zako na, ugo vo ra ili dru gog prav nog posla (npr. testa men ta). Kada na taj način nije odre đe no da je obli ga ci ja delji va, pret po sta vlja se da je nede lji va. Suprot-no tome, kad u ugo vo ru u pri vre di ima više dužni ka u nekoj delji voj oba ve zi oni odgo va ra ju pove ri o cu soli dar no. Soli dar na odgo vor nost dužni ka može se samo izrič no otklo ni ti.
Uko li ko u nekoj delji voj oba ve zi ima više dužni ka (pasiv na delji va oba ve-za) ona se deli među nji ma na jed na ke delo ve, ako nije odre đe na druk či ja pode la, sva ki od njih odgo va ra za svoj deo oba ve ze. Kada u nekoj delji voj oba ve zi ima više pove ri la ca (aktiv na delji va oba ve za), potra ži va nje se deli među nji ma na jed-na ke delo ve ako nije šta dru go odre đe no, i sva ki pove ri lac može zah te va ti samo svoj deo potra ži va nja.
III. NEDE LJI VE OBLI GA CI JE
Obli ga ci je čiji se pred met ne može deli ti i ispu ni ti u delo vi ma sa istim svoj-stvi ma kao i ceo pred met, a da time ne izgu be ništa od svo je sra zmer ne vred no sti su nede lji ve. Obli ga ci ja je nede lji va prven stve no zbog pri ro de pred me ta oba ve ze (živi konj, bri li jant), koji bi, deo bom, pro me nio svo ju sušti nu ili bi mu se sma nji la vred nost. Nega tiv ne obli ga ci je su, naj če šće, nede lji ve (npr. oba ve za trplje nja pro la-za pre ko zemlji šta). Pred met obli ga ci je može biti nede ljiv voljom stra na ka. U tom smi slu stra ne mogu ugo vo ri ti da pro da vac kup cu u celo sti i odjed nom pre da hilja-du kilo gra ma pše ni ce, a da kupac pro dav cu odjed nom ispla ti cenu, iako su nji ho ve pre sta ci je po pri ro di delji ve.175
Nede lji ve obli ga ci je mogu ima ti više dužni ka (pasiv ne nede lji ve obli ga-ci je) i tada se na odno se dužni ka i pove ri o ca pri me nju ju pra vi la o soli dar nim obli ga ci ja ma.174 ”... raz li ko va nje jed ne obve zno sti na delji vu i nede lji vu nema nika kvog inte re sa, kad se u njoj
samo jedan pove ri telj i jedan dužnik nala ze” - Pavlo vić, Đ., op. cit., stra na 167.175 ”Pode la na delji ve i nede lji ve činid be jeste čisto prav ne pri ro de, i ona ne zavi si od fi zič ke delji-
vo sti ili nede lji vo sti objek ta koji se dugu je” - Mar ko vić, L., Obli ga ci o no pra vo, Beo grad, NIU Slu žbe ni list SRJ, 1997, stra na 73.
125IV. SOLI DAR NE OBLI GA CI JE
Soli dar na obli ga ci ja176 je obli ga ci ja u kojoj posto ji dva ili više dužni ka koji dugu ju jed nom pove ri o cu oba ve zu kao celi nu, te ako jedan od njih taj dug ispu ni, oba ve za pre sta je za sve (pasiv na soli dar na oba ve za); kad u obli ga ci ji posto ji dva ili više pove ri la ca od kojih je sva ki ovla šćen zah te va ti od jed nog dužni ka ispu nje nje oba ve ze, pri čemu ispu nje nje oba ve ze jed nom pove ri o cu oslo ba đa dužni ka oba ve-ze pre ma svi ma osta li ma (aktiv na soli dar na oba ve za).
U našem pra vu pred met soli dar ne obli ga ci je je prav no nede lji va činid ba u kojoj posto ji više subje ka ta.
1. Soli dar nost dužni ka (pasiv na soli dar na obli ga ci ja)U pasiv noj soli dar noj obli ga ci ji posto ji više dužni ka, a jedan pove ri lac. Sva-
ki dužnik soli dar ne oba ve ze odgo va ra pove ri o cu za celu oba ve zu. Pove ri lac je u takvoj obli ga ci ji ovla šćen zah te va ti ispu nje nje oba ve ze od bilo kog dužni ka (jed-nog ili samo nekih) ili od svih soli dar nih dužni ka. Jed nom uči nje nim izbo rom pove-ri lac nije vezan tako da ume sto od jed nog dužni ka u celo sti može zah te va ti ispu nje-nje oba ve ze od svih dužni ka deli mič no. Pasiv na soli dar na obli ga ci ja može nasta ti na osno vu ugo vo ra ako stran ke izri či to ugo vo re soli dar nost dužni ka ili to pro iz i la zi iz pona ša nja stra na ka i pri ro de posla.
Ako u nekoj delji voj oba ve zi nasta loj ugo vo rom u pri vre di ima više dužni ka, oni odgo va ra ju pove ri o cu soli dar no. Pret po stav ka soli dar no sti dužni ka iz ugo vo ra u pri vre di može se otklo ni ti samo izri či tom izja vom stra na. Pasiv na soli dar nost dužni ka može nasta ti na osno vu zako na. Tako, više jema ca nekog duga i ima o ci meni ce kao i svi oni koji su je tra si ra li, indo si ra li ili ava li ra li (član 46. stav 1. Zako-na o meni ci), odgo va ra ju soli dar no.
Od više soli dar nih dužni ka sva ki može dugo va ti sa dru gim rokom ispu nje nja, pod dru gim uslo vi ma i sa raz li či tim odstu pa nji ma. Sto ga sva ki dužnik soli dar ne obli ga ci je pove ri o cu može isti ca ti svo je lič ne pri go vo re ali ne i lič ne pri go vo re koje bi mogli ista ći osta li soli dar ni dužni ci. Sva ki soli dar ni dužnik, među tim, ima pra vo isti ca ti objek tiv ne pri go vo re koji se odno se na sadr ži nu oba ve ze, a delu ju i pre ma osta lim dužni ci ma, pošto se sadu žni ci soli dar ne obli ga ci je među sob no zastu pa ju. Ispu nje nje oba ve ze od stra ne jed nog dužni ka pro iz vo di dej stvo i pre ma osta lim sadu žni ci ma. Dužni ci soli dar ne oba ve ze odgo va ra ju pove ri o cu za celu oba ve zu. Uko li ko jedan soli dar ni dužnik ili više njih (ali ne svi) ispu ne pove ri o cu soli dar nu oba ve zu u celi ni pre sta je obli ga ci o ni odnos izme đu dužni ka i pove ri o ca, a nasta je izme đu soli dar nih dužni ka.
Soli dar ni dužnik koji je ispu nio oba ve zu ima pra vo zah te va ti od sva kog sadu-žni ka da mu nakna di deo oba ve ze koji pada na nje ga (pra vo na regres).176 Novo la tin ski: soli da ris - zajed nič ki, uza jam no odgo vo ran.
126 2. Soli dar nost pove ri la ca (aktiv na soli dar na obli ga ci ja)U aktiv noj soli dar noj obli ga ci ji posto ji više pove ri la ca i sva ki od njih ima
pra vo da od jed nog dužni ka zah te va ispu nje nje cele oba ve ze, a kada dužnik ispu ni oba ve zu jed nom pove ri o cu obli ga ci ja u pot pu no sti pre sta je i u odno su na osta le pove ri o ce. Soli dar ni pove ri o ci se među sob no zastu pa ju i sva ki od njih ima pra vo od dužni ka zah te va ti ispu nje nje potra ži va nja u celo sti ili deli mič no. Kada dužnik u aktiv noj soli dar noj obli ga ci ji u celo sti ispu ni oba ve zu jed nom pove ri o cu, oba ve za dužni ka pre sta je i pre ma osta lim povje ri o ci ma.
Dužnik može ispu ni ti oba ve zu pove ri o cu koga sam iza be re, sve dok neki pove ri lac ne zatra ži ispu nje nje. Aktiv na soli dar nost može nasta ti samo kada je izri-či to ugo vo re na ili zako nom odre đe na, pošto se ne pret po sta vlja. Suprot no tome, kada ima više dužni ka u nekoj delji voj oba ve zi (pasiv na soli dar nost) nasta loj ugo-vo rom u pri vre di, važi pret po stav ka soli dar no sti.
Dužnik može jed nom ili samo nekim soli dar nim pove ri o ci ma ispu ni ti celu oba ve zu. Oba ve za dužni ka i obli ga ci o ni odnos sa soli dar nim pove ri o ci ma se tada gasi. U tom slu ča ju nasta ju unu tra šnji odno si izme đu pove ri la ca koji su, naj če šće, pred vi đe ni ugo vo rom ili zako nom. Kada iz zako na ili ugo vo ra soli dar nih pove ri la-ca ne pro iz i la zi što dru go, sva ki soli dar ni pove ri lac ima pra vo zah te va ti od pove ri o-ca koji je pri mio ispu nje nje od dužni ka da mu pre da deo koji mu pri pa da. Uko li ko iz među sob nih odno sa pove ri la ca ne pro is ti če što dru go sva ki soli dar ni pove ri lac ima pra vo od pove ri o ca koji je pri mio ispu nje nje da zah te va jed nak deo.
Ode ljak šesti PRO ME NA POVE RI O CA ILI DUŽNI KA
I. USTU PA NJE POTRA ŽI VA NJA (CESI JA)
Ustu pa nje potra ži va nja - cesi ja177 je ugo vor rani jeg pove ri o ca (ustu pi o ca, ceden ta) sa tre ćim licem, (novim pove ri o cem, pri jem ni kom, cesi o na rom), na osno-vu koga se u obli ga ci ji menja pove ri lac, tako da novi pove ri lac sti če pre ma dužni ku (cezu su) pra vo da zah te va ispu nje nje oba ve za sa istom sadr ži nom kao i rani ji pove-ri lac. Pra vi lo je da se mogu na osno vu ugo vo ra pre no si ti sva potra ži va nja. Izu ze ci od ovog pra vi la odre đe ni su zako nom. Nije puno va žan ugo vor o cesi ji ako je cesi ja
177 Izraz cesi ja poti če od lat. reči ces sio - ustu pa nje, pre nos; cede re - pre da ti, ustu pi ti.
127zabra nje na zako nom ili veza na za lič nost pove ri o ca (npr. pra vo dete ta da zah te va zakon sko izdr ža va nje od stra ne rodi te lja) ili koje se po svo joj pri ro di pro ti vi pre no-še nju na dru go ga.178
Pove ri lac i dužnik mogu ugo vo ri ti da pove ri lac ne može pre ne ti potra ži va nje na novog pove ri o ca, ili da ga ne može pre ne ti bez pri stan ka dužni ka. Ugo vor o ustu-pa nju potra ži va nja, ipak, zaklju čen sa novim pove ri o cem ne delu je pre ma dužni-ku. Dužnik i dalje dugu je ispu nje nje svo je oba ve ze rani jem pove ri o cu (ustu pi o cu, ceden tu). Ako pove ri lac odbi je da pri mi ispu nje nje dola zi u doc nju te se dužnik oba ve ze može oslo bo di ti pola ga njem dugo va ne stva ri kod suda. Ugo vor zaklju čen izme đu pove ri o ca i tre ćeg lica (ustu pi o ca i pri jem ni ka) veže ova lica ali ne pro iz vo-di dej stvo ugo vo ra o ustu pa nju potra ži va nja.
Sa ustu plje nim glav nim potra ži va njem pre la ze na pri jem ni ka spo red na pra va kao što su, hipo te ka, zalo ga, pra vo na budu ću kama tu, ugo vor nu kaznu, plo do vi.179
Ugo vor o ustu pa nju potra ži va nja zaklju čen izme đu pove ri o ca (ustu pi o ca) i tre ćeg lica (pri jem ni ka) je puno va žan, ako se ustu plje no potra ži va nje može pre no-si ti. Za pre nos potra ži va nja nije potre ban pri sta nak dužni ka. Da bi dužnik znao da ume sto rani jem dugu je ispu nje nje oba ve ze novom pove ri o cu neo p hod no je da rani ji pove ri lac, na bilo koji pouz dan način, oba ve sti dužni ka (denun ci ja ci ja) o izvr še nom ustu pa nju. Ako je dužnik pre oba ve šte nja o ustu pa nju ispu nio oba ve zu ustu pi o cu, takvo ispu nje nje je puno va žno samo uko li ko nije znao za ustu pa nje. Kada je dužnik znao da je zaklju čen ugo vor o ustu pa nju potra ži va nja (iako ga o tome nije oba ve stio ustu pi lac, nego npr. pri jem nik) dužan je ispu ni ti oba ve zu pri jem ni ku.
Ustu pa njem potra ži va nja ne menja se sadr ži na obli ga ci je. Polo žaj dužni ka i nakon ustu pa nja potra ži va nja osta je isti tako da pri jem nik pre ma dužni ku ima ista pra va koja je ustu pi lac imao pre ma dužni ku do ustu pa nja.
II. PRE U ZI MA NJE DUGA
Pre u zi ma nje duga je ugo vor izme đu dužni ka i pre u zi ma o ca (tre ćeg lica) na osno vu koga pre u zi ma lac posta je dužnik u obli ga ci ji, a rani ji dužnik se oslo ba đa oba ve ze. Ovaj ugo vor pro iz vo di dej stvo pre ma pove ri o cu samo ako je on pri stao na pro me nu dužni ka u obli ga ci ji, pošto time pove ri lac može biti dove den u nepo-volj ni ji polo žaj (npr. novi dužnik je insol ven tan). Pove ri lac svoj pri sta nak na pre u zi ma nje duga može puno va žno saop šti ti ili dužni ku ili preuzimaocu. Kada se pove ri lac sagla si sa pre u zi ma njem dug sa dužni ka pre la zi sa istom sadr ži nom na pre u zi ma o ca (novog dužni ka), koji na taj način čini poklon rani jem dužni ku, ispu nja va mu rani ji dug itd.178 Na pri mer: ugo vor o nalo gu - član 749. ZOO.179 Vedriš, M. i Kla rić, P., op. cit. str. 332; Radi šić, J., op. cit., str. 343. i Đuro vić, R. i Dra ga še vić,
M., op. cit., stra na 43.
128 Ugo vo rom o pre u zi ma nju duga, na koji je pri stao pove ri lac, pre u zi ma lac posta je dužnik, a rani ji dužnik se oslo ba đa oba ve ze. Pre u zi ma lac dugu je pove ri-o cu oba ve zu sa istom sadr ži nom koja je do tada posto ja la izme đu rani jeg dužni-ka i pove ri o ca. Sa glav nom oba ve zom na pove ri o ca pre la ze i spo red na pra va (npr. kama ta).
Pre u zi ma njem duga izme đu pre u zi ma o ca i pove ri o ca posto ji ista oba ve za koja je dotle posto ja la izme đu rani jih dužni ka i pove ri o ca. Pre u zi ma lac može ista ći pove ri o cu sve pri go vo re koji pro is ti ču iz prav nog osno va izme đu rani jih dužni ka i pove ri o ca iz koga poti če pre u ze ti dug (npr. pri go vor da je obli ga ci ja ništa va, da je dug ispla ćen ili zasta reo), ali i lič ne pri go vo re koje ima pre ma pove ri o cu.
Ode ljak sed mi PRE STA NAK OBA VE ZA (OBLI GA CI JA)
I. POJAM
Pre sta nak oba ve za je gaše nje puno va žnih obli ga ci ja (svih pove ri o če vih pra-va i dužni ko vih oba ve za) ispu nje njem ili na dru gi način odre đen zako nom. Redo-van način pre stan ka obli ga ci ja je nje no ispu nje nje.180 Pre stan kom glav ne oba ve ze gasi se jem stvo, zalo ga i dru ga spo red na pra va.
Zakon je odre dio da oba ve ze pre sta ju i porav na njem (kom pen za ci jom); otpu-šta njem duga; nova ci jom (pre no vom); sje di nje njem (kon fu zi jom); nemo guć no šću ispu nje nja; pro te kom vre me na na koji je ugo vor bio zaklju čen; otka zom; smr ću dužni ka ili pove ri o ca (samo ako je oba ve za nasta la s obzi rom na lič ne oso bi ne koje od ugo vor nih stra na ili lič ne spo sob no sti dužni ka).
II. ISPU NJE NJE OBLI GA CI JE
1. PojamIspu nje nje obli ga ci je je redo van pre sta nak obli ga ci je izvr še njem dugo va nih
činid bi od stra ne dužni ka, u sve mu kako ona gla si. Ispu ni ti oba ve zu zna či pred u ze-ti rad nje činje nja, neči nje nja ili trplje nja u skla du sa obli ga ci jom tj. u skla du sa ovla-šće nji ma pove ri o ca. Pre stan kom glav ne oba ve ze gasi se jem stvo, zalo ga i dru ga 180 Radi šić, J., op. cit. str. 298. i Đuro vić, R., i Dra ga še vić, M., op. cit., stra na 49.
129spo red na pra va. Oba ve zu je dužan ispu ni ti dužnik ili nje gov zastup nik. Pove ri lac je dužan pri mi ti ispu nje nje od sva kog lica koje ima neki prav ni inte res da oba ve za bude ispu nje na, čak i kada se dužnik pro ti vi tom ispu nje nju. Ako je pove ri lac sa time sagla san on je dužan pri mi ti ispu nje nje od tre ćeg lica, bez obzi ra da li ima za to prav ni inte res.
Dužnik je, među tim, oba ve zu dužan ispu ni ti samo lič no, ako ispu nja va ugo-vor u kome su važna svoj stva dužni ka (npr. po ugo vo ru o delu dužnik se, kao pozna ti sli kar, oba ve zao nasli ka ti sli ku). Tre će lice bez dužni ko vog zna nja može pove ri o cu ponu di ti ispu nje nje, a pove ri lac ga može pri mi ti, i u slu ča ju da je, nakon toga, dužnik oba ve stio da ne pri sta je da tre će lice ispu ni nje go vu oba ve zu. Pove-ri lac ne može pri mi ti ispu nje nje od tre ćeg lica ako mu je dužnik ponu dio da sam ispu ni odmah svo ju oba ve zu. Tro ško ve ispu nje nja sno si dužnik, uko li ko ih nije pro u zro ko vao pove ri lac.
Da bi ispu nje nje bilo puno va žno mora biti izvr še no poslov no spo sob nom pove-ri o cu ili licu odre đe nom zako nom, sud skom odlu kom, ugo vo rom izme đu pove ri o ca i dužni ka, ili od stra ne samog pove ri o ca. Suprot no tome, oba ve zu može ispu ni ti ne samo dužnik nego i tre će lice. Izu zet no, puno va žno je ispu nje nje i kad je izvr še no tre ćem licu, ako ga je pove ri lac naknad no odo brio ili ako se nji me kori stio.
Ispu nje nje izvr še no poslov no nespo sob nom pove ri o cu oslo ba đa dužni ka samo uko li ko je bilo kori sno za pove ri o ca ili se pred met ispu nje nja još nala zi kod nje ga. Poslov no spo sob ni pove ri lac može odo bri ti ispu nje nje koje je pri mio u vre-me svo je poslov ne nespo sob no sti.
2. Ispla ta sa subro ga ci jom. Pred met ispu nje njaKada ispla tu duga vrši ispla ti lac ume sto dužni ka nastu pa per so nal na subro-
ga ci ja. Ugo vor o subro ga ci ji može zaklju či ti ispu ni lac tuđe oba ve ze (pre ispu nje-nja ili pri li kom ispu nje nja) sa pove ri o cem, a subro ga ci ja može nasta ti i na osno vu zako na.181 Na osno vu tog ugo vo ra ispu nje no potra ži va nje, u momen tu ispu nje nja, pre la zi na ispu ni o ca sa svi ma ili samo sa nekim spo red nim pra vi ma. Pra va pove-ri o ca mogu pre ći na ispu ni o ca i na osno vu ugo vo ra izme đu dužni ka i ispu ni o ca zaklju če nog pre ispu nje nja oba ve ze.
Na ispu ni o ca koji ima neki prav ni inte res da ispu ni oba ve zu po samom zako-nu pre la ze pove ri o če va potra ži va nja sa svim spo red nim pra vi ma u vre me ispu-nje nja pove ri o če vog potra ži va nja-zakon ska subro ga ci ja. Na osno vu ugo vor ne ili zakon ske subro ga ci je sa pove ri o ca na ispu ni o ca pre la zi potra ži va nje sa nekim ili svim spo red nim pra vi ma (ako posto je ta pra va). Ispu ni lac na koga je, na taj način, pre šlo potra ži va nje ne može zah te va ti od dužni ka više nego što je ispla tio pove ri-o cu. Pove ri lac koji je pri mio ispu nje nje od tre ćeg lica, među tim, ne odgo va ra za 181 Radi šić, J., op. cit., stra na 300.
130 posto ja nje i napla ti vost potra ži va nja u vre me ispu nje nja. Ovo pra vi lo ne isklju ču je pri me nu insti tu ta sti ca nja bez osno va.
Ispu nje nje oba ve ze dužni ka se sasto ji u izvr še nju ono ga što čini sadr ži nu oba ve-ze, tj. u dava nju, činje nju, neči nje nju ili trplje nju, odno sno u pre sta ci ji dužni ka koja pred sta vlja pred met oba ve ze. Dužnik svo ju oba ve zu ne može ispu ni ti nečim dru gim, a ni pove ri lac nije ovla šćen zah te va ti nešto dru go. Ako dužnik dugu je stva ri odre đe ne samo po rodu dužan je pri li kom ispu nje nja dati stva ri sred njeg kva li te ta. Među tim, ako mu nije bila pozna ta name na stva ri (npr. semen ska pše ni ca, a ne pše ni ca za ljud-sku ishra nu), dužan je dati stva ri odgo va ra ju će kakvo će. Pove ri lac nije dužan pri mi ti deli mič no ispu nje nje obli ga ci je (izu zev ako pri ro da oba ve ze druk či je nala že), ali je dužan pri mi ti deli mič no ispu nje nje nov ča ne oba ve ze, osim ako ima pose ban inte res da ga odbi je. Ugo vor ne stra ne mogu se o ispu nje nju oba ve ze dužni ka i druk či je spo-ra zu me ti tako da ugo vo re zame nu ispu nje nja ili pre da ju radi pro da je.
Zame na ispu nje nja (datio in solu tum) je ispu nje nje oba ve ze tako da pove ri-lac ume sto ugo vo re ne oba ve ze od dužni ka pri mi dru gu činid bu sa ciljem ispu nje nja oba ve ze da bi na taj način ona pre sta la. Pre da ja radi pro da je (datio pro sol ven do) je spo ra zum stra na, izme đu kojih već posto ji obli ga ci o ni odnos, na osno vu koga dužnik pre da je pove ri o cu neku stvar ili mu ustu pa neko dru go pra vo da ih pro da i iz postig nu tog nov ča nog izno sa napla ti svo je potra ži va nje.182 Dava njem radi ispu nje nja duga oba ve za ne pre sta je, kao što je to slu čaj kod dava nja na ime dugo va nja tj. zame-ne ispu nje nja. Na ovaj način se oba ve za uslov no ispu nja va ako je pove ri lac koji je pri mio neku stvar ili pra vo od dužni ka uspeo da je pro da i napla ti se iz postig nu tog izno sa.Vla snik stva ri ili ima lac pra va i dalje osta je dužnik i on sno si rizik slu čaj ne pro pa sti ili ošte će nja stva ri odno sno pra va koji su radi pro da je pre da ti pove ri o cu. Stvar ili koje dru go pra vo pove ri lac je oba ve zan da pro da po sred njoj ceni na trži štu pred vi đe nim spo ra zu mom sa dužni kom, ruko vo de ći se inte re si ma dužni ka.
3. Vre me i mesto ispu nje njaVre me ispu nje nja je rok ispu nje nja oba ve ze dužni ka koga ugo vor ne stra ne
odre đu ju svo jim spo ra zu mom. Kada pove ri lac i dužnik rok nisu odre di le, a svr ha posla, pri ro da oba ve ze i osta le okol no sti ne zah te va ju izve stan rok za ispu nje nje, pove ri lac može zah te va ti odmah ispu nje nje oba ve ze, a dužnik je ovla šćen zah te va-ti od pove ri o ca da ispu nje nje odmah pri mi. Dužnik ima pra vo ispu ni ti svo ju oba ve-zu i pre ugo vo re nog roka, odno sno u odre đe nim slu ča je vi ma pove ri lac ima pra vo zah te va ti ispu nje nje pre roka.
Uko li ko je rok ugo vo ren isklju či vo u inte re su dužni ka, on ima pra vo ispu ni ti oba ve zu i pre ugo vo re nog roka, ali je dužan oba ve sti ti pove ri o ca o svo joj name ri i pazi ti da to ne bude u nevre me.182 Zbog toga se nazi va i pre da ja radi pro da je - v. čl. 309. ZOO.
131Mesto ispu nje nja je mesto, odre đe no prav nim poslom ili zako nom, u kome je dužnik dužan ispu ni ti oba ve zu, a pove ri lac pri mi ti ispu nje nje. Ako mesto ispu nje nja oba ve ze nije odre đe no spo ra zu mom, ono se odre đu je s obzi rom na svr hu posla, pri ro-du oba ve ze i osta le okol no sti. Uko li ko se mesto ispu nje nja ne može ni tako odre di ti ispu nje nje oba ve ze se vrši u mestu u kome je dužnik u vre me nastan ka oba ve ze imao svo je sedi šte, odno sno pre bi va li šte, a u nedo stat ku pre bi va li šta, svo je bora vi šte.
Mesto pla ća nja je mesto u kome je dužnik dužan ispu ni ti nov ča nu oba ve zu. Ispu nje nje nov ča ne oba ve ze vir ma nom vrši se u sedi štu orga ni za ci je koja vodi pove ri o če va nov ča na sred stva. U slu ča ju da je pove ri lac pro me nio mesto svog sedi-šta, odno sno pre bi va li šta u vre me nu kad je oba ve za nasta la, te su zbog toga pove ća-ni tro ško vi ispu nje nja, to pove ća nje pada na teret pove ri o ca.
4. Doc njaDoc nja je zaka šnje nje dužni ka da ispu ni dospe lu oba ve zu ili odbi ja nje pove-
ri o ca da od dužni ka pri mi ured no ponu đe no ispu nje nje oba ve ze. U doc nji, pre ma tome, može biti dužnik ili pove ri lac.
4.1. DOC NJA DUŽNI KA
Dužnik dola zi u doc nju (mora debi to ris, mora sol ven di) kad na vre me ne ispu ni svo ju oba ve zu. Kada je rok za ispu nje nje odre đen tada rok dospo le sti opo mi-nje dužni ka (dies inter pe lat pro homi ne) i nije potreb no da ga pove ri lac opo mi nje. Dužnik pada u doc nju sle de ćeg dana po nastu pa nju roka odre đe nog za ispu nje nje oba ve ze. Nije potreb no opo mi nja ti dužni ka nakna de šte te jer se oba ve za nakna de šte te, sma tra dospe lom od tre nut ka nastan ka šte te.
Ako rok za ispu nje nje nije odre đen dužnik dola zi u doc nju kada ga pove ri lac pozo ve da ispu ni oba ve zu t.j. da ga opo me ne (inter pe la tio).
Rele vant na je, po pra vi lu, objek tiv na doc nja jer dužnik pada u doc nju neza-vi sno od svo je kri vi ce. Tako, ako dužnik zadoc ni sa ispu nje njem nov ča ne oba ve ze dugu je, pored glav ni ce i zate znu kama tu po sto pi utvr đe noj zako nom.
Dužnik koji je pao u doc nju dužan je da nakna di pove ri o cu šte tu koja mu je zbog toga nasta la i odgo va ra za nemo guć nost ispu nje nja oba ve ze. Doc nja dužni ka pre sta je kada on ponu di pove ri o cu ispu nje nje glav ne oba ve ze i spo red nih koje su nasta le zbog doc nje (npr. pla ća nje kama te). Odbi ja njem da pri mi ispu nje nje oba ve-ze u doc nju pada pove ri lac. Dužni ko va doc nja pre sta je i u slu ča ju pre stan ka obli ga-ci je npr. zbog nemo guć no sti ispu nje nja i opro šta ja duga.
4.2. DOC NJA POVE RI O CA
Doc nja pove ri o ca (mora cre di to ris) nasta je kad on bez osno va nog raz lo ga odbi je da pri mi ispu nje nje ili ga svo jim pona ša njem spre či. Pove ri lac, sto ga, ne dola zi u doc nju ako je osno va no odbio ispu nje nje dužni ko ve oba ve ze jer nije
132 ponu dio nje no ispu nje nje u sve mu kako ona gla si. Tako, pove ri lac nije dužan pri-mi ti deli mič no ispu nje nje oba ve ze osim ako pri ro da oba ve ze druk či je ne nala že. Dužnik ima pra vo ispu ni ti oba ve zu i pre ugo vo re nog roka, ako je on ugo vo ren isklju či vo u inte re su dužni ka, ali je dužan oba ve sti ti pove ri o ca o svo joj name ri i pazi ti da to ne bude u nevre me.
Pove ri lac pada u doc nju i kada mu nije ponu đe no ispu nje nje oba ve ze, ako je vre me izvr še nja nje go ve rad nje bilo tač no odre đe no, pro te kom samog roka.183 Pove-ri lac dola zi u doc nju i kad je spre man da pri mi ispu nje nje dužni ko ve isto vre me ne oba ve ze, a ne nudi ispu nje nje svo je dospe le oba ve ze (npr. kupac nije u oba ve zi da pri mi stvar koja je pred met pro da je ako pro da vac odbi je da pri mi ispla tu cene, izu-zev kada je što dru go ugo vo re no). On, među tim, ne dola zi u doc nju ako doka že da u vre me ponu de ispu nje nja, ili u vre me odre đe no za ispu nje nje, dužnik nije bio u moguć no sti da svo ju oba ve zu ispu ni.
Pada njem pove ri o ca u doc nju obli ga ci ja ne pre sta je a polo žaj dužni ka se pobolj-ša va.184 Ako je dužnik već bio u doc nji, te je ponu dio ispu nje nje oba ve ze u sve mu kako ona gla si (pored glav ne oba ve ze i spo red nu oba ve zu, kao što je npr. kama te), pre sta je doc nja dužni ka, a na pove ri o ca pre la zi rizik slu čaj ne pro pa sti ili ošte će nja stva ri. Od dana pada nja pove ri o ca u doc nju pre sta je teći kama ta na nov ča nu oba ve zu dužni ka. Osim toga, pove ri lac u doc nji je dužan nakna di ti dužni ku šte tu nasta lu usled doc nje za koju odgo va ra, kao i tro ško ve oko daljeg čuva nja stva ri.
Ako je pove ri lac u doc nji dužnik može polo ži ti dugo va nu stvar kod suda za pove ri o ca. Dužnik, osim toga, može stvar da pre da, po odlu ci suda, dru gom licu da je čuva ili je, pod odre đe nim pret po stav ka ma, može pro da ti. Sma tra se da je time dužnik ispu nio obli ga ci ju.
Doc nja pove ri o ca može pre sta ti pre stan kom obli ga ci je, ugo va ra njem novog roka ispu nje nja i odu sta ja njem dužni ka od ispu nje nja oba ve ze.
III. PRE BI JA NJE (KOM PEN ZA CI JA)
Pre bi ja nje je način pre stan ka dve isto rod ne i uza jam ne obli ga ci je izme đu istih lica. Dužnik može pre ma svom pove ri o cu ste ći potra ži va nje u istom, većem ili manjem izno su. Ako su ostva re ne i dru ge pret po stav ke takva, uzjam na potra ži-va nja mogu pre sta ti pre bi ja njem (poti ra njem, obra ču nom-com pen sa tio), tako da 183 Radi šić, J., Obli ga ci o no pra vo, Opšti deo, Beo grad, Nolit, 1979, stra na 288. i Vedriš, M. i Kla-
rić, P., op. cit. str.ana 241.184 U tom smi slu je u pre su di Save znog suda Gzz 12/96 od 27. 6. 1996. godi ne (obja vlje ne u ISP br.
3/97) ista nu to: “Kada dužnik u okvi ru ugo vor nog roka ponu di izvr še nje svo je ugo vor ne oba ve-ze, a pove ri lac bez osno va odbi je da pri hva ti ispu nje nje te oba ve ze, pove ri lac pada u pove ri lač-ku doc nju i time pre sta je moguć nost dužni ka da pad ne u dužnič ku doc nju, sve dok pove ri lac ne pri hva ti ispu nje nje dužni ko ve oba ve ze”.
133potra ži va nje pre sta je u celo sti (ako su oba iste visi ne) ili pre sta je potra ži va nje u manjem izno su, a potra ži va nje u većem izno su uma nju je se za iznos manjeg.
S obzi rom na osnov nastan ka kom pen za ci ja može biti: 1) zakon ska (jed-no stra na), 2) ugo vor na (dobro volj na) i 3) sud ska. Za nasta nak sva ke poje di ne kom pen za ci je potreb no je da se, osim uza jam no sti potra ži va nja, stek nu i poseb ne pret po stav ke.
Na osno vu zakon ske kom pen za ci je potra ži va nja (odno sno oba ve ze) mogu pre sta ti ako su: 1) uza jam na, 2) jed no rod na i 3) oba dospe la.
Uza jam nost potra ži va nja posto ji kada dužnik dugu je pove ri o cu ispu nje nje oba ve ze ali ima pre ma nje mu i potra ži va nje. Potra ži va nje je uza jam no kada jed no lice (dužnik) dugu je dru gom (pove ri o cu) 500 dina ra, ali mu isto vre me no pove ri lac dugu je isti iznos. Uza jam nost nije neo p hod na u sva kom slu ča ju zakon ske kom-pen za ci je. Tako, jemac može izvr ši ti pre bi ja nje dužni ko ve oba ve ze pre ma pove ri o-cu sa dužni ko vim potra ži va njem od pove ri o ca. Kom pe naz ci jom pre sta je oba ve za dužni ka, a na taj način i oba ve za jem ca koji se oba ve zao pove ri o cu da će ispu ni ti puno va žnu i dospe lu oba ve zu dužni ka, ako to ovaj ne uči ni.
Jed no rod na su potra ži va nja koja gla se na novac (potra ži va nje u stra noj valu ti se može kon ver to va ti u doma će sred stvo pla ća nja, pa su jed no rod na i potra ži va nja koja gla se i na raz li či te valu te) ili dru ge zame nji ve stva ri istog roda i iste kakvo će.
Dospe la su potra ži va nja ako je jed na stra na u ugo vo ru ste kla pra vo da zah te va ispu nje nje oba ve ze (pro te kao je rok za ispu nje nje ili ako rok nije odre đen pove ri lac ima pra vo dužni ka pozva ti odno sno opo me nu ti da ispu ni svo ju oba ve zu).
Zakon ska kom pen za ci ja ne nasta je čim se za to stek nu pret po stav ke nego je potreb no da jed na stra na izja vi dru goj da vrši pre bi ja nje. Posle izja ve o pre bi ja nju sma tra se da je pre bi ja nje nasta lo onog časa kad su se za to ste kle pret po stav ke.
Na osno vu zakon ske kom pen za ci je ne može pre sta ti: 1. potra ži va nje koje se ne može zaple ni ti; 2. potra ži va nje stva ri ili vred no sti stva ri koje su dužni ku bile date na čuva nje, ili na poslu gu, ili koje je dužnik uzeo bes prav no, ili ih bes prav no zadr žao; 3. potra ži va nje nasta lo namer nim pro u zro ko va njem šte te; 4. potra ži va nje nakna de šte te pri či nje nje ošte će njem zdra vlja ili pro u zro ko va njem smr ti i 5. potra-ži va nje koje poti če iz zakon ske oba ve ze izdr ža va nja. Među potra ži va nja koja se ne mogu uga si ti pre bi ja njem ubra ja ju se i potra ži va nja u pogle du kojih su stra ne svo jom voljom isklju či le pre bi ja nje.
Ugo vor na kom pen za ci ja nasta je na osno vu spo ra zu ma pove ri o ca i dužni ka da pre bi ju svo ja uza jam na potra ži va nja. Ugo vor ne stra ne na taj način mogu pre bi ti i nedo-spe la, neu tu ži va, ali i razno rod na potra ži va nja, ako su uza jam na. Ne mogu se, među-tim, pre bi ti potra ži va nja ako je pre bi ja nje isklju če no pri nud nim pro pi si ma.
Sud ska kom pen za ci ja nasta je odlu kom suda, nakon izja ve (pri go vo ra) o pre bi ja nju koju tuže ni isti če u par ni ci - da on pre ma tuži o cu ima pro tiv po tra ži-va nje. Pri go vor pre bi ja nja se može ista ći do zaklju če nja glav ne ras pra ve, a ako
134 do tada nije istak nut ne može se izno si ti u žal bi. Pre sta nak potra ži va nja koja se pre bi ja ju ima za posle di cu i pre sta nak akce sor nih potra ži va nja (ugo vor ne kazne, jem stva, zalo ge itd).
Ugo vor na kom pen za ci ja pro iz vo di dej stva od tre nut ka kada to stra ne odre de. Ako to nisu odre di le ugo vor na kom pen za ci ja delu je od momem nta zaklju če nja ugo vo ra o kom pen za ci ji. Sud ska kom pen za ci ja delu je od tre nut ka kada odlu ka o tome posta ne prav no sna žna izu zev kada je sud u odlu ci odre dio da je kom pen za ci ja rani je izvr še na.
IV. OTPU ŠTA NJE DUGA
Otpu šta nje duga je jedan od nači na pre stan ka obli ga ci je na osno vu spo ra zu-ma pove ri o ca i dužni ka da oba ve za pre sta ne iako nije ispu nje na. Otpu šta nje duga nasta je na osno vu spo ra zu ma (ugo vo ra) pove ri o ca i dužni ka da oba ve za dužni ka pre sta ne iako nije ispu nje na. Obli ga ci ja pre sta je u celo sti kada pove ri lac opro sti oba ve zu dužni ka u celo sti (opšte otpu šta nje duga). Kada u obli ga ci ji posto ji više dugo va (oba ve za), a pove ri lac otpu sti samo jedan ili samo deo duga, obli ga ci ja ne pre sta je, ali se njen pred met suža va (deli mič no otpu šta nje duga).
Otpu šta njem duga glav nom dužni ku pre sta ju akce sor ne oba ve ze (npr. jem-stvo). Glav ni dužnik se ne oslo ba đa oba ve za ako je dug otpu šten jem cu. Ako ima više jema ca, a pove ri lac oslo bo di jed nog od njih, osta li osta ju u oba ve zi, ali se nji-ho va oba ve za sma nju je za deo koji otpa da na oslo bo đe nog jem ca.
Spo ra zum o otpu šta nju duga je nefor ma lan. Sto ga se usme nim spo ra zu mom može otpu sti ti dug iz prav nog posla za koga je pro pi sa na oba ve zna pisa na for ma (npr. ugo vo ra o gra đe nju). Vra ća nje zalo ge i odri ca nje od dru gih sred sta va kojim je bilo obez be đe no ispu nje nje oba ve ze, ne zna či odri ca nje pove ri o ca od pra va da tra ži ispu nje nje.
V. NOVA CI JA
Nova ci ja185 je način pre stan ka jed ne puno va žne obli ga ci je spo ra zu mom ugo vor nih stra na uz isto vre me ni nasta nak nove obli ga ci je. Ugo vor o nova ci ji je nefor ma lan uko li ko za nasta nak nove obli ga ci je nije odre đe na for ma te sagla-sno sti. Nova ci ja nasta je ako ugo vor ne stra ne zaklju če ugo vor o nova ci ji u kome izri či to izra ze volju da izvr še pre nov (ani mus novan di), rani je puno va žne oba ve-ze. Ako je rani ja oba ve za već uga še na ili je bila ništa va pre nov je bez dej stva. Kada je rani ja oba ve za samo rušlji va, pre nov je puno va žan ako je dužnik znao za nedo sta tak rani je oba ve ze.185 Izraz “nova ci ja”nasta la je od latin ske reči novus - nov.
135Obli ga ci ja je nova ako se od sta re raz li ku je u pogle du pred me ta ili osno va ili pred me ta i osno va. Nova ci ja je način pre stan ka rani jeg ugo vo ra, zbog čega se on više ne može ras ki nu ti. Osnov oba ve ze je pro me njen ako se npr. stra ne u ugo-vo ru o pre no vu spo ra zu me ju da ume sto posto je će oba ve ze pro dav ca iz ugo vo ra o pro da ji, da pre da stvar kup cu, koja pre sta je, nasta ne nova iz ugo vo ra o osta vi u kome rani ji pro da vac posta je osta vo pri mac. Pred met oba ve ze je ostao isti, ali je osnov pro me njen.
Nova ci ja nasta je i kada stra ne ugo vo rom o nova ci ji odre de novi pred met oba-ve ze ume sto posto je će, a osnov oba ve ze osta ne nepro me njen. Nova ci ja pred me ta npr. posto ji i ako pro da vac oba ve zu pre da je kup cu jed nog konja zame ni oba ve zom pre da je para volo va.
Spo ra zum pove ri o ca i dužni ka kojim se menja ili doda je odred ba o roku, o mestu, ili o nači nu ispu nje nja, zatim naknad ni spo ra zum o kama ti, ugo vor noj kazni, obez be đe nju ispu nje nja ili o kojoj dru goj spo red noj odred bi, kao i spo ra zum o izda va nju nove ispra ve o dugu, ne sma tra se pre no vom.
Osnov no dej stvo ugo vo ra o nova ci ji je pre sta nak rani je i nasta nak nove obli-ga ci je. Sa rani jom oba ve zom pre sta ju zalo ga, jem stvo i osta la spo red na potra ži va-nja, izu zev ako je sa jem cem ili zalo go dav cem druk či je ugo vo re no. Rani ja obli ga-ci ja nova ci jom pre sta je te ne pro iz vo de dej stva pri go vo ri koji su se mogli ista ći u rani joj obli ga ci ji. Pre stan kom rani je obli ga ci je nova ci jom doc nja pre sta je.
VI. SJE DI NJE NJE (KON FU ZI JA)
Sje di nje nje (kon fu zi ja) je način pre stan ka oba ve za sje di nje njem potra ži va nja i duga u istom licu, pošto jed no lice ne može biti pove ri lac i dužnik u istom obli ga ci-o nom odno su. Kon fu zi ja naj če šće nasta je kada pove ri lac nasle di dužni ka ili dužnik pove ri o ca ili se u istom obli ga ci o nom odno su jed no prav no lice (dužnik) spo ji sa dru gim prav nim licem (pove ri lac).
Sje di nje nje iza zi va po sili zako na pre sta nak obli ga ci je u tre nut ku sje di nje nja. Oba ve za glav nog dužni ka ne pre sta je u slu ča ju da jemac posta ne pove ri lac ili kada isto lice posta ne jemac i glav ni dužnik. U ovom slu ča ju pre sta je samo jem stvo a ne obli ga ci ja. Oba ve za upi sa na u jav nu knji gu pre sta je sje di nje njem tek kada se izvr ši upis bri sa nja.
VII. NEMO GUĆ NOST ISPU NJE NJA
Nemo guć nost ispu nje nja je neis pu nje nje oba ve ze iz obli ga ci je od stra ne dužni-ka zbog posto ja nja odre đe nih, rele vant nih okol no sti. Nemo guć nost ispu nje nja uti če na sud bi nu obli ga ci je od nje nog nastan ka, za vre me dok tra je sve dok ne pre sta ne.
136 Uko li ko obli ga ci ju niko ne može izvr ši ti posto ji objek tiv na nemo guć nost, a kada je ne mno že ispu ni ti ugo vor na stra na, ali može neko dru go lice, nemo guć nost je subjek-tiv na. Ako je ispu nje nje oba ve ze jed ne stra ne u dvo stra nom ugo vo ru posta lo nemo gu će zbog doga đa ja za koje nije odgo vor na ni jed na ni dru ga stra na, gasi se i oba ve za dru ge stra ne, a ako je ova nešto ispu ni la od svo je oba ve ze može zah te va ti vra ća nje po pra vi-li ma o vra ća nju ste če nog bez osno va. Kad ne posto ji odgo vor nost nijed ne stra ne zbog nemo guć no sti ispu nje nja, stra na kojoj ne odgo va ra deli mič no ispu nje nje može ras ki nu-ti ugo vor. U slu ča ju da to ne uči ni ugo vor osta je na sna zi, a stra na koja je mogla ras ki-nu ti ugo vor ovla šće na je zah te va ti sra zmer no sma nje nje svo je oba ve ze.
VIII. ZASTA RE LOST POTRA ŽI VA NJA
1. PojamZasta re lost potra ži va nja (pra e scrip ta extinctiva) je pre sta nak zah te va pove ri-
o ca, nakon pro te ka zako nom odre đe nog vre me na (u kome on nije tra žio ispu nje nje oba ve ze, iako je to mogao uči ni ti) da držav nom pri nu dom ostva ri ispu nje nje oba ve-ze, ako se dužnik na tu činje ni cu pozo ve. Ona nastu pa kad pro tek ne zako nom odre-đe no vre me u kome je pove ri lac mogao zah te va ti ispu nje nje oba ve ze. Kada zasta ri glav no potra ži va nje zasta re va ju i spo red na potra ži va nja (npr. potra ži va nje kama ta, plo do va, tro ško va, ugo vor ne kazne).186
2. Poče tak toka, nastu pa nje i dej stva zasta re lo stiNastu pa njem zasta re lo sti civil na (utu ži va) obli ga ci ja pre tva ra se u natu ral nu
(neu tu ži vu). Obli ga ci ja na taj način ne pre sta je i sud se ne može oba zi ra ti na zasta re-lost po slu žbe noj dužno sti. Kada dužnik ispu ni natu ral nu oba ve zu tek tada obli ga ci ja pre sta je. Dužnik ne može tra ži ti ono što je dato na ime izvr še nja te oba ve ze po pra vi-li ma o sti ca nju bez osno va čak i ako nije znao da je oba ve za zasta re la. Zasta re lost je sank ci ja za nemar nog pove ri o ca koji ne vrši svo ja ovla šće nja iz obli ga ci je.
Ako pove ri lac zah te va ispu nje nje pozi tiv ne oba ve ze (dare, face re) zasta re-lost poči nje teći prvog dana posle dana kad je pove ri lac imao pra vo da zah te va nje-no ispu nje nje, ako zako nom za poje di ne slu ča je ve nije što dru go pro pi sa no. Nakna-da šte te sma tra se dospe lom od tre nut ka nastan ka šte te, ali zasta re lost potra ži va nja nakna de pro u zro ko va ne šte te zasta re va za tri godi ne od kad je ošte će nik doznao za šte tu i za lice koje je šte tu uči ni lo. Kada se oba ve za sasto ji u tome da se nešto ne uči ni, da se pro pu sti ili trpi, zasta re lost poči nje teći prvog dana posle dana kada je 186 Pomo ću insti tu ta zasta re lo sti se, sto ga, raz re ša va sukob izme đu fak ta i stvar no sti, sa ciljem da
se postig ne sigur nost prav nog pro me ta - vidi pot pu ni je M. Čubin ski, M. A., O zasta re lo sti u gra-đan skom pra vu, Beo grad, Geca Kon, 1927, str. 15-24.
137dužnik postu pio pro tiv no oba ve zi. Zasta re lost nastu pa kada istek ne posled nji dan zako nom odre đe nog vre me na. U vre me zasta re lo sti ura ču na va se i vre me koje je pro te klo u korist dužni ko vih pret hod ni ka.
Pra vi la o tra ja nju zasta re lo sti potra ži va nja odre đe na su pri nud nim pro pi si ma te se voljom ugo vor nih stra na ne može odre di ti duže ili kra će vre me zasta re lo sti od onog vre me na koje je odre đe no zako nom, kao ni da zasta re lost neće teći za neko vre me (zastoj zasta re va nja). Dužnik se ne može odre ći zasta re lo sti pre nego što pro tek ne vre me odre đe no za zasta re lost.
Zasta re lost nastu pa iste kom posled njeg dana zako nom odre đe nog vre me na. Tek nakon pro te ka roka odre đe nog za zasta re lost dužnik se može odre ći zasta re lo-sti. Pisme no pri zna nje zasta re le oba ve ze ili dava nja zalo ge ili dru gog obez be đe nja za zasta re lo potra ži va nje sma tra se kao odri ca nje od zasta re lo sti.187
3. Opšti i poseb ni roko vi zasta re lo stiOpšti rok u kome zasta re va ju potra ži va nja izno si deset godi na, ako zako nom
nije odre đen neki dru gi rok zasta re lo sti. Tako kada je šte ta pro u zro ko va na kri vič nim delom, a za kri vič no gonje nje je pred vi đen duži rok zasta re lo sti, zah tev za nakna du šte te pre ma odgo vor nom licu zasta re va kad istek ne vre me odre đe no za zasta re lost kri vič nog gonje nja, a potra ži va nje utvr đe no pred sudom ili dru gim nad le žnim orga-ni ma zasta re va za deset godi na, pa i za ono za koje zakon pred vi đa kra ći rok zasta re-lo sti. Poseb ni roko vi zasta re lo sti tra ju pet, tri i jed nu godi nu.
Za tri godi ne zasta re va ju: 1. potra ži va nja povre me nih dava nja koja dospe va-ju godi šnje ili u kra ćim odre đe nim raz ma ci ma vre me na (kao što je npr. potra ži va-nje kama ta, izdr ža va nja, ren te) kao i potra ži va nja anu i te ta koji ma se u jed na kim, una pred odre đe nim povre me nim izno si ma, otpla ću je glav ni ca i kama te (samo pra-vo iz koga pro is ti ču povre me na potra ži va nja zasta re va za pet godi na, raču na ju ći od dospe lo sti naj sta ri jeg neis pu nje nog potra ži va nja posle koga dužnik više nije vršio dava nja, s tim što ne može zasta re ti pra vo na izdr ža va nje odre đe no zako nom, 2. među sob na potra ži va nja prav nih lica iz ugo vo ra o pro me tu robe i uslu ga, kao i potra ži va nja nakna de za izdat ke uči nje ne u vezi s tim ugo vo ri ma, s tim što zasta re-va nje teče odvo je no za sva ku ispo ru ku robe, izvr še ni rad ili uslu gu, 3. potra ži va nje zakup ni ne, bilo da se pla ća povre me no ili u ukup nom izno su, 4. potra ži va nje nakna-de pro u zro ko va ne vanu go vor ne šte te.
Rok se raču na od kada je ošte će nik doznao za šte tu i za lice koje je šte tu uči-ni lo - subjek tiv ni rok (u sva kom slu ča ju potra ži va nje šte te zasta re va za pet godi na od kada je šte ta nasta la. Kad je šte ta pro u zro ko va na kri vič nim delom, a za kri vič no
187 Takav je i stav sud ske prak se: “Pri zna nje duga posle zasta re lo sti pred sta vlja odri ca nje od zasta-re lo sti, ako je uči nje no u pisme noj for mi” - odlu ka VSS, Rev. 4134/95, obja vlje na u knji zi Aktu-el na sud ska prak sa, op. cit., stra na 214.
138 gonje nje je pred vi đen duži rok zasta re lo sti, zasta re lost nastu pa iste kom vre me na odre đe nog za zasta re lost kri vič nog gonje nja). Potra ži va nja nakna de šte te nasta le povre dom ugo vor ne oba ve ze ne zasta re va za vre me od tri godi ne nego za vre me odre đe no za zasta re lost te oba ve ze.
Za jed nu godi nu zasta re va ju: 1. Potra ži va nje nakna de za ispo ru če nu elek trič-nu i toplot nu ener gi ju, plin, vodu, za dim ni čar ske uslu ge i za odr ža va nje čisto će, kad je ispo ru ka odno sno uslu ga izvr še na za potre be doma ćin stva, 2. potra ži va nje radio sta ni ce i radio - tele vi zij ske sta ni ce za upo tre bu radio - pri jem ni ka i tele vi zij-skog pri jem ni ka, 3. potra ži va nje pošte, tele gra fa i tele fo na za upo tre bu tele fo na i poštan skih pre gra da ka, kao i dru ga nji ho va potra ži va nja koja se napla ću ju u tro me-seč nim ili kra ćim roko vi ma, 4. potra ži va nja pret pla te na povre me ne publi ka ci je, raču na ju ći od iste ka vre me na za koje je publi ka ci ja naru če na. Zasta re va nje teče iako su ispo ru ke ili uslu ge pro du že ne.
Zasta re lost ugo vo ra o osi gu ra nju ZOO ure đu je na spe ci fi čan način. Potra ži va-nje ugo vo ra ča osi gu ra nja odno sno tre ćeg lica (kori sni ka, osi gu ra ni ka) iz ugo vo ra o osi gu ra nju živo ta zasta re va ju za pet, a iz osta lih ugo vo ra o osi gu ra nju (npr. osi gu ra-nje imo vi ne, osi gu ra nje od odgo vor no sti) za tri godi ne, raču na ju ći od prvog dana posle pro te ka kalen dar ske godi ne u kojoj je potra ži va nje nasta lo. Objek tiv ni rok zasta re lo sti potra ži va nja kod osi gu ra nja živo ta izno si deset godi na, a kod osta lih ugo vo ra o osi gu ra nju za vre me od pet godi na, raču na ju ći od prvog dana posle pro te-ka kalen dar ske godi ne u kojoj je potra ži va nje nasta lo. Potra ži va nje osi gu ra va ča iz ugo vo ra o osi gu ra nju (i kada od osi gu ra ni ka potra žu je iznos nakna de šte te ispla ćen ošte će nom) zasta re va za tri godi ne.
Nepo sre dan zah tev tre ćeg ošte će nog lica pre ma osi gu ra va ču zasta re va za isto vre me za koje zasta re va nje gov zah tev pre ma osi gu ra ni ku odgo vor nom za šte tu.
4. Zastoj zasta re va njaZastoj zasta re va nja spre ča va poče tak toka zasta re va nja, ako posto je uzro ci
zbog kojih po zako nu zasta re va nje nije moglo poče ti. Kada je zasta re va nje poče lo teći pre nego što je nastao uzrok koji je zau sta vio nje gov dalji tok, zasta re lost nasta-vlja da teče kad pre sta ne taj uzrok, a vre me koje je iste klo pre zasto ja raču na se u zako nom odre đe ni rok za zasta re lost. Suprot no tome, pre kid zasta re va nja ima za posle di cu da zasta re va nje poči nje teći izno va. Insti tut zasto ja zasta re va nja, oprav-da no se isti če, šti ti važne inte re se izme đu pove ri o ca i dužni ka.188
Zasta re va nje potra ži va nja ne teče (dola zi do zasto ja) izme đu: 1. supru žni-ka, od zaklju če nja do pre stan ka bra ka; 2. rodi te lja i dece, dok tra je rodi telj sko pra-vo; 3. šti će ni ka i nje go vog sta ra o ca, kao i orga na sta ra telj stva, za vre me tra ja nja 188 Stan ko vić, F., Zasta ra potra ži va nja, Zagreb, Infor ma tor, 1969, stra na 100.
139sta ra telj stva i dok ne budu polo že ni raču ni o radu sta ra o ca. 4. lica u van brač noj zajed ni ci dok ta zajed ni ca posto ji; 5. lica zapo sle nih u tuđem doma ćin stvu pre ma poslo dav cu ili čla no vi ma nje go ve poro di ce koji zajed no sa nji ma žive, sve dok taj rad ni odnos tra je.
Zastoj zasta re va nja nasta je i zbog okol no sti koje posto je na stra ni pove ri o ca. Tako, zasta re lost ne teče pro tiv lica koje ne može sud skim putem zah te va ti ispu nje-nje oba ve ze (non valen ti aga e re non cur sit pra e scrip tio), zbog nesa vla di vih pre pre-ka (npr. usled popla ve, zemljo tre sa pove ri lac ne može doći u grad ni anga žo va ti puno moć ni ka, zbog poža ra sud je pre stao sa radom itd.), za vre me mobi li za ci je, u slu ča ju nepo sred ne rat ne opa sno sti ili rata u pogle du potra ži va nja lica na voj noj dužno sti. Zasta re va nje teče i pre ma malo let ni ku i dru gom poslov no nespo sob nom licu, bez obzi ra da li ima ju zakon skog zastup ni ka ili ne. Zasta re lost potra ži va nja malo let ni ka koji nema zastup ni ka i dru gog poslov no nespo sob nog lica bez zastup-ni ka, među tim, ne može nastu pi ti dok ne pro tek nu dve godi ne od kad su posta la pot pu no poslov no spo sob na (odlu kom suda vra će na mu odu ze ta poslov na spo sob-nost) ili kad su dobi la zastup ni ka (malo let nik je usvo jen ili mu je reše njem orga na sta ra telj stva posta vljen sta ra lac). Kada je za zasta re lost nekog potra ži va nja odre đe-no vre me kra će od dve godi ne, a pove ri lac je malo let nik koji nema zastup ni ka ili neko dru go poslov no nespo sob no lice bez zastup ni ka, zasta re va nje tog potra ži va-nja poči nje teći od kada je pove ri lac postao poslov no spo so ban, ili od kada je dobio zastup ni ka. Pre ma licu koje se nala zi na odslu že nju voj nog roka ili na voj noj vežbi ne može nastu pi ti zasta re lost dok ne pro tek nu tri mese ca od odslu že nja voj nog roka ili pre stan ka voj ne vežbe.
Kada je spre ča va nje zasta re va nja regu li sa no poseb nim zako ni ma za poje di ne odno se pri me nju ju se odred be tih zako na, a ne ZOO. Zastoj zasta re va nja je u menič-nom pra vu regu li san čl. 81. i 82. Zako na o meni ci, u čekov nom pra vu čla nom 23. tač ka 11. Zako na o čeku.
5. Pre kid zasta re va njaPre kid zasta re va nja nasta je rad nja ma pove ri o ca ili dužni ka a ima za pose-
di cu da zasta re va nje, koje je poče lo teći, ne pro iz vo di nika kvo dej stvo te se i ne raču na u zako nom odre đe ni rok zasta re lo sti. Sto ga, posle pre ki da, zasta re va nje poči nje izno va teći.
Zasta re va nje se pre ki da kada dužnik pri zna dug, izja vom pove ri o cu, ali i na posre dan način, kao što je dava nje otpla te, pla ća nje kama te, dava nje obez be đe nja. Nakon pro te ka vre me na odre đe nog za zasta re lost pri zna nje duga pro iz vo di dej stvo odri ca nja od zasta re lo sti. Pisme no pri zna nje zasta re le oba ve ze sma tra se kao odri-ca nje od zasta re lo sti. Isto dej stvo ima i dava nje zalo ge ili kog dru gog obez be đe nja
140 za zasta re lo potra ži va nje. Naj če šće se zasta re va nje pre ki da pro ce snim rad nja ma pove ri o ca pred sudom (npr. podig ne tužbu, istak ne pri go vor pre bi ja nja potra ži va-nja u spo ru). Ne sma tra se da je nastu pio pre kid zasta re va nja iako je pove ri lac pred u zeo takve rad nje ako odu sta ne od tužbe odno sno dru ge pred u ze te rad nje, ili je nje gov zah tev odba čen ili odbi jen, ili ako je izdej stvo va na ili pred u ze ta mera izvr-še nja ili obez be đe nja poni šte na. Zasta re va nje pre ki nu to pri zna njem od stra ne dužni-ka poči nje teći izno va od pri zna nja. Kada je pre kid zasta re va nja nastao pri ja vom potra ži va nja u ste čaj nom postup ku ili zah te vom za pri nud no izvr še nje ili obez be đe-nje, zasta re va nje poči nje teći izno va od dana okon ča nja ovog postup ka. Pre ki nu to zasta re va nje navr ša va se kad pro tek ne vre me zako nom odre đe no za zasta re lost tog potra ži va nja. Kada je pre kid zasta re lo sti nastao pri zna njem duga od stra ne dužni-ka, a pove ri lac i dužnik zaklju če ugo vor o nova ci ji, novo potra ži va nje zasta re va za vre me odre đe no zako nom za nje go vu zasta re lost.
Dru gi deo
Pri vred no pra vo
Gla va prva STA TU SNO PRA VO
Ode ljak prvi PRI VRED NI SUBJEK TI
I. POJAM
U pri vred nom živo tu uče stvu ju dve vrste subje ka ta - prav na lica i fi zič ka lica. Naj zna čaj ni ji pri vred ni subjek ti su pri vred na dru štva koja su uvek prav na lica. Sta-tus pri vred nog subjek ta ima ju i dru ga prav na lica kao što su fi nan sij ske orga ni za ci-je (ban ke, šte di o ni ce itd.), orga ni za ci je za osi gu ra nje itd. Fizič ko lice je pri vred ni subje kat ako stek ne svoj stvo pred u zet ni ka. Udru ži va njem više fi zič kih lica mogu nasta ti zadru ge - prav na lica čiji prven stve ni cilj nije oba vlja nje pri vred ne delat no-sti nego ostva re nje nekih dru gih inte re sa zadru ga ra.
II. OSNOV NA ZAJED NIČ KA PRA VI LA O PRI VRED NIM DRU ŠTVI MA
1. Pojam i obe lež jaPri vred no dru štvo je prav no lice koje osni va ju osni vač kim aktom prav na i/
ili fi zič ka lica, radi oba vlja delat nost sa ciljem sti ca nja dobi ti. Pojam pri vred nog dru štva je uop šten jer obu hva ta više obli ka pri vred nih subje ka ta.
Pri vred no dru štvo je prav no lice. U našem pra vu pri vred no dru štvo je prav no lice i ima prav ni subjek ti vi tet.189 Pri vred no dru štvo je orga ni za ci ja fi zič kih lica ili samo jed nog fi zič kog lica koja samo stal no istu pa u prav nom pro me tu i za oba ve ze odgo va ra svo jom imo vi nom, a ne imo vi nom osni va ča i uče sni ka.189 Pre ma ras pro stra nje nom mišlje nju u upo red nom pra vu pred u ze će nema prav ni subjek ti vi tet
nego je obje kat pra va - npr. pra va svo ji ne - vidi Šogo rov, S., Ortač ko dru štvo - prav ni subjek ti vi-tet i imo vi na, Zbor nik rado va Novi ugo vo ri od zna ča ja za pri vred ni raz voj Jugo sla vi je, Insti tut za upo red no pra vo Beo grad, 1995. god, stra na 252.
144 Pri vred no dru štvo uklju ču je posto ja nje mate ri jal nog i per so nal nog sastoj ka. Mate ri jal ni sasto jak pod ra zu me va isto vre me no posto ja nje odgo va ra ju će imo vi ne dru štva. Imo vi nu pri vred nog dru štva čine sva nje go va imo vin ska pra va (npr. stvar-na pra va, pra vo indu strij ske svo ji ne, obli ga ci o na pra va).
S obzi rom da je pri vred no dru štvo subje kat pra va ono ima naziv pod kojim poslu je - poslov no ime i sedi šte. Poslov no ime mora sadr ža va ti mini mal ne ele men-te, a neke dodat ne može sadr ža ti. Odre đe ni nazi vi se ne mogu uno si ti u poslov no ime dok se poje di ni ele men ti mogu uno si ti u poslov no ime uz dozvo lu odno sno pri sta nak odre đe nog lica ili orga na. Sedi šte pri vred nog dru štva je mesto iz koga se upra vlja poslo vi ma dru štva. Sedi šte dru štva odre đu je se osni vač kim aktom i se regi stru je u Regi stru.
Pri vred no dru štvo traj no oba vlja pri vred nu delat nost. Po pra vi lu, dru štvo se osni va na neo d re đe no vre me, radi traj nog oba vlja nja pri vred ne delat no sti. Izu-zet no, dru štvo može tra ja ti odre đe no vre me, do nastu pa nja odre đe nog doga đa ja ili posti za nja odre đe nog cilja (u tom slu ča ju duži na tra ja nja dru štva odre đu je se osni-vač kim aktom). Delat no šću se sma tra ju pro iz vod nja i pro met robe i vrše nje uslu ga na trži štu. Dru štvo može oba vlja ti jed nu delat nost ili više delat no sti ako ispu nja va pro pi sa ne uslo ve za oba vlja nje sva ke od tih delat no sti. Ono može da zaklju ču je ugo vo re i oba vlja dru ge poslo ve pro me ta robe i uslu ga samo u okvi ru delat no sti upi sa nih u regi star. Bez upi sa u regi star dru štvo može da oba vlja i dru ge delat no sti koje slu že delat no sti upi sa noj u regi star, koje se uobi ča je no oba vlja ju uz te delat no-sti, u manjem obi mu ili pri vre me no.
Cilj poslo va nja dru štva je sti ca nje dobi ti. Dru štvo, među tim, zado vo lja va i odre đe ne opšte dru štve ne potre be. Kada, iz raz li či tih raz lo ga, dru štvo ne sti če dobit ili je insol vent no ono pre sta je na zako nom odre đen način.
2. Raz vr sta va nje pri vred nih dru šta vaPojam pri vred nog dru štva je uop šten i obu hva ta raz li či te orga ni za ci o ne for-
me prav nih lica. Sto ga je potreb no izvr ši ti raz vr sta va nje razno li kih dru šta va. Ona se mogu gru pi sa ti po raz li či tim kri te ri ju mi ma.
Pre ma prav noj for mi dru štva se dele na: ortač ko dru štvo, koman dit no dru-štvo, dru štvo s ogra ni če nom odgo vor no šću i akci o nar sko dru štvo. Ovu pode lu dru-šta va izvr šio je ZPD.
Uko li ko je kri te ri jum pode le slo že nost dru štva ona se mogu pode li ti na pro-sta i slo že na. Pro sta dru štva su ona koja ne pred sta vlja ju sastav ni deo gru pe dru šta-va, dok slo že na ili matič na dru štva upra vlja ju gru pom zavi snih dru šta va.190
Zavi sno od okol no sti da li traj no oba vlja ju pri vred nu delat nost ili samo odre-đe no vre me dru štva se mogu raz vr sta ti na stal na i pri vre me na dru štva.190 Vidi: Jan ko vec, I., Pri vred no pra vo JP Slu žbe ni list SRJ, Beo grad 1999., stra na 35.
145Pola ze ći od obla sti u kojoj dru štva poslu ju ona mogu biti npr. indu strij ska, poljo pri vred na, sao bra ćaj na, ugo sti telj ska, žele znič ka itd.
Na osno vu bro ja zapo sle nih, pri ho da i vred no sti imo vi ne po godi šnjem raču-nu u posled njoj poslov noj godi ni, dru štva se dele u mala, sred nja i veli ka.191
Pri vred na dru štva se, s obzi rom na među sob ne odno se vla sni ka dru štva, mogu gru pi sa ti na dru štva lica ili dru štva kapi ta la (kom pa ni je, kor po ra ci je). Dru štva lica se dalje dele na ortač ka dru štva ili koman dit na dru štva, dok se dru štvo kapi ta la osni-va kao akci o nar sko dru štvo ili dru štvo s ogra ni če nom odgo vor no šću.192
S obzi rom na for mu pri vred no dru štvo se može raz vr sta ti na: 1) ortač ko dru štvo; 2) koman dit no dru štvo; 3) dru štvo s ogra ni če nom odgo vor no šću i 4) akci o nar sko dru štvo (zatvo re no i otvo re no). Dru ge prav ne for me dru šta va, odno-sno pred u ze ća, mogu biti odre đe ne poseb nim zako nom (kao što je, na pri mer, jav no pred u ze će).
3. Sistem osni va nja pri vred nog dru štvaPri vred no dru štvo mogu osno va ti fi zič ka lica i/ ili prav na lica.Zavi sno od vrste dru šta va ona se mogu osno va ti po više siste ma. Ipak, pre o-
vla đu je nor ma tiv ni sistem. Po ovom siste mu zako nom je utvr đe no koja lica i pod kojim pret po stav ka ma mogu osno va ti odre đe no pri vred no dru štvo. Organ koji vrši regi stra ci ju oce nju je samo da li su ispu nje ne zakon ske pret po stav ke, ali ne oce nju je celis hod nost osni va nja dru štva.193 Pra vi lo je da se postu pak za upis u regi star pokre-će regi stra ci o nom pri ja vom ovla šće nog lica subjek ta upi sa.
Agen ci ja za pri vred ne regi stre je dužna da izvr ši upis u Regi star ako je pri ja-vu s pro pi sa nom sadr ži nom pod ne lo ovla šće no lice subjek ta upi sa i ako su ispu nje-ni uslo vi za regi stra ci ju.194
Po siste mu kon ce si je dru štvo se može osno va ti samo ako je pret hod no dobi je-na kon ce si ja. Tako, ako je data kon ce si ja Vla da Srbi je zaklju ču je ugo vor sa kon ce-si o na rom (član 23. ZOK).
Zakon ski sistem se pri me nju je u osni va nju jav nih pred u ze ća. Pre ma ovom siste mu pred u ze ća se osni va ju zako nom ili aktom done se nim na osno vu zako na. Tako je Zako nom o šuma ma osno va no jav no pred u ze će za gazdo va nje šuma ma u
191 Pot pu ni je o malim pred u ze ći ma vidi: Babić, I., Zakon o pred u ze ći ma i sta tus malih pred u ze ća, Pra vo i pri vre da br. 5 - 8/1999, stra na 97 - 111; Kne žić - Popo vić, D., Mala i sred nja pred u ze ća u upo red-nom pra vu i novom jugo slo ven skom zako no dav stvu, Pra vo i pri vre da, br. 5 - 8/1997, stra na 167.
192 Vidi: Fri mer man, A., Poslov no pra vo, Fakul tet za menadž ment “Bra ća Karić”, Beo grad, 1994, str. 35. Slič nu pode lu usvo jio je i član 2. ZTDH, s tim što se ortač ko dru štvo ozna ča va kao jav no trgo vač ko dru štvo, a sva ko trgo vač ko dru štvo je trgo vac.
193 Vidi: Jova no vić, V., Orga ni za ci ja udru že nog rada, EIP, tom dru gi, stra na 582.194 Vidi čl. 22 - 25. ZRPS.
146 držav noj svo ji ni “Srbi ja šu me”. Ovaj sistem je dopu njen nor ma tiv nim siste mom jer se i jav na pred u ze ća mora ju regi stro va ti.
Poje di na prav na lica i pred u ze ća osni va ju se po siste mu dozvo le od stra ne nad le žnog orga na koji ima dis kre ci o no ovla šće nje da oce nju je oprav da nost osni va-nja. Tako, osni va či ban ke pod no se Narod noj ban ci Srbi je (NBS) zah tev za izda va-nje dozvo le za rad ban ke, koja je dužna da u roku od 60 dana od dana pod no še nja zah te va, oce nju je ispu nje nost zakon skih uslo va i oprav da nost osni va nja ban ke. O zah te vu guver ner NBS dono si reše nje.
4. Osni va nje pri vred nog dru štvaZa osni va nje pri vred nog dru štva potreb no je ispu nje nje opšte mate ri jal ne
pret po stav ke - obez be đe nje sred sta va za osni va nje i poče tak rada.195 Poseb ne mate-ri jal ne pret po stav ke odno se se npr. na teh nič ku opre mlje nost, zašti tu na radu i zašti-tu i una pre đi va nje život ne sre di ne, mini mal ni osnov ni kapi tal (npr.: za dru štvo s ogra ni če nom odgo vor no šću).
For mal na pret po stav ka zah te va posto ja nje osni vač kog akta pri vred nog dru štva.Pri vred no dru štvo osni va ju osni va či dru štva. Pri vred na dru štva osni va ju se
osni vač kim aktom. Osni vač ki akt ima for mu ugo vo ra ako ga osni va dvo je ili više osni va ča, a ako ga osni va jedan osni vač osni vač ki akt ima for mu odlu ke o osni va-nju. Svi osni va či pri vred nog dru štva pot pi su ju osni vač ki akt. Pot pi si osni va ča na osni vač kom aktu mora ju biti ove re ni.
Ortač ko i koman dit no dru štvo, pored osni vač kog akta (ugo vo ra o osni va nju) mogu ima ti i ugo vor orta ka dru štva, dru štvo s ogra ni če nom odgo vor no šću i ugo vor čla no va dru štva, a akci o nar sko dru štvo i sta tut.
5. Imo vi na pri vred nog dru štva. Odgo vor nost osni va ča i dru gih licaImo vi na je skup (celi na) svih subjek tiv nih imo vin skih pra va jed nog pri vred-
nog dru štva. U našem pra vu sva pri vred na dru štva su prav na lica. Da bi jed na orga ni za ci ja fi zič kih lica (ili jed no fi zič ko lice koje osni va jed no per so nal no prav no lice) posta la pri vred no dru štvo (tj. prav no lice) mora ima ti svo ju poseb nu imo vi nu. Vla snik imo vi ne je pri vred no dru štvo. Imo vi na dru štva je odvo je na od imo vi ne vla-sni ka dru štva. Sto ga osni va či dru štva i lice na koje je osni vač pre neo svoj udeo u dru štvu nema ju imo vin skih ovla šće nja pre ma dru štvu.196 Ova lica, po osno vu ulo ga u dru štvo, mogu uče stvo va ti u upra vlja nju dru štvom i u pode li ostva re ne dobi ti.
Imo vi nu dru štva čine sva pra va koja dru štvo ima na ulo zi ma i imo vin ska pra-va koja je dru štvo ste klo poslo va njem. Osnov ni kapi tal dru štva pred sta vlja raz li ka izme đu ukup ne vred no sti imo vi ne i ukup nih oba ve za dru štva, odno sno ukup na 195 Vidi: Vasi lje vić, M., Trgo vin sko pra vo, Savre me na admi ni stra ci ja, Beo grad, 1995, 53.196 Jan ko vec, I., Pri vred no pra vo, Slu žbe ni list SRJ, Beo grad, 1999, stra na 153.
147vred nost ude la, odno sno akci ja u dru štvu. Imo vi na pri vred nog dru štva ima za pred-met pra vo svo ji ne na pokret nim i nepo kret nim stva ri ma, nov ča na sred stva i har ti je od vred no sti i dru ga imo vin ska pra va. Tako se naj če šće od pokret nih stva ri uno-se siro vi ne, maši ne, roba, pre vo zna sred stva itd. Nepo kret ne stva ri se, uglav nom, sasto je od obje ka ta u koji ma se oba vlja pro iz vod nja ili pla sman robe; zemlji šta raznog boni te ta i kul tu re na kome se vrši pro iz vod nja, podi žu traj ni ji nasa di, izgra-đu ju razna postro je nja itd. Pred met ulo ga u dru štvo mogu biti i stva ri na koji ma je kon sti tu i sa na hipo te ka ili zalo ga. Ako se u dru štvo uno se stva ri i pra va koji ima ju imo vin sku vred nost, pro ce nju ju se da bi se izra zi li nov ča no
Za dru štva kapi ta la ZPD je pro pi sao uno še nje nov ča nog ulo ga u visi ni zako-nom pro pi sa nog mini mu ma za osnov ni kapi tal, ali i za ulog sva kog osni va ča. Ako osni vač ki akt ne pred vi đa ulo ge u stva ri ma i pra vi ma nego samo vred nost ulo ga sva kog čla na, pret po sta vlja se da je ugo vo ren nov ča ni ulog.197
Imo vi nu dru štva čine i har ti je od vred no sti (akci je, tovar ni listo vi, skla di šni-ce, meni ce, čeko vi itd) imo vin ska pra va indu strij ske svo ji ne (pra vo na patent, uzo-rak, model, rob ni ili uslu žni žig itd.), ali i imo vin ska pra va jav no prav nog karak te ra – kon ce si je ako nisu veza ne za lič nost kon ce si o na ra.198
Sva potra ži va nja, neza vi sno iz kojeg obli ga ci o nog odno sa pro is ti ču, su imo-vi na dru štva. Imo vi nu dru štva čine i nedo spe la, spor na, ali i neu tu ži va potra ži va-nja, kao što su zasta re la potra ži va nja. Nai me, zasta re lo šću samo pre sta je zah tev za pri nud no ostva re nje pra va. Shod no tome, dužnik koji pla ti zasta re lu oba ve zu ne može uspe šno tra ži ti vra ća nje ispla će nog sa tvrd njom da se pove ri lac neo sno va no obo ga tio (vidi član 360. stav 1. a u vezi sa čla nom 213. ZOO).
Pre nego što je pri vred no dru štvo nasta lo osni va či i dru ga lica pred u zi ma ju niz prav nih poslo va. U tom slu ča ju se sma tra da su se sami osni va či odno sno dru ga lica oba ve za li pre ma dru gim lici ma, pošto dru štvo kao prav no lice još nije nasta lo. U Osnov nim odred ba ma Prvog dela Zako na o pri vred nim dru štvi ma, u Odelj ku 4 (čl. 12 - 15) regu li sa na je odgo vor nost osni va ča i dru gih lica tre ćim lici ma za oba ve ze koje pre u zmu u vezi sa osni va njem o pri vred nog dru štva. Ove odred be ima ju opšti doma šaj i odno se se na sve prav ne for me pri vred nog dru štva, ako što dru go nije pro-pi sa no poseb nim odred ba ma koje ure đu ju poje di ne for me dru štva.
U odno su na reše nje ZOP, odgo vor nost osni va ča i dru gih lica za oba ve ze pre u ze te pre regi stra ci je dru štva, je poo štre na i sve o bu hvat no regu li sa na. Pre ma odred ba ma čla na 12. ZPD osni va či dru štva i dru ga lica za pre u ze te oba ve ze, u vezi sa osni va njem pri vred nog dru štva, odgo va ra ju soli dar no celo kup nom svo jom imo-vi nom, ako ugo vo rom sa tre ćim lici ma, koja ima ju potra ži va nja po tom osno vu, nije druk či je odre đe no.197 Šogo rov, S., Pred met ulo ga u dru štvo s ogra ni če nom odgo vor no šću, Prav ni život, broj 11/2003,
stra na 18.198 Ibi dem, stra na 20.
148 Za oba ve ze pre u ze te u vezi sa osni va njem pri vred nog dru štva odgo va ra pri-vred no dru štvo soli dar no sa osni va či ma ili dru gim lici ma samo ako posle regi stra-ci je ono pre u zme te oba ve ze.
Orta ci, čla no vi i akci o na ri pri vred nog dru štva dužni su da ulo že svo je ugo vo re-ne ulo ge u imo vi nu dru štva u skla du sa zako nom, osni vač kim aktom, ugo vo rom ili dru gim aktom dru štva. Ulo zi u dru štvo mogu biti nov ča ni i nenov ča ni. Nenov ča nim ulo zi ma sma tra ju se ulo zi u stva ri ma i pra vi ma, radu i uslu ga ma kao i ude li i akci-je u dru gim dru štvi ma. Vred nost nenov ča nih ulo ga ortač kog dru štva, koman dit nog dru štva, dru štva s ogra ni če nom odgo vor no šću i zatvo re nog akci o nar skog dru štva spo ra zum no utvr đu ju orta ci, čla no vi ili akci o na ri u skla du s osni vač kim aktom. Ako se vred nost nenov ča nog ulo ga ne utvr di na ovaj način, orta ci, čla no vi ili akci o na-ri mogu pro ce nu vred no sti tog ulo ga pove ri ti ovla šće nom pro ce nji va ču ili pod ne ti pred log da ga u van par nič nom postup ku odre di trgo vin ski sud.
Uko li ko orta ci, čla no vi i akci o na ri ne ulo že ugo vo re ne nenov ča ne ulo ge, po pret hod noj sagla sno sti dru štva mogu ulo ži ti nji ho vu pro tiv vred nost u nov ča nom izno su. Kada je pred met ulo ga u dru štvo pra vo svo ji ne svi une ti ulo zi u imo vi nu pri vred nog dru štva posta ju svo ji na dru štva i ne mogu biti kori šće ni od orta ka, čla-no va i akci o na ra kao nji ho va imo vi na.
Na osno vu une se nih ulo ga orta ci odno sno čla no vi dru štva sti ču udeo u dru-štvi, a akci o na ri akci je dru štva.
Ortak, član i akci o nar odgo va ra za šte tu, po opštim pra vi li ma odgo vor no-sti za šte tu, ako u dru štvo ne une se ili bla go vre me no ne une se ugo vo re ne ulo ge. Nakna du šte te može zah te va ti dru štvo, a ortak, član i akci o nar koji ima ili zastu pa naj ma nje 5% osnov nog kap ši ta la dru štva.
6. Odgo vor nost za šte tu zbog zlo u po tre be dru štvaDru štvo ima svoj stvo prav nog lica i za sve oba ve ze nasta le rad nja ma zastup-
ni ka odno sno orga na prav nog lica odgo va ra svo jom imo vi nom. Zastup nik pri vred-nog dru štva koji pre ko ra či ovla šće nje za zastu pa nje odno sno ogra ni če nja ovla šće-nja za zastu pa nje odgo vo ran je za šte tu koju time pro u zro ku je pri vred nom dru štvu ili tre ćem licu sa kojim je prav ni posao zaklju čen.
Koman di to ri koman dit nog dru štva, čla no vi dru štva sa ogra ni če nom odgo vor-no šću i akci o na ri akci o nar skog dru štva tre ćim lici ma lič no odgo va ra ju za oba ve ze dru štva: 1) ako zlo u po tre be pri vred no dru štvo za neza ko ni te ili pre var ne rad nje ili 2) ako sa imo vi nom pri vred nog dru štva ras po la žu kao sa sop stve nom imo vi nom kao da pri vred no dru štvo kao prav no lice ne posto ji. Tako pre u ze te oba ve ze, nai me, nisu oba ve ze pri vred nog dru štva nego oba ve ze koman di to ra, čla no va i akci o na ra pa za njih odgo va ra ju sop stve nom imo vi nom.
Ako su zlo u po tre bi la dru štvo dva ili više koman di to ra, čla no va dru štva s ogra ni če nom odgo vor no šću ili akci o na ra ona za oba ve ze odgo va ra ju soli dar no.
1497. Iden ti tet pri vred nog dru štvaPri vred no dru štvo oba vlja delat nost radi sti ca nja dobi ti te je zain te re so va no
da u pri vred nom živo tu ima svoj iden ti tet - samo svoj ne oso bi ne koje će ga izdva ja ti od dru gih pred u ze ća. Naj va žni ja samo svoj na (indu vi du al na) obe lež ja dru štva su: delat nost, sedi šte i poslov no ime. Ona se uno se u Regi star. Odred be o iden ti te tu pri-vred nog dru štva, po pra vi lu, pri me nju ju se i na osta le pri vred ne subjek te.
7.1. DELAT NOST
Delat nost pri vred nog dru štva su poslo vi koje dru štvo oba vlja sa ciljem sti ca-nja dobi ti. To mogu biti poslo vi pro iz vod nje i pro me ta robe i vrše nja uslu ga na trži-štu. Vrstu delat no sti odre đu je osni vač dru štva osni vač kim aktom, a ako je dru štvo osno va no kao akci o nar sko dru štvo i sta tu tom.
Pri vred no dru štvo može oba vlja ti sve zako nom dozvo lje ne delat no sti (jed nu delat nost ili više delat no sti, ako ispu nja va pro pi sa ne uslo ve za oba vlja nje sva ke od tih delat no sti). Delat no sti za koje je zako nom pro pi sa no da se mogu oba vlja ti samo na osno vu sagla sno sti, dozvo le ili dru gog akta držav nog orga na, mogu se oba vlja ti po dobi ja nju te dozvo le, sagla sno sti ili dru gog akta držav nog orga na.199 Raz vr sta va nje delat no sti izvr še no je Zako nom o kla si fi ka ci ji delat no sti i o regi stru jedi ni ca raz vr sta va nja.
Dru štvo može da otpoč ne oba vlja nje delat no sti, da oba vlja delat nost i da menja uslo ve nje nog oba vlja nja kad nad le žni organ done se reše nje da su ispu nje-ni uslo vi u pogle du teh nič ke opre mlje no sti, zašti te na radu i zašti te i una pre đe nja život ne sre di ne, kao i dru gi pro pi sa ni uslo vi. Pra vi lo je da dru štvo može da zaklju-ču je ugo vo re i dru ge prav ne poslo ve pro me ta robe i uslu ga samo u okvi ru delat no-sti upi sa nih u Regi star. Okvi rom delat no sti dru štva odre đe na je i nje go va prav na i poslov na spo sob nost.
Pri vred no dru štvo može pro me ni ti delat nost koju je rani je oba vlja lo (zame na delat no sti), poče ti sa oba vlja njem još jed ne ili više delat no sti pored one koju već oba vlja (pro ši re nje delat no sti) ili pre sta ti sa oba vlja njem poje di nih delat no sti od više delat no sti kojim se bavi (suža va nje delat no sti).200 Zame na, pro ši re nje ili suže-nje delat no sti uno si se osni vač ki akt dru štva i regi stru je se u Regi stru.
7.2. SEDI ŠTE
Sedi šte pri vred nog dru štva je mesto iz koga se upra vlja poslo va njem dru štva. Sedi šte pri vred nog dru štva odre đu je se osni vač kim aktom i regi stru je se u Regi stru pri vred nih subje ka ta.199 Vidi: Vasi lje vić, M., Komen tar Zako na o pred u ze ći ma, Udru že nje prav ni ka u pri vre di Jugo sla vi-
je, Beo grad, 1996, stra na 31.200 Vidi: Jan ko vec, I., op. cit, str. 88 i Vasi lje vić, M., op. cit. stra na 190.
150 Ogra nak dru štva - deo dru štva koji ima odre đe na ovla šće nja u prav nom pro me tu - nema poseb no sedi šte (nije poseb no prav no lice) nego se u regi star upi su je pre ma sedi štu dru štva koji oba vlja poslo ve iz delat no sti dru štva u mestu van sedi šta pri vred nog dru štva - i u regi star pre ma mestu poslo va nja. Pri vred no dru štvo samo stal no odre đu je da li će obra zo va ti ogran ke, nji hov broj i kojim aktom će to uči ni ti. Dru štvo može obra zo va ti ogran ke aktom o osni va nju, sta-tu tom akci o nar skog dru štva (ako je to dru štvo odlu či lo da ima sta tut) ili nekim dru gim aktom.201
Dru štvo može pro me ni ti sedi šte odlu kom orga na odre đe nog osni vač kim aktom. Osni vač kim aktom se može pred vi de ti da se sedi šte može pro me ni ti samo uz sagla snost osni va ča. Ove pro me ne se uno se u Regi star.
7.3. POSLOV NO IME
7.3.1. Pojam. Regi stra ci ja i rezer va ci ja poslov nog ime naPoslov no ime je naziv pod kojim pri vred no dru štvo oba vlja poslov nu delat-
nost. Na taj način se bli že odre đu je jed no pri vred no dru štvo da bi se raz li ko va lo od od dru gih dru šta va.
Izgled i sadr ži na poslov nog ime na bi tre ba lo da kod dru gih uče sni ka stvo ri jasnu pred sta vu o prav nom polo ža ju tog dru štva.202 Navo đe nje poslov nog ime na je oba ve zan sasto jak osni vač kog akta dru štva odno sno sta tu ta. Poslov no ime se upi-su je u Regi star. U svom poslo va nju dru štvo kori sti poslov no ime u obli ku u kome je upi sa na u Regi star. Ogra nak dru štva u prav nom pro me tu istu pa pod poslov nim ime nom dru štva i svo jim nazi vom.
Zain te re so va no lice može Regi stru pod ne ti regi stra ci o nu pri ja vu rezer va ci je odre đe nog poslov nog ime na. Uz pri ja vu se dosta vlja dokaz o upla ti nakna de za rezer va ci ju poslov nog ime na. Ako Regi stra tor utvr di da poslov no ime iz pri ja ve nije rezer vi sa no ili regi stro va no i da je uz pri ja vu dosta vljen dokaz o upla ti nakna-de za rezer va ci ju nazi va, izvr ši će rezer va ci ju nazi va u korist pod no si o ca pri ja ve i to na rok od 60 dana od dana pod no še nja pri ja ve i taj poda tak une ti u Regi star. Rezer va ci ja poslov nog ime na se može obno vi ti pod istim uslo vi ma, uz dosta vu doka za o ponov noj upla ti nakna de za rezer va ci ju ime na u punom izno su. O rezer va-ci ji poslov nog ime na Regi stra tor izda je potvr du naj ka sni je nared nog dana od dana pod no še nja pri ja ve.
Rezer va ci ja poslov nog ime na se, dok tra je rok rezer va ci je, može pre ne ti na dru go prav no ili fi zič ko lice dosta vlja njem Regi stra to ru oba ve šte nja o pre no su, sa poda ci ma o pri vred nom subjek tu na koga se vrši pre nos.201 Pot pu ni je, vidi: Nena dić, B., Prav ni polo žaj ogran ka pri vred nog dru štva, Pra vo i pri vre da,
br. 5 - 8/2005, stra na 87.202 Ibi dem, stra na 53.
1517.3.2. Sastoj ci poslov nog ime naPoslov no ime dru štva sači nja va ju odre đe ne ozna ke (sadr ži na poslov nog
ime na). Poje di ne ozna ke poslov nog ime na su nužne (oba ve zni ele men ti poslov-nog ime na), dru ge su neo ba ve zne, a tre će se mogu une ti samo po pret hod no pri-ba vlje noj sagla sno sti.
Oba ve zne sastoj ke mora sadr ža ti poslov no ime sva kog dru štva. Poslov no ime ortač kog dru štva sadr ži ozna ku “ortač ko dru štvo” ili skra će ni cu “o.d.” ili “od”. Poslov no ime koman dit nog dru štva sadr ži ozna ku “koman dit no dru štvo” ili skra će ni-cu “k.d” ili “kd”. Poslov no ime dru štva s ogra ni če nom odgo vor no šću sadr ži ozna ku “dru štvo s ogra ni če nom odgo vor no šću” ili skra će ni cu “d.o.o.” ili “doo”. Poslov no ime akci o nar skog dru štva sadr ži ozna ku “akci o nar sko dru štvo” ili skra će ni cu “a.d.” ili “ad”. Sadr ži na poslov nog ime na nužno uklju ču je ozna če nje delat no sti i sedi šte dru štva, ali i posto ja nje poseb nog sta tu sa “u ste ča ju”, “u likvi da ci ji”.203
Ozna ke u poslov nom ime nu mora ju gla si ti na srp skom jezi ku i pismu koje je u slu žbe noj upo tre bi. Poslov no ime pri vred nog dru štva može biti i na stra nom jezi ku, odno sno može da sadr ži i poje di ne stra ne reči, ako one čine ime, odno sno poslov no ime orta ka, čla na ili akci o na ra ili nji hov rob ni ili uslu žni žig, odno sno ako su uobi ča je-ne u srp skom jezi ku ili ako za njih nema odgo va ra ju će reči u srp skom jezi ku, odno sno ako su reči na mrtvom jezi ku. Uko li ko poslov no ime ne sadr ži oba ve zne ele men te sud će reše njem odba ci ti regi stra ci o nu pri ja vu takvog pri vred nog subjek ta.
Pri vred no dru štvo može u poslo va nju, pored poslov nog ime na, da kori sti i jed no ili više modi fi ko va nih i/ili skra će nih poslov nih ime na, ako su ta ime na nave de na u osni vač kom aktiu, pod istim uslo vi ma i na način pod kojim se kori sti poslov no ime.
Neo ba ve zne sastoj ke poslov no ime ne mora da sadr ži, ali se pomo ću njih se dru štvo detalj ni je ozna ča va da bi se raz li ko va lo od dru štva koja oba vlja ju istu delat-nost. Tako se za bli že ozna ča va nje nazi va dru štva mogu kori sti ti raz li či ti crte ži, sli-ke, ime pre de la, pla ni ne, sela, gra da, isto rij ski datum ili datum osni va nja pred u ze ća. Poslov no ime matič nih dru šta va može sadr ža ti ozna ku hol ding, kon cern, kom pa ni-ja, kor po ra ci ja, gru pa ci ja dru šta va, poslov ni sistem i matič no dru štvo.
Poslov no ime pri vred nog dru štva može da sadr ži ime ili sim bol stra ne drža ve ili među na rod ne orga ni za ci je, u skla du sa pro pi si ma te drža ve, odno sno među na-rod ne orga ni za ci je.
Neki sastoj ci se u poslov no ime dru štva mogu une ti uz pret hod nu sagla snost odre đe nog orga na ili lica. U poslov ni naziv se, po pra vi lu, ne može une ti naziv Srbije ili teri to ri jal ne jedi ni ce, kao i njen grb, zasta vu i dru ge držav ne amble me ili ozna ke koje ih podra ža va ju. Uno še nje ovih sasto ja ka u poslov no ime mogu će je uz pret hod nu sagla snost nad le žnog orga na drža ve ili teri to ri jal ne jedi ni ce.
203 Vidi: Vasi lje vić, M., op. cit. str. 182.
152 Poslov no ime pri vred nog dru štva ne može da sadr ži ime ili deo ime na fi zič-kog lica. Ovi sastoj ci se mogu une ti u poslov no ime dru štva samo uz sagla snost tog lica, a ako je umr lo, uz sagla snost svih nasled ni ka prvog nasled nog reda. Bri sa nje ime na ili dela ime na fi zič kog lica iz poslov nog ime na može zah te va ti to lice, odno-sno nje go vi nasled ni ci ako je ono umr lo, ako dru štvo povre đu je čast i ugled lica čije je ime une to u poslov no ime.
7.3.3. Upo tre ba poslov nog ime naPoslov na pisma i dru gi doku men ti sva kog pri vred nog dru štva, upu će ni tre-
ćim lici ma (kla sič nim pismo mu, fak som, elek tron skim putem i na dru gi način), mora ju sadr ža ti sle de će podat ke: 1) poslov no ime i prav nu for mu dru štva; 2) sedi-šte; 3) regi star u koji je regi stro va no i broj regi stra ci je dru štva; 4) poslov no ime i sedi šte ban ke kod koje ima račun; 5) broj raču na i 6) pore ski iden ti fi ka ci o ni broj. Pored ovih poda ta ka, poslov na pisma i dru gi doku men ti dru štva s ogra ni če nom odgo vor no šću i zatvo re nog i otvo re nog akci o nar skog dru štva, sadr že i podat ke o osnov nom kapi ta lu dru štva sa nazna kom koli ko je od toga upla će ni i une ti, a koli ko upi sa ni kapi tal.
Poslov na pisma i dru gi doku men ti jed no čla nog dru štva s ogra ni če nom odgo-vor no šću i akci o nar skog dru štva sadr že nazna ku da je to jed no čla no dru štvo.
7.3.4. Ogra ni če nje pre no sa poslov nog ime naPoslov no ime se može pro me ni ti, a pod odre đe nim uslo vi ma i pre ne ti na
dru go lice.Odlu ka o pro me ni poslov nog ime na dono si se na način odre đen osni vač-
kim aktom. Tako je pri vred no dru štvo u oba ve zi da pro me ni poslov no ime ako je pro me njen neki oba ve zni sasto jak poslov nog ime na (na pri mer, for ma dru štva). Uz regi stra ci o nu pri ja vu pro me ne poslov nog ime na pri vred nog dru štva pri la že se odlu ka o toj pro me ni.
Poslov no ime pri vred nog dru štva može se pre ne ti na dru go lice samo zajed-no sa pre no som pri vred nog dru štva koje pod tim poslov nim ime nom poslu je. Ako član pri vred nog dru štva, čije je lič no ime sadr ža no u poslov nom ime nu, pre sta ne da bude član tog pri vred nog dru štva, ono može nasta vi ti poslo va nje pod istim poslov nim ime nom samo uz nje go vu sagla snost. Ako se pri vred no dru štvo pre ne-se na dru go lice, za dalju upo tre bu poslov nog ime na pri ba vlja se sagla snost lica čije je lič no ime sadr ža no u poslov nom ime nu ili sagla snost nje go vih nasled ni ka do tre ćeg ste pe na srod stva u pra voj lini ji.
7.3.5. Zašti ta poslov nog ime naU pri vred nom pra vu poslov no ime se može šti ti ti po slu žbe noj dužno sti
ili po tužbi.
153Regi stra tor (fi zič ko lice koje vodi regi star) po slu žbe noj dužno sti pro ve ra va da li je pod istim nazi vom regi stro van dru gi pri vred ni subjekt, odno sno da li je taj naziv već regi stro van u skla du sa ZRPS, ako se regi stra ci o na pri ja va odno si na regi stra ci ju osni va nja ili pro me ne nazi va. Ako Regi stra tor utvr di da ovaj uslov nije ispu njen done će zaklju čak o odba ci va nju regi stra ci o ne pri ja ve.
U slu ča ju da je Agen ci ji za pri vred ne regi stre pod ne se na regi stra ci o na pri ja-va, a pod istim nazi vom i sa sedi štem u istom mestu je regi stro van dru gi pri vred ni subjekt, pra vo na regi stra ci ju u zah te vu nave de nog poslov nog ime na ima pri vred ni subjekt koji je rani je pod neo regi stra ci o nu pri ja vu Agen ci ji za pri vred ne regi stre po nače lu pri o ri te ta - pri or tem po re poti or iure (prvi u vre me nu jači u pra vu). Shod no tome, Agen ci ja će doc ni je pod ne se nu regi stra ci o nu pri ja vu kojom se zah te va regi-stra ci ja pri vred nog subjek ta pod istim nazi vom, zaključ kom odba ci ti. Na zaklju čak o odba ci va nju regi stra ci o ne pri ja ve, pod no si lac te pri ja ve može, pre ko Agen ci je, izja vi ti žal bu mini star stvu nad le žnom za pri vred ne poslo ve, u roku od osam dana od dana pri je ma tog zaključ ka. Ako nad le žno mini star stvo reše njem odba ci ili odbi je žal bu pod no si o ca regi stra ci o ne pri ja ve, on može, u roku od 15 dana od dana pri je ma reše nja pokre nu ti uprav ni spor pred Vrhov nim sudom Srbi je.
Pri vred no dru štvo koje ima prav ni inte res može pod ne ti tužbu za utvr đe nje da je regi stra ci ja poda ta ka o pri vred nom subjek tu ništa va pod uslo vi ma odre đe nim čla nom 69. stav 1. ZRPS. Tužba se pod no si sudu u roku od 30 dana od kada je pod-no si lac tužbe saznao za raz log ništa vo sti, ali se ne može pod ne ti posle iste ka roka od tri godi ne od dana izvr še ne regi stra ci je.
Pri vred no dru štvo koje je pre tr pe lo šte tu zbog neo vla šće ne upo tre be nje go-vog poslov nog ime na može pod ne ti tužbu pro tiv štet ni ka i zah te va ti nakna du šte te po opštim pra vi li ma o nakna di šte te.
8. Regi stra ci ja pri vred nog dru štva8.1. POJAM. DEJ STVO REGI STRA CI JE
Regi stra ci ja pri vred nih subje ka ta je upi si va nje odre đe nih, rele vant nih poda-ta ka u regi star. Upis u regi star je regu li san Zako nom o regi stra ci ji pri vred nih subje ka ta.204 Regi star pri vred nih subje ka ta jeste jedin stve na cen tral na, jav na, elek-tron ska baza poda ta ka o pri vred nim subjek ti ma, for mi ra na za teri to ri ju Repu bli ke Srbi je. Regi stra ci ja pri vred nih subjka ta zasni va se na nače li ma: jav no sti, isti ni to sti i save sno sti, samo stal no sti u reša va nju, efi ka sno sti, dostup no sti, eko no mič no sti, pri o ri te ta i jedin stva uno sa poda ta ka pri li kom regi stra ci je osni va nja.
Upis u regi star ima prav no dej stvo pre ma tre ćim lici ma od nared nog dana od dana kada je regi stra ci ja te pro me ne oba vlje na (dono še njem reše nja o usva ja nju regi stra ci o ne pri ja ve i nje go vo obja vlji va nje istog dana na inter net stra ni Agen ci-je). Sma tra se da tre ća lica zna ju za regi stro va ne podat ke o pri vred nom dru štvu 204 “Slu žbe ni gla snik RS”, broj 55/2004.
154 posle nji ho vog obja vlji va nja ili obja vlji va nja izvo da iz tih poda ta ka ili doku me na ta na osno vu kojih je izvr še na regi stra ci ja sa upu ći va njem na njih. Pri vred no dru štvo ovu pret po stav ku može oba ra ti i doka zi va ti da su tre ća lica zna la ili pre ma okol no-sti ma slu ča ja mogla zna ti za podat ke o pri vred nom dru štvu, posle depo no va nja u regi star, a pre obja vlji va nja regi stro va nih poda ta ka.
Ako se obja vlje ni poda ci raz li ku ju od regi stro va nih poda ta ka, za pri vred no dru štvo se kao tačan uzi ma poda tak iz regi stra. Pri vred no dru štvo u odno si ma sa tre ćim ne može isti ca ti podat ke koji su obja vlje ni, ako su se tre ća lica pou zda la u podat ke iz regi stra.
Sto ga save sno lice koje se u prav nom pro me tu pouz da u tač nost poda ta ka upi sa nih u regi star ne sno si štet ne prav ne posle di ce koje iz toga nasta nu (član 3. tač ka 2. ZRPS).
8.2. NAD LE ŽNOST ORGA NA UPRA VE. PRED MET REGI STRA CI JE
Regi star pri vred nih subje ka ta vodi Agen ci ja za pri vred ne regi stre pre ko Regi stra to ra. Agen ci ja je pose ban organ upra ve - koja, u postup ku regi stra ci je, u uprav nim stva ri ma reša va o pra vi ma, oba ve za ma i prav nim inte re si ma pri vred nih subje ka ta. Regi stra tor, pored osta log, spro vo di postu pak regi stra ci je, izda je potvr-de o pod ne toj regi stra ci o noj pri ja vi, dono si odlu ke po regi stra ci o noj pri ja vi, a ima i dru ga ovla šće nja i oba ve ze.
U Regi star se regi stru ju: pred u zet nik, ortač ko dru štvo, koman dit no dru štvo, dru štvo sa ogra ni če nom odgo vor no šću, akci o nar sko dru štvo, zadru ga i zadru žni savez, i dru gi subjek ti odre đe ni zako nom. Pred met regi stra ci je je: osni va nje, pove-zi va nje i pre sta nak pri vred nog subjek ta, poda ci o pri vred nom subje ku od zna ča ja za prav ni pro met, poda ci u vezi sa ste čaj nim postup kom, kao i dru gi poda ci odre-đe ni zako nom.
8.3. POSTU PAK REGI STRA CI JE
Postu pak regi stra ci je se pokre će pod no še njem regi stra ci o ne pri ja ve Agen ci ji. Regi stra ci o na pri ja va pod no si se na pro pi sa nom obra scu koji sadr ži podat ke koji se regi stru ju. Ako obra zac nije pro pi san, regi stra ci o na pri ja va pod no si se kao pod ne sak u kome se navo de poda ci koji se regi stru ju. Uz pri ja vu se pri la žu ispra ve odre đe ne čla nom 16. stav 2. ZRPS. Regi stra ci o na pri ja va se pod no si Agen ci ji u jed nom pri-mer ku, nepo sred no ili poštom. Ako se pri ja va pod no si elek tron skim putem pod no si-lac uno si podat ke u pro pi sa ni obra zac obja vljen na inter net stra ni Agen ci je, a ispra-ve koje se pri la žu uz pri ja vu dosta vlja, tako đe, u elek tron skoj for mi na elek tron sku adre su Agen ci je. U tom slu ča ju pod no si lac regi stra ci o ne pri ja ve je dužan da, u roku od pet dana od dana pod no še nja regi stra ci o ne pri ja ve elek tron skim putem, dosta vi Agen ci ji ori gi nal nu pri ja vu i pri lo ži pro pi sa ne ispra ve.
155O pod ne toj regi stra ci o noj pri ja vi Regi stra tor izda je potvr du, a zatim pro ve ra-va da li su ispu nje ni uslo vi za regi stra ci ju iz čla na 22. ZRPS. Regi stra tor reša va po regi stra ci o noj pri ja vi reše njem ili zaključ kom. Ako su ispu nje ni uslo vi za regi stra ci-ju Regi stra tor reše njem usva ja zah tev iz regi stra ci o ne pri ja ve. Ovo reše nje je konač-no i pro tiv nje ga se ne može vodi ti uprav ni spor. Regi stra tor zaključ kom odba cu je pri ja vu ako nisu ispu nje ni uslo vi za regi stra ci ju. Pro tiv zaključ ka o odba ci va nju pri ja ve pod no si lac regi stra ci o ne pri ja ve može, pre ko Agen ci je, izja vi ti žal bu mini-star stvu nad le žnom za poslo ve pri vre de, u roku od osam dana od dana pri je ma tog zaključ ka. Pro tiv reše nja Mini star stva o odba ci va nju ili odbi ja nju ove žal be pod no si-lac regi stra ci o ne pri ja ve može pokre nu ti uprav ni spor.
Ako Regi stra tor, u roku od pet dana ne reši regi stra ci o nu pri ja vu, sma tra će se da je zah tev iz regi stra ci o ne pri ja ve usvo jen i dužan je da tra že nu regi stra ci ju bez odla ga nja spro ve de u Regi star.
Regi stro va ni poda ci u Regi star se obja vlju ju na inter net stra ni Agen ci je istog dana kada je done to reše nje kojim se zah tev iz regi stra ci o ne pri ja ve usva ja. Pro me-na poda ta ka u odno su na regi stro va ne podat ke ima prav no dej stvo pre ma tre ćim lici ma od nared nog dana od dana kada je regi stra ci ja te pro me ne oba vlje na na nave-de ni način.
8.4. NIŠTA VOST REGI STRA CI JE OSNI VA NJA
Regi stra ci jom pri vred nih dru šta va posti že se prav na sigur nost u pro me tu robe i uslu ga. Na taj način se tre ća lica šti te od rizi ka zasni va nja prav nih poslo va sa nepo sto je ćim i insol vent nim part ne ri ma, odno sno neo vla šće nim lici ma. Iako regi stra ci ju pri vred nog dru štva u Regi star oba vlja držav ni organ mogu će je da se kasni je utvr di da upis nije izvr šen u skla du sa zako nom, odno sno da on ništav.
Oba ve za vođe nja regi stra pri vred nih dru šta va pro is ti če iz Prve direk ti ve Save-ta Evrop ske uni je, od 9. mar ta 1968. godi ne, koja je stu pi la na sna gu 12. jula 1972. godi ne. Ovom direk ti vom pro pi sa ni su i slu ča je vi ništa vo sti regi stra ci je pri vred-nog dru štva. Sa ciljem ujed na ča va nja našeg pra va sa nave de nom direk ti vom Evrop-ske uni je (EU) u obla sti ništa vo sti, naši Zakon o pri vred nim dru štvi ma i Zakon o regi stra ci ji pri vred nih subje ka ta su, u pre te že nom delu, doslov no pre u ze li reše nja Direk ti ve o ništa vo sti.
Regi stra ci ja osni va nja i regi stra ci ja dru gih poda ta ka pri vred nog dru štva je ništa va: 1) ako su u regi stra ci o noj pri ja vi nave de ni nei sti ni ti poda ci; 2) ako je regi-stra ci ja izvr še na na osno vu lažnog doku men ta, doku men ta izda tog u neza ko ni to spro ve de nom postup ku ili doku men ta sa nei sti ni tim poda ci ma; 3) ako osni vač ki akt nije sasta vljen u pro pi sa noj for mi; 4) ako je delat nost dru štva neza ko ni ta ili je suprot na jav nom inte re su; 5) ako osni vač ki akt ne sadr ži podat ke o poslov nom ime nu dru štva, vred no sti i vrsti ulo ga sva kog osni va ča ili izno sa osnov nog kapi-ta la koji je pro pi san ZPD ili o delat no sti dru štva; 6) ako mini mal ni iznos ulo ga
156 nije upla ćen u skla du sa ZPD; 7) ako ne posto ji prav na i poslov na spo sob nost svih osni va ča i 8) ako je broj osni va ča manji od bro ja utvr đe nog ZPD.
Tužbu za utvr đe nje ništa vo sti pod no si lice koje ima prav ni inte res pri vred-nom sudu u roku od 30 dana od dana kada je pod no si lac tužbe saznao za raz log ništa vo sti (subjek tiv ni rok), a u objek tiv nom roku od tri godi ne od dana izvr še ne regi stra ci je. Tuži lac može zah te va ti da Regi stra tor u Regi stru regi stru je posto ja nje ovog spo ra. Ako je osnov ništa vo sti regi stra ci je pri vred nog dru štva otklo njiv, sud će posle pokre ta nja postup ka odre di ti rok od naj du že 90 dana za otkla nja nje nedo-sta ta ka i za to vre me zasta je sa postup kom.
Ako je pre su dom utvr đe na ništa vost regi stra ci je, sud je dužan da je u roku od 15 dana od dana pra vo sna žno sti dosta vi Agen ci ji. Na osno vu te pre su de Regi stra-tor bri še ništa vu regi stra ci ju iz Regi stra. Kad je pra vo sna žnom pre su dom utvr đe na ništa vost regi stra ci je osni va nja, Regi stra tor u Regi star regi stru je ništa vost regi stra-ci je osni va nja i o tome, bez odla ga nja, oba ve šta va pri vred nog subjek ta i organ nad-le žan za pokre ta nje postup ka likvi da ci je, odno sno postup ka ste ča ja.
Ništa vost regi stra ci je nema prav no dej stvo na prav ne poslo ve tog dru štva sa save snim tre ćim lici ma. Utvr đe njem ništa vo sti regi stra ci je pri vred nog dru štva, čla no vi i akci o na ri posta ju soli dar no odgo vor ni za nami re nje potra ži va nja pove ri-la ca dru štva.
9. Pred u zi ma nje prav nih poslo va9.1. PRAV NA I POSLOV NA SPO SOB NOST PRI VRED NOG DRU ŠTVA
U našem pra vu sva ko dru štvo je prav no lice, bez obzi ra na oblik. To svoj stvo ono sti če regi stra ci jom u Regi stru, a gubi ga bri sa njem iz Regi stra. Pra vi la koja važe za prav na lica uop šte važe i za pri vred na dru štva. U momen tu upi sa u Regi star pri vred no dru štvo isto vre me no sti če prav nu i poslov nu spo sob nost. Prav na i poslov-na spo sob nost dru štva su jed na ke po svo joj sadr ži ni.205
Pri vred no dru štvo, doma će ili stra no, može obra zo va ti jedan ili više ogra-na ka. Ogra nak pri vred nog dru štva nema svoj stvo prav nog lica. On ima mesto poslo va nja i zastup ni ke, a poslo ve sa tre ćim lici ma oba vlja u ime i za račun pri-vred nog dru štva. Prav ni poslo vi koje pred u zi ma deo dru štva su prav ni poslo vi pri vred nog dru štva.
9.2. ZASTU PA NJE DRU ŠTVA
Pri vred no dru štvo je prav no lice (orga ni za ci ja) koja ne može nepo sred no pred u zi ma ti prav ne rad nje nego pre ko fi zič kih lica. Fizič ka lica pre ko kojih dru štvo pred u zi ma prav ne rad nje nazi va ju se zastup ni ci. Ovla šće nje za zastu pa nje zasni va 205 Vidi: Fri mer man, A., op. cit. stra na 56.
157se na zako nu, opšem aktu prav nog lica, aktu nad le žnog orga na ili izja vi volje zastu-pa nog (puno moć je).
Zastup nik pri vred nog dru štva dužan je pre ma pri vred nom dru štvu da poštu je sva ogra ni če nja ovla šće nja za zastu pa nje utvr đe na osni vač kim aktom, ugo vo rom orta ka ili čla no va dru štva, sta tu tom ili odlu kom nad le žnog orga na dru štva.
O zastu pa nju uop šte, pa i zastu pa nju privrednog društva detalj ni je se izla že u prvom delu ove knji ge.
Koji organ u pri vred nom dru štvu je zakon ski zastup nik zavi si od for me dru-štva. Tako, ovla šće nje za zastu pa nje ortač kog dru štva na osno vu zako na ima sva ki ortak, ako osni vač kim aktom dru štva nije druk či je odre đe no. U koman dit nom dru-štvu zakon ski zastup nik je jedan ili više kom ple men ta ra (kom ple men tar ima sta tus orta ka ortač kog dru štva).
Dru štvo s ogra ni če nom odgo vor no šću po zako nu zastu pa direk tor ili uprav ni odbor. Osni vač kim aktom dru štva s ogra ni če nom odgo vor no šću se odre đu je da li dru štvo ima direk to ra ili uprav ni odbor.
Zatvo re no akci o nar sko dru štvo ima direk to ra ili uprav ni odbor koji su zakon-ski zastup ni ci dru štva.
Otvo re no akci o nar sko dru štvo ima uprav ni odbor i izvr šni odbor. Zatvo re no akci o nar sko dru štvo može ima ti izvr šni odbor. Uprav ni odbor bira čla no ve izvr-šnog odbo ra.
Gene ral nog direk to ra akci o nar skog dru štva bira uprav ni odbor. Gene ral ni direk tor je i pred sed nik izvr šnog odbo ra. Gene ral ni direk tor je zakon ski zastup nik (zastu pa dru štvo bez poseb nog puno moć ja). Akci o nar sko dru štvo, pored gene ral-nog direk to ra, mogu zastu pa ti i sta tu tar ni zastup ni ci (dru gi čla no vi uprav nog odbo-ra odno sno izvr šnog odbo ra, ako je tako odre đe no osni vač kim aktom dru štva).
10. Odgo vor nost pri vred nog dru štva za oba ve zeOba vlja nje delat no sti pri vred nog dru štva pove za no je sa zaklju če njem broj nih
ugo vo ra i pred u zi ma njem dru gih prav nih poslo va (npr. izda va njem har ti ja od vred-no sti, jav nim obe ća njem nagra de). Pri vred no dru štvo je prav no lice te samo stal no, pre ko svo jih orga na, stu pa u prav ne poslo ve i pre u zi ma raz li či te oba ve ze. Pre u ze te oba ve ze dru štvo je, po pra vi lu, dužno samo ispu ni ti save sno i u sve mu kako one gla-se. Oba ve zu može ispu ni ti i tre će lice, ali to je ret ki izu ze tak u pri vred nom pra vu. Neza vi sno od činje ni ce da li je odgo vor nost pri vred nog dru štva nasta la pre u zi ma-njem ugo vor ne oba ve ze ili je ona vanu go vor ne pri ro de pri vred no dru štvo odgo va ra za svo je oba ve ze celo kup nom svo jom imo vi nom. Izvr še nje radi ostva re nja nov ča-nog potra ži va nja pre ma dru štvu može se spro ve sti na svim nje go vim raču ni ma kod orga ni za ci ja koje oba vlja ju poslo ve plat nog pro me ta i na dinar skoj vred no sti devi-znih sred sta va koje ono ima na devi znom raču nu kod ban ke.
158 11. Lica koja ima ju dužnost pre ma dru štvuOdre đe na lica pri vred nog dru štva dužna su da rade u inte re su dru štva, a
ne u svom lič nom inte re su. Ona svo je poslo ve mora ju izvr ša va ti save sno i lojal-no, sa pažnjom dobrog pri vred ni ka, u razum nom uve re nju da delu ju u naj bo ljem inte re su pri vred nog dru štva i da čuva ju poslov nu taj nu dru štva. Dužno sti pre ma pri vred nom dru štvu, pre ma čla nu 31. ZPD, ima ju: 1) orta ci ortač kog dru štva i kom ple men ta ri koman dit nog dru štva; 2) lica koja se u skla du sa ZPD sma tra ju kon trol nim čla no vi ma dru štva s ogra ni če nom odgo vor no šću ili kon trol nim akci o-na ri ma akci o nar skog dru štva; 3) zastup ni ci dru štva; 4) čla no vi uprav nog odbo ra, čla no vi izvr šnog odbo ra, čla no vi nad zor nog odbo ra, čla no vi odbo ra revi zo ra i inter ni revi zor dru štva s ogra ni če nom odgo vor no šću i akci o nar skog dru štva; 5) lica koja ima ju ugo vor na ovla šće nja da upra vlja ju poslo vi ma pri vred nog dru štva i 6) likvi da ci o ni uprav nik pri vred nog dru štva.
Nave de na lica koja ima ju lič ni inte res, dužna su biti lojal na, a naro či to: da ne kori ste imo vi nu pri vred nog dru štva u lič nom inte re su, ne kori ste povla šće ne infor-ma ci je u pri vred nom dru štvu za lič no boga će nje; ne zlo u po tre blja va ju pozi ci je u pri vred nom dru štvu za lič no boga će nje; ne kori ste poslov ne moguć no sti pri vred-nog dru štva za svo je lič ne potre be i sl.
Lica koja ima ju dužno sti pre ma dru štvu ne mogu biti direkt no ili indi rekt no anga žo va na u dru gom pri vred nom dru štvu kon ku rent ske delat no sti, izu zev ako za to dobi ju odo bre nje u skla du sa čla nom 35. ZPD.
Ortak, član ili akci o nar pri vred nog dru štva ima pra vo da pod ne se indi vi du-al nu tužbu u svo je ime pro tiv bilo kog lica koje ima dužno sti pre ma dru štvu, za nakna du šte te koju mu to lice pro u zro ku je povre dom utvr đe nih dužno sti. U slu-ča ju ortač kog dru štva, dužno sti pre ma dru štvu su isto vre me no i dužno sti pre ma orta ci ma dru štva.
Koman di tor, član ili akci o nar ima ju pra vo da pod no se deri va tiv nu tužbu u svo je ime, a za račun dru štva pro tiv bilo kog lica koje ima dužno sti pre ma dru štvu, radi nakna de šte te pro u zro ko va ne pri vred nom dru štvu.
159Ode ljak dru gi PRAV NE FOR ME PRI VRED NIH DRU ŠTVA
I. ORTAČ KO DRU ŠTVO
1. Pojam. Osni va nje. Raz gra ni če nje.Ortač ko dru štvo osni va ju dva ili više fi zič kih i/ili prav nih lica u svoj stvu
orta ka dru štva radi oba vlja nja odre đe ne delat no sti pod zajed nič kim poslov nim ime-nom, a za dugo ve dru štva odgo va ra ju soli dar no i neo gra ni če no celo kup nom svo-jom imo vi nom, ako sa pove ri o cem nije druk či je ugo vo re no.
Osni vač ki akt ortač kog dru štva je ugo vor o osni va nju dru štva. Pored osni vač-kog akta orta ci mogu ima ti i ugo vor orta ka dru štva.206
Ortač ko dru štvo se raz li ku je od gra đan skog orta klu ka. Gra đan ski orta kluk je kla sič ni ugo vor obli ga ci o nog pra va koji, po pra vi lu, ima kon sen su al ni karak ter, a ne upi su je se u Regi star. Uspo sta vlja nje gra đan skog orta klu ka može biti moti vi sa-no ne samo sti ca njem kori sti (vrše njem gra đan sko prav nih poslo va) nego i dru gim raz lo zi ma. Gra đan ski orta kluk u našem pra vu nema svoj stvo prav nog lica, a spo ro-ve izme đu nje ga i tre ćih lica, kao i nji ho ve među sob ne odno se, raz re ša va ju redov ni sudo vi po opštim par nič nim pra vi li ma.
Ortač ko dru štvo je insti tut pri vred nog pra va koji nasta je na osno vu pisme nog ugo vo ra.207 Prav ni subjek ti vi tet sti če regi stra ci jom u Regi stru,208 ima svoj stvo prav-nog lica i oba vlja pri vred nu delat nost radi sti ca nja dobi ti. Pri vred ne spo ro ve ras pra-vlja ju u našem pra vu trgo vin ski sudo vi, a ne sudo vi opšte nad le žno sti.209
2. Osni vač ki akt i ugo vor orta ka dru štvaOsni vač ki akt - ugo vor o osni va nju ortač kog dru štva zaklju ču je se u pisa nom
obli ku, a pot pi si osni va ča ove ra va ju se. Izme ne i dopu ne ugo vo ra vrše se uz sagla-snost svih orta ka dru štva osim kad je tim ugo vo rom druk či je odre đe no. Ugo vor o 206 Izraz “orta kluk” poti če od tur ske reči “ortak” koja ozna ča va zajed ni ča ra, dru ga u kakvom poslu,
kom pa njo na, ali i suvla sni ka, dok se u narod nom govo ru kori sti da ozna či vezu dva ili više lica uspo sta vlje nu radi vođe nja nekog pred u zet ni štva - vidi: Ška ljić, A., Tur ci zmi u srp sko hr vat skom jezi ku, “Svje tlost”, Sara je vo, 1989, str. 503.
207 Vidi: Vasi lje vić, M., op. cit., str. 126. Isto reše nje usvo jio je i član 70. stav 1. GKRF.208 Vidi npr: član 552. stav 2. ŠvZO; para graf 106. NTZ; čl. 73. stav 2. GKRF.209 O raz li ka ma vidi pot pu ni je: Babić, I., Gra đan ski orta kluk - neka pita nja raz gra ni če nja od trgo-
vač kog orta klu ka, Zbor nik rado va Novi ugo vo ri... Beo grad, 1995. godi ne.
160 osni va nju ortač kog dru štva naro či to sadr ži: 1) puno ime i pre bi va li šte svih fi zič kih lica orta ka i poslov neo ime i sedi šte prav nog lica sva kog orta ka; 2) poslov no ime i sedi šte dru štva; 3) delat nost; 4) ozna če nje vrste i vred no sti ulo ga orta ka. Osni vač ki akt može da sadr ži i dru ge ele men te.
Ortač ko dru štvo može, pored osni vač kog akta, da ima i ugo vor orta ka dru-štva. Ugo vor orta ka dru štva naro či to ure đu je poslo va nje i upra vlja nje dru štvom. For ma lan je jer se sači nja va u pisa noj for mi i pot pi su je ga sva ki ortak, ali ne mora biti ove ren. Na isti način vrše se izme ne i dopu ne ugo vo ra. On je među sob no oba-ve zan i sa nakna dom tako da sva ki ugo va rač odgo va ra za prav ne i mate ri jal ne nedo stat ke ispu nje nja. Zaklju ču je se s obzi rom na lič nost (intu i tu per so nae) jer su važna lič na svoj stva čla na dru štva u kome bi tre ba lo da vla da ju odno si pove re nja. Ugo vor je u osno vi komu ta ti van jer je, u vre me nje go vog zaklju če nja, stra na ma pozna to šta čini pred met nji ho vih oba ve za tj. izve sna je una pred visi na i vred nost pre sta ci ja sva ke stra ne. Dugo tra jan je i ime no van, a zasni va se sa ciljem oba vlja nja pri vred ne delat no sti koja tra je rela tiv no duže vre me.
Ugo vor orta ka ortač kog dru štva ne pri la že se uz pri ja vu za regi stra ci ju.Ako posto ji suprot nost izme đu ugo vo ra o osni va nju ortač kog dru štva i ugo vo ra
orta ka dru štva, pri me nju je se ugo vor o osni va nju ortač kog dru štva (osni vač ki akt).
3. Odno si izme đu orta ka i orta ka sa ortač kim dru štvomPrav ni odno si orta ka sa ortač kim dru štvom i odno si izme đu orta ka ure đu ju se
ugo vo rom o osni va nju ortač kog dru štva (osni vač ki akt) i ugo vo rom orta ka dru štva, ako je ortač ko dru štvo zaklju či lo takav ugo vor.
3.1. OBA VE ZA UNO ŠE NJA ULO GA. RAS PO LA GA NJE UDE LOM
Visi nu osnov nog kapi ta la i ulo ga sva kog čla na ortač kog dru štva odre đu ju stra ne ugo vo rom o osni va nju ortač kog dru štva.210 Ako osni vač kim ugo vo rom nije uop šte pred vi đe no uno še nje ulo ga u ortač ko dru štvo Regi stra tor će će odbi ti da na osno vu tog ugo vo ra dru štvo regi stru je u Regi stru.
Ulog orta ka u ortač ko dru štvo može biti u nov cu, stva ri ma i pra vi ma, kao i u radu i uslu ga ma, koji su izvr še ni ili tre ba da budu izvr še ni. U ortač ko dru štvo orta ci ula žu ulo ge jed na ke vred no sti.
Pre nos ude la je slo bo dan izme đu orta ka ortač kog dru štva. Ortak može pre ne-ti svoj udeo tre ćem licu samo uz sagla snost osta lih orta ka. Orta ci ortač kog dru štva ima ju pra vo pre čeg sti ca nja tog ude la. Ako orta ci ne daju sagla snost na pre nos ude-la tre ćem licu, a ne isko ri ste pra vo pre čeg sti ca nja, ortak može pre ne ti svoj udeo tre ćem licu i bez te sagla sno sti.210 Član 70 st. 2. GKRF je odre dio da osni vač ki ugo vor trgo vač kog orta klu ka sadr ži visi nu, sastav,
roko ve i redo sled uno še nja ulo ga u dru štvo.
1613.2. UPRA VLJA NJE ORTAČ KIM DRU ŠTVOM (POSLO VOD STVO)
Sva ki član dru štva ima pra vo i dužnost da vodi poslo ve dru štva. Ništa va je odred ba osni vač kog akta ili ugo vo ra orta ka dru štva kojom se ortak una pred odri če od pra va na poslo vo đe nje. Odlu ke orta ka o prav nim poslo vi ma koji pred sta vlja ju redov nu delat nost dono se se veći nom od ukup nog bro ja gla so va orta ka. Sagla snost svih orta ka potreb na je za dono še nje odlu ka o poslo vi ma koji su izvan redov ne delat no sti dru štva, kao i za odlu ku o pri je mu novog orta ka dru štva.
Vođe nje poslo va dru štva može se osni vač kim aktom ili ugo vo rom orta ka pre ne-ti: na jed nog čla na dru štva; na dva ili više čla no va dru štva; na pro ku ri stu ili neko tre će lice. Ako je osni vač kim aktom poslo vod stvo pre ne se no na jed nog čla na, dva čla na ili više čla no va dru štva, osta li čla no vi dru štva nema ju pra vo na poslo vod stvo.
Ortak ortač kog dru štva može iz oprav da nih raz lo ga (što cene osta li orta ci) odu sta ti od poslo vo đe nja u otka znom roku koji je odre đen osni vač kim aktom ili ugo vo rom orta ka dru štva.
Ovla šće nje za poslo vo đe nje može se odlu kom nad le žnog suda odu ze ti po tužbi dru štva ili pre o sta lih orta ka dru štva, ako se utvr di da nije bio spo so ban da vodi poslo ve dru štva ili da čini težu povre du dužno sti poslo vo đe nja.
Ortak ortač kog dru štva ima pra vo na nakna du svih tro ško va koje je imao u vođe nju poslo va dru štva i koji su s obzi rom na okol no sti slu ča ja bili neo p hod ni.
3.3. RAS PO DE LA DOBI TI I SNO ŠE NJE GUBI TA KA
Ortač ko dru štvo se osni va sa ciljem sti ca nja dobi ti i nje ne pode le. Sto ga je jed no od osnov nih pra va sva kog čla na dru štva pra vo na dobit. Dobit i gubi tak ortač-kog dru štva se ras po de lju je među orta ci ma na jed na ke delo ve. Ako osni vač ki akt ortač kog dru štva sadr ži odred bu kojom se odre đu je samo udeo u dobi ti ili samo udeo u gubit ku, sma tra se da se ona odno si i na dobit i gubi tak. Na kra ju sva ke poslov ne godi ne orta ci usva ja ju fi nan sij ski izve štaj kojim se utvr đu je dobit i gubi-tak ortač kog dru štva i uče šće sva kog orta ka u dobi ti i gubit ku. Deo dobi ti koji pri pa-da orta ku ortač kog dru štva u dobi ti ortač kog dru štva, ispla ću je se naj ka sni je u roku od tri mese ca od dana usva ja nja fi nan sij skog izve šta ja. Pra vo na deo dobi ti (kao imo vin sko pra vo) može se pre ne ti na dru štvo ili dru go lice (npr. cedi ra ti, zalo ži ti), ali je isklju če na moguć nost pre no še nja član skog polo ža ja u dru štvu, jer je orta kluk dru štvo u kome su bit na svoj stva sva kog čla na.
3.4. ODGO VOR NOST ORTA KA ZA OBA VE ZE DRU ŠTVA
Naše pra vo je pri hva ti lo sistem sup si di jar ne, soli dar ne i neo gra ni če ne odgo-vor no sti čla no va dru štva za oba ve ze dru štva. Ortač ko dru štvo, nai me, ima svoj stvo prav nog lica tako da imo vi na pri pa da samom dru štvu. Zbog toga se ulo zi koje je član ortač kog dru štva pre neo u svo ji nu dru štva ne mogu kori sti ti kao garan ci ja ili
162 za nami re nje potra ži va nja pove ri la ca orta ka kao čla na dru štva. Pove ri lac orta ka dru-štva svo je potra ži va nje može nami ri ti i iz potra ži va nja tog orta ka pre ma dru štvu (to potra ži va nje, nai me, ula zi u imo vi nu čla na dru štva) i ude la koji pri pa da tom čla nu dru štva na osno vu ulo ga u dru štvu. Sto ga nije pri hva tlji vo mišlje nje koje isti če da “Naš zakon usva ja sistem nepo sred ne soli dar ne odgo vor no sti čla no va ovog dru štva za oba ve ze dru štva..”.211 Ortač ko dru štvo je prav ni subje kat koje ima svo ju imo vi-nu i samo odgo va ra za svo je oba ve ze. Samo ako se pove ri o ci ne mogu napla ti ti na imo vi ni dru štva tada odgo va ra ju (sup si di jar no) orta ci dru štva. To je, ustva ri, odgo-vor nost za tuđu oba ve zu - iz odno sa dru štva i pove ri la ca, a ne odgo vor nost izme đu pove ri o ca i orta ka dru štva. Za dugo ve dru štva odgo va ra ju oni orta ci dru štva koji su to svoj stvo ima li u momen tu nastan ka oba ve ze (a ne u tre nut ku dospe lo sti oba ve ze), iako su u dru štvo ušli naknad no ili su doc ni je istu pi li iz dru štva.212
Čla no vi ortač kog dru štva odgo va ra ju za oba ve ze dru štva sup si di jar no - ako se pove ri o ci nisu mogli napla ti ti na imo vi ni dru štva, po opštim pra vi li ma o soli dar-noj odgo vor no sti dužni ka.
3.5. PRE STA NAK ORTAČ KOG DRU ŠTVA I ISTU PA NJE ORTA KA
Ortač ko dru štvo kao subje kat pra va (prav no lice) pre sta je: 1) iste kom vre-me na na koje je osno va no ili ispu nje njem cilja osni va nja; 2) odlu kom orta ka o pre stan ku; 3) ste ča jem dru štva; 4) neo ba vlja njem poslo va nepre kid no u peri o du od dve godi ne; 5) sud skom odlu kom o pre stan ku; 6) nastu pa njem bilo kojeg dru gog doga đa ja odre đe nog osni vač kim aktom ili ugo vo rom orta ka dru štva koji ima za posle di cu pre sta nak dru štva.
Ortač ko dru štvo osno va no na odre đe no vre me ili za ispu nje nje odre đe nog cilja pre sta je pro te kom vre me na ili ispu nje njem cilja. Ako ortač ko dru štvo nasta-vi da poslu je, sma tra se da je dru štvo pre ćut no dobi lo sagla snost svih orta ka da je osno va no na neo d re đe no vre me (pre ćut no pro du že nje).
Na osno vu tužbe nekog od orta ka, pro tiv ortač kog dru štva i svih dru gih orta ka u dru štvu, sud će done ti odlu ku da dru štvo pre sta je kad za to posto je oprav da ni raz lo zi odre đe ni čla nom 83. stav 2. ZPD. Ako tuži lac pre i na či tužbu, sud može, ume sto odlu ke o pre stan ku ortač kog dru štva da done se odlu ku o isklju-če nju orta ka iz dru štva.211 Vasi lje vić, M., op. cit., str. 148.212 Vidi: Veli mi ro vić, M., Poslov no pra vo, Uni ver zi tet Crne Gore, Pod go ri ca, stra na 67., Vasi lje vić,
M., Pri vred na dru štva, Udru že nje prav ni ka u pri vre di SR Jugo sla vi je, Beo grad, 1999, stra na 120; Bar bić, J., Dru štvo s neo gra ni če nom soli dar nom odgo vor no šću čla no va, Pri vre da i pra vo, br.11-12/90, stra na 748. i čl. 102. i 145. ZOP. Član 75. sttav 2. GKRF je pro pi sao da član trgo vač kog orta-klu ka koji nije nje gov osni vač odgo va ra jed na ko sa dru gim uče sni ci ma za oba ve ze, nasta le posle nje go vog ula ska u dru štvo. Onaj član koji je iza šao iz dru štva odgo va ra za oba ve ze dru štva nasta le do momen ta nje go vog izla ska iz dru štva, jed na ko sa osta lim čla no vi ma u tra ja nju od dve godi ne od dana utvr đi va nja izve šta ja o poslo va nju dru štva za godi nu u kojoj je on iza šao iz dru štva.
163Nastu pa nje zako nom odre đe nih okol no sti ima za posle di cu pre sta nak svoj stva orta ka. Pre stan kom svoj stva orta ka u ortač kom dru štvu, po pra vi lu, ne pre sta je ortač-ko dru štvo. Kad osni vač kim aktom ili ugo vo rom orta ka dru štva nije druk či je odre đe-no, svoj stvo orta ka u ortač kom dru štvu pre sta je u slu ča ju: 1) smr ti orta ka; 2) otva ra nje ste ča ja nad nekim od orta ka; 3) otka za nekog orta ka; 4) dono še nja odlu ke orta ka u skla du sa osni vač kim aktom, ugo vo rom orta ka dru štva i ZPD; i 5) u dru gim slu ča je vi-ma odre đe nim osni vač kim aktom ili ugo vo rom orta ka ortač kog dru štva.
Ortač ko dru štvo nasta vlja da poslu je sa nasled ni ci ma pre mi nu log orta ka, ako je tako odre đe no osni vač kim aktom i uz sagla snost nasled ni ka. Ova pra va nasled ni-ci mogu vrši ti od dana sazna nja za nasle đi va nje ili od dana posta vlja nja zastup ni ka nasled ni ku koji nema poslov nu spo sob nost.
Sva ki ortak dru štva može da otka že član stvo u dru štvu pod no še njem pisa nog otka za naj ma nje šest mese ci pre iste ka poslov ne godi ne, osim ako je osni vač kim aktom druk či je odre đe no. Isklju če nje ili ogra ni če nje pra va orta ka na otkaz je ništa vo.
Ako poje di ni ortak ne ispu ni oba ve zu uno še nja ugo vo re nog ulo ga, odre đe-nog osni vač kim aktom ili ugo vo rom orta ka, ili ako posto je dru gi oprav da ni raz lo zi (vidi član 84. stav 2, a u vezi sa čla nom 179. stav 2. ZPD) osta li orta ci mogu pred nad le žnim sudom pokre nu ti postu pak isklju če nja tog orta ka iz dru štva.
Ako se otka zi ma (ili na dru gi način) broj čla no va dru štva sve de na jedan taj ortak je dužan da pred u ze me sve neo p hod ne mere da uskla di poslo va nje dru štva uslo vi ma pro pi sa nim ZPD ili da nasta vi poslo va nje kao pred u zet nik, nak na sni je u roku od tri mese ca od dana kada je ostao jedi ni ortak dru štva. Ako u tom roku jedi ni ortak ortač kog dru štva ne uskla di svoj polo žaj sa ZPD, ortač ko dru štvo pre-sta je likvi da ci jom.
Pre sta nak dru štva i istu pa nje orta ka iz ortač kog dru štva pri ja vlju ju Agen ci ji za pri vred ne regi stre pre o sta li orta ci ovla šće ni za zastu pa nje ortač kog dru štva. Ako je ortač ko dru štvo pre sta lo sud skom odlu kom, sud po slu žbe noj dužno sti regi stru je pre sta nak ortač kog dru štva.
II. KOMAN DIT NO DRU ŠTVO
1. PojamKoman dit no dru štvo je pri vred no dru štvo koje osni va ju ugo vo rom dva ili
više fi zič kih i/ili prav nih lica u svoj stvu orta ka, radi oba vlja nja odre đe ne delat no sti pod zajed nič kim poslov nim ime nom, od kojih naj ma nje jed no lice za oba ve ze tog dru štva odgo va ra neo gra ni če no (kom ple men tar), a naj ma nje jed no lice odgo va ra ogra ni če no do visi ne svog ugo vo re nog ulo ga (koman di tor).213
213 Vidi: član 23. ZTDF; član 164. stav 1. ZOP RS; član 96. stav 1. ZPD FBiH; član 131. ZTDH.
164 U koman dit nom dru štvu, pre ma tome, posto je dve vrste čla no va. Jed ni čla no vi odgo va ra ju za oba ve ze dru štva neo gra ni če no i nazi va ju se kom ple men-ta ri. Odgo vor nost kom ple men tar na je sup si di jar na. Nai me, koman dit no dru štvo odgo va ra za svo je oba ve ze celo kup nom svo jom imo vi nom, a u slu ča ju da dru-štvo nema imo vi ne odgo va ra ju kom ple men ta ri. Dru gi čla no vi odgo va ra ju za oba ve ze dru štva u visi ni svog ulo ga i nazi va ju se koman di to ri. Svoj stvo kom ple-men ta ra i koman di to ra može biti fi zič ko i/ili prav no lice. Ovo dru štvo se može osno va ti samo ako posto ji barem jedan kom ple men tar i jedan koman di tor. U prav noj nau ci oprav da no pre o vla đu je stav da je koman dit no dru štvo dru štvo lica.214 Nai me, na koman dit no dru štvo se sup si di jar no pri me nju ju odred be koji-ma je regu li sa no ortač ko dru štvo, a kom ple me ta ri, po pra vi lu, ima ju sta tus orta-ka ortač kog dru štva.
2. Osni va nje koman dit nog dru štva2.1. ZAKLJU ČE NJE I IZME NA OSNI VAČ KOG UGO VO RA
Koman dit no dru štvo se osni va ugo vo rom svih čla no va dru štva (osni vač ki akt). U prak si je ugo vor osnov ni akt kojim se osni va dru štvo. Ovaj oblik dru štva mogu osno va ti naj ma nje dva lica, a isklju če na je moguć nost da se kao osni vač dru štva poja vi samo jedan osni vač.215 Ugo vor o osni va nju koman dit nog dru štva se zaklju ču je u pisme noj for mi, a pot pi si ugo va ra ča mora ju biti ove re ni. For ma ovog ugo vo ra je bitan uslov nje go ve puno va žno sti (for ma ad solem ni ta tem). Ugo vor mora da sadr ži sle de će bit ne ele men te: 1) puno ime i pre bi va li šte sva kog fi zič kog lica i poslov no ime i sedi šte prav nog lica kom ple men ta ra i koman di to ra, kao i ozna če nje koje lice ima svoj stvo orta ka; 2) poslov no ime i sedi šte dru štva; 3) ozna-če nje vrste i vred no sti ulo ga sva kog osni va ča; 4) delat nost koman dit nog dru štva. Pored ovih, oba ve znih ele me na ta stra ne mogu ugo vo rom regu li sa ti i dru ge odno se kao što su: rok za uno še nje ulo ga u dru štvo, rušlji vost, duži nu tra ja nja dru štva, izme ne i dopu ne ugo vo ra, dej stvo više sile, ras kid ugo vo ra. Na prav ne situ a ci je koje stra ne ne ure de odred ba ma ugo vo ra pri me nju ju se opšte odred be Zako na o obli ga ci o nim odno si ma.
Pra vi lo je da se osni vač ki ugo vor menja sagla sno šću svih kom ple men ta ra i koman di to ra dru štva, ako nji me nije druk či je odre đe no. Ako se izme ne osni vač kog ugo vo ra vrše tako da se pove ća va ju rani je utvr đe ne oba ve ze orta ka dru štva ili se tom orta ku odre đu ju nove oba ve ze pored posto je ćih, one se vrše uz sagla snost orta-ka dru štva na koje se te izme ne odno se.214 Upo re di: Bar bić, J., Koman dit no dru štvo, Pri vre da i pra vo, br. 1-2/91, stra na 4; Vasi lje vić,
M., Poslov no pra vo, Savre me na admi ni stra ci ja, Beo grad, 1997, stra na 85. i Jan ko vec, I., op. cit., stra na 60.
215 Vidi: Male no vić, M., Koman dit no dru štvo, Pra vo i pri vre da, br. 3-6/95, stra na 161.
1652.2. UGO VOR ORTA KA DRU ŠTVA. ODNOS OSNI VAČ KOG UGO VO RA I UGO VO RA ORTA KA.
Pored osni vač kog akta, koman dit no dru štvo može ima ti i ugo vor orta ka dru-štva kojim se odre đu je, naro či to, poslo va nje dru štva i upra vlja nje dru štvom. Ovaj ugo vor mora biti pisan i pot pi san od svih orta ka. On se ne mora biti ove ren i ne pri la že se uz regi stra ci o nu pri ja vu. Ugo vor orta ka koman dit nog dru štva i pro me ne ugo vo ra ima ju prav no dej stvo među orta ci ma danom pot pi si va nja svih orta ka, ako tim ugo vo rom nije druk či je odre đe no.
U slu ča ju neus kla đe no sti izme đu osni vač kog akta koman dit nog dru štva i ugo vo ra orta ka dru štva, pri me nju je se osni vač ki akt (ugo vor o osni va nju koman-dit nog dru štva).
2.3. REGI STRA CI O NA PRI JA VA OSNI VA NJA KOMAN DIT NOG DRU ŠTVA
Uz regi stra ci o nu pri ja vu osni va nja koman dit nog dru štva pri la žu se: 1) dokaz o iden ti te tu osni va ča (foto ko pi ja lič ne kar te ili paso ša fi zič kog lica i/ili izvod iz regi stra u kome je regi stro va no prav no lice); 2) osni vač ki ugo vor dru štva, sa ove re-nim pot pi si ma osni va ča; 3) potvr da ban ke o upla ti nov ča nog ulo ga koman di to ra na pri vre me ni račun ili nje go va ove re na izja va o tome da je obez be dio nov ča ni ulog; 4) pro ce na ovla šće nog pro ce nji va ča vred no sti nenov ča nog ulo ga koman di to ra; 5) odlu ka o ime no va nju zastup ni ka dru štva, ako zastup nik nije odre đen osni vač kim aktom i 6) ove ren pot pis zastup ni ka.
3. Odno si među orta ci ma i izme đu orta ka i dru štvaUno še nje ulo ga kom ple men ta ra i koman di to ra u koman dit no dru štvo, pre no-
še nje ude la u dru štvu, deo ba dobi ti i sno še nje gubi ta ka regu li še se osni vač kim ugo-vo rom ili ugo vo rom orta ka. U slu ča ju da tim ugo vo ri ma ovi odno si nisu regu li sa ni pri me nju ju se sle de ća dopun sko dis po zi tiv na pra vi la.
Ulog koman di to ra u koman dit no dru štvo, isto kao i kom ple men ta ra, može biti nov ča ni i nenov ča ni, uklju ču ju ći i izvr še ni rad i uslu ge u koman dit nom dru štvu. Nenov-ča ni ulog se mora pro ce ni ti. Koman di tor uno si u koman dit no dru štvo ceo ugo vo re ni ulog (nov ča ni i nenov ča ni izu zev rada i uslu ga koje će se tek izvr ši ti) pre sti ca nja svoj-stva koman di to ra. Nije pred vi đen mini mal ni nov ča ni deo osnov nog kapi ta la koji se mora une ti u koman dit no dru štvo. Ovo dru štvo, među tim, ne može nasta ti ako u nje ga nije une sen nika kav ulog. Kom ple men ta ri ima ju sta tus čla no va ortač kog dru štva te se na njih pri me nju ju pra vi la odre đe na za orta ke u ortač kom dru štvu.
Kom ple men tar koman dit nog dru štva ne može pre ne ti ceo ili deo svog ude-la bez sagla sno sti svih koman di to ra i kom ple men ta ra. Suprot no tome, koman di-tor koman dit nog dru štva može pre ne ti deo ili ceo svoj udeo pro da jom, poklo nom, nasle đem ili na dru gi način.
166 Koman di to ri i kom ple men ta ri uče stvu ju u deo bi dobi ti i sno še nju gubi ta ka sra zmer no pro cen tu ude la u dru štvu.
Kom ple men tar (jedan ili više) ima pra vo da upra vlja koman dit nim dru štvom i vodi poslo ve dru štva - pra vo na poslo vod stvo. Koman di tor ne može vrši ti poslo-vo đe nje dru štva.
4. Odno si koman dit nog dru štva i orta ka pre ma tre ćim lici maKom ple men ta ri upra vlja ju dru štvom i vode poslo ve dru štva te su oni ovla-
šće ni da pre ma tre ćim lici ma zastu pa ju koman dit no dru štvo. Koman dit no dru štvo mogu zastu pa ti jedan kom ple men tar, neki kom ple men ta ri koji ma je pove re no poslo-vod stvo ili svi kom ple men ta ri. Ako više kom ple men ta ra zastu pa koman dit no dru-štvo sva ki zastup nik ga zastu pa i pot pi su je samo stal no, osim ako je ugo vo rom o osni-va nju dru štva odre đe no kolek tiv no zastu pa nje, kada se prav ni posao može zaklju či ti samo sagla sno šću svih čla no va ovla šće nih na kolek tiv no zastu pa nje.
Koman di tor ne može da zastu pa koman dit no dru štvo, osim po dobi je nom puno moć ju ili pro ku ri.
Koman di tor odgo va ra kao i kom ple men tar pre ma tre ćim lici ma ako je nje-go vo ime uz nje go vu sagla snost une se no u poslov no ime koman dit nog dru štva. Koman di tor koji zaklju či ugo vor s tre ćim licem bez nazna ke da istu pa kao puno-moć nik ili kao pro ku rist odgo va ra pre ma tre ćem save snom licu kao i kom ple men-tar za oba ve ze koje pro is tek nu iz tog ugo vo ra.
Koma dit no dru štvo kao prav no lice ima svo ju imo vi nu koja je odvo je na od imo vi ne čla no va dru štva. Sto ga lič ni pove ri o ci koman di to ra i kom ple men ta ra nema ju pra vo napla te i obez be đe nja pla ća nja iz imo vi ne koman dit nog dru štva. Ali, ako imo vi-na koman dit nog dru štva nije dovolj na za nami re nje potra ži va nja pove ri la ca dru štva, pove ri o ci dru štva svo ja potra ži va nja pre ma kom ple men ta ri ma (shod no nji ho voj neo-gra ni če noj odgo vor no sti) ostva ru ju rav no prav no s nji ho vim lič nim pove ri o ci ma.
5. Pro me ne u član stvu i sta tus dru štvaKoman dit no dru štvo ne pre sta je u slu ča ju smr ti koman di to ra, kao ni u slu ča-
ju pre stan ka koman di to ra koji nije fi zič ko lice.Ako iz koman dit nog dru štva istu pe svi kom ple men ta ri, a novi kom ple men-
ta ri nisu pri mlje ni u roku od tri mese ca od dana istu pa nja posled njeg kom ple men-ta ra, koman di to ri mogu u daljem roku od tri mese ca done ti jed no gla snu odlu ku o pro me ni prav ne for me u dru štvo s ogra ni če nom odgo vor no šću ili akci o nar sko dru štvo. Uko li ko koman di to ri ne postu pe na nave de ni način koman dit no dru štvo pre sta je likvi da ci jom.
U slu ča ju da iz koman dit nog dru štva istu pe svi koman di to ri, koman dit no dru-štvo može nasta vi ti da poslu je kao ortač ko dru štvo ili kao pred u zet nik.
167III. DRU ŠTVO S OGRA NI ČE NOM ODGO VOR NO ŠĆU
1. Pojam. Osni va či dru štvaDru štvo s ogra ni če nom odgo vor no šću je for ma dru štva koje osni va jed no ili
više prav nih i/ili fi zič kih lica, u svoj stvu čla no va dru štva, radi oba vlja nja odre đe ne delat no sti pod zajed nič kim poslov nim ime nom, a za svo je oba ve ze ovo dru štvo odgo-va ra celo kup nom imo vi nom. Nije dan član dru štva ne odgo va ra svo jom imo vi nom za oba ve ze dru štva. Član dru štva koji u dru štvo nije uneo ulog, u skla du sa osni vač-kim aktom dru štva, odgo va ra za neu ne ti ulog u imo vi nu dru štva.
Dru štvo može osno va ti jed no prav no ili fi zič ko lice ili više prav nih i/ili fi zič-kih lica, ali ne više od 50 čla no va. Ako se broj čla no va dru štva pove ća iznad 50, ali ne više od 100 čla no va, i ako se taj broj odr ži u peri o du dužem od godi nu dana, to dru štvo menja prav nu for mu u for mu zatvo re nog akci o nar skog dru štva.
Kao osni va či dru štva mogu se poja vi ti prav na lica koja oba vlja ju pri vred nu delat nost ili neku dru gu delat nost, ako to poseb nim zako nom nije isklju če no. Fizič-ka lica kao osni va či mora ju biti pot pu no poslov no spo sob na.
Osni va nje dru štva s ogra ni če nom odgo vor no šću zapo či nje zaklju če njem ugo-vo ra o osni va nju odno sno dono še njem osni vač kog akta, a zavr ša va se nje go vom regi stra ci jom kada sti če prav ni subjek ti vi tet. Osni va nje nije jedi ni, iako je naj če šći, način nastan ka dru štva s ogra ni če nom odgo vor no šću. Ono, nai me, može nasta ti i pre tva ra njem dru gog obli ka dru štva u dru štvo s ogra ni če nom odgo vor no šću ili sta-tu snom pro me nom.216
2. Osni va nje dru štva2.1. OSNI VAČ KI AKT
Vrsta osni vač kog akta odre đe na je okol no šću da li dru štvo osni va ju dva ili više osni va ča ili je osni vač dru štva samo jed no lice. Ako dru štvo osni va ju dva ili više osni-va ča osni vač ki akt je ugo vor, a kada ga osni va jedan osni vač - odlu ka o osni va nju.217 Zabra nje no je suk ce siv no osni va nje ovog dru štva.218 “...jer bi to bilo suprot no zatvo re-noj pri ro di ovog dru štva i sna žnim ele men ti ma intu i tu per so nae u nje mu”.219
Dva ili više lica osni va ju dru štvo s ogra ni če nom odgo vor no šću na osno vu ugo vo ra. Na zaklju če nje ugo vo ra pri me nju ju se opšte odred be ZOO koji ma je
216 Vide ti: Bar bić, J., ibi dem, stra na 499.217 Ako dru štvo osni va jed no lice osni vač ki akt dru štva je, pre ma reše nju usvo je nom u ruskom pra-
vu, sta tut (član 89. stav 1. GKRF). ZTDH odre đu je da jedan osni vač dru štva daje izja vu o osni-va nju dru štva s ogra ni če nom odgo vor no šću kod jav nog bele žni ka i da ona zame nju je ugo vor.
218 Zabra nu suk ce siv nog osni va dru štva, napri mer, pro pi su ju para graf 418. stav 4. TZKJ i član 387. stav 4. ZTDH.
219 Vasi lje vić, M., op. cit. str. 141.
168 regu li sa no zaklju če nje ugo vo ra. Za zaklju če nje osni vač kog ugo vo ra direk to ru nije potreb no poseb no ovla šće nje ako je po zako nu i sta tu tu prav nog lica ovla šćen na zaklju če nje tog prav nog posla.
Ugo vor kao osni vač ki akt dru štva s ogra ni če nom odgo vor no šću sači nja va se u pisme nom obli ku, a pot pi si osni va ča dru štva mora ju se ove ri ti. Shod no tome i puno moć je kojim je osni vač ovla stio fi zič ko lice da u ime i za nje gov račun zaklju-či ugo vor o osni va nju dru štva mora biti sači nje no u pisme nom obli ku, a pot pis vla sto dav ca (osni va ča) ove ren pred sudom.
Kao ugo vor ne stra ne poja vlju ju se dva ili više fi zič kih i/ili prav nih lica koja osni va ju dru štvo. Na faze koje pret ho de zaklju če nju ugo vo ra tako đe se pri me nju-ju opšta pra vi la obli ga ci o nog pra va o izja vi volje, o ponu di, pri hva ta nju ponu de, zaklju če nju pred u go vo ra, odno sno posti za nju sagla sno sti volja.
Osni vač ki akt dru štva - ugo vor ili odlu ka o osni va nju - naro či to sadr ži: 1) puno ime i pre bi va li šte sva kog fi zič kog lica i poslov no ime i sedi šte sva kog prav-nog lica čla na dru štva; 2) poslov no ime i sedi šte dru štva; 3) delat nost; 4) iznos osnov nog kapi ta la i izno se, vrstu i vred nost ulo ga sva kog osni va ča i opis vrste i vred nost nenov ča nog ulo ga; 5) način i vre me uno še nja nenov ča nog ulo ga, odno-sno vre me upla te nov ča nih ulo ga; 6) uku pan iznos tro ško va osni va nja; 7) odred-be poseb ne pogod no sti bilo kom licu koje je uče stvo va lo u osni va nju dru štva ili u poslo vi ma pre osni va nja dru štva ili utvr đi va nja ispu nje no sti uslo va za poče tak poslo va nja. Osni vač ki akt može da sadr ži i dru ge odred be, uklju ču ju ći i one koje može da sadr ži i ugo vor čla no va dru štva.
2.2. UGO VOR ČLA NO VA DRU ŠTVA. ODNOS OSNI VAČ KOG AKTA I UGO VO RA.
Za raz li ku od osni vač kog akta koji mora biti done sen odno sno zaklju čen, čla-no vi dru štva s ogra ni če nom odgo vor no šću mogu, a ne mora ju, da zaklju če ugo vor. Ugo vor čla no va dru štva ne dosta vlja se uz regi stra ci o nu pri ja vu dru štva. Za puno-va žnost ugo vo ra dovolj no je da je zaklju čen u pisa noj for mi (ne mora biti ove ren). Shod no tome, ugo vor i nje go ve izme ne i dopu ne, pro iz vo de dej stvo danom pot pi si-va nja od svih čla no va dru štva, ako ugo vo rom nije druk či je odre đe no.
Ugo vor čla no va dru štva naro či to sadr ži odred be o: oba ve za ma čla no va dru-štva na dodat ne ulo ge pored osnov nih ulo ga, kao i poseb nim nakna da ma i posle di-ca ma u slu ča ju neis pu nje nja takvih oba ve za; poseb nim uslo vi ma i nači nu pre no sa ude la čla no va dru štva koji se raz li ku je od nači na regu li sa nog ZPD; nači nu za ostva-ri va nje pra va gla sa čla no va dru štva ili pra va na divi den du; postup ku odlu či va nja među čla no vi ma dru štva.
Ako su osni vač ki akt dru štva i ugo vor čla no va dru štva neus kla đe ni, pri me nju-je se osni vač ki akt dru štva.
1692.3. OSNOV NE OBA VE ZE ČLA NO VA - ULO ZI I OSNOV NI KAPI TAL
Osni va či mogu osno va ti dru štvo s ogra ni če nom odgo vor no šću ako ispu ne pret po stav ke u pogle du osnov nog kapi ta la i ulo ga u dru štvo.
Ulog u dru štvu s ogra ni če nom odgo vor no šću može biti nov ča ni i nenov ča ni. Nenov ča ni ulog uklju ču je i izvr še ni rad i pru že ne uslu ge dru štvu. Ulo zi u dru štvo se ula žu u skla du sa osni vač kim aktom dru štva. Ako je to odre đe no osni vač kim aktom ili ugo vo rom čla no va dru štva, čla no vi dru štva mogu done ti odlu ku o ula ga-nju dodat nih ulo ga. Kad osni vač kim aktom ili ugo vo rom čla no va dru štva nije druk-či je odre đe no, dodat ni ulo zi čla no va dru štva sra zmer ni su ude li ma.
Osnov ni kapi tal dru štva for mi ra se od ulo ga osni va ča. Nov ča ni deo osnov nog kapi ta la dru štva s ogra ni če nom odgo vor no šću na dan upla te izno si naj ma nje od 500 evra u dinar skoj pro tiv vred no sti po sred njem kur su. Naj ma nje polo vi na ovog izno sa upla ću je se na pri vre me ni račun do regi stra ci je dru štva, a osta tak se upla-ću je na račun dru štva u roku od dve godi ne od od dana regi stra ci je. Rele van tan je pro pi sa ni (zva nič ni) kurs evra.
Za osni va nje fi nan sij skih i osi gu ra va ju ćih orga ni za ci ja i pri vred nih dru šta va koja oba vlja ju zako nom odre đe ne delat no sti, kao dru šta va s ogra ni če nom odgo vor-no šću, poseb nim zako nom može se odre di ti veći mini mal ni osnov ni kapi tal.
Mini mal ni iznos osnov nog kapi ta la ima svr hu da one mo gu ći osni va nje dru-štva s ogra ni če nom odgo vor no šću koje pove ri o ci ma ne daje dovolj no sigur no sti da će svo ja potra ži va nja moći napla ti ti od dru štva.220
Osnov ni kapi tal dru štva može se odlu kom skup šti ne čla no va pove ća ti novim ulo zi ma čla no va ili pre tva ra njem ras po lo ži vih rezer vi za ove name ne u osnov ni kapi tal. Osnov ni kapi tal dru štva može da se sma nji odlu kom skup šti ne čla no va, ali ne ispod izno sa pro pi sa nog mini mal nog osnov nog kapi ta la.
3. Ude li u dru štvu3.1. STI CA NJE UDE LA. PRAV NA PRI RO DA.
Član dru štva s ogra ni če nom odgo vor no šću sti če udeo u osnov nom kapi ta lu dru štva sra zmer no vred no sti une se nog ulo ga. Član dru štva može ima ti jedan udeo u dru štvu. Ako član dru štva stek ne jedan ili više ude la, ti ude li se spa ja ju sa posto-je ćim ude lom i zajed no čine jedan udeo.
Udeo može pri pa da ti jed nom licu ili većem bro ju lica. Kad su dva ili više lica ima o ci ude la sma tra ju se suvla sni ci ma. Suvla sni ci se, u odno su na dru štvo, sma tra-ju jed nim čla nom. U knji gu ude la upi su je se puno ime i adre sa sva kog suvla sni ka ude la. Suvla sni ci ude la u dru štvu svo ja pra va gla sa i dru ga pra va ostva ru ju pre ko jed nog zajed nič kog puno moć ni ka, ako osni vač kim aktom ili ugo vo rom čla no va dru štva nije druk či je odre đe no.220 Paho ru kov, N., op. cit., str. 521.
170 Ude li u dru štvu nisu har ti je od vred no sti. Shod no tome ne mogu se sti ca ti, niti se nji ma može ras po la ga ti upu ći va njem jav ne ponu de. Dru štvo izda je sva kom čla nu potvr de kao dokaz član stva i nje go vog ude la, ako osni vač kim aktom ili ugo-vo rom čla no va dru štva nije druk či je odre đe no.
3.2. KNJI GA UDE LA. ZNA ČAJ UPI SA U KNJI GU UDE LA.
Dru štvo s ogra ni če nom odgo vor no šću vodi knji gu ude la i dužno je da je drži u svom sedi štu. U knji gu ude la upi su ju se: ime i pre bi va li šte odno sno poslov no ime; sedi šte i pore ski iden ti fi ka ci o ni broj sva kog čla nas dru štva, odno sno sva kog suvla sni ka i nji ho vog zajed nič kog puno moć ni ka; iznos ugo vo re nih i upla će nih ulo-ga i even tu al ne spo red ne činid be i dopun ski ulo zi pored osnov nog ulo ga: opte re će-nje ude la; broj ili pro ce nat gla so va sva kog ude la, pode le i svi pre no si ude la uklju-ču ju ći i vre me pre no sa i ime pod no si o ca i sti ca o ca, kao i sve even tu al ne pro me ne ovih poda ta ka. Dru štvo pod no si pri ja vu Regi stru radi regi stra ci je svih pro me na poda ta ka upi sa nih uknji zi ude la.
U odno su na dru štvo član dru štva je lice koje je kao takvo upi sa no u knji gu ude la, a u odno su na tre ća lica, član dru štva je lice koje je kao takvo regi stro va no u Regi stru.
3.3. PRA VA PO OSNO VU UDE LA
Čla no vi dru štva po osno vu ude la ima ju: 1) pra vo gla sa; 2) imo vin ska pra va pre ma dru štvu uklju ču ju ći i uče šće u dobi ti i 3) pra vo uče šća u ras po de li likvi da ci-o nog viška. Ova pra va sra zmer na su ude li ma čla no va u ukup no upla će nom osnov-nom kapi ta lu dru štva u vre me ostva re nja tih pra va, ako osni vač kim aktom nije druk či je odre đe no.
3.4. SOP STVE NI ULO ZI DRU ŠTVA
Sop stve nim ude lom dru štva s ogra ni če nom odgo vor no šću sma tra se udeo koji dru štvo stek ne od svo jih čla no va. Od svo jih čla no va dru štvo može sti ca ti ude le koji su u celi ni upla će ni, kao i ude le koji nisu u celi ni upla će ni. Dru štvo može ste ći ude le kupo vi nom od čla no va dru štva po osno vu pri nud nog pre stan ka svoj stva čla-na dru štva ili po dru gom osno vu. Dru štvo po osno vu sop stve nog ude la nema pra vo gla sa, a ti ude li se ne raču na ju u kvo rum gla so va i ne daju pra vo na divi den du.
4. Osnov na pra va čla no va dru štva4.1. PRA VO RAS PO LA GA NJA UDE LOM
Ako Zako nom o pri vred nim dru štvi ma, osni vač kim aktom ili ugo vo rom čla no-va dru štva nije druk či je ure đe no, udeo čla na dru štva s ogra ni če nom odgo vor no šću može se slo bod no pre no si ti i to: 1) dru gom čla nu dru štva ili dru štvu; 2) supru žni ku
171pre no si o ca, bra tu, sestri, pret ku, potom ku ili supru žni ku potom ka; 3) zakon skom zastup ni ku ili nasled ni ku čla na dru štva, nakon nje go ve smr ti; 4) sta tu snom pro me-nom u skla du sa ZPD. Član dru štva pre nego što ponu di svoj udeo ili deo ude la tre ćem licu, izvan kru ga nave de nih lica, dužan je da taj udeo ili deo ude la ponu di dru štvu (zakon sko pra vo pre čeg sti ca nja). Ako dru štvo ne isko ri sti pra vo pre čeg sti ca nja u roku odre đe nim osni vač kim aktom ili ugo vo rom, ponu da se dosta vlja dru gim čla no vi ma dru štva. Uko li ko je ponu da čla na dru štvu, odno sno čla no vi ma dru štva za sti ca nje ude la, odbi je na taj član dru štva može pre ne ti svoj udeo ili deo ponu đe nog ude la tre ćem licu po ceni i u skla du sa dru gim uslo vi ma svo je ponu de dru štvu odno sno čla no vi ma dru štva ili po višoj ceni.
4.2. ZALA GA NJE UDE LA OD STRA NE ČLA NA
Član dru štva s ogra ni če nom odgo vor no šću može dati udeo u zalo gu za obez-be đe nje kre di ta ili dru ge svo je oba ve ze, ako osni vač kim aktom ili ugo vo rom čla-no va dru štva nije druk či je odre đe no. Dava nje ude la u zalo gu upi su je se u regi star zalo ge. Ako osni vač kim aktom ili ugo vo rom čla no va dru štva nije druk či je odre đe-no, zalo go pri mac nema nika kvo pra vo gla sa ili pra vo upra vlja nja u dru štvu dok ne posta ne član dru štva.
4.3. PRA VO ISPLA TE DOBI TI
Član dru štva s ogra ni če nom odgo vor no šću ima pra vo na ispla tu dobi ti. Ispla-ta dobi ti vrši se sra zmer no ude lu u osnov nom kapi ta lu dru štva, u vre me dono še nja odlu ke dru štva o takvoj ispla ti, ako osni vač kim aktom ili ugo vo rom čla no va dru-štva nije druk či je odre đe no. Član dru štva koji stek ne pra vo na odre đe nu ispla tu posta je pove ri lac dru štva u odno su na tu ispla tu.
4.4. ORGA NI DRU ŠTVA S OGRA NI ČE NOM ODGO VOR NO ŠĆU
Dru štva s ogra ni če nom odgo vor no šću ima skup šti nu, direk to ra. ili uprav ni odbor, inter nog revi zo ra ili odbor revi zo ra ako je tako odre đe no osni vač kim aktom ili ugo vo rom čla no va dru štva.
Skup šti nu dru štva čine nje ni čla no vi. U dru štvu s jed nim čla nom ovla šće nja skup šti ne čla no va vrši taj član ili ovla šće no lice. On, po dono še nju odlu ke iz nad-le žno sti skup šti ne dru štva, sasta vlja i pot pi su je zapi snik i done te odlu ke upi su je u knji ge odlu ka.
Kad dru ga či je nje odre đe no ZPD, osni vač kim aktom ili ugo vo rom čla no va dru štva skup šti na dru štva s ogra ni če nom odgo vor no šću odlu ču je o: odo bra va nju poslo va zaklju če nih u vezi osni va nja dru štva pre regi stra ci je; izbo ru i raz re še nju direk to ra ili čla no va uprav nog odbo ra i utvr đi va nju nji ho ve nakna de, odno no zara-de; odo bra va nju fi nan sij skog izve šta ja, dono še nju odlu ke o vre me nu i izno su ispla-te čla no vi ma dru štva; dava nju pro ku re i poslov nog puno moć ja za sve ogran ke
172 dru štva; dopun skim ulo zi ma od stra ne čla no va dru štva; isklju če nju čla na dru štva, pri je mu novog čla na i pre no su ude la na tre ća lica kada je odo bre nje dru štva potreb-no; sta tu snim pro me na ma, pro me ni prav ne for me i pre stan ku dru štva. Skup šti na odlu ču je i o dru gim poslo vi ma odre đe nim čla nom 137. ZPD.
Godi šnja sed ni ca skup šti ne odr ža va se naj ka sni je u roku od šest mese ci nakon zavr šet ka poslov ne godi ne radi usva ja nja fi nan sij skih izve šta ja i odlu či va nja o ras po de li dobi ti. Sed ni ce skup šti na dru štva koje se odr ža va ju izme đu godi šnjih skup šti na su van red ne.
Član dru štva može pot pi si va njem pisa nog puno moć ja ime no va ti bilo koje dru-go lice da gla sa u skup šti ni za nje ga, ako osni vač kim aktom ili ugo vo rom čla no va dru štva nije druk či je odre đe no. Za odr ža va nje skup šti ne čla no va dru štva potreb na je veći na od ukup nog bro ja gla so va čla no va dru štva, ako osni vač kim aktom ili ugovo-rom čla no va dru štva nije dru ga či je odre đe no. Skup šti na čla no va dru štva odlu ču je pro stom veći nom gla so va čla no va potreb nih za odr ža va nje skup šti ne.
Dru štvo s ogra ni če nom odgo vor no šću može da ima direk to ra ili uprav ni odbor, što se odre đu je osni vač kim aktom dru štva. Direk to ra ili čla no ve uprav nog odbo ra čla no vi dru štva bira ju na sed ni ci skup šti ne, osim prvog direk to ra ili čla no va prvog uprav nog odbo ra koji mogu biti odre đe ni osni vač kim aktom. Uprav ni odbor ima pred sed ni ka koga bira ju čla no vi uprav nog odo bo ra, ako osni vač kim aktom nije dru ga či je odre đe no. Pred sed nik uprav nog odbo ra zastu pa dru štvo.
Ako osni vač kim aktom dru štva nije druk či je odre đe no, direk tor ili uprav ni odbor nad le žan je za: zastu pa nje dru štva i vođe nje poslo va dru štva, utvr đi va nje pred lo ga poslov nog pla na, sazi va nje sed ni ce skup šti ne čla no va dru štva i utvr đi-va nje pred lo ga dnev nog reda, spro vo đe nje odlu ka skup šti ne čla no va, zaklju če nje ugo vo ra o kre di tu, dava nje i opo zi va nje pro ku re. Ovi orga ni su nad le žni i za pita nja odre đe na osni vač kim aktom ili ugo vo rom i čla nom 157. ZPD.
Dru štvo ima inter nog revi zo ra. Osni vač kim aktom ili ugo vo rom čla no va dru-štva može biti odre đe no da dru štvo ima odbor revi zo ra. Ako dru štvo ima odbor revi zo ra on se sasto ji od naj ma nje tri čla na. Broj čla no va odbo ra revi zo ra mora biti nepa ran. Inter ni revi zor je fi zič ko lice koje mora ispu nja va ti uslo ve odre đe ne poseb nim zako nom. Inter ni revi zor i odbor revi zo ra izve šta va ju skup šti nu čla no va dru štva: o raču no vod stvu, izve šta ji ma i fi nan sij skom poslo va nju dru štva i nje go vih pove za nih dru šta va, uskla đi va nju poslo va nja dru štva sa zakon skim i dru gim regu-la tor nim zah te vi ma.
5. Pre sta nak svoj stva čla na dru štva i dru štvaČla nu dru štva pre sta je svoj stvo čla na: 1) smr ću; 2) pre stan kom prav no lica;
3) istu pa njem (povla če njem) u skla du sa osni vač kim aktom ili ugo vo rom čla no va dru štva ili uz povre du osni vač kog akta ili ugo vo ra čla no va dru štva; 4) istu pa njem (povla če njem) u skla du sa sud skom odlu kom; 5) isklju če njem u skla du sa sud skom
173odlu kom, sa osni vač kim aktom ili ugo vo rom čla no va dru štva; 6) pre no som ude la dru gom licu; 7) u slu ča ju dru gih doga đa ja odre đe nih osni vač kim aktom ili ugo vo-rom čla no va dru štva koji vode pre stan ku svoj stva čla na dru štva.
Dru štvo s ogra ni če nom odgo vor no šću pre sta je: 1) iste kom vre me na odre đe nog u osni vač kom aktu; 2) odlu kom skup šti ne čla no va; 3) sta tu snim pro me na ma koje vode pre stan ku dru štva; 4) ste ča jem (ban krot stvom); 5) pra vo sna žnom odlu kom kojom se utvr đu je da je regi stra ci ja dru štva bila ništa va i odre đu je bri sa nje dru štva; 6) nastu pa-njem doga đa ja odre đe nog osni vač kim aktom ili ugo vo rom čla no va dru štva. Jed no-čla no dru štvo pre sta je u slu ča ju ste ča ja ili likvi da ci je nad jed nim čla nom koji nema prav nog sled be ni ka, odno sno smr ću čla na koji nema nasled ni ka ude la.
IV. AKCI O NAR SKO DRU ŠTVO
1. PojamAkci o nar sko dru štvo je dru štvo koje osni va jed no ili više prav nih i/ili fi zič-
kih lica u svoj stvu akci o na ra radi oba vlja nja odre đe ne delat no sti pod zajed nič kim poslov nim ime nom, čiji je osnov ni kapi tal utvr đen i pode ljen na akci je.221
Akci o nar sko dru štvo ima sle de ća obe lež ja: 1) to je dru štvo kapi ta la u kome nije bit no ko u nje mu uče stvu je s kapi ta lom nego je bitan ulog u osnov ni kapi tal dru štva čija prav na sud bi na nije veza na za lice koje ga je u dru štvo une lo (po pra-vi lu ulog osta je u dru štvu i kada se akci o na ri menja ju);222 2) osnov ni kapi tal (mini-mal ni osnov ni kapi tal dru štva odre đen je zako nom) pode ljen je na akci je koje se, po pra vi lu, prav nim poslo vi ma mogu pre no si ti sa jed nog na dru go lice; 3) akci o nar odgo va ra za oba ve ze dru štva do visi ne svog ulo ga a ne odgo va ra za oba ve ze dru-štva svo jom imo vi nom jer je imo vi na dru štva, kao i kod osta lih dru šta va, odvo je na od imo vi ne akci o na ra; 4) sra zmer no kapi ta lu koga ima u dru štvu (bro ju akci ja) akci-o nar ima pra vo na upra vlja nje i 5) akci o nar sko dru štvo je ima svoj stvo prav nog lica i za svo je oba ve ze odgo va ra svo jom imo vi nom.223
2. Osni va nje akci o nar skog dru štvaAkci o nar sko dru štvo osni va se ugo vo rom o osni va nju, a ako ga osni va jedan
osni vač - odlu kom o osni va nju. Oba osni vač ka akta mora ju biti sači nje na u pisa noj 221 Vidi: Vasi lje vić, M., Poslov no pra vo, Savre me na admi ni stra ci ja, Beo grad, 1997, stra na 97, Fri-
mer man, A., op. cit. stra na 69, Jan ko vec, I., op. cit., stra na 40; član 187. ZOP; član 183. stav 1. ZOP RS; član 107. ZPD FBiH; član 159. ZTDH.
222 Vidi: Bar bić, J., Dio nič ko dru štvo u Zbor ni ku Zakon o trgo vač kim dru štvi ma dru gi dio, “Orga ni-za tor”, Zagreb, 1995, stra na 103.
223 Pre ma odred ba ma čla na 179. sta va 3. TZKJ “Deo nič ko dru štvo je trgo vač ko dru štvo bez obzi ra na pred met pred u ze ća”.
174 for mi, a pot pi si u ugo vo ru odno sno odlu ci o osni va nju ove re ni. Broj lica koja mogu zaklju či ti ugo vor o osni va nju otvo re nog akci o nar skog dru štva nije ogra ni čen. Akci-o nar sko dru štvo može ima ti i sta tut dru štva.
Osni vač ki akt akci o nar skog dru štva sadr ži naro či to: puno ime i pre bi va li šte fi zič kih lica, odno sno poslov no ime i sedi šte prav nog lica sva kog osni va ča dru štva, poslov no ime i sedi šte dru štva, delat nost, ozna če nje da li je dru štvo otvo re no ili zatvo re no, iznos osnov nog kapi ta la upi sa nog i upla će nog i način nje go vog uno še-nja, odno sno oblik u kome se uno si ulog, broj akci ja i nji ho vu nomi nal nu vred nost, odno sno kod akci ja koje nema ju nomi nal nu vred nost nji ho vu raču no vod stve nu vred nost, vrste i kla se akci ja koje je dru štvo ovla šće no da izda kao i pra vo akci ja sva ke kla se i dru ge podat ke odre đe ne čla nom 185. stav 1. ZPD.
Akci o nar sko dru štvo može da ima sta tut. Sta tut, kao i nje go ve izme ne i dopu-ne, pro iz vo de prav no dej stvo pre ma akci o na ri ma od dana nje go vog dono še nja, ako sta tu tom nije druk či je odre đe no.
Sta tut akci o nar skog dru štva sači nja va se u pisa noj for mi. Sta tu tom se bli že ure đu je poslo va nje u akci o na skom dru štvu. U slu ča ju neus kla đe no sti osni vač kog akta i sta tu ta dru štva pri me nju je se osni vač ki akt dru štva.
3. Osni vač ka skup šti na otvo re nog akci o nar skog dru štvaOsni va či koji osni va ju akci o nar sko dru štvo jav nim putem oba ve zni su, u slu-
ča ju uspe le emi si je, da sazo vu i odr že osni vač ku skup šti nu u roku od 60 dana od dana iste ka roka za upis akci ja utvr đe nog u jav noj ponu di i pro spek tu. Sud u van par-nič nom postup ku može, na zah tev osni va ča koji pose du ju naj ma nje 1/10 upi sa nih akci ja, da pro du ži rok za 30 dana za odr ža va nje skup šti ne akci o na ra.
Osni vač ka skup šti na sazi va se pisa nim pozi vom sva kom upi sni ku akci ja uz koga se pri la že osni vač ki akt, izve štaj osni va ča i ovla šće nih pro ce nji va ča i dru ge sastoj ke odre đe ne čla nom 198. stav 3. ZPD.
Svi upi sni ci pot pu no upla će nih akci ja ima ju pra vo da uče stvu ju sa pra vom gla sa na osni vač koj skup šti ni. Kvo rum za odr ža va nje osni vač ke skup šti ne i pra vo-va lja no odlu či va nje je obič na veći na upla će nih akci ja koje daju pra vo gla sa o pita-nji ma iz nje ne nad le žno sti.
Ako osni va či akci o nar skog dru štva ne sazo vu osni vač ku skup šti nu u roku od 60 dana, od iste ka roka za upis akci ja ili iste ka još naknad nog sud skom odlu-kom pro du že nog roka, odno sno ako osni vač ka skup šti na nije odr ža na u skla du sa ZPD ili nije done la pro pi sa ne odlu ke, sma tra se da osni va nje dru štva nije uspe lo. U tom slu ča ju osni va či odgo va ra ju soli dar no upi sni ci ma akci ja za povra-ćaj upla će nih izno sa.
Osni vač ka skup šti na akci o nar skog dru štva: utvr đu je da li su pro pi sno upi-sa ne i upla će ne akci je, odno sno da li su une ti nenov ča ni ulo zi, u skla du sa ZPD i osni vač kim aktom; bira prvog direk to ra dru štva, odno sno čla no ve prvog uprav nog
175odbo ra, ako to osni va či nisu izvr ši li u osni vač kom aktu i odlu ču je i o osta lim pita-nji ma odre đe nim u čla nu 202. ZPD.
4. Otvo re no i zatvo re no dru štvoAkci o nar sko dru štvo može biti zatvo re no i otvo re no. Ako u osni vač kom aktu
nije nave de na vrsta dru štva, akci o nar sko dru štvo je otvo re no.Zatvo re no akci o nar sko dru štvo je dru štvo čije se akci je izda ju samo nji ho vim
osni va či ma ili ogra ni če nom bro ju dru gih lica, u skla du sa zako nom. Ono može ima-ti naj vi še 100 akci o na ra. Ako se broj akci o na ra zatvo re nog dru štva pove ća iznad 100 u peri o du dužem od godi nu dana to dru štvo posta je otvo re no dru štvo. Zatvo re-no dru štvo ne može vrši ti upis akci ja jav nom ponu dom ili na dru gi način nudi ti svo-je akci je jav nim putem. Uko li ko osni vač kim aktom ili sta tu tom zatvo re nog dru štva nisu odre đe na ogra ni če nja u pre no su akci ja, sma tra se da se akci je dru štva mogu slo bod no pre no si ti.
Otvo re no akci o nar sko dru štvo je ono koje uči ni, u vre me osni va nja ili nakon osni va nja, jav ni poziv za upis i upla tu akci ja. Jav ni poziv vrši se jav nom ponu dom i pro spek tom u skla du sa ZPD i zako nom kojim se ure đu je trži šte har ti ja od vred no-sti. Osni va či koji osni va ju akci o nar sko dru štvo jav nim putem oba ve zni su, u slu ča-ju uspe le emi si je, da sazo vu i odr že osni vač ku skup šti nu u roku od 60 dana od dana iste ka roka za upis akci ja utvr đe nog u jav noj ponu di i pro spek tu.
5. Akci je i dru ge har ti je od vred no stiAkci o nar sko dru štvo može izda va ti obič ne (redov ne) i pre fe ren ci jal ne (povla-
šće ne) akci je. Ono ne može izda va ti akci je na dono si o ca. Osni va či otvo re nog dru-štva, odno sno otvo re no akci o nar sko dru štvo, upi su je emi si je akci ja i dru gih har ti ja od vred no sti izda tih jav nom ponu dom, u skla du sa zako nom kojim se ure đu je trži-šte har ti ja od vred no sti i akti ma Komi si je za har ti je od vred no sti.
Akci o na rom u odno su pre ma dru štvu i tre ćim lici ma sma tra se lice koje je upi sa no u Cen tral ni regi star har ti ja od vred no sti, u skla du sa zako nom.
Sva ka obič na akci ja akci o nar skog dru štva daje akci o na ru ista pra va, u skla du sa ZPD, osni vač kim aktom i sta tu tom dru štva, koja uklju ču ju naro či to: pra vo pri stu-pa prav nim akti ma i dru gim doku men ti ma i infor ma ci ja ma dru štva; pra vo uče šća u radu skup šti ne dru štva; pra vo gla sa u skup šti ni dru štva tako da jed na akci ja uvek daje pra vo na jedan glas; pra vo na ispla tu divi den di, posle ispla te divi den di na sve izda te pre fe ren ci jal ne akci je u punom izno su: pra vo uče šća u ras po de li likvi da ci o-nog viška po likvi da ci ji dru štva, a nakon ispla te pove ri la ca i akci o na ra bilo kojih pre fe ren ci jal nih akci ja; pra vo pre čeg sti ca nja akci ja iz novih emi si ja i zamen lji vih oba ve za; pra vo ras po la ga nja akci ja ma svih vrsta u skla du sa zako nom. Obič ne akci je akci o nar skog dru štva ne mogu se pre tva ra ti u pre fe re ci jal ne akci je ili dru ge
176 har ti je od vred no sti. Pra va akci o na ra sa pre fe re na ci jal nim akci ja ma uklju ču ju naro-či to pred no sti u odno su na obič ne akci je u pogle du prven stva ispla te divi den di i prven stva napla te kod likvi da ci je dru štva.
Akci o nar sko dru štvo može emi to va ti osim akci ja i dru ge har ti je od vred no sti, uklju ču ju ći i zamen lji ve obve zni ce i varan te, ako osni vač kim aktom dru štva nije druk či je odre đe no.
6. Divi den de i dru ge ispla te akci o na ri maAkci o nar sko dru štvo može odo bri ti pla ća nje divi den di na svo je akci je godi-
šnje u skla du sa odlu ka ma redov ne godi šnje skup šti ne ili u bilo koje vre me izme đu godi šnjih skup šti na, osim ako osni vač kim aktom dru štva nije druk či je odre đe no.
Po usva ja nju fi nan sij skog izve šta ja za pret hod nu poslov nu godi nu dobit te godi ne ras po re đu je se sle de ćim redom: 1) za pokri će gubi ta ka pre ne se nih iz rani jih godi na; 2) za zakon ske rezer ve; 3) za divi den du u skla du sa ZPD; 4) za sta tu tar ne rezer ve i dru ge rezer ve, ako ih dru štvo utvr di opštim aktom.
Divi den de se mogu pla ća ti u nov cu i u akci ja ma ili dru gim har ti ja ma od vred-no sti dru štva ili akci ja ma tog dru štva u dru gim dru štvi ma, kao i u dru goj imo vi ni, osim ako je osni vač kim aktom dru štva druk či je odre đe no.
7. Osnov ni kapi tal dru štva7.1. VRSTE ULO GA I NJI HO VO UNO ŠE NJE U DRU ŠTVO
Uno še nje ulo ga u dru štvo pred sta vlja naj va žni ju oba ve zu akci o na ra, pošto dru štvo bez ulo ga ne može nasta ti. Ulog u akci o nar sko dru štvo u zame nu za izda-va nje akci ja može se une ti u nov cu ili u stva ri ma i pra vi ma, ali ne i u radu i uslu-ga ma dru štva, bilo da su izvr še ni ili budu ći. Izu zet no, nenov ča ni ulog u zatvo re no akci o nar sko dru štvo može biti u izvr še nom radu i uslu ga ma za dru štvo, ako je to odre đe no osni vač kim aktom.
7.2. MINI MAL NI OSNOV NI KAPI TAL
Nov ča ni ulog osnov nog kapi ta la zatvo re nog akci o nar skog dru štva na dan upla-te izno si naj ma nje 10.000 evra u dinar skoj pro tiv vred no sti po sred njem kur su.
Nov ča ni ulog osnov nog kapi ta la otvo re nog dru štva na dan upla te izno si naj-ma nje 25.000 evra u dinar skoj pro tiv vred no sti po sred njem kur su.
Za osni va nje fi nan sij skih i osi gu ra va ju ćih orga ni za ci ja, kao i dru šta va koja oba vlja juu zako nom odre đe ne delat no sti kao akci o nar ska dru štva, može se odre di ti veći nov ča ni deo mini mal nog osnov nog kapi ta la.
Osnov ni kapi tal otvo re nog akci o nar skog dru štva može se pove ća ti odlu kom skup šti ne akci o na ra. Osnov ni kapi tal se može smanj ti poni šte njem sop stve nih akci-ja. U tom slu ča ju menja se osni vač ki akt dru štva.
1778. Orga ni akci o nar skog dru štva8.1. UOP ŠTE
Zatvo re no akci o nar sko dru štvo ima skup šti nu akci o na ra, direk to ra ili uprav-ni odbor, a može ima ti izvr šni odbor, inter nog revi zo ra ili odbor revi zo ra.
Otvo re no akci o nar sko dru štvo ima: skup šti nu akci o na ra, uprav ni odbor (ima naj ma nje tri čla na a naj vi še 15 čla no va), izvr šni odbor (bira ih uprav ni odbor) i sekre-ta ra dru štva (bira ga uprav ni odbor dru štva), a može ima ti inter nog revi zo ra, nad zo ni odbor ili odbor revi zo ra (ovi orga ni mora ju posto ja ti kod koti ra nog dru štva).
8.2. SKUP ŠTI NA AKCI O NAR SKOG DRU ŠTVA
Skup šti nu akci o nar skog dru štva čine akci o na ri. Sva ki akci o nar, u skla du sa sta tu tom, lič no ili pre ko puno moć ni ka ima pra vo uče stvo va nja u radu skup šti ne akci o na ra, pra vo gla sa ako ima akci je sa pra vom gla sa, pra vo pod no še nja pred lo ga i dobi ja nja odgo vo ra u vezi sa pita njem iz dnev nog reda, kao i pra vo posta vlja nja pita nja u vezi sa dnev nim redom u skla du sa ZPD.
Skup šti na može biti godi šnja (redov na), van red na i skup šti na po nalo gu suda. Godi šnja skup šti na akci o na ra sazi va se i odr ža va jed nom godi šnje naj ka sni je u roku od tri mese ca od dana pod no še nja uprav nom odbo ru fi nan sij skih izve šta ja za sva ku fi nan sij sku godi nu ili šest mese ci posle zavr šet ka poslov ne godi ne. Godi šnja skup šti na odr ža va se u sedi štu dru štva (ako osni vač kim aktom nije druk či je odre-đe no) na dan i u vre me utvr đe no osni vač kim aktom, odno sno odlu kom uprav nog odbo ra u skla du sa ZPD i osni vač kim aktom.
Van red nu skup šti nu akci o na ra akci o nar sko dru štvo može sazva ti i to: 1) na zah tev uprav nog odbo ra ili bilo kog dru gog lica koje je ovla šće no osni vač kim aktom da sazo ve van red nu skup šti nu; 2) na zah tev likvi da to ra dru štva, ako je dru-štvo u likvi da ci ji; 3) po pisa nom zah te vu akci o na ra sa naj ma nje 10% akci ja sa pra-vom gla sa o pita nju pred lo že nom za van red nu skup šti nu.
Van red na skup šti na akci o nar skog dru štva oba ve zno se sazi va bez odla ga nja, ako se kod izra de fi nan sij skih izve šta ja ili u dru gim slu ča je vi ma utvr di da akci o na r-sko dru štvo poslu je sa gubit kom koji ne pre la zi iznos od 50% osnov nog kapi ta la.
Van red na skup šti na akci o na ra zatvo re nog akci o nar skog dru štva odr ža va se i bez sazi va nja i obja vlji va nja dnev nog reda u skla du sa ovim zako nom ako joj pri su-stvu ju svi akci o na ri sa pra vom gla sa i ako se nije dan akci o nar tome ne pro ti vi, ako osni vač kim aktom i sta tu tom nije druk či je odre đe no.
Skup šti na po nalo gu suda odr ža va se u slu ča ju da godi šnja skup šti na akci o-nar skog dru štva nije odr ža na u pro pi sa nom roku. U tom slu ča ju nad le žni sud u van-par nič nom postup ku može nalo ži ti nje no odr ža va nje na zah tev akci o na ra koji ima pra vo da pri su stvu je i da gla sa na godi šnjoj skup šti ni ili direk to ra, odno sno čla na uprav nog odbo ra dru štva. Sud ima ovla šće nje da ime nu je pri vre me nog zastup ni ka
178 sa ovla šće njem da sazo ve i pred se da va sed ni ci skup šti ne i utvr di mesto i datum odr-ža va nja, kao i dnev ni red sed ni ce u skla du sa ZPD.
8.3. UPRAV NI ODBOR, IZVR ŠNI ODBOR I DIREK TOR
Zatvo re no akci o nar sko dru štvo ima direk to ra ili uprav ni odbor. Otvo re no akci o nar sko dru štvo ima uprav ni odbor. Broj čla no va uprav nog odbo ra otvo re nog akci o nar skog dru štva utvr đu je se osni vač kim aktom. U otvo re nom akci o nar skom dru štvu uprav ni odbor ima naj ma nje tri čla na i naj vi še 15 čla no va. Čla no vi uprav-nog odbo ra akci o nar skog dru štva: 1) bira ju se od stra ne akci o na ra na sva koj godi-šnjoj skup šti ni, i 2) mogu se bira ti od stra ne akci o na ra na bilo kojoj van red noj skup šti ni koja je sazva na radi tog izbo ra.
Man dat direk to ra ili čla no va uprav nog odbo ra akci o nar skog dru štva, uklju ču-ju ći i čla no ve koji se bira ju za upra žnje no mesto čla na, isti če na prvoj sle de ćoj godi-šnjoj skup šti ni nakon nji ho vog izbo ra. Upra žnje no mesto u uprav nom odbo ru popu-nja va se koop ta ci jom na prvoj nared noj sed ni ci odbo ra, ako osni vač kim aktom ili sta tu tom dru štva nije druk či je odre đe no. Uprav ni odbor, veći nom od ukup nog bro-ja čla no va, bira pred sed ni ka uprav nog odbo ra akci o nar skog dru štva, ako osni vač-kim aktom ili sta tu tom nije odre đe na dru ga veći na. Uprav ni odbor akci o nar skog dru štva može da raz re ši i iza be re novog pred sed ni ka u bilo koje vre me.
Uprav ni odbor akci o nar skog dru štva nad le žan je naro či to za odlu či va nje o pita-nji ma koja se odno se na:1) kon tro lu tač no sti fi nan sij skih izve šta ja i infor ma ci ja; 2) upra vlja nje raz vo jem dru štva i stra te gi jom i nad zi ra njem izvr šnih direk to ra i admi ni-stra ci je dru štva; 3) utvr đi va nje ili odo bra va nje poslov nog pla na dru štva; 4) sazi va nje sed ni ce skup šti ne akci o na ra i utvr đi va nje pred lo ga dnev nog reda; 5) dava nje i opo ziv pro ku re. Uprav ni odbor odlu ču je o dru gim pita nji ma i oba vlja osta le poslo ve pro pi sa-ne čla nom 313. ZPD i odre đe ne osni vač kim aktom i sta tu tom dru štva.
Otvo re no akci o nar sko dru štvo ima izvr šni odbor. Zatvo re no akci o nar sko dru štvo može ima ti izvr šni odbor. Uprav ni odbor bira čla no ve izvr šnog odbo ra - izvr šne direk to re i gene ral nog direk to ra akci o nar skog dru štva. Gene ral ni direk tor akci o nar skog dru štva je pred sed nik izvr šnog odbo ra. Nad le žan je: da sazi va sed ni-ce izvr šnog odbo ra i pred se da va nji ma, orga ni zu je nje gov rad i sta ra se o vođe nju zapi sni ka sa tih sed ni ca i da zastu pa akci o nar sko dru štvo posle regi stra ci je i obja-vlji va nja regi stra ci je bez poseb nog puno moć ja.
8.4. NAD ZOR NI ODBOR, INTER NI REVI ZOR I ODBOR REVI ZO RA
Osni vač kim aktom ili sta tu tom otvo re nog akci o nar skog dru štva može se odre di ti, a kod koti ra nog akci o nar skog dru štva mora se odre di ti, da dru štvo ima inter nog revi zo ra, nad zor ni odbor ili odbor revi zo ra.
Nad zor ni odbor je oba ve zan organ u akci o nar skim dru štvi ma koja oba vlja ju delat nost za koju je to pro pi sa no poseb nim zako nom. Osni vač kim aktom ili sta tu tom
179zatvo re nog akci o nar skog dru štva može se odre di ti da dru štvo ima inter nog revi zo ra ili odbor revi zo ra. Nad zor ni odbor ili odbor revi zo ra ima ju naj ma nje tri čla na. Broj čla no-va nad zor nog odbo ra ili odbo ra revi zo ra mora biti nepa ran. Inter ni revi zor je fi zič ko lice (član 329. ZPD). Pred sed ni ka i čla no ve nad zor nog odbo ra akci o nar skog dru štva bira skup šti na akci o na ra, osim prvih čla no va koji se odre đu ju osni vač kim aktom dru-štva. Čla no vi nad zor nog odbo ra akci o nar skog dru štva ne mogu biti čla no vi uprav nog odbo ra dru štva, a svi čla no vi nad zor nog odbo ra mora ju da ispu nja va ju uslo ve pro pi sa-ne čla nom 310. stav 3. ZPD za neza vi snog čla na uprav nog odbo ra.
Inter nog revi zo ra i čla no ve odbo ra revi zo ra akci o nar skog dru štva bira uprav-ni odbor iz reda neza vi snih čla no va uprav nog odbo ra akci o nar skog dru štva. Ako uprav ni odbor nema takve čla no ve ili nema dovo ljan broj, nedo sta ju ći broj bira skup-šti na dru štva. Prvi inter ni revi zor i čla no vi odbo ra revi zo ra odre đu ju se osni vač kim aktom ili poseb nom odlu kom osni va ča. Inter ni revi zor i čla no vi odbo ra revi zo ra akci o nar skog dru štva raz re ša va ju se na isti način na koji su i bira ni. Lica koja se bira ju za revi zo ra mora ju da ispu nja va ju uslo ve pro pi sa ne zako nom.
Nad zor ni odbor, inter ni revi zor i odbor revi zo ra akci o nar skog dru štva nad le-žni su da izve šta va ju skup šti nu akci o na ra o sle de ćem: 1) raču no vod stve noj prak si, izve šta ji ma i prak si fi nan sij skog izve šta va nja dru štva i nje go vih pove za nih dru šta va; 2) uskla đe no sti poslo va nja dru štva sa zakon skim i dru gim zah te vi ma regu la tor nih tela; 3) kva li fi ko va no sti, neza vi sno sti i spo sob no sti neza vi snog revi zo ra dru štva; 4) ugo vo ri ma sklo plje nim izme đu dru štva i čla no va uprav nog odbo ra dru štva, kao i sa pove za nim lici ma u smi slu ZPD. Delo krug rada nad zor nog odbo ra, inter nog revi zo ra i odbo ra revi zo ra obu hva ta i dru ge poslo ve odre đe ne čla nom 332. ZPD.
Akci o nar sko dru štvo ima revi zo ra čiji su polo žaj i ovla šće nja utvr đe ni zako-nom kojim se ure đu je raču no vod stvo i revi zi ja. Revi zor akci o nar skog dru štva oba-ve šta va se, isto vre me no sa oba ve šta va njem akci o na ra dru štva, o odr ža va nju skup-šti ne akci o na ra ili odlu či va nju bez sed ni ce radi uče stvo va nja u radu skup šti ne u skla du sa sta tu tom i zako nom.
8.5. SEKRE TAR AKCI O NAR SKOG DRU ŠTVA
Otvo re no akci o nar sko dru štvo ima sekre ta ra, koga bira uprav ni odbor dru štva. Man dat sekre ta ra otvo re nog akci o nar skog dru štva utvr đu je se sta tu tom. Sekre tar akci-o nar skog dru štva je odgo vo ran za vođe nje knji ga akci o na ra, za pri pre mu sed ni ca i vođe nje zapi sni ka skup šti ne akci o na ra i sed ni ca uprav nog odbo ra, izvr šnog odbo ra i nad zor nog odbo ra dru štva, regi stra zapi sni ka sed ni ca skup šti ne akci o na ra, regi stra zapi sni ka sed ni ca uprav nog odbo ra i nad zor nog odbo ra dru štva i čuva nje doku me na-ta utvr đe nih ZPD i sta tu tom akci o nar skog dru štva, osim fi nan sij skih izve šta ja.
Sekre tar otvo re nog akci o nar skog dru štva odgo vo ran je za orga ni zo va nje rada i pra će nje izvr ša va nja odlu ka skup šti ne akci o na ra, uprav nog odbo ra i nad zor nog odbo ra dru štva (član 337. ZPD).
180 9. Pre sta nak dru štvaAkci o nar sko dru štvo pre sta je: 1) pro te kom vre me na za koje je osno va no; 2)
pra vo sna žnom odlu kom skup šti ne akci o na ra koja se dono si kva li fi ko va nom veći nom; 3) pra vo sna žnom odlu kom nad le žnog suda kojom se utvr đu je da je regi stra ci ja bila ništa va i odre đu je bri sa nje dru štva po slu žbe noj dužno sti; 4) odlu kom ste čaj nog veća o otva ra nju i zaklju če nju ste čaj nog postup ka kojom se odbi ja otva ra nje glav nog ste-čaj nog postup ka zbog nemo guć no sti da se iz ste čaj ne mase pokri ju tro ško vi ste čaj nog postup ka; 5) ban krot stvom (ste ča jem); 6) i u dru gim slu ča je vi ma utvr đe nim zako nom i osni vač kim aktom dru štva koji su nave de ni kao osnov za pre sta nak dru štva.
Po zah te vu manjin skih akci o na ra koji u druđ tvu ima ju naj ma nje 20% akci ja osnov nog kapi ta la dru štva nad le žni sud može nalo ži ti pre sta nak dru štva ili dru ge mere u slu ča je vi ma odre đe nim čla nom 346. ZPD.
V. DRU ŠTVE NO PRED U ZE ĆE
Dru štve no pred u ze će je pred u ze će koje u celi ni poslu je dru štve nim kapi ta-lom. Ovo pred u ze će je posto je ći (zateč ni) oblik još uvek zna čaj nog bro ja pre u ze ća. Zbog toga je isklju če na moguć nost osni va nja novih dru štve nih pred u ze ća. Dru štve-na pred u ze ća se pri va ti zu ju u neku prav nu for mu dru štva. Kapi tal dru štve nog pred-u ze ća pode ljen je na akci je ili ude le odre đe ne nomi nal ne vred no sti i upi su je se u Regi star. Sto ga se dru štve no pred u ze će sma tra kao dru štvo kapi ta la koje ima iste orga ne kao i to dru štvo.224
Sva ko dru štve no pred u ze će mora ima ti direk to ra i skup šti nu. Posto ja nje uprav nog i nad zor nog odbo ra zavi si od bro ja zapo sle nih. U pred u ze ću koje ima do 50 zapo sle nih ne bira se uprav ni i nad zor ni odbor, ali sta tut pred u ze ća može odre-di ti dru ga či je. Funk ci ju uprav nog i nad zor nog odbo ra, u dru štve nom pred u ze ću u kome se ti orga ni ne bira ju, vrši organ odre đen sta tu tom pred u ze ća.
Skup šti nu dru štve nog pred u ze ća čine pred stav ni ci zapo sle nih. Broj čla no va, način izbo ra, man dat, sastav i odgo vor nost čla no va skup šti ne odre đu je se sta tu tom. Uprav ni odbor (ako se obra zu je u dru štve nom pred u ze ću) bira skup šti na. Čla no vi uprav nog odbo ra bira ju se iz redo va zapo sle nih u pred u ze ću, a mogu se bira ti i struč nja ci koji nisu zapo sle ni u pred u ze ću. Uprav ni odbor se sasto ji od naj ma nje tri čla na. Sta tu tom dru štva može se pred vi de ti posto ja nje zame ni ka čla no va uprav-nog odbo ra.225
Direk tor se oba ve zno bira u sva kom dru štve nom pred u ze ću. Direk to ra dru štve-nog pred u ze ća bira i raz re ša va uprav ni odbor. U pred u ze ću koje ne obra zu je uprav ni odbor, direk to ra bira i raz re ša va skup šti na. Direk tor ima oba ve zu da svo je funk ci je 224 Vidi: Vasi lje vić, M., op. cit., stra na 157.225 O delo kru gu uprav nog odbo ra vidi član 395 stav 3, a u vezi sa čl. 261 - 273. i čla nom 62. ZOP.
181oba vlja u ine re su pred u ze ća. Sta tu tom dru štve nog pred u ze će može se pred vi de ti posto-ja nje izvr še nog odbo ra direk to ra (pomoć ni i izvr šni organ direk to ra). Posta vlja nje i raz re še nje čla no va izvr šnog odbo ra direk to ra utvr đu je se sta tu tom.
Direk tor dru štve nog pred u ze ća oba vlja poslo ve pred vi đe ne zako nom, sta tu-tom ili dru gim opštim aktom nisu sta vlje ni u delo krug skup šti ne, uprav nog odbo ra i nad zor nog odbo ra. On može biti raz re šen dužno sti direk to ra ako posto je gubi ci u poslo va nju, ako pre kr ši pra vi la kla u zu le kon ku ren ci je i pra vi la postu pa nja u slu-ča ju suko ba inte re sa s pred u ze ćem zbog nespo sob no sti, kao i iz dru gih raz lo ga utvr đe nih sta tu tom.
Nad zor ni odbor dru štve nog pred u ze ća (ako je zako nom odno sno sta tu tom pred vi đe no nje go vo obra zo va nje), kao organ nad zo ra, ima naj ma nje tri čla na. Čla-no vi nad zor nog odbo ra bira ju se iz zapo sle nih rad ni ka, a mogu se bira ti i iz reda struč nja ka koji nisu zapo sle ni u pred u ze ću.
Opšti akti dru štve nog pred u ze ća su: sta tut, pra vil nik i odlu ka kojom se na opšti način ure đu ju odre đe na pita nja. Osnov ni opšti akt pred u ze ća je sta tut, sa kojim mora ju biti u sagla sno sti svi osta li opšti akti.
VI. JAV NO PRED ZE ĆE
Jav no pred u ze će je pred u ze će koje oba vlja delat nost od opšteg inte re sa, a koje osni va drža va, odno sno jedi ni ca lokal ne samo u pra ve ili auto nom na pokra ji na. Sto ga se jav no pred u ze će prven stve no i osni va radi: obez be đi va nja traj nog oba-vlja nja delat no sti od opšteg inte re sa i ured nog zado vo lja va nja potre ba kori sni ka pro iz vo da i uslu ga; raz vo ja i una pre đi va nja oba vlja nja delat no sti od opšteg inte re sa i obez be đi va nja teh nič ko-teh no lo škog i eko nom skog jedin stva siste ma i uskla đe no-sti nje go vog raz vo ja. Ono se, ipak, osni va i radi sti ca nja dobi ti kao i ostva ri va nja dru gog zako nom utvr đe nog inte re sa.
Ovaj oblik pred u ze ća se osni va i poslu je u skla du sa Zako nom o jav nim pred u ze ći ma i oba vlja nju delat no sti od opšteg inte re sa (“Slu žbe ni gla snik RS”, br. 25/2000, 25/2002, 107/2005 i 108/2005 - isprav ka) i zako nom kojim se ure-đu ju uslo vi i način oba vlja nja delat no sti od opšteg inte re sa. Na odno se koji nisu poseb no ure đe ni tim zako ni ma (kao na pri mer: poslov no ime, sedi šte, zastu pa nje, sta tu sne pro me ne jav nog pred u ze ća), shod no se pri me nju ju odred be ZPD koje se odno se na dru štvo s ogra ni če nom odgo vor no šću i akci o nar sko dru štvo.
Delat no sti od opšteg inte re sa odre đe ne su zako nom u obla sti: pro iz vod nje, pre no sa i distri bu ci je elek trič ne ener gi je; pro iz vod nje i pre ra de uglja; istra ži va nja, pro iz vod nje, pre ra de, tran spor ta i distri bu ci je naf te i pri rod nog i teč nog gasa; pro-me ta naf te i naft nih deri va ta; žele znič kog, poštan skog i vazdu šnog sao bra ća ja; tele-ko mu ni ka ci ja; izda va nja slu žbe nog gla si la Repu bli ke Srbi je; infor mi sa nja; izda va-nja udž be ni ka; kori šće nja, upra vlja nja, zašti te i una pre đi va nja doba ra od opšteg
182 inte re sa (vode, pute vi, mine ral ne siro vi ne, šume, plov ne reke, jeze ra, oba le, banje, divljač), kao i komu nal ne delat no sti. Svoj stvo delat no sti od opšteg inte re sa ima ju i zako nom utvr đe ne delat no sti od stra te škog zna ča ja za Repu bli ku kao i delat no sti neo p hod ne za rad držav nih orga na i orga na jedi ni ca lokal ne samo u pra ve.
Pra vi lo je da delat nost od opšteg inte re sa oba vlja ju jav na pred u ze ća. Zakon o jav nim pred u ze ći ma i oba vlja nju delat no sti od opšteg inte re sa, među tim, pred vi-đa (član 3) da delat no sti od opšteg inte re sa mogu da oba vlja ju i pri vred no dru štvo, odno sno dru gi oblik pred u ze ća, deo pred u ze ća i pred u zet nik, kada im nad le žni organ pove ri oba vlja nje te delat no sti, kada oni ima ju isti polo žaj kao i jav no pred u-ze će, uko li ko odred ba ma tog zako na nije druk či je pro pi sa no.
Držav ni kapi tal u jav nom pred u ze ću čine nov ča na sred stva ulo že na od stra ne drža ve i pra vo kori šće nja nad stva ri ma i pra vi ma koja su u držav noj svo ji ni, pode ljen je na akci je ili ude le odre đe ne nomi nal ne vred no sti i upi su je se u Regi star.
Imo vi nu jav nog pred u ze ća i dru gih obli ka pred u ze ća koja oba vlja ju delat-nost od opšteg inte re sa, čine pra vo svo ji ne na pokret nim i nepo kret nim stva ri ma, nov ča na sred stva i har ti je od vred no sti i dru ga imo vin ska pra va, uklju ču ju ći i pra-vo kori šće nja doba ra u držav noj svo ji ni, odno sno doba ra od opšteg inte re sa. Ova pred u ze ća, za oba vlja nje delat no sti od opšteg inte re sa, mogu kori sti ti i sred stva u držav noj i dru gim obli ci ma svo ji ne, u skla du sa zako nom kojim se ure đu je oba vlja-nje delat no sti od opšteg inte re sa, osni vač kim aktom i ugo vo rom. Jav na pred u ze ća i pri vred na dru štva sa većin skim uče šćem držav nog kapi ta la koja oba vlja ju delat-nost od opšteg inte re sa ima ju svo ju imo vi nu kojom upra vlja ju i ras po la žu u skla du sa zako nom, osni vač kim aktom i ugo vo rom.
Pri vred na dru štva sa pri vat nim kapi ta lom, odno sno pri vred na dru štva sa većin skim uče šćem pri vat nog kapi ta la, koja oba vlja ju delat nost od opšteg inte re sa, ima ju svo ju imo vi nu kojom upra vlja ju i ras po la žu u skla du sa zako nom kojim se ure đu je prav ni polo žaj pri vred nih dru šta va, osni vač kim aktom i ugo vo rom.
Jav no pred u ze će za svo je oba ve ze odgo va ra celo kup nom svo jom imo vi nom. Dru gi obli ci pred u ze ća koja oba vlja ju delat nost od opšteg inte re sa za svo je oba ve-ze odgo va ra ju u skla du sa zako nom kojim se ure đu je prav ni polo žaj pri vred nih dru šta va. Pred u zet nik koji oba vlja delat nost od opšteg inte re sa za svo je oba ve ze odgo va ra celo kup nom svo jom imo vi nom.
Orga ni jav nog pred u ze ća jesu: uprav ni odbor, kao organ upra vlja nja; direk-tor, kao organ poslo vo đe nja; nad zor ni odbor, kao organ nad zo ra. Uprav ni odbor i direk tor jav nog pred u ze ća čine upra vu jav nog pred u ze ća. Osni vač kim aktom ili sta tu tom jav nog pred u ze ća može se utvr di ti da se u jav nom pred u ze ću bira i izvr šni odbor direk to ra. Direk to ra, pred sed ni ka i čla no ve uprav nog odbo ra jav nog pred u-ze ća, kao i pred sed ni ka i čla no ve nad zor nog odbo ra jav nog pred u ze ća ime nu je i raz re ša va osni vač. Osni vač može do ime no va nja direk to ra jav nog pred u ze ća da ime nu je vrši o ca dužno sti direk to ra koji može oba vlja ti tu funk ci ju naj du že jed nu
183godi nu. Pred sed nik uprav nog odbo ra ima zame ni ka koga odre đu je osni vač aktom o ime no va nju uprav nog odbo ra.
Opšti akti jav nog pred u ze ća su sta tut i dru gi opšti akti utvr đe ni zako nom. Dru gi obli ci pred u ze ća koji oba vlja ju delat nost od opšteg inte re sa ima ju opšte akte u skla du sa zako nom kojim se ure đu je prav ni polo žaj pri vred nih dru šta va.
Jav na pred u ze ća, kao i dru gi obli ci pred u ze ća i pred u zet ni ci koji oba vlja ju delat nost od opšteg inte re sa, regi stru ju se u Regi star u skla du sa Zako nom o regi-stra ci ji pri vred nih subje ka ta. Uz regi stra ci jo nu pri ja vu osni va nja jav nog pred u ze ća Regi stru se pri la žu i ispra ve pro pi sa ne čla nom 43. tog zako na.
Ode ljak tre ći POVE ZI VA NJE I REOR GA NI ZA CI JA DRU ŠTVA.
PRI VRED NE KOMO RE
I. POVE ZI VA NJE DRU ŠTA VA
1. PojamPove zi va nje pri vred nih dru šta va je udru ži va nje dru šta va u slo že ni je obli ke
(gru pe) tako da dru štva koje ula ze u gru pu zadr ža va ju svo ju prav nu samo stal nost, ali se uma nju je ili pre sta je nji ho va eko nom ska neza vi snost.226 Pove za na pri vred na dru štva čine dva ili više dru šta va, koja se među sob no pove zu ju, i to: 1) putem uče-šća u osnov nom kapi ta lu ili ortač kim ude li ma (dru štva pove za na kapi ta lom); 2) putem ugo vo ra (dru štva pove za na ugo vo rom) i 3) putem kapi ta la i putem ugo vo ra (mešo vi to pove za na dru štva).226 Na sli čan način pove za no pred u ze će defi nu še prav na teo ri ja i zakon ski tek sto vi: Krulj, V., Prav-
ni režim i obli ci kon cen tra ci ja u pri vre di, Insti tut za upo red no pra vo, Beo grad, 1978, stra na 80; Vasi lje vić, M., Poslov no pra vo, Savre me na admi ni stra ci ja, Beo grad, 1996, stra na 214; Stre zo-ski, S., Trgo vac, trgo vač ka dru štva i nji ho vo udru ži va nje u kapi ta li stič kim zemlja ma, Novi Sad, 1977, stra na 120.
Član 105. GKRF odre đu je da se jed no pri vred no dru štvo sma tra fi li ja lom (“dočer nim”) ako se dru go (osnov no - matič no) pred u ze će ili dru štvo, sna gom vla da ju ćeg uče šća u nje go vom osnov-nom kapi ta lu, ili u skla du sa među sob no zaklju če nim ugo vo rom, ili na dru gi način, s obzi rom da ima moguć nost da uti če na dono še nje odlu ka, sma tra takvim dru štvom.
Član 473. ZTDH pove za na dru štva defi ni še kao prav no samo stal na dru štva.
184 Dru štva koja se pove žu u gru pu zadr ža va ju svoj stvo prav nog lica koje su ima la pre pove zi va nja. Od momen ta pove zi va nja u gru pu dru štvo, među tim, nije eko nom ski neza vi sno. Upra vlja nje dru štvom pre ko orga na dru štva je, na nivou gru-pe, u odre đe noj meri, jedin stve no.
U gru pi pri vred nog dru štva koja nasta ne pove zi va njem jed no dru štvo ima domi nant nu ulo gu, a dru go pot či nje nu. Prvo dru štvo se ozna ča va kao matič no dru-štvo (domi nant no, kon trol no, ili dru štvo - maj ka), a dru go zavi sno dru štvo (domi-ni ra no, kon tro li sa no, pot či nje no, ili dru štvo: kćer, fi li ja la).227 Matič no dru štvo je vla da ju će nad pot či nje nim dru štvi ma. Odnos zavi sno sti može nasta ti zbog toga što matič no dru štvo ima većin ski kapi tal (uče šće) u zavi snim dru štvi ma, ili na osno vu ugo vo ra o vođe nju poslo va zavi snog dru štva.228
Gru pi sa njem dru šta va na nave de ni način prven stve no se ostva ru je “eko nom-ski efi ka sno jedin stvo u odlu či va nju”,229 ali i odre đe ne pore ske pogod no sti, pode la rizi ka i raci o na li za ci ja poslo va nja, lak še upra vlja nje, izbe ga va nje među sob ne kon-ku ren ci je itd.230
2. Način pove zi va nja dru šta vaZPD odre đu je da se pri vred na društva mogu među sob no pove za ti, i to:1)
putem uče šća u osnov nom kapi ta lu ili ortač kim ude li ma (dru štva pove za na kapi ta-lom); 2) putem ugo vo ra (dru štva pove za na ugo vo rom); 3) putem kapi ta la i putem ugo vo ra (mešo vi to pove za na dru štva).
Kada je dru štvo pove za no putem uče šća u osnov nom kapi ta lu ili ortač kim ude li ma obu hva ta ju jed no kon trol no (matič no) i jed no ili više pod re đe nih (zavi-snih) dru šta va. Pove za na pri vred na dru štva (putem kapi ta la, ugo vo ra, mešo vi ta) orga ni zu ju se kao kon cern, hol ding, gru pa dru šta va ili dru gi oblik orga ni zo va nja u skla du sa ZPD.
Pove za na pri vred na dru štva orga ni zu ju se kao kon cern kada kon trol no dru štvo ima za pre te žnu delat nost neku poslov nu delat nost pored delat no sti upra vlja nja pod-re đe nim dru štvi ma. Kao hol ding (izraz “hol ding” nastao od engle ske reči hold = drža-ti, zbog toga što domi nant no (kon trol no) dru štvo drži akci je zavi snog dru štva i tako ostva ru je nje go vu kon tro lu orga ni zu je se pove za no dru štvo kada kon trol no dru štvo ima isklju či vu delat nost upra vlja nja i fi nan si ra nja pod re đe nim dru štvi ma.
Zabra nje no je pove zi va nje pri vred nih dru šta va suprot no pro pi si ma koji ma se ure đu je zašti ta kon ku ren ci je.227 Krulj, V., op. cit., stra na 81.228 Pot pu ni je vide ti: Petro vić, S., odred ni ca u Zako nu o trgo vač kim dru štvi ma, II, deo, Vodič za čita-
nje Zako na, redak tor Bar bić, J., Orga ni za tor, Zagreb, 1995, stra na 297; Vasi lje vić, M., op. cit., stra na 214.
229 Krulj, V., op. cit., stra na 80.230 Vasi lje vić, M., op. cit., str. 215.
1853. Dru štva pove za na kapi ta lom. Kon trol no i zna čaj no učeć še u kapi ta luKon trol no učešće u kapitalu ima član ili akci o nar dru štva s ogra ni če nom odgo-
vor no šću ili akci o nar sko dru štvo koje samo ili sa dru gim lici ma koja sa njim delu ju zajed no: 1) ima više od 50% gla sač kim pra va u pri vred nom dru štvu, što u akci o nar-skom dru štvu ozna ča va vla sni štvo i pra vo gla sa sa više od 50% obič nih akci ja (većin-sko uče šće); 2) na dru gi način vrši kon trol ni uti caj nad upra vlja njem i vođe njem poslo va pri vred nog dru štva na osno vu svog svoj stva čla na ili akci o na ra.
Lice koje samo ili sa jed nim ili više dru gih lica ima više od 20% gla so va u skup šti ni pri vred nog dru štva ima zna čaj no uče šće u dru gom dru štvu.
4. Dru štva pove za na ugo vo romKon trol no i pod re đe no dru štvo mogu zaklju či ti ugo vor o poseb nim odno si ma
koji obu hva ta upra vlja nje u pod re đe nom dru štvu od stra ne kon trol nog ili o pre no su dobi ti pod re đe nog dru štva kon trol nom dru štvu. U tom slu ča ju kon trol no dru štvo odgo vo ra za šte tu koju pro u zro ku je pod re đe nom dru štvu neiz vr še njem ili nepra-vil nim izvr še njem zaklju če nog ugo vo ra u skla du ZPD. Ovaj ugo vor regi stru je se kod pod re đe nog dru štva i obja vlju je u Regi stru čime posta je puno va žan. Ugo vor se sači nja va u pisa noj for mi, i sadr ži naro či to: pra va i oba ve ze kon trol nog dru štva; mere zašti te pod re đe nog dru štva; obim pre no sa dobi ti i kom pen za ci je pod re đe nom dru štvu; pokri va nje gubi ta ka pod re đe nog dru štva od stra ne kon trol nog dru štva; zašti tu osta lih akci o na ra ili čla no va pod re đe nog dru štva; kao i mere zašti te pove ri-la ca pod re đe nog dru štva po pre stan ku ugo vo ra. Ugo vor usva ja ju skup šti ne kon trol-nog i svih pod re đe nih dru šta va u skla du sa čl. 375. i 293. ZPD.
Dru štva pove za na ugo vo rom pre sta ju pre stan kom ugo vo ra kojim su regu li sa-ni ovi, poseb ni, odno si. Ugo vor pre sta je: 1) otka zom, 2) iste kom roka ili 3) na dru-gi način u skla du sa tim ugo vo rom i Zako nom o obli ga ci o nim odno si ma. Pre sta nak ugo vo ra regi stru je se i obja vlju je u Regi stru.
II. REOR GA NI ZA CI JA PRI VRED NOG DRU ŠTVA
1. PojamReor ga ni za ci ja pri vred nog dru štva obu hva ta: 1) sta tu snu pro me nu pri vred-
nog dru štva i 2) pro me nu prav ne for me pri vred nog dru štva.
2. Sta tu sne pro me neSta tu sna pro me na jeste: 1) spa ja nje, 2) pode la i 3) odva ja nje. U sta tu snoj pro-
me ni mogu se kom bi no va ti sta tu sne pro me ne spa ja nja i pode le ili stu sne pro me ne spa ja nja i odva ja nja.
186 Spa ja nje pri vred nog dru štva jeste: 1) spa ja nje uz pri pa ja nje i 2) spa ja nje uz osni va nje.
Spa ja nje uz pri pa ja nje jeste sta tu sna pro me na kojom jed no dru štvo pre sta je da posto ji bez likvi da ci je pre no se ći dru gom posto je ćem dru štvu celu svo ju imo-vi nu i oba ve ze, u zame nu za izda va nje akci ja ili ude la akci o na ri ma ili čla no vi ma dru štva pre sta log spa ja njem od stra ne dru štva sti ca o ca, a ako je potreb no i nov ča nu dopla tu koja ne pre la zi 10% vred no sti tako izda tih akci ja.
Spa ja nje uz osni va nje jeste sta tu sna pro me na kojom dva ili više pri vred nih dru šta va pre sta ju da posto je bez likvi da ci je, pre no se ći celu svo ju imo vi nu i oba ve-ze u zame nu za izda va nje od novog dru štva akci ja ili ude la akci o na ri ma ili čla no-va i ma pre sta log dru štva i ako je potreb no nov ča nu dopla tu, koja ne pre la zi 10% vred no sti tako izda tih akci ja.
Pode la pri vred nog dru štva jeste: 1) pode la uz pri pa ja nje, 2) pode la uz osni va-nje, 3) pode lu uz pri pa ja nje i pode lu uz osni va nje.
Pode la uz pri pa ja nje jeste sta tu sna pro me na kojom dru štvo pre sta je da posto-ji bez likvi da ci je pre no se ći na dva ili više posto je ćih dru šta va, sa koji ma se spa ja uz pri pa ja nje, svu imo vi nu i oba ve ze u zame nu za izda va nje akci ja ili ude la dru štva sti ca o ca akci o na ri ma ili čla no vi ma dru štva pre sta log pode lom i, ako je potreb no, nov ča no pla ća nje koje ne pre la zi 10% vred no sti tako izda tih akci ja.
Pode la uz osni va nje jeste sta tu sna pro me na kojom dru štvo pre stje da posto ji bez likvi da ci je, pre no se ći na dva ili više novih dru šta va koja se time osni va ju ili pre no se ći na dva ili više dru šta va koja se spa ja ju sa do tada posto je ćim dru štvom u nova dru štva svu imo vi nu i oba ve ze u zame nu za izda va nje akci ja ili ude la novih dru šta va akci o na ri ma ili čla no vi ma dru štva pre sta log pode lom i ako je potreb no, nov ča nu dopla tu koja ne pre la zi 10% vred no sti tako izda tih akci ja.
Odva ja nje pri vred nog dru štva jeste: 1) odva ja nje uz pri pa ja nje, 2) odva ja nje uz osni va nje, 3) odva ja nje uz pri pa ja nje i odva ja nje uz osni va nje.
Odva ja nje uz pri pa ja nje jeste sta tu sna pro me na kojom dru štvo delje nik pre-no si jedan ili više delo va svo je imo vi ne i pri pa da ju ći deo oba ve za na jed no ili više posto je ćih dru šta va, pri čemu to dru štvo osta je da posto ji kao prav no lice. Svi ili deo akci o na ra, odno sno čla no va delje ni ka posta ju akci o na ri odno sno čla no vi dru-štva sti ca o ca, uz zame nu akci ja/ude la akci o na ri ma ili čla no vi ma dru štva delje ni ka, za akci je/ude le dru štva sti ca o ca i ako je potreb no, nov ča no pla ća nje koje ne pre la zi 10% vred no sti tako izda tih akci ja.
Odva ja nje uz osni va nje jeste sta tu sna pro me na kojom dru štvo delje nik pre-no si jedan ili više delo va svo je imo vi ne i pri pa da ju ći deo oba ve za na jed no ili više time novo o sno va nih dru šta va ili na jed no ili više dru šta va sa koji ma se spa ja u novo o sno va no dru štvo, uz zame nu akci ja/ude la dru štva delje ni ka za izda va nje akci ja ili ude la novih dru šta va koja se time osni va ju. Akci o na ri ma ili čla no vi ma dru štva delje ni ka novo dru štvo izda je akci je i ako je potreb no vrši nov ča no pla ća-nje, koje ne pre la zi 10% vred no sti tako izda tih akci ja.
187Na odva ja nje uz pri pa ja nje i odva ja nje uz osni va nje, shod no se pri me nju ju pra vi la o pode li uz pri pa ja nje i pode li uz osni va nje.
3. Pro me na prav ne for me pri vred nih dru šta va3.1. POJAM
Pro me na prav ne for me je pre la zak iz jed ne prav ne for me u dru gu, u skla du sa ZPD. Pro me na prav ne for me regi stru je se i obja vlju je. Posle pro me ne prav ne for me pri vred no dru štvo nasta vlja da poslu je kao isto prav no lice, ali dru ge prav ne for me. Na pro me nu prav ne for me dru štva pri me nju ju se shod no odred be ZPD o osni va nju date for me dru štva.
3.2. VRSTE PRO ME NE PRAV NE FOR ME
Akci o nar sko dru štvo može pro me ni ti prav nu for mu u dru štvo s ogra ni če nom odgo vor no šću. Pred log odlu ke o ovoj pro me ni utvr đu je uprav ni odbor akci on skog dru štva, a odlu ku usva ja skup šti na akci o na ra. Na isti način vrši se pro me na prav ne for me dru štva s ogra ni če nom odgo vor no šću u akci o nar sko dru štvo.
Akci o nar sko dru štvo može pro me ni ti prav nu for mu u ortač ko ili koman dit no dru štvo jed no gla snom odlu kom svih akci o na ra koji sti ču sta tus orta ka s neo gra ni-če nom odgo vor no šću.
Ortač ko dru štvo i koman dit no dru štvo mogu odlu kom svih orta ka ortač kog dru štva, odno sno svih kom ple men ta ra pro me ni ti prav nu for mu u dru štvo s ogra ni-če nom odgo vor no šću i akci o nar sko dru štvo. Orta ci ortač kog i koman dit nog dru-štva koji odgo va ra ju soli dar no za oba ve ze dru štva, osta ju sa istom odgo vor no šću za oba ve ze koje je dru štvo pre u ze lo do regi stra ci je i obja vlji va nja regi stra ci je pro-me ne prav ne for me, u skla du sa ZPD.
III. PRI VRED NE KOMO RE
1. Udru ži va nje u komo re1.1. POJAM
Pri vred ne komo re jesu inte re sne, samo stal ne i poslov no-str ču ne orga ni za-ci je pri vred nih dru šta va, pred u zet ni ka i dru gih obli ka orga ni zo va nja pri vred nih subje ka ta, koje pove zu je zajed nič ki poslov ni inte res na odre đe nom pod ruč ju ili teri to ri ji u Repu bli ci Srbi ji. Komo ra ima svoj stvo prav nog lica i sama vodi regi-star svo jih čla no va.
Čla no vi komo re su pri vred na dru štva dru gi obli ci orga ni zo va nja koji oba vlja-ju pri vred nu delat nost, ban ke i dru ge fi nan sij ske orga ni za ci je i orga ni za ci je za osi-gu ra nje imo vi ne i lica. Pred u zet ni ci koji u vidu regi stro va nog zani ma nja oba vlja ju
188 pri vred nu delat nost i nji ho ve zadru ge su čla no vi komo re pre ko opštih udru že nja pred u zet ni ka. Zemljo rad nič ke zadru ge i dru gi obli ci orga ni zo va nja zemljo rad ni ka su kolek tiv ni čla no vi komo re pre ko zadru žnog save za.
Čla no vi komo re mogu posta ti (ne po samom zako nu) i poslov na i struč na udru že nja i dru štva, orga ni za ci je koje oba vlja ju delat nost u obla sti ma zdrav stve ne, soci jal ne, borač ke, odno sno inva lid ske zašti te, dru štve ne bri ge o deci i dru gim obla-sti ma, kao što je soci jal na sigur nost, obra zo va nje, nau ka, kul tu ra, fi zič ka kul tu ra, kao i orga ni za ci je koje svo jom delat no šću una pre ću ju rad i poslo va nje pri vred nih subje ka ta ili su u obla sti ma koje su utvr đe ne zako nom, o čemu odlu ku dono si nad-leč ni organ komo re.
Svi čla no vi komo re ima ju jed na ka pra va i oba ve ze.Sred stva za rad komo re obra zu ju se od čla na ri ne, nakna da za uslu ge i iz dru-
gih izvo ra.Visi nu čla na ri ne i osno vi cu na osno vu koje se obra ču na va čla na ri na, kao i
način i roko ve pla ća nja čla na ri ne utvr đu je skup šti na komo re.
1.2. SISTEM KOMO RA. ORGA NI KOMO RE
U Repu bli ci Srbi ji osni va ju se: 1) Pri vred na komo ra Srbi je, sa sedi štem u Beo-gra du, za teri to ri ju Repu bli ke Srbi je, 2) Pri vred na komo ra Voj vo di ne, sa sedi štem u Novom Sadu, za teri to ri ju Auto nom ne pokra ji ne Voj vo di ne, 3) Pri vred na komo ra Koso va i Meto hi je, sa sedi štem u Pri šti ni, za teri to ri ju Auto nom ne pokra ji ne Koso-va i Meto hi je, 4) Pri vred na komo ra Beo gra da, sa sedi štem u Beo gra du, za teri to ri ju gra da Beo gra da, i više regi o nal nih komo ra za teri to ri ju više opšti na.
Član stvo u pri vred noj komo ri pri vred ni subjekt sti če regi stra ci jom u Regi stru (auto mat ski, po Zako nu o pri vred nim komo ra ma) ako ima sedi šte odno sno oba vlja delat nost na teri to ri ji Repu bli ke Srbi je. Po istom, teri to ri jal nom, prin ci pu sti če se član stvo u pri vred nim komo ra ma pokra ji na i regi o nal nim komo ra ma.
Orga ni komo re su: skup šti na, uprav ni odbor, nad zor ni odbor i pred sed nik.Skup šti na je naj vi ši organ komo re. Skup šti nu sači nja va ju pred stav ni ci čla no-
va komo re koji se bira ju na način utvr đen sta tu tom. Uprav ni odbor je organ upra-vlja nja komo rom. Nad zor ni odbor vrši kon tro lu nad radom komo re. Pred sed nik pred sta vlja komo ru, odgo vo ran je za zako ni tost rada i ruko vo di i uskla đu je njen rad i oba vlja dru ge poslo ve utvr đe ne ako nom i sta tu tom. Radi izvr ša va nja odre đe-nih zada ta ka i poslo va od inte re sa za čla no ve u komo ri se mogu obra zo va ti i rad na tela i orga ni zo va ti dru gi obli ci rada.
Pri pri vred noj komo ri obra zu je se sud časti. Sud časti odlu ču je o povre da ma dobrih poslov nih obi ča ja, naru ša va nju jedin stve nog trži šta i mono po li stič kim rad-nja ma na tom trži štu, o neiz vr ša va nju oba ve za čla no va i odlu ka komo re.
Pri vred na komo ra Srbi je, Pri vred na komo ra Voj vo di ne i Pri vred na komo ra Koso va i Meto hi je obra zu ju stal na izbra ne sudo ve. Stal ni izbra ni sud odlu ču je o
189među sob nim pri vred nim spo ro vi ma čla no va komo re, ako stran ke pisme no ugo vo-re nad le žnost tog suda. Odlu ka stal nog izbra nog suda je konač na i ima sna gu pra-vo sna žne pre su de.
1.3. DELAT NOST KOMO RE
Pri vred ne komo re su spo na izme đu pri vred nih subje ka ta i drža ve sa ciljem ostva re nja cilje va od zajed nič kog inte re sa. Delat no sti komo re su broj ne, a isti ču se: 1) pru ža nje i orga ni zo va nje struč ne pomo ći svo jim čla no vi ma radi pobolj ša nja i una pre đi va nja nji ho vog poslo va nja; 2) pro u ča va nje pita nja koja se odno se na pri vred ne gra ne zastu plje ne u komo ri, pra će nje poja va pri vred nog živo ta i oce nji-va nje nji ho vog dej stva na pri vre du Repu bli ke Srbi je, odno sno svo je teri to ri je ili pod ruč ja; 3) una pre đi va nje i uspo sta vlja nje eko nom ske sarad nje sa ino stran stvom, orga ni zo va nje pri vred ne i turi stič ko-infor ma tiv ne pro pa gan de, saj mo va, pri vred nih izlo žbi i dru gih pro mo tiv nih aktiv no sti za potre be svo jih čla no va; 4) pred sta vlja nje doma će pri vre de u zemlji i ino stran stvu i uklju či va nje iste u među na rod nu raz me-nu roba i uslu ga na način kojim će se svo jim čla no vi ma olak ša ti pri stup svet skom trži štu; 5) pru ža nje pra vo vre me nih i kva li tet nih infor ma ci ja svo jim čla no vi ma radi pro na la že nja poten ci jal nih part ne ra i nji ho vog među sob nog pove zi va nja i oba vlja-nje dru gih poslo va utvr đe nih čla nom 10. Zako na o pri vred nim komo ra ma.
Ode ljak četvr ti PRED U ZET NI CI I ZDRU GE
I. PRED U ZET NI CI
1. Pojam, regi stra ci ja i obe lež jaPred u zet nik jeste fi zič ko lice koje je regi stro va no i koje, sa ciljem sti ca nja
dobi ti, u vidu zani ma nja oba vlja sve zako nom dozvo lje ne delat no sti, uklju ču ju ći umet nič ke i sta re zana te i poslo ve doma će radi no sti. Kao umet nič ke i sta re zana te i poslo ve doma će radi no sti ZPD je pri me ra radi naveo: fi li gran sku delat nost, opan-čar sku, grn čar sku kao i izra du pred me ta koji ima ju estet sko obe lež je narod nog stva-ra la štva. Fizič ko lice koje oba vlja delat nost slo bod ne pro fe si je ure đe nu poseb nim pro pi si ma sma tra se pred u zet ni kom, ako je tim pro pi si ma tako ure đe no.
190 Pred u zet nik je samo ono lice koje se pri vred nom delat no šću bavi u vidu zani-ma nja - traj no, a ne povre me no ili pri vre me no. Sto ga indi vi du al ni poljo pri vred nik nije pred u zet nik u smi slu ZPD, izu zev ako je poseb nim zako nom druk či je odre đe-no. Iako nema svoj stvo prav nog lica pred u zet nik mora ima ti imo vi nu neo p hod nu za oba vlja nje pri vred ne delat no sti.
Pro pi si ne odre đu ju mini mal ni počet ni kapi tal kao pret po stav ku za upis pred u zet-ni ka u regi star. Za oba ve ze pred u zet nik odgo va ra celo kup nom svo jom imo vi nom.
Pred u zet nik samo stal no oba vlja pri vred nu delat nost (pri čemu je pra vi-lo da zapo šlja va i odre đe ni broj rad ni ka). Samo fi zič ko lice koje ima pot pu nu poslov nu spo sob nost može biti pred u zet nik. Pored toga, pro pi si pred vi đa ju i dru ge poseb ne pret po stav ke koje se mora ju ostva ri ti na stra ni pre u zet ni ka, zavi-sno od vrste delat no sti, kao što su: odre đe na zdrav stve na spo sob nost, škol ska spre ma, da mu nije zabra nje no oba vlja nje odre đe ne delat no sti, da već nije u rad nom odno su itd.
Pred u zet nik se upi su je u Regi star pri vred nih subje ka ta uz doda tak nazi va “pred u zet nik” ili skra će ni ce “pr” za jed nu, dve ili više pri vred nih delat no sti. Uz regi stra ci o nu pri ja vu pred u zet ni ka pri la že se dokaz o iden ti te tu pred u zet ni ka (foto-ko pi ja lič ne kar te ili paso ša). Ako pred u zet nik ne oba vlja delat nost pod svo jim ime-nom, već pod dru gim nazi vom, dužan je da regi stru pri ja vi taj naziv.
Odred be ZPD o pri vred nim dru štvi ma, koji ma su regu li sa ni: poslov no ime, sedi šte, delat nost, uslo vi za oba vlja nje delat no sti, zastu pa nje, likvi da ci ja i zasta re-lost, shod no se (na odgo va ra ju ći način) pri me nju ju i na pred u zet ni ka, ako poseb-nim zako nom ti odno si nisu druk či je ure đe ni.
2. Pre sta nak pred u zet ni kaPred u zet nik se bri še iz regi stra u slu ča ju: 1) odja ve; 2) smr ti ili gubit ka
poslov ne spo sob no sti: 3) neo ba vlja nja delat no sti nepre kid no jed nu godi nu; 4) iste-ka vre me na ako je oba vlja nje delat no sti regi stro va no na odre đe no vre me; 5) oba-vlja nje delat no sti u vre me pri vre me nog pre ki da rada po odlu ci nad le žnog orga na; 6) kažnja va nja, više od tri puta, za oba vlja nje delat no sti za koje ne ispu nja va pro pi-sa ne uslo ve; 7) izre če ne mere zabra ne oba vlja nja delat no sti zbog neis pu nja va nja uslo va za oba vlja nje te delat no sti, a u roku odre đe nom u izre če noj meri ne ispu ni te uslo ve odno sno ne pro me ni delat nost; 8) pro me ne prav ne for me u prav nu for mu pri vred nog dru štva, u skla du sa ZPD; 9) ste ča ja i likvi da ci je.
Bri sa nje pred u zet ni ka iz Regi stra izvr ši će se na osno vu: 1) regi stra ci o ne pri-ja ve od stra ne pred u zet ni ka i 2) regi stra ci o ne pri ja ve pod ne te od stra ne nasled ni ka ili zako nom ovla šće nog orga na, u slu ča ju smr ti pred u zet ni ka, uz koju se pod no si izvod iz matič ne knji ge umr lih.
191II. ZADRU GE
1. Pojam. Prin ci pi poslo va njaZadru ga je prav no lice koje nasta je udru ži va njem više fi zič kih lica koji na
taj način ostva ru ju svo je odre đe ne eko nom ske, soci jal ne i kul tur ne inte re se. Fizič-ka lica mogu udru ži va ti svoj rad i sred stva, odno sno samo rad, ili samo sred stva u zanat sku, stam be nu, omla din sku, šted no kre dit nu i potro šač ku zadru gu, zadru gu za pru ža nje inte lek tu al nih uslu ga, zemljo rad nič ku zadru gu i dru ge zadru ge za oba-vlja nje pro iz vod nih ili uslu žnih delat no sti. Zadru ga nasta je sa ciljem među sob nog poma ga nja zadru ga ra tako da je ona po pri ro di odno sa uvek višeč la no udru že nje. Shod no tome, pro pi si odre đu ju mini mal ni broj čla no va zadru ge koji, po pra vi lu, ne može biti manji od tri, dok je za poje di ne vrste zadru ga pred vi đen mno go veći broj čla no va. Tako npr. omla din sku zadru gu može osno va ti naj ma nje 100 omla di na ca. Mak si ma lan broj čla no va omla din ske zadru ge nije odre đen.
Ovo prav no lice se zasni va na prin ci pi ma dobro volj no sti i soli dar no sti, demo-kra tič no sti, eko nom skog uče šća, jed na kog pra va upra vlja nja, samo stal no sti, zadru-žnog obra zo va nja i među za dru žne sarad nje.
2. Raz gra ni če njeU zadru zi i pri vred nom dru štvu mogu se pre po zna ti odre đe ni zajed nič ki ele-
men ti. I zadru ga i dru štvo su prav na lica koja se regi stru ju u Regi stru (član 4. ZRPS). Oba obli ka prav nog lica mogu oba vlja ti raz li či tu delat nost u obla sti pro-iz vod nje i pro me ta robe i vrše nja uslu ga na trži štu. Pra vi lo je da se na delat nost, sedi šte, poslov no ime, matič ni broj, odgo vor nost orga na za neza ko ni te odlu ke, odgo vor nost čla no va orga na za šte tu pri či nje nu zadru zi, ogra ni če nje izbo ra za čla-na uprav nog odbo ra, zastu pa nje, pro ku ru, oba ve šta va nje, poslov nu taj nu, kla u zu lu kon ku ren ci je i zasta re lost potra ži va nja, shod no pri me nju ju odred be ZPD.
U zadru zi pre o vla đu ju ele men ti koji je izdva ja ju od pri vred nog dru štva. Po pra vi lu, zadru gu mogu osno va ti samo fi zič ka lica, dok dru štvo osni va ju fi zič ka i/ili prav na lica. Pri vred no dru štvo se osni va sa ciljem oba vlja nja pri vred ne delat no sti i ostva re nja dobi ti, za raz li ku od zadru ge kojoj to nije prven stve ni cilj.231 Nai me, u zadru zi fi zič ka lica ostva ru ju svo je eko nom ske, soci jal ne i kul tur ne inte re se. U upra-vlja nju zadru gom zadru ga ri ima ju jed na ko pra vo gla sa (jedan zadru gar jedan glas), dok u akci o nar skom dru štvu dru štvom upra vlja ju čla no vi koji su une li naj ve ći kapi-tal u dru štvo. Za raz li ku od osni va ča dru štva koji može pro da ti svoj deo u dru štvu, takvu moguć nost nema zadru gar, ali može istu pi ti iz zadru ge. Zadru ga se prven stve-no osni va radi ostva ri va nja cilja zadru ga ra i oba vlja nja poslo va za zadru ga re. Ipak, zadru ga može, ako je to u inte re su zadru ga ra, a to je utvr đe no nje nim pra vi li ma, 231 Veli mi ro vić, M., op. cit., stra na 91; Jan ko vec, I., op. cit., stra na 77.
192 oba vlja ti poslo ve i sa neza dru ga ri ma i za neza dru ga re, na način i u obi mu kojim se ne dovo di u pita nje ostva ri va nje cilje va zbog kojih je zadru ga osno va na. Osni va či mogu ras po la ga ti svo jim ude lom u dru štvu, a zadru ga ri ne mogu ras po la ga ti svo jim ude lom dok su čla no vi zadru ge.232
Zadru ga se ne može orga ni zo va ti kao pri vred no dru štvo ili dru gi oblik orga ni-zo va nja, niti da može pri po ji ti ili spo ji ti s dru štvom ili dru gim prav nim licem koje nije zadru ga.
3. Raz vr sta va nje zadru gaZadru ge se mogu raz vr sta ti na raz li či te nači ne. S obzi rom na cilje ve osni va-
nja, potreb na sred stva za osni va nje i poslo va nje, zadru ge se mogu osno va ti sa ude-li ma i bez ude la, u skla du sa ugo vo rom o osni va nju i zadru žnim pra vi li ma.
Pre ma cilju poslo va nja zadru ge se dele na pro fi t ne i nepro fi t ne. Tako, stam-be ne, šted no - kre dit ne, potro šač ke i dru ge zadru ge koje se ne osni va ju radi ostva-ri va nja dobi ti za potre be svo jih čla no va, oba vlja ju svo ju delat nost na nače li ma uza jam no sti, soli dar no sti i pod mi ri va nju stvar nih tro ško va.
Na osno vu vre men skog tra ja nja zadru ge se mogu osno va ti na odre đe no vre-me, odno sno za izvr še nje odre đe nog posla ili na neo d re đe no vre me.
Zavi sno od vrste delat no sti kojom se bave zadru ge se osni va ju kao zemljo rad-nič ke - opšte i spe ci ja li zo va ne (žitar ske, voćar ske, vino gra dar ske, repar ske, sto čar-ske, pče lar ske, doma će radi no sti i sl), stam be ne, potro šač ke, zanat ske, zdrav stve ne, šted no - kre dit ne, omla din ske, stu dent ske i uče nič ke kao i dru ge vrste zadru ga za oba vlja nje pro iz vod nje, pro me ta robe i vrše nje uslu ga u skla du sa zako nom.
S obzi rom na vrstu anga žo va ne svo ji ne i dru gih pra va zadru ga može poslo va-ti sred stvi ma u svo ji ni gra đa na, zajed nič koj svo ji ni zadru ga ra, dru štve noj svo ji ni, sred stvi ma u svo ji ni doma ćih fi zič kih i gra đan sko - prav nih lica, kao i sred stvi ma stra nih lica na način utvr đen u ugo vo ru o osni va nju i sta tu tom.
4. Osni va nje zadru gaZadru ga se osni va ako su ispu nje ne zako nom odre đe ne pret po stav ke. U pogle-
du zadru ga zakon je, kao i za pri vred na dru štva, usvo jio nor ma tiv ni sistem (sistem utvr đi va nja, dekla ra ci je). Po ovom siste mu zadru ga će se regi stro va ti u Regi stru ako su za to ispu nje ne zakon ske pret po stav ke za nasta nak zadru ge. Mimi mal ni broj čla no va zadru ge odre đen je pro pi si ma. Tako, omla din sku zadru gu mogu osno va ti i biti nje ni čla no vi đaci, stu den ti i dru ga neza po sle na lica koja nisu mla đa od 15 ni sta ri ja od 30 godi na. Omla din sku zadru gu može osno va ti naj ma nje 100 omla di na-ca, zemljo rad nič ku naj ma nje deset zemljo ra ni ka i dru gih fi zič kih lica, zdrav stve nu naj ma nje deset fi zič kih lica od kojih naj ma nje jed no mora biti lekar itd. Osni vač ki 232 Veli mi ro vić, M., op. cit., stra na 91.
193akt zadru ge je ugo vor o osni va nju sači njen u pisme nom obli ku, koji sadr ži ele men-te odre đe ne zako nom i pot pi san od osni va ča (pot pi si osni va ča se ove ra va ju). Na osni vač koj skup šti ni zadru ge dono se se zadru žna pra vi la koja regu li šu zako nom pro pi sa ne odno se i vrši izbor prvih orga na zadru ge. Osni va či zadru ge mogu odlu či-ti da izbor orga na zadru ge oba ve u odre đe nom roku, a naj doc ni je u roku od 30 dana od dana odr ža va nja osni vač ke skup šti ne.
Regi stra ci o na pri ja va za upis pod no si se Agen ci ji za pri vred ne regi stre. Uz pri ja vu za upis u Regi star pri la žu se ispra ve odre đe ne čla nom 41. ZRPS. Zadru ga se sma tra osno va nom i sti če svoj stvo prav nog lica ako je zah tev iz regi stra ci o ne pri-ja ve reše njem usvo jen. Agen ci ja zatim bez odla ga nja registruje zadrugu u Regi stru (vidi čl.25. i 26. ZRPS).
5. Orga ni zadru geOrga ni zadru ge su: skup šti na, uprav ni odbor, nad zor ni odbor i direk tor
zadru ge.Skup šti nu zadru ge čine zadru ga ri. Delo krug važni jih poslo va koje može
pred u zi ma ti skup šti na zadru ga ra odre đe na je pro pi si ma, dok se pre o sta li regu li šu ugo vo rom o osni va nju i zadru žnim pra vi li ma. Ako zadru ga ima više od 100 zadru-ga ra, zadru žnim pra vi li ma može se odre di ti da se poslo vi iz delo kru ga skup šti ne zadru ge pre ne su na skup šti nu pred stav ni ka zadru ga ra. Skup šti na se odr ža va naj-ma nje jedan put godi šnje.
Uprav ni odbor zadru ge sasto ji se od naj ma nje pet čla no va koji se bira ju iz reda zadru ga ra. Ako u zadru zi ima više od 50 zapo sle nih koji nisu zadru ga ri, jedan član uprav nog odbo ra bira se iz reda tih zapo sle nih. Zadru ga sa manje od 20 zadru ga ra ne mora obra zo va ti uprav ni odbor. U tom slu ča ju poslo ve iz delo kru ga uprav nog odbo ra oba vlja organ zadru ge odre đen zadru žnim pra vi li ma. Delo krug zna čaj ni jih ovla šće nja uprav nog odbo ra odre đen je zako nom, dok se osta la mogu regu li sa ti ugo vo rom o osni va nju zadru ge i zadru žnim pra vi li ma.
Nad zor ni odbor, kao organ nad zo ra, sasto ji se od naj ma nje tri čla na koji se bira-ju iz reda zadru ga ra. Nad le žnost nad zor nog odbo ra pro pi su ju zakon i regu li šu zadru-žna pra vi la. Direk tor zadru ge, kao organ poslo vo đe nja, orga ni zu je i vodi poslo va nje zadru ge, sta ra se o zako ni to sti i odgo va ra za zako ni tost rada zadru ge i oba vlja dru ge poslo ve utvr đe ne zako nom, osni vač kim aktom i zadru žnim pra vi li ma.
6. Imo vi na zadru geImo vi nu zadru ge čine pra vo svo ji ne na raz li či tim stva ri ma (uklju ču ju ći nov ča-
na sred stva i har ti je od vred no sti), inte lek tu al na pra va i obli ga ci o na pra va. Na nov ča-nim sred stvi ma posto ji pra vo svo ji ne, a na har ti ja ma od vred no sti posto ji pra vo svo ji-ne na har ti ju (kada je ona pred met stvar nog pra va) i pra va iz har ti je (npr. obli ga ci o no
194 pra vo). Obli ga ci o na pra va su, po pra vi lu, zna ča jan deo imo vi ne sva ke zadru ge te ih ne bi tre ba lo svr sta va ti u “dru ga imo vin ska pra va”.233 Apso lut na pra va su ne samo pra vo svo ji ne, nego i inte lek tu al na pra va (npr. pra vo autor stva ili pra vo indu strij ske svo ji ne) koja su pre ne se na npr. na knji žev nu ili pro na la zač ku zadru gu.
Imo vi na zadru ge obra zu je se iz ude la zadru ga ra ili čla na ri ne zadru ga ra, sred sta va ostva re nih radom i poslo va njem zadru ge i sred sta va koje je zadru ga ste kla na dru gi način. Tako zadru ga ri mogu pre ne ti pra vo svo ji ne zemlji šta na zadru gu ili pra vo upo tre be odre đe ne poslov ne zgra de ili pro sto ri je. Shod no tome, zadru žna svo ji na se ne može sasto ja ti od obli ga ci o nih i inte lek tu al nih pra va nego pred sta vlja pose ban oblik svo ji ne.234 Sva nave de na pra va tre ba lo je obu hva ti ti poj-mom zadru žne imo vi ne.
Sva ki zadru gar upi su je jed nak udeo u nov ča nim sred stvi ma. Ako je zadru gar ulo ži to pra vo svo ji ne na jed nu stvar ili više stva ri ili je dao na upo tre bu neku nepo-tro šnu stvar ili je ulo žio potra ži va nje zadru gar odgo va ra za prav ne i mate ri jal ne nedo stat ke stva ri odno sno za napla ti vost potra ži va nja. Ude li se ne mogu vra ća ti, zala ga ti ni biti pred met izvr še nja za oba ve ze zadru ga ra za vre me tra ja nja sta tu sa zadru ga ra.
Po pre stan ku sta tu sa zadru ga ra, valo ri zo va ni ude li vra ća ju se zadru ga ri ma, odno sno nji ho vim nasled ni ci ma. Oni se ne mogu vra ća ti pre pre stan ka odgo vor no-sti zadru ga ra za oba ve ze.
Ode ljak peti FINAN SIJ SKE I OSI GU RA VA JU ĆE ORGA NI ZA CI JE
I. FINAN SIJ SKE ORGA NI ZA CI JE
1. Uop šteFinan sij ske orga ni za ci je su prav na lica koja oba vlja ju pro met nov ca i har-
ti ja od vred no sti i dru ge poslo ve u vezi s tim pro me tom. One se mogu pode li ti na ban ke i dru ge fi nan sij ske orga ni za ci je.
233 Vidi: Vasi lje vić, M., op. cit, str. 35, Jan ko vec, I., op. cit. str. 78.234 Upo re di: Vasi lje vić, M., ibi dem, Jan ko vec, I., ibi dem.
1952. Ban ke2.1. POJAM BAN KE
Ban ka je akci o nar sko dru štvo sa sedi štem u Repu bli ci Srbi ji, koje ima dozvo-lu za rad Narod ne ban ke Srbi je i oba vlja depo zit ne i kre dit ne poslo ve, a može oba vlja ti i dru ge poslo ve u skla du sa zako nom (član 2. stav 1. ZB). Ban ka u svom poslov nom ime nu mora ima ti reč “ban ka”. Niko osim ban ke ne može u svom poslov nom ime nu ima ti, odno sno u oba vlja nju svo je delat no sti upo tre bi ti, odno sno kori sti ti reč “ban ka” ili izve de ni cu od te reči. Niko osim ban ke ne može se bavi ti pri ma njem depo zi ta, dava njem kre di ta ili izda va njem plat nih kar ti ca, osim ako je za to ovla šćen zako nom.
Izraz “ban ka” nastao je od latin ske rije či “ban co” koja je, u počet ku, ozna-ča va la klu pu, tezgu na kojoj su prvi ban ka ri (menja či) drža li posu de u koji ma su izla ga li razne vrste nov ca.235
Ban ka je pri vred ni subjekt (ima svoj stvo prav nog lica). Osni va se kao akci-o nar sko dru štvo pod pret po stav ka ma odre đe nim ZB. Poslo va nje ban ke oba vlja se izme đu ban ke i nje nih kli je na ta koji mogu biti fi zič ka ili prav na lica, neza vi sno od činje ni ce da li oba vlja ju regi stro va nu pri vred nu dje lat nost. U prav nom poslu koji zasni va ju kli jent može biti pove ri lac ban ke (ulo žio je odre đe ni iznos nov ca na šted-nju) ili dužnik (podi gao je kre dit od ban ke).
2.2. VRSTE BAN KA R SKIH POSLO VA I PODE LA BANA KA
Ban kar ski poslo vi se dele na: 1) pasiv ne; 2) aktiv ne; 3) neu tral ne; 4) sop stve-ne i 5) vrše nje funk ci ja držav ne upra ve.
U pasiv nom ban kar skom poslu ban ka je dužnik i na svoj dug pla ća kama tu. Ban ka u aktiv nom ban kar skom poslu ima ulo gu pove ri o ca i na izno se nov ca date na zajam napla ću je kama tu. Pri li kom oba vlja nja neu tral nih ban kar skih poslo va ban ka nije dužnik ni pove ri lac nego je posred nik, puno moć nik ili jemac komi ten ta i za taj svoj posao napla ću je odre đe nu pro vi zi ju i tro ško ve. Kod sop stve nog ban-kar skog posla ban ka nije posred nik nego poslu je za svoj račun. Funk ci ju držav ne upra ve u nas oba vlja ju poje di ne ban ke pri li kom devi zne kon tro le, izvr še nja budže-ta, kon tro le poslo va nja s ino stran stvom itd.
S obzi rom na vrstu poslo va nja ban ke se uobi ča je no dele na: 1) emi si o ne; 2) depo zit ne; 3) zalo žne; 4) hipo te kar ne; 5) poslov ne (fi nan sij ske ili špe ku la tiv-ne)236 i 6) spe ci jal ne.
235 Vidi: Ban ke, odred ni ca u Enci klo pe di ji Lek si ko graf skog zavo da, 1966, Zagreb, stra na 300; Kuko le ča, S., Orga ni za ci o no - prav ni lek si kon, Zavod za eko nom ske eks per ti ze, Beo grad, 1990, tom I, stra na 98.
236 Vidi: Anto ni je vić, Z., Ban kar ski poslo vi, odred ni ca u EIP, NIU Slu žbe ni list SFRJ, tom prvi, stra na 67.
196 Emi si o ne (nov ča nič ke) ban ke emi tu ju (izda ju) novac, odno sno dru ga sred stva pla ća nja, vrše kon tro lu poslo va nja bana ka itd. Narod na ban ka Srbi je je emi si o na ban ka koja utvr đu je mone tar nu poli ti ku, regu li še koli či nu nov ca u opti ca ju, vrši kon-tro lu boni te ta i zako ni to sti poslo va nja bana ka i dru gih fi nan sij skih orga ni za ci ja.
Depo zit ne ban ke pri ma ju od kli je na ta na čuva nje novac, har ti je od vri jed no-sti i dra go cje no sti. Pod zako nom odre đe nim pret po stav ka ma ove ban ke mogu pri-ma ti novac na šted nju, dava ti kre di te itd.
Zalo žne ban ke daju kre di te kori sni ci ma koji potra ži va nje ban ke obez be đu ju pre da jom neke pokret ne stva ri u zalo gu (ruč na zalo ga) ili upisom založnog prava na pokretnoj strani u Registar.
Hipo te kar ne ban ke daju dugo roč ne kre di te, a kori snik kre di ta obez be đu je vra ća nje duga kon sti tu i sa njem hipo te ke na odre đe noj nepo kret no sti.
Poslov ne (fi nan sij ske ili špe ku la tiv ne) ban ke oba vlja ju ban kar ske poslo ve za pri vred na dru štva odno sno pred u zet ni ke i tako direkt no uče stvu ju u pri vred nim poslo vi ma zemlje.
Spe ci jal ne ban ke oba vlja ju samo odre đe ne poslo ve ili poslu ju samo s odre đe-nim komi ten ti ma. Svoj stvo spe ci jal ne ban ke ima ju: izvo zno kre dit ne, uvo zno izvo-zne, poljo pri vred ne, indu strij ske i pred u zet nič ke ban ke; ban kar ski kon zor ci ju mi, hol ding dru štva ili dru gi oblik pove zi va nja bana ka.237
2.3. POSLO VI KOJE BAN KA MOŽE OBA VLJA TI
Ban ka može oba vlja ti sle de će poslo ve: 1) depo zit ne poslo ve (pri ma nje i pola-ga nje depo zi ta); 2) kre dit ne poslo ve (dava nje i uzi ma nje kre di ta); 3) devi zne, devi-zno-valut ne i menjač ke poslo ve; 4) poslo ve plat nog pro me ta; 5) izda va nje plat nih kar ti ca; 6) poslo ve s har ti ja ma od vred no sti (izda va nje har ti ja od vred no sti, poslo vi kasto di ban ke i dr.); 7) bro ker sko-diler ske poslo ve; 8) izda va nje garan ci ja, ava la i dru gih obli ka jem stva (garan cij ski posao); 9) kupo vi nu, pro da ju i napla tu potra ži va-nja (fak to ring, for fe ting i dr.); 10) poslo ve zastu pa nja u osi gu ra nju; i dru ge poslo ve pedvi đe ne zako nom (vidi član 4. ZB).
2.4. OSNI VA NJE I POSLO VA NJE BAN KE
Osni va či ban ke mogu biti doma ća i stra na prav na i fi zič ka lica. Doma ća ban ka ima sedi šte u Repu bli ci Srbi ji, ima dozvo lu za rad Narod ne ban ke Srbi je, a oba vlja kre dit ne i depo zit ne poslo ve. Stra na ban ka je prav no lice sa sedi štem van Repu bli ke Srbi je koje je, u skla du sa pro pi si ma drža ve pore kla, osno va no i u regi-star nad le žnog orga na te drža ve upi sa no kao ban ka, koje pose du je dozvo lu za rad regu la tor nog tela te drža ve i koje oba vlja depo zit ne i kre dit ne poslo ve.237 Vidi napr.: Vasi lje vić, B., Osno vi pove zi va nja bana ka, Pra vo i pri vre da, broj 5-8/98, str. od
382. do 385.
197Osni va či ban ke obez be đu ju sred stva za osni vač ki kapi tal ban ke. Sred stva mogu biti u nov ča nom i nenov ča nom obli ku (stva ri i pra va koji su u funk ci ji poslo va nja ban-ke). Nov ča ni deo osni vač kog kapi ta la ban ke ne može biti manji od 10.000.000 evra u dinar skoj pro tiv vred no sti, pre ma zva nič nom sred njem kur su na dan upla te. Osni va či ban ke ne mogu povla či ti sred stva ulo že na u osni vač ki kapi tal ban ke
Osni vač ki akt ban ke sadr ži:1) poslov no ime i sedi šte prav nog lica osni va ča ban ke, odno sno ime i pre bi va li šte fi zič kog lica osni va ča ban ke; 2) poslov no ime i sedi šte ban ke; 3) iznos ukup nog osni vač kog kapi ta la ban ke u nov ča nom i nenov ča-nom obli ku, kao i udeo sva kog osni va ča u tom kapi ta lu; 4) rok do kog su osni va či ban ke dužni da upla te nov ča na sred stva, odno sno da nenov ča na sred stva pre ne su u osni vač ki kapi tal ban ke; 5) pra va, oba ve ze i odgo vor no sti osni va ča ban ke; 6) broj akci ja ban ke i nji ho vu nomi nal nu vred nost kod prvog izda va nja, vrste i kla se akci ja koje je ban ka ovla šće na da izda, kao i pra va iz akci ja sva ke kla se; 7) poslo ve koje ban ka oba vlja; 8) način pokri ća gubit ka ban ke; 9) način reša va nja spo ro va među osni va či ma ban ke; i dru ge sastoj ke pro pi sa ne čla nom 13. ZB.
Ban ka ima sta tut. On sadr ži: 1) orga ni za ci ju i način poslo va nja ban ke; 2) pita nja o koji ma odlu ču je skup šti na ban ke; 3) pita nja o koji ma odlu ču ju dru gi orga ni ban ke, sastav i postu pak odlu či va nja ovih orga na, kao i man dat čla no va tih orga na; 4) mere i odgo vor nost orga na ban ke za obez be đe nje likvid no sti i sol vent-no sti ban ke; 5) pra va, oba ve ze i odgo vor nost čla no va uprav nog i izvr šnog odbo ra ban ke i dru gih lica s poseb nim ovla šće nji ma i odgo vor no sti ma utvr đe nih sta tu tom ban ke; 6) ovla šće nje za pot pi si va nje i zastu pa nje ban ke; 7) način vrše nja unu tra-šnje kon tro le i unu tra šnje revi zi je ban ke i dru ge sastoj ke pro pi sa ne čla nom 14. ZB i aktom Narod ne ban ke Srbi je.
Osni va či ban ke pod no se Narod noj ban ci Srbi je zah tev za pre li mi nar no odo-bre nje za osni va nje ban ke. Uz zah tev dosta vlja ju i ispra ve pro pi sa ne čla nom 15. ZB. O pod ne se nom zah te vu Narod na ban ka Srbi je odlu ču je u roku od 90 dana od dana pri je ma ured nog zah te va. Osni va či ban ke dužni su da, naj ka sni je u roku od 60 dana od dana dobi ja nja pre li mi nar nog odo bre nja, Narod noj ban ci Srbi je pod-ne su zah tev za izda va nje dozvo le za rad ban ke. Uko li ko osni va či ban ke zah tev za izda va nje dozvo le za rad ban ke ne pod ne su u ovom roku, pre li mi nar no odo bre nje pre sta je da važi.
Dozvo lu za rad ban ke Narod na ban ka Srbi je daje posle dava nja pre li mi nar-nog odo bre nja i pod no še nja zah te va za dava nje ove dozvo le. Uz zah tev za dava nje dozvo le osni va či ban ke Narod noj ban ci Srbi je dosta vlja ju: 1) dokaz o upla ti nov ča-nog dela osni vač kog kapi ta la, kao i dokaz o pre no su nenov ča nih sred sta va u osni vač-ki kapi tal ban ke i izja vu o pore klu tih sred sta va; 2) doka ze o tome da su obez be di li odgo va ra ju će mate ri jal no teh nič ke uslo ve za nesme ta no poslo va nje ban ke; 3) dokaz o tome da su anga žo va li spolj nog revi zo ra ban ke sa liste (iz čla na 52. stav 3. ZB) i 4) podat ke o orga ni za ci o noj struk tu ri i kadrov skoj ospo so blje no sti ban ke.
198 O zah te vu za izda va nje dozvo le Narod na ban ka Srbi je odlu ču je u roku od 30 dana od dana pri je ma ured nog zah te va. Reše nje o izda va nju dozvo le za rad ban ke obja-vlju je se u “Slu žbe nom gla sni ku Repu bli ke Srbi je”. Ako Narod na ban ka Srbi je odba ci ili odbi je zah tev, lice koje ga je pod ne lo ne može pod ne ti zah tev za pre li mi nar no odo bre-nje u roku od godi nu dana od dana odba ci va nja ili odbi ja nja zah te va iz tog sta va.
Naj ka sni je u roku od 30 dana od pri je ma reše nja Narod ne ban ke Srbi je o dava nju dozvo le za rad ban ke, odr ža va se osni vač ka skup šti na ban ke. Osni vač ku skup šti nu čine osni va či ban ke. Osni va či ban ke pra vo gla sa na osni vač koj skup šti ni ostva ru ju sra zmer no visi ni svog ulo ga.
Na osni vač koj skup šti ni se, i to dvo tre ćin skom veći nom gla so va osni va ča ban ke, dono si sta tut ban ke, bira ju pred sed nik i čla no vi uprav nog i izvr šnog odbo ra ban ke, usva ja ju pro gram aktiv no sti ban ke za period od tri godi ne i poslov na poli ti-ka ban ke i dono si odlu ka o prvom izda va nju akci ja.
Osni va či ban ke dužni su da akte usvo je ne na osni vač koj skup šti ni dosta ve na sagla snost Narod noj ban ci Srbi je u roku od pet dana od dana nji ho vog usva ja nja. Narod na ban ka Srbi je odlu ču je o dava nju sagla sno sti na nave de na akta u roku od 60 dana od dana pri je ma aka ta.
Osni va či ban ke dužni su da pri ja vu za upis ban ke u regi star pri vred nih subje-ka ta pod ne su u roku od 30 dana od dana dobi ja nja sagla sno sti na akta usvo je na na osni vač koj skup šri ni. Uz ovu pri ja vu pod no si se reše nje Narod ne ban ke Srbi je o dava-nju dozvo le za rad ban ke i sagla snost na akte usvo je ne na osni vač koj skup šti ni. Ban ka sti če svoj stvo prav nog lica momen tom upi sa u regi star pri vred nih subje ka ta. Osni va či ban ke dužni su da reše nje o upi su u regi star pri vred nih subje ka ta dosta ve Narod noj ban ci Srbi je u roku od pet dana od dana pri je ma tog reše nja (član 20. ZB).
U svom poslo va nju, radi ispu nje nja oba ve za pre ma pove ri o ci ma ban ka je dužna da odr ža va pro pi sa ni iznos kapi ta la (u visi ni koja nije manja od dinar ske pro-tiv vred no sti 10.000.000 evra pre ma zva nič nom sred njem kur su).
2.5. ORGA NI ZA CI JA I ORGA NI BAN KE
Orga ni za ci ja ban ke utvr đu je se sta tu tom ban ke. Sta tu tom ban ke se utvr đu ju fi li ja le ban ke (nema ju sta tus prav nog lica, a oba vlja ju poslo ve koje može oba vlja ti ban ka u skla du sa ZB) i pred stav ni štva (orga ni za ci o ni deo ban ke u ino stran stvu ili stra ne ban ke u Repu bli ci Srbi ji, bez sta tu sa prav nog lica, koji ne oba vlja poslo ve koje može oba vlja ti ban ka, već poslo ve istra ži va nja trži šta, i koji pred sta vlja ban-ku, odno sno stra nu ban ku čiji je deo).
Orga ni ban ke su: skup šti na ban ke, uprav ni odbor ban ke, izvr šni odbor ban ke i dru gi odbo ri (za revi zi ju, kre dit ni odbor, odbor za upra vlja nje akti vom i pasi vom).
Skup šti nu ban ke čine akci o na ri ban ke. Akci o na ri pra vo gla sa na skup šti ni ostva ru ju nepo sred no ili pre ko svo jih pred stav ni ka. Skup šti na ban ke je nad le žna
199da: 1) usva ja poslov nu poli ti ku i stra te gi ju ban ke; 2) dono si sta tut ban ke i usva ja izme ne i dopu ne osni vač kog akta i sta tu ta ban ke; 3) usva ja godi šnji račun ban ke i odlu ču je o upo tre bi i ras po re đi va nju ostva re ne dobi ti, odno sno pokri ću gubi ta ka; 4) odlu ču je o pove ća nju kapi ta la ban ke, odno sno o ula ga nji ma kapi ta la u dru gu ban ku ili u dru ga prav na lica, kao i o visi ni ula ga nja u osnov na sred stva ban ke; 5) ime nu je i raz re ša va pred sed ni ka i čla no ve uprav nog odbo ra ban ke; 6) odre đu je nakna du čla no vi ma uprav nog odbo ra ban ke; 7) odlu ču je o sta tu snim pro me na ma, o pre stan ku rada ban ke i dru gim pita nji ma pro pi sa nim ZB i sta tu tom ban ke. Skup-šti na ban ke odr ža va redov na i van red na zase da nja. Redov no zase da nje odr ža va se naj ma nje jed nom godi šnje, na način pred vi đen sta tu tom ban ke.
Orga ni upra vlja nja ban kom su uprav ni i izvr šni odbor ban ke. Uprav ni i izvr-šni odbor ban ke dužni su da pred u zi ma ju mere radi spre ča va nja neza ko ni tih ili nepri me re nih rad nji i uti ca ja, koji su štet ni ili nisu u naj bo ljem inte re su ban ke i nje nih akci o na ra i koje vrše lica koja ima ju znat no ili kon trol no uče šće u toj ban ci. Uprav ni odbor ban ke čini naj ma nje pet članova, uključujući i predsednika. On je odgovoran da poslovanje banke bude u skladu sa zakonom, drugim propisima i aktima NBS i banaka.
Izvr šni odbor ban ke čine naj ma nje dva čla na, uklju ču ju ći i pred sed ni ka. Pred-sed nik izvr šnog odbo ra ban ke pred sta vlja i zastu pa ban ku.
Ban ka je dužna da obra zu je odbor za pra će nje poslo va nja ban ke (odbor za revi zi ju), kre dit ni odbor i odbor za upra vlja nje akti vom i pasi vom. Ban ka može obra zo va ti i dru ge odbo re.
Ban ka pre sta je sa rado mi: 1) odu zi ma njem dozvo le za rad; 2) dobro volj nim pre stan kom rada ban ke; 3) sta tu snom pro me nom ban ke; 4) ako se osni vač ka skup-šti na ban ke ne odr ži u roku pro pi sa nom ovim zako nom; 5) ako ban ka zah tev za upis u regi star pri vred nih subje ka ta ne dosta vi u roku pro pi sa nom ZB.
3. Narod na ban ka Srbi je3.1. POJAM
Narod na ban ka Srbi je (NBS) je cen tral na ban ka Repu bli ke Srbi je. Ona ima svoj stvo prav nog lica, i ne upi su je se u regi star prav nih lica. Sedi šte NBS je u Beo gra du.
NBS je samo stal na i neza vi sna u oba vlja nju funk ci je utvr đe ne zako nom i za svoj rad odgo va ra Narod noj skup šti ni Repu bli ke Srbi je. Osnov ni cilje vi NBS su posti za nje i odr ža va nje sta bil no sti cena i oču va nje fi nan sij ske sta bil no sti.
3.2. ORGA NI NBS
Orga ni NBS su: 1) Mone tar ni odbor NBS; 2) Guver ner NBS i 3) Savet NBS.Mone tar ni odbor NBS čine guver ner i vice gu ver ne ri NBS. On utvr đu je mone-
tar nu poli ti ku, a poseb no utvr đu je: 1) uslo ve i način izda va nja krat ko roč nih har ti ja
200 od vred no sti; 2) uslo ve i način pod koji ma NBS spro vo di ope ra ci je na otvo re nom trži štu i oba vlja dis kont ne poslo ve; 3) poli ti ku odo bra va nja krat ko roč nih kre di ta; 4) poli ti ku kur sa dina ra i, uz sagla snost Vla de, režim kur sa dina ra; 5) način upra vlja nja devi znim rezer va ma; 6) eskont nu sto pu i dru ge kamat ne sto pe NBS; 7) osno vi ce za obra ču na va nje oba ve zne rezer ve, sto pe oba ve zne rezer ve, kao i način, uslo ve i roko-ve izdva ja nja i kori šće nja sred sta va oba ve zne rezer ve bana ka kod NBS; 8) mere za odr ža va nje likvid no sti bana ka i dru gih fi nan sij skih orga ni za ci ja.
Sed ni ca ma Mone tar nog odbo ra pri su stvu je mini star nad le žan za poslo ve fi nan si ja, bez pra va gla sa.
Guver ne ra NBS bira Narod na skup šti na RS na pred log odbo ra Narod ne skup-šti ne nad le žnog za fi nan si je, na pet godi na, s pra vom ponov nog izbo ra.
Guver ner je nad le žan i odgo vo ran za ostva ri va nje cilje va NBS, a poseb no za: 1) spro vo đe nje odlu ka Mone tar nog odbo ra i Save ta; 2) orga ni za ci ju i poslo va nje NBS; 3) pri pre ma nje aka ta iz nad le žno sti NBS; 4) dono še nje aka ta iz nad le žno sti NBS koji zako nom nisu sta vlje ni u nad le žnost Mone tar nog odbo ra ili Save ta; 5) oba vlja nje dru gih poslo va utvr đe nih zako nom.
NBS ima tri do pet vice gu ver ne ra. Vice gu ver ne re bira Savet na pred log guver-ne ra, na pet godi na, s pra vom ponov nog izbo ra.
Guver ner, radi oba vlja nja poslo va iz nad le žno sti NBS, dono si pro pi se i opšte akte, kao i poje di nač ne akte, ako zakonom o Narodnoj banci Srbije nije druk či je odre-đe no. Pro pi si i opšti akti obja vlju ju se u “Slu žbe nom gla sni ku Repu bli ke Srbi je”.
Savet NBS ima pred sed ni ka i četi ri čla na koje bira Narod na skup šti na, na pet godi na, s pra vom ponov nog izbo ra. Narod na skup šti na bira pred sed ni ka i čla no ve Save ta na pred log odbo ra Narod ne skup šti ne nad le žnog za fi nan si je.
Savet je nad le žan da, na pred log guver ne ra: 1) usva ja fi nan sij ski plan NBS; 2) usva ja godi šnji račun NBS; 3) utvr đu je jedin stve nu tari fu po kojoj NBS napla ću je nakna du za izvr še ne uslu ge; 4) utvr đu je visi nu zara da guver ne ra i vice gu ver ne ra NBS; 5) utvr đu je listu rad nih mesta sa poseb nim ovlašćnji ma i kri te ri ju me odre đi va nja visi ne zara da zapo sle nih sa poseb nim ovla šće nji ma NBS; 6) vrši izbor ovlašćnog revi zo ra.
3.3. OVLA ŠĆE NJA U OBLA STI MONE TAR NE POLI TI KE
Narod na ban ka Srbi je oba vlja sle de će funk ci je: 1) utvr đu je i spro vo di mone-tar nu poli ti ku; 2) samo stal no vodi poli ti ku kur sa dina ra i, uz sagla snost Vla de, utvr đu je režim kur sa dina ra; 3) čuva i upra vlja devi znim rezer va ma; 4) izda je nov-ča ni ce i kova ni novac; 5) ure đu je, kon tro li še i una pre đu je nesme ta no funk ci o ni sa-nje plat nog pro me ta u zemlji i sa ino stran stvom; 6) izda je i odu zi ma dozvo le za rad, vrši kon tro lu boni te ta i zako ni to sti poslo va nja bana ka i dru gih fi nan sij skih orga ni za ci ja i dono si pro pi se iz te obla sti; 7) oba vlja zako nom utvr đe ne poslo ve za Repu bli ku Srbi ju; 8) oba vlja dru ge poslo ve utvr đe ne zako nom u skla du s prin ci pi-ma poslo va nja cen tral nih bana ka.
2014. Ber ze4.1. POJAM I OSNI VA NJE BER ZI. UPRA VA I AKTI BER ZE
Ber za je prav no lice orga ni zo va no kao akci o nar sko dru štvo koje, u skla du sa Zako nom o trži štu har ti ja od vred no sti i dru gih fi nan sij skih instru me na ta (ZTHV), oba vlja delat nost orga ni zo va nja trgo vi ne har ti ja ma od vred no sti i dru gim fi nan sij-skim instru men ti ma na ber zan skom trži štu, odno sno na ber zan skom i van ber zan skom trži štu. Har ti je od vred no sti su, u smi slu ZTHV, pre no si vi elek tron ski doku men ti koji-ma se trgu je na fi nan sij skom trži štu iz kojih za zako ni te ima o ce pro iz la ze pra va i oba-ve ze u skla du sa tim zako nom i odlu kom izda va o ca o izda va nju har ti ja od vred no sti. Dru gi fi nan sij ski instru men ti su svi osta li fi nan sij ski instru men ti koji pred sta vlja ju ugo vor ni odnos izme đu dve ili više stra na, koji izra ža va ju ugo vo re no pra vo ili oba ve-zu, odno sno pra vo na napla tu, a po svo joj pri ro di su u vezi sa fi nan sij skim trži štem. Ber ze ne oba vlja ju delat nost orga ni zo va nja trgo vi ne har ti ja ma od vred no sti na koje se ne pri me nju je ZTHV kao što su: poli se osi gu ra nja osi gu ra va ju ćih dru šta va; har ti je od vred no sti koje se izda ju povo dom pro me ta robe i uslu ga (meni ca, ček, pisme ni uput - asig na ci ja, kono sman, tovar ni list, skla di šni ca i dru ge har ti je od vred no sti čiji su izda va nje i pro met ure đe ni poseb nim zako nom); dru ge ispra ve o dugu, nov ča nom depo zi tu ili šted nji koje nema ju svoj stva har ti je od vred no sti u skla du sa tim zako-nom (osta le ispra ve i ude li u dru štvi ma odre đe ne su u čla nu 5. ZTHV).
Osni vač, odno sno akci o nar ber ze može biti Repu bli ka Srbi ja, doma će i stra-no, prav no i fi zič ko lice. Ber za sti če svoj stvo prav nog lica upi som u regi star pri-vred nih subje ka ta. Nov ča ni deo osnov nog kapi ta la ber ze ne može biti manji od 1.000.000 evra u dinar skoj pro tiv vred no sti po zva nič nom sred njem kur su dina ra Narod ne ban ke Srbi je na dan upla te.
Da bi se mogla regi stro va ti u Regi stru ber za mora pret hod no dobi ti dozvo lu za rad. Dozvo lu za rad ber ze izda je Komi si ja za har ti je od vred no sti (Komi si ja). Komi si ja izda je dozvo lu za rad ber ze na osno vu pod ne tog zah te va, ako su za njen rad ispu nje ni uslo vi odre đe ni u čl. 81. i 82. ZTHV. Komi si ja dono si reše nje o dava-nju dozvo le za rad ber ze u roku od 60 dana od dana pod no še nja ured nog zah te va. Dozvo la za rad ber ze daje se na neo d re đe no vre me. Ber za je dužna da, u roku od 30 dana od dana pri je ma reše nja Komi si je o dava nju dozvo le za rad i reše nja o dava nju pret hod ne sagla sno sti za izbor, odno sno ime no va nje čla no va upra ve ber ze, pod ne se pri ja vu za upis u Regi star pri vred nih subje ka ta. Izvod iz upi sa u Regi star pri vred nih subje ka ta ber za dosta vlja Komi si ji, u roku od sedam dana od dana pri je-ma reše nja o upi su. Ber za ne sme da otpoč ne da oba vlja delat nost za koju je dobi la dozvo lu za rad pre upi sa te delat no sti u regi star pri vred nih subje ka ta.
Ber za ima direk to ra, odno sno pred sed ni ka i uprav ni odbor. Komi si ja dono si reše nje o dava nju pret hod ne sagla sno sti za izbor odno sno ime no va nje čla no va upra-ve ber ze. Ber za dono si opšte akte i to: sta tut, pra vi la poslo va nja, pra vil nik o tari fi ,
202 pra vil nik o listin gu i kota ci ji i dru ge opšte akte. Ovi akti se se pod no se Komi si ji uz zah tev za izda va nje dozvo le za rad. Za doc ni ju izme nu ovih aka ta ber za je dužna da pri ba vi pret hod nu sagla snost Komi si je (član 94. ZTHV).
4.2. DELAT NOST BER ZE. ZABRA NJE NI POSLO VI.
Poslo ve trgo vi ne har ti ja ma od vred no sti na ber zi oba vlja ju čla no vi ber ze. Izu-zet no, har ti ja ma od vred no sti na ber zi mogu trgo va ti Repu bli ka i Narod na ban ka Srbi je. Čla no vi ber ze su bro ker sko-diler ska dru štva i ovla šće ne ban ke. Sta tu tom ber ze pro pi su ju se uslo vi za sti ca nje svoj stva čla na ber ze, opšta pita nja nad zo ra koji ber za spro vo di nad poslo va njem čla na ber ze, kao i uslo vi za isklju če nje čla na i pre sta nak član stva. Pri jem u član stvo ber ze vrši se na osno vu pod ne tog zah te va i doku men ta ci je pro pi sa ne akti ma ber ze.
Delat nost ber ze sasto ji se u orga ni zo va nju trgo vi ne har ti ja ma od vred no sti. Ona obu hva ta sle de će poslo ve: 1) orga ni zo va nje jav ne ponu de har ti ja od vred no sti i pove zi va nje ponu de i tra žnje har ti ja od vred no sti; 2) obja vlji va nje infor ma ci ja o ponu di, tra žnji i trži šnoj ceni har ti ja od vred no sti i dru gih poda ta ka zna čaj nih za trgo vi nu har ti ja ma od vred no sti; 3) utvr đi va nje i obja vlji va nje kurs nih lista har ti ja od vred no sti; 4) oba vlja nje dru gih poslo va u skla du sa ZTHV.
Na ber zan skom trži štu može se trgo va ti samo har ti ja ma od vred no sti koje su pri-mlje ne na listing ber ze. Ber za jav no obja vlju je, na svo joj inter net stra ni ci i u naj ma nje jed nom dnev nom listu koji se distri bu i ra na celoj teri to ri ji Repu bli ke, listu izda va la ca i vrstu har ti ja od vred no sti i dru gih fi nan sij skih instru me na ta za koje je done la reše nje o pri je mu na listing ber ze, u roku od dva dana od dana dono še nja reše nja.
Ber zi je zabra nje no da trgu je har ti ja ma od vred no sti, daje save te koji se odno-se na kupo vi nu i pro da ju har ti ja od vred no sti, kao ni save te o izbo ru bro ker sko diler skog dru štva ili ovla šće ne ban ke. Ber za ne može oba vlja ti poslo ve koji su zako nom odre đe ni kao delat nost bro ker sko diler skog dru štva, a ni dru ge poslo ve (član 79. ZTHV).
4.3. ARBI TRA ŽA BER ZE
Radi reša va nja spo ro va izme đu uče sni ka na ber zi pro i za šlih iz poslo va zaklju-če nih na ber zi, ber za obra zu je arbi tra žu. Arbi tra ža ber ze ima listu arbi ta ra, koji pro-pi su je skup šti na ber ze. Čla no vi upra ve ber ze ne mogu biti čla no vi arbi tra že ber ze. Arbi tra ža ber ze dono si pra vilnk kojim ure đu je način oba vlja nja svo jih poslo va. Odlu ka arbi tra že je konač na.
4.4. PRE STA NAK RADA BER ZE
Ber za pre sta je sa radom ako joj Komi si ja za har ti je od vred no sti odu zi me dozvo lu za rad. Komi si ja odu zi ma dozvo lu za rad ber zi: 1) ako ber za ne oba vlja delat-nost duže od šest mese ci; 2) ako je dozvo la za rad pri ba vlje na na osno vu nei sti ni tih
203poda ta ka; 3) ako ber za ne oba vlja poslo ve u vezi sa har ti ja ma od vred no sti i dru gim fi nan sij skim instru men ti ma u skla du sa ZTHV; 4) ako pre sta ne da ispu nja va uslo ve pro pi sa ne za dobi ja nje dozvo le za rad i u dru gim slu ča je vi ma pro pi sa nim čla nom 111. ZTHV. Ako Komi si ja odu zme ber zi dozvo lu za rad, pokre nu će postu pak nje ne likvi da ci je, odno sno ste ča ja, u skla du sa zako nom. Odlu ka o otva ra nju postup ka likvi-da ci je, odno sno ste ča ja nad ber zom dosta vlja se Komi si ji.
II. DRU ŠTVA ZA OSI GU RA NJE
1. Pojam. Vrste orga ni za ci jaDru štvo za osi gu ra nje je prav no lice koje oba vlja delat nost osi gu ra nja imo-
vi ne i lica. Delat nost osi gu ra nja čine poslo vi osi gu ra nja, poslo vi sao si gu ra nja i poslo vi reo si gu ra nja kao i poslo vi nepo sred no pove za ni sa poslo vi ma osi gu ra nja. Dru štvo za osi gu ra nje se može osno va ti kao akci o nar sko dru štvo ili dru štvo za uza-jam no osi gu ra nje.
2. Akci o nar sko dru štvo za osi gu ra nje. Orga ni.Akci o nar sko dru štvo za osi gu ra nje osni va ju naj ma nje dva prav na, odno-
sno fi zič ka lica. Osni vač ki akt akci o nar skog dru štva za osni va nje je ugo vor o osni va nju koji mora biti sači njen u pisme nom obli ku, a pot pi si osni va ča ove re ni kod nad le že nog suda. Dru štvo može oba vlja ti samo poslo ve jed ne ili više vrsta osi gu ra nja, u okvi ru iste gru pe osi gu ra nja ili samo poslo ve reo si gu ra nja. Akci o-nar sko dru štvo za osi gu ra nje može oba vlja ti i poslo ve nepo sred no pove za ne sa poslo vi ma osi gu ra nja.
Osnov ni kapi tal akci o nar skog dru štva za osi gu ra nje čine nov ča ni ulo zi osni-va ča čija visi na je odre đe na čla nom 28. Zako na o osi gu ra nju238.
O zah te vu za izda va nje dozvo le za oba vlja nje poslo va osi gu ra nja, na osno vu oce ne ispu nje no sti zakon skih uslo va i oprav da no sti osni va nja akci o nar skog dru-štva za osi gu ra nje, odlu ču je Narod na ban ka Srbi je reše njem, u roku od 60 dana od dana pri je ma zah te va.
Osni va či akci o nar skog dru štva za osi gu ra nje dužni su da pri ja vu za upis u regi star nad le žnog orga na pod ne su u roku od 30 dana od dana dobi ja nja dozvo le za oba vlja nej poslo va osi gu ra nja. Uz pri ja vu za upis u regi star pod no si se i dozvo la za oba vlja nje poslo va osi gu ra nja. Akci o nar sko dru štvo za osi gu ra nje dužno je da reše nje o upi su u regi star dosta vi Narod noj ban ci Srbi je, u roku od sedam dana od dana pri je ma tog reše nja.
Orga ni akci o nar skog dru štva za osi gu ra nje su skup šti na, uprav ni odbor, direk-tor i nad zor ni odbor. Uprav ni odbor i direk tor dru štva čine upra vu dru štva.238 “Službeni glasnik RS”, br. 55/2004 - ispr., 61/2005 i 85/2005 - dr. zakon.
204 3. Dru štvo za uza jam no osi gu ra njeDru štvo za uza jam no osi gu ra nje je prav no lice koje oba vlja delat nost osi gu ra-
nja u inte re su svo jih čla no va (osi gu ra ni ka) po prin ci pu uza jam no sti i soli dar no sti. Ovo dru štvo mogu osno va ti prav na i fi zič ka lica i ne može oba vlja ti poslo ve reo si-gu ra nja. Dru štvo se osni va kao dru štvo s neo gra ni če nim doprinosom ili dru štvo s ogra ni če nim dopri no som.
Orga ni dru štva za uza jam no osi gu ra nje su skup šti na, uprav ni odbor, direk tor i nad zor ni odbor. Skup šti na dru štva za uza jam no osi gu ra nje čine osni va či i čla no vi (osi-gu ra ni ci). Osni va či i čla no vi upra vlja ju dru štvom sra zme nr no ulo zi ma i dopri no su.
4. Agen ci ja za poslo ve pru ža nja dru gih uslu ga u osi gu ra njuAgen ci ja za pru ža nje dru gih uslu ga u osi gu ra nju jeste prav no lice koje
oba vlja poslo ve utvr đi va nja i pro ce ne rizi ka i šte te, posre do va nja radi pro da je i pred u zi ma nja dru gih prav nih poslo va. Osni va se kao akci o nar sko dru štvo ili dru-štvo s ogra ni če nom odgo vor no šću. Ako se agencija osniva kao a.d., novčani deo osnovnog kapitala ne može biti manji od 25000 evra u dinarskoj protivuvrednosti po kursu NBS na dan uplate. Ukoliko se agencija osniva kao d.o.o., novčani deo osnovnog kapitala ne može biti manji od 12500 evra u dinarskoj protivuvrednosti po srednjem kursu NBS na dan uplate.
Agen ci ja ne može oba vlja ti poslo ve osi gu ra nja, poslo ve posre do va nja i poslo-ve zastu pa nja u osi gu ra nju.
Ode ljak šesti PRE STA NAK DRU ŠTA VA I PRED U ZET NI KA
I. POJAM I OSNO VI ZA PRE STA NAK
Pre sta nak dru štva je nesta nak dru štva (iz zako nom odre đe nih raz lo ga) kao prav nog lica (subjek ta pra va) tako da ubu du će ne može biti ima lac pra va i oba ve-ze. Dej stvo pre stan ka društva nasta je bri sa njem iz Regi stra.
Dru štvo može pre sta ti: 1) po svo joj volji, 2) zbog svo je kri vi ce ili iz 3) objek-tiv nih raz lo ga.239
Dru štvo pre sta je na osno vu svo je volje koju je izra zi lo u aktu o osni va nju ili doc ni je za vre me posto ja nja. Na osno vu svo je volje društvo pre sta je: a) iste kom vre-me na za koje je osno va no, b) nastu pa njem doga đa ja odre đe nog osni vač kim aktom 239 Vidi: Anto ni je vić, Z., Pri vred no pra vo, Savre me na admi ni stra ci ja, Beo grad, 1976, stra na 167.
205ili ugo vo rom čla no va dru štva; c) odlu kom skup šti ne, odno sno čla no va; d) ako se broj orta ka u ortač kom ili koman dit nom dru štvu sve de na jedan, a nije done se na odlu ka o pro me ni prav ne for me dru štva u DOO ili AD; e) sta tu snom pro me nom koja vodi pre stan ku dru štva.
Dru štvo pre sta je na osno vu svo je kri vi ce: a) ako se pravn sna žnom odlu kom nad le žnog suda utvr di da je regi stra ci ja dru štva bila ništa va i odre đu je bri sa nje dru-štva po slu žbe noj dužno sti; b) ako nije orga ni zo va no u skla du sa zako nom; v) ako ne oba vlja delat nost duže od dve godi ne nepre kid no; g) ste ča jem (ban krot stvom); d) ako je dru štvu izre če na mera zabra ne oba vlja nja delat no sti zbog toga što ne ispu nja va uslo ve za oba vlja nje delat no sti, a u roku odre đe nom u izre če noj meri ne ispu ni te uslo ve, odno sno ne pro me ni delat nost
Dru štvo pre sta je iz objek tiv nih raz lo ga: a) ako pre sta nu da posto je pri rod ni i dru gi uslo vi za oba vlja nje delat no sti; b) smr ću čla na ortač kog dru štva, ako ugo vo-rom o osni va nju dru štva nije druk či je odre đe no; v) smr ću jedi nog kom ple men ta ra u koman dit nom dru štvu, ako ova dru štva nisu pro me ni la u zako nom dozvo lje nu prav nu for mu; g) smr ću jed nog čla na DOO koji nema nasled ni ka ude la.
Uko li ko dru štvo koje pre sta je (bez prav nog sled be ni ka) ima dovolj no imo vi ne da pokri je potra ži va nja pove ri la ca spro vo di se postu pak likvi da ci je. Ste čaj ni postu-pak se spro vo di kad je dru štvo pre za du že no tako da ne može ispla ti ti pove ri o ce.
Postu pak likvi da ci je ili ste ča ja se ne spro vo di ako se dru štvo spo ji sa dru gim dru štvom, pode li na dva ili više dru šta va ili pro me ni oblik. U tom situ a ci ja ma posto-ji prav ni sled be nik koji pre u zi ma sva pra va i oba ve ze rani jeg dru štva.240
II. LIKVI DA CI JA PRI VRED NOG DRU ŠTVA
1. Pret po stav keLikvi da ci ja pri vred nog dru štva spro vo di se kada dru štvo ima dovolj no fi nan-
sij skih sred sta va da pokri je potra ži va nja svo jih pove ri la ca, a posto je okol no sti zbog kojih dru štvo pre sta je. Član 347. ZPD pro pi su je da se likvi da ci ja dru štva spro vo di naro či to: 1) ako mu je izre če na mera zabra ne oba vlja nja delat no sti zbog toga što ne ispu nja va uslo ve za oba vlja nje delat no sti a u roku odre đe nom u izre-če noj meri ne ispu ni te uslo ve, odno sno ne pro me ni delat nost; 2) ako pre sta nu da posto je pri rod ni i dru gi uslo vi za oba vlja nje delat no sti; 3) iste kom vre me na za koje je osno va no; 4) ako se broj osni va ča, odno sno čla no va pri vred nog dru štva, osim kod akci o nar skog dru štva i dru štva s ogra ni če nom odgo vor no šću sve de na jedan, a u roku od šest mese ci, ako ovim zako nom nije druk či je ure đe no, regi stru se ne pri ja vi novi član; 5) ako nije orga ni zo va no u skla du sa ovim zako nom; 6) ako ne oba vlja delat nost duže od dve godi ne nepre kid no; 7) u slu ča ju ništa vo sti osni va nja dru štva u skla du sa zako nom.240 Jova no vić,V., op. cit., stra na 116.
206 2. Postu pak. Likvi da ci o ni uprav nikO likvi da ci ji dru štva dono si se odlu ka orta ka, čla no va ili akci o na ra. Odlu ka
o pokre ta nju postup ka likvi da ci je pri vred nog dru štva regi stru je se u Regi stru. Pri-vred no dru štvo je, osim toga, u oba ve zi da pozna tim pove ri o ci ma dosta vi pisa no oba ve šte nje sa kopi jom regi stra ci o ne pri ja ve o pokre ta nju postup ka pre stan ka dru-štva likvi da ci jom.
Za vre me likvi da ci je pri vred no dru štvo ne može pred u zi ma ti nove poslo ve, već samo poslo ve veza ne za spro vo đe nje likvi da ci o nog postup ka kao što su pro-da ja imo vi ne, pla ća nje pove ri la ca, napla ta potra ži va nja i dru ge poslo ve nužne za likvi da ci ju dru štva. U postup ku likvi da ci je pri vred nog dru štva ne pla ća ju se divi-den de niti se imo vi na dru štva ras po de lju je orta ci ma, čla no vi ma ili akci o na ri ma pre pla ća nja svih potra ži va nja pove ri la ca.
U postup ku likvi da ci je delat no sti i poslo ve pri vred nog dru štva vode lica koja su ima la ista ovla šće nja i pre likvi da ci je. Dru štvo može iza bra ti dru go lice ili lica da vode poslo ve dru štva. Na zah tev dru štva sud može iz oprav da nih raz lo ga ime-no va ti dru gog likvi da ci o nog uprav ni ka radi zame ne uprav ni ka iza bra nog od stra ne dru štva ili zajed nič kog postu pa nja sa nji ma.
Lice ili lica koja ima ju ovla šće nja u postup ku likvi da ci je pri vred nog dru štva nazi va ju se likvi da ci o ni uprav ni ci. Likvi da ci o ni uprav nik može biti raz re šen na isti način na koji je iza bran, odno sno ime no van. Izbor, odre đi va nje ili raz re še nje likvi-da ci o nog uprav ni ka regi stru je se i obja vlju je u Regi stru.
Likvi da ci o ni uprav nik pri vred nog dru štva je ovla šćen da: zavr ša va teku će poslo va nje dru štva, napla ću je potra ži va nja, izmi ru je oba ve ze i unov ča va imo vi nu dru štva i zastu pa pri vred no dru štvo u likvi da ci ji. On je, u okvi ru svo jih ovla šće nja, odgo vo ran za vođe nje poslo va dru štva.
3. Rad nje likvi da ci o nog uprav ni kaNaj ka sni je tri mese ca po otva ra nju postup ka likvi da ci je likvi da ci o ni uprav-
nik pri vred nog dru štva sasta vlja počet ni likvi da ci o ni bilans sta nja i pod no si ga orta ci ma ili kom ple men ta ri ma ili skup šti ni čla no va ili akci o na ra na usva ja nje. U likvi da ci o nom bilan su sta nja navo di se sta nje akti ve i pasi ve imo vi ne dru štva, po trži šnim cena ma ili pro ce nje noj vred no sti, neo p hod ne rad nje za spro vo đe nje likvi-da ci je i vre me potreb no za zavr še tak likvi da ci je.
Posle iste ka sva ke poslov ne godi ne, a naj ka sni je u roku od tri mese ca, ako likvi-da ci ja tra je duže od godi nu dana, likvi da ci o ni uprav nik pri vred nog dru štva pod no si pri vre me ni izve štaj o svo jim rad nja ma. U pri vre me nom izve šta ju će obra zlo ži ti raz lo-ge zbog kojih se likvi da ci ja nasta vlja a nije zavr še na, kao i fi nan sij ski izve štaj.
Ako likvi da ci o ni uprav nik utvr di da imo vi na pri vred nog dru štva nije dovolj-na za to da se pod mi re sva potra ži va nja pove ri la ca, dužan je da odmah obu sta vi
207postu pak likvi da ci je i pokre ne postu pak ste ča ja (ban krot stva). Likvi da ci o ni uprav-nik o tome izve šta va Regi star radi regi stra ci je ovih činje ni ca u Regi stru.
Uko li ko je imo vi na pri vred nog dru štva dovolj na da se nami re sva potra ži va-nja, likvi da ci o ni uprav nik će ih pod mi ri ti. Likvi da ci o ni uprav nik će sasta vi ti izve-štaj o spro ve de noj likvi da ci ji, zavr šni likvi da ci o ni bilans i pred log o pode li likvi da-ci o nog ostat ka društva. Izve štaj sadr ži podat ke odre đe ne čla nom 359. stav 2. ZPD. Izve štaj i zavr šni likvi da ci o ni bilans pri vred nog dru štva usva ja ju orta ci, odno sno skup šti na čla no va ili akci o na ra, ako u odlu ci o pokre ta nju postup ka likvi da ci je ili u odlu ci nad le žnog suda nije druk či je odre đe no.
4. Ispla te i okon ča nje likvi da ci jeAko je posle izmi re nja potra ži va nja pove ri la ca i dru gih potra ži va nja, pre o sta lo
imo vi ne dru štva, likvi da ci o ni uprav nik je ras po de lju je orta ci ma, čla no vi ma i akci o na-ri ma u skla du sa osni vač kim aktom, ugo vo rom orta ka, sta tu tom dru štva ili odlu kom nad le žnog suda. Kad ovim akti ma nije druk či je odre đe no ras po de la pre o sta le imo vi-ne vrši se u skla du sa pra vi li ma pri o ri te ta odre đe nim u čla nu 360. stav 2. ZPD.
Likvi da ci o ni uprav nik ima pra vo da mu se pri me re no nadok na de tro ško vi koje je imao u spro vo đe nju likvi da ci je kao i na ispla tu nakna de za rad. Visi nu tro-ško va i nakna de za rad odre đu ju orta ci, odno sno skup šti na čla no va ili akci o na ra, a u slu ča ju spo ra sud.
Posle okon ča nja postup ka likvi da ci je pri vred nog dru štva i odo bre nja izve šta-ja (koje je dužan sači ni ti likvi da ci o ni uprav nik) od orta ka, kom ple men ta ra, odno-sno skup šti ne čla no va ili akci o na ra, likvi da ci o ni uprav nik bez odla ga nja dosta vlja ove izve šta je i odgo va ra ju će odlu ke u sedi šte dru štva i Regi star, zajed no sa zah te-vom da dru štvo bude bri sa no iz Regi stra.
Likvi da ci o ni uprav nik je lice koje ima dužno sti pre ma dru štvu. Sto ga odgo-va ra orta ci ma, čla no vi ma i akci o na ri ma pri vred nog dru štva kao i pove ri o ci ma pri-vred nog dru štva za šte tu koju im pro u zro ku je u izvr še nju svo jih dužno sti, u skla du sa odred ba ma čl. 32. do 34. i čl. 36. i 37. ZPD.
Nave de na pra vi la o likvi da ci ji pri vred nog dru štva pri me nju ju se i na pred u-zet ni ka, ako poseb nim zako nom nije druk či je odre đe no.
III. STE ČAJ NI POSTU PAK
1. PojamSte čaj je (u mate ri jal nom smi slu) pre sta nak pri vred nog dru štva, pred u zet ni-
ka i dru gog pri vred nog subjek ta zbog nje go ve traj ne nespo sob no sti za pla ća nje (insol vent no sti). U for mal nom smi slu ste čaj pro gla ša va sud svo jom odlu kom, u
208 koji se sta vlja subjekt ste ča ja, nad čijom se imo vi nom vrši pod jed na ko nami re nje pove ri la ca.241
Ste čaj ni postu pak se ne spro vo di pre ma: Repu bli ci Srbi ji; jedi ni ca ma teri to ri-jal ne auto no mi je i lokal ne samo u pra ve; fon do vi ma ili orga ni za ci ja ma pen zij skog, inva lid skog, soci jal nog i zdrav stve nog osi gu ra nja; prav nim lici ma čiji je osni vač Repu bli ka Srbi ja, jedi ni ca teri to ri jal ne auto no mi je i lokal ne samo u pra ve, a koji se isklju či vo ili pre te žno fi nan si ra ju iz budže ta Repu bli ke Srbi je odno sno budže ta jedi-ni ca teri to ri jal ne auto no mi je i lokal ne samo u pra ve i Narod noj ban ci Srbi je.
Ste čaj ni postu pak obu hva ta ban krot stvo i reor ga ni za ci ju. Ban krot stvo je nami re nje pove ri la ca pro da jom celo kup ne imo vi ne ste čaj nog dužni ka. Reor ga ni-za ci ja je nami re nje pove ri la ca, na način i pod uslo vom odre đe nim pla nom reor-ga ni za ci je.
Ban krot stvo ste čaj nog dužni ka ili nje go va reor ga ni za ci ja se spro vo de nad ste čaj nim dužni kom koji je nespo so ban za pla ća nje.
Sma tra se da je ste čaj ni dužnik nespo so ban za pla ća nje ako: 1) ne može odgo-vo ri ti svo jim oba ve za ma u roku od 45 dana od dana dospe lo sti oba ve ze; 2) da je pot pu no obu sta vio svo ja pla ća nja u peri o du od 30 dana; ili 3) uči ni vero vat nim da svo je već posto je će oba ve ze neće moći da ispu ni po dospe ću - pre te ća nespo sob-nost za pla ća nje.
2. Ste čaj2.1. POKRE TA NJE POSTUP KA STE ČA JA
Ste čaj ni postu pak se pokre će predlogom: 1) pove ri o ca; 2) ste čaj nog dužni ka; 3) nad le žnog jav nog pra vo bra ni la štva u ime prav nih lica koje zastu pa po zako nu, a koja su pove ri o ci; 4) nad le žnog jav nog tuži laca ako uči ni vero vat nim da je ste čaj ni dužnik nespo so ban za pla ća nje, a ima osno va za sum nju da je nje go va nespo sob-nost pove za na sa izvr še njem kri vič nog dela koje se goni po slu žbe noj dužno sti i 5) pore ske upra ve kad je na to ovla šće na zako nom. Uz pred log za pokre ta nje ste čaj-nog postup ka pove ri lac pod no si ispra ve i dru ga doku men ta iz kojih se može utvr di-ti posto ja nje i visi na nje go vog potra ži va nja.
2.2. ORGA NI POSTUP KA STE ČA JA I OTVA RA NJE STE ČAJ NOG POSTUP KA
Ste čaj ni postu pak spro vo di trgo vin ski sud na čijem pod ruč ju je sedi šte ste čaj-nog dužni ka. Orga ni ste čaj nog postup ka su: ste čaj no veće, ste čaj ni sudi ja, ste čaj ni uprav nik, skup šti na pove ri la ca i odbor pove ri la ca. Ste čaj no veće sasta vlje no je od tro-je sudi ja, od kojih je jedan pred sed nik veća. Ste čaj ni sudi ja ne može biti član ste čaj-nog veća. Ste čaj no veće, pored osta log: odlu ču je o pokre ta nju pret hod nog ste čaj nog postup ka, ime nu je i raz re ša va ste čaj nog sudi ju i ste čaj nog uprav ni ka, odlu ču je o pri-go vo ri ma pro tiv odlu ka i zaklju ča ka ste čaj nog sudi je. Ste čaj ni sudi ja, pored osta log: 241 Ibi dem, str. 126; Škur la, R., Ste čaj i soci jal na ugro že nost, Pri vre da i pra vo, br. 1-2/88, stra na 198.
209uvo di u dužnost ste čaj nog uprav ni ka, odo bra va nacrt pla na reor ga ni za ci je ste čaj nog dužni ka, vrši nad zor nad radom ste čaj nog uprav ni ka. Ste čaj ni uprav nik se ime nu je reše njem o otva ra nju ste čaj nog postup ka. Za ste čaj nog uprav ni ka može biti ime no va-no lice koje ispu nja va zako nom odre đe ne uslo ve. Ste čaj ni uprav nik odgo va ra za šte-tu po prin ci pu kri vi ce. Ste čaj no veće može raz re ši ti ste čaj nog uprav nik pod uslo vi ma pro pi sa nim čla nom 20. Zako na o ste čaj nom postup ku. Skup šti nu pove ri la ca čine svi ste čaj ni pove ri o ci. Skup šti na pove ri la ca na prvoj sed ni ci ili na prvom pove ri lač kom roči štu bira odbor pove ri la ca. Broj čla no va odbo ra pove ri la ca odre đu je skup šti na, ali ne može biti veći od devet i uvek mora biti nepa ran.
2.3. POKRE TA NJE PRET HOD NOG STE ČAJ NOG POSTUP KA
Na osno vu pred lo ga za otva ra nje ste čaj nog postup ka ste čaj no veće u roku od tri dana dono si reše nje o pokre ta nju pret hod nog ste čaj nog postup ka i odre đu je ste čaj nog sudi ju. Istim reše njem ste čaj no veće može odre di ti mere obez be đe nja radi spre ča va nja pro me ne imo vin skog polo ža ja ste čaj nog dužni ka, odno sno uni šta-va nja poslov ne doku men ta ci je, ako posto ji opa snost da će ste čaj ni dužnik otu đi ti imo vi nu odno sno uni šti ti doku men ta ci ju do pokre ta nja sta čaj nog postup ka. U pret-hod nom ste čaj nom postup ku ime nu je se ste čaj ni uprav nik.
2.4. POKRE TA NJE STE ČAJ NOG POSTUP KA
Ako je pokre nut pret hod ni ste čaj ni postu pak, ste čaj no veće će odre di ti roči-šte radi ras pra vlja nja o posto ja nju ste čaj nog raz lo ga za pokre ta nje ste čaj nog postup-ka naj ka sni je u roku od 30 dana od dana pri je ma pred lo ga za pokre ta nje ste čaj-nog postup ka. Uko li ko nije done se no reše nje o pokre ta nju pret hod nog ste čaj nog postup ka, ste čaj no veće će odre di ti roči šte radi ras pra vlja nja o posto ja nju raz lo ga za pokre ta nje ste čaj nog postup ka u roku od deset dana od dana pri je ma pred lo ga za pokre ta nje ste čaj nog postup ka.
Na roči štu na kom se ras pra vlja o posto ja nju raz lo ga za pokre ta nje ste čaj-nog postup ka pozi va se pred la gač, ste čaj ni dužnik i ste čaj ni uprav nik, ako je bio ime no van u pret hod nom ste čaj nom postup ku. Reše nje o pokre ta nju odno sno odbi-ja nju pred lo ga za pokre ta nje ste čaj nog postup ka ste čaj no veće dono si na roči štu o pokre ta nju ste čaj nog postup ka, a naj ka sni je u roku od dva dana od zaklju če nja tog roči šta. Reše njem o pokre ta nju ste čaj nog postup ka, ste čaj no veće odre đu je roči šte za ispi ti va nje potra ži va nja (ispit no roči šte) i raz ma tra nje fi nan sij skog izve šta ja i pove ri lač ko roči šte. Ispit no roči šte će se odr ža ti u roku koji nije kra ći od 45 dana i duži od 60 dana od dana iste ka roka za pri ja vlji va nje potra ži va nja (rok za pri ja vu potra ži va nja odre đu je se reše njem o pokre ta nju ste čaj nog postup ka).
Reše nje o pokre ta nju ste čaj nog postup ka dosta vlja se ste čaj nom dužni ku, ovla šće nom pred la ga ču, pove ri o ci ma koji su pozna ti sudu, fi nan sij skoj orga ni za-ci ji ili ban ci kod koje ste čaj ni dužnik ima račun i odgo va ra ju ćim regi stri ma, a
210 dru gim lici ma ako sud pro ce ni da za tim posto ji potre ba. Oglas o pokre ta nju ste-čaj nog postup ka izra đu je ste čaj ni sudi ja, a obja vlju je se na ogla snoj tabli suda i u “Službe nom gla sni ku Repu bli ke Srbi je”. On se može obja vi ti i u doma ćim i među-na rod nim sred stvi ma infor mi sa nja.
2.5. PRAV NE POSLE DI CE POKRE TA NJA STE ČAJ NOG POSTUP KA PO STE ČAJ NOG DUŽNI KA
Prav ne posle di ce pokre ta nja ste čaj nog postup ka nastu pa ju, po pra vi lu, danom isti ca nja ogla sa o pokre ta nju ste čaj nog postup ka na ogla snoj tabli suda.
Danom pokre ta nja ste čaj nog postup ka: 1) pre sta ju pra va direk to ra, zastup ni-ka i puno moć ni ka, kao i orga na upra vlja nja i nad zor nih orga na ste čaj nog dužni ka i ta pra va pre la ze na ste čaj nog uprav ni ka; 2) prav ni posao ras po la ga nja stva ri ma i pra vi ma koja ula ze u ste čaj nu masu, koji je ste čaj ni dužnik zaklju čio posle pokre-ta nja ste čaj nog postup ka, ne pro iz vo di prav no dej stvo; 3) puno moć je koje je dao ste čaj ni dužnik, a koja se odno se na imo vi nu koja ula zi u ste čaj nu masu, pre sta-ju pokre ta njem ste čaj nog postup ka; 4) ako je ste čaj ni dužnik u prav noj zajed ni ci (susvo ji na, zajed nič ka svo ji na i dr.) vrši se deo ba imo vi ne radi izdva ja nja dela ste-čaj nog dužni ka; 5) uko li ko je ste čaj ni dužnik ste kao nasled stvo posle pokre ta nja ste čaj nog postup ka, nasled nič ku izja vu daje ste čaj ni uprav nik; 6) ste čej ni uprav nik daje otkaz ugo vo ra o radu koji je ste čaj ni dužnik zaklju čio sa zapo sle ni ma (ste čaj ni uprav nik može, pored zapo sle nih koji ma nije dat otkaz ugo vo ra o radu, da zapo sli potre ban broj lica radi okon ča nja zapo če tih poslo va ili radi vođe nja ste čaj nog post-up ka uz sagla snost ste čaj nog sudi je); 7) uz fi r mu ste čaj nog dužni ka, pri pot pi si va-nju, doda je se ozna ka “u ste ča ju”, sa nazna če njem novog raču na pre ko kojeg se vrši poslo va nje ste čaj nog dužni ka; 8) gase se raču ni ste čaj nog dužni ka i pre sta ju pra va lica koja su bila ovla šće na da ras po la žu sred stvi ma sa raču na ste čaj nog dužni-ka (fi nan sij ska orga ni za ci ja odno sno ban ka, koja vrši plat ni pro met za ste čaj nog dužni ka, na zah tev ste čaj nog uprav ni ka, otvo ri će nov i račun pre ko kojeg će vrši ti poslo va nje ste čaj nog dužni ka); 9) ste čaj ni uprav nik uzi ma u drža vi nu celo kup nu imo vi nu dužni ka koja ula zi u ste čaj nu masu i njo me upra vlja.
2.6. POSLE DI CE POKRE TA NJA STE ČAJ NOG POSTUP KA NA POTRA ŽI VA NJE
Posle pokre ta nja ste čaj nog postup ka ste čaj ni pove ri o ci svo ja potra ži va nja pre ma ste čaj nom dužni ku mogu ostva ri va ti samo u ste čaj nom postup ku. Danom pokre ta nja ste čaj nog postup ka, potra ži va nja pove ri la ca pre ma ste čaj nom dužni ku, koja nisu dospe la, sma tra ju se dospe lim.
Nenov ča na potra ži va nja ste čaj nog dužni ka koja nisu dospe la sma tra ju se dospe lim i uno se u ste čaj nu masu izra že nu u nov ča noj pro tiv vred no sti. Nov ča na i nenov ča na potra ži va nja pre ma ste čaj nom dužni ku koja ima ju za pred met povre me-na dava nja, posta ju jed no krat na potra ži va nja danom pokre ta nja ste čaj nog postup ka.
211Potra ži va nja u stra noj valu ti uno se se u ste čaj nu masu u toj valu ti, ali se obra ču na va-ju u dinar skoj pro tiv vred no sti pre ma sred njem kur su dina ra koji utvr đu je Narod na ban ka Srbi je na dan pokre ta nja ste čaj nog postup ka.
Pri ja vlji va njem potra ži va nja pre ki da se zasta re lost potra ži va nja koje posto pji pre ma ste čaj nom dužni ku.
2.7. OSTA LE VAŽNI JE POSLE DI CE POKRE TA NJA STE ČAJ NOG POSTUP KA
Par ni ce o imo vi ni koja ula zi u ste čaj nu masu, koje su posto ja le na dan pokre-ta nja ste čaj nog postup ka, pre u zi ma ste čaj ni uprav nik u ime i za račun ste čaj nog dužni ka (ove par ni ce se time ne pre ki da ju). Od dana pokre ta nja ste čaj nog postup ka ne može se pro tiv ste čaj nog dužni ka, odno sno nad nje go vom imo vi nom, odre di ti i spro ve sti pri nud no izvr še nje, niti bilo koja mera postup ka izvr še nja sa ciljem nami-re nja potra ži va nja.
Ako ste čaj ni dužnik i nje gov sau go va rač do pokre ta nja ste čaj nog postup ka nisu u celo sti ili deli mič no izvr ši li dvo stra no o ba ve zni ugo vor koji su zaklju či li, ste-čaj ni uprav nik može, ume sto ste čaj nog dužni ka, ispu ni ti ugo vor i tra ži ti ispu nje nje od dru ge stra ne. Uko li ko ste čaj ni uprav nik odbi je ispu nje nje, sau go va rač ste čaj nog dužni ka može ostva ri ti svo je potra ži va nje kao ste čaj ni pove ri lac.
Ako je vre me ispu nje nja oba ve ze iz fi k snog ugo vo ra nastu pi lo posle pokre ta-nja ste čaj nog postup ka, sau go vo rač ste čaj nog dužni ka ne može tra ži ti ispu nje nje, ali može tra ži ti nakna du zbog neis pu nje nja, kao ste čaj ni pove ri lac.
2.8. STE ČAJ NA MASA. UTVR ĐI VA NJE POTRA ŽI VA NJA
Ste čaj na masa je celo kup na imo vi na ste čaj nog dužni ka (u zemlji i ino stran-stvu) na dan pokre ta nja ste čaj nog postup ka, kao i imo vi na koju ste čaj ni dužnik stek-ne tokom ste čaj nog postup ka. Ovom imo vi nom, posle pokret nja ste čaj nog postup-ka, upra vlja ste čaj ni uprav nik. Ste čaj ni uprav nik je dužan da u roku od 30 dana od pre u zi ma nja imo vi ne i pra va ste čaj nog dužni ka sasta vi počet ni ste čaj ni bilans u kome će nave sti i upo re di ti akti vu i pasi vu ste čaj nog dužni ka.
Ste čaj ni uprav nik popi su je stva ri koje ula ze u ste čaj nu masu, uz nazna če nje nji ho ve pro ce ne u visi ni oče ki va nog unov če nja. Ako je to potreb no, ste čaj ni uprav-nik će, uz sagla snost ste čej nog sudi je, pro ce nu vred no sti pove ri ti vešta ku.
Ste čaj ni uprav nik je dužan da sasta vi listu svih pove ri la ca za koje je saznao iz poslov nih knji ga i osta le doku men ta ci je ste čaj nog dužni ka, kao i iz pri ja ve potra-ži va nja. Poslov ne knji ge ste čaj nog dužni ka posle pokre ta nja ste čaj nog postup ka vodi ste čaj ni uprav nik ili lice koje on odre di.
Pove ri o ci pod no se pri ja vu potra ži va nja pisme no ste čaj nom sudi ji u roku koji je odre đen u reše nju o pokre ta nju ste čaj nog postup ka. Pri jav mora sadr ža-ti ele men te odre đe ne zako nom. Konač na lista o svim pri ja va ma potra ži va nja
212 sači nja va se na ispit nom roči štu. Potra ži va nje se sma tra utvr đe nim ako nije ospo re no od stra ne ste čaj nog uprav ni ka ili od stra ne ste čaj nih pove ri la ca u roku od 40 dana od dana pri je ma posled nje pri ja ve. Ste čaj ni sudi ja će usvo ji ti konač nu tabe lu na osno vu liste potra ži va nja koju je sasta vio ste čaj ni uprav nik, i na osno vu izme na izne tih na roči štu. Na osno vu ove tabe le ste čaj ni sudi ja dono si zaklju čak o listi potra ži va nja i zaklju čak o ospo re nim potra ži va nji ma. Pro tiv zaključ ka se može izja vi ti pri go vor ste čej nom veću. Pra vo sna žna odlu ka kojom se utvr đu je potra ži va nje i nje gov isplat ni red oba ve zu ju ća je za ste čaj-nog dužni ka i za sve ste čaj ne pove ri o ce.
Pove ri lac čije je potra ži va nje ospo re no upu ću je se na par ni cu radi utvr đi-va nja ospo re nog potra ži va nja, koju može da pokre ne u roku od osam dana od dana pri je ma zaključ ka o listi potra ži va nja. Pra vo sna žna odlu ka o ospo re nom potra ži va nju ima dej stvo pre ma ste čaj nom dužni ku i pre ma svim pove ri o ci ma ste čaj nog dužni ka.
2.9. POBI JA NJE PRAV NIH POSLO VA STE ČAJ NOG DUŽNI KA
Prav ne poslo ve pred u ze te pre pokre ta nja ste čaj nog postup ka, koji ma se naru-ša va rav no mer no nami re nje ste čaj nih pove ri la ca ili ošte ću ju pove ri o ci ili se nji ma poje di ni pove ri o ci sta vlja ju u pogod ni ji polo žaj, mogu pobi ja ti ste čaj ni uprav nik, u ime ste čaj nog dužni ka i pove ri o ci. Prav ni posao ste čaj nog dužni ka pobi ja se tužbom u roko vi ma i pod pret po stav ka ma odre đe nim zako nom.
2.10. UNOV ČE NJE I DEO BA STE ČAJ NE MASE. ZAKLJU ČE NJE STE ČAJ NOG POSTUP KA.
Zaklju čak o unov če nju ste čaj ne mase dono si ste čaj ni sudi ja pod uslo vi ma odre đe nim zako nom. Pre dono še nja zaključ ka o unov če nju imo vi ne, ste čaj ni uprav-nik će obu sta vi ti poslo va nje ste čaj nog dužni ka i bez odla ga nja zapo če ti postu pak unov če nja. Pro da ju celo kup ne imo vi ne ili dela imo vi ne iz ste čaj ne mase vrši ste čaj-ni uprav nik ili lice koje on ovla sti. Pro da ja imo vi ne vrši se jav nim nad me ta njem, jav nim pri ku plja njem ponu da ili nepo sred nom pogod bom.
Pred met pro da je može biti ste čaj ni dužnik kao prav no lice ili nje go vi delo vi koji pred sta vlja ju funk ci o nal nu celi nu, uz sagla snost odbo ra pove ri la ca. Posle pro-da je ste čaj nog dužni ka kao prav nog lica, ste čaj ni postu pak se u odno su na ste čaj-nog dužni ka obu sta vlja. Novac dobi jen pro da jom ste čaj nog dužni ka ula zi u ste čaj-nu masu i ste čaj ni postu pak se u odno su na ova ko dobi je nu ste čaj nu masu nasta vlja nami re njem ste čaj nih pove ri la ca.
Ste čaj na masa se deli ste čaj nim pove ri o ci ma (deob na masa). Deob nu masu čine: nov ča na sred stva ste čaj nog dužni ka na dan pokre ta nja ste čaj nog post up ka, nov ča na sred stva dobi je na nasta vlja njem zapo če tih po slo va i nov ča na sred stva
213ostva re na unov če njem stva ri i pra va ste čaj nog dužni ka, kao i potra ži va nje ste čaj-nog dužni ka napla će na u toku ste čaj nog postup ka. Odlu ku o deo bi po zaklju če nju ste čaj nog post up ka dono si ste čaj ni sudi ja. Pre deo be ste čaj ne mase, ste čaj ni uprav-nik je dužan da sasta vi nacrt reše nja za glav nu deo bu deob ne mase. Ste čaj no veće dono si reše nje o glav noj deo bi po iste ku roka od 15 dana od dana pri je ma nacr ta za glav nu deo bu.
Zavr šnoj deo bi ste čaj ne mase pri stu pa se posle zavr šte ka unov če nja celo-kup ne ste čaj ne mase odno sno pre te žnog dela ste čaj ne mase, ako glav nom deo-bom nije obu hva će na celo kup na deob na masa. Zvr šno roči šte odre đu je reše njem ste čaj no veće. Ste čaj no veće dono si reše nje o zaklju če nju ste čaj nog postup ka na zavr šnom roči štu.
3. Reor ga ni za ci jaSte čaj ni postu pak koji obu hva ta reor ga ni za ci ju spro vo di se pre ma pla nu reor-
ga ni za ci je koji se sači nja va u pisme noj for mi. Plan reor ga ni za ci je može se pod ne ti isto vre me no sa pod no še njem pred lo ga za pokre ta nje ste čaj nog postup ka, pod uslo-vom da su ispu nje nji uslo vi odre đe ni zako nom.
Mere za rea li za ci ju pla na reor ga ni za ci je se pred u zi ma ju sa ciljem da se zadr ži celo kup na imo vi na iz ste čaj ne mase ili njen deo, a dužnik nasta vio da posto ji kao pri vred ni subjekt. Sa tim ciljem se: zatva ra ju nepro fi ta bil ni pogo ni ili menja delat nost ste čaj nog dužni ka, ras ki da ju ili menja ju opte re će ni ili nepo volj ni ugo vo ri odla že otpla ta dugo va ili obez be đuje otpla ta u rata ma, otpu štaju zapo sle-ni, uzi ma ju novi kre di ti, spa jaju ili pri pa jaju dva ili više prav nih lica itd.
Plan reor ga ni za ci je mogu pod ne ti ste čaj ni dužnik, ste čaj ni uprav nik, pove-ri o ci koji ima ju naj ma nje 30% obez be đe nih potra ži va nja, ste čej ni pove ri o ci koji ima ju naj ma nje 30% neo be zbe đe nih potra ži va nja, kao i lica koja su vla sni ci naj-ma nje 30% kapi ta la ste čaj nog dužni ka. On se pod no si ste čaj nom sudi ji naj ka sni je 90 dana od dana pokre ta nja ste čaj nog postup ka. Ste čaj ni sudi ja zaka zu je roči šte za raz ma tra nje pla na reor ga ni za ci je i gla sa nje od stra ne pove ri o ca u roku od 20 dana od dana pod no še nja pla na reor ga ni za ci je. Pra vo gla sa ima ju svi pove ri o ci sra zmer no visi ni nji ho vih potra ži va nja. U slu ča ju kada je potra ži va nje otvo re no, ste čaj ni sudi ja može izvr ši ti pro ce nu visi ne potra ži va nja u svr hu gla sa nja. Način gla sa nja odre đen je zako nom. Posle usva ja nja pla na reor ga ni za ci je, sva potra ži va-nja i pra va pove ri la ca i dru gih lica i oba ve ze ste čaj nog dužni ka odre đe ne pla nom reor ga ni za ci je ure đu ju se pre ma uslo vi ma iz pla na reor ga ni za ci je. Usvo je ni plan reor ga ni za ci je ima sna gu izvr šne ispra ve i sma tra se novim ugo vo rom za izmi re-nje potra ži va nja koja su u nje mu nave de na.
214 IV. PRE STA NAK PRED U ZET NI KA
Pred u zet nik pre sta je da oba vlja delat nost i bri še se iz Regi stra u slu ča ju:1) odja ve; 2) smr ti ili gubit ka poslov ne spo sob no sti; 3) neo ba vlja nja delat no sti nepre-kid no jed nu godi nu; 4) iste ka vre me na ako je oba vlja nje delat no sti regi stro va no na odre đe no vre me; 5) oba vlja nja delat no sti u vre me pri vre me nog pre ki da rada po odlu ci nad le žnog orga na; 6) kažnja va nja, više od tri puta, za oba vlja nje delat no sti za koje ne ispu nja va pro pi sa ne uslo ve; 7) izre če ne mere zabra ne oba vlja nja delat-no sti zbog neis pu nja va nja uslo va za oba vlja nje te delat no sti, a u roku odre đe nom u izre če noj meri ne ispu ni te uslo ve odno sno ne pro me ni delat nost; 8) pro me ne prav ne for me u prav nu for mu pri vred nog dru štva, u skla du sa ZPD; 9) ste ča ja i likvi da ci je (član 52. ZPD).
Ste čaj pred u zet ni ka pred vi đen je Zako nom o ste čaj nom postup ku (ZSP). Čla n 33. stav 1. ZSP je, nai me, pro pi sao da se ste čaj nim dužni kom u smi slu tog zako na sma tra i pred u zet nik. ZSP, među tim, poseb nim odred ba ma celo vi to ne regu-li še postu pak ste ča ja pred u zet ni ka. Shod no tome, opšte odred be o ste ča ju dru gih pri vred nih subje ka ta se shod no pri me nju ju i na pred u zet ni ka. Ipak poseb na pra vi la ste čaj nog postup ka, koja se pri me nju ju samo na pred u zet ni ka, pred vi đe na su uvo-đe njem insti tu ta lič ne upra ve pred u zet ni ka.
Ste čaj no veće može reše njem o pokre ta nju ste čaj nog postup ka ovla sti ti ste čaj nog dužni ka - pred u zet ni ka da sam upra vlja i ras po la že ste čaj nom masom (lič na upra va pred u zet ni ka) ako: 1) se sa tim sagla si pove ri lac koji je pokre nuo postu pak; 2) ste čaj ni dužnik to sam pred lo ži; 3) je vero vat no da odre đi va nje lič ne upra ve neće dove sti do ošte će nja inte re sa pove ri la ca ni do pro du ža va nja ste čaj nog postup ka. Lič na upra va se, među tim, ne može odo bri ti ako je ste čaj ni postu pak pokre nuo nad le žni jav ni tuži lac. Lič na upra va ovla šćuje pred u zet ni ka - ste čaj nog dužni ka da sasta vlja popis imo vi ne koja ula zi u ste čaj nu masu, popis pove ri la ca i pre gled imo vi ne, u skla du sa ZSP. Zako ni tost ovih rad nji pred u zet-ni ka kao ste čaj nog dužni ka kon tro li še ste čaj ni uprav nik. Ste čaj ni uprav nik uvek može pre gle da ti popis i pisme no oba ve sti ti ste čaj ni sud da li je sasta vljen isprav-no i na koje delo ve popi sa ste čaj ni pove ri o ci mogu da izja ve pri go vor. Na zah tev odbo ra pove ri la ca lič na upra va se zame nju je upra vlja njem od stra ne ste čaj nog uprav ni ka.
Ste čaj no veće može obu sta vi ti lič nu upra vu na pred log: 1) odbo ra pove ri-la ca; 2) pove ri o ca koji je pokre nuo ste čaj ni postu pak; 3) ste čaj nog dužni ka; 4) ste čaj nog uprav ni ka i 5) ste čaj nog sudi je. Posle dono še nja reše nja o obu sta vi lič ne upra ve, ste čaj ni uprav nik pre u zi ma ste čaj nu masu i vrši sve rad nje pro pi sa ne čl. 140 - 144. ZSP.
Gla va dru ga INDU STRIJ SKA SVO JI NA
I. POJAM
Indu strij ska svo ji na je prav no zašti će na inte lek tu al na tvo re vi na koja se može pri me ni ti i isko ri sti ti u pro iz vod nji i pro me tu robe i uslu ga.242 Ona obu hva ta: paten-te, indu strij ske uzor ke ili mode le, rob ne žigo ve, uslu žne žigo ve, geo graf sku ozna-ku pore kla pro iz vo da, kao i suzbi ja nje nelo jal ne kon ku ren ci je.243 U indu strij sku svo ji nu svr sta va se i know - how i teh nič ko una pre đe nje.244
Indu strij ska svo ji na se raz li ku je od pra va svo ji ne kao naj vi še prav ne i fak-tič ke vla sti na stva ri (mate ri jal ni deo pri ro de) i nije pose ban oblik pra va svo ji ne. Izraz “indu strij ska svo ji na” je isto rij skog pore kla. Prvi patent ni zakon od 7. janu-a ra 1791 (pro gla šen za vre me Fran cu ske bur žo a ske revo lu ci je), pod uti ca jem tada vla da ju će ško le pri rod nog pra va, je u čla nu 1. odre dio da je sva ko otkri će ili sva ki novi izum iz bilo koje gra ne indu stri je vla sni štvo nje go vog auto ra.245 Subjek tiv no pra vo indu strij ske svo ji ne nasta je odlu kom nad le žnog orga na upra-ve, posle spro ve de nog uprav nog postup ka.246 Indu strij ska svo ji na se, sa autor-skim i srod nim pra vi ma, svr sta va u inte lek tu al nu svo ji nu. Titu la ri inte lek tu al ne svo ji ne su ovla šće ni da pri sva ja ju eko nom sku korist od pri vred nog isko ri šća va-nja nema te ri jal nog dobra.247
242 Vidi: Vasi lje vić, M., op. cit. stra na 248; Mar ko vić, S., Patent no pra vo, Nomos, Beo grad, 1997, stra na 3, Vero na, A., Indu strij sko vla sni štvo, odred ni ca u EIP, tom I, Beo grad, stra na 617.
243 Vidi član 1. stav 2. Pari ske kon ven ci je za zašti tu indu strij ske svo ji ne (“Slu žbe ni list SFRJ - Među na-rod ni ugo vo ri broj 5/74). Član 1. stav 3. Kon ven ci je isti če: “Indu strij ska svo ji na se pod ra zu me va u naj ši rem zna če nju i odno si se ne samo na indu stri ju i trgo vi nu u pra vom smi slu te reči, već i na gra-nu poljo pri vred nih i eks trak tiv nih indu stri ja i na sve fabri ko va ne ili pri rod ne pro iz vo de, na pri mer: vina, cere al ni je, listo ve duva na, voće, sto ku, rude, mine ral ne vode, piva, cve će, bra šna”.
244 Vidi: Vero na, A., ibi dem.245 Ibi dem.246 Mar ko vić, Slo bo dan, Pra vo inte lek tu al ne svo ji ne, “Slu žbe ni gla snik”, Beo grad, 2000, stra na 96.247 Mar ko vić, S., op. cit., stra na 4.
216 Pra va koja se svr sta va ju u indu strij sku svo ji nu su imo vin ska i, po pra vi lu, mogu biti u pro me tu. Tako, pra va indu strij ske svo ji ne mogu biti osni vač ki ulog pri vred nog dru štva.248
II. IZVO RI
Izvo ri pra va indu strij ske svo ji ne su: Zakon o paten ti ma,249 Zakon o žigo vi-ma250, Zakon o prav noj zašti ti dizaj na251, Zakon o ozna ka ma geo graf skog pore-kla252. Sastav ni deo važe ćeg pra va (“unu tra šnjeg prav nog poret ka”) Repu bli ke Srbi je (kao suk ce so ra Jugo sla vi je i držav ne zajed ni ce Srbi ja i Crna Gora) su među na rod ni ugo vo ri i akti koje je Kra lje vi na Srbi ja, a zatim prva, dru ga i tre ća Jugo sla vi ja, odno sno držav na zajed ni ca Srbi ja i Crna Gora, pot pi sa le i rati fi ko-va le. Kra lje vi na Srbi ja je pot pi sa la Pari sku kon ven ci ju za zašti tu indu strij ske svo ji ne od 20. 3. 1883. Kon ven ci ja je revi di ra nu u Bri se lu 1900, u Vašing to nu 1911, u Hagu 1925, u Lon do nu 1934, u Lisa bo nu 1958. i Stok hol mu 1967.253 Kon ven ci ja o osni va nju Svet ske orga ni za ci je za inte lek tu al nu svo ji nu, pot pi sa-na je u Stok hol mu 1967,254 a Madrid ski aran žman o među na rod noj regi stra ci ji žigo va 1891 (revi di ran je u Bri se lu 1900, u Vašing to nu 1911, u Hagu 1925, u Lon do nu 1934, u Nici 1957, u Stok hol mu 1967)255. Ničan ski aran žman o među-na rod noj kla si fi ka ci ji pro iz vo da radi regi stra ci je žigo va pot pi san je 1957, a revi-di ran u Stok hol mu 1967.256 Lokarn ski aran žman o usta no vlje nju među na rod ne kla si fi ka ci je za indu strij ske uzor ke i mode le pot pi san je 1968,257 a Ugo vor o sarad nji u obla sti pate na ta, zaklju čen je 1970. u Vašing to nu, a dopu njen 1979258. U Repu bli ci Srbi ji važi i Budim pe štan ski spo ra zum o među na rod nom pri zna nju depo no va nja mikro or ga ni za ma za potre be postup ka paten ti ra nja kome je SRJ pri stu pi la 1994. godi ne itd.
248 Vidi: Tija nić, T., Indu strij ska svo ji na i autor sko pra vo kao osni vač ki kapi tal pred u ze ća, Pra vo i pri vre da, br. 5-8/97, str. 813 - 830.
249 “Slu žbe ni list SCG”, br. 32/2004 i 35/2004250 “Slu žbe ni list SCG”, br. 61/2004 i 7/2005251 “Slu žbe ni list SCG”, br. 61/2004.252 “Slu žbe ni list SCG”, br. 20/2006.253 “Slu žbe ni list SFRJ” - Među na rod ni ugo vo ri, broj 5/1974.254 “Slu žbe ni list SFRJ” - Među na rod ni ugo vo ri, broj 31/72.255 “Slu žbe ni list SFRJ” - Među na rod ni ugo vo ri, broj 2/74.256 “Slu žbe ni list SFRJ” - Među na rod ni ugo vo ri, broj 51/74.257 “Slu žbe ni list SFRJ” - Među na rod ni ugo vo ri, broj 51/74.258 “Slu žbe ni list SRJ” - Među na rod ni ugo vo ri, broj 3/96.
217III. PODE LA
U našem pra vu indu strij ska svo ji na se deli na patent no pra vo, pra vo žiga, pra-vo uzro ra ka i mode la, pra vo zašti te geo graf ske ozna ke pore kla. Za patent no pra vo zna čaj no je i pra vo know how.
1. Patent no pra vo1.1. PATENT
Patent je subjek tiv no pra vo kojim se prav no šti ti pro na la zak.259 U for mal nom smi slu patent je ispra va koju izda je držav ni organ, a pred sta vlja dokaz da je odre-đe no lice ima lac pra va iz paten ta. Pro na la zak nasta je stva ra lač kim radom prven-stve no u obla sti indu strij ske i zanat ske pro iz vod nje. Nepo sred ni pred met zašti te je uspe šan kraj nji rezul tat takvog rada - pro na la zak.260 Pro ces ostva re nja pro na la ska poči nje raz mi šlja njem o novom reše nju teh nič kog pro ble ma; nasta vlja se uob li ča-va njem pro na la zač ke ide je, da bi se, zatim, ta ide ja rea li zo va la. Nere a li zo va na ide-ja pro na la za ča ne uži va prav nu zašti tu sve dok se nala zi u duhov noj sfe ri.261 Prav nu zašti tu uži va pro na la zak koji se ispo lja va u nekom meha ni zmu, maši ni, postup ku itd., pod uslo vom da su ispu nje ne i osta le mate ri jal ne i for mal ne pret po stav ke. Pro-na la zak se šti ti paten tom ili malim paten tom.
1.1.1. Pojam. Paten ti bil ni pro na la sciPro na la zak je odgo va ra ju će reše nje nekog teh nič kog pro ble ma kojim se zado-
vo lja va odre đe na dru štve na potre ba. Pred met pro na la ska koji se šti ti paten tom može biti pro iz vod (kao npr. ure đaj, sup stan ca, kom po zi ci ja, bio lo ški mate ri jal) ili postu pak. Pred met pro na la ska koji se šti ti paten tom može se odno si ti i na: 1) pro iz vod koji se sasto ji od bio lo škog mate ri ja la ili koji sadr ži bio lo ški mate ri jal; 2) postu pak kojim je bio lo ški mate ri jal pro iz ve den, obra đen ili kori šćen; 3) bio lo ški mate ri jal koji je izo lo van iz pri rod ne sre di ne ili je pro iz ve den teh nič kim postup-kom, čak iako je pret hod no posto jao u pri ro di. Bio lo ški mate ri jal je mate ri jal koji sadr ži genet sku infor ma ci ju i koji je spo so ban da se sam repro du ku je ili da bude repro du ko van u bio lo škom siste mu (npr. mikro or ga ni zam, bilj na ili živo tinj ska ćelij ska kul tu ra, sekven ca gena).
Pred met pro na la ska, među tim, ne mogu biti, naro či to: 1) otkri ća, nauč ne teo-ri je i mate ma tič ke meto de; 2) estet ske kre a ci je; 3) pla no vi, pra vi la i postup ci za oba vlja nje inte lek tu al nih delat no sti, za igra nje iga ra ili za oba vlja nje poslo va; 4) pro gra mi raču na ra i 5) pri ka zi va nje infor ma ci ja.259 Vidi: Mar ko vić, S., op. cit., stra na 2.260 Vidi: Janjić, M., op. cit., stra na 1237. i član 2. stav 2. ZOPA.261 Ibi dem.
218 Ljud sko telo, u bilo kom sta di ju mu nje go vog for mi ra nja i raz vo ja i otkri će nekog od nje go vih ele me na ta, uklju ču ju ći sekven ce ili deli mič ne sekven ce gena, ne sma tra se pro na la skom.
Ele ment izo lo van iz ljud skog tela ili pro iz ve den teh nič kim postup kom, uklju-ču ju ći sekven ce ili deli mič ne sekven ce gena, može biti paten ti bi lan, čak iako je struk tu ra tog ele men ta iden tič na struk tu ri pri rod nog ele men ta. Indu strij ska pri me-na sekven ce ili deli mič ne sekven ce gena mora biti otkri ve na u pri ja vi paten ta na dan nje nog pod no še nja.
1.1.2. Izu ze ci od paten ti bil no stiSva ka drža va odre đu je koji se pro na la sci, iako teh nič ke pri ro de, ne mogu
zašti ti ti paten tom. Paten tom se ne mogu šti ti ti:1) pro na la sci čija bi komer ci jal na upo tre ba bila pro tiv na jav nom poret ku
ili mora lu (s tim da se komer ci jal na upo tre ba neće sma tra ti pro tiv nom jav nom poret ku ili mora lu samo zato što je zabra nje na zako nom ili dru gim pro pi som), a naro či to sle de će: postup ci klo ni ra nja ljud skih bića, postup ci za pro me nu genet-skog iden ti te ta ger mi tiv nih ćeli ja ljud skih bića, kori šće nje ljud skog embri o na u indu strij ske ili komer ci jal ne svr he, postup ci izme ne genet skog iden ti te ta živo ti-nja, ako je vero vat no da ti postup ci iza zi va ju pat nju živo ti nja, bez posti za nja zna-čaj ne medi cin ske kori sti za čove ka ili živo ti nju, kao i živo ti nje koje su rezul tat takvih postu pa ka;
2) pro na la sci koji se odno se na hirur ške ili dijag no stič ke postup ke ili postup ke leče nja koji se pri me nju ju nepo sred no na ljud skom ili živo tinj skom telu, osim pro iz vo da, odno sno sup stan ci i kom po zi ci ja koje se pri me nju je u tom postup ku;
3) bilj na sor ta ili živo tinj ska rasa ili bit no bio lo ški postu pak za dobi ja nje bilj ke ili živo ti nje, osim: bio teh no lo škog postup ka koji se odno si na bilj ku ili živo ti nju, ako teh nič ka izvo dlji vost pro na la ska nije ogra ni če na na odre đe nu bilj-nu sor tu ili živo tinj sku rasu; mikro bi o lo škog ili dru gog teh nič kog postup ka ili pro iz vo da dobi je nog tim postup kom.
Bilj na sor ta ima zna če nje koje je odre đe no zako nom koji ure đu je zašti tu novih bilj nih sor ti. Bit no bio lo ški postu pak za dobi ja nje bilja ka ili živo ti nja je postu pak koji se u pot pu no sti sasto ji od pri rod nih poja va kao što su ukr šta nje ili selek ci ja. Mikro bi o lo ški postu pak je postu pak koji obu hva ta ili se izvo di na mikro bi o lo škom mate ri ja lu ili čiji je pro iz vod takav mate ri jal.
1.1.3. Uslo vi za zašti tu paten tomPro na la zak se može zašti ti ti paten tom ili malim paten tom ako su kumu la tiv-
no ispu nje ne sle de će mate ri jal ne pret po stav ke: 1) da je pro na la zak nov; 2) da ima inven tiv ni nivo i 3) da je indu strij ski pri me njiv.
2191.1.3.1. Novost pro na la skaPro na la zak mora biti nov na dan pod no še nja pri ja ve za zašti tu, odno sno na
dan pri zna tog pra va prven stva pri ja ve. On je nov ako nije sadr žan u sta nju teh-ni ke. Sta nje teh ni ke čini: 1) sve što je dostup no jav no sti pre datu ma pod no še nja pri ja ve paten ta (na bilo koji način: pisme nim ili usme nim opi som, upo tre bom itd.) i 2) sadr žaj svih pri ja va pro na la za ka pod ne tih u Srbi jii, ona kvih kakve su pod ne te, koje ima ju rani ji datum pod no še nja pri ja ve paten ta, a koje su obja vlje ne tog datu ma ili kasni je.
Sma tra se novim i pro na la zak koji je bio sadr žan u sta nju teh ni ke u peri o du do šest mese ci pre pod no še nja pri ja ve paten ta, zbog ili kao posle di ca: 1) oči gled ne zlo u po tre be u odno su na pod no si o ca pri ja ve ili nje go vog prav nog pret hod ni ka ili 2) izla ga nja pro na la ska, od stra ne pod no si o ca pri ja ve ili nje go vog prav nog pret hod-ni ka, na izlo žbi koja je zva nič no pri zna ta u smi slu Kon ven ci je o među na rod nim izlo žba ma zaklju če ne 22. novem bra 1928. godi ne u Pari zu, pod uslo vom da pod-no si lac pri ja ve, pri li kom pod no še nja pri ja ve paten ta, nave de da je pro na la zak bio izlo žen i da u roku od četi ri mese ca od dana pod no še nja pri ja ve pod ne se o tome odgo va ra ju ću potvr du (član 9. ZOPA).
1.1.3.2. Inven tiv ni nivo pro na la skaPatent nu zašti tu uži va novo reše nje teh nič kog pro ble ma koje ima inven tiv ni
nivo. Pro na la zak ima inven tiv ni nivo ako reše nje odre đe nog pro ble ma za struč-nja ka iz odgo va ra ju će obla sti ne pro iz i la zi, na oči gle dan način, iz sta nja teh ni ke. Ako se pro na la zak šti ti malim paten tom, pro na la zak ima inven tiv ni nivo ako je rezul tat rada koji pre va zi la zi rutin sko kori šće nje sta nja teh ni ke od stra ne struč nja-ka, ali nema inven tiv ni nivo ste pe na koji se zah te va za patent. Kon ti nu i ra ni i oče ki-va ni teh nič ki napre dak nema inven tiv ni nivo. Samo pro na la sci “koji pred sta vlja ju kva li ta ti van skok u raz vo ju teh ni ke”262 ima ju inven tiv ni nivo.
1.1.3.3. Pri men lji vost pro na la skaJed na od pret po stav ki za zašti tu pro na la ska je i pri men lji vost pro na la ska
na dan pod no še nja pri ja ve za zašti tu pro na la ska odno sno na dan pri zna tog pra-va prven stva pri ja ve. Pro na la zak je pri men ljiv ako se pred met pro na la ska može pro iz ve sti ili upo tre bi ti u bilo kojoj gra ni indu stri je i po ljo pri vre di. Pri men ljiv je pro na la zak pro iz vo da jer je pro iz vod nja nesu mlji vo pri vred na delat nost. Pro-na la zak postup ka je pri men ljiv ako se može upo tre bi ti u pro iz vod nji ili pru ža nju uslu ga. Pri men lji vost pro na la ska se raz li ku je od kori sno sti pro na la ska koja bi se od nje ga oče ki va la. Bit no je da se pro na la zak može rea li zo va ti na labo ra to rij ski ili indu strij ski način.263
262 Mar ko vić, S., op. cit., stra na 119.263 Ibi dem, stra na 138.
220 1.1.4. Vrste pate na taPatent može biti: 1) osnov ni; 2) dopun ski; 3) mali; 4) zavi sni 5) pover lji vi264
i 6) iz rad nog odno sa.Osnov ni patent je pra vo kojim se šti ti pro na la zak koji pred sta vlja novo teh nič-
ko reše nje odre đe nog pro ble ma, koje ima inven tiv ni nivo i koje je pri men lji vo. Dopun ski patent zašti ću je pro na la zak kojim se dopu nju je ili usa vr ša va osnov-
ni patent. On deli prav nu sud bi nu osnov nog patet na.Mali patent je pra vo kojim se šti ti nov, indu strij ski pri men ljiv pro na la zak, koji
ima inven tiv ni nivo, odno sno koji je rezul tat rada koji pre va zi la zi rutin sko kori šće nje sta nja teh ni ke od stra ne struč nja ka, ali nema inven tiv ni nivo koji se tra ži za patent. Pred met pro na la ska koji se šti ti malim paten tom može biti samo reše nje koje se odno-si na kon fi gu ra ci ju ili kon struk ci ju nekog pro iz vo da ili ras po red nje go vih sastav nih delo va. Pri ja va malog paten ta se ne obja vlju je. Za mali patent ne spro vo di se postu-pak ispi ti va nja pred me ta pro na la ska nave de nog u pri ja vi na novost, inven tiv ni nivo ili indu strij sku pri men lji vost.
Zavi sni patent je patent kojim se šti ti pro na la zak koji se ne može isko ri šća va-ti bez upo tre be nekog dru gog, rani je zašti će nog pro na la ska.
Pover lji vi pro na la zak (patent) je od zna ča ja za odbra nu ili bez bed nost Srbi-je. Organ nad le žan za poslo ve odbra ne, odno sno unu tra šnje poslo ve ima isklju či vo pra vo da kori sti pover lji vi pro na la zak i da ras po la že tim pro na la skom. Za zašti će ni pover lji vi pro na la zak pro na la zač ima pra vo na jed no krat nu nakna du, bez obzi ra na to da li se pro na la zak pri me nju je. Pover lji vi pro na la zak se ne obja vlju je.
Pro na la zak (patent) iz rad nog odno sa je: 1) pro na la zak koji zapo sle ni stvo ri izvr ša va ju ći svo je redov ne rad ne oba ve ze ili poseb no nalo že ne zadat ke, kao i pro-na la zak koji nasta ne u izvr ša va nju ugo vo ra o istra ži vač kom radu zaklju če nog sa poslo dav cem; 2) pro na la zak koji zapo sle ni stvo ri u vezi s aktiv no sti ma poslo dav ca ili kori šće njem mate ri jal no-teh nič kih sred sta va, infor ma ci ja i dru gih uslo va koje je obez be dio poslo da vac; 3) pro na la zak koji zapo sle ni stvo ri u roku od godi nu dana od dana pre stan ka rad nog odno sa, a koji bi, da je stvo ren u toku rad nog odno sa, ima svoj stvo pona laz ka. Pra vo na zašti tu ovog pro na la ska ima poslo da vac, ako ugo vo rom izme đu pro na la za ča i poslo dav ca nije druk či je ure đe no. Ako je pro na la-zak iz rad nog odno sa zašti ćen na ime poslo dav ca, pro na la za ču pri pa da ju moral na pra va u vezi s tim pro na la skom, kao i pra vo na nakna du zavi sno od efe ka ta eko nom-skog isko ri šća va nja pro na la ska. Pra vo na nakna du pri pa da pro na la za ču i u slu ča ju kad poslo da vac pre ne se pra vo ili ustu pi licen cu za isko ri šća va nje zašti će nog pro-na la ska na tre će lice. Zapo sle ni se ne može una pred odre ći svog pra va na nakna du (vidi čl.108 - 119. ZOPA).264 Vidi, na pri mer: Besa ro vić, B., Inte lek tu al na pra va - indu strij ska svo ji na i autor sko pra vo, Beo-
grad, 1993, str. 64 - 69.
2211.1.5. Pra vo na sti ca nje paten ta1.1.5.1. Subjek ti zašti tePra vo na sti ca nje paten ta ima: 1) pro na la zač ili nje gov prav ni sled be nik, 2)
poslo da vac ili nje gov prav ni sled be nik (u slu ča je vi ma pred vi đe nim ZOPA), 3) više pro na la za ča (supro na la za či).
Izvor ni titi lar pra va na zašti tu pro na la ska je je pro na la zač. Pro na la zač može biti samo fi zič ko lice odno sno dva ili više fi zič kih lica zajed no. Svoj stvo pro na la za-ča ne može ste ći prav no lice.265 Pro na la za če ne mora ima ti ni deli mič ni ni pot pu nu poslov nu spo sob nost. To može biti mla đi malo let nik ili puno let no lice koje je pot-pu no liše no poslov ne spo sob no sti zbog dušev ne bole sti. Pra vo na sti ca nje paten-ta ima i prav ni sled be nik pro na la za ča: nasled nik, kao uni ver zal ni sti ca lac, lega tar (ispo ru ko pri mac), kao sin gu lar ni sti ca lac, bilo koji ugo vor ni sti ca lac tog pra va.
Poslo da vac ima pra vo na zašti tu pro na la ska iz rad nog odno sa, pod uslo vi ma iz čla na 108. ZOPA, ako ugo vo rom izme đu pro na la za ča i poslo dav ca nije druk či je ure đe no.
Ako je više pro na la za ča (supro na la za či) došlo do pro na la ska zajed nič kim radom, nji ma pri pa da zajed nič ko pra vo na zašti tu. Više pro na la za ča ima ju zajed-nič ko pra vo na zašti tu ako je svako od njih dalo samo stal ni duhov ni dopri nos reša-va nju teh nič kog pro ble ma.266 Pro na la za čem se ne sma tra lice koje je pro na la za ču pru ža lo teh nič ku pomoć (teh ni ča ri, orga ni za to ri, kon sul tan ti, labo ran ti itd.).
1.1.5.2. Pra va pro na la za čaPro na la zač ima moral na i imo vin ska pra va. Moral no pra vo je lič no prav no
ovla šće nje pro na la za ča da u tom svoj stvu bude nave den u pri ja vi za pri zna nje paten ta, spi si ma, regi stri ma, ispra va ma i publi ka ci ja ma o nje go vom pro na la sku na način odre đen ZOPA. Imo vin sko pra vo pro na la za ča sasto ji se u nje go vom ovla šće-nju da zah te va sti ca nje paten ta i da uži va eko nom ske kori sti od svog pri ja vlje nog pro na la ska, odno sno od pro na la ska zašti će nog paten tom.
Moral na i mate ri jal na pra va pro na la za ča koji je stvo rio pro na la zak u rad nom odno su i pra va orga ni za ci je u kojoj je pro na la zak nastao utvr đu ju se pot pu ni je ZOPA, opštim akti ma i ugo vo rom izme đu poslo dav ca i zapo sle nog, odno sno nji ho-vih pred stav ni ka.
1.1.6. Postu pak zašti te paten ta1.1.6.1. Uop štePro na la zak se šti ti u uprav nom postup ku koji vodi nad le žni organ upra ve.
Uprav ni akti done se ni u uprav nom postup ku su konač ni. Pro tivtih akata nije dozvo-lje na žal ba, ali se pro tiv njih može vodi ti uprav ni spor (pokre će se pod no še njem 265 Mar ko vić, Slo bo dan, Pra vo inte lek tu al ne svo ji ne, “Slu žbe ni gla snik”, Beo grad, 2000, str.266 Ibidem.
222 tužbe) pred nad le žnim sudom. Za vre me tra ja nja postup ka za zašti tu pro na la ska organ upra ve neće dozvo li ti bilo kom licu ili orga nu uvid u pri ja vu pre nje ne obja-ve, izu zev na zah tev pod no si o ca pri ja ve ili uz nje go vo ovla šće nje.
U uprav nom postup ku pred orga nom upra ve pla ća ju se tak se i nakna de tro-ško va postup ka. Organ upra ve vodi: 1) Regi star pri ja va pate na ta, 2) Regi star pate-na ta i 3) Regi star ser ti fi ka ta o dodat noj zašti ti. On je dužan da prav nim i fi zič kim lici ma uči ni dostup nim svo ju doku men ta ci ju i infor ma ci je o sta nju teh ni ke i o pra-vi ma koji ma se šti te pro na la sci.
1.1.6.2. Pri ja va paten taPostu pak za pri zna nje paten ta pokre će se pod no še njem pri ja ve nad le žnom
orga nu upra ve. Tom orga nu pod no se se i pri ja ve koji ma se zah te va zašti ta pro na la-za ka u ino stran stvu, ako je to u skla du sa među na rod nim ugo vo ri ma.
Prav na zašti ta pro na la za ka u Srbi ji ostva ru je se i putem pri ja ve koja je pod-ne ta u ino stran stvu, ako je to u skla du sa među na rod nim ugo vo ri ma. Tako pod ne ta pri ja va ima isto prav no dej stvo kao i naci o nal na pri ja va, osim ako odgo va ra ju ćim među na rod nim ugo vo ri ma nije druk či je odre đe no.
Doma će lice može tra ži ti zašti tu pro na la ska u ino stran stvu po iste ku roka od tri mese ca od datu ma pod no še nja pri ja ve paten ta nad le žnom orga nu za zašti tu tog pro na la ska, osim u slu ča ju pod no še nja među na rod ne pri ja ve nad le žnom orga nu kao orga nu pri ma o cu.
Za sva ki pro na la zak pod no si se, po pra vi lu, poseb na pri ja va za pri zna nje paten ta. Jed nom pri ja vom može se tra ži ti pri zna nje paten ta za više pro na la za ka samo ako su ti pro na la sci među sob no pove za ni tako da ostva ru ju jedin stve nu pro-na la zač ku zami sao.
Pri ja va paten ta mora da sadr ži: 1) zah tev za pri zna nje paten ta; 2) opis pro na-la ska; 3) jedan ili više zah te va za zašti tu pro na la ska paten tom (patent ni zah te vi); 4) nacrt na koji se pozi va ju opis i zah te vi, u odgo va ra ju ćem slu ča ju; 5) apstrakt.
Zah tev za pri zna nje paten ta sadr ži izri či to nazna če nje da se tra ži pri zna nje paten ta, podat ke o pod no si o cu pri ja ve, podat ke o pro na la za ču, odno sno napo me nu o izja vi da pro na la zač ne želi da bude nave den u pri ja vi, i naziv pro na la ska koji odra ža va nje go vu sušti nu. Nad le žni organ ne pro ve ra va da li pod no si lac pri ja ve ima pra vo na zašti tu.
Pro na la zak mora biti opi san pot pu no i jasno, tako da ga struč njak iz odgo-va ra ju će obla sti može izve sti. Ako se pro na la zak odno si na bio lo ški mate ri jal i ako ga nije mogu će izve sti na osno vu opi sa pro na la ska, sma tra će se da je opis pro na la ska pot pun i jasan ako je uzo rak pri rod no obno vlji vog bio lo škog mate-ri ja la depo no van u nad le žnoj usta no vi naj ka sni je na datum pod no še nja pri ja ve paten ta. Nad le žna usta no va se određuje na osno vu Budim pe štan skog spo ra zu ma o pri zna nju depo zi ta mikro or ga ni za ma radi postup ka paten ti ra nja, zaklju če nog 28. apri la 1977. godi ne.
223Zah tev za zašti tu pro na la ska (patent ni zah tev) odre đu je pred met čija se zašti ta tra ži. Oni mora ju biti jasni, saže ti i u pot pu no sti podr ža ni opi som pro na la-ska. Apstrakt je kra tak sadr žaj sušti ne pro na la ska, koji slu ži isklju či vo za teh nič-ko infor mi sa nje.
Isti pro na la zak nije mogu će dva ili više put paten ti ra ti. Zbog toga je važan tačan tre nu tak pod no še nja zah te va za zašti tu pro na la ska, i to ne samo dan nego sat i minut (astro nom sko raču na nje vre me na). Za pri zna nje datu ma pod no še nja pri ja ve paten ta potreb no je da pri ja va paten ta pod ne ta nad le žnom orga nu na taj datum sadr ži: 1) nazna-če nje da se tra ži pri zna nje paten ta; 2) ime i pre zi me, odno sno naziv i adre su pod no si o ca pri ja ve; 3) opis pro na la ska, i u slu ča ju da opis ne ispu nja va pro pi sa ne uslo ve.
Pod no si lac pri ja ve može sam ili na zah tev nad le žnog orga na, pred met pri ja-ve paten ta kojoj je pri znat datum pod no še nja (prvo bit na pri ja va) pode li ti na dve ili više samo stal nih pri ja va paten ta (izdvo je na pri ja va). Pode la pri ja va dozvo lje na je do dono še nja reše nja po pri ja vi paten ta.
Ako pod no si lac pri ja ve paten ta, odno sno nosi lac paten ta dopu ni ili usa vr ši pro na la zak koji je pred met osnov ne pri ja ve ili osnov nog paten ta, za izvr še nu dopu-nu, odno sno usa vr ša va nje, može pod ne ti dopun sku pri ja vu. Dopun ska pri ja va se može pod ne ti samo na osnov nu pri ja vu ili na osnov ni patent.
1.1.6.3. Pra vo prven stvaAko su dva ili više pro na la za ča, neza vi sno jedan od dru gog, stvo ri li isti pro-
na la zak, prven stvo u pogle du pra va na pri zna nje paten ta ima pod no si lac pri ja ve paten ta sa rani jim datu mom pod no še nja.
Prven stvo važi od datu ma pod no še nja pri ja ve nad le žnom orga nu.Licu, koje je pod ne lo ured nu pri ja vu radi zašti te pro na laz ka u jed noj od drža-
va čla ni ca Pari ske uni je za zašti tu indu strij ske svo ji ne ili drža vi čla ni ci Svet ske trgo vin ske orga ni za ci je, pri zna će se u Srbi ji pra vo prven stva od datu ma pod no še-nja te pri ja ve. Pra vo prven stva se pri zna je ako to lice pod ne se takvu pri ja vu nad le-žnom orga nu upra ve, a da, od dana pod no še nja prve ured ne pri ja ve u nekoj drža vi čla ni ci Pari ske uni je ili drža vi čla ni ci Svet ske trgo vin ske orga ni za ci je, do pod no še-nja pri ja ve nad le žnom orga nu upra ve nije pro te klo više od 12 mese ci.
Ured nom se sma tra sva ka pri ja va kojoj je pri znat datum pod no še nja pre ma naci o nal nom zako no dav stvu bilo koje drža ve čla ni ce Pari ske uni je, drža ve čla ni ce Svet ske trgo vin ske orga ni za ci je ili u skla du sa među na rod nim ugo vo ri ma zaklju-če nim izme đu tih čla ni ca, bez obzi ra na kasni ju prav nu sud bi nu te pri ja ve. Pra vo prven stva se raču na od tre nut ka pod no še nja prve pri ja ve (v. čl. 32. do 37. ZOPA).
1.1.6.3.1. Postu pak od pri je ma do obja ve pri ja ve paten ta (for mal no ispi ti va nje pri ja ve)
Posle pri je mu pri ja ve paten ta, nad le žni organ ispi tu je da li pri ja va sadr ži: 1) nazna če nje da se tra ži pri zna nje paten ta; 2) ime i pre zi me, odno sno naziv i adre su
224 pod no si o ca pri ja ve; 3) opis pro na la ska, i u slu ča ju da opis ne ispu nja va pro pi sa ne uslo ve. Ako utvr di da pri ja va nema ovu sadr ži nu nad le žni organ upra ve će pozva ti pod no si o ca pri ja ve da u roku od dva mese ca od datu ma pri je ma oba ve šte nja otklo-ni uoče ne nedo stat ke, uz upo zo re nje o prav nim posle di ca ma pro pu šta nja. Uko li ko pod no si lac pri ja ve otklo ni nedo stat ke u tom roku, organ upra ve zaključ kom pri-zna je kao datum pod no še nja pri ja ve paten ta onaj datum kad je pod no si lac pri ja ve otklo nio uoče ne nedo stat ke. Pri ja va paten ta kojoj je pri znat datum pod no še nja upi-su je se u Regi star pri ja va pate na ta. Ako pod no si lac pri ja ve ne otklo ni nedo stat ke u nave de nom roku, organ upra ve će zaključ kom odba ci ti pri ja vu.
Posle pri zna nja datu ma pod no še nja pri ja ve, nad le žni organ ispi tu je da li pri ja-va ispu nja va uslo ve za obja vu (for mal no ispi ti va nje pri ja ve), i to: 1) da li je pla će na tak sa za pod no še nje pri ja ve; 2) da li je, u odgo va ra ju ćem slu ča ju, dosta vlje no ured-no puno moć je zastup ni ka, odno sno izja va o zajed nič kom pred stav ni ku; 3) da li je u pri ja vi nazna čen pro na la zač, odno sno da li posto ji nje go va izja va da ne želi da bude nave den u pri ja vi; 4) da li je pod net ure dan zah tev za pri zna nje pra va prven stva; 5) da li je dosta vlje na izja va o osno vu sti ca nja pra va na pod no še nje pri ja ve; 6) da li je, ako je pod no si lac pri ja ve stra no lice, pri ja va pod ne se na pre ko zastup ni ka koji je upi san u Regi star zastup ni ka ili doma ći advo kat; 7) da li pri ja va sadr ži sve delo ve pred vi đe ne čla nom 23. ZOPA i da li oni u pogle du ured no sti ispu nja va ju pro pi sa ne uslo ve; 8) da li je pod ne se na poseb na pri ja va za sva ki pro na la zak, ako pri ja va na prvi pogled ne ispu nja va uslo ve jedin stva pro na la ska u smi slu čla na 22 ZOPA.
Ako pri ja va nije u skla du s odred ba ma ZOPA, organ upra ve će, uz navo đe-nje raz lo ga, pozva ti pod no si o ca pri ja ve da u odre đe nom roku otklo ni nedo stat-ke. Uko li ko pod no si lac pri ja ve ne otklo ni nedo stat ke u tom roku, organ upra ve zaključ kom odba cu je pri ja vu.
Ako se posle for mal nog ispi ti va nja pri ja ve utvr di da ona ured na, pri ja va se obja vlju je u slu žbe nom gla si lu orga na upra ve koji vodi postu pak, što je mogu će pre po iste ku 18 mese ci od datu ma pod no še nja pri ja ve, odno sno od datu ma zatra že-nog pra va prven stva. Na zah tev pod no si o ca pri ja ve, pri ja va paten ta može se obja vi-ti i rani je, ali ne pre iste ka roka od tri mese ca od datu ma nje nog pod no še nja.
1.1.6.3.2. Postu pak od obja ve do pri zna nja, odno sno odbi ja nja paten ta (suštin sko ispi ti va nje paten ti bil no sti)
Zah tev za suštin sko ispi ti va nje uslo va paten ti bil no sti pod no si lac pri ja ve može pod ne ti posle obja ve pri ja ve u slu žbe nom gla si lu, a naj doc ni je u roku od šest mese ci od datu ma obja ve. U slu ča ju pro pu šta nja ovog roka, pod no si lac pri ja ve može pod ne ti zah tev u naknad nom roku od 30 dana od dana pri je ma oba ve šte nja o pro te ku roka. Zah tev za suštin sko ispi ti va nje ne može se povu ći. Ako pod no si lac pri ja ve u naved nom roku ne pod ne se zah tev, pri ja va paten ta se sma tra povu če nom, što se utvr đu je zaključ kom.
225U postup ku suštin skog ispi ti va nja pri ja ve paten ta, nad le žni organ ispi tu je da li je pred met pri ja ve:
1) pro na la zak ili nema to svoj stvo pa se ne može zašti ti ti paten tom; 2) pro na-la zak u skla du sa čla nom 22. ZOPA o jedin stvu pro na la ska; 3) opi san jasno i pot pu-no; 4) teh nič ko reše nje odre đe nog pro ble ma, da li to reše nje novo, da li ima inven-tiv ni nivo i da li je indu strij ski pri men lji vo. Suštin sko ispi ti va nje pri ja ve paten ta spro vo di se u gra ni ca ma posta vlje nih patent nih zah te va. U postup ku suštin skog ispi ti va nja ne ispi tu je se kori snost pro na la ska. Ako organ upra ve utvr di da pred met pri ja ve ne ispu nja va nave de ne uslo ve, oba ve sti će pod no si o ca pri ja ve o tome.
Kad organ upra ve, na osno vu spro ve de nog postup ka suštin skog ispi ti va nja pri ja ve paten ta, utvr di da su ispu nje ni svi uslo vi za pri zna nje paten ta pred u ze će rad nje pro pi sa ne čla nom 46. ZOPA, a zatim done ti reše nje o pri zna nju paten ta. Reše nje o pri zna nju paten ta organ upra ve dono si pod uslo vom da su pla će ne pro pi-sa ne tak se i tro ško vi. Uko li ko pod no si lac pri ja ve ne pla ti tak se i tro ško ve, pri ja va paten ta će se sma tra ti povu če nom, o čemu se dono si zaklju čak.
Ako na osno vu spro ve de nog postup ka suštin skog ispi ti va nja organ upra ve utvr-di da nisu ispu nje ni svi pro pi sa ni uslo vi za pri zna nje paten ta, odno sno da uoče ni nedo-sta ci nisu otklo nje ni, dono si reše nje o odbi ja nju zah te va za pri zna nje paten ta.
Pro pi sa ni poda ci o pri zna tom paten tu upi su ju se u Regi star pate na ta. Ima o cu (nosi o cu) paten ta izda je se ispra va o pri zna tom pra vu, pro pi sa ne sadr ži ne. Pro pi sa-ni poda ci o pri zna tom paten tu obja vlju ju se u prvom nared nom bro ju slu žbe nog gla-si la koji izda je organ upra ve, raču na ju ći od datu ma dono še nja reše nja o pri zna nju paten ta. Reše nje o pri zna nju paten ta ima prav no dej stvo od datu ma obja ve pri zna-tog pra va. Ima o cu (nosi o cu) paten ta izda je se patent ni spis pro pi sa ne sadr ži ne.
1.1.7. Sadr ži na, sti ca nje i obim pra vaIma lac (nosi lac) paten ta ima isklju či vo pra vo: 1) da kori sti u pro iz vod nji
zašti će ni pro na la zak; 2) da sta vlja u pro met pred met pro na la ska zašti ćen paten tom; 3) da ras po la že paten tom. U ostva ri va nju svog isklju či vog pra va na eko nom sko isko ri šća va nje zašti će nog pro na la ska, nosi lac paten ta ima pra vo da spre či sva ko tre će lice koje nema nje go vu sagla snost kojim bi, na jedan od nači na odre đe nim čla nom 52. ZOPA, povre dio ovo nje go vo pra vo.
Patent se sti če obja vom pri zna tog paten ta u slu žbe nom gla si lu orga na upra-ve, a važi od datu ma pod no še nja pri ja ve. Obja vom pri ja ve u skla du sa odred ba ma čla na 41. ZOPA, pod no si lac pri ja ve paten ta sti če pri vre me na pra va koja su po sadr-ži ni ista kao patent, a koja važe od datu ma obja ve pri ja ve do datu ma obja ve pri zna-tog paten ta. Ako patent ne bude pri znat na osno vu pri ja ve, sma tra se da pra va iz pri ja ve nisu ni nasta la.
Obim zašti te koja se sti če paten tom odre đen je sadr ža jem patent nih zah te va, s tim što se opis i nacrt pro na la ska kori ste za tuma če nje tih zah te va. Ako je pred met
226 paten ta postu pak, pra va iz tog paten ta odno se se i na pro iz vo de nepo sred no dobi je-ne tim postup kom. U peri o du do pri zna nja paten ta, obim zašti te odre đen je tek stom patent nih zah te va iz pri ja ve obja vlje ne u skla du sa ZOPA.
1.1.8. Ogra ni če nja pra vaPra va ima o ca paten ta su ogra ni če na i ne odno se se: 1) na pri me nu pro na la ska
ili upo tre bu pro iz vo da izra đe nog pre ma pro na la sku u lič ne i neko mer ci jal ne svr he; 2) na rad nje koje se pred u zi ma ju radi istra ži va nja i raz vo ja koje se odno se na pred met zašti će nog pro na la ska, uklju ču ju ći rad nje potreb ne za dobi ja nje odo bre nja za sta vlja-nje u pro met pro iz vo da koji je lek name njen lju di ma ili živo ti nja ma, ili medi cin ski pro iz vod; 3) na nepo sred nu i poje di nač nu pri pre mu leka u apo te ka ma na osno vu poje-di nač nog lekar skog recep ta i na sta vlja nje u pro met tako pri pre mlje nog leka.
Pra va nosi o ca paten ta su iscr plje na ako je zašti će ni pro iz vod sta vljen u pro met na teri to ri ji Srbi je od stra ne ima o ca paten ta ili uz nje go vu sagla snost. U tom slu ča ju, sti ca lac tog pro iz vo da može slo bod no da ga upo tre blja va i da nji me ras po la že.
Pra va ima o ca paten ta mogu biti ogra ni če na i pri nud nom licen com. Ova licen-ca se daje ako ima lac paten ta odbi je da dru gim lici ma ustu pi pra vo na eko nom-sko isko ri šća va nje zašti će nog pro na la ska. Pri nud nu licen cu daje organ nad le žan za poslo ve iz obla sti u kojoj pro na la zak tre ba da se pri me ni, na zah tev zain te re so va-nog lica: 1) ako nosi lac paten ta, sam ili pre ko dru gog lica, ne kori sti ili nedo volj no kori sti zašti će ni pro na la zak u Srbi ji; 2) ako bez kori šće nja tog pro na la ska, u celi ni ili deli mič no, nije mogu će eko nom sko isko ri šća va nje dru gog pro na la ska koji je kasni je zašti ćen na ime dru gog lica. Zah tev za dava nje pri nud ne licen ce ne može se pod ne ti pre iste ka roka od četi ri godi ne od dana pod no še nja pri ja ve, odno sno tri godi ne od dana pri zna nja paten ta, zavi sno od toga koji od ova dva roka kasni je isti če. Pri nud na licen ca se može dati i pre iste ka ovih roko va ako se daje u jav nom inte re su (čl. 66. i 67. ZOPA).
Ima lac pri nud ne licen ce dužan je da nosi o cu paten ta pla ća nakna du koju spo-ra zum no odre de obe stra ne. Ako nema spo ra zu ma o visi ni i nači nu pla ća nja nakna-de, nakna du odre đu je nad le žni sud. Obim i tra ja nje pri nud ne licen ce ogra ni če no je za svr hu za koju je data. Ona ne može biti isklju či va, a može se pre no si ti samo zajed no s pri vred nim dru štvom, odno sno delom dru štva u kome se kori sti.
Pri nud na licen ca odo bri će se pre vas hod no za snab de va nje doma ćeg trži šta.Pri nud na licen ca može da se uki ne ako i kada okol no sti koje su do nje dove le
pre sta nu da posto je i ako je malo vero vat no da će se pono vo javi ti.
1.1.9. Tra ja nje i pre sta nak paten taPatent pre sta je: iste kom roka tra ja nja; odri ca njem; nepla ća njem tak se; smr ću
odno sno pre stan kom posto ja nja ima o ca (nosi o ca) pra va i poni šte njem. Poni šte nje paten ta delu je retro ak tiv no (una zad), tj. od nastan ka pra va (ex tunc) tako da se sma tra da pra vo na patent nije ni nasta lo. Pre sta nak paten ta zbog osta lih nave de nih
227raz lo ga delu je za ubu du će (ex nunc) i ne uti če na vre me dok je ono posto ja lo i pro-iz vo di lo dej stvo.
Patent tra je 20 godi na, raču na ju ći od datu ma pod no še nja pri ja ve. Dopun ski patent ne može da tra je duže od osnov nog paten ta. Ako dopun ski patent posta ne osnov ni, on ne može tra ja ti duže nego što bi tra jao osnov ni patent. Mali patent tra-je šest godi na od datu ma pod no še nja pri ja ve, sa moguć no šću pro du že nja tra ja nja za dva puta po dve godi ne.
Za odr ža va nje pra va iz pri ja ve i pri zna tog pra va pla ća ju se pro pi sa ne tak se. Uko li ko pod no si lac pri ja ve, odno sno ima lac paten ta pro pu sti da pla ti pro pi sa nu tak-su za odr ža va nje pra va, ono pre sta je. Pra vo na patent pre sta je i ako ima lac paten ta pod ne se nad le žnom orga nu pisme nu izja vu kojom se odri če paten ta. Po pra vi lu, smr-ću fi zič kog lica, odno sno pre stan kom prav nog lica koje je ima lac paten ta, pra vo pre-sta je da posto ji, osim ako je pre šlo na nasled ni ka, odno sno prav ne sled be ni ke.
Organ upra ve ogla si će ništa vim reše nje o pri zna nju paten ta na pred log zain te-re so va nog lica iz raz lo ga pro pi sa nih čla nom 87. ZOPA (tj. ako nisu bile ispu nje ne zakon ske pret po stav ke za pri zna nje paten ta). Patent može biti poni šten u celo sti ili deli mič no.
1.1.10. Gra đan sko-prav na zašti ta pra vaGra đan sko prav na zašti ta pro na la ska odno sno pra va na patent ostva ru je se
pod no še njem tužbe sudu. Zakon o paten ti ma pred vi đa sle de će tužbe: 1) tužbu zbog povre de pra va; 2) tužbu za utvr đi va nje pra va na zašti tu pronalaska iz radnog odnosa; 3) tužbu za zašti tu pra va poslo dav ca, odno sno zapo sle nog i 4) tužbu za utvr đi va nje svoj stva pro na la za ča.
1) Tužbu zbog povre de pra va može pod ne ti ima lac paten ta ili sti ca lac isklju-či ve licen ce pro tiv sva kog lica koji povre di nji ho vo pra vo pred u zi ma njem neo vla-šće nih rad nji kao što su na pri mer: kori šće nje u pro iz vod nji zašti će nog pro na la ska, sta vlja nje u pro met pred me ta pro na la ska, ras po la ga nje paten tom (v. čl. 52. i 53. ZOPA).Ova tužba se može pod ne ti u roku od tri godi ne od dana sazna nja za povre-du i uči ni o ca, ali ne posle iste ka roka od pet godi na od dana uči nje ne povre de. Postu pak po tužbi je hitan.
2) Tužbu za utvr đi va nje pra va na zašti tu pro na la ska iz rad nog odno sa može pod ne ti pro na la zač, nje gov prav ni sled be nik ili poslo da vac. Ovom tužbom tuži lac zah te va od suda da utvr di da ima pra vo na zašti tu odre đe nog pro na la ska, ume sto lica ili zajed no sa licem koje je pri ja vi lo taj pro na la zak. Ako je patent pri znat pro na la za-ču, nje gov prav ni sled be nik ili poslo da vac može tužbom od suda tra ži ti da utvr di da je on nosi lac paten ta ume sto lica ili zajed no sa licem koje je upi sa no kao nosi lac paten ta. Tužba za utvr đi va nje pra va na zašti tu pro na la ska može se pod ne ti do dono-še nja reše nja o pri zna nju paten ta, a tužba za utvr đi va nje da je tuži lac ima lac paten ta isklju či vo ili zajed nič ki - do iste ka roka tra ja nja paten ta. Postu pak po tužbi je hitan.
228 3) Tužba za utvr đi va nje i zašti tu pra va može pod ne ti poslo da vac odno sno zapo sle ni koji po odred ba ma ZOPA ima pra vo na zašti tu ili na eko nom sko isko ri-šća va nje pro na la ska iz rad nog odno sa. Ova tužba može se pod ne ti u roku od dve godi ne od dana obja ve pri ja ve za pri zna nje paten ta, ali ne po iste ku dve godi ne od dana pre stan ka rad nog odno sa tokom koga je pro na la zak stvo ren.
4) Tužba za utvr đi va nje svoj stva pro na la za ča može pod ne ti pro na la zač. Tuži-lac ovom tužbom može da zah te va od suda da utvr di nje go vo svoj stvo pro na la za ča i da nalo ži upi si va nje nje go vog ime na u pri ja vu paten ta, odgo va ra ju će ispra ve i regi stre nad le žnog orga na, u skla du sa ZOPA, ako je u pri ja vi paten ta ili u nekoj dru goj ispra vi pred vi đe noj ZOPA nave de no neko dru go lice kao pro na la zač. Rok u kome se može pod ne ti tužba nije ogra ni čen.U slu ča ju smr ti pro na la za ča, pra vo na tužbu ima ju nje go vi nasled ni ci.
1.1.11. Pro met pra vaPra vo na pod no še nje pri ja ve, pra va iz pri ja ve, kao i patent su pre no si va pra-
va. On se mogu u celi ni ili deli mič no pre ne ti na dru go lice na osno vu ugo vo ra o pre no su ili na osno vu zakon skog ili testa men tar nog nasle đi va nja. Poje di na ili sva ovla šće nja iz pra va iz pri ja ve, odno sno paten ta mogu, sa ogra ni če nji ma ili bez njih, biti pred met ustu pa nja na osno vu ugo vo ra o licen ci. Ugo vor o pre no su nave de nih pra va je puno va žan samo ako je sasta vljen u pisa noj for mi i upi su je se u odgo va-ra ju ći regi star. Nasle đi va nje na osno vu testa men ta (i for ma testa men ta) i zako na regu li sa ni su Zako nom o nasle đi va nju. Pre no še nje pra va isko ri šća va nja pro na la ska regu li sa no je ugo vo rom o licen ci (čl. 686 - 711. ZOO).
1.2. KNOW - HOW1.2.1. PojamKnow - how267 ozna ča va teh nič ka zna nja i ste če na isku stva u indu strij skoj ili
zanat skoj pro iz vod nji, sve vrste teh no lo ških postu pa ka i ogle da, recep tu re, nepa-ten ti ra ne pro na la ske, pro iz vod ne i fabrič ke taj ne.268 Poja vlju je se u ame rič koj ter-mi no lo gi ji, prvi put 1916. godi ne.269 U savre me nim pra vi ma raz vi je nih zema lja know-how obu hva ta ne samo teh nič ka zna nja i isku stva nego i komer ci jal na, admi-ni stra tiv na, fi nan sij ska i dru ga zna nja i isku stva. Ovo je jedan od broj nih poku ša-ja šireg defi ni sa nja poj ma know-how.270 Jed na gru pa prav nih pisa ca taj insti tut 267 Know-how je engle ska reč koja ozna ča va zna nje, vešti nu, odno sno zna ti kako (nešto ura di ti).268 Vidi: Janjić, M., Pro na la zač ko pra vo, odred ni ca u Enci klo pe di ji imo vin skog pra va i pra va udru-
že nog rada, tom dru gi, Slu žbe ni list SFRJ, Beo grad, 1978, stra na 1239; Vero na, A., Know-how, odred ni ca u EIP, tom prvi, Slu žbe ni list SFRJ, Beo grad, 1978, stra na 724; Vasi lje vić, M., op. cit., stra na 253.; Fri mer man, A., op. cit., stra na 229.
269 Krulj, Lj., Prav na zašti ta “know-how”, Insti tut dru štve nih nau ka, Beo grad, 1986, stra na 11.270 Vidi: Krulj, Lj., op. cit., stra na 12 - 20; Spa sić, I., Fran chi sing posao, Insti tut za upo red no pra vo,
Beo grad, 1996, stra na 78.
229odre đu je mno go uže. Prav ni pisci koji suža va ju pred met know-how sma tra ju da on obu hva ta: dopun ska zna nja i isku stva potreb na za rea li za ci ju pro na la ska (shod-no tome know-how bi izgu bio samo stal nost); samo poslov nu taj nu ili isklju či vo fabrič ka zna nja i isku stva.271
Zakon ski tek sto vi ne defi ni šu know-how, ali odre đu ju nje go ve bit ne ele men-te. Tako član 686. ZOO pred vi đa da ugo vo rom o licen ci dava lac licen ce može ustu-pi ti pri ma o cu licen ce pra vo isko ri šća va nja “teh nič kog zna nja i isku stva”.
1.2.2. Obe lež ja know-howKnow-how je u počet ku bio vezan za pro na la zak. Sma tra lo se da on ozna-
ča va ono teh nič ko zna nje i isku stvo koje je neo p hod no za rea li za ci ju (pri me nu) paten tom zašti će nog pro na la ska. Naj če šće opis pro na la ska nave den u patent noj doku men ta ci ji nije pot pun da bi se on mogao prak tič no isko ri sti ti. Know-how sadr ži podat ke neo p hod ne za indu strij sku pri me nu paten ta koji ne pro iz i la ze iz patent ne doku men ta ci je.272 Shod no tome bit no obe lež je know-how je nje go va taj-nost.273 Lice koje ima pra vo da kori sti pro na la zak neka da ga zadr ža va u taj no sti, a ne pri ja vlju je ga radi dobi ja nja paten ta. Raz lo zi za takvo opre de lje nje mogu biti više stru ki: 1) fak tič ki mono pol na pro na la zak (u odno su na lica koja nji me ne ras po la žu) nije vre men ski ogra ni čen; 2) ne mora ju se pla ća ti tak se radi dobi ja nja paten ta; 3) sve teže je utvr di ti nedo zvo lje no podra ža va nje paten ta; 4) nije izve sno da će se za neki pro na la zak dobi ti patent, a on se tako otkri va i ne posto ji moguć-nost da se više čuva u taj no sti itd.274
Taj nost know-how obu hva ta i novost zna nja i isku sta va koje on sadr ži.275 Sve dok je tajan on je za lica koja do tada za nje ga nisu zna la i nov. Novost nije objek tiv na (apso lut na) kao kod pro na la ska (pro na la zak je nov ako nije obu hva ćen sta njem teh ni ke u sve tu) nego subjek tiv na (rela tiv na) tj. novost u odno su na lice koje želi ste ći know-how.276 Svoj stvo know-how mogu ima ti i pro na la sci koji se ne bi mogli paten ti ra ti.
Teh nič ko una pre đe nje je obu hva će no know-how. Autor teh nič kog una pre đe-nja ne može ga sam isko ri šća va ti. Pra vo iz teh nič kog una pre đe nja ima poslo da-vac277 dok nosi lac know-how može da ga samo stal no isko ri šća va.271 Vidi: Besa ro vić, V., op. cit., str. 79. i 80; Janjić, M., op. cit., str. 1238. i 1239; Indu strij ska svo ji na i
autor sko pra vo, NIU Slu žbe ni list SFRJ, Beo grad, 1973, stra na 46; Vero na, A., op. cit., stra na 725.272 Vidi: Vero na, A., op. cit., stra na 725.273 Isti če se mišlje nje da taj nost “know-how” nije nje gov kon sti tu tiv ni ele ment - Krulj, Lj., op. cit.,
stra na 22.274 Vidi: Janjić, M., op. cit., stra na 46.275 Besa ro vić, V., op. cit., stra na 68.276 Vasi lje vić, M., op. cit., stra na 254.277 Vidi član 109, a u vezi sa čl. 95. i 96. ZOP.
230 Pored taj no sti i novo sti, bit no svoj stvo know-how je i nje go va pre no si vost - moguć nost da se pre ne se s jed nog na dru gog kori sni ka.278 Ono se pre no si na dru ga lica prven stve no ugo vo rom o licen ci samo stal no ili sa nekim pra vom indu strij ske svo ji ne (paten tom, mode lom, žigom).279
1.2.3. Zašti taKnow-how šti ti samo sebe svo jim oso bi na ma jer je nedo stup no lici ma koja
sa nji me nisu upo zna ta.280 Ono nije pra vo koje nasta je regi stra ci jom pred nad le žnim orga nom upra ve. Nasta je fak tič ki pa se prven stve no fak tič ki i šti ti - spre ča va njem da se neo vla šće na lica domog nu zna nja i isku sta va koja čine know-how. Pojed ni ele men ti know-how, među tim, uži va ju i prav nu zašti ti. Tako poje di ni teh nič ki i teh-no lo ški postup ci pred sta vlja ju poslov nu taj nu društva čija povre da se šti ti kazne no-prav nim i gra đan sko prav nim nor ma ma. Neki ele men ti know-how ne mogu pred sta-vlja ti poslov nu taj nu kao što su indi vi du al ni kva li te ti (vešti na, isku stvo, lič na spo sob-nost).281 Gra đan sko prav na zašti ta nasta je ili zbog povre de ugo vo ra o čuva nju taj ne o zna nji ma i isku stvi ma ili pra vi la o nelo jal noj kon ku ren ci ji. Ima lac know-how u tom slu ča ju ima pra vo na nakna du šte te koju je zbog toga pre tr peo.282
2. Pra vo zna ko va raz li ko va njaPra vo zna ko va raz li ko va nja (u objek tiv nom smi slu) je skup pro pi sa koji regu-
li šu sti ca nje i zašti tu zna ko va za raz li ko va nje i obe le ža va nje robe u pri vred nom pro me tu. Ono obu hva ta: 1) pra vo na žig; 2) pra vo na uzo rak i model; 3) pra vo na ozna ku geo graf skog pore kla pro iz vo da.
2.1. PRA VO NA ŽIG
2.1.1. PojamPra vom na žig šti ti se znak koji u pro me tu slu ži za raz li ko va nje robe, odno-
sno uslu ga jed nog lica od iste ili slič ne robe, odno sno uslu ga dru gog lica.283 Žig može biti rob ni (ako se nji me šti ti znak kojim se obe le ža va roba) ili uslu žni žig (ako se nji me obe le ža va vrsta uslu ge kao što je ugo sti telj stvo, osi gu ra nje, tran-sport, turi zam itd).278 Besa ro vić, V., op. cit., stra na 81.279 Ibi dem, stra na 68.280 Vidi: Janić, M., Indu strij ska svo ji na i autor sko pra vo, Slu žbe ni list SFRJ, Beo grad, 1973, stra na 47.281 Vidi: Krulj, Lj., op. cit., stra na 44.282 Vidi: Popo vić, S., Oba ve za na nakna du tro stru ke šte te u slu ča ju povre de pra va indu strij ske svo-
ji ne, Prav ni život, broj 11/95, str. 793 - 801; Krulj, Lj., op. cit., str. 90-92.283 Vidi: član 1. stav 2. ZOŽ; Besa ro vić, V., op. cit., stra na 90; Janić, M., op. cit., stra na 161; Vasi-
lje vić, M., op. cit., stra na 257; Fri mer man, A., op. cit., stra na 223; Popo vić, S., Žig, odred ni ca u EIP, tom tre ći, Slu žbe ni list SFRJ, Beo grad, 1978; stra na 1038.
231Svoj stvo žiga ima samo onaj znak koji je zašti ćen (regi stro van) po odred ba-ma Zako na o žigo vi ma. Zašti će ni žig pred sta vlja subjek tiv no pra vo koje ula zi u imo vi nu prav nog subjek ta. Titu la ri žiga mogu biti fi zič ka i prav na lica - tj. uče sni ci u pro me tu robe i uslu ga.284
U našem jezi ku je, pored izra za žig, često kori sti i izraz mar ka kao sino nim.285
Ne sma tra ju se žigom (i ne mogu biti zašti će ni kao žig) pečat, štam bilj i punc (slu žbe ni znak za obe le ža va nje dra go ce nih meta la, mera i sl.).
S obzi rom na lica koja se poja vlju ju kao titu la ri pra va žig može biti: indi vi du-al ni, kolek tiv ni ili žig garan ci je.
Indi vi du al ni žig pri pa da samo jed nom licu koje je nje gov titu lar (i u slu ča ju ako na osno vu ugo vo ra o licen ci više lica kori sti pra vo na žig).
Kolek tiv ni žig je žig prav nog lica koje pred sta vlja odre đe ni oblik udru ži va nja pro iz vo đa ča, odno sno dava la ca uslu ga, koji ima ju pra vo da kori ste subjek ti koji su čla no vi tog udru že nja, pod uslo vi ma pred vi đe nim ovim zako nom.
Žig garan ci je je žig koji kori sti više društva pod nad zo rom nosi o ca pra va na žig, a koji slu ži kao garan ci ja kva li te ta, geo graf skog pore kla, nači na pro iz vod-nje ili dru gih zajed nič kih obe lež ja robe ili uslu ga tih društva. Nosi lac pra va na žig garan ci je mora da dozvo li kori šće nje žiga garan ci je sva kom prav nom licu za robu ili uslu ge koje ima ju zajed nič ke karak te ri sti ke pro pi sa ne opštim aktom o žigu garan ci je.
2.1.2. Funk ci ja žigaŽig pred sta vlja “pot pis” pri vred nog subjek ta koji istu pa na trži štu robe i
uslu ga. Ima lac dobrog žiga ima pred no sti u odno su na kon ku ren te na trži štu. Dobar žig pro da je pro iz vod i uslu gu koju ozna ča va.286 Pri mar na funk ci ja žiga je, sto ga, da ozna či pore klo pro iz vo da ili uslu ge jer se na taj način ozna ča va pro iz vo đač robe odno sno pri vred ni subjekt koji pru ža uslu ge (funk ci ja indi ka ci je pore kla i vla sni štva).287 Iz nave de ne funk ci je pro i za šla je i garant na funk ci ja žiga. Garant na funk ci ja žiga zna či da roba s odre đe nim žigom ima uvek ista svoj stva kao i osta la roba sa tim žigom.284 Vidi na pri mer: Radi vo je vić, M., Zašti ta rob nih i uslu žnih žigo va, Prav ni život, broj 11/97, stra-
na 732,285 U Fran cu skoj se za žig kori sti izraz marque (du fabrique ou de com mer ce); u Ita li ji mar cha;
u anglo sak son skim zemlja ma kori sti se pojam tra de mark, u Šapa ni ji izraz mar ca itd - vidi: Popo vić, S., op. cit., stra na 1039. Nemač ki zakon o žigo vi ma iz 1995. godi ne usvo jio je opšti ter-min Mar ke (žig) ume sto Warenzeuchen (rob ni znak) - vidi: Dra go vić, B., Bit ne odred be novog nemač ko Zako na o žigo vi ma, Prav ni život broj 11/96, stra na 842.
286 Vidi: Popo vić, S., op. cit., stra na 1038; Besa ro vić, V., op. cit., stra na 96.287 Isti če se da funk ci ja indi ka ci je pore kla i vla sni štva robe poti če iz sred njeg veka kada su pro iz vo-
đa či u okvi ru gil di, esna fa itd., bili oba ve zni ozna či ti (“mar ki ra ti”) svo ju robu. Danas ona gubi na zna ča ju tako da potro ša či ne zna ju ko je vla snik (pro iz vo đač) robe koja ima pozna ti žig - vidi Popo vić, S., ibi dem.
232 Funk ci ja žiga je i da indi vi du a li zu je robu odno sno uslu gu tako da se roba odno sno uslu ga jed nog fi zič kog ili prav nog lica raz li ku je od robe, odno sno uslu ge dru gog fi zič kog ili prav nog lica.
Žig ima i reklam nu funk ci ju. Pomo ću žiga se rekla mi ra i iden ti fi ku je novi pro iz-vod. On sve više posta je sred stvo lojal ne ili nelo jal ne kon ku ren ci je. Reklam na funk ci ja žiga neće, među tim, posti ći imo vin ske efek te ako kva li tet pro iz vo da nije dobar.288
2.1.3. Pred met i uslo vi zašti teKao rob ni ili uslu žni žig šti te se zna ci koji su distink tiv ni tj. slu že za raz li ko-
va nje robe, odno sno uslu ga u pro me tu jed nog fi zič kog ili prav nog lica od dru gog fi zič kog ili prav nog lica.289
Šti ti se znak koji se može gra fi č ki pred sta vi ti. Može se zašti ti ti samo znak koji je nov u odno su na već zašti će ne žigo ve dru gih pri vred nih subje ka ta za istu ili srod-nu robu ili uslu ge.290 Titu lar pra va na žig ima isklju či vo pra vo da ga kori sti za onu vrstu robe ili uslu ge koju taj žig obe le ža va, a koga je odo brio nad le žni organ (nače lo spe ci jal no sti žiga). Shod no ovom nače lu, dru gi pri vred ni subjekt može kori sti ti isti ili sli čan znak zašti će nom žigu, ako on obe le ža va dru gu vrstu robe ili uslu ga.291
Od nače la spe ci jal no sti žiga u savre me nom pra vu sre će se izu ze tak za čuve ne (reno mi ra ne) žigo ve - one žigo ve koji su tako pozna ti da posta ju gene rič ki naziv robe (kao što je, na pri mer: Aspi rin, Kodak, Ford, Žilet). Nosi lac čuve nog žiga, sto ga, može zabra ni ti dru gom licu da isti ili sli čan znak kori sti za obe le ža va nje robe dru ge vrste.
Nosi lac žiga dužan je da žig kori sti. Ako nosi lac žiga nije bez oprav da nog raz-lo ga kori stio žig za obe le ža va nje robe odno sno uslu ge on može pre sta ti na osno vu reše nja nad le žnog orga na.292 Da li posto ji kori šće nje žiga utvr đu je sud u sva kom poje di nom slu ča ju.293
Žig se može sasto ja ti od reči (“začin C”; “vra nac”), slo ga na (“Sve lepe stva-ri kupuj te u Rob noj kući Beo grad”; “Koka kola je to”), slo va (JAT; FAP), bro je va (na pri mer, “505”), sli ka, crte ža, ras po re da boja (kod žigo va “bene ton”, “eless”), 288 Besa ro vić, V., op. cit., stra na 96.289 Vidi, na pri mer: Boško vić, M., Slič nost zna ko va u žigo vor nom pra vu, Prav ni život, broj 11/98, stra na
1087; Petro vić, M., Deskrip tiv ni zna ci (zašti ta žigom), Prav ni život broj 11/98, str. 1060. i 1061.290 Besa ro vić, V., op. cit., stra na 98.291 Član 34. Zako na o žigo vi ma je pro pi sao da nosi lac žiga ne može zabra ni ti dru gom licu da isti
ili sli čan znak kori sti za obe le ža va nje robe, odno sno uslu ga dru ge vrste, osim ako je u pita nju čuve ni žig. Vidi: Besa ro vić, V., ibi dem; Vla ško vić, B., Nače lo spe ci jal no sti u pra vu o žigo vi ma, Pra vo i pri vre da, br. 3-6/95, str. od 560. do 566; Vla ško vić, B., Pojam čuve nih žigo va, Prav ni život broj 11/95, str. od 803. do 813.
292 Član 53. ZOŽ.293 Tako je u švaj car ski Save zni sud zau zeo stav u vezi sa vinom por to om “da je dokaz o pro da ji
dva de se tak boca godi šnje dovo ljan da posto ji ozbilj na upo tre ba” - Fran co is Des se mon tet, Švaj-car ska inte lek tu al na svo ji na u raz vo ju, Prvi jugo slo ven sko - švaj car ski prav nič ki dani, Insti tut za upo red no pra vo, Prav ni fakul tet u Beo gra du, Beo grad, 1986, stra na 227.
233tro di men zi o nal nih obli ka (mer ce de so va tro kra ka zve zda, gla va konja na auto mo bi-lu “mustang”; boca “koka kole”)294 kom bi na ci ja tih zna ko va (“zasta va 101”), kao i od muzič kih fra za pri ka za nih not nim pismom.295 Znak koji se šti ti kao žig može biti izmi šljen (ne mora ništa zna či ti).
Stra na fi zič ka i prav na lica u pogle du zašti te zna ka žigom u Srbi ji uži va ju ista pra va kao i doma ća fi zič ka i prav na lica ako to pro iz la zi iz među na rod nih ugo vo ra ili iz nače la uza jam no sti. Posto ja nje uza jam no sti doka zu je lice koje se na uza jam-nost pozi va (član 6. ZOŽ).
2.1.4. Zna ci koji se ne mogu zašti ti ti kao žigPri vred ni subjek ti su načel no slo bod ni da bira ju zna ke koje mogu zašti ti ti.
Takav izbor se zabra nju je u više raz li či tih prav nih situ a ci ja. Zabra ne mogu biti apso lut ne i rela tiv ne. Apso lut no zabra ne pot pu no isklju ču ju poje di ne zna ko ve da budu zašti će ne kao rob ni ili uslu žni žig. Rela tiv ne zabra ne dopu šta ju zašti tu odre đe-nih zna ko va ako su za to ostva re ne zako nom odre đe ne pret po stav ke.296
Apso lut no je zabra nje no da se žigom zašti ti znak: 1) koji je pro ti van mora lu ili jav nom poret ku; 2) koji je po svom ukup nom izgle du nije podo ban za raz li ko va-nje robe, odno sno uslu ga u pro me tu (nije distink ti van); 3) koji isklju či vo pred sta vlja oblik odre đen pri ro dom robe ili oblik robe neo p ho dan za dobi ja nje odre đe nog teh nič-kog rezul ta ta; 4) koji isklju či vo ozna ča va vrstu robe, odno sno uslu ga, nji ho vu name-nu, vre me ili način pro iz vod nje, kva li tet, cenu, koli či nu, masu i geo graf sko pore klo (deskrip tiv ni zna ci)297; 5) koji je uobi ča jen za ozna ča va nje odre đe ne vrste robe, odno-sno uslu ga (to su zna ci koji su dugom upo tre bom izgu bi li zna čaj žiga i posta li gene rič-ni poj mo vi kao što su: “fri ži der”, “tele fon”, “gra mo fon”);298 6) koji svo jim izgle dom ili sadr ža jem može da stvo ri zabu nu u pro me tu u pogle du pore kla, vrste, kva li te ta ili dru gih svoj sta va robe, odno sno uslu ga (tzv. pre var ni zna ci);299 7) koji sadr že zva nič-ne zna ko ve ili pun ce ve300 za kon tro lu ili garan ci ju kva li te ta ili ih podra ža va; 8) koji je 294 Tro di men zi o nal ni žig se raz li ku je od indu strij skog mode la. Indu strij ski model je sam indu strij-
ski ili zanat ski pro iz vod (roba) ili se na nje mu može pri me ni ti. Suprot no tome žig ne pred sta vlja pro iz vod i na nje mu se ne može pri me ni ti. Žig je znak koji je distink ti van -podo ban da se pro iz-vo di raz li ku ju - Janić, M., op. cit., str. 167. i 168.
295 Član 4. ZOŽ.296 Popo vić, S., op. cit., stra na 1042.297 Vidi pot pu ni je: Petro vić, M., op. cit., str. 1061. i 1062.298 Janić, M., op. cit., stra na 169; Popo vić, S., op. cit., str. 1043. 1044.299 U sud skoj prak si dru gih zema lja zabe le že no je više slu ča je va koji mogu stvo ri ti zabu nu u pro-
me tu. Tako je zabra nje no da se upo tre blja va znak koji aso ci ra na ino stra no pore klo - naziv “šam pa njac” za vino pro iz ve de no u Nemač koj ili zabra na žiga “Ibe ria” za obe le ža va nje bici kla pro iz ve de nih u Argen ti ni itd. - vidi Janić, M., op. cit., str. 169. i 170; Boško vić, M., Slič nost zna ko va u žigov nom pra vu, Prav ni život broj 11/98, stra na 1089.
300 Pun ca (lat. pun ctio, ital. pun zo ne) = žig koji se uti sku je u pred me te od ple me ni tih meta la (zla ta, sre bra, pla ti ne i sl.) kao dokaz pro cen tu al nog sasta va čistog ple me ni tog meta la u tom pred me tu.
234 isto ve tan zašti će nom zna ku dru gog lica za istu ili slič nu vrstu robe, odno sno uslu ga; 9) koji je sli čan zašti će nom zna ku dru gog lica za istu ili slič nu vrstu robe, odno sno uslu ga, ako ta slič nost može da stvo ri zabu nu u pro me tu i dove de u zablu du uče sni ke u pro me tu; 10) koji je, bez obzi ra na robu, odno sno uslu ge na koje se odno si, kod uče-sni ka u pro me tu u Srbi ji nesu mlji vo poznat kao znak viso kog reno mea kojim svo ju robu, odno sno uslu ge obe le ža va dru go lice (čuve ni žig);301 11) koji svo jim izgle dom ili sadr ža jem povre đu je autor ska pra va ili pra va indu strij ske svo ji ne; 12) koji pred sta-vlja ili podra ža va naci o nal ni ili reli gi o zni sim bol.302
Rela tiv no je zabra nje no da se odre đe ni zan ci zašti te kao žig. Oni se mogu zašti ti ti kao žig ako posto ji pri sta nak ovla šće nog lica odno sno odo bre nje nad le žnog držav nog orga na. Tako se lik ili ime lica može zašti ti ti samo po pri stan ku tog lica. Lik ili ime umr log lica može se zašti ti ti samo po pri stan ku rodi te lja, brač nog dru ga i dece umr log. Lik isto rij ske ili dru ge umr le zna me ni te lič no sti može se zašti ti ti uz dozvo lu nad le žnog orga na i pri sta nak nje nih srod ni ka do tre ćeg ste pe na srod stva. Znak koji sadr ži držav ni ili dru gi jav ni grb, zasta vu ili amblem, naziv ili skra će ni cu nazi va neke zemlje ili među na rod ne orga ni za ci je, kao i nji ho vo podra ža va nje, može se zašti ti ti samo po odo bre nju nad le žnog orga na odno sne zemlje ili orga ni za ci je.
2.1.5. Sti ca nje pra va na žigŽig se stiče i prvenstveno štiti u uprav nom postup ku koji vodi organ upra ve
Repu bli ke Srbi je nad le žan za poslo ve inte lek tu al ne svo ji ne. Taj organ vodi Regi-star pri ja va za pri zna nje žigo va i Regi star žigo va. Regi stri su jav ni pa ih zain te re so-va na lica mogu raz gle da ti na usme ni zah tev, bez pla ća nja poseb nih tak sa.
Postu pak za pri zna nje žiga pokre će se pri ja vom za pri zna nje žiga. Pri ja va mora sadr ža ti: 1) zah tev za pri zna nje žiga; 2) znak koji se želi zašti ti ti; 3) spi sak robe, odno sno uslu ga na koje se znak odno si. Sam zah tev za pri zna nje žiga mora sadr ža ti: 1) podat ke o pod no si o cu pri ja ve; 2) nazna ča nje da li je u pita nju indi vi-du al ni, kolek tiv ni ili žig garan ci je; 3) pot pis i pečat pod no si o ca pri ja ve. Pored ovih delo va uz pri ja vu za pri zna nje kolek tiv nog žiga pri la že se opšti akt o kolek-tiv nom žigu, a uz pri ja vu za pri zna nje žiga garan ci je, opšti akt o žigu garan ci je. Pri ja va se zavo di u Regi star pri ja va samo ako sadr ži nave de ne bit ne delo ve. U tom slu ča ju na pri ja vu se upi su je broj pri ja ve i datum i čas nje nog pri je ma u nad-le žnom orga nu. O tome se pod no si o cu pri ja ve izda je potvr da. Uko li ko pri ja va ne sadr ži pro pi sa ne delo ve nad le žni organ upra ve će pozva ti pod no si o ca pri ja ve da u roku od tri de set dana od dana pri je ma oba ve šte nja otklo ni nedo stat ke zbog kojih pri ja va nije mogla biti upi sa na u Regi star pri ja va. Ako u odre đe nom roku pod no si lac pri ja ve otklo ni nedo stat ke takvoj pri ja vi pri zna će se kao datum pod-no še nja pri ja ve datum pri je ma u nad le žnom orga nu pod ne ska kojim se nedo sta ci otkla nja ju.301 Vla ško vić, B., Pojam čuve nih žigo va, Prav ni život broj 11/95, str. od 803. do 813.302 Vidi član 5. stav 1. tač. od 1. do 11. i tač ku 13. ZOŽ.
235Pod no si lac pri ja ve ima pra vo prven stva u odno su na dru ga lica koja su za isti ili sli čan znak kojim se obe le ža va ista ili slič na roba, odno sno uslu ge kasni je pod ne la pri ja vu.
Pri ja va je ured na i po njoj se dalje može postu pa ti ako sadr ži bit ne pro pi sa ne delo ve i dokaz o upla ti tak se za pri ja vu. Ako je pri ja va ured na nad le žni organ upra-ve ispi tu je da li su ispu nje ni uslo vi za pri zna nje žiga. Uko li ko pri ja va ispu nja va uslo ve za pri zna nje pra va na žig, nad le žni organ upra ve zaključ kom pozi va pod no-si o ca pri ja ve da pla ti tak su za prvih deset godi na zašti te i tro ško ve obja ve žiga i da dosta vi doka ze o izvr še nim upa la ta ma. Ukoliko pod no si lac pri ja ve u osta vlje nom roku ne dosta vi dokaz o izvr še nim upla ta ma, sma tra će se da je pri ja va povu če na. Kad pod no si lac pri ja ve dosta vi doka ze o izvr še nim upla ta ma tak se za prvih deset godi na zašti te i tro ško ve obja ve žiga, nad le žni organ upra ve dono si reše nje o pri-zna nju žiga i pri zna to pra vo s pro pi sa nim poda ci ma upi su je u regi star žigo va. Nosi-o cu žiga izda je se ispra va o žigu, a pri zna to pra vo obja vlju je u slu žbe nom gla si lu.
2.1.6. Sadr ži na, sti ca nje i obim pra va. Tra ja nje.Ima lac (nosi lac) žiga ima isklju či vo pra vo da znak zašti ćen žigom kori sti za
obe le ža va nje robe, odno sno uslu ga na koje se taj znak odno si i da dru gim lici ma zabra ni da isti ili sli čan znak neo vla šće no kori ste za obe le ža va nje iste ili slič ne robe, odno sno uslu ga, ako taj znak može da iza zo ve zabu nu u pro me tu. Ovo pra vo ima o ca žiga obu hva ta: 1) sta vlja nje zašti će nog zna ka na robu ili nje no pako va nje; 2) nuđe nje robe, nje no sta vlja nje u pro met ili nje no skla di šte nje u te svr he, ili oba-vlja nje uslu ga pod zašti će nim zna kom; 3) uvoz ili izvoz robe pod zašti će nim zna-kom; 4) kori šće nje zašti će nog zna ka u poslov noj doku men ta ci ji ili u rekla mi. Ova pava ima pod no si lac pri ja ve od datu ma pod no še nja pri ja ve.
Ima lac žiga ne može da zabra ni dru gom licu da pod istim ili slič nim zna kom sta vlja u pro met svo ju robu, odno sno uslu ge, ako taj znak pred sta vlja nje go vu fi r-mu ili naziv koji je na save stan način ste čen pre pri zna tog datu ma prven stva žiga. Tako đe, ima lac žiga ne može da zabra ni dru gom licu da u skla du sa dobrim poslov-nim obi ča ji ma kori sti u pri vred nom pro me tu: 1) svo je ime ili adre su; 2) nazna če nje vrste, kva li te ta, koli či ne, name ne, vred no sti, geo graf skog pore kla, vre me na pro-iz vod nje ili dru gog svoj stva robe, odno sno uslu ge; 3) žigom zašti će ni znak, kad je nje go vo kori šće nje neo p hod no radi nazna če nja name ne robe, odno sno uslu ge, poseb no kad je reč o rezer vnim delo vi ma ili pri bo ru.
Ako je pred met zašti te kolek tiv nog žiga, odno sno žiga garan ci je znak koji uka zu je na odre đe ni geo graf ski loka li tet sa kojeg poti če roba, odno sno uslu ga ozna-če na nji me, kori snik kolek tiv nog žiga, odno sno žiga garan ci je ne može zabra ni ti dru go me da taj znak kori sti u skla du sa dobrim poslov nim obi ča ji ma, niti može zabra ni ti nje go vo kori šće nje kori sni ku iste ili slič ne regi stro va ne ozna ke pore kla za istu ili slič nu vrstu robe, odno sno uslu ga.
236 Nosi lac žiga ne može zabra ni ti dru gom licu da isti ili sli čan znak kori sti za obe-le ža va nje robe, odno sno uslu ga dru ge vrste, osim ako je u pita nju čuve ni žig.
Nosi lac regi stro va nog čuve nog žiga može zabra ni ti dru gom licu da isti ili sli čan znak kori sti za obe le ža va nje robe, odno sno uslu ga koje nisu slič ne oni ma za koje je žig regi stro van, ako bi kori šće nje takvog zna ka upu ći va lo na pove za nost te robe, odno sno uslu ga i nosi o ca zašti će nog čuve nog žiga i ako posto ji vero vat no ća da bi nosi lac čuve nog žiga trpeo šte tu takvim kori šće njem.
Žig se sti če upi som u Regi star žigo va, a važi od datu ma pod no še nja pri ja ve. Nosi lac žiga dužan je da žig kori sti. Žig tra je deset godi na, raču na ju ći od datu ma pod no še nja pri ja ve, s tim što se nje go vo važe nje, uz pla ća nje odgo va ra ju će tak se, može pro du ža va ti neo gra ni čen broj puta.
2.1.7. Pro met pra vaŽig, odno sno pra vo iz pri ja ve može biti pred met ugo vo ra o pre no su pra va,
o licen ci, zalo gi, fran ši zi i sl. Pred met ugo vo ra može biti sva roba ili neka roba odno sno uslu ga. Ugo vor se sasta vlja se u pisme noj for mi, mora da sadr ži: nazna če-nje ugo vor nih stra na, broj žiga ili broj pri ja ve i visi nu nakna de, ako je ugo vo re na i upi su je se u odgo va ra ju ći regi star. Ako nije upi san u odgo va ra ju ći regi star ne pro-iz vo di prav no dej stvo pre ma tre ćim lici ma. Kolek tiv ni žig, žig garan ci je i pra vo na nji ho vo kori šće nje ne mogu biti pred met ugo vo ra o pre no su pra va.
Nosi lac žiga, odno sno pod no si lac pri ja ve može ustu pi ti pra vo kori šće nja žiga, odno sno pra va iz pri ja ve, na osno vu ugo vo ra o licen ci, i to za svu robu ili samo za neku robu ili uslu gu. Ugo vor o licen ci sasta vlja se u pisme noj for mi i sadr ži vre me tra ja nja licen ce, obim licen ce i visi nu nakna de, ako je nakna da ugo vo re na. Kolek-tiv ni žig i žig garan ci je ne mogu biti pred met ugo vo ra o licen ci.
2.1.8. Pre sta nak pra va na žigPra vo na žig pre sta je: 1) iste kom roka od deset godi na za koji je pla će na tak sa
ako se nje go vo važe nje ne pro du ži; 2) ako se nosi lac žiga u pisme nom obli ku odrek-ne svog pra va; 3) na osno vu odlu ke suda ili odlu ke nad le žnog orga na; 4) pre stan-kom nosi o ca pra va (pre stan kom prav nog lica odno sno smr ću fi zič kog lica) osim ako je žig pre šao na prav ne sled be ni ke prav nog lica odno sno nasled ni ke fi zič kog lica;303 5) ogla ša va njem reše nja o pri zna nju žiga ništa vim (ako se utvr di da nisu bili ispu nje-ni uslo vi za pri zna nje žiga pred vi đe ni ZOŽ);304 6) neko ri šće njem bez oprav da nog raz lo ga, na doma ćem trži štu, u nepre kid nom tra ja nju od pet godi na od dana upi sa žiga u Regi star žigo va, odno sno od dana kad je žig posled nji put kori šćen.305
303 Vidi član 41. ZOŽ.304 Vidi čl. 44 - 46. ZOŽ.305 Reše nje o pre stan ku žiga dono si nad le žni organ upra ve, na zah tev zain te re so va nog lica- vidi čl.
47. i 48. ZOŽ; Dra go vić, B., Pre sta nak žiga zbog neko ri šće nja, Pra vo i pri vre da, br. 5-8/98, str 897 - 910; Radi vo je vić, M., op. cit., str. 745, 746:
2372.1.9. Zašti ta pra va na žigPra vo na žig šti ti se: gra đan sko prav nim sred stvi ma i kazne no prav nim sred-
stvi ma.Gra đan sko prav na zašti ta žiga može se ostva ri ti tužbom zbog povre de žiga ili
tužbom za ospo ra va nje žiga.Tužbu zbog povre de žiga može pod ne ti nosi lac žiga, pod no si lac pri ja ve, sti ca-
lac isklju či ve licen ce, kori snik kolek tiv nog žiga uz sagla snost nosi o ca kolek tiv nog žiga i kori snik žiga garan ci je uz sagla snost nosi o ca žiga garan ci je.
Povre da žiga ili pra va iz pri ja ve sma tra se: 1) sva ko neo vla šće no kori šće nje zašti će nog zna ka od stra ne bilo kog uče sni ka u pro me tu; 2) neo vla šće no ras po la ga-nje zašti će nim zna kom; 2) podra ža va nje zašti će nog zna ka. Lice koje povre di žig ili pra vo iz pri ja ve odgo va ra za šte tu po opštim pra vi li ma o nakna di šte te. Ako je šte-ta pro u zro ko va na namer no, tuži lac može od tuže nog, ume sto nakna de imo vin ske šte te, zah te va ti nakna du do tro stru kog izno sa uobi ča je ne licen cne nakna de koju bi pri mio za kori šće nje žiga.
Lice čije je pra vo povre đe no može, pored nakna de šte te, tra ži ti da se licu koje je povre di lo nje go vo pra vo zabra ni dalje vrše nje rad nje kojom se čini povre da i da se pre su da kojom se utvr đu je povre da obja vi o tro šku tuže nog.306
Tužbu za ospo ra va nje žiga može pod ne ti fi zič ko ili prav no lice koje u pro me tu kori sti znak za obe le ža va nje robe, odno sno uslu ga, a za koju je dru go lice pod ne lo pri ja vu ili ga regi stro va lo na svo je ime za obe le ža va nje iste ili slič ne robe, odno sno uslu ga. Tuži lac može tra ži ti da ga sud ogla si za pod no si o ca pri ja ve, odno sno nosi o-ca pra va samo ako doka že da je taj znak bio opšte po znat za obe le ža va nje nje go ve robe, odno sno uslu ga pre nego što je tuže ni pod neo pri ja vu. Tužba se, među tim, ne može pod ne ti po iste ku roka od pet godi na od dana upi sa žiga u regi star.
Kazne no prav na zašti ta žiga spro ve de na je u Krivičnom zakoniku i ZOŽ. Neo-vla šće na upo tre ba tuđeg ili zaštit nog zna ka ili tuđe ozna ke robe je kri vič no delo.
2.1.10. Pre sta nak žigaŽig pre sta je: neko ri šće njem, nepla ća njem tak se, odri ca njem, odlu kom nad-
le žnog orga na, pre stan kom prav nog lica odno sno smr ću fi zič kog lica (u slu ča je vi-ma odre đe nim ZOŽ) i poni šte njem. Poni šte nje žiga nije veza no za rok. Delu je ex tunc (retro ak tiv no, una zad), pa se sma tra da žig nije ni pri znat. Svi osta li slu ča je vi pre stan ka žiga delu ju za ubu du će (ex nunc). Dej stva koja je žig pro iz veo dok je posto jao puno va žna su.
Žig pre sta je neko ri šće njem ako nosi lac žiga ili lice koje je on ovla stio, bez oprav da nog raz lo ga nije na doma ćem trži štu ozbilj no kori sti lo žig za obe le ža va nje robe, odno sno uslu ga na koje se žig odno si, i to nepre kid no u tra ja nju od pet godi-na od dana upi sa žiga u regi star žigo va, odno sno od dana kad je žig posled nji put 306 Vidi : čl. 49 - 53. ZOŽ.
238 kori šćen. U postup ku po zah te vu za pre sta nak žiga zbog neko ri šće nja žiga nosi lac žiga ili lice koje je on ovla stio dužno je da doka že da je žig kori sti lo ili da ga nije kori sti lo iz oprav da nih raz lo ga (vidi član 53. ZOŽ).
Žig pre sta je: nepla ća njem tak se - tj. iste kom roka od deset godi na za koji je pla će na tak sa, ako se nje go vo važe nje ne pro duži (nosi lac žiga ima isklju či-vo pra vo da zah te va, u roku od jed ne godi ne od dana pre stan ka važe nja žiga, da se žig, uz ponov no pod no še nje pri ja ve, pono vo regi stru je na nje go vo ime, za istu robu, odno sno uslu ge); odri ca njem - ako se nosi lac žiga odrek ne svog pra va - nared nog dana od dana pre da je nad le žnom orga nu pod ne ska o odri ca-nju; na osno vu odlu ke držav nog orga na (suda ili orga na upra ve), u slu ča je vi ma pred vi đe nim ZOŽ - danom odre đe nim tom odlu kom; ako je pre sta lo prav no lice, odno sno ako je umr lo fi zič ko lice koje je nosi lac pra va (danom pre stan ka, odno sno smr ti, osim ako je žig pre šao na prav ne sled be ni ke tog lica). Kolek tiv-ni žig i žig garan ci je pre sta ju da važe i ako nad le žni organ pri li kom ispi ti va nja izme na opšteg akta o kolek tiv nom žigu utvr di da je u suprot no sti s mora lom ili jav nim poret kom.
Žig pre sta je ogla ša va njem ništa vim reše nja o pri zna nju žiga, odno sno među-na rod no regi stro va nje žiga za Srbi ju u celi ni ili samo za neku robu, odno sno uslu ge, ako se utvr di da u vre me dono še nja reše nja nisu bili ispu nje ni uslo vi za pri zna nje žiga pred vi đe ni ovim zako nom. Reše nje o pri zna nju kolek tiv nog žiga i reše nje o pri zna nju žiga garan ci je ogla si će se ništa vim ako se utvr di da je opšti akt o kolek-tiv nom žigu i opšti akt o žigu garan ci je, odno sno nji ho ve izme ne, u suprot no sti s mora lom ili jav nim poret kom. Reše nje o pri zna nju žiga, odno sno među na rod no regi stro va nje žiga za Srbi ju, može se ogla si ti ništa vim za sve vre me tra ja nja zašti te, i to po slu žbe noj dužno sti, na pred log zain te re so va nog lica ili na pred log jav nog, odno sno držav nog tuži o ca.
2.2. PRA VO NA DIZAJN
2.2.1. PojamPra vo na dizajn je pra vo koje šti ti spo lja šnji oblih pro iz vo da (sli ku ili telo).
Dizajn je tro di men zi o nal ni ili dvo di men zi o nal ni izgled celog pro iz vo da, ili nje go-vog dela, koji je odre đen nje go vim vizu el nim karak te ri sti ka ma, poseb no lini ja ma, kon tu ra ma, boja ma, obli kom, tek stu rom i mate ri ja li ma od kojih je pro iz vod sači-njen, ili koji ma je ukra šen, kao i nji ho vom kom bi na ci jom. Pro iz vod može biti indu-strij ski ili zanat ski pred met. Svoj stvo pro iz vo da ima ju i delo vi koji su name nje ni za spa ja nje u slo že ni pro iz vod, pako va nje pro iz vo da, gra fi č ki sim bo li i tipo graf ski zna ci, isklju ču ju ći kom pju ter ske pro gra me. Slo že ni pro iz vod je pro iz vod koji je sasta vljen od više delo va koji mogu da budu zame nje ni i koji omo gu ća va ju sasta-vlja nje i rasta vlja nje pro iz vo da.
2392.2.2. Pred met zašti teDizajn se šti ti isklju či vim pra vom (pra vom na dizajn) ako je nov i ako ima
indi vi du al ni karak ter.Dizajn je nov ako iden ti čan dizajn nije postao dostu pan jav no sti pre dana
pod no še nja pri ja ve za pri zna nje tog dizaj na, ili ako ne posto ji rani je pod ne ta pri ja-va za pri zna nje iden tič nog dizaj na. Dizaj ni se sma tra ju iden tič nim ako se raz li ku ju samo u nebit nim deta lji ma. Raz li ka u nebit nim deta lji ma posto ji ako infor mi sa ni kori snik, na prvi pogled, ne raz li ku je dizaj ne.
Dizajn ima indi vi du al ni karak ter ako se uku pan uti sak koji osta vlja na infor-mi sa nog kori sni ka raz li ku je od ukup nog uti ska koji na tog kori sni ka osta vlja bilo koji dru gi dizajn, a koji je postao dostu pan jav no sti pre dana pod no še nja pri ja ve za pri zna nje, ili dana pri zna tog pra va prven stva suprot sta vlje nog dizaj na.
Pri li kom utvr đi va nja indi vi du al nog karak te ra dizaj na uzi ma se u obzir ste-pen slo bo de i objek tiv no ogra ni če nje auto ra pri li kom stva ra nja dizaj na kon kret-nog pro iz vo da, pro u zro ko va no teh no lo škim i funk ci o nal nim karak te ri sti ka ma tog pro iz vo da.
Za dizajn, pri me njen na pro iz vo du, ili sadr žan u pro iz vo du koji čini sastav ni deo slo že nog pro iz vo da, sma tra se da je nov i da ima indi vi du al ni karak ter: 1) ako sastav ni deo koji je ugra đen u slo že ni pro iz vod osta je vidljiv tokom redov ne upo tre-be slo že nog pro iz vo da, i 2) ako vidlji ve karak te ri sti ke sastav nog dela ispu nja va ju uslo ve novo sti i indi vi du al nog karak te ra.
Pra vom na dizajn ne može da se zašti ti spo lja šnji izgled pro iz vo da koji je isklju či vo odre đen teh nič kom funk ci jom pro iz vo da. Pra vom na dizajn ne može da se zašti ti spo lja šnji izgled pro iz vo da koji mora da bude repro du ko van u svom tač-nom obli ku i dimen zi ja ma, kako bi se omo gu ći lo da bude meha nič ki pove zan sa, ili posta vljen u, oko ili uz dru gi pro iz vod, tako da sva ki pro iz vod može da oba vlja svo ju funk ci ju.
2.2.3. Dizajn koji ne može da se zašti tiNe može da se zašti ti dizajn: 1) čije je obja vlji va nje ili upo tre ba pro tiv na
jav nom poret ku ili mora lu; 2) koji povre đu je autor sko pra vo ili pra va indu strij ske svo ji ne dru gog lica; 3) koji sadr ži držav ni ili dru gi jav ni grb, zasta vu ili sim bol, naziv ili skra će ni cu nazi va neke zemlje ili među na rod ne orga ni za ci je, reli gi o zne i naci o nal ne sim bo le, kao i nji ho vo podra ža va nje, osim po odo bre nju nad le žnog orga na; 4) koji pred sta vlja lik nekog lica, osim uz izri či tu sagla snost tog lica.Dizajn koji pred sta vlja lik umr log lica može da se zašti ti samo po pri stan ku nje go-vih rodi te lja, brač nog dru ga i dece. Dizajn koji pred sta vlja lik isto rij ske ili dru ge umr le zna me ni te lič no sti može da se zašti ti uz dozvo lu nad le žnog orga na i pri sta-nak nje nih srod ni ka do tre ćeg ste pe na srod stva.
240 2.2.4. Subjek ti zašti tePra vo na zašti tu dizaj na pri pa da auto ru ili nje go vom prav nom sled be ni ku,
odno sno poslo dav cu, u slu ča je vi ma pred vi đe nim ovim zako nom. Stra na fi zič ka i prav na lica u pogle du zašti te dizaj na uži va ju ista pra va kao i doma ća fi zič ka i prav-na lica, ako to pro iz la zi iz među na rod nih ugo vo ra ili iz nače la uza jam no sti. Posto-ja nje uza jam no sti doka zu je lice koje se na uza jam nost pozi va.
2.2.5. Tra ja nje zašti tePra vo na dizajn sti če se upi som u Regi star dizaj na i tra je 25 godi na od dana
pod no še nja pri ja ve, pod uslo vom da se pla ća ju pro pi sa ne tak se za odr ža va nje pra-va. Ovo pra vo važi od dana pod no še nja pri ja ve dizaj na orga nu upra ve nad le žnom za poslo ve inte lek tu al ne.
2.2.6. Postu pak zašti te2.2.6.1. Uop štePrav na zašti ta dizaj na ostva ru je se u uprav nom postup ku koji vodi organ
upra ve. Uprav ni akti tog orga na su konač ni i pro tiv njih se može vodi ti uprav ni spor pred nad le žnim sudom.
Organ upra ve vodi Regi star doma ćih pri ja va za pri zna nje dizaj na i Regi star među na rod nih pri ja va za pri zna nje dizaj na i Regi star dizaj na. Ovi regi stri su jav ne knji ge i zain te re so va na lica mogu da ih raz gle da ju u pri su stvu slu žbe nog lica. Spi-se regi stro va nih dizaj na zain te re so va na lica mogu da raz gle da ju na usme ni zah tev, u pri su stvu slu žbe nog lica. Nad le žni organ dužan je da zain te re so va nim lici ma uči ni dostup nim svo ju doku men ta ci ju i infor ma ci je o pri zna tim pra vi ma na dizajn.
Nosi lac pra va na dizajn, odno sno pod no si lac pri ja ve za pri zna nje pra va na dizajn, može da pod no se zah tev za među na rod no regi stro va nje dizaj na, peko nad le-žnog orga na upra ve, u skla du sa među na rod nim ugo vo ri ma.
Stra no fi zič ko ili prav no lice u postup ku pred nad le žnim orga nom mora zastu pa ti zastup nik upi san u Regi star zastup ni ka koji vodi nad le žni organ ili doma ći advo kat.
U Regi star zastup ni ka koji vodi nad le žni organ upi su ju se fi zič ka i prav na lica koja ispu nja va ju uslo ve pred vi đe ne zako nom kojim se ure đu ju paten ti.
2.2.6.2. Pri ja va za pri zna nje pra va na dizajnPostu pak za pri zna nje pra va na dizajn pokre će se pri ja vom za pri zna nje pra-
va na dizajn. Pri ja va mora da sadr ži: 1) zah tev za pri zna nje pra va na dizajn; 2) opis dizaj na; 3) dvo di men zi o nal ni pri kaz dizaj na.
Zah tev za pri zna nje pra va na dizajn sadr ži podat ke odre đe ne čla nom 19. Zako na o prav noj zašti ti dizaj na (ZPZD).
Opis dizaj na tre ba da bude pre ci zan i sažet opis ukup nog spo lja šnjeg izgle da pred me ta zašti te, zasno van na pod ne tom pri ka zu, koji se vidi stal no ili pri li kom nje go ve redov ne upo tre be i da ispu nja va dru ge pro pi sa ne uslo ve.
241Pri kaz dizaj na tre ba da bude takav da se svi deta lji dizaj na jasno vide i da, u pogle-du kva li te ta i dru gih teh nič kih zah te va, ispu nja va pro pi sa ne uslo ve. Ako je u pita nju pri ja va dvo di men zi o nal nog dizaj na, kao pri kaz se može dosta vi ti dvo di men zi o nal ni pri me rak (uzo rak) pri ja vlje nog dizaj na, s tim da se naj doc ni je u roku od šest mese ci od dana pod no še nja pri ja ve nad le žnom orga nu mora dosta vi ti nave de ni pri kaz.
Za pri zna nje datu ma pod no še nja pri ja ve potreb no je da pri ja va pod ne ta nad-le žnom orga nu na taj datum sadr ži: 1) nazna če nje da se tra ži pri zna nje pra va na dizajn; 2) ime i pre zi me, odno sno naziv i adre su pod no si o ca pri ja ve; 3) pri kaz. Pri-ja va kojoj je pri znat datum pod no še nja upi su je se u odgo va ra ju ći regi star pri ja va.
Pod no si lac pri ja ve uži va od datu ma pod no še nja pri ja ve pra vo prven stva u odno su na sva dru ga lica koja su za isti dizajn doc ni je pod ne la pri ja vu.
2.2.6.3. Među na rod no pra vo prven stvaPrav nom ili fi zič kom licu koje je pod ne lo ured nu pri ja vu dizaj na sa dej stvom
u nekoj zemlji čla ni ci Pari ske uni je ili Svet ske trgo vin ske orga ni za ci je, pri zna će se u Srbi ji pra vo prven stva od datu ma pod no še nja te pri ja ve ako u Srbi ji za isti dizajn pod-ne se pri ja vu u roku od šest mese ci od dana pod no še nja pri ja ve sa dej stvom u odno-snoj zemlji. U zah te vu za pri zna nje dizaj na nazna ča va se datum pod no še nja, broj pri ja ve i zemlja za koju je pri ja va pod ne se na. Ured nom pri ja vom sma tra se sva ka pri ja va koja ispu nja va uslo ve ured no sti pre ma naci o nal nom zako no dav stvu zemlje čla ni ce Pari ske uni je ili Svet ske trgo vin ske orga ni za ci je za koju je pri ja va pod ne ta ili pre ma među na rod nom ugo vo ru zaklju če nom izme đu ovih zema lja, bez obzi ra na doc ni ju prav nu sud bi nu te pri ja ve. Prav no ili fi zič ko lice dužno je da, u roku od tri mese ca od dana pod no še nja pri ja ve u Srbi ji, dosta vi nad le žnom orga nu pre pis pri-ja ve, ove ren od nad le žnog orga na zemlje čla ni ce Pari ske uni je, Svet ske trgo vin ske orga ni za ci je, odno sno među na rod ne orga ni za ci je kojoj je ta pri ja va pod ne se na.
2.2.6.4. Sajam sko pra vo prven stvaPod no si lac pri ja ve koji je, u roku od tri mese ca pre dana pod no še nja pri ja ve, na
doma ćem saj mu ili izlo žbi među na rod nog karak te ra, ili u nekoj dru goj zemlji čla ni-ci Pari ske uni je ili Svet ske trgo vin ske orga ni za ci je izla gao dizajn, može da u pri ja vi tra ži pri zna nje pra va prven stva od dana prvog izla ga nja tog dizaj na. U pri ja vi se ne može naknad no izme ni ti pri kaz dizaj na tako da se po svom obi mu i sadr ži ni bit no raz li ku je od onog koji je odre đen opi som dosta vlje nim pri li kom pod no še nja pri ja ve. Pri ja ve se ispi tu ju po redo sle du odre đe nom datu mom nji ho vog pod no še nja.
2.2.6.5. Ispi ti va nje pri ja ve. Odlu či va nje o pri ja viOrgan upra ve ispi tu je ured nost pod ne se ne pri ja ve. Pri ja va je ured na ako
sadr ži sastoj ke pro pi sa ne ZPZD i ako dosta vljen dokaz o upla ti tak se za pri ja vu. Ako utvr di da pri ja va nije ured na, nad le žni organ će pisme no, uz navo đe nje raz lo-ga, pozva ti pod no si o ca pri ja ve da je ure di u roku koji nad le žni organ odre di. Ako
242 pod no si lac pri ja ve u osta vlje nom roku ne ure di pri ja vu, ili ne pla ti pro pi sa ne tak-se, nad le žni organ će pri ja vu odba ci ti zaključ kom. Ako je pri ja va ured na nad le žni organ ispi tu je da li su ispu nje ni uslo vi za pri zna nje pra va na dizajn.
Ako utvr di da pri ja va ne ispu nja va uslo ve za pri zna nje pra va na dizajn, nad-le žni organ će pisme no oba ve sti ti pod no si o ca pri ja ve o raz lo zi ma zbog kojih se pra vo na dizajn ne može pri zna ti i pozva će ga da se, u roku koji nad le žni organ odre di, izja sni o tim raz lo zi ma.
Nad le žni organ će reše njem odbi ti zah tev za pri zna nje pra va na dizajn ako se pod no si lac pri ja ve uop šte ne izja sni, ili ako se izja sni, a nad le žni organ i dalje sma tra da se pra vo na dizajn ne može pri zna ti.
Do okon ča nja postup ka, pri ja va za pri zna nje pra va na dizajn može se pre tvo-ri ti u pri ja vu za pri zna nje paten ta, odno sno malog paten ta.
Ako pri ja va ispu nja va uslo ve za pri zna nje pra va, nad le žni organ zaključ kom pozi va pod no si o ca pri ja ve da pla ti tak su za prvih pet godi na zašti te i tro ško ve obja ve dizaj na i da dosta vi doka ze o izvr še nim upla ta ma. Ako pod no si lac pri ja ve u osta vlje nom roku ne dosta vi doka ze o izvr še nim upla ta ma, sma tra će se da je pri-ja va povu če na.
Kada pod no si lac pri ja ve dosta vi doka ze o izvr še nim upla ta ma nad le žni organ pri zna to pra vo na dizajn, sa pro pi sa nim poda ci ma, upi su je u Regi star dizaj na, a nosi o cu dizaj na izda je ispra vu o dizaj nu. Ispra va o dizaj nu ima karak ter reše nja u uprav nom postup ku. Pri zna to pra vo na dizajn obja vlju je se u slu žbe nom gla si lu nad le žnog orga na.
2.2.6.6. Sadr ži na, obim i ogra ni če nje pra va na dizajnNosi lac pra va na dizajn ima isklju či vo pra vo na eko nom sko isko ri šća va nje
zašti će nog dizaj na i da to pra vo uskra ti sva kom tre ćem licu. Eko nom sko isko ri šća-va nje dizaj na je indu strij ska i zanat ska izra da pro iz vo da za trži šte, na osno vu pri-me ne zašti će nog dizaj na, kao i: 1) upo tre ba takvog pro iz vo da u pri vred noj delat no-sti; 2) skla di šte nje takvog pro iz vo da radi nje go vog sta vlja nja u pro met; 3) ponu da takvog pro iz vo da radi nje go vog sta vlja nja u pro met; 4) sta vlja nje u pro met takvog pro iz vo da; 5) uvoz takvog pro iz vo da i 6) izvoz takvog pro iz vo da.
Autor dizaj na ima moral na i imo vin ska pra va. Moral no je pra vo auto ra dizaj-na da nje go vo ime bude nave de no u pri ja vi, spi si ma i ispra vi o dizaj nu. Imo vin sko je pra vo auto ra da uži va eko nom sku korist od isko ri šća va nja zašti će nog dizaj na.
Obim pra va koja se sti ču na osno vu pri zna tog dizaj na odre đen je sadr ži nom opi sa dizaj na koji je zasno van na pod ne tom pri ka zu.
Pra vo na dizajn ne delu je pre ma save snom licu koje je pre datu ma pri zna tog pra va prven stva pri ja ve u zemlji već otpo če lo kori šće nje istog dizaj na u pro iz vod-nji, ili je izvr ši lo sve neo p hod ne pri pre me za otpo či nja nje takvog kori šće nja (pra-vo rani je upo tre be).
243Nosi lac pra va na dizajn ne može da zabra ni tre ćem licu: 1) rad nje uči nje ne u neko mer ci jal ne i eks pe ri men tal ne svr he i 2) rad nje umno ža va nja u svr hu pod u ča va-nja ili citi ra nja, pod uslo vom da su takve rad nje u skla du sa prak som lojal ne kon ku-ren ci je i da neo prav da no ne ugro ža va ju nor mal no isko ri šća va nje dizaj na, kao i da je nave de no oda kle je dizajn pre u zet.
Pra vo na dizajn ne delu je pre ma licu koje upo tre blja va pred me te koji su pro iz-ve de ni na osno vu zašti će nog dizaj na, a koji sači nja va ju deo kon struk ci je ili opre me bro da, vazdu ho plo va ili suvo zem nog vozi la, odno sno slu že isklju či vo za potre be funk ci o ni sa nja bro da, vazdu ho plo va ili suvo zem nog vozi la koje je regi stro va no u nekoj od zema lja čla ni ca Pari ske uni je ili Svet ske trgo vin ske orga ni za ci je, kad se ono pri vre me no ili slu čaj no nađe na teri to ri ji Srbi je.
Dizajn zašti ćen po odred ba ma ZPZD uži va zašti tu i na osno vu zako na kojim se ure đu je autor sko pra vo od datu ma kada je dizajn nastao, odno sno od kada je izra žen u odre đe noj for mi.
2.2.6.7. Pro met pra vaPra vo na dizajn ili pra vo iz pri ja ve mogu da budu pred met ugo vo ra o pre-
no su pra va, o licen ci, zalo gi, fran ši zi i sl. Ugo vor o pre no su ovih pra va mora biti pisan i upi su ju u Regi star. Ugo vo ri koji nisu upi sa ni u regi star nema ju prav no dej-stvo pre ma tre ćim lici ma.
Nosi lac pra va na dizajn ili pod no si lac pri ja ve mogu ugo vo rom o pre no su pra-va da pre ne su pra vo na dizajn, odno sno pra vo iz pri ja ve. Ugo vor mora biti pisan, a sadr ži nazna če nje ugo vor nih stra na, regi star ski broj dizaj na, regi star ski broj pri ja-ve, kao i visi nu nakna de, ako je nakna da ugo vo re na.
Nosi lac pra va na dizajn ili pod no si lac pri ja ve može, na osno vu ugo vo ra o licen ci da ustu pi pra vo kori šće nja pra va na dizajn, odno sno pra va iz pri ja ve. Ugo-vor se zaklju ču je se u pisme noj for mi a mora da sadr ži: nazna če nje ugo vor nih stra-na, regi star ski broj dizaj na, regi star ski broj pri ja ve, vre me tra ja nja licen ce i visi nu nakna de, ako je nakna da ugo vo re na.
2.2.6.8. Gra đan sko prav na zašti ta dizaj naSud skim putem dizajn se šti ti pod no še njem: 1) tužbe za otkla nja nje povre de
pra va na dizajn i 2) tužbe za utvr đi va nje autor stva.Tužba za otkla nja nje povre de pra va na dizajn pod no si se u slu ča ju povre de
pra va na dizajn ili pra va iz pri ja ve. Povre dom pra va na dizajn sma tra se sva ko neo-vla šće no isko ri šća va nje zašti će nog dizaj na, neo vla šće no obja vlji va nje pred me ta pri ja ve i podra ža va nje zašti će nog dizaj na. Tužbu zbog povre de pra va na dizajn mogu da pod ne su pod no si lac pri ja ve, nosi lac pra va na dizajn i sti ca lac isklju či ve licen ce. Ova tužba može da se pod ne se u roku od tri godi ne od dana kada je tuži lac
244 saznao za povre du i uči ni o ca, a naj doc ni je u roku od pet godi na od dana kada je povre da prvi put uči nje na.
Tužbom za otkla nja nje povre de pra va na dizajn tuži lac može da zah te va: 1) utvr đe nje povre de pra va; 2) pre sta nak povre de pra va; 3) uni šte nje ili pre i na če nje pred me ta koji ma je izvr še na povre da pra va; 4) uni šte nje ili pre i na če nje ala ta i opre me uz pomoć kojih su pro iz ve de ni pred me ti koji ma je izvr še na povre da pra-va, ako je to neo p hod no za zašti tu pra va; 5) nakna du imo vin ske i nei mo vin ske (moral ne) šte te i oprav da nih tro ško va postup ka; 6) obja vlji va nje pre su de o tro-šku tuže nog; 7) dava nje poda ta ka o tre ćim lici ma koja su uče stvo va la u povre di pra va. Lice koje povre di pra vo na dizajn odgo va ra za šte tu po opštim pra vi li ma o nakna di šte te. Ako je povre da pra va na dizajn uči nje na namer no, tuži lac može od tuže nog, ume sto nakna de imo vin ske šte te, da zah te va nakna du do tro stru kog izno sa uobi ča je ne licen cne nakna de koju bi pri mio za kori šće nje dizaj na. Postu-pak po ovoj je hitan.
Tužbu za utvr đi va nje autor stva pod no si: 1) lice koje sebe sma tra auto rom dizaj na ili 2) nje gov prav ni sled be nik. Tuži lac može tužbom da zah te va od suda: 1) da utvr di da je on autor dizaj na koji je pred met pri ja ve, ili pri zna tog pra va na dizajn, 2) da bude nave den kao autor u pri ja vi i svim dru gim doku men ti ma, kao i u odgo va ra ju ćim regi stri ma, 3) obja vlji va nje pre su de o tro šku tuže nog i 4) nakna du moral ne i imo vin ske šte te i tro ško va postup ka. Pod no še nje ove tužbe nije veza no za rok (neo gra ni če no je).
2.2.6.9. Pre sta nak pra vaPra vo na dizajn pre sta je: 1) nepla ća njem tak se (ako vla snik pra va na dizajn
pro pu sti da pla ti pro pi sa nu tak su za odr ža va nje pra va - nared nog dana od dana iste ka roka za pla ća nje); 2) odri ca njem (ako se vla snik odrek ne pra va - nared nog dana od dana pre da je nad le žnom orga nu pod ne ska o odri ca nju; 3) odlu kom držav-nog orga na (na osno vu sud ske odlu ke ili odlu ke nad le žnog orga na, u slu ča je vi-ma pred vi đe nim - danom koji je odre đen tom odlu kom); 4) pre stan kom nosi o ca pra va (ako je pre sta lo da posto ji prav no lice ili ako je umr lo fi zič ko lice koje je nosi lac pra va - danom pre stan ka prav nog lica, odno sno smr ti fi zič kog lica, osim ako pra vo na dizajn nije pre šlo na prav ne sled be ni ke ovih lica) i 5) ništa vo šću reše nja o pri zna nju pra va na dizajn, odno sno među na rod nog regi stro va nja (ništa-vost mogu isti ca ti: zain te re so va no lice ili jav ni tuži lac, za svo vre me važe nja pra-va na dizajn). Ništa vost delu je ex nunc (una zad, retro ak tiv no) tako da se sma tra da pri zna to pra vo na dizajn nije ni posto ja lo. Svi osta li raz lo zi pre stan ka pra va na dizajn delu ju ex tunc (za ubu du će) tako da sva dej stva pri zna tog dizaj na do pre stan ka pro iz vo de dej stva.
2452.3. PRA VO NA ZAŠTI TU OZNA KE GEO GRAF SKOG PORE KLA
2.3.1. Pred met i uslo vi zašti teOzna ke geo graf skog pore kla su ime na pore kla i geo graf ske ozna ke za obe-
le ža va je pri rod nih, poljo pri vred nih i indu strij skih pro iz vo da, pro iz vo da doma će radi no sti i uslu ga (čl. 1. i 2. ZOGP).
Ozna ke geo graf skog pore kla upo tre blja va ju se za obe le ža va nje pri rod nih, poljo pri vred nih i indu strij skih pro iz vo da, pro iz vo da doma će radi no sti i uslu ga.
Ime pore kla je geo graf ski naziv zemlje, regi o na ili loka li te ta koji slu ži da ozna-či pro iz vod koji odan de poti če, čiji su kva li tet i poseb na svoj stva isklju či vo ili bit no uslo vlje na geo graf skom sre di nom, koja obu hva ta pri rod ne i ljud ske fak to re i čija se pro iz vod nja, pre ra da i pri pre ma u celi ni odvi ja ju na odre đe nom ogra ni če nom pod ruč-ju. Ozna ku geo graf skog pore kla čini i naziv koji nije admi ni stra tiv ni geo graf ski naziv odre đe ne zemlje, regi o na ili loka li te ta, koji je dugom upo tre bom u pro me tu postao opšte po znat kao tra di ci o nal ni naziv pro iz vo da koji poti če sa tog pod ruč ja, ili je u pita-nju isto rij ski naziv tog pod ruč ja, ako ispu nja va uslo ve za zašti tu pre ma ZOGP.
Geo graf ska ozna ka je ozna ka koja iden ti fi ku je odre đe nu robu kao robu pore-klom sa teri to ri je odre đe ne zemlje, regi o na ili loka li te ta sa te teri to ri je, gde se odre-đe ni kva li tet, repu ta ci ja ili dru ge karak te ri sti ke robe suštin ski mogu pri pi sa ti nje-nom geo graf skom pore klu.
Ako su nazi vi dva ili više mesta oda kle pro iz vod poti če iden tič ni, ili goto vo iden tič ni u pisa nom ili izgo vo re nom obli ku (homo nim ni nazi vi), zašti ta takvih geo-graf skih nazi va biće pri zna ta svim zain te re so va nim lici ma koja ispu nja va ju uslo ve pro pi sa ne ZOGP, na osno vu prin ci pa pra ved nog i rav no prav nog tre ti ra nja pro iz vo-đa ča na trži štu i isti ni tog oba ve šta va nja potro ša ča, osim kada to može da iza zo ve zabu nu u jav no sti o tač nom geo graf skom pore klu pro iz vo da.
2.3.2. Nazi vi koji se ne mogu zašti ti tiOzna kom geo graf skog pore kla ne može da se zašti ti naziv: 1) koji je pro ti van
jav nom poret ku ili mora lu; 2) koji pred sta vlja ime zašti će ne bilj ne sor te ili živo tinj ske vrste; 3) čiji izgled ili sadr žaj može da stvo ri zabu nu kod potro ša ča u pogle du pri ro de, pore kla, kva li te ta, nači na pro iz vod nje ili dru gih karak te ri sti ka pro iz vo da; 4) koji pred-sta vlja tačan naziv zemlje, regi o na ili loka li te ta sa koga pro iz vod poti če, ali koji kod potro ša ča iza zi va lažnu pred sta vu da pro iz vod poti če iz dru ge zemlje, regi o na ili loka li-te ta; 5) koji je usled dugo traj ne upo tre be postao gene ri čan, odno sno uobi ča jen naziv za ozna ča va nje odre đe nog pro iz vo da; 6) koji nije zašti ćen, ili je pre stao da bude zašti ćen u zemlji pore kla, ili koji je pre stao da se kori sti u toj zemlji.
Zakon o ozna ka ma geo graf skog pore kla ne šti ti se ozna ka geo graf skog pore kla za pro iz vod od vino ve loze ako je ta ozna ka iden tič na sa ime nom sor te gro žđa koja je posto ja la na teri to ri ji Srbi je i Crne Gore pre 1. janu a ra 1995. godi ne (član 7. stav 2. ZOGP).
246 2.3.3. Postu pak zašti tePrav na zašti ta ozna ka geo graf skog pore kla ostva ru je se u uprav nom postup-
ku koji vodi organ upra ve Repu bli ke Srbi je. Odlu ke koji dono si taj organ konač ne su i pro tiv njih se može vodi ti uprav ni spor.
Nad le žni organ vodi Regi star pri ja va ime na pore kla, Regi star pri ja va geo graf-skih ozna ka, Regi star pri ja va za pri zna nje sta tu sa ovla šće nih kori sni ka ime na pore kla, Regi star pri ja va za pri zna nje sta tu sa ovla šće nih kori sni ka geo graf skih ozna ka, Regi star ime na pore kla, Regi star geo graf skih ozna ka, Regi star ovla šće nih kori sni ka ime na pore-kla i Regi star ovla šće nih kori sni ka geo graf skih ozna ka. Regi stri ima ju sta tus jav nih knji ga i zain te re so va na lica mogu da ih raz gle da ju u pri su stvu slu žbe nog lica.
Ovla šće ni kori snik ozna ke geo graf skog pore kla, odno sno pod no si lac pri ja ve za pri zna nje sta tu sa ovla šće nog kori sni ka ozna ke geo graf skog pore kla može da pod ne se zah tev za među na rod no regi stro va nje u skla du sa među na rod nim ugo vo-rom koji oba ve zu je Srbi ju i Crnu Goru. Zah tev za među na rod no regi stro va nje, pod no si se pre ko nad le žnog orga na.
Stra no fi zič ko ili prav no lice u postup ku pred nad le žnim orga nom mora zastu-pa ti zastup nik upi san u Regi star zastup ni ka koji vodi nad le žni organ ili advo kat. U Regi star zastup ni ka koji vodi nad le žni organ upi su ju se fi zič ka i prav na lica koja ispu nja va ju uslo ve utvr đe ne zako nom kojim se ure đu ju paten ti.
2.3.4. Postu pak po pri ja vi ozna ke geo graf skog pore klaPostu pak za regi stro va nje ime na pore kla, odno sno geo graf ske ozna ke pokre će
se pri ja vom. Pri ja vu ime na pore kla, odno sno geo graf ske ozna ke mogu da pod ne su: 1) doma ća fi zič ka ili prav na lica koja na odre đe nom geo graf skom pod ruč ju pro iz vo-de pro iz vo de koji se ozna ča va ju nazi vom tog geo graf skog pod ruč ja ili udru že nja tih lica, pri vred ne komo re, udru že nja potro ša ča i držav ni orga ni zain te re so va ni za zašti-tu ime na pore kla, odno sno geo graf ske ozna ke u okvi ru svo jih aktiv no sti; 2) stra na fi zič ka ili prav na lica, odno sno stra na udru že nja, ako je ime pore kla, odno sno geo graf-ska ozna ka pri zna ta u zemlji pore kla, kada to pro iz i la zi iz među na rod nih ugo vo ra.
Zašti ta ozna ka geo graf skog pore kla odnosno geografske oznake ostva ru je se: 1) pod no še njem pri ja ve ime na pore kla, odno sno geo graf ske ozna ke i 2) pod no-še njem pri ja ve za pri zna nje sta tu sa ovla šće nog kori sni ka ime na pore kla odno sno geo graf ske ozna ke.
Pri ja va ime na pore kla, odno sno geo graf ske ozna ke može da se odno si samo na jed nu ozna ku ili ime geo graf skog pod ruč ja i samo na jed nu vrstu pro iz vo da. Pri ja va ime na pore kla, odno sno geo graf ske ozna ke mora sadr ža va ti: 1) zah tev za regi stro va nje ime na pore kla, odno sno geo graf ske ozna ke; 2) opis geo graf skog pod-ruč ja; 3) poda tke o spe ci fi č nim karak te ri sti ka ma pro iz vo da.
Zah tev za regi stro va nje ime na pore kla, odno sno geo graf ske ozna ke sadr ži sastoj ke odre đe ne čla nom 16. stav 1. ZOGP. Pored nave de nih sasto ja ka, zah tev sadr ži i nazna če nje ovla šće ne orga ni za ci je koja vrši kon tro lu kva li te ta pro iz vo da,
247a može da sadr ži i izgled geo graf ske ozna ke, ako pored reči sadr ži i even tu al ne fi gu ra tiv ne delo ve, ili samo fi gu ra tiv ne delo ve koji su podob ni da iden ti fi ku ju geo-graf sko pore klo odre đe ne robe.
Opis geo graf skog pod ruč ja sadr ži podat ke o geo graf skom pod ruč ju sa koga poti če pro iz vod i obu hva ta bli že odre đe nje admi ni stra tiv nih gra ni ca tog pod ruč ja, geo graf sku mapu tog pod ruč ja i podat ke o geo graf skim i ljud skim fak to ri ma koji pro-u zro ku ju spe ci fi č ne karak te ri sti ke, kva li tet ili repu ta ci ju pro iz vo da u pita nju.
Poda ci o spe ci fi č nim karak te ri sti ka ma pro iz vo da, ako je u pita nju pri ja va geo-graf ske ozna ke, sadr že opis nači na pro iz vod nje pro iz vo da, pre ci zno nazna če nje spe ci-fi č nih karak te ri sti ka ili kva li te ta pro iz vo da, uklju ču ju ći i podat ke o ste če noj repu ta ci ji, odred be o tome ko ima pra vo na upo tre bu geo graf ske ozna ke i pod kojim uslo vi ma, kao i odred be o pra vi ma i oba ve za ma kori sni ka geo graf ske ozna ke. Poda ci o spe ci fi č-nim karak te ri sti ka ma pro iz vo da, ako je u pita nju pri ja va ime na pore kla, pod no se se u vidu ela bo ra ta o nači nu pro iz vod nje pro iz vo da i poseb nim svoj stvi ma i kva li te tu pro iz-vo da i naro či to sadr ži podat ke odre đe ne čla nom 18. stav 2. ZOGP.
Pri ja va ime na pore kla, odno sno geo graf ske ozna ke mora ima ti sastoj ke pro-pi sa ne ZOGP, a zavo di se u odgo va ra ju ći regi star pri ja va. Ako pri ja va ne sadr ži sastoj ke (što nije otklo nje no ni posle tra že nja orga na upra ve), nad le žni organ će zaključ kom odba ci ti pri ja vu.
Organ upra ve ispi tu je ured nost pri ja ve ime na pore kla, odno sno geo graf ske ozna ke. Ako je pri ja va ime na pore kla, odno sno geo graf ske ozna ke ured na, nad le-žni organ ispi tu je da li su ispu nje ni uslo vi za regi stro va nje ime na pore kla, odno sno geo graf ske ozna ke. Nad le žni organ će reše njem odbi ti regi stro va nje ime na pore kla, odno sno geo graf ske ozna ke ako za to nisu ispu nje ni uslo vi pro pi sa ni ZOGP.
Do okon ča nja postup ka, na zah tev pod no si o ca pri ja ve ime na pore kla ili geo-graf ske ozna ke, uz pla ća nje pro pi sa ne tak se, pri ja va ime na pore kla može da se pre tvo ri u pri ja vu geo graf ske ozna ke, i obr nu to.
2.3.5. Reše nje o regi stro va nju i upis u odgo va ra ju ći regi starAko nad le žni organ nađe da pri ja va ime na pore kla, odno sno geo graf ske ozna-
ke ispu nja va uslo ve za regi stro va nje ime na pore kla, odno sno geo graf ske ozna ke koji su pro pi sa ni ZOGP, nad le žni organ će done ti reše nje o regi stro va nju ime na pore kla, odno sno geo graf ske ozna ke, i pred met no ime pore kla, odno sno geo graf sku ozna ku, sa pro pi sa nim bibli o graf skim poda ci ma upi sa ti u Regi star ime na pore kla, odno sno Regi star geo graf skih ozna ka. Regi stro va no ime pore kla, odno sno regi stro-va na geo graf ska ozna ka obja vlju je se u slu žbe nom gla si lu nad le žnog orga na.
2.3.6. Tra ja nje ime na pore kla, odno sno geo graf ske ozna keTra ja nje regi stro va nog ime na pore kla, odno sno regi stro va ne geo graf ske ozna-
ke nije ogra ni če no.
248 2.3.7. Postu pak po pri ja vi za pri zna nje sta tu sa ovla šće nog kori sni kaPostu pak za pri zna nje sta tu sa ovla šće nog kori sni ka ime na pore kla, odno-
sno geo graf ske ozna ke pokre će se pri ja vom za pri zna nje sta tu sa ovla šće nog kori-sni ka ime na pore kla, odno sno geo graf ske ozna ke. Pri ja vu za pri zna nje sta tu sa ovla šće nog kori sni ka ime na pore kla, odno sno geo graf ske ozna ke mogu da pod-ne su fi zič ka ili prav na lica koja na odre đe nom geo graf skom pod ruč ju pro iz vo de pro iz vo de koji se ozna ča va ju nazi vom tog geo graf skog pod ruč ja, kao i udru že nja tih fi zič kih i prav nih lica.
Za pod no še nje pri ja ve za pri zna nje sta tu sa ovla šće nog kori sni ka ime na pore-kla, odno sno geo graf ske ozna ke, pla ća se pro pi sa na tak sa.
Bit ni delo vi pri ja ve za pri zna nje sta tu sa ovla šće nog kori sni ka ime na pore kla, odno sno geo graf ske ozna ke su: 1) zah tev za pri zna nje sta tu sa ovla šće nog kori sni ka ime na pore kla, odno sno geo graf ske ozna ke; 2) dokaz o oba vlja nju odre đe ne delat-no sti na odre đe nom geo graf skom pod ruč ju.
Kao dokaz o obavljanju određene delatnosti na određenom geografskom području smatraju se odgovarajuće potvrde izdate od nadležnih organa (član 20.206P).
Zah tev za pri zna nje sta tu sa ovla šće nog kori sni ka ime na pore kla, odno sno geo graf ske ozna ke sadr ži: 1) podat ke o pod no si o cu pri ja ve; 2) geo graf ski naziv koji se šti ti; 3) vrstu pro iz vo da koji se obe le ža va odre đe nim geo graf skim nazi-vom; 4) naziv pod ruč ja ili mesta oda kle pro iz vod poti če; 5) način obe le ža va nja pro iz vo da; 6) izgled geo graf ske ozna ke ili ime na pore kla; 7) nazna če nje spe ci fi č-nih karak te ri sti ka pro iz vo da; 8) pot pis pod no si o ca pri ja ve; 9) dokaz o pla će noj pro pi sa noj tak si. Zah tev za pri zna nje sta tu sa ovla šće nog kori sni ka ime na pore kla, pored ovih sasto ja ka, sadr ži i nazna če nje ovla šće ne orga ni za ci je koja vrši kon tro-lu kva li te ta pro iz vo da.
Pri ja va za pri zna nje sta tu sa ovla šće nog kori sni ka ime na pore kla, odno sno geo graf ske ozna ke zavo di se u odgo va ra ju ći regi star pri ja va ako sadr ži bit ne delo-ve pro pi sa ne čla nom 28. ZOGP.
Nad le žni organ će reše njem odbi ti pri zna nje sta tu sa ovla šće nog kori sni-ka ime na pore kla, odno sno geo graf ske ozna ke ako za to nisu ispu nje ni uslo vi odre đe ni ZOGP.
Ukoliko je pri ja va za pri zna nje sta tu sa ovla šće nog kori sni ka ime na pore kla, odno sno geo graf ske ozna ke osnovana nad le žni organ će zaključ kom pozva ti pod-no si o ca pri ja ve da pla ti tak su za pri zna nje sta tu sa ovla šće nog kori sni ka ime na pore-kla, odno sno geo graf ske ozna ke. Taksa se plaća za prve tri godi ne i tro ško vi obja-ve poda ta ka o ovla šće nom kori sni ku ime na pore kla, odno sno geo graf ske ozna ke. Dokazi o izvr še nim upla ta ma dostavljaju se nadležnom organu. Ako pod no si lac
249pri ja ve u roku od 30 dana ne dosta vi doka ze da je izvr šio ove upla te, pri ja va će se sma tra ti povu če nom, o čemu se dono si zaklju čak.
Kada pod no si lac pri ja ve za pri zna nje sta tu sa ovla šće nog kori sni ka ime na pore kla, odno sno geo graf ske ozna ke, dosta vi doka ze o izvr še nim upla ta ma, nad-le žni organ dono si reše nje o pri zna nju sta tu sa ovla šće nog kori sni ka ime na pore-kla, odno sno geo graf ske ozna ke i pri zna ti sta tus pod no si o ca pri ja ve, sa pro pi sa nim bibli o graf skim poda ci ma, upi su je u Regi star ovla šće nih kori sni ka ime na pore kla, odno sno Regi star ovla šće nih kori sni ka geo graf skih ozna ka.
Ovla šće nom kori sni ku ime na pore kla, odno sno geo graf ske ozna ke izda je se ispra va o sta tu su ovla šće nog kori sni ka ime na pore kla, odno sno geo graf ske ozna-ke, a pro pi sa ni poda ci o pri zna tom sta tu su obja vlju ju se u slu žbe nom gla si lu.
2.3.8. Tra ja nje sta tu sa ovla šće nog kori sni kaSta tus ovla šće nog kori sni ka ime na pore kla, odno sno geo graf ske ozna ke tra je
tri godi ne od dana upi sa pri zna tog sta tu sa u Regi star ovla šće nih kori sni ka ime na pore kla, odno sno Regi star ovla šće nih kori sni ka geo graf skih ozna ka. Ovaj sta tus se može, na zah tev ovla šće nog kori sni ka, uz pod no še nje doka za o ispu nja va nju uslo-va pro pi sa nih ZOGP i pla će noj pro pi sa noj tak si, da bude obno vljen neo gra ni čen broj puta, sve dok tra je odgo va ra ju će ime pore kla, odno sno geo graf ska ozna ka.
2.3.9. Sadr ži na i obim pra va ozna ke geo graf skog pore klaRegi stro va no ime pore kla, odno sno geo graf sku ozna ku, mogu da kori ste
samo lica koji ma je pri znat sta tus ovla šće nih kori sni ka tog ime na pore kla, odno-sno te geo graf ske ozna ke, i koja su upi sa na u odgo va ra ju ći regi star. Ovla šće ni kori sni ci ime na pore kla, odno sno geo graf ske ozna ke, ima ju pra vo da ime pore kla, odno sno geo graf sku ozna ku kori ste za obe le ža va nje pro iz vo da na koje se ime pore kla, odno sno geo graf ska ozna ka odno si. Ovo pra vo obu hva ta i upo tre bu ime-na pore kla, odno sno geo graf ske ozna ke na amba la ži, kata lo zi ma, pro spek ti ma, ogla si ma, poste ri ma i dru gim obli ci ma ponu de, uput stvi ma, raču ni ma, poslov noj pre pi sci i dru gim obli ci ma poslov ne doku men ta ci je, kao i uvoz i izvoz pro iz vo da obe le že nih tim ime nom pore kla, odno sno tom geo graf skom ozna kom. Ovla šće ni kori sni ci ime na pore kla ima ju isklju či vo pra vo da svoj pro iz vod obe le ža va ju ozna-kom “kon tro li sa no ime pore kla”.
Lica koja nema ju sta tus ovla šće nih kori sni ka ime na pore kla, odno sno geo-graf ske ozna ke, ne sme ju da kori ste regi stro va no ime pore kla, odno sno regi stro va-nu geo graf sku ozna ku, njen pre vod, tran skrip ci ju ili tran sli te ra ci ju, ispi sa nu bilo kojim tipom slo va, u bilo kojoj boji, ili izra že nu na bilo koji dru gi način, za obe le-ža va nje pro iz vo da, i ako se toj geo graf skoj ozna ci, odno sno ime nu pore kla, doda ju reči “vrsta”, “tip”, “način”, “imi ta ci ja”, “po postup ku” i slič no, čak i ako je nave de-no isti ni to geo graf sko pore klo pro iz vo da.
250 2.3.10. Zabra na pre no saRegi stro va no ime pore kla, odno sno regi stro va na geo graf ska ozna ka ne može da
bude pred met ugo vo ra o pre no su pra va, licen ci, zalo gi, fran ši zi i slič no. Ako je regi stro-va no ime pore kla, odno sno regi stro va na geo graf ska ozna ka pred met pri ja vlje nog ili regi stro va nog žiga, takav žig ne može da se pre no si, ustu pa, daje u zalo gu i slič no.
2.3.11. Pre sta nak pra va na ozna ku geo graf skog pore klaOzna ka geo graf skog pore kla pre sta je: 1) pre stan kom ime na pore kla, odno-
sno geo graf ske ozna ke u zemlji pore kla; 2) pre stan kom geo graf ske ozna ke na osno-vu sud ske odlu ke (po zah te vu zain te re so va nog lica, ako je odre đe na ozna ka posta la gene rič na, odno sno uobi ča jen naziv za odre đe ni pro iz vod); 3) odri ca njem ovla šće-nog kori sni ka; 4) uki da njem pra va (ako nad le žni organ utvr di da su pre sta li da posto je uslo vi na osno vu kojih je pra vo pri zna to) i 5) poni šte njem reše nja kojim je pri zna to pra vo na ozna ku geo graf skog pore kla.
2.3.12. Gra đan sko prav na zašti taU slu ča ju povre de regi stro va nog ime na pore kla, odno sno geo graf ske ozna ke,
tuži lac može tužbom da zah te va: 1) utvr đe nje povre de ime na pore kla, odno sno geo-graf ske ozna ke; 2) pre sta nak povre de ime na pore kla, odno sno geo graf ske ozna ke; 3) uni šte nje ili pre i na če nje pred me ta koji ma je izvr še na povre da ime na pore kla, odno sno geo graf ske ozna ke; 4) uni šte nje ili pre i na če nje ala ta i opre me uz pomoć kojih su pro iz ve de ni pred me ti koji ma je izvr še na povre da ime na pore kla, odno sno geo graf ske ozna ke, ako je to neo p hod no za spre ča va nje povre de; 5) nakna du imo-vin ske šte te i oprav da nih tro ško va postup ka; 6) obja vlji va nje pre su de o tro šku tuže-nog; 7) dava nje poda ta ka o tre ćim lici ma koja su uče stvo va la u povre di geo graf ske ozna ke, odno sno ime na pore kla.
Lice koje povre di regi stro va no ime pore kla, odno sno geo graf sku ozna ku odgo va ra za šte tu po opštim pra vi li ma o nakna di šte te. Ako je povre da regi stro va-nog ime na pore kla, odno sno geo graf ske ozna ke uči nje na namer no, tuži lac može da zah te va nakna du do tro stru kog izno sa stvar ne šte te i izma kle dobi ti.
Povre dom regi stro va nog ime na pore kla, odno sno geo graf ske ozna ke, sma-tra se sva ko neo vla šće no kori šće nje ime na pore kla, odno sno geo graf ske ozna ke od stra ne bilo kog uče sni ka u pro me tu. Povre dom regi stro va nog ime na pore kla, odno sno geo graf ske ozna ke, sma tra se i podra ža va nje tog ime na pore kla, odno sno geo graf ske ozna ke.
Tužbu zbog povre de regi stro va nog ime na pore kla, odno sno geo graf ske ozna-ke mogu da pod ne su: 1) lica ovla šće na da pod ne su pri ja vu ime na pore kla odno sno geo graf ske ozna ke (član 14. ZOGP), 2) ovla šće ni kori sni ci ime na pore kla, odno sno geo graf ske ozna ke i 3) jav ni tuži lac. Tužba se može pod ne ti u subjek tiv nom roku roku od tri godi ne od dana kada je tuži lac saznao za povre du i uči ni o ca, a naj doc ni je u roku od pet godi na (objek tiv ni rok) od dana kada je povre da prvi put uči nje na.
Gla va tre ća UGO VO RI U PRI VRE DI
I. POJAM UGO VO RA U PRI VRE DIUgo vo ri u pri vre di su ugo vo ri koje zaklju ču ju pri vred ni subjek ti među sob no
u vrše nju pri vred ne delat no sti iz pred me ta svog poslo va nja ili su u vezi sa tim delat-no sti ma. Bit na obe lež ja ovog ugo vo ra odre đe na su pri vred nim subjek ti ma i pred me-tom ugo vo ra.307 ZOO nije poi me nič no ozna čio koji ugo vo ri se sma tra ju kao ugo vo ri u pri vre di. U našem pra vu ugo vor u pri vre di je odre đen pre ma mešo vi tom siste mu. Mešo vi ti sistem pred sta vlja kom bi na ci ju subjek tiv nih i objek tiv nih sasto ja ka.308 S obzi rom na subjek tiv ne sastoj ke, zaklju čen je ugo vor u pri vre di: 1) ako su obe ugo-vor ne stra ne pri vred na dru štva ili dru ga prav na lica koja oba vlja ju pri vred nu delat-nost; 2) ako su obe stra ne u ugo vo ru pred u zet ni ci koji oba vlja ju pri vred nu delat nost; 3) ako je jed na stra na u ugo vo ru pri vred no dru štvo ili dru go prav no lice koje oba vlja pri vred nu delat nost, a dru ga stra na pred u zet nik. Objek tiv ni sastoj ci pro iz i la ze iz zah-te va ZOO da ugo vor zaklju če pri vred ni subjek ti među sob no, u oba vlja nju delat no sti koje sači nja va ju pred me te nji ho vog poslo va nja ili su u vezi sa tim delat no sti ma.309 Pri vred na delat nost je dru štve na aktiv nost čiji je rezul tat pro iz vod nja ili pro met pro-iz vo da i uslu ga, kao i nji ho va ras po de la.310 Naše pra vo nije, pre ma tome, pri hva ti lo posto ja nje jed no stra nog trgo vač kog posla - da se samo na jed nu stra nu koja je pri-vred ni subje kat pri me ne poseb na pra vi la ugo vo ra u pri vre di.
II. OSNOV NA OBE LEŽ JA UGO VO RA U PRI VRE DIUgo vo ri u pri vre di mogu biti osnov ni i spo red ni (pomoć ni). Osnov ne ugo-
vo re u pri vre di zaklju ču ju pri vred ni subjek ti ako se oni odno se na pred me te 307 Na osno vu tog kri te ri ju ma odre đe na je stvar na nad le žnost trgo vin skog suda.308 Objek tiv ni sistem usvo jen je u TZF, a subjek tiv ni u NTZ - vidi: Kapor, K., Carić, S., op. cit., str.
12. i 13; dr Veli mi ro vić, M., Ugo vo ri u pri vre di, Poslov na poli ti ka, Beo grad, 1994, stra na 9.309 Gold štajn, A., Pri vred no ugo vor no pra vo, Infor ma tor, Zagreb, 1980, stra na 13.310 Kuko le ča, S., op. cit., 1990, tom 2, stra na 1176; Jan ko vec, I., op. cit., stra na 235.
252 nji ho vog poslo va nja. Spo red ni ugo vo ri u pri vre di zasni va ju se izme đu pri vred nih subje ka ta u vezi sa delat no sti ma koje čine pred me te nji ho vog poslo va nja. Za izvo-đa ča rado va je ugo vor o gra đe nju osnov ni ugo vor u pri vre di, a ugo vor o pro da ji, na osno vu koga su kupi li bara ke ili kon tej ne re za sta no va nje rad ni ka, je spo red ni ugo vor u pri vre di.
ZOO je, po pra vi lu, jedin stve no regu li sao ugo vo re i dru ge prav ne poslo ve pri vred nog i gra đan skog pra va. Odred be tog zako na koje se odno se na ugo vo re u pri vre di pri me nju ju se na sve vrste ugo vo ra, osim ako za ugo vo re u pri vre di nije izri či to druk či je odre đe no, s tim što se odred be ZOO koje se odno se na ugo vo re shod no pri me nju ju i na dru ge prav ne poslo ve.
Ugo vo ri u pri vre di se odli ku ju oso bi na ma koje ih, ipak, izdva ja ju od ugo vo-ra gra đan skog pra va. Oni uvek ima ju za pred met pro met robe ili oba vlja nje odre-đe nih uslu ga. Iako je izvor pra va za ugo vo re u pri vre di i gra đan ske ugo vo re, po pra vi lu, zajed nič ki sve više se pove ća va broj poseb nih izvo ra pri vred nog pra va. Tako su poseb nim zako ni ma regu li sa ni poje di ni ugo vo ri u pri vre di kao na pri mer: u žele znič kom, drum skom, pomor skom, reč nom i vazdu šnom sao bra ća ju. Ugo-vor no pri vred no pra vo jed nim delom stva ra ju i sami pri vred ni subjek ti ili nji ho va struč na udru že nja. Ispo lja va ju se u obli ku opštih uslo va poslo va nja, uzan si (opštih i poseb nih) i pri vred nih obi ča ja.
Među na rod no pri vred no ugo vor no pra vo se sve više uni fi ku je dono še njem kon ven ci ja koje regu li šu pro da ju robe, pre voz robe i put ni ka, pru ža nje uslu ga, ček, meni cu itd.311
Ugo vo ri u pri vre di su masov ni u prav nom pro me tu zbog čega se često zaklju-ču ju putem opšte (gene ral ne) ponu de, uz kori šće nje una pred pri pre mlje nih obra za ca (for mu la ra). To su teret ni ugo vo ri i pri vred ni subjek ti ih zaklju ču ju sa ciljem sti ca-nja pro fi ta. Isklju če na je moguć nost zaklju če nja dobro či nih ugo vo ra. Neki ugo vo ri mogu biti zaklju če ni samo u pri vred nom pra vu (ugo vor o šte di ci ji, o trgo vin skom zastu pa nju, o komi si o nu itd). Zbog spe ci fi č no sti pri vred no prav nih odno sa ZOO je pred vi deo i neke poseb ne odred be koje važe samo za pri vred ne subjek te. Tako je u izvr še nju svo jih oba ve za pri vred ni subje kat u oba ve zi da postu pa sa pažnjom dobrog pri vred ni ka; kad je ponu đe ni u stal noj poslov noj vezi s ponu di o cem u pogle du odre-đe ne robe, sma tra se da je ponu đe ni (koji ćuti) pri hva tio ponu du koja se odno si na takvu robu, ako je nije odmah ili u osta vlje nom roku odbio; u slu ča ju ugo vo ra u pri vre di, pove ri lac može pove ri ti stvar jav nom skla di štu na čuva nje za račun pove-ri o ca, što pro iz vo di dej stvo pola ga nja kod suda; o vidlji vim nedo sta ci ma stva ri kod ugo vo ra u pri vre di, kupac je dužan oba ve sti ti pro dav ca bez odla ga nja itd.
Spo ro ve koji pro is ti ču iz ugo vo ra u pri vre di reša va ju trgo vin ski sudo vi. Poseb-na pra vi la postup ka pred trgo vin skih sudo vi ma (uklju ču ju ći i kra će roko ve za izja-vlji va nje prav nih leko va) omo gu ća va ju brže reša va nje pri vred nih spo ro va.311 Vidi: Jan ko vec, I., op. cit., str. 240. i 241.
253III. UGO VOR O PRO DA JI U PRI VRE DI
1. Pojam, oso bi neUgo vo rom o pro da ji u pri vre di oba ve zu je se pro da vac da kup cu pre da robu
da bi na njoj ste kao pra vo svo ji ne ili mu pri ba vio neko pra vo (npr. pra vo indu strij-ske svo ji ne), a kada vrše nje tog pra va zah te va drža nje robe da mu pre da i robu, dok se kupac oba ve zu je da pro dav cu pla ti cenu u nov cu i pre u zme robu.312 Ovaj ugo vor zaklju ču ju izme đu sebe pri vred ni subjek ti (pri vred na dru štva, pred u zet ni ci, zadru ge itd.), a ima za pred met pro da ju robe. Pro da ja robe je osnov ni ugo vor od svih ugo vo ra u pri vre di.313
Pro da ja je u rim skom pra vu ozna ča va na kao kupo pro da ja (emp tio - ven di-tio).314 Iako su evrop ske zemlje (izu zi ma ju ći Veli ku Bri ta ni ju) nasta vi le prav nu tra di ci ju rim skog pra va, za ozna ča va nje pro da je ne kori ste isti naziv. Tako, FGZ, i IGZ ovaj ugo vor nazi va ju “pro da ja”. OIZ AGZ i NGZ ozna ča va ju ga izra zom “kupo vi na”, dok SGZ kori sti izraz “pro da ja i kupo vi na”. GZRF, ŠvZO i GKH pro da ju ozna ča va ju kao “kupo vi nu i pro da ju”. Izraz “pro da ja” usvo jio je ZOO (čl. 454 - 551), ali nedo sled no. Nai me, ZOO je odred ba ma čl. 534 - 537 regu li sao “kupo vi nu na pro bu”. Pre dono še nja i stu pa nja na sna gu ZOO u pro pi si ma, prav noj teo ri ji i prak si kori šćen je izraz “kupo pro da ja” ili “kupo vi na i pro da ja” (na pri mer, u Opštim uzan sa ma za pro met robom).
Prav ne oso bi ne. Ugo vor o pro da ji je nefor ma lan (zakon ska pisa na for ma pro pi sa na je za ugo vo re o pro da ji nepo kret nih stva ri - član 455. ZOO), ime no van, dvo stra no o ba ve zan, tere tan, kau za lan, komu ta ti van, sa tre nut nim ili traj nim izvr še-njem oba ve za, sa spo ra zum no odre đe nom sadr ži nom ili po pri stu pu.315
312 Vidi: član 454. ZOO; član 222. OIZ; para graf 641. SGZ; para graf 1053. AGZ; član 184. ŠvZO; član 1470 IGZ; para graf 433. NGZ; član 454. GZRF; knji ga 7, član 1. HGZ; član 1582. FGZ; član 2 - 106. JTZ SAD; A. Har ding Boul ton, The making of busi ness con tracts, Sweet - Maxwell, Lon don, 1972, stra na 15; S. B. Marsh and J. Souls bi, Busi ness Law, Mc Graw - Hill Book Com pa ni (UK) Limi ted, Lon don, 1975, stra na 144; Veli mi ro vić, M., Ugo vo ri u pri vre di, Poslov na poli ti ka, Beo grad, 1994, stra na 54; Jan ko vec, I., op. cit., stra na 341; Vasi-lje vić, M., op. cit., stra na 395; Anto ni je vić, Z., Pri vred no pra vo, Savre me na admi ni stra ci ja, Beo grad, 1976, stra na 258; Kapor, V., Carić, S., Ugo vo ri rob nog pro me ta, Finan sij ski stu dio, Beo grad, 1969, stra na 102.
313 Vidi: A Har ding Boul ton, op. cit., stra na 7.314 Vidi, na pri mer: Gaj, Insti tu ci je, Nolit, Beo grad, 1982, I, 27, 53, 113, 119, 160. itd; II, 49,
50, 61, 64. itd; III, 77 - 79, 81, 84, 129 itd; IV, 28, 35, 36, 40 itd; Sta no je vić, O., Rim sko pra-vo, Nomos, Beo grad, 1997, stra na 293; Hor vat, M., Rim sko pra vo, Škol ska knji ga, Zagreb, 1974, stra na 268.
315 Vidi, na pri mer: Perić, Ž., O ugo vo ru o pro da ji i kupo vi ni, Beo grad, 1986, NIU Slu žbe ni list SFRJ, Beo grad, stra na 25; Bla go je vić, B., Gra đan sko - prav ni obli ga ci o ni ugo vo ri, Nauč na knji-ga, Beo grad, 1952, stra na 21.
254 2. Sastoj ci ugo vo raBit ni sastoj ci ugo vo ra o pro da ji su roba i cena.316 Pro da ja u pri vre di je puno-
va žna i kada u njoj cena nije odre đe na, jer je zako nom pred vi đe no na koji način će se cena odre di ti. Stra ne svo jom voljom mogu odre di ti da su i dru gi sastoj ci ugo vo-ra o pro da ji bit ni. Ugo vor je zaklju čen kad su se stra ne sagla si le o nje go vim bit nim sastoj ci ma.
Pri rod ni sastoj ci su svoj stve ni odre đe nom ugo vo ru i kada ih on ne sadr ži. Pro da vac je, tako, dužan pre da ti robu kup cu u isprav nom sta nju, zajed no sa nje nim pri pa ci ma. Pre da ja robe vrši se u mestu sedi šta pro dav ca. Tako đe, pro da vac odgo-va ra za prav ne i mate ri jal ne nedo stat ke robe na osno vu čl. 478 - 515. ZOO i kada stra ne ugo vo rom nisu regu li sa le ove odno se.
Slu čaj ne sastoj ke ugo vo ra stra ne pred vi đa ju svo jom voljom i oni se nikad ne pod ra zu me va ju. Oni su puno va žni ako su mogu ći i dopu šte ni, a ne mogu zadi ra ti u bit ne sastoj ke ugo vo ra. U ugo vo ru o pro da ji se kao slu čaj ni sastoj ci ugo va ra ju: uslov, rok, kapa ra, odu sta ni ca, ugo vor na kazna, avans itd.
3. Roba3.1. UOP ŠTE
Roba je stvar name nje na trži štu. Pred met pro da je su stva ri (prven stve no pokret ne, ali i nepo kret ne ako ima ju svoj stvo robe - na pri mer: sta no vi ili kuće za trži šte) koje su u pro me tu. U našem pra vu ugo vor o pro da ji može ima ti za pred met elek trič nu ener gi ju, gas, atom sku ener gi ju itd.317 Stra ni i doma ći novac može, pod odre đe nim uslo vi ma, biti pred met pro da je - na pri mer, zlat ni novac se pro da je za papir ni novac, ili se pro da ju dina ri za neku stra nu valu tu.318 Har ti je od vred no sti ne mogu biti pred met ugo vo ra o pro da ji.319 Nai me, pro met har ti ja ma od vred no sti regu li san je poseb nim zako nom.
Puno va žna je pro da ja budu će robe - one koja ne posto ji u momen tu zaklju če nja ugo vo ra već tre ba da se izra di ili pro iz ve de.320 Stra ne mogu ugo vo ri ti da je budu ća 316 Uzan sa 6. st. 1. i 2. OUZ pro pi su je: “Bit ni sastoj ci ugo vo ra o kupo vi ni i pro da ji, po pri ro di
posla, su pred met i cena. Pred met i cena mora ju biti ugo vo rom odre đe ni”.317 Član 5. stav 3. knji ge 7. GKH pro pi su je da se odred be ugo vo ra o pro da ji ne pri me nju ju na obez-
be đe nje snab de va nja potro ša ča vodom ili gasom cevo vo di ma.318 Vidi: Mar ko vić, L., Obli ga ci o no pra vo, NIU Slu žbe ni list SRJ, Beo grad, 1997, str ta na 412 -
suprot no: Vasi lje vić, M., op. cit., stra na 400.319 Suprot no: Veli mi ro vić, M., ibi dem. Član 2. Kon ven ci je UN o ugo vo ri ma o među na rod noj pro da ji
robe iz 1980 (ozna ča va se i kao Beč ka kon ven ci ja) pro pi su je da se Kon ven ci ja ne pri me nju je na pro da ju har ti ja od vred no sti i nov ca, elek trič ne ener gi je itd. Vidi: Mar ko vić, L., op. cit., stra na 416; Ralph H. Fol som, Mic hael NJ. Gor don, John A. Spa no gle, Među na rod ni trgo vač ki poslo vi, Prav ni fakul tet Sve u či li šta u Rije ci, Rije ka, 1998, stra na 41; član 2. 105. JTZ SAD.
320 Vidi: član 458. stav 3. ZOO; član 3. stav 1. Kon ven ci je UN o među na rod noj pro da ji robe.
255roba pred met pro da je pod suspen ziv nim uslo vom tako da oba ve za pla ća nja cene nasta-je u momen tu nastan ka i pre da je robe kup cu (emp tio rei spe ra tae) - pro da ja bro da koji će se tek sagra di ti. Ako roba ne nasta ne kupac nije dužan pla ti ti cenu.
Pro da vac može pro da ti i tuđu robu s obzi rom da pre da ja robe u ugo vo ru o pro da ji može usle di ti nakon zaklju če nja ugo vo ra.321 Pro da ja tuđe robe oba ve zu je ugo vo ra če, ali kupac koji nije znao ili nije morao zna ti da je roba tuđa može, ako se usled toga ne ostva ru je cilj ugo vo ra, ras ki nu ti ugo vor i tra ži ti nakna du šte te.
Pred met pro da je može biti indi vi du al no ili gene rič ki (po rodu) odre đe na roba. Kada je u času zaklju če nja ugo vo ra o pro da ji indi vi du al no odre đe na roba o kojoj je ugo vor pro pa la, ugo vor o pro da ji je ništav. Uko li ko je pred met oba ve ze pro dav ca gene rič ki odre đe na roba pro pa šću te robe ne pre sta je oba ve za pro dav ca pošto rod ne pro pa da - gene ra non pere unt. Ako je u času zaklju če nja ugo vo ra indi vi du al no odre đe na roba bila samo deli mič no pro pa la, kupac može ras ki nu ti ugo vor ili osta ti pri nje mu uz sra zmer no sni že nje cene ako deli mič na pro past ne sme ta posti za nju svr he ugo vo ra, ili ako za odre đe nu robu posto ji takav obi čaj u prav nom pro me tu.
Pro da vac se može oba ve za ti da će kup cu pri ba vi ti pro da to pra vo. Tako pred met ugo vo ra o pro da ji može biti pro da ja pra va slu žbe no sti. Vrše nje tog pra-va zah te va i drža vi nu stva ri pa za pro dav ca nasta je oba ve za da kup cu pre da i drža vi nu stva ri. Ugo vo rom o pro da ji može se pre no si ti neko pra vo indu strij ske svo ji ne itd.
3.2. RIZIK PRO PA STI ILI OŠTE ĆE NJA ROBE
Rizik slu čaj ne pro pa sti ili ošte će nja robe koja je pred met pro da je sno si pro da-vac sve dok je roba u nje go vom pose du. Rizik ne pre la zi na kup ca ako je on zbog nekog nedo stat ka pre da te robe ras ki nuo ugo vor i tra žio zame nu robe. Ako pre da ja indi vi du al no odre đe ne robe nije izvr še na zbog doc nje kup ca, rizik pre la zi na kup ca u času nje go vog dola ska u doc nju. Kad je pred met ugo vo ra roba odre đe na po rodu, rizik pre la zi na kup ca u doc nji ako je pro da vac izdvo jio robu oči gled no name nje nu za izvr še nje pre da je i o tome poslao oba ve šte nje kup cu. Uko li ko zbog pri ro de robe odre đe ne po rodu pro da vac ne može izdvo ji ti jedan nji hov deo, dovolj no je da je pro da vac izvr šio sve rad nje koje su potreb ne da bi kupac mogao pre u ze ti robu i o tome oda slao oba ve šte nje kup cu.
Ako je pre pre da je rizik slu čaj ne pro pa sti ili ošte će nja robe pre šao na kup ca, pro da vac je dužan čuva ti robu sa pažnjom dobrog pri vred ni ka, i radi toga pred u ze ti potreb ne mere. Pro da vac nema pra vo na nakna du tro ško va potreb nih radi oču va nja robe. On je ovla šćen polo ži ti robu kod suda ili je pro da ti na jav noj pro da ji.321 Takav stav pri hva ta la je i sta ri ja prav na teo ri ja: vidi, na pri mer: Mar ko vić, L., op. cit., stra na
415; Perić, Ž., op. cit., stra na 33.
256 4. CenaOsnov na oba ve za kup ca je da ispla ti cenu. Cena je nov ča ni ekvi va lent za robu
koju pro da vac pro da je kup cu i mora biti izra že na u nov cu.322 Ako cena nije izra že na u nov cu nego u jed noj ili više stva ri tada izme đu ugo vor nih stra na nije zaklju če na pro da ja nego ugo vor o raz me ni; zaku pu ili neki dru gi ime no va ni ugo vor.
Cena je bitan sasto jak ugo vo ra. Ona se, po pra vi lu, odre đu je ugo vo rom izri-či to (odre đe na cena) ili ugo vor sadr ži dovolj no poda ta ka pomo ću kojih bi se ona mogla odre di ti (odre di va cena). Ako cena u ugo vo ru o pro da ji u pri vre di nije odre-đe na ili odre di va kupac je dužan pla ti ti cenu koju je pro da vac redov no napla ći vao u vre me zaklju če nja ugo vo ra, a u nedo stat ku ove razum nu cenu. Razum na cena je teku ća cena u vre me zaklju če nja ugo vo ra, a ako se ni ona ne može utvr di ti cenu će odre di ti sud pre ma okol no sti ma slu ča ja.323
Cena je odre di va kada je odre đi va nje cene pove re no tre ćem licu. Ako tre će lice kome je pove re no odre đi va nje cene neće ili ne može da je odre di, a ugo vo ra či se ne slo že naknad no o odre đi va nju cene niti ugo vor ras ki nu, sma tra će se da je ugo-vo re na razum na cena. Ne pro iz vo di dej stvo odred ba ugo vo ra kojom se odre đi va nje cene osta vlja na volju jed nom ugo va ra ču.324 U tom slu ča ju kupac dugu je cenu kao da ona nije odre đe na.
Kada su kupac i pro da vac ugo vo ri li teku ću cenu, kupac dugu je cenu utvr đe-nu zva nič nom evi den ci jom na trži štu mesta pro dav ca u vre me kada je tre ba lo da usle di ispu nje nje. U odsu stvu evi den ci ja teku ća cena se odre đu je na osno vu ele me-na ta pomo ću kojih se pre ma obi ča ji ma trži šta utvr đu je cena. Sud će, pri li kom odre-đi va nja cene, uze ti u obzir obi ča je važe će na trži štu mesta pro dav ca.
Kada je ugo vo re na cena veća od one koja je pro pi sa na, kupac dugu je samo iznos pro pi sa ne cene, a ako je već ispla tio cenu ima pra vo zah te va ti da mu se vra ti raz li ka. Uko li ko je ugo vo re na cena niža od pro pi sa ne pro da vac je ovla šćen zah te-va ti iznos pro pi sa ne cene.
5. Oba ve ze pro dav caOsnov ne oba ve ze pro dav ca u ugo vo ru o pro da ji su: da ispo ru či pro da tu robu
kup cu, pre ne se mu na robi pra vo svo ji ne i zašti ti kup ca od mate ri jal nih i prav nih nedo sta ta ka robe.325
322 Mar ko vić, L., op. cit., stra na 419.323 Upo re di: član 2 - 305. stav 1. JTZ SAD; član 4. knji ge 7. GKH; član 212. ŠvZO; član 55. Kon-
ven ci je UN o ugo vo ri ma o među na rod noj pro da ji robe.324 Supro tan stav usvo jen je u čla nu 2 - 305. stav 2. JTZ SAD: “U slu ča je vi ma kad je pred vi đe no
da će cenu utvr di ti jed na stra na, pro da vac ili kupac, cena se mora utvr di ti u dobroj veri”.325 Član 1476. IGZ odre đu je da su glav ne oba ve ze pro dav ca: da pre da stvar kup cu; da mu obez be di
sti ca nje svo ji ne na stva ri ili pra vu, uko li ko sti ca nje nije nepo sred na posle di ca ugo vo ra i oba ve za da kup ca šti ti od evik ci je.
2575.1. ISPO RU KA ROBE KUP CU
5.1.1. Uop šteUgo vor o pro da ji oba ve zu je pro dav ca da kup cu ispo ru či robu da bi na njoj
ste kao pra vo svo ji ne ili mu pre ne se neko dru go pra vo.326 Pod poj mom ispo ru ka sma-tra ju se sve rad nje koje je pro da vac dužan oba vi ti, pre ma ugo vo ru i pri ro di posla, da bi kupac mogao pri mi ti ispo ru ku.327 Ispo ru ka se raz li ku je od pre da je stva ri (tra di tio) u gra đan skom pra vu kao uslo vu za sti ca nje pra va svo ji ne. Zaklju če njem ugo vo ra o pro da ji u gra đan skom pra vu nasta je izme đu pro dav ca i kup ca obli ga ci o ni odnos koji je osnov (titu lus) za sti ca nje stvar nog pra va na stva ri ili nekog dru gog pra va.328 U pri vred nom pra vu ispo ru ka ima prven stve no obli ga ci o no - prav ni, a u gra đan skom pra vu stvar no - prav ni karak ter.329 Ipak, kupac kome je roba ispo ru če na, po pra vi lu, na njoj sti če pra vo svo ji ne.330 Sto ga se može dogo di ti da je izvr še na ispo ru ka, ali da pro da vac nije pre dao robu kup cu da bi na njoj mogao ste ći pra vo svo ji ne.331
5.1.2. Način ispo ru keIspo ru ka robe oba vlja se fi zič kom (real nom) pre da jom te robe u posed sti-
ca o ca, sim bo lič nom ispo ru kom - pre da jom kup cu ispra ve na osno vu koje može ras po la ga ti sa tom robom, kao i uru če njem nekog dela stva ri ili izda va ja njem ili dru gim ozna ča va njem stva ri koje zna či pre da ju stva ri (na pri mer: pre da jom klju-če va skla di šta, pre da jom rob nih doku me na ta: skla di šni ce, tovar nog lista, teret ni ce itd) ili fi k tiv nom pre da jom (pre da ja se vrši izja va ma volje ugo vor nih stra na kojom se menja osnov drža nja robe).332 Fik tiv na ispo ru ka robe može se izvr ši ti krat kom rukom (tra di tio bre vi manu) ako je kupac već bio u drža vi ni robe npr.: kao zaku pac poslov nog pro sto ra ili skla di štar, pa kupi robu i stek ne pra vo svo ji ne u tre nut ku zaklju če nja ugo vo ra.333 Ispo ru ka robe je fi k tiv na ako je pro da vac pro dao robu i na 326 Vidi član 9. stav 1. Knji ga 7 HGZ.327 Vidi uzan su 70. stav 2. Opštih uzan si za pro met robom.328 Vidi: Mar ko vić, L., op. cit., stra na 449; Perić, Ž., op. cit., stra na 70.329 Pra vi lo je da se ispo ru ke robe oba vlja sa ciljem da se na njoj stek ne pra vo svo ji ne. Tako je član
30. Kon ven ci je UN o ugo vo ri ma o među na rod noj pre da ji robe pro pi sao: “Pro da vac je dužan da na način pred vi đen ugo vo rom i ovom Kon ven ci jom, ispo ru či robu, pre da doku men te koji se na robu odno se i pre ne se svo ji nu na robi”.
330 Ugo vor ne stra ne se mogu spo ra zu me ti da će pro da vac, iako je robu ispo ru čio kup cu, na njoj zadr ža ti pra vo svo ji ne, sve dok kupac u pot pu no sti ne ispla ti iznos cene (pac tum reser va ti domi ni) - vidi, na pri mer: Babić, I., Pro da ja sa obroč nim otpla ta ma cene, Svje tlost Sara je vo, 1982, str. 49 - 58.
331 Vidi: Gold štajn, A., op. cit., stra na 212; Kapor, V. i Carić, S., op. cit., stra na 110.332 Vidi: Krulj, V., op. cit., str. 78. i 79.333 Vidi: Gavel la, N., Posjed, odre ni ca u knji zi Stvar no pra vo, Infor ma tor, Zagreb, 1998, str. 139. i
140; Stan ko vić, O. i Orlić, M., Stvar no pra vo, Nauč na knji ga, Beo grad, 1986, stra na 124, član 34. stav 3. ZOSPO.
258 njoj pre neo svo ji nu na kup ca, ali je robu zadr žao po nekom dru gom osno vu, koji je uži od pra va svo ji ne - kao skla di štar, osta vo pri mac itd. (con sti tu tum pos ses so ri-um). Kupac sti če pra vo svo ji ne na robi u tre nut ku zaklju če nja ugo vo ra o pro da ji.334 Ugo vo rom o pro da ji može se pre ne ti i pra vo svo ji ne na robi koju drži tre će lice (npr.: skla di štar, osta vo pri mac, zaku pac, poslu go pri mac itd). Pra vo svo ji ne na robi pre la zi na kup ca u tre nut ku zaklju če nja ugo vo ra i sma tra se da je tada izvr še na i ispo ru ka (ces sio vin di ca ti o nis). Tre će lice ima pra vo da pre ma novom vla sni ku istak ne sve pri go vo re koje je imao i pre ma rani jem vlasnku.335
Pra vo svo ji ne na nepo kret nost sti če se upi som u jav nu knji gu ili na dru gi odgo va ra ju ći način odre đen zako nom.
Ako nije šta dru go ugo vo re no ili ne pro iz i la zi iz pri ro de kon kret nog ugo vo ra pro da vac je dužan pre da ti stvar kup cu u isprav nom sta nju, zajed no sa nje nim pri pa-ci ma. Plo do vi i dru ge kori sti od stva ri pri pa da ju kup cu od dana kada je pro da vac bio dužan da mu ih pre da.
5.1.3. Mesto ispo ru kePro da vac je dužan pre da ti robu u mestu pred vi đe nom ugo vo rom. Kad mesto
pre da je nije odre đe no ugo vo rom, pre da ja stva ri vrši se u mestu u kome je pro da vac u času zaklju če nja ugo vo ra imao svo je sedi šte, odno sno pre bi va li šte (a u nedo-stat ku ovo ga svo je bora vi šte). Ako je u vre me zaklju če nja ugo vo ra stra na ma bilo pozna to gde se indi vi du al no odre đe na roba nala zi, odno sno gde tre ba da bude izra-đe na, ispo ru ka robe vrši se u tom mestu. Ispo ru ka robe odre đe ne po rodu koja se pre ma ugo vo ru ima uze ti iz odre đe nog sto va ri šta ili mase, vrši se u mestu gde se to sto va ri šte ili masa nala zi la u tre nut ku zaklju če nja ugo vo ra.
U slu ča ju da je, pre ma ugo vo ru o pro da ji, potreb no izvr ši ti pre voz robe u dru go mesto koje je raz li či to od mesta ispo ru ke, a ugo vo rom nije odre đe no mesto ispu nje nja zaklju če na je dis tan ci o na pro da ja. Tada se sma tra da je ispo ru ka izvr še-na uru če njem stva ri pre vo zi o cu ili licu koje orga ni zu je otpre mu (voza ru ili špe di te-ru).336 Uko li ko posto ji sum nja o tome da li će se ispo ru ka izvr ši ti u mestu otpre me ili mesu opre de lje nja, ispo ru ka će se izvr ši ti u mestu otpre me. Mesto otpre me je uto var na sta ni ca, luka ukr ca ja ili pri sta ni šte pro dav ca. Mesto opre de lje nja je mesto odre đe no ugo vo rom u koje bi roba tre ba lo da bude ispo ru če na.337 Pro da vac koji je dužan posla ti robu kup cu mora zaklju či ti na uobi ča je ni način i pod uobi ča je nim uslo vi ma ugo vo re potreb ne za izvr še nje pre vo za do odre đe nog mesta i ispo ru či ti robu kup cu u vre me pred vi đe no ugo vo rom.334 Vidi član 34. stav 4. ZOSPO.335 Vidi član 34. stav 5. ZOSPO.336 Takvo reše nje usvo ji li su, na pri mer: član 472. ZOO; uzan sa broj 76. OUZ; član 185. stav 2.
ŠvZO; član 2 - 401. stav 2. a) JTZ SAD; član 32. stav 1. Kon ven ci je UN o među na rod noj pro da ji robe; član 13. Knji ga 7. HGZ.
337 Vidi uzan su broj 74. OUZ.
2595.1.4. Rok (vre me) ispo ru keRok ispo ru ke robe se, po pra vi lu, odre đu je ugo vo rom. Stra ne, među tim, mogu
pro pu sti ti da odre de rok ispo ru ke ugo vo rom. U tom slu ča ju pro da vac je dužan da izvr ši pro da ju u razum nom roku posle zaklju če nja ugo vo ra, s obzi rom na pri ro du robe i na osta le okol no sti. Ispo ru ka robe o roku može biti odre đe na kao bit ni sasto-jak ugo vo ra ili kao nebit ni. Ako je rok bit ni sasto jak ugo vo ra (fi k sni rok) ispo ru ka robe se mora izvr ši ti u roku odre đe nom ugo vo rom, i kad taj dan pada u nede lju ili držav ni pra znik.338 Ako pro da vac robu ne ispo ru či u tom roku, ugo vor se ras ki da po samom zako nu. Kupac može odr ža ti ugo vor na sna zi ako po iste ku roka, bez odla ga-nja, oba ve sti dužni ka da zah te va ispu nje nje ugo vo ra.339 Pre ci zno odre đi va nje dana ispo ru ke ne zna či da, samim tim, rok posta je bit ni sasto jak ugo vo ra.340
Iz pri ro de ugo vo ra o pro da ji može pro iz i la zi ti da ispu nje nje o roku nije bitan sasto jak ugo vo ra. U tom slu ča ju pro da vac zadr ža va pra vo da i posle iste ka roka ispo-ru či robu, a kupac da zah te va nje nu ispo ru ku. Ako dužnik želi ras ki nu ti ugo vor, mora osta vi ti pro dav cu pri me ren naknad ni rok za ispo ru ku robe. Uko li ko pro da vac robu ne ispo ru či ni u naknad nom roku ugo vor o pro da ji se ras ki da po samom zako nu.341
Stra ne mogu odre di ti rok ispo ru ke upo tre bom odre đe nih izra za kao što su: “počet kom mese ca”, “sre di nom mese ca”, “kraj mese ca”. Ovi izra zi zna če: “poče-tak mese ca” - prvi dan u mese cu, “sre di na mese ca” - pet na e sti, a “kraj mese ca” - posled nji dan u mese cu, ako što dru go ne pro iz i la zi iz name re stra na ili iz pri ro de ugo vor nog odno sa.342 Upo tre ba bilo kojeg od nave de nih izra za odre đu je u koji dan će se ispo ru ka izvr ši ti.343 Ugo vo rom o pro da ji može biti ugo vo re na pri me na Opštih uzan si za pro met robom ili iz okol no sti pro iz i la zi ti da su nji ho vu pri me nu stra ne ima le u vidu. Tako, rok ispo ru ke odre đen u ugo vo ru izra zom: “počet kom mese ca” - ozna čva vre me od prvog do zaključ no dese tog dana u mese cu. U tom slu ča ju upo tre blje ni izra zi zna če da će se pre da ja robe izvr ši ti u toku izve snog peri o da vre me na. Ako ugo vo rom nije odre đe no koja će stra na ima ti pra vo da odre di datum pre da je u gra ni ca ma tog peri o da, to pra vo pri pa da pro dav cu, osim kad iz okol no sti slu ča ja pro iz i la zi da je odre đe i va nje datu ma pre da je osta vlje no kup cu. Uko li ko na 338 Suprot no reše nje usvo je no je u uzan si 90. stav 1. OUZ. Vidi i: član 77. stav 3. i član 467. stav 1.
ZOO; uzan su broj 80. stav 1. OUZ. Upo re di: Jan ko vec, I., op. cit., stra na 359; Veli mi ro vić, M., op. cit., stra na 74; Vasi lje vić, M., op. cit., stra na 407; Krulj, V., op. cit., stra na 84.
339 Vidi član 125. ZOO.340 Suprot no: Veli mi ro vić, M., op. cit., stra na 74.341 O raču na nju roko va vidi član 77. st. 1 - 3. ZOO.342 Ova pra vi la (odre đe na čla nom 77. stav 4. ZOO) važe ako ako stra ne nisu ugo vo ri le pri me nu
Opštih uzan si za pro met robom (vidi član 1107. stav 2., a u vezi sa čla nom 21. ZOO). Ako su stra ne ugo vo ri le pri me nu Opštih uzan si za pro met robom, ili ako iz okol no sti pro iz i la zi da su nji ho vu pri me nu hte le, nave de ni izra zi koji ozna ča va ju rok izvr še nja ispo ru ke ima ju dru ga zna-če nja - vidi uzan su broj 82. OUZ.
343 Suprot no: Jan ko vec, I., op. cit., stra na 360.
260 jedan od nave de nih nači na nije odre đen datum pre da je robe, pro da vac je dužan izvr-ši ti pre da ju u razum nom roku posle zaklju če nja ugo vo ra. Razum ni rok se odre đu je s obzi rom na pri ro du robe i na osta le okol no sti.344
Pro da ja je dvo stra no oba ve zni ugo vor koji je pod vrg nut pra vi li ma isto vre-me nog ispu nje nja oba ve za. Sto ga, ako što dru go nije ugo vo re no ili uobi ča je no, pro da vac nije dužan pre da ti robu ako mu kupac ne ispla ti cenu isto vre me no, ili nije spre man da to isto vre me no uči ni, ali kupac nije dužan ispla ti ti cenu pre nego što je imao moguć nost da pre gle da stvar.
Ako se pre da ja robe ostva ru je uru če njem pre vo zi o cu ili licu koje orga ni zu je pre voz, pro da vac je ovla šćen: 1) da odlo ži odši lja nje robe pre vo zi o cu do ispla te cene ili 2) da poša lje robu tako da zadr ži pra vo da ras po la že sa njom za vre me pre-vo za. Uko li ko je pro da vac zadr žao pra vo da ras po la že robom za vre me pre vo za on može zah te va ti da roba ne bude pre da ta kup cu u mestu opre de nje nja dok ne ispla ti cenu, a kupac nije dužan ispla ti ti cenu pre nego što je imao moguć nost da pre gle da robu. Kupac nije ovla šćen odbi ti ispla tu cene zbog toga što nije imao moguć no sti da pre gle da stvar, ako ugo vor pred vi đa pla ća nje uz pre da ju odgo va ra ju će ispra ve.
5.2. ODGO VOR NOST ZA NEDO STAT KE STVA RI
Ugo vor o pro da ji je dvo stra no oba ve zan i sa nakna dom (tere tan). Sto ga pro-da vac odgo va ra za mate ri jal ne nedo stat ke i prav ne nedo stat ke robe.
5.2.1. Odgo vor nost pro dav ca za mate ri jal ne nedo stat kePojam. Kupac kupu je robu da bi na njoj ste kao pra vo svo ji ne i kori stio je za
odgo va ra ju ću svr hu. Samo roba koja je isprav na i ima potreb ne oso bi ne može se upo tre blja va ti na ugo vo re ni odno sno uobi ča jen način. Pro da vac garan tu je da roba ima svoj stva koja se obič no kod pro da te robe nala ze i koja se pret po sta vlja ju.345 Na osno vu tih okol no sti kupac je i odre dio pro daj nu cenu.346 Pro da vac je odgo vo ran kup cu ako se, suprot no tome, utvr di da roba nema potreb na svoj stva.
Pro da vac odgo va ra za mate ri jal ne nedo stat ke robe koje je ona ima la u času pre da je kup cu. Pro da vac odgo va ra i za one mate ri jal ne nedo stat ke koji se poja ve posle pre la za rizi ka na kup ca ako su posle di ca uzro ka koji je posto jao pre toga (živo ti nja pre da ta kup cu je bila zara že na pre pre da je, i nakon toga, ugi ne), bez obzi-ra da li mu je nedo sta tak bio poznat.344 Isto reše nje usvo je no je u čla nu 33. tač ka a) Kon ven ci je UN o ugo vo ri ma o među na rod noj pro-
da ji robe.345 Odgo vor nost za mate ri jal ne nedo stat ke se ozna ča va kao garan ci ja za fi zič ka svoj stva robe, odgo-
vor nost za mane robe itd. - upo re di: Kapor, V. i Carić, S., op. cit., stra na 117; Vasi lje vić, M., op. cit., stra na 409; Gold štajn, A., op. cit., stra na 263.
346 Upo re di: Mar ko vić, L., op. cit., stra na 464; Perić, Ž., O ugo vo ru o pro da ji i kupo vi ni, NIU Slu-žbe ni list SFRJ, Beo grad, 1986, stra na 378; Spe ci jal ni deo obli ga ci o nog (tra žbe nog) pra va - o poje di nim ugo vo ri ma, po pre da va nji ma, bez godi ne, stra na 186.
261Mate ri jal ni nedo sta tak posto ji: 1) ako roba nema potreb na svoj stva za nje nu redov nu upo tre bu ili za pro met; 2) ako roba nema potreb na svoj stva za naro či tu upo-tre bu za koju je kupac naba vlja, a koja je bila pozna ta pro dav cu, ili mu je mora la biti pozna ta; 3) ako roba nema svoj stva i odli ke koje su izri či to ili pre ćut no ugo vo re ne odno sno pro pi sa ne; 4) kada je pro da vac pre dao robu koja nije sao bra zna uzor ku ili mode lu, osim ako su uzo rak ili model poka za ni samo radi oba ve šte nja.
U slu ča ju da roba nema potreb na svoj stva za nje nu redov nu upo tre bu ili za pro met ili ako roba nema svoj stva i odli ke koje su izri či to ili pre ćut no ugo vo re ne odno sno pro pi sa ne, pro da vac ne odgo va ra za nedo stat ke robe ako su u času zaklju-če nja ugo vo ra oni bili pozna ti kup cu ili mu nisu mogli osta ti nepo zna ti. Tada se pret po sta vlja da je kupac pri stao da kupi robu sa tim nedo sta ci ma.347 Među tim, ako je pro da vac izja vio da roba nema nika kve nedo stat ke ili da roba ima odre đe na svoj-stva ili odli ke pro da vac odgo va ra i za nedo stat ke koje je kupac mogao lako opa zi ti. Odgo vor nost pro dav ca za mate ri jal ne nedo stat ke robe je isklju če na i kada je ona pro da ta na jav noj pro da ji.
Vidlji vi i skri ve ni nedo sta ci robe. Vidlji vi nedo sta ci robe su oni koje bi bri žlji-vo lice, sa pro seč nim zna njem i isku stvom lica istog zani ma nja i stru ke kao kupac mogao lako opa zi ti, pri uobi ča je nom pre gle du stva ri. Vidlji vi nedo sta tak se, shod-no tome, odre đu je objek tiv no, pre ma zami šlje nom, pro seč nom kup cu, a ne pre ma bri žlji vo sti kon kret nog kup ca. Kupac je dužan da pri mlje nu stvar na uobi ča je ni način pre gle da ili je da na pre gled, čim je to pre ma redov nom toku stva ri mogu će. O vidlji vim nedo sta ci ma kupac je dužan oba ve sti ti pro dav ca bez odla ga nja. Ako kupac pro dav ca ne oba ve sti o vidlji vom nedo stat ku bez odla ga nja, gubi pra vo koje mu po tom osno vu pri pa da.
Skri ve ni nedo sta ci robe se ne mogu otkri ti uobi ča je nim pre gle dom, pri li kom pre u zi ma nja stva ri, nego tek nakon pri je ma robe. Pro da vac odgo va ra i za takve nedo stat ke do iste ka šest mese ci od pre da je robe, izu zev kada je ugo vo rom odre-đen duži rok, ako je kupac o tom nedo stat ku oba ve stio pro dav ca bez odla ga nja. Ako je kupac nebla go vre me no pod neo pri go vor zbog skri ve nih nedo sta ta ka robe, gubi pra va pre ma pro dav cu. Pro da vac, među tim, može pri hva ti ti i nebla go vre me ni pri go vor. Odgo vor nost pro dav ca za mate ri jal ne nedo stat ke robe je dis po zi tiv nog karak te ra pa je ugo vo ra či mogu ogra ni či ti ili sasvim isklju či ti. To može pro iz i la zi ti iz izra za upo tre blje nih u ugo vo ru - na pri mjer da se kupu je roba “takva - kakva “ “viđe no - odo bre no” (isklju ču je se odgo vor nost pro dav ca za vidlji ve nedo stat ke) ili pro da ja “đutu re”. Ništa va je odred ba ugo vo ra o ogra ni če nju ili isklju če nju odgo-vor no sti za nedo stat ke robe ako je nedo sta tak bio poznat pro dav cu, a on o nje mu nije oba ve stio kup ca, kao i kad je pro da vac namet nuo tu odred bu kori ste ći svoj pose ban mono pol ski polo žaj. Kupac koji se odre kao pra va da ras ki ne ugo vor zbog 347 Vidi: gru pa auto ra, Komen tar Zako na o obli ga ci o nim odno si ma, Savre me na admi ni stra ci ja, Beo-
grad, 1980, tom I, stra na 973.
262 nedo sta ta ka robe zadr ža va osta la pra va zbog tih nedo sta ta ka. Da bi zašti tio svo ja pra va zbog nedo stat ka robe kupac mora bla go vre me no pod ne ti pri go vor pro dav cu da roba ima nedo sta tak.
Pra va kup ca. Ako je kupac bla go vre me no i ured no oba ve stio pro dav ca da stvar ima vidlji vi ili skri ve ni nedo sta tak može alter na tiv no zah te va ti od pro dav ca: 1) ispu nje nje ugo vo ra (tj. da pro da vac nedo sta tak uklo ni ili mu pre da dru gu robu bez nedo stat ka); 2) sni že nje cene ili 3) izja vi ti pro dav cu da ras ki da ugo vor. Kupac ne gubi pra vo i kada nije bla go vre me no i ured no oba ve stio pro dav ca ako je pro da-vac nesa ve stan. Kupac koji je zbog nedo sta ta ka pre da te robe pre tr peo šte tu (bez obzi ra da li je zah te vao ispu nje nje ugo vo ra ili sni že nje cene ili ras kid ugo vo ra) ima pra vo i na nakna du šte te po pra vi li ma o ugo vor noj odgo vor no sti za šte tu. Kada je kupac zbog nedo sta ta ka pre da te robe pre tr peo šte tu i na dru gim svo jim stva ri ma ili je zbog toga sma nje na nje go va imo vi na ima pra vo i na nakna du vanu go vor ne šte te. ZOO (pro da vac je kup cu pro dao zara že nog konja te, osim oba ve ze da kup-cu nakna di šte tu nasta lu neis pu nje njem ugo vo ra o pro da ji, dugu je mu i nakna du vanu go vor ne šte te pro u zro ko va ne tako što se zara za sa pre da tog konja pro ši ri la i na osta le zdra ve kup če ve konje).
Uko li ko se kupac opre de lio za ispu nje nje ugo vo ra, a pro da vac ga ne dobi-je u razum nom roku kupac može: 1) da zah te va sni že nje cene ili 2) izja vi ti da ras ki da ugo vor.
5.2.2. Garan ci ja za isprav no funk ci o ni sa nje robeGaran ci ja za isprav no funk ci o ni sa nje stva ri je vrsta odgo vor no sti pro dav-
ca za mate ri jal ne nedo stat ke odre đe ne vrste stva ri (teh nič ke robe), na osno vu garant nog lista pre da tog kup cu. U prav noj teo ri ji se ova vrsta odgo vor no sti ozna-ča va kao ugo vor na, dok se opšta odgo vor nost pro dav ca za bilo koju pro da tu stvar nazi va zakon skom.348 Ako je pred met pro da je odre đe na teh nič ka roba (neka maši na, motor, apa rat i sl.) za isprav no funk ci o ni sa nje te stva ri odgo va ra ju i pro-da vac i pro iz vo đač. Neki teh nič ki pro iz vo di mora ju biti snab de ve ni garant nim listom čija je sadr ži na odre đe na pro pi si ma. Poda vac teh nič ke robe, u tom slu ča-ju, mora pre da ti kup cu garant ni list.349 Garant nim listom pro iz vo đač jem či da će roba isprav no funk ci o ni sa ti u toku odre đe nog vre me na, raču na ju ći od nje ne pro da je kup cu.
Kupac može, ako roba ne funk ci o ni še ispra vo u pred vi đe nom vre me nu, zah-te va ti od pro dav ca ili od pro iz vo đa ča ili od uvo zni ka, odno sno zastup ni ka stra ne fi r me da robu opra vi u razum nom roku ili ako to ne uči ni da mu, ume sto nje, pre da 348 Vidi: Radi šić, J., Garan ci ja za tra jan kva li tet i odgo vor nost za šte tu od stva ri sa nedo stat kom,
Insti tut za upo red no pra vo, Beo grad, 1972, stra na 39.349 Iako se garan ci ja za isprav no funk ci o ni sa nje robe ozna ča va kao ugo vor na odgo vor nost, oba ve za
dava nja garan ci je za odre đe nu robu pro pi sa na je impe ra tiv nim zakon skim odred ba ma.
263robu koja isprav no funk ci o ni še. Ako je jed no od nave de nih pra va kupac ostva rio pre ma pro dav cu, pro da vac se može (za iznos nakna de šte te) regre si ra ti od pro iz-vo đa ča, odno sno uvo zni ka ili zastup ni ka stra ne fi r me. Pro da vac, osim toga, ima pra vo i na nakna du šte te koju je pre tr peo zbog toga što je bio lišen upo tre be stva ri od tre nut ka tra že nja oprav ke ili zame ne do nji ho vog izvr še nja.
Garant ni rok se, u slu ča ju manje oprav ke, pro du ža va za vre me dok je kupac bio lišen upo tre be stva ri. Kada je zbog neis prav nog funk ci o ni sa nja stvar zame nje-na ili bit ni je opra vlje na, garant ni rok poči nje pono vo teći od zame ne odno sno vra-ća nja bit ni je opra vlje ne robe. Ako je zame njen ili bit ni je popra vljen samo neki deo robe, garant ni rok poči nje pono vo teći samo za taj deo. Uko li ko pro da vac u razum nom roku ne opra vi ili zame ni robu kupac je ovla šćen ras ki nu ti ugo vor ili sni zi ti cenu i zah te va ti nakna du šte te. Ova ovla šće nja kupac može vrši ti samo pre-ma pro dav cu kao ugo vor noj stra ni, a ne i pre ma pro iz vo đa ču, uvo zni ku odno sno zastup ni ku stra ne fi r me (dava o cu garan ci je). Pro da vac odno sno dava lac garan ci je dužan je da o svom tro šku pre ne se robu do mesta gde bi tre ba lo da se popra vi ili zame ni, kao i da popra vlje nu, odno sno zame nje nu robu vra ti natrag kup cu. Iako kupac osta je vla snik robe pre da te na oprav ku ili zame nu pro da vac odno sno dava lac garan ci je sno si rizik za nje nu slu čaj nu pro past ili ošte će nje.
U izra di poje di nih delo va teh nič ke robe ili u izvr še nju poje di nih rad nji neret-ko uče stvu je više samo stal nih pro iz vo đa ča (tako, u pro iz vod njji auto mo bi la uče-stvu je mno štvo koo pe ra na ta kao samo stal nih pro iz vo đa ča poje di nih delo va). Za takvu robu fi nal ni pro iz vo đač izda je garant ni list i odgo va ra za nje no isprav no funk ci o ni sa nje u garant nom roku, a koo pe ran ti odgo va ra ju fi nal nom pro iz vo đa ču za neis prav no funk ci o ni sa nje robe koje poti če od tih delo va ili od rad nji, sve dok ne pre sta ne odgo vor nost fi nal nog pro iz vo đa ča pre ma kup cu robe. Pra va kup ca pre ma pro iz vo đa ču po osno vu garant nog lista gase se nakon iste ka jed ne godi ne raču na ju-ći od dana kada je od nje ga tra že na oprav ka ili zame na robe.
5.2.3. Odgo vor nost za prav ne nedo stat ke (zašti ta od evik ci je)Pro da vac je dužan kup cu pre ne ti pra vo svo ji ne ili pro da to pra vo tako da mu
obez be di mir no uži va nje stva ri odno sno pra va. Sto ga on odgo va ra ako na pro da toj stva ri odno sno pra vu posto ji neko pra vo tre ćeg koje isklju ču je, uma nju je ili ogra-ni ča va kup če vo pra vo, a u čijem posto ja nju kupac nije oba ve šten, niti je pri stao da uzme robu opte re će nu tim pra vom. Ako je pro da vac pro dao kup cu neko pra vo dužan je garan to va ti da ono posto ji i da nema prav nih smet nji za nje go vo ostva-re nje. Pro da vac se, prven stve no, mora “lič no uzdr ža ti od sva kog uzne i mi ra va nja kup ca”,350 ali i da šti ti kup ca od pre ten zi ja tre ćeg lica. Pro da vac, nai me, odgo va ra kup cu ako je npr. pro dao tuđu stvar te vla snik zah te va vra ća nje stva ri pod no še njem vla snič ke tužbe - rei vin di ca tio; ili je pre da ta nepo kret nost opte re će na hipo te kom 350 Perić, Ž., op. cit.,. stra na 204
264 ili pra vom slu žbe no sti; ili su na šasi ji i moto ru auto mo bi la fal si fi ko va ni bro je vi ume sto tvor nič kih što one mo gu ća va upo tre bu auto mo bi la itd.
Odgo vor nost za prav ne nedo stat ke nasta je samo ako o nedo sta ci ma kupac nije oba ve šten, niti je pri stao da kupi robu opte re će nu tim pra vom. Uko li ko tre će lice pola že neko pra vo na robu kupac je dužan o tome oba ve sti ti pro dav ca i pozva ti ga da u razum nom roku oslo bo di robu od pra va ili pre ten zi je tre ćeg (npr. tre će lice vla snič kom tužbom zah te va vra ća nje svo je stva ri koju je pro da vac pro dao kup cu). Takva dužnost kup ca ne posto ji kada je pro dav cu već pozna to da tre će lice pola že pra vo na robu (npr. vla snik robe od pro dav ca tužbom zah te va nakna du delikt ne šte-te zbog kra đe robe, a od kup ca vra ća nje robe).
Kada je pred met ugo vo ra stvar odre đe na po rodu kupac je ovla šćen pozva ti pro dav ca da mu ispo ru či dru gu robu bez prav nog nedo stat ka. U slu ča ju da pro da-vac ne postu pi po zah te vu kup ca, a roba bude odu ze ta (vla snič ki zah tev tre ćeg lica je usvo jen) ugo vor se ras ki da po samom zako nu.
6. Oba ve ze kup ca
6.1. UOP ŠTE
Osnov ne oba ve ze kup ca su ispla ta cene i pre u zi ma nje robe. Ugo vo rom, pri-vred nim obi ča ji ma ili zako nom mogu se pred vi de ti i dru ge oba ve ze kup ca.
6.2. ISPLA TA CENE
Vre me ispla te. Kupac je dužan pla ti ti cenu u vre me odre đe no u ugo vo ru. S obzi rom na tre nu tak pre da je robe pro da vac i kupac mogu ugo vo ri ti: 1) da je pro da-vac dužan pre da ti kup cu robu pre nego što mu cena bude pot pu no ispla će na ili 2) da je kupac dužan pla ti ti cenu pre pre da je robe - pre da ja uz pret pla tu. Ako takav spo ra zum izo sta ne (ili to nije odre đe no obi ča ji ma) važi dis po zi tiv na odred ba čla na 516. stav 2. ZOO - da se pla ća nje vrši u času u kome se vrši pre da ja robe.
Kada pro da vac vrši uza stop ne (suk ce siv ne) ispo ru ke kupac je dužan ispla ti ti cenu za sva ku ispo ru ku u času nje nog pre u zi ma nja, a ako je kupac dao pro dav cu pred u jam, prve ispo ru ke napla ću ju se iz pred uj ma. Ova pra vi la u pogle du ispla ta cena u slu ča ju uza stop nih ispo ru ka pri me nju ju se samo ako nije što dru go ugo vo-re no ili suprot no ne pro iz i la zi iz okol no sti posla. Ako roba pro da ta na kre dit daje plo do ve ili kakve dru ge kori sti kupac, suprot no opštim odred ba ma koje regu li šu doc nju dužni ka zbog neis pu nje nja nov ča ne oba ve ze, dugu je kama tu od kad mu je roba pre da ta bez obzi ra na to da li je dospe la oba ve za za ispla tu cene.
Mesto ispla te. Kupac je dužan pla ti ti cenu na mestu odre đe nom ugo vo rom. Ako mesto ispla te nije odre đe no ugo vo rom ili ne pro iz i la zi iz obi ča ja koje su stra ne ugo vo ri le (ili iz okol no sti ugo vo ra pro iz i la zi da su hte le pri me ni ti obi ča je), pla ća-nje se oba vlja u mestu u kome se vrši pre da ja robe.
2656.3. PRE U ZI MA NJE STVA RI
Kupac je, osim ispla te cene, oba ve zan da pre u zme robu koju mu pre da je pro-da vac, a to je, isto vre me no, i nje go vo ovla šće nje. Pre u zi ma nje robe zna či vrše nje potreb nih rad nji od stra ne kup ca da bi pre da ja bila mogu ća (npr. kupac je pro dav cu radi pre u zi ma nja robe dužan posla ti spe ci jal no teret no vozi lo), kao i u odvo že nju odno sno odno še nju robe. Kada kupac bez oprav da nog raz lo ga odbi je da pre u zme robu čija mu je pre da ja ponu đe na na ugo vo ren ili uobi ča jen način i na vre me, pro-da vac je ovla šćen, ako ima osno va nog raz lo ga da posum nja da kupac neće ispla ti ti cenu, da ras ki ne ugo vor.
Kupac kome je roba uru če na a on hoće da je vra ti pro dav cu nakon što je ras ki nuo ugo vor ili je, ume sto nje, zah te vao dru gu stvar, dužan je robu čuva ti sa pažnjom dobrog pri vred ni ka, odno sno dobrog doma ći na i sa tim ciljem pred u ze ti potreb ne mere za oču va nje robe. Ako mere pred u ze te za oču va nje robe, iza zi va ju tro ško ve kupac je ovla šćen da ih zah te va od pro dav ca. Kupac može odbi ti da pri mi robu koja mu je upu će na u mesto opre de lje nja i tamo sta vlje na na ras po la ga nje. U tom slu ča ju dužan je da za račun pro dav ca, ako pro da vac nije pri su tan u mestu opre-de lje nja niti ovla šće no lice koje bi je pre u ze lo u nje go vo ime, da pre u zme robu, a pod uslo vi ma da je to mogu će bez ispla te cene i bez većih nezgo da ili pre te ra nih tro ško va. Kupac je, pod pret po stav ka ma odre đe nim ZOO, ovla šćen polo ži ti robu kod suda ili je pro da ti.
IV. MODA LI TE TI UGO VO RA O PRO DA JI
1. Ugo vor o pro da ji po uzor ku ili mode luOvaj ugo vor je vrsta pro da je na osno vu koga nasta je oba ve za pro dav ca da
kup cu pre da stvar koja je, po kva li te tu, sao bra zna uzor ku ili mode lu, koga je pro da-vac depo no vao kod kup ca ili tre ćeg lica posle zaklju če nja ugo vo ra.
Model je tro di men zi o nal na kre a ci ja stva ri (npr. ope ka, auto mo bil, čizme, peć) u ori gi nal noj veli či ni ili sra zmer no uma nje nom obli ku, koji ver no odra ža va oso bi ne stva ri. Uzo rak je manja koli či na stva ri pre ma kojoj će se ispo ru či ti sva koli či na pro da te stva ri. Pro da ja po uzor ku ili mode lu se, naj če šće, zaklju ču je pre ko trgo vin skog zastup ni ka ili na saj mo vi ma. Kva li tet stva ri se u pro da ji po mode lu ili uzor ku utvr đu je upu ći va njem na model ili uzo rak. Ako su se stra ne pozva le na model ili uzo rak ali i opi sa le kva li tet stva ri tako da izme đu njih posto ji suprot nost, rele vant na su svoj stva poka za nog mode la ili uzor ka.
Pro da ju po uzor ku ili mode lu doka zu je stra na koja za to ima prav ni inte res, tj. prven stve no kupac. Uzo rak ili model se nakon zaklju če nja ugo vo ra depo nu je kod dru ge stra ne (naj če šće kup ca) ili tre ćeg lica (npr. posred ni ka), o čemu se izda je odgo va ra ju ća ove re na pri zna ni ca ili potvr da. Stvar koju pro da vac pre da je kup cu,
266 na osno vu ovog obli ka pro da je, mora biti strikt no sao bra zna uzor ku ili mode lu. Dozvo lje no je odstu pa nje koje je nebit no (neznat no) tako da ne uma nju je svoj stvo stva ri u meri koja bi je čini la nesa o bra znom mode lu ili uzor ku.
Ako stvar koju je pro da vac pre dao kup cu nije sao bra zna uzor ku ili mode lu, pro da vac odgo va ra po pro pi si ma o odgo vor no sti pro dav ca za mate ri jal ne nedo stat-ke stva ri. Pro da vac ne odgo va ra za nedo sta tak sao bra zno sti ako je uzo rak, odno sno model, pod neo kupac radi oba ve šte nja i pri bli žnog odre đi va nja oso bi ne stva ri, bez obe ća nja sao bra zno sti.
2. Pro da ja radi pokri ćaPro da ja radi pokri ća ovlać šu je pro dav ca da, nakon ras ki da ugo vo ra o pro da-
ji, tre ćem licu pro da robu koju kupac nije pre u zeo ili mu nije ispla tio cenu, te zah-te va nakna du šte te koju je zbog toga pre tr peo. Ovu pro da ju pro da vac (pove ri lac) može izvr ši ti ako je izme đu stra na bio zaklju čen ugo vor o pro da ji koji je ras ki nut. Ugo vor može biti ras ki nut po samom zako nu (kad je rok bitan sasto jak ugo vo ra) ili izja vom volje jed ne stra ne, zbog toga što je kupac pao u doc nju sa ispla tom cene ili stvar nije pre u zeo u odre đe nom roku.
Pro da vac može izvr ši ti pro da ju radi pokri ća samo ako je pred met ras ki nu tog ugo vo ra o pro da ji roba odre đe na po rodu. Potre bu za pro da jom radi pokri ća, u slu ča ju spo ra, pro da vac ne mora doka zi va ti. Pro da ja radi pokri ća mora se izvr ši ti u razum nom roku i na razu man način. Razu man rok je prav ni stan dard koga će sud kon kre ti zo va ti u sva kom poje di nom slu ča ju, a raču na se od ras ki da ugo vo ra o pro da ji. Pro da vac može izvr ši ti pro da ju sve dok ne pro tek ne rok pred vi đen za zasta re lost potra ži va nja iz ras ki nu tog ugo vo ra o pro da ji. On se ne može kori sti ti pro da jom radi pokri ća ako iz nje go vog pona ša nja pro iz i la zi da je, ustva ri, odu stao od ugo vo ra i da bi time zlo u po tre bio svo je pra vo. Pro da ju radi pokri ća pro da vac mora izvr ši ti u rela tiv no krat kom roku, koji pred sta vlja razu man rok. Tako đe, pro-da vac je dužan da pro da ju radi pokri ća izvr ši na razu man način, kao dobar doma-ćin, odno sno dobar pri vred nik. Pro da vac robu može pro da ti na bilo kojem trži štu u zemlji, s tim što je o name ra va noj pro da ji pro da vac dužan oba ve sti ti kup ca (kupac bi, u tom slu ča ju, mogao npr. saop šti ti pro dav cu na kojem trži štu je naj po volj ni je oba vi ti pro da ju radi pokri ća i sl). Pro pu šta nje ove oba ve ze pro dav ca može uti ca ti na visi nu nakna de šte te koju zah te va od kup ca iz ras ki nu tog ugo vo ra o pro da ji.
Kada je pro da jom radi pokri ća pro da vac ostva rio cenu koja je veća od ugo-vo re ne on nije u oba ve zi da raz li ku u ceni pla ti kup cu, ali bi se ona odbi la od ugo-vor ne šte te koju je pro da vac pre tr peo ras ki dom pro da je. Ako je pro da vac pro da jom radi pokri ća posti gao manju cenu od one koja je bila odre đe na ras ki nu tim ugo vo-rom, pro da vac ima pra vo da zah te va raz li ku izme đu cene odre đe ne ugo vo rom i cene koja je postig nu ta pro da jom radi pokri ća.
2673. Kupo vi na radi pokri ćaOvaj ugo vor ovla šću je kup ca (pove ri o ca) da, nakon ras ki da ugo vo ra o pro-
da ji, kupi robu koju mu pro da vac (dužnik) nije ispo ru čio i tako uma nji raz me re kon-kret ne šte te koju trpi. Ovla šće nje na kupo vi nu stva ri radi pokri ća sti če kupac ako su ostva re ne odre đe ne pret po stav ke. Ona je mogu ća samo nakon ras ki da ugo vo ra o pro da ji koji je bio zaklju čen. Ugo vor može biti ras ki nut zbog doc nje pro dav ca u izvr še nju oba ve ze pre da je robe ili zbog toga što ona ima nedo stat ke. Ire le vant no je da li je pro da ja ras ki nu ta izja vom volje kup ca ili je ras kid nastu pio po samom zako nu (kad je ispu nje nje u roku bitan sasto jak ugo vo ra).
Kupac može izvr ši ti kupo vi nu radi pokri ća samo u slu ča ju da je pred met ras-ki nu tog ugo vo ra o pro da ji bila roba odre đe na po rodu i da se kupu je, tako đe, roba odre đe na po rodu. Potre bu za izvr še nje kupo vi ne radi pokri ća kupac ne mora doka-zi va ti. Kupo vi na se mora izvr ši ti u razum nom roku i na razu man način. Razu man rok je prav ni stan dard koga će sud kon kre ti zo va ti u sva kom poje di nom slu ča ju, a raču na se od ras ki da ugo vo ra o pro da ji, s tim što ne može biti duži od roka zasta-re lo sti potra ži va nja pred vi đe nog za takav ugo vor. Ali, kupac se ne može kori sti ti kupo vi nom radi pokri ća ako iz nje go vog pona ša nja (ćuta nja ili dru gih okol no sti) pro iz i la zi da je on odu stao od ugo vo ra i ako bi to pred sta vlja lo zlo u po tre bu pra va (tj. bilo pro tiv no nače lu pošte nja i save sno sti. Kupac bi, ustva ri, kupo vi nu radi pokri ća tre ba lo da izvr ši u rela tiv no krat kom roku, po pro te ku roka ispo ru ke robe, da bi na taj način nadok na dio potre bu za robom koje mu pro da vac nije ispo ru čio jer bi, po pra vi lu, krat ki rok u kome je mogu će izvr ši ti kupo vi nu radi pokri ća, pred-sta vljao razu man rok.
Kupo vi na radi pokri ća mora biti izvr še na na razu man način. Kupac bi robu mogao naba vi ti u bilo kojem mestu u zemlji ako je postu pao sa pažnjom dobrog pri vred ni ka odno sno dobrog doma ći na. Kupac može kupi ti robu odgo va ra ju ćeg kva li te ta, loši jeg kva li te ta ili boljeg kva li te ta od onog pred vi đe nog ugo vo rom, za istu, manju ili višu cenu od cene odre đe ne u ras ki nu tom ugo vo ru. Ako je kupac za robu odgo va ra ju ćeg kva li te ta pla tio višu cenu od cene odre đe ne ras ki nu tim ugo vo-rom, kupac ima pra vo zah te va ti raz li ku cene od pro dav ca. Kad je kupac kupio robu po ceni koja je niža od one odre đe ne ugo vo rom nije u oba ve zi da pro dav cu vra ti raz li ku cene. Kupac nema pra vo da na ime nakna de šte te zah te va raz li ku u ceni u slu ča ju da je po višoj ceni kupio robu radi pokri ća boljeg, a ne odgo va ra ju ćeg kva li-te ta. Uko li ko roba ima trži šnu cenu kupac je u oba ve zi da je kupi po toj ceni. Kada na raz li či tim trži šti ma cena nije ista kup cu bi tre ba lo pri zna ti pro seč nu trži šnu cenu robe kuplje ne radi pokri ća. O name ra va noj kupo vi ni radi pokri ća kupac je dužan oba ve sti ti pro dav ca (koji mu npr. može pomo ći u izbo ru naj po volj ni jeg trži šta), kako bi doc ni ji pri go vo ri pro dav ca izo sta li. Pro pu šta nje obe oba ve ze kup ca može samo uti ca ti na odme ra va nje visi ne šte te koju zah te va od pro dav ca zbog ras ki da ugo vo ra o pro da ji.
268 4. Pro da ja sa zadr ža va njem pra va svo ji nePro da ja sa zadr ža va njem svo ji ne je ugo vor na osno vu koga se pro da vac
pokret ne robe oba ve zu je da pre da robu kup cu odmah nakon zaklju če nja ugo vo ra uz zadr ža va nje pra va svo ji ne na njoj, sve dok kupac ne ispla ti cenu u pot pu no sti (pac tum reser va ti domi nii). Ovaj vid pro da je pred sta vlja izu ze tak od pra vi la da se svo ji na na pokret noj stva ri sti če pre da jom, a naj če šće se ugo va ra u pro da ji sa obroč-nim otpla ta ma cene.
Zadr ža va nje pra va svo ji ne pred vi đa se poseb nom odred bom ugo vo ra o pro da-ji. Puno va žno je, među tim, ugo vo ri ti zadr ža va nje pra va svo ji ne i naknad no, nakon zaklju če nja ugo vo ra o pro da ji, a naj doc ni je dok roba nije pre da ta kup cu. Ugo vor o zadr ža va nju pra va svo ji ne može biti zaklju čen i pro stom sagla sno šću volja. Da bi zadr ža va nje pra va svo ji ne delo va lo pre ma kup če vim pove ri o ci ma mora biti uči-nje no u obli ku jav no ove re ne ispra ve, pre ste ča ja kup ca ili pre ple nid be robe u izvr šnom postup ku. Ako se o pokret noj robi vode poseb ne jav ne knji ge pra vo svo-ji ne može se zadr ža ti samo ako je to pred vi đe no pro pi si ma o ure đe nju i vođe nju tih knji ga. Ugo vor o zadr ža va nju pra va svo ji ne stva ra oba ve ze za obe ugo vor ne stra ne. Pro da vac je u oba ve zi da robu pre da kup cu i pra vo svo ji ne pre ne se na nje ga tek kada cenu pla ti u pot pu no sti, dok se kupac oba ve zu je da ispla ti cenu pro dav cu nakon pre da je robe, u odre đe nom, ugo vo re nom roku.
Pro da jom i pre da jom robe kupac sti če ovla šće nje da je kori sti i drži, a ne da i njo me ras po la že. Rizik slu čaj ne pro pa sti ili ošte će nja robe sno si kupac od časa kada mu je roba pre da ta iako na nje ga nije pre ne se no pra vo svo ji ne. Uko li ko kupac ne pla ti cenu koja je dospe la pro da vac je ovla šćen da zah te va nje nu ispla tu pri nud nim putem ili ras kid ugo vo ra.
5. Pro da ja sa spe ci fi ka ci jomPro da ja sa spe ci fi ka ci jom je ugo vor o pro da ji robe odre đe ne po rodu u kome
je kupac ovla šćen da doc ni je odre di kva li tet robei (oblik, meru ili koje dru ge poje di-no sti ro bei) dosta vlja njem pro dav cu spe ci fi ka ci je u ugo vo re nom roku ili do pro te ka razum nog roka od tre nut ka pro dav če vog tra že nja da to kupac uči ni.
Ovaj moda li tet pro da je pro iz vo di dej stva od zaklju če nja ugo vo ra, a u slu ča ju da kupac ne dosta vi spe ci fi ka ci ju do roka (odre đe nog ugo vo rom ili do pro te ka razum-nog roka raču na ju ći od pro dav če vog tra že nja da to uči ni), pro da vac može izja vi ti da ras ki da ugo vor ili oba vi ti spe ci fi ka ci ju pre ma ono me što mu je pozna to. Ako sam pro-da vac oba vi spe ci fi ka ci ju dužan je oba ve sti ti kup ca o nje nim poje di no sti ma i odre di ti mu razu man rok da sam izvr ši druk či ju spe ci fi ka ci ju. Uko li ko kupac u razum nom roku ne izvr ši spe ci fi ka ci ju, oba ve zna je spe ci fi ka ci ja koju je izvr šio pro da vac.
Pro da ja sa spe ci fi ka ci jom slič na je pro da ji po uzor ku ili mode lu. Izme đu ova dva vida pro da je posto je raz li ke. Tako se, u vre me zaklju če nja pro da je po uzor ku
269ili mode lu uzo rak ili model pre da ju ili poka zu ju pro dav cu odno sno kup cu, dok je spe ci fi ka ci ju prven stve no dužan izvr ši ti kupac, u odre đe nom roku, nakon zaklju če-nja ugo vo ra.
6. Kupo vi na na pro buKupo vi na na pro bu je ugo vor zaklju čen pod odlo žnim uslo vom koji delu je od
tre nut ka kada je zaklju čen, ako se uslov ispu ni. Uslov je pote sta ti van pošto zavi si samo od volje kup ca kome je roba pre da ta radi pro be - tj. od izja ve kup ca da li roba odgo va ra nje go vim želja ma (subjek tiv na pro ba). Pra vo svo ji ne, pra vo ras po la ga nja ili neko dru go pra vo koje je pred met kupo vi ne na pro bu ne pre la zi u imo vi nu kup ca sve dok kupac ne oba ve sti pro dav ca da li osta je pri ugo vo ru. Da li osta je pri ugo vo ru kupac je dužan oba ve sti ti pro dav ca u roku utvr đe nom ugo vo rom ili obi ča jem, a ako ga nema, onda u pri me re nom roku koji mu bude odre dio pro da vac, ina če se sma tra da je odu stao od ugo vo ra. Sma tra se da je kupac ostao pri ugo vo ru, ako roba koja mu je pre da ta radi pro be do odre đe nog roka, ne vra ti bez odla ga nja po iste ku roka ili ne izja vi pro dav cu da odu sta je od ugo vo ra. Rizik slu čaj ne pro pa sti ili ošte će nja robe pre da te kup cu radi pro be sno si pro da vac do kup če ve izja ve da osta je pri ugo vo ru, odno sno do iste ka roka kad je kupac bio dužan vra ti ti stvar pro dav cu.
U ugo vo ri ma u pri vre di često se ugo va ra objek tiv na pro ba. Tada opsta nak ugo vo ra o kupo vi ni na pro bu ne zavi si od želje kup ca nego od okol no sti da li roba ima odre đe na svoj stva ili da li je podob na za odre đe nu upo tre bu, što se utvr đu je npr. na osno vu pro pi sa nih stan dar da, eks per ti ze struč nih orga ni za ci ja itd. Odred be ugo vo ra o kupo vi ni na pro bu shod no se pri mje nju ju na kupo vi nu po pre gle du i na kupo vi nu sa rezer vom pro ba nja. Kupo vi na na pro bu se raz li ku je od kupo vi ne sa rezer vom pro ba nja. Ugo vor o kupo vi ni na pro bu zaklju ču je se pod odlo žnim uslo-vom, a pro iz vo di dej stvo od tre nut ka zaklju če nja, ako se uslov ispu ni, dok se kod kupo vi ne sa rezer vom pro ba nja ugo vor ne zaklju ču je dok se stvar ne ispro ba, a to je pret po stav ka za zaklju če nje ugo vo ra.
V. UGO VOR O KOMI SI O NU
1. Pojam i oso bi ne ugo vo raUgo vo rom o komi si o nu oba ve zu je se jed na ugo vor na stra na (komi si o nar)
dru goj (komi ten tu) da će u svo je ime ali za račun komi ten ta oba vi ti jedan ili više poslo va koje mu komi tent pove ri za odre đe nu nakna du (pro vi zi ju).351
351 Vidi: član 771. ZOO; Kapor, V. i Carić, S., Ugo vo ri rob nog pro me ta, Cen tar za pri vred ni kon sal-ting, Novi Sad, 2000, str. 193;Veli mi ro vić, M., Ugo vo ri u pri vre di, Poslov na poli ti ka, Beo grad, stra na 163; Vasi lje vić, M., Poslov no pra vo, Savre me na admi ni stra ci ja, Beo grad, 1996, stra na 464; Jan ko vec, I., op. cit., stra na 449; Radoj čić, S., Osno vi trgo vač kog pra va, Beo grad, 1926, stra na 173; Bar toš, M., Osno vi pri vat nog pra va, bez godi ne, Beo grad, str. 325.
270 Komi sion se raz li ku je od posre do va nja, zastu pa nja i ugo vo ra o nalo gu. Ugo vo-rom o posre do va nju oba ve zu je se posred nik da nasto ji naći i dove stiu vezu sa nalo go-dav cem lice koje bi s njim pre go va ra lo o zaklju če nju odre đe nog ugo vo ra, a nalo go-da vac se oba ve zu je da mu ispla ti odre đe nu nakna du, ako taj ugo vor bude zaklju čen, dok komi si o nar samo stal no zaklju ču je prav ni posao sa tre ćim licem. Ugo vo rom o trgo vin skom zastu pa nju oba ve zu je se zastup nik da u ime i za račun svog komi ten ta pred u zi ma prav ne i fak tič ke rad nje, za odre đe nu nakna du dok komi si o nar prav ne poslo ve pred u zi ma u svo je ime, a za račun komi ten ta. Ugo vo rom o nalo gu oba ve zu je se nalo go pri mac pre ma nalo go dav cu da za nje gov račun pre du zme odre đe ne poslo-ve, a ire le vant no je da li nalo go pri mac ispu nja va ugo vor o nalo gu u svo je ili u tuđe ime.352 Iako se komi sion raz li ku je od zastu pa nja (zastup nik pred u zi ma prav ne rad nje u ime i za račun zastu pa nog) na ugo vor o komi si o nu shod no se pri me nju ju pra vi la o nalo gu, uko li ko pra vi li ma o komi si o nu nije dru ga či je odre đe no.353
U ugo vor nom komi si o nom odno su su komi tent i komi si o nar, dok tre će lice, sa kojim komi si o nar zaklju ču je odre đe ni prav ni posao, nije u tom odno su. Komi si o nar nepo sred no, kao samo stal na ugo vor na stra na, stu pa u odnos sa tre ćim licem (kome ne mora biti poznat komi tent), sam posta je pove ri lac ili dužnik tre ćeg lica.354
Ugo vor o komi si o nu je: 1) dvo stra no-oba ve zan i tere tan ugo vo ra (obe stra ne pre u zi ma ju pra va i oba ve ze); 2) ime no van (regu li san je ZOO koji mu je odre dio i ime); 3) nefor ma lan (pre ma odred ba ma ZOO, ali se u prak si često zaklju ču je na una pred pri pre mlje nom obra scu - ugo vor po pri stu pu); 4) zaklju ču je se s obzi rom na lič nost jed ne ili obe ugo vor ne stra ne (ugo vor intu i tu per so nae).
2. Vrste ugo vo ra o komi si o nuUgo vor o komi si o nu se može raz vr sta ti s obzi rom na pred met posla na pro-
daj ni komi sion i kupov ni komi sion, a pre ma odgo vor no sti komi si o na ra na obič ni komi sion (kome je, uglav nom, posve će no ovo izla ga nje) i komi sion del kre de re.
Pro daj ni komi sion stva ra oba ve zu za komi si o na ra da u svo je ime a za račun svog komi ten ta nasto ji da pro da robu (ili har ti je od vred no sti) nekom tre ćem licu. Komi si o nar je dužan pro da ti robu po ceni koju je komi tent odre dio u svom nalo-gu. Ako bi robu pro dao ispod odre đe ne cene odgo vo ran je komi ten tu za nakna du šte te.355 Uko li ko je komi si o nar pro dao robu po višoj ceni nego što je ugo vo rom 352 Vidi: Vuč ko vić, M., Zastup ni štvo, odred ni ca u EIP, tom tre ći, stra na 976; gru pa auto ra, Komen-
tar Zakon o obli ga ci o nim odno si ma, Savre me na admi ni stra ci ja, tom dru gi, 1995, stra na 1279.353 Slič no reše nje usvo jio je član 1731. IGZ: “Ugo vor o komi si o nu je nalog koji ima za pred met
kupo vi nu ili pro da ju doba ra za račun komi ten ta, a u ime komi si o na ra (1705, 1706). Shod no tome je i istak nu to mišlje nje da je komi sion jed na vrsta skri ve nog zastu pa nja - vidi: Bar toš, M., op. cit., stra na 325.
354 Šogo rov, S., Samo stal no istu pa nje komi si o na ra u našem pra vu, Pra vo – teo ri ja i prak sa, br. 4/84, stra na 17.
355 Anto ni je vić, Z., op. cit., stra na 302.
271odre đe no dužan je ostva re nu cenu pre da ti komi ten tu s tim što sti če ovla šće nje na uve ća nu pro vi zi ju. Pra vo svo ji ne na robi, sve do nje ne pro da je, ima komi tent koji je, shod no tome, ovla šćen da pra vo svo ji ne šti ti svo jin skim tužba ma.
Kupov ni komi sion oba ve zu je komi si o na ra da će nasto ja ti da u svo je ime a za račun komi ten ta kupi odre đe nu robu (ili har ti je od vred no sti). Robu ili har ti je od vred no sti koje je kupio komi si o nar ustu pa svom komi ten tu. Komi si o nar se mora pri dr ža va ti nalo ga komi ten ta kojim je odre đe no po kojoj ceni može kupi ti stva ri, ina če će odgo va ra ti komi ten tu za pro u zro ko va nu šte tu.
Pra vo svo ji ne na kuplje nim stva ri ma nepo sred no sti če komi si o nar, jer je istu-pao u svo je ime. Komi si o nar je u oba ve zi da pre du zme sve rad nje koje je dužan i može pred u ze ti kupac. Komi tent sti če pra vo svo ji ne na stva ri ma kad mu te stva ri komi si o nar pre da u izvr še nju svo je oba ve ze pre ma komi ten tu odre đe ne čla nom 780. stav 2. ZOO. Pre tog momen ta komi tent pre ma komi si o na ru ima obli ga ci o no-prav ni zah tev za pre da ju kuplje ne stva ri.356
Komi sion del kre de re je ugo vor kojim se komi si o nar oba ve zu je da za nakna-du (koja je veća od one koja se napla ću je u osnov nom ugo vo ru o komi si o nu), oba vi u svo je ime, a za račun komi ten ta jedan ili više poslo va koje mu komi tent pove ri i da soli dar no odgo va ra za ispu nje nje oba ve ze tre ćeg lica.
U odno su na osnov ni oblik komi si o na komi sion del kre de re se prven stve no raz li ku je po odgo vor no sti komi si o na ra pre ma komi ten tu, ali i oba ve zi komi ten ta da komi si o na ru pla ti pro vi zi ju koja je veća nego kod osnov nog komi si o na. Ipak, komi sion del kre de re zadr ža va sva bit na opšta obe lež ja osnov nog ugo vo ra o komi-si o nu. Komi si o nar iz komi si o na del kre de re, tako đe, istu pa u svo je ime i za svoj račun357 i tako zadr ža va bit ne oso bi ne ugo vo ra o komi si o nu.
Izraz “del kre de re” poti če od ita li jan ske reči “del cre de re” koja se pre vo di kao “jem če vi na, jem če nje”.358 Upo tre bljen u tek stu ugo vo ra o komi si o nu on pred sta vlja akce sor ni spo ra zum koji je zavi san od samo stal nog (glav nog) ugo vo ra o komi si o-nu. Sve dok puno va žno nije nastao osnov ni ugo vor o komi si o nu ne može nasta ti ni akce sor ni ugo vor. Ako je ništav osnov ni ugo vor ništav je i komi sion del kre de re.
Spo ra zum o komi si o nu del kre de re može biti postig nut pri li kom zaklju če nja osnov nog obli ka komi si o na ili doc ni je, na pri mer, u anek su tog ugo vo ra. Pri li kom ispu nje nja ovog ugo vo ra komi si o nar će tra ži ti sigur nog part ne ra što pove ća va tro-ško ve nje go vog poslo va nja. Sto ga se oprav da no oce nju je da se komi sion del kre de re 356 Ibi dem, stra na 301; Veli mi ro vić; M., op. cit., stra na 167; Jan ko vec, I., op. cit., stra na 457.357 Pojam komi si o na ra je na sli čan način ure đen u upo red nom pra vu. Tako je član 94. FTZ odre dio da
je komi si o nar onaj koji istu pa u sop stve no ime ili pod ime nom nekog dru štva za račun komi ten ta - vidi pot pu ni je:Yves Cha put, Code de com mer ce, Dal loz, Paris, 1997-98, str. 50. Pre ma odred ba ma čla na 425. ŠvZO komi si o nar u poslo vi ma kupo vi ne i pro da je je ono lice koje se oba ve zu je da uz pro vi zi ju izvr ši u svo je sop stve no ime, a za račun komi ten ta pro da ju ili kupo vi nu pokret nih stva ri ili har ti ja od vred no sti. GZRF defi ni še komi sion u čla nu 990. stav 1, a IGZ u čla nu 1731.
358 Vidi: Koso vić, M., Srp sko - ita li jan ski komer ci jal no - prav ni reč nik, Pro sve ta, Beo grad, 1994, str. 28.
272 ugo va ra u izu zet nim slu ča je vi ma.359 Komi sion del kre de re može spo ra zu mom ugo-vor nih stra na pre sta ti i pre nego što je pre stao ugo vor o komi si o nu.
3. Samo stal no istu pa nje komi si o na raBit na karak te ri sti ka komi si o na je da komi si o nar istu pa u svo je ime a za račun
komi ten ta. U skla du sa nalo gom komi ten ta komi si o nar zaklju ču je prav ni posao sa tre ćim licem i tako posta je sam dužnik ili pove ri lac.360 Shod no tome, komi tent može zah te va ti ispu nje nje potra ži va nja iz posla koji je komi si o nar zaklju čio sa tre-ćim i za nje gov račun tek pošto mu ih komi si o nar ustu pi. Poje di na stra na pra va i ZOO dozvo lja va ju komi si o na ru da se poja vi kao kupac robe koju komi tent pro da je ili pro da vac robe koju komi tent kupu je - tj. da samo stal no istu pa.361
Komi si o nar kome je pove re no da pro da ili kupi neku robu koti ra nu na ber zi ili trži štu može, ako mu je komi tent to dozvo lio, zadr ža ti robu za sebe kao kupac, odno sno ispo ru či ti je kao pro da vac, po ceni u vre me izvr še nja pove re nog posla. Tada se izme đu komi ten ta i komi si o na ra uspo sta vlja odnos iz ugo vo ra o pro da ji.
4. Oba ve ze komi si o na ra4.1. IZVR ŠE NJA NALO GA KAKO GLA SI
Komi si o nar je u oba ve zi da lič no zaklju ču je prav ne poslo ve sa tre ćim lici ma, izu zev kad je komi tent ovla stio komi si o na ra da posao pove ri nekom dru gom licu (pod ko mi si o na ru) ili ga na to pri nu đa va ju okol no sti. Komi si o nar sam bira tre će lice sa kojim zaklju ču je ugo vor za račun komi ten ta.362
Dobi je ni nalog komi si o nar je dužan izvr ši ti pre ma pri mlje nim uput stvi ma, sa pažnjom dobrog pri vred ni ka, osta ju ći u nje go vim gra ni ca ma i u sve mu pazi ti na inte-re se komi ten ta i nji ma se ruko vo di ti.363 Komi si o nar je uvek vezan nalo gom komi-ten ta da izvr ši odre đe ni posao. Nalo zi komi ten ta mogu biti limi ti ra ni (impe ra tiv ni, obli ga tor ni), indi ka tiv ni (demon stra tiv ni, enun ci ja tiv ni) i fakul ta tiv ni nalo zi.
Limi ti ra ni nalo zi su nalo zi od kojih komi si o nar ne može odstu pi ti bez pri stan-ka komi ten ta. Komi si o nar je dužan da takav nalog u pot pu no sti izvr ši.364 Ova vrsta nalo ga naj če šće se daje u pro daj nom i kupov nom komi si o nu (nalo gom je odre đe no 359 Vidi: Babić, I., Komi sion del kre de re, Prav ni život broj 11/98, stra na 623 - 634; Veli mi ro vić, M.,
op. cit., str. 167.360 Vidi: Šogo rov, S., Samo stal no istu pa nje komi si o na ra u našm pra vu, Pra vo - teo ri ja i prak sa, br.
4/84, str. 17.361 Ovaj prav ni odnos ŠvZO je regu li sao u čl. 436, 437. i 438; IGZ u čla nu 1705, a NGZ u čla nu
383. FTZ ne regu li še samo stal no istu pa nje komi si o na ra.362 Veli mi ro vić, M., op. cit., stra na 170.363 Član 772, a u vezi sa čla nom 751. stav 1. ZOO.364 Vitez, M., Oba ve za komi si o na ra da postu pa po uput stvi ma komi ten ta, Prav ni život, br. 11/95,
stra na 385.
273ispod koje cene komi si o nar ne sme da pro da robu, odno sno koju naj vi šu cenu može pla ti ti pri li kom kupo vi ne robe za komi ten ta). Ako je komi si o nar zaklju čio neki posao pod nepo volj nijm uslo vi ma od onih odre đe nih nalo gom kad to nije smeo, dužan je nakna di ti komi ten tu raz li ku, kao i pro u zro ko va nu šte tu. Uko li ko je posao zaklju čen pod povolj ni jim uslo vi ma od onih odre đe nih nalo gom, sva tako postig nu-ta korist pri pa da komi ten tu.365
Indi ka tiv ni nalo zi oba ve zu ju komi si o na ra da ga ispu ni, ali od njih može odstu pi ti ako mu to nala že pažnja ured nog pri vred ni ka ili oba ve za zašti te komi ten-ta366 (komi tent je nalo žio komi si o na ru da pro da robu po odre đe noj ceni, ali je on robu pro dao po višoj ceni). Komi si o nar je dužan pret hod no oba ve sti ti komi ten ta da name ra va odstu pi ti od datog nalo ga, osim kad posto ji opa snost od odla ga nja. U toj situ a ci ji komi si o nar će oba ve sti ti naknad no komi ten ta o odstu pa nju od nalo ga, bez odla ga nja.367
Fakul ta tiv ni nalo zi komi si o na ru slu že kao orjen ta ci ja (smer ni ce, savet) tako da ima pra vo da od njih odstu pi. Komi si o nar ima pra vo da sam iza be re način na koji će izvr ši ti takav nalog, pri čemu mora postu pa ti kao dobar pri vred nik (tj. da vodi raču na o zašti ti inte re sa komi ten ta). Kada se pou zda no ne zna koji nalog je dat komi si o na ru pret po sta vlja se da mu je dat indi ka tiv ni nalog, s obzi rom da se ovaj nalog naj če šće i pred vi đa u prak si.
4.2. ZAKLJU ČE NJE POSLA SA TRE ĆIM LICEM
Komi si o nar, po pra vi lu, pre u zi ma oba ve zu da će nasto ja ti da sa tre ćim licem zaklju či prav ni posao (to je naj če šće ugo vor) u svo je ime a za račun komi ten ta. Ako i pored pažnje dobrog struč nja ka nije uspeo da zaklju či prav ni posao sa tre ćim licem, komi si o nar neće odgo va ra ti za šte tu. On, među tim, nije odgo vo ran za izbor tre ćeg lica i ispu nje nje oba ve ze tre ćeg lica, osim kad je poseb no jem čio da će tre će lice ispu ni ti svo je oba ve ze (komi sion del kre de re).
4.3. ČUVA NJE INTE RE SA KOMI TEN TA
Jed na od osnov nih oba ve za komi si o na ra je da na stru čan način šti ti inte re se svog komi ten ta i da mu bude veran. Shod no tome komi si o nar kome je pove re no da pro da ili da kupi neku robu može da je zadr ži za sebe kao kupac, odno sno da je ispo ru či kao pro da vac (tzv. samo stal no istu pa nje komi si o na ra) samo ako mu to komi tent dozvo li, a za to su ispu nje ne i osta le pret po stav ke iz čla na 775. ZOO.
Komi si o nar je dužan da pred u ze me mere radi oču va nja pra va komi ten ta pre-ma tre ćem licu pri li kom svih rad nji. Ako komi si o nar pre u zi ma komi ten to vu robu 365 Vidi član 773. ZOO.366 Vitez, M., ibi dem; Veli mi ro vić, M., op. cit., stra na 171; Vasi lje vić, M., op. cit., stra na 472; Jan ko vec,
I., op. cit., stra na 453; Kapor, V. i Carić, S., Ugo vo ri rob nog pro me ta, Beo grad, 1969, stra na 199.367 Vitez, M., ibi dem.
274 iz skla di šta, pre vo zi o ca, špe di te ra itd. dužan je utvr di ti sta nje robe, o tome bez odla-ga nja oba ve sti ti komi tet nta, a u slu ča ju da ona ima nedo stat ke obez be di će sred stva zašti te komi ten ta pre ma odgo vor nim lici ma.368 Tako đe, uko li ko komi si o nar kupu je robu za komi ten ta, a roba ima nedo stat ke, komi si o nar je u oba ve zi da o nedo sta ci-ma oba ve sti pro dav ca bez odla ga nja.369 U situ a ci ji da je komi si o nar pro dao komi-ten to vu robu kup cu koji, zatim isti če da roba ima nedo stat ke, komi si o nar je o tome bez odla ga nja dužan oba ve sti ti komi ten ta.
Komi si o nar je dužan čuva ti pove re nu robu sa pažnjom dobrog pri vred ni ka. On odgo va ra i za slu čaj nu pro past ili ošte će nje robe ako je nije osi gu rao, a pre ma nalo gu je bio dužan da to uči ni. O svim pro me na ma na robi zbog kojih bi ona mogla izgu bi ti na vred no sti komi si o nar je dužan oba ve sti ti komi ten ta. Ako nema vre me na da čeka nje go va uput stva, ili kad komi tent odu go vla či sa dava njem uput-sta va, u slu ča ju opa sno sti znat ni jeg ošte će nja robe, komi si o nar je dužan da je pro-da na naj po god ni ji način. Tako đe komi si o nar je dužan oba ve šta va ti komi ten ta i o svim dru gim okol no sti ma zna čaj nim za izvr še nje posla iz komi si o nog nalo ga, kako bi komi tent mogao bla go vre me no dati odgo va ra ju će nalo ge i čuva ti poslov nu taj nu i posle pre stan ka ugo vo ra o komi si o nu.370
4.4. SAOP ŠTA VA NJE KOMI TEN TU IME NA SAU GO VA RA ČA
Komi si o nar je dužan saop šti ti svom komi ten tu sa kojim je licem oba vio posao koji mu je komi tent pove rio. Ovo pra vi lo ne važi u slu ča ju pro da je pokret nih stva ri koja se vrši pre ko komi si o nih pro dav ni ca, osim ako nije druk či je ugo vo re-no. Suprot no tome, komi si o nar nije dužan da svog sau go va ra ča oba ve sti o ime nu, odno sno poslov nom ime nu komi ten ta. Komi tent može zabra ni ti komi si o na ru da svog sau go va ra ča o tome oba ve šta va.
4.5. POD NO ŠE NJE IZVE ŠTA JA I POLA GA NJE RAČU NA
Kad izvr ši nalog iz ugo vo ra o komi si o nu komi si o nar je dužan pod ne ti izve-štaj i polo ži ti račun o oba vlje nom poslu bez nepo treb nog odla ga nja. Ugo vo rom o komi si o nu može biti pred vi đe no da je komi si o nar oba ve zan da komi ten tu povre-me no pod no si izve šta je i pola že račun o svom radu tokom izvr ša va nja oba ve za iz ugo vo ra o komi si o nu. Nalo go pri mac je dužan da na zah tev nalo go dav ca pod ne se izve štaj o sta nju poslo va i polo ži račun i pre odre đe nog vre me na. Pret hod no pod-no še nje obra ču na komi ten tu ne oslo ba đa komi si o na ra od oba ve ze da polo ži račun komi ten tu nakon izvr še nja nalo ga.
Sadr ži na izve šta ja koga pod no si komi si o nar odre đen je ugo vo rom o komi si-o nu, uzan sa ma, pri ro dom posla, okol no sti ma slu ča ja i sl. On obu hva ta podat ke o 368 Kapor, V. i Carić, S., op. cit., stra na 200.369 Vidi čl. 481. i 482. ZOO.370 Vasi lje vić, M., op. cit., stra na 473.
275pri ma nji ma i izda ci ma komi si o na ra koje je uči nio pri li kom izvr še nja pove re nog posla, odno sno nalo ga, sa potreb nim ispra va ma. U izve šta ju o radu komi si o nar nije dužan da nazna či sa kojim licem je posao zaklju čio. To je, među tim, oba ve zan uči ni ti “ako tvr di da je to lice pro pa lo, i da se zbog toga cena pro da te robe nema otkud napla ti ti”.371
Komi si o nar je dužan pre da ti komi ten tu sve što je pri mio po osno vu posla izvr še-nog za nje gov račun. On je dužan pre ne ti na komi ten ta potra ži va nja i osta la pra va koja je ste kao pre ma tre ćem sa kojim je oba vio posao u svo je ime i za nje gov račun.
5. Oba ve ze komi ten ta5.1. OMO GU ĆA VA NJE KOMI SI O NA RU DA IZVR ŠI NALOGKomi tent je u oba ve zi da pre du zme sve potreb ne rad nje da bi komi si o nar
mogao izvr ši ti dobi je ni nalog u skla du sa ugo vo rom o komi si o nu. Ova oba ve za komi ten ta zavi sna je od sadr ži ne nalo ga i okol no sti slu ča ja. Tako je komi tent oba-ve zan, ako je zaklju čen pro daj ni komi sion, da komi si o na ru pre da stvar i ispra ve koji ma doka zu je pra vo svo ji ne, kva li tet robe i sl.
5.2. PLA ĆA NJE NAKNA DE (PRO VI ZI JE)Ugo vor o komi si o nu je tere tan. Komi tent je, sto ga, oba ve zan da komi si o na-
ru ispla ti nakna du (pro vi zi ju) za oba vlje ni posao i kada ona nije ugo vo re na. Iznos nakna de stra ne pred vi đa ju ugo vo rom. Nakna da se može odre di ti u pro cen tu od vred no sti posla, ili u fi k snom izno su (odse kom).372 Ako iznos nakna de nije odre-đen ugo vo rom ili tari fom, komi si o na ru pri pa da nakna da pre ma oba vlje nom poslu i postig nu tom rezul ta tu. Uko li ko bi, u tom slu ča ju, nakna da bila nesra zmer no veli ka pre ma oba vlje nom poslu i postig nu tom rezul ta tu, sud je može, na zah tev komi ten-ta, sni zi ti na pra vi čan iznos.
Kad tre će lice, sa kojim je komi si o nar zaklju čio prav ni posao, svo ju oba ve-zu izvr ša va deli mič no (u obro ci ma, rata ma) komi si o nar sti če pra vo na nagra du od komi ten ta posle sva kog deli mič nog ispu nje nja oba ve ze tre ćeg lica (na pri mer, posle sva ke ispla te rate za kuplje nu robu).
Komi si o nar sti če pra vo na nakna du kad bude izvr šen posao koji je komi si o-nar oba vio od stra ne tre ćeg lica (ispla tio je cenu, pre dao robu itd).373 Ako ne dođe do izvr še nja zaklju če nog posla iz uzro ka za koji ne odgo va ra ju ni komi si o nar ni komi tent (na pri mer, stvar je pro pa la, zabra njen je uvoz robe koju je komi si o nar tre ba lo da kupi, ili slič nih raz lo ga koji se mogu oka rak te ri sa ti kao viša sila), komi-si o nar ima pra vo na odgo va ra ju ću nakna du za svoj trud. Među tim, nema pra vo na nakna du komi si o nar koji je never no postu pio pre ma komi ten tu.371 Radoj čić, S., op. cit., stra na 179.372 Traj ko vić, M., Komi sion, odred ni ca u EIP, tom prvi, stra na 752.373 Vasi lje vić, M., op. cit., stra na 475.
276 5.3. NAKNA DA UČI NJE NIH TRO ŠKO VA
Izvr ša va ju ći komi ten to ve nalo ge komi si o nar pre u zi ma oba ve ze pre ma tre ćim lici ma (ugo vo re i dru ge prav ne poslo ve komi si o nar, nai me, zaklju ču je u svo je ime a za račun komi ten ta): da pre da robu (pro daj ni komi sion) ili pla ti cenu za kuplje nu robu (kupov ni komi sion),374 ispla ti nakna du za pre voz, skla di šte nje robe, cari nu itd. Nave de ne tro ško ve komi tent je oba ve zan da nakna di komi si o na ru ako su oni bili potreb ni za izvr še nje nalo ga. Kada je komi tent dužan nakna di ti ove tro ško ve odre đu je se ugo vo rom o komi si o nu (na pri mer, odmah posle uči nje nih tro ško va, pri li kom pla ća nja pro vi zi je). Pored nakna de uči nje nih tro ško va komi tent je oba-ve zan da komi si o na ru pla ti i zate znu kama tu od dana kada su tro ško vi uči nje ni. Komi tent je dužan dati komi si o na ru poseb nu nakna du za upo tre bu nje go vih skla di-šta i tran sport nih sred sta va, ako ona nije obu hva će na nakna dom za izvr še nje posla. Komi tent nije dužan komi si o na ru dati una pred sred stva potreb na za izvr še nje nalo-ga. Ugo vo rom o komi si o nu se može ugo vo ri ti i takva oba ve za komi ten ta.
5.4. OBEZ BE ĐE NJE POTRA ŽI VA NJA KOMI SI O NA RA PRE MA KOMI TEN TU
Da bi izvr šio pove re ni posao komi si o nar se često izla že tro ško vi ma. U pro-daj nom komi si o nu komi si o nar ima izdat ke pri li kom pri je ma robe, nje nog čuva nja (na pri mer, u skla di štu), pre vo za i ispo ru ke. Ako je zaklju čen kupov ni komi sion komi si o nar se poja vlju je kao kupac (delu je u svo je ime a za račun komi ten ta) i u oba ve zi je da ispla ti iznos cene. Zbog toga je ZOO pred vi deo sred stva obez be đe nja komi si o na ra.
Komi si o nar ima zakon sko zalo žno pra vo na stva ri ma koje su pred met ugo vo-ra o komi si o nu: 1) ako se te stva ri nala ze kod nje ga, ili 2) kod nekog koji ih drži za nje ga (na pri mer, po ugo vo ru o uskla di šte nju robe), ili 3) dok on ima u ruka ma ispra vu pomo ću koje može ras po la ga ti stva ri ma (tovar ni list, skla di šni cu). Iz vred-no sti robe koju kupu je ili koju pro da je za račun komi ten ta komi si o nar može napla ti-ti svo je potra ži va nje iz bilo kog komi si o nog posla sa istim komi ten tom.375 Pred met zalo ge mogu biti pokret ne stva ri, a po oprav da nom mišlje nju jed nog dela prav ne lite ra tu re, i har ti je od vred no sti, osim onih koje gla se na ime.376
Ako komi tent ne nami ri o dospe lo sti potra ži va nje komi si o na ra, komi si o nar nije dužan da se obra ća sudu nego može pri stu pi ti pro da ji zalo že ne stva ri na jav noj pro da ji po iste ku osam dana od upo zo re nja uči nje nog komi ten tu kao i zalo go dav cu (kad to nije isto lice), da će tako postu pi ti. Komi si o nar je o tome dužan bla go vre me-no oba ve sti ti oba lica. Uko li ko stvar ima ber zan sku ili trži šnu cenu, komi si o nar ih 374 Radoj čić, S., ibi dem; Veli mi ro vić, M., op. cit, stra na 177.375 Gru pa auto ra, Komen tar Zako na o obli ga ci o nim odno si ma, Savre me na admi ni stra ci ja, 1995,
Beo grad, tom dru gi, stra na 1313.376 Traj ko vić, M., op. cit., stra na 754.
277može pro da ti po toj ceni, po iste ku osam dana od upo zo re nja uči nje nog komi ten tu i zalo go dav cu (kad to nije isto lice) da će tako postu pi ti.377
Iz vred no sti dobi je nih pro da jom stva ri (na koji ma je usta no vlje na zakon ska zalo ga) komi si o nar može napla ti ti svo ja potra ži va nja po osno vu svih komi si o nih poslo va sa komi ten tom kao i po osno vu zaj mo va i pred uj mo va datih komi ten tu, bez obzi ra na to da li su nasta la u vezi sa tim stva ri ma ili nekim dru gim. Tako đe, pra vo napla te ima komi si o nar iz potra ži va nja koja je, izvr ša va ju ći nalog, ste kao za račun komi ten ta. Sva ova potra ži va nja komi si o nar ima pra vo da napla ti pre osta lih komi ten to vih pove ri la ca.
Komi si o nar, kao pove ri lac dospe log potra ži va nja, ima pra vo zadr ža va nja ako se u nje go vim ruka ma nala zi komi ten to va stvar sve dok mu ne bude ispla će-no potra ži va nje. On se može napla ti ti iz vred no sti stva ri na isti način kao zalo žni pove ri lac, ali je dužan, pre nego što pri stu pi ostva re nju napla te da o svo joj name ri bla go vre me no oba ve sti komi ten ta.378
5.5. ODNO SI SA TRE ĆIM LICI MARadi izvr še nja nalo ga komi ten ta komi si o nar zasni va prav ni posao sa tre ćim
licem u svo je ime a za račun komi ten ta. Izme đu komi ten ta i tre ćeg lica ne zasni va se prav ni odnos, tako da tre će lice jedi no od komi si o na ra može zah te va ti izvr še nje prav nog posla. Komi tent može zah te va ti ispu nje nje potra ži va nja iz posla koji je komi si o nar zaklju čio sa tre ćim i za nje gov račun tek pošto mu ih komi si o nar ustu pi. Komi si o nar je, po samom zako nu, dužan pre ne ti na komi ten ta potra ži va nja i osta la pra va koja je ste kao pre ma tre ćem sa kojim je oba vio posao u svo je ime i za nje gov račun. Za pre nos potra ži va nja nije potre ban pri sta nak tre ćeg lica (dužni ka), ali je komi si o nar dužan oba ve sti ti tre će lice da je ustu pio potra ži va nje komi ten tu.
U pogle du odno sa komi ten ta sa komi si o na rom i nje go vim pove ri o ci ma, ova se potra ži va nja od svog nastan ka sma tra ju kao komi ten to va potra ži va nja. Shod no tome, pove ri o ci komi si o na ra ne mogu radi napla te svo jih potra ži va nja, ni u slu ča ju nje go vog ste ča ja, pred u ze ti mere izvr še nja na pra vi ma i stva ri ma koje je komi si o-nar, izvr ša va ju ći nalog, ste kao u svo je ime, ali za račun komi ten ta. Od ovog pra vi-la pred vi đen je izu ze tak u pogle du potra ži va nja pove ri la ca komi si o na ra u vezi sa sti ca njem tih pra va i stva ri. Tako, skla di štar kao pove ri lac komi si o na ra (na pri mer, nakna de za čuva nje) ima zalo žno pra vo na robi pre da toj na čuva nje i shod no tome moguć nost da ih izlo ži pro da ji.
U slu ča ju ste ča ja komi si o na ra komi tent može zah te va ti izlu če nje iz ste čaj ne mase stva ri koje je pre dao komi si o na ru radi pro da je za nje gov račun, kao i stva ri koje je komi si o nar naba vio za nje gov račun. Tako đe, komi tent može zah te va ti od tre ćeg kome je komi si o nar pre dao stva ri, da mu ispla ti nji ho vu cenu, odno sno njen još neis pla će ni deo.377 Vidi član 981, a u vezi sa čla nom 786. ZOO.378 Vidi čl. 286 - 289. ZOO.
278 VI. UGO VOR O TRGO VIN SKOM ZASTU PA NJU (AGEN TU RI)
1. Pojam i oso bi ne ugo vo raUgo vo rom o trgo vin skom zastu pa nju (agen tu ri) oba ve zu je se zastup nik da
stal no posre du je kako bi tre ća lica zaklju či la ugo vo re sa nje go vim nalo go dav cem i da, po dobi je nom ovla šće nju, zaklju ču je ugo vo re sa tre ćim lici ma u ime i za račun nalo go dav ca koji pre u zi ma oba ve zu da zastup ni ku za sva ki zaklju če ni ugo vor ispla-ti odre đe nu pro vi zi ju (nakna du).379
Bit ni sastoj ci ugo vo ra o trgo vin skom zastu pa nju su: posao koji će oba vi ti zastup nik i nakna da koju je u oba ve zi da ispla ti nalo go da vac. Posao zastup ni ka može biti posre do va nje radi zaklju če nja ugo vo ra nalo go dav ca sa tre ćim lici ma u dužem vre men skom peri o du ili zaklju či va nje ugo vo ra u ime i za račun nalo go dav-ca, po dobi je nom ovla šće nju. Ugo vor o trgo vin skom zastu pa nju može sadr ža ti pri-rod ne i slu čaj ne sastoj ke.
Ovaj ugo vor raz li ku je se od zastu pa nja uop šte, posre do va nja i komi si o na. Zastu-pa nje nasta je na osno vu zako na, opšteg aktu prav nog lica (sta tu tar no zastu pa nje), akta nad le žnog orga na ili izja ve volje zastu pa nog (puno moć je) i može biti sa nakna dom ili bez nakna de. Pone kad se zastu pa nje sasto ji iz pred u zi ma nja jed nog prav nog posla ili poje di nih rad nji pri li kom nje go vog zasni va nja, tra ja nja ili pre stan ka. Trgo vin ski zastup nik, kao pri vred ni subjekt, uvek ima pra vo na nakna du. Trgo vin sko zastu pa nja tra je duže vre me na, a nasta je na osno vu ugo vo ra.
U ugo vo ru o posre do va nju posred nik se pona ša nepri stra sno sa ciljem da svom nalo go dav cu omo gu ći zaklju če nje odre đe nog prav nog posla. Tgo vin ski zastup nik nije nepri stra sni pri vred nik jer šti ti inte re se svog nalo go dav ca. Naj če šće je odnos izme đu posred ni ka i komi ten ta povre men, ad hoc. Suprot no tome, trgo vin ski zastup-nik sa nalo go dav cem zasni va traj ni ugo vor ni odnos iz koga pro iz i la zi oba ve za da se stal no sta ra da tre ća lica zaklju ču ju ugo vo re sa nje go vim nalo go dav cem.380
Komi si o nar u ugo vo ru u komi si o nu istu pa u svo je ime a za račun nalo go-dav ca, o čemu mora oba ve sti ti lice sa kojim zaklju ču je ugo vor,381 dok trgo vin ski zastup nik pred u zi ma prav ne poslo ve u ime i za račun nalo go dav ca.379 Vidi: član 790. stav 1. ZOO; Vasi lje vić, M., op. cit., stra na 453; Carić, S., Ugo vor o trgo vin skom
zastu pa nju (agen tu ri) u našem pra vu, Pra vo - teo ri ja i prak sa, br. 1/98, stra na 3; Jan ko vec, I., op. cit., stra na 460; Veli mi ro vić, M., op. cit., stra na 145; Vese li no vić, J., Prav na pri ro da ugo vo ra o trgo vin skom zastu pa nju, Pra vo - teo ri ja i prak sa, br. 1/99, stra na 27. Na sli čan način je ugo vor o agen tu ri odre dio član 418 a. stav 1. ŠvZO (“Agent je ono lice koje pre u zi ma oba ve zu da traj no posre du je pri zaklju če nju posla za jed nog ili više vla sto da va ca ili da u nji ho vo ime i za nji hov račun zaklju ču je poslo ve, iako nije u nji ho voj slu žbi”) i član 76. TZKJ.
380 Vidi: Carić, S., op. cit., stra na 4; Gru pa auto ra, Komen tar Zako na o obli ga ci o nim odno si ma, tom dru gi, Savre me na admi ni stra ci ja,, Beo grad, 1995, stra na 1320 i Vese li no vić, J., op. cit., stra na 28; član 790. stav 1. ZOO.
381 Jan ko vec, I., op. cit., stra na 461.
279Ugo vor o trgo vin skom zastu pa nju je ime no van, dvo stra no oba ve zan (obe ugo vor ne stra ne ima ju oba ve ze i ovla šće nja iz ugo vo ra), tere tan (sva ka stra na se oba ve zu je dru goj na odre đe no dava nje ili činje nje) i for ma lan (mora biti zaklju čen u pisa noj for mi).
2. Vrste trgo vin skog zastu pa njaTrgo vin sko zastu pa nje može biti ugo vo re no za doma će pri vred ne subjek te
(unu tra šnji pro met) ili se odno si ti na spolj no tr go vin ski pro met.382
S obzi rom na teri to ri ju (pod ruč je) na kojoj oba vlja svo ju delat nost trgo vin ski zastup nik može biti mesni, obla sni i gene ral ni. Mesni trgo vin ski zastup nik (lokal ni) delu-je samo na jed nom geo graf skom mestu i nje go voj oko li ni. Obla sni trgo vin ski zastup nik radi na širem pod ruč ju (na pod ruč ju okru ga, pokra ji ne i sl), a gene ral ni trgo vin ski zastup-nik zastu pa jed nu ili više pri vred nih subje ka ta na pod ruč ju jed ne ili više drža va.
Pre ma obi mu poslov ne delat no sti trgo vin sko zastu pa nje može biti poseb no (spe ci jal no) ili opšte (gene ral no). Poseb ni trgo vin ski zastup nik je ovla šćen da pred-u zi ma odre đe ni prav ni posao, dok opšti zastup nik zastu pa nalo go dav ca u svim nje-go vim prav nim poslo vi ma na osno vu nalo ga koji nije vre men ski ogra ni čen.
Ako je osnov raz vr sta va nja trgo vin skog zastu pa nja pred met prav nog posla, zastup ni ci se dele na one koji delu ju u pro me tu robe, u obla sti osi gu ra nja, turi zma, pomor stva, u pro me tu har ti ja od vred no sti itd.
Zavi sno od činje ni ce da li trgo vin ski zastup nik vrši svo ju delat nost u stal nom sedi štu ili delat nost oba vlja putu ju ći od mesta do mesta, trgo vin ski zastup nik je stal ni ili putu ju ći.
S obzi rom na odgo vor nost zastup ni ka pre ma nalo go dav cu zastup ni štvo može biti obič no ili del kre de re. Uko li ko je zasno va no obič no zastup ni štvo, zastup nik odgo-va ra nalo go dav cu za nesa ve sno postu pa nje (nesa ve stan izbor tre ćeg lica), a ne i za ispu nje nje oba ve ze iz ugo vo ra koga je zaklju čio sa tre ćim licem, odno sno za koga je posre do vao. U zastup ni štvu sa kla u zu lom del kre de re zastup nik odgo va ra nalo go dav-cu za ispu nje nje oba ve za iz ugo vo ra za čije je zaklju če nje posre do vao.383
3. Oba ve ze ugo vor nih stra na3.1. OBA VE ZE ZASTUP NI KA
3.1.1. Izvr še nje nalo ga za zastu pa njeTrgo vin ski zastup nik je u oba ve zi da ispu ni nalog u sve mu kako on gla si, sa
pažnjom dobrog pri vred ni ka. Oba ve za trgo vin skog zastup ni ka zavi si od sadr ži ne 382 Vidi: Đuro vić, R., Među na rod no pri vred no pra vo, Savre me na admi ni stra ci ja, Beo grad, 1986,
str. 271 - 273; Veli mi ro vić, M., op. cit., stra na 150.383 Vidi: Vasi lje vić, M., op. cit., stra na 455; Đuro vić, R., op. cit., stra na 272, Veli mi ro vić, M., op.
cit., stra na 151, Carić, S., op. cit., str. 6. i 7; Anto ni je vić, A., op. cit., str. 294. i 295.
280 nalo ga. Tako nalog može oba ve zi va ti zastup ni ka na posre do va nje ili na zaklju če nje odre đe nih prav nih poslo va ili na pred u zi ma nje i jed nih i dru gih rad nji.384 Zastup nik, među tim, može zaklju či va ti ugo vo re u ime i za račun svog nalo go dav ca, ako je za to od nje ga dobio poseb no ili gene ral no ovla šće nje. Tada je zastup nik dužan uče stvo va ti, po uput stvi ma nalo go dav ca, pri zaklju či va nju ugo vo ra ili dru gih prav nih poslo va i to do nji ho vog pot pu nog okon ča nja. Trgo vin ski zastup nik ne može da zah te va ni pri ma ispu nje nje potra ži va nja svog nalo go dav ca, ako za to nije poseb no ovla šćen.385
Uko li ko zastup nik pre ko ra či gra ni ce svo jih ovla šće nja, ili pre du zme rad nje iako za to nije imao ovla šće nje pri me nju ju se opšta pra vi la odre đe na za zastu pa-nje uop šte.
3.1.2. Sta ra nje o inte re si ma nalo go dav caZastup nik je dužan da se sta ra o inte re si ma nalo go dav ca. U svim poslo vi ma
koje pred u zi ma dužan je postu pa ti sa pažnjom dobrog pri vred ni ka. Sta ra nje o inte-re si ma nalo go dav ca obu hva ta, na pri mer: pro ve ru sol vent no sti i poslov nog ugle da tre ćeg lica, koga dovo di u vezu sa nalo go dav cem ili sa kojim pre go va ra radi zaklju-če nja ugo vo ra u ime i za račun nalo go dav ca.386 Radi oču va nja pra va svog nalo go dav-ca zastup nik je ovla šćen da čini potreb ne izja ve nje go vom sau go vo ra ču, kao što su pri go vo ri da roba ima nedo sta tak. Tako đe, zastup nik može zah te va ti pred u zi ma nje potreb nih mera obez be đe nja.387 Kad je ugo vor zaklju čen posre do va njem zastup ni ka, sau go va rač nalo go dav ca može puno va žno čini ti zastup ni ku izja ve koje se odno se na nedo sta tak pred me ta ugo vo ra, sa ciljem oču va nja ili vrše nja pra va iz ugo vo ra.
Trgov ni ski zastup nik je dužan da se sta ra o inte re si ma nalo go dav ca, a ne tre-ćeg lica. Zbog toga jedan zastup nik ne može bez pri stan ka nalo go dav ca pre u ze ti oba ve zu da na istom pod ruč ju i za istu vrstu poslo va radi za dru gog nalo go dav ca.
3.1.3. Oba ve šta va nje nalo go dav caZastup nik je u oba ve zi dava ti nalo go dav cu sva potreb na oba ve šte nja koja su
od zna ča ja za sva ki poje di ni posao (da je zaklju čen ugo vor sa tre ćim licem, kada će poje di ne ugo vor ne oba ve ze biti izvr še ne itd). Na zah tev nalo go dav ca zastup nik je u oba ve zi da ga oba ve šta va o pri li ka ma na trži štu (kao što su: ponu da, potra žnja i cene odre đe ne robe) moguć no sti pro da je odre đe ne robe, o pri go vo ri ma koje je pri mio od tre ćeg lica u vezi sa zaklju če njem ugo vo ra ili izme na ma nalo ga itd. Oba-ve za zastup ni ka da oba ve šta va nalo go dav ca izvi re iz traj nog odno sa zastup ni ka i nalo go dav ca koji se zasni va ovim ugo vo rom.384 O vrsta ma nalo ga vidi na pri mer: Vasi lje vić, M., op. cit., stra na 458; Veli mi ro vić, M., op. cit.,
stra na 154.385 Vidi: Veli mi ro vić, M., op. cit., str. 154. i 155.386 Veli mi ro vić, M., ibi dem.387 Zastup nik, tako, može (u ime i za račun nalo go dav ca) zah te va ti kon sti tu i sa nje nekog stvar nog
sredstv obez be đe nja (hipo te ke, zalo ge) ili upo tre bi ti pra vo zadr ža va nja na pokret nim stva ri ma sau go va ra ča koje se nala ze kod nje ga.
2813.1.4. Čuva nje poslov ne taj neZastup nik je u stal nom poslov nom odno su sa nalo go dav cem. Sto ga je u
moguć no sti da sazna poslov ne taj ne svog nalo go dav ca. Pošto je zastup nik u oba-ve zi da se sta ra o inte re si ma nalo go dav ca sa pažnjom dobrog pri vred ni ka, dužan je da čuva poslov ne taj ne za koje je doznao u vezi sa pove re nim poslom. Nai me, čuva njem poslov ne taj ne svog nalo go dav ca zastup nik šti ti nje go ve inte re se. Zastup-nik je, tako, oba ve zan da prven stve no čuva u taj no sti ispra ve, podat ke i činje ni ce ozna če ne opštim aktom dru štva da pred sta vlja ju poslov nu taj nu. Ako opšti akt pri-vred nog dru štva ne odre đu je poslov nu taj nu, šta pred sta vlja poslov nu taj nu ceni se pre ma trgo vin skim obi ča ji ma i poslov nom mora lu. Oba ve za čuva nja poslov ne taj ne zna čaj na je naro či to ako zastup nik, uz sagla snost svog nalo go dav ca, isto vre-me no zastu pa više nalo go da va ca za istu vrstu poslo va.388
Zastup nik odgo va ra za šte tu koja nasta ne nalo go dav cu zbog toga što je sam isko ri stio poslov nu taj nu ili je dru go me otkrio. On ne sme, ni posle pre stan ka ugo-vo ra, da isko ri šća va niti da otkri va poslov ne taj ne vla sto dav ca koje su mu pove re ne ili koje je saznao u vezi sa izvr še njem ugo vo ra.389
3.1.5. Vođe nje poslov nih knji ga (zastup nič kog dnev ni ka) i izda va nje zaključ ni ceZastup nik je u traj nom poslov nom odno su sa nalo go dav cem. On uče stvu je
u zaklju če nju većeg bro ja ugo vo ra ili pred u zi ma dru ge prav ne i fak tič ke rad nje za svog nalo go dav ca. Sto ga je u oba ve zi da ured no vodi poslov ne knji ge (zastup-nič ki dnev nik) u koji ma će upi sa ti koje je sve prav ne poslo ve zasno vao u ime i za račun nalo go dav ca odno sno u kojim poslo vi ma je bio samo posred nik. U zastup nič ki dnev nik se upi su ju i bit ni sastoj ci ugo vo ra koje je zastup nik zaklju čio u ime i za račun nalo go dav ca ili koje je zaklju čio nalo go da vac uz posre do va nje zastup ni ka, po nače li ma tač no sti i hit no sti. Nakon zaklju če nja ugo vo ra zastup nik je u oba ve zi da sasta vi zaključ ni cu. Zaključ ni ca ima sve sastoj ke zaklju če nog ugo-vo ra, a pred sta vlja doka zno sred stvo (for ma ad pro ba ti o nem) da je ugo vor zaklju-čen. Sto ga nije nepu no va žan ugo vor ako zaključ ni ca nije izda ta. Ako zastup nik pro pu sti da sasta vi zaključ ni cu odgo vo ran je nalo go dav cu za šte tu koju mu je na taj način pro u zro ko vao.390
3.1.6. Pola ga nje raču na nalo go dav cuTrgo vač ki zastup nik je u oba ve zi da nalo go dav cu polo ži račun po izvr še nju
nalo ga, i pre ne se mu sve što je pri mio od tre ćeg lica, u skla du sa ugo vo rom odno-sno trgo vin skim obi ča ji ma ili pri ro dom posla. Tako, zastup nik može biti oba ve zan 388 Vasi lje vić, M., op. cit., stra na 460.389 Vidi član 799. stav 2. ZOO. Isto reše nje usva ja član 418. d stav 1. ŠvZO.390 Carić, S., op. cit., stra na 16; Jan ko vec, I., op. cit., stra na 465.
282 da polo ži račun nalo go dav cu po izvr še nju sva kog posla, ili jed nom u mese cu, ili u tri mese ca za sve poslo ve koje je za to vre me oba vio itd.
3.1.7. Vra ća nje stva ri datih na upo tre buZastup nik je oba ve zan da, posle pre stan ka ugo vo ra o trgo vin skom zastu-
pa nju, vra ti nalo go dav cu sve stva ri koje mu je ovaj pre dao na upo tre bu za vre-me tra ja nja ugo vo ra. Naj če šće se u prak si pre da ju zastup ni ku: reklam ni mate ri-jal (kom pakt disko vi sa sni mlje nim fi l mom, kata lo zi itd.), uzor ci robe, mode li, eks po na ti za sajam, pre vo zna sred stva itd. Nalo go da vac je ovla šćen da zah te va vra ća nje stva ri koje je zastup ni ku dao na upo tre bu. Ako su stva ri ošte će ne ili uni šte ne ili se iz dru gih raz lo ga ne mogu vra ti ti zastup nik nalo go dav cu dugu je nakna du šte te.
3.2. OBA VE ZE NALO GO DAV CA (OVLA ŠĆE NJA ZASTUP NI KA)
3.2.1. Pla ća nje nakna de (pro vi zi je)Trgo vin ski zastup nik je ovla šćen da od nalo go dav ca zah te va pla ća nje nakna-
de i kad ona nije pred vi đe na ugo vo rom o trgo vin skom zastu pa nju. Nalo go da vac je dužan ispla ti ti zastup ni ku nakna du za ugo vo re zaklju če ne nje go vim posre do va-njem, kao i za ugo vo re koje je sam zastup nik zaklju čio, ako je za to bio ovla šćen. Zastup nik je ovla šćen da zah te va pla ća nje nakna de i za ugo vo re koje je nalo go da-vac zaklju čio nepo sred no sa kli jen ti ma koje je zastup nik našao.
Mome nat sti ca nja pra va na nakna du odre đu je se ugo vo rom (na pri mer, da zastup nik sti če pra vo na nakna du u momen tu zaklju če nja ugo vo ra izme đu nalo go-dav ca i tre ćeg lica). Ako ugo vo rom nije odre đen u kojem momen tu zastup nik sti če pra vo na nakna du, on je sti če kad ugo vor bude izvr šen. Pra vo na nakna du zastup-nik sti če i kad ugo vor osta ne neiz vr šen, ako je do toga došlo iz uzro ka koji je na stra ni nalo go dav ca.391 Iznos nakna de odre đu je se ugo vo rom o zastu pa nju ili opštim uslo vi ma poslo va nja (tari fa).392 Uko li ko na taj način nije odre đe na visi na pro vi zi je zastup nik ima pra vo na uobi ča je nu nakna du. Kada bi, u tom slu ča ju, nakna da bila nesra zmer no veli ka pre ma uči nje noj uslu zi, sud je može na zah tev nalo go dav ca sni zi ti na pra vi čan iznos.
Zastup nik ima pra vo na poseb nu nakna du ako je jem čio da će tre će lice ispu-ni ti svo je ugo vor ne oba ve ze (del kre de re pro vi zi ja).393 Zastup nik koji je po ovlaš že-nju nalo go dav ca izvr šio napla tu nekog nje go vog potra ži va nja ima pra vo na poseb-nu nakna du od napla će ne svo te.391 Član 418. g stav 3. ŠvZO je pro pi sao da, u odsu stvu dru ga či jeg spo ra zu ma, pra vo na pro vi zi ju
nasta je čim je posao puno va žno zaklju čen sa kli jen tom. Para graf 79. stav 1. TZKJ je, tako đe, odre-dio da trgo vač kom zastup ni ku pri pa da pro vi zi ja za sva ki posao sklo pljen nje go vom delat no šću.
392 Vidi: Veli mi ro vić, M., op. cit., stra na 160; Carić, S., op. cit., stra na 18.393 Jan ko vec, I., op. cit. str., 466; Vasi lje vić, M., op. cit., stra na 463.
2833.2.2. Nakna da poseb nih tro ško vaTrgo vin ski zastup nik ima pra vo na nakna du poseb nih tro ško va koje je uči nio
u korist nalo go dav ca, ili po nje go vom nalo gu (na pri mer, zastup nik je morao da putu je u uda lje no mesto, sa ciljem zaklju če nja ugo vo ra, a to nije pred vi đe no ugo vo-rom o zastu pa nju). On, među tim, nema pra vo na nakna du tro ško va koji pro iz i la ze iz redov nog vrše nja posred nič kih poslo va, zbog toga što su tro ško vi koji će nasta ti kod zastup ni ka u ispu nje nju nalo ga već obu hva đe ni nakna dom (pro vi zi jom). Stra-ne, ipak, mogu ugo vo ri ti da zastup nik ima pra vo na nakna du tro ško va koji su nasta-li iz redov nog vrše nja posred nič kih polo va.
3.2.3. Omo gu ća va nje zastup ni ku da oba vi posaoNalo go da vac je u oba ve zi da zastup ni ku sta vi na ras po la ga nje svu potreb nu
doku men ta ci ju i stva ri kako bi mogao izvr ši ti dobi je ni nalog. Tako je nalo go da vac dužan pre da ti zastup ni ku i omo gu ći ti mu da kori sti: mode le, uzor ke, pro spek te, reklam ne mate ri jal ne, doka ze o pore klu robe, carin ske dekla ra ci je.394 Ako nalo go da-vac nije pre dao zastup ni ku nave de nu doku men ta ci ju i stva ri ili ih je pre dao nekom-plet ne odgo va ra zastup ni kua za šte tu koju je na taj način pro u zro ko vao.
3.2.4. Oba ve šta va nje zastup ni kaNalo go da vac može da po svom naho đe nju pri hva ti ili odba ci ti zaklju če nje
ugo vo ra pri pre mlje nog od stra ne zastup ni ka, ali je dužan da bez odla ga nja oba ve sti zastup ni ka o svo joj odlu ci kao i o potre bi da se obim poslo va (zaklju če nih nje go-vim posre do va njem) sve de na manju meru nego što ih je zastup nik mogao osno-va no oče ki va ti. Takvo oba ve šta va nje omo gu ća va zastup ni ku da, u odgo va ra ju ćoj meri, bla go vre me no sma nji svo ju pred u zi mlji vost. Ako nalo go da vac ne izvr ši ovu oba ve zu, odgo va ra zastup ni ku za šte tu koju mu je (pro pu šta njem oba ve šta va nja) pro u zro ko vao.
Ova oba ve za nalo go dav ca pro iz i la zi prven stve no iz nače la save sno sti i pošte-nja (član 12. ZOO), ali i same pri ro de ugo vo ra o trgo vin skom zastu pa nju.
4. Pre sta nak ugo vo raNačin pre stan ka ugo vo ra zavi si od okol no sti da li je ugo vor o trgo vin skom
zastu pa nju zaklju čen na odre đe no ili neo d re đe no vre me. Sma tra se da je ugo vor o trgo vin skom zastu pa nju zaklju čen na neo d re đe no vre me kad je to izri či to nazna-če no u ugo vo ru ili kad nje go vo tra ja nje nije odre đe no niti se iz okol no sti posla može odre di ti. U tom slu ča ju sva ka stra na može ras ki nu ti ugo vor kra jem sva kog kalen dar skog tro me seč ja. Otkaz mora biti saop šten dru goj stra ni naj ma nje mesec dana pre iste ka kalen dar skog tro me seč ja, a ako je ugo vor tra jao tri godi ne, otkaz joj mora biti saop šen dva mese ca pre iste ka kalen dar skog tome seč ja. Ugo vor ne stra ne 394 Vidi: Vasi lje vić, M., op. cit., stra na 462; Jan ko vec, I., op. cit., stra na 465.
284 mogu druk či je odre di ti roko ve otka za i pre stan ka ugo vo ra, ali izme đu otka za i pre-stan ka ugo vo ra mora biti osta vljen rok od naj ma nje mesec dana.
Ako za to posto je ozbilj ni uzro ci sva ka ugo vor na stra na može, navo de ći te uzro ke, ras ki nu ti ugo vor bez otka znog roka. Ako je izja va o ras ki da nju uči nje na bez ozbilj nih uzro ka, ona se sma tra kao otkaz sa redov nim otka znim rokom. Zastup-nik koji je usled neo sno va nog otka za pre ki nuo svo ju delat nost ima pra vo na nakna-du šte te zbog izgu blje ne pro vi zi je, a ako je neo sno va no otka zao ugo vor, pra vo na nakna du šte te pri pa da nalo go dav cu. Neo sno va ni otkaz jed ne stra ne daje pra vo dru-goj stra ni da ras ki ne ugo vor bez otka znog roka.
Kad je ugo vor o trgo vin skom zastu pa nju zaklju čen za odre đe no vre me, on pre sta je samim iste kom odre đe nog vre me na, a ako su stra ne nje gov pre sta nak veza-le za ispu nje nje odre đe nog posla (cilja) ugo vor pre sta je ostva re njem posla.
Ugo vor o trgo vin skom zastu pa nju se može pre ćut no pro du ži ti (relo ca tio taci ta - član 812. stav 2. ZOO) ako obe stra ne nasta ve da ispu nja va ju oba ve ze iz rani je zaklju če nog ugo vo ra. U tom slu ča ju se sma tra da je ugo vor pro du žen na neo d re đe no vre me.
VII. UGO VOR O POSRE DO VA NJU
1. Pojam i obe lež jaPosre do va nje je ugo vor na osno vu koga je jed na stra na (posred nik) oba ve-
zna da nasto ji naći i dove sti u vezu sa dru gom stra nom (nalo go dav cem) lice koje bi sa njom pre go va ra lo o zaklju če nju odre đe nog ugo vo ra, a nalo go pri mac je oba-ve zan da posred ni ku pla ti odre đe nu nakna du, ako taj ugo vor bude zaklju čen.
Ovaj ugo vor je dvo stra no oba ve zan, komu ta ti van, nefor ma lan i ime no van.
2. Raz gra ni če njeUgo vor o posre do va nju je mešo vit jer se u nje mu mogu pre po zna ti ugo vor o
zastu pa nju i ugo vor o delu. Ipak, on se od ovih ugo vo ra raz li ku je.Oba ve za posred ni ka je, u osno vi, fak tič ka - da potra ži pri li ku za zaklju če nje
odre đe nog ugo vo ra i da na nju uka že nalo go dav cu, kao što je i oba ve za posle ni ka (pred u zi ma ča, izvo đa ča) iz ugo vo ra o delu. Zbog toga je u čla nu 814. ZOO odre đe-no da će se ugo vo ri, u kome je ugo vo re no da će posred nik ima ti pra vo na odre đe nu nakna du i ako nje go vo nasto ja nje osta ne bez rezul ta ta, sudi ti pre ma odred ba ma koje važe za ugo vor o delu. Na taj način je odre đe na lini ja raz gra ni če nja izme đu posre do va nja i ugo vo ra o delu. Posred nik, nai me, ima pra vo na odre đe nu nakna du samo ako ugo vor, za koga je posre do vao, bude zaklju čen. Ako izo sta ne zaklju če-nje ugo vo ra posred nik nije ovla šćen zah te va ti nakna du. Pre ma tome, nakna da nije bitan ele me nat ugo vo ra o posre do va nju, a jeste u ugo vo ru o delu. Posre do va nje se
285raz li ku je i od zastu pa nja. Zastup nik zaklju ču je ugo vor u ime i za račun zastu pa nog lica tako da on oba ve zu je nepo sred no zastu pa nog i dru gu ugo vor nu stra nu, dok posred nik pred u zi ma rad nje u svo je ime i za svoj račun.
Posred nik oba vlja, po pra vi lu, fak tič ke rad nje, a zastup nik pred u zi ma prav ne rad nje (za svog nalo go dav ca zaklju ču je odre đe ni prav ni posao). Nalog za posre do-va nje, nai me, ne sadr ži ovla šće nje za posred ni ka da za nalo go dav ca pri mi ispu nje-nje oba ve ze iz ugo vo ra zaklju če nog nje go vim posre do va njem. Ovu prav nu rad nju može pred u ze ti ako za to ima spe ci jal no pisme no puno moć je. Za nalo go dav ca ne nasta je oba ve za da pri stu pi pre go vo ri ma radi zaklju če nja ugo vo ra sa ciljem koje je posred nik našao, ni da zaklju či sa njim ugo vor pod uslo vi ma koje je saop štio posred ni ku, ali će odgo va ra ti za šte tu ako je postu pio pro tiv no save sno sti.
3. Oba ve ze ugo vor nih stra na3.1. OBA VE ZE POSRED NI KA
Ugo vor o posre do va nju stva ra oba ve ze za obe ugo vor ne stra ne. Posred nik je dužan tra ži ti sa pažnjom dobrog pri vred ni ka pri li ku za zaklju če nje odre đe nog ugo vo ra i uka za ti na nju nalo go dav cu, posre do va ti u pre go vo ri ma i nasto ja ti da dođe do zaklju če nja ugo vo ra ako se na to poseb no oba ve zao (s tim što ne odgo va ra za šte tu ako i pored potreb ne bri žlji vo sti ugo vor bude zaklju čen). Iz ove oba ve ze pro iz i la zi i oba ve za posred ni ka da oba ve sti nalo go dav ca o ovim okol no sti ma od zna ča ja za name ra va ni posao koje su mu pozna te ili su mu mora le biti pozna te (oba-ve za oba ve šta va nja).
Shod no oba ve zi zašti te ugo vor nih stra na izme đu kojih posre du je, neza vi sno od činje ni ce da li nalog dobi ja od jed ne stra ne ili posre du je za obe stra ne, posred nik je u oba ve zi na jed nak način šti ti ti obe ugo vor ne stra ne. On odgo va ra za šte tu koju bi pre tr pe la jed na ili dru ga stra na izme đu kojih je posre do vao, a koja bi se dogo di la zbog toga što je posre do vao za poslov no nespo sob no lice za čiju je nespo sob nost znao ili morao zna ti, ili za lice za koje je znao ili morao zna ti da neće moći izvr ši ti oba ve ze iz tog ugo vo ra, i uop šte za sva ku šte tu nasta lu nje go vom kri vi com.
Posred nik je dužan u posred nič ki dnev nik ube le ži ti bit ne podat ke o ugo vo ru koji je zaklju čen nje go vim pore do va njem i izda ti izvod iz te knji ge koga je u oba-ve zi da pot pi še (posred nič ki list).
3.2. OBA VE ZE NALO GO DAV CA
Nalo go da vac je u oba ve zi da posred ni ku ispla ti nakna du (ako je ugo vor za čije je zaklju če nje posre do vao zaklju čen) i kada ona nije ugo vo re na. Ako visi na nakna de nije odre đe na tari fom, opštim aktom, ugo vo rom ni obi ča jem, odre di će je sud pre ma posred ni ko vom tru du i uči nje noj uslu zi. Pre te ra no viso ku ugo vo re nu posred nič ku nakna du sud može sni zi ti na zah tev nalo go dav ca.
286 Nalo go da vac dugu je nakna du posred ni ku od časa kada je zaklju čen ugo vor (izu zev kad je što dru go ugo vo re no - npr. da će posred nik ste ći pra vo na nakna du čim je doveo tre će lice u vezu sa nalo go dav cem). On je oba ve zan nakna du pla ti ti i kada je zaklju če ni ugo vor poni šten, ako je posred ni ku bio nepo znat uzrok neva žno sti ugo vo ra. Ako je ugo vor zaklju čen pod odlo žnim uslo vom posred nik sti če ovla šće nje na nakna du tek kad se uslov ostva ri. Ali, kad je ugo vor zaklju čen pod ras kid nim uslo-vom, ostva re nje uslo va nema uti ca ja na posred ni ko vo pra vo na nakna du.
Nalo go da vac po zako nu nije oba ve zan da posred ni ku nakna di tro ško ve uči-nje ne u izvr še nju nalo ga. Ova oba ve za može nasta ti samo kad je ugo vo rom pred vi-đe na. U tom slu ča ju pra vo na nakna du tro ško va sti če posred nik i kad ugo vor nije zaklju čen. Posred nik koji je dobio nalog za posre do va nje od obe stra ne, pre ma dis-po zi tiv nim odred ba ma čla na 825. ZOO, ovla šćen je od sva ke stra ne zah te va ti samo polo vi nu posred nič ke nakna de i nakna du polo vi ne tro ško va (ako je nakna da tro-ško va ugo vo re na). Ugo vo rom se mogu pred vi de ti druk či ja ovla šće nja posred ni ka. Pra vo na posred nič ku nakna du i na nakna du tro ško va gubi posred nik koji pro tiv no ugo vo ru ili pro tiv no inte re si ma svog nalo go dav ca radi za dru gu stra nu.
VIII. UGO VOR O USKLA DI ŠTE NJU
1. Pojam i obe lež ja ugo vo raUgo vo rom o uskla di šte nju oba ve zu je se jed na stra na (skla di štar, depo zi tar)
da pri mi i čuva robu koja pri pa da dru goj stra ni (osta vo dav cu, depo nen tu), koja se oba ve zu je da za to skla di šta ru pla ti odre đe nu nakna du.
Ovaj ugo vor se raz vio iz znat no sta ri jeg ugo vo ra o osta vi i u osno vi je zadr-žao nje go ve oso bi ne. Na ugo vo re o uskla di šte nju shod no se pri me nju ju pra vi la o osta vi, uko li ko pra vi li ma o uskla di šte nju nije druk či je regu li sa no. Ugo vor o uskla-di šte nju je ime no van, nefor ma lan, kon sen su a lan, for mu la ran, dvo stra no-oba ve zan, tere tan, po pra vi lu, intu i tu per so nae i sa dugo traj nim izvr še njem oba ve za. Pred met ovog ugo vo ra mogu biti samo pokret ne stva ri koje ima ju svoj stvo robe.
2. Vrste skla di štaSkla di štar može biti prav no lice čija je osnov na delat nost pri ma nje robe na
uskla di šte nje i čuva nje u skla di štu ili pred u ze će koje tu delat nost oba vlja kao spo-red nu. Skla di šta ri mogu ima ti raz li či te vrste skla di šta. Naj zna čaj ni ja su: jav na skla-di šta, carin ska skla di šta, kon sig na ci o na skla di šta i carin ska sme sti šta.
Jav na skla di šta su opšta ili spe ci ja li zo va na. Opšta jav na skla di šta su u moguć-no sti da čuva ju sve vrste robe, a spe ci ja li zo va na samo odre đe nu vrstu robe (na pri-mer, smr znu to voće).
Carin ska skla di šta pri ma ju na čuva nje robu koja se uvo zi ili izvo zi pre nego što se oba vi carin ska pro ce du ra. Ona se mogu osni va ti u mesti ma u koji ma posto je
287cari nar ni ce (naj če šće, u većim sao bra ćaj nim cen tri ma, luka ma), a nala ze se pod stal nim carin skim nad zo rom.
Kon sig na ci o na skla di šta pri vre me no čuva ju neo ca ri nje nu uvo znu robu ino-stra nih fi r mi dok se ne pro da doma ćoj fi r mi. Nad robom u tom skla di štu oba vlja se carin ski nad zor. Cari na na uve ze nu robu pla ća se ako roba bude pro da ta i izne se na iz skla di šta. U prav noj lite ra tu ri spor na je prav na pri ro da ugo vo ra o kon sig na ci ji.395 Dok se ne oca ri ni roba se može iz kon sig na ci o nog skla di šta vra ti ti u ino stran stvo.
3. Oba ve ze ugo vor nih stra na3.1. OBA VE ZE SKLA DI ŠTA RA
3.1.1. Pri jem robe na uskla di šte njeSkla di štar je u oba ve zi da pri mi odre đe nu robu na čuva nje pod istim uslo vi-
ma za sve osta vo dav ce. Oba ve za pri je ma robe ne nasta je ako roba nije pogod na za čuva nje u tom skla di štu, u skla di štu nema slo bod nog pro sto ra ili je skla di šta-ru pozna to da je roba koja se pre da je na čuva nje ste če na na pro tiv pra van način. Ugo vor o uskla di šte nju, nai me, može puno va žno zaklju či ti u svo je ime i lice koje nije sop stve nik stva ri, i osta vo pri mac je dužan da stvar vra ti nje mu, izu zev ako bi doznao da je ukra de na.
Pri li kom pri je ma robe na čuva nje skla di štar je dužan utvr di ti sta nje u kome se roba nala zi, a osta vo da vac je dužan dati sva potreb na oba ve šte nja o njoj i izja vi ti koli ka je nje na vred nost.
3.1.2. Čuva nje robe i nakna da šte teSkla di štar je dužan da pri mlje nu robu čuva i da pred u zi ma sve potreb ne ili
ugo vo re ne mere radi nje nog oču va nja u odre đe nom sta nju. Sto ga je u oba ve zi da upo zo ri osta vo dav ca na mane, ili pri rod na svoj stva robe, odno sno na neis prav nu amba la žu usled kojih može doći do šte te na robi, čim je nave de ne nedo stat ka opa-zio ili morao opa zi ti. Ako bi se na robi deša va le takve neo t klo nji ve pro me ne zbog kojih posto ji opa snost da se roba pokva ri ili pro pad ne, skla di štar je dužan, ako to po nje go vom pozi vu ne bi mogao na vre me da uči ni osta vo da vac, pro da ti robu bez odla ga nja na naj po god ni ji način.
Pra vi lo je da se roba čuva u zatvo re nom skla di šnom pro sto ru. Stra ne mogu ugo vo ri ti da se roba čuva u otvo re nom pro sto ru (ugalj, ruda, drvo za lože nje, odre-đe ne vrste kame na itd.).
Skla di štar nema pra vo da upo tre blja va stvar pove re nu na čuva nje. U slu ča ju nedo zvo lje ne upo tre be stva ri, skla di štar dugu je osta vo dav cu odgo va ra ju ću nakna du i odgo va ra za slu čaj nu pro past ili ošte će nje stva ri koji bi se dogo di li tom pri li kom.
395 Bla go je vić, V., Ugo vor i posao kon sig na ci je, Insti tut za upo red no pra vo, Beo grad, 1976, str. od 33. do 43.
288 Za šte tu koja nasta ne na robi skla di štar odgo va ra po prin ci pu pret po sta vlje ne subjek tiv ne odgo vor no sti. U prav noj lite ra tu ri se se sre će i stav da skla di štar odgo-va ra za šte tu, koja je nasta la na robi pre da toj na čuva nje, po prin ci pu objek tiv ne odgo vor no sti. Oprav da no se isti če da bi odgo vor nost po prin ci pu objek tiv ne odgo-vor no sti, u odre đe noj meri, izjed na ča va lo ugo vor o uskla di šte nju sa ugo vo rom o osi gu ra nju, a to bi pove ća lo uslu ge skla di šta ra.396
Pret po sta vlja se, nai me, da je skla di štar odgo vo ran za šte tu koja nasta ne na robi koja mu je pre da ta na čuva nje. Skla di štar se može oslo bo di ti odgo vor no sti za šte tu ako doka že da je šte ta pro u zro ko va na: 1) usled više sile (okol no sti koje se nisu mogle izbe ći ili otklo ni ti); ili 2) kri vi com osta vo dav ca; ili 3) mana ma ili pri-rod nim svoj stvi ma robe ili 4) neis prav nom amba la žom.
Nakna da šte te koju je skla di štar dužan pla ti ti zbog pro pa sti, uma nje nja ili ošte će nja robe za vre me od nje nog pri je ma do pre da je, ne može pre ći stvar nu vred-nost robe, osim ako je šte tu pro u zro ko vao namer no ili kraj njom nepa žnjom.
O svim pro me na ma koje bi pri me tio na stva ri i opa sno sti ma da budu ošte će-ne na ma koji način osta vo pri mac je dužan oba ve sti ti osta vo dav ca.
3.1.3. Postu pa nje po nalo zi ma osta vo dav caSkla di štar je dužan postu pa ti po nalo zi ma osta vo dav ca. Nalo zi se mogu odno-
si ti na prav ne i fak tič ke rad nje skla di šta ra koje se ugo va ra ju, pro iz i la ze iz pri ro de posla ili iz poslov nih obi ča ja. Tako se prav ne rad nje mogu odno si ti na zaklju če nje ugo vo ra o pre vo zu ili osi gu ra nju, cari nje nje robe itd., a fak tič ke rad nje na isto var robe, pako va nje robe, pre ta ka nje (vina), suše nje (leko vi tog bilja), raz vr sta va nje po kla sa ma pre zamr za va nja (mali na, kupi na, jago da).
Skla di štar je dužan da osi gu ra robu pri mlje nu na čuva nje samo ako je to ugo vo re no. On će zaklju či ti ugo vor o osi gu ra nja sa osi gu ra va čem u ime i za račun osta vo dav ca ili u svo je ime a za račun osta vo dav ca. Ako ugo vo rom nije odre đe no koje rizi ke tre ba da obu hva ti osi gu ra nje, skla di štar je dužan da osi gu ra robu od uobi ča je nih rizi ka. U slu ča ju da nasta ne šte ta koja bi bila obu hva će na ugo vo rom o osi gu ra nju koga skla di štar, pro tiv no ugo vo ru o uskla di šte nju, nije zaklju čio dugu je osta vo dav cu nakna du šte te.
3.1.4. Vođe nje regi stra skla di štaSkla di štar je dužan da vodi regi star skla di šta u koga se uno se svi poda ci o
zaklju če nju i ispu nje nju ugo vo ra o uskla di šte nju: poda ci o osta vi o cu, robi koja je pri mlje na na čuva nje, bit ni sastoj ci ugo vo ra o uskla di šte nju, rok čuva nja robe, pri-go vo ri na sta nje robe, poda ci o poseb nom nači nu čuva nja itd.
Jav no skla di šte dužno je, na zah tev osta vo dav ca, da za pri mlje nu robu na uskla di šte nje izda skla di šni cu. Skla di šni ca ima svoj stvo har ti je od vred no sti. Ako 396 Carić, S., Ugo vor o uskla di šte nju, odred ni ca u Enci klo pe di ji imo vin skog pra va i pra va udru že-
nog rada, tom tre ći, NIU Slu žbe ni list SFRJ, 1978, Beo grad, stra na 579)
289osta vo da vac ne zah te va da mu se izda skla di šni ca, skla di štar bilo kojeg skla di šta izda će osta vo dav cu potvr du o pri je mu robe na čuva nje. Potvr da pred sta vlja samo doka zno sred stvo, ali ne i har ti ju od vred no sti.
3.1.5. Oba ve ze omo gu ća va nje pre gle da nja robeSkla di štar je u oba ve zi da dozvo li osta vo dav cu ili ovla šće nom licu (na pri-
mer, zako ni tom ima o cu skla di šni ce) da pre gle da robu i uzi ma uzor ke robe. Neo vla-šće nim lici ma skla di štar, kao čuvar robe, ne sme dozvo li ti pri stup u skla di šte. Lice koje oba vlja pre gled robe ili uzi ma uzor ke odgo va ra za šte tu koju je tom pri li kom pro u zro ko vao skla di šta ru ili osta lim osta vo dav ci ma.
3.1.6. Pre da ja robe osta vo dav cuSkla di štar je u oba ve zi da robu pri mlje nu na čuva nje pre da na zah tev osta vo-
dav ca ili dru gog ovla šće nog lica. Ugo vor o uskla di šte nju se, po pra vi lu, zaklju ču je u inte re su osta vo dav ca pa je on može podi ći i pre iste ka ugo vo re nog roka. Oprav-da no se isti če da u tom slu ča ju osta vo da vac dugu je ugo vo re nu nakna du za čita vo vre me koje je bilo ugo vo re no kao vre me čuva nja robe. Ako je upra žnje ni pro stor u skla di štu zatim bio popu njen dru gom robom koju je skla di štar pri mio na uskla di-šte nje, za toli ko se uma nju je oba ve za osta vo dav ca da pla ti nakna du i za vre me za koje nije kori stio uslu ge skla di šta ra.
Ako osta vo da vac ne podig ne robu po iste ku ugo vo re nog roka ili po iste ku godi ne dana kad nije ugo vo ren rok za čuva nje, skla di štar može za nje gov račun pro-da ti robu na jav noj pro da ji. O name ri da će robu pro da ti na jav noj pro da ji skla di štar je pret hod no dužan da oba ve sti osta vo dav ca i da mu osta vi naknad ni rok naj ma nje od osam dana da robu podig ne.
3.2. OBA VE ZE OSTA VO DAV CA
3.2.1. Pre da ja robe na čuva nje i oba ve šta va nje o nje nim svoj stvi maUgo vor o uskla di šte nju je dvo stra no oba ve zan. Sto ga i za osta vo dav ca nasta-
je više oba ve za. Jed na od osnov nih oba ve za je pre da ja robe na čuva nje. Pri li kom pre da je robe na čuva nje osta vo da vac je dužan dati sva potreb na oba ve šte nja o njoj i osta vo prim ca oba ve sti ti o vred no sti robe. Uko li ko osta vo da vac ne oba ve sti skla-di šta ra o svoj stvi ma robe (a s obzi rom na okol no sti slu ča ja to je bio dužan uči ni ti: stvar je zapa lji va, sklo na brzom kva re nju, mora se čuva ti na tač no odre đe noj tem-pe ra tu ri, lomlji va je, vred na je, itd) skla di štar nije odgo vo ran za šte tu koja je zbog toga nasta la. Ako skla di štar tom pri li kom nije postu pao kao dobar pri vred nik (znao je ili morao zna ti za poseb na svoj stva robe) nasta je pode lje na odgo vor nost za šte tu ili isklju če nje odgo vor no sti osta vo dav ca.
290 3.2.2. Pre u zi ma nje robe iz skla di štaOsta vo da vac ili dru go ovla šće no lice dužan je da pre u zme robu iz skla di šta u
roku koji je odre đen ugo vo rom. Ako nije ugo vo ren rok za čuva nje on izno si godi nu dana a raču na se od pri je ma robe na čuva nje (zakon ski rok).
Uko li ko osta vo da vac ne podig ne robu u ugo vo re nom ili zakon skom roku skla di štar je ovla šćen da za račun osta vo dav ca robu pro da na jav noj pro da ji. Pret-hod no je dužan da osta vo dav ca oba ve sti o svo joj name ri i da mu osta vi naknad ni rok od naj ma nje osam dana da robu podig ne. Ako stvar ima teku ću cenu, ili ako je male vred no sti u pore đe nju s tro ško vi ma jav ne pro da je, dužnik je može pro da ti iz slo bod ne ruke. Uko li ko je stvar takva da može brzo pro pa sti ili se pokva ri ti, dužnik je dužan pro da ti je bez odla ga nja na naj po god ni ji način. O name ra va noj pro da ji skla di štar će, i u ovom slu ča ju, oba ve sti ti osta vo dav ca.
Ugo vo rom o uskla di šte nju stra ne mogu pred vi de ti da je osta vo da vac zbog zaka šnje nja u pre u zi ma nju stva ri u oba ve zi da pla ti skla di šta ru ugo vor nu kaznu.
Pri ma lac robe dužan je robu pre gle da ti u tre nut ku nje nog pre u zi ma nja. Ako pri li kom pre u zi ma nja robe pri me ti nedo stat ke, pri ma lac je dužan da o tome odmah upo zo ri skla di šta ra, ina če se sma tra da je roba ured no pri mlje na. O nedo sta ci ma robe koji se nisu mogli utvr di ti u tre nut ku pre u zi ma nja, pri ma lac je dužan da na pouz dan način oba ve sti skla di šta ra u roku od sedam dana, raču na ju ći od dana pre u-zi ma nja robe, ina če se sma tra da je roba ured no pri mlje na.
3.2.3. Pla ća nje nakna de za čuva nje stva ri. Založno pravoUgo vo rom o uskla di šte nju odre đu je se visi na nakna de koju je za čuva nje
stva ri dužan pla ti ti osta vo da vac. Ugo vo rom se može odre di ti niža ili viša nagra da od one koja je pred vi đe na opštim uslo vi ma poslo va nja (tari fom), naro či to kada se na čuva nje pre da ju stva ri koje ima ju poseb na svoj stva. Kada nagra da nije odre đe na ugo vo rom ili opštim uslo vi ma poslo va nja pri me nju je se nagra da koju ima u vidu mesni poslov ni obi čaj, a zatim opšti poslov ni obi čaj.
Oba ve za pla ća nja nakna da za čuva nje ispu nja va se pri li kom pre u zi ma nja robe, ako ugo vo rom nije pred vi đe no što dru go (na pri mer, suk ce siv no pla ća nje). Nagra du pla ća osta vo da vac ili dru go lice odre đe no ugo vo rom.
Pored nakna de za čuva nje robe skla di štar ima pra vo na nakna du tro ško va koji su bili potreb ni za oču va nje robe. U prav noj teo ri ji ovi tro ško vi se ozna ča va ju kao van red ni tro ško vi (redov ni su obu hva će ni nakna dom za čuva nje robe). Van red-ne tro ško ve može zah te va ti skla di štar od osta vo dav ca ako su oni bili nužni i kori-sni za osta vo dav ca i pre nego što je dospe lo potra ži va nje skla di šta ra za pla ća nje redov ne nakna de.
Za svo ja potra ži va nja iz ugo vo ra o uskla di šte nju i osta la potra ži va nja nasta la u vezi sa čuva njem robe skla di štar ima zalo žno pra vo na toj robi. Zalo žno pra vo nasta je na osno vu zako na i kada nije pred vi đe no ugo vo rom. Ovo zakon sko zalo žno
291pra vo pre sta je pre da jom stva ri iz skla di šta. Ako osta vo da vac ne nami ri o dospe lo sti potra ži va nja skla di šta ra iz ugo vo ra o uskla di šte nju, skla di štar može pri stu pi ti pro-da ji robe osta vo dav ca na jav noj pro da ji po iste ku osam dana od upo zo re nja uči nje-nog osta vo dav cu, odno sno ovla šće nom licu, da će tako postu pi ti.
IX. UGO VOR O GRA ĐE NJU
1. Pojam ugo vo ra. Bit ni sastoj ciUgo vor o građ nju je spo ra zum kojim se izvo đač (gra di telj, gra đe vi nar)
oba ve zu je naru či o cu (inve sti to ru) da će, za odre đe nu cenu, u pred vi đe nom roku sagra di ti odre đe nu gra đe vi nu odno sno izve sti dru ge gra đe vin ske rado ve.397 Iz ove defi ni ci je pro iz i la zi da su bit ni ele men ti ugo vo ra: pred met gra đe nja, cena, a često i rok za izgrad nju.398
Rok za izgrad nju gra đe vi ne je bitan sasto jak ugo vo ra o gra đe nju ako je to izri-či to nave de no u ugo vo ru ili iz ugo vo ra pro iz i la zi da stra ne ima ju pose ban inte res da se gra đe vi na zavr ši u ugo vo re nom roku. Ako je izgrad nja gra đe vi ne u odre đe nom roku bitan sasto jak ugo vo ra o gra đe nju, pa gra di telj ne ispu ni oba ve zu u tom roku, ugo vor se ras ki da po samom zako nu. Naru či lac, među tim, može odr ža ti ugo vor na sna zi, ako po iste ku roka, bez odla ga nja, oba ve sti izvo đa ča da zah te va ispu nje nje ugo vo ra. Uko li ko izgrad nja gra đe vi ne u odre đe nom roku nije bitan sasto jak ugo vo-ra, izvo đač zadr ža va pra vo da i posle iste ka roka ispu ni svo ju oba ve zu, a naru či lac da zah te va nje no ispu nje nje. Naru či lac koji želi ras ki nu ti ugo vor, mora osta vi ti izvo đa ču pri me ren naknad ni rok za ispu nje nje. Ako ni u naknad nom roku izvo đač ne ispu ni svo je oba ve ze ugo vor se ras ki da po samom zako nu.
Cena rado va se može odre di ti po jedi ni ci mere ugo vo re nih rado va (jedi nič na cena) ili u ukup nom izno su za ceo obje kat (ukup no ugo vo re na cena). Ako stra ne ugo vo rom nisu što dru go pred vi de le izvo đač može zah te va ti pove ća nje cene rado va koje je izveo u pred vi đe nom roku, ako su se u vre me nu izme đu zaklju če nja ugo vo ra i nje go vog ispu nje nja pove ća le cene ele me na ta na osno vu kojih je odre đe na cena rado va. Izvo đač se ne može pozi va ti na pove ća nje cene ele me na ta na osno vu kojih je odre đe na cena rado va, ako je do pove ća nja cene došlo posle nje go vog pada nja u doc nju. Stra ne mogu ugo vo ri ti da se cene rado va neće menja ti i u slu ča ju pove ća nja 397 Upo re di: Veli mi ro vić, M., Ugo vo ri u pri vre di, Poslov na poli ti ka, Beo grad, 1994, stra na 463; Vasi-
lje vić, M., op. cit., stra na 493; Rado ji čić, S., op. cit., stra na 353; Klajn - Tatić, V., Garan ci ja pro jek-tan ta i gra di te lja za solid nost gra đe vi ne i nji ho va imo vin ska odgo vor nost, Insti tut dru štve nih nau ka, Beo grad, 1991, stra na 56; Sto ji čić, R., Odgo vor nost izvo đa ča gra đe vin skih rado va za šte tu koja je nasta la neiz vr še njem ugo vo ra o gra đe nju, NIO Slu žbe ni list SR BiH, Sara je vo, 1991, stra na 56.
398 Poje di ni prav ni pisci u bit ne ele men te ugo vo ra o gra đe nju uvr šta va ju pisme nu for mu tog ugo vo-ra - vidi: Vasi lje vić, M., op. cit., stra na 494. Pod ele men ti ma ugo vo ra sma tra ju delo vi od kojih je on sači njen bez obzi ra na for mu (oblik u kome je ugo vor izra žen).
292 cena ele me na ta na osno vu kojih je ona odre đe na (fi k sna cena). I pored toga izvo đač može zah te va ti, izme nu cene rado va ako su se cene ele me na ta pove ća le u toli koj meri da bi tre ba lo da cena rado va bude veća za više od deset pro ce na ta. U ovom slu ča ju izvo đač može zah te va ti samo raz li ku u ceni koja pre la zi deset pro ce na ta. Izvo đač nema pra vo na pove ća nje cene, ako je do pove ća nja cene ele me na ta došlo posle nje go vog pada nja u doc nju.399
Izgrad nja gra đe vi ne ili izvo đe nje dru gih gra đe vin skih rado va je pred met oba-ve ze izvo đa ča, a pred sta vlja jedan od bit nih ele me na ta ugo vo ra. Izvo đač se, tako, može oba ve za ti da sagra di odre đe nu gra đe vi nu. Pod “gra đe vi nom” član 631. ZOO sma tra: zgra de, bra ne, mosto ve, tune le, vodo vo de, kana li za ci je, pute ve, žele znič ke pru ge, buna re i osta le gra đe vin ske objek te čija izra da zah te va veća i slo že ni je rado-ve.400 Gra đe vi na se gra di pre ma odre đe nom pro jek tu, na pred vi đe nom zemlji štu u skla du sa odo bre njem za izgrad nju. Oba ve za izvo đa ča može se sasto ja ti u oba ve zi da na odre đe nom zemlji štu, odno sno već posto je ćem objek tu izvr ši kakve dru ge gra đe vin ske rado ve (posta vlja nje pro pu sta ispod puta, pro me nu kro va na zgra di, rekon struk ci ju zgra de itd).
2. Prav na pri ro daUgo vor o gra đe nju je for ma lan, dvo stra no oba ve zan, tere tan, komu ta ti van,
sa dugo traj nim ispu nje njem oba ve za i ime no van ugo vor.Ugo vor o gra đe nju pred sta vlja vrstu ugo vo ra o delu. To izri či to pred vi đa član
630. stav 1. ZOO. Shod no tome, na odno se o odgo vor no sti za nedo stat ke gra đe vi-ne koji nisu regu li sa ni ugo vo rom o gra đe nju, sup si di jar no se pri me nju ju odred be ugo vo ra o delu (čl. 600 - 629. ZOO). Ugo vor o gra đe nju i ugo vor o delu se, i pored srod no sti, raz li ku ju. Ugo vor o gra đe nju ima za pred met veće i slo že ni je rado ve koji se izvo de pre ma odre đe nom pro jek tu, dok ugo vor o delu ima u vidu manje slo že ne ili manje rado ve401 koji se ne izvo de po odre đe nom pro jek tu (na pri mer, far ba nje zgra de). Pred met ugo vo ra o gra đe nju je izgrad nja gra đe vi ne ili izvo đe nje dru gih gra đe vin skih rado va pre ma odre đe nom pro jek tu, dok je pred met ugo vo ra o delu izvr še nje bilo kojeg fi zič kog ili inte lek tu al nog rada. Ugo vor o gra đe nju se u prak si neka da pre pli će sa ugo vo rom o pro da ji tako što izvo đač anga žu je svoj gra đe vin ski mate ri jal. Zbog toga se odno si izme đu ovih ugo vo ra mora ju raz gra ni či ti. Ako se 399 Naru či lac može ras ki nu ti ugo vor ako bi se ugo vo re na cena rado va mora la znat no pove ća ti - vidi
član 638. ZOO.400 Uzan sa broj 9. tač. 3. i 4. Poseb nih uzan si o gra đe nju je odre di la: “ 3) pod rado vi ma na gra đe vin-
skim objek ti ma razu mi je va se izvo đe nje gra đe vin skih, mon ta žnih, insta la ter skih i zavr šnih rado-va te ugra đi va nje ure đa ja, postro je nja i opre me na novim i posto je ćim objek ti ma ili nji ho vim delo vi ma; 4) gra đe vin ski objek ti jesu: zgra de, bra ne, mosto vi, tune li, vodo vo di, kana li za ci je, pute vi, žele znič ke pru ge, buna ri i osta le gra đe vi ne koje su zao kru že na funk ci o nal na celi na”.
401 Zbog toga se isti če da se raz gra ni če nje izme đu ovih ugo vo ra više svo di na kvan ti ta tiv ni teren - vidi Vasi lje vić, M., op. cit., stra na 495.
293izvo đač oba ve zao naru či o cu da će izgra di ti gra đe vi nu od svog mate ri ja la sma tra se da je izme đu stra na zaklju čen ugo vor o pro da ji (ako o tome nema nika kvog spo ra-zu ma ili posto ji sum nja o prav noj pri ro di ugo vo ra). Uko li ko se naru či lac oba ve zao dati bitan deo mate ri ja la potre ban za izgrad nju gra đe vi ne ili izvo đe nje gra đe vin-skih rado va, sma tra se da su stra ne zaklju či le ugo vor o delu. Ugo vor se, u sva kom slu ča ju, sma tra ugo vo rom o gra đe nju ako su ugo va ra či ima li u vidu naro či to rad izvo đa ča.402
U prak si se sre će ugo vor o inže nje rin gu, ugo vor o ispi ti va nju zemlji šta, ugo-vor o gra đe nju po siste mu “ključ u ruke” i sl. Neka da gra di telj, pored gra đe nja, pre u-zi ma i oba ve zu da izra di pro jekt itd. Ugo vor o gra đe nju se od ovih ugo vo ra raz li ku je po svom pred me tu. Pre met oba ve ze izvo đa ča je da sagra di gra đe vi nu, odno sno izve-de dru ge gra đe vin ske rado ve po odre đe nom pro jek tu. Sve što se ne može uvr sti ti u gra đe nje nije ni pred met ugo vo ra o gra đe nju i ne uti če na nje gov oblik.403
3. Zaklju če nje ugo vo raUgo vor o gra đe nju zaklju ču je se po opštim pra vi li ma za zaklju če nje ugo-
vo ra. On je zaklju čen ako su se stra ne sagla si le o bit nim ele men ti ma ugo vo ra u pisa noj for mi. Na zaklju če nje ugo vo ra o gra đe nju pri me nju ju se i poseb na pra vi la odre đe na impe ra tiv nim pro pi si ma. Inve sti tor je u oba ve zi obez be di pot-pu nu teh nič ku doku men ta ci ju za izgrad nju objek ta. Neza vi sno od činje ni ce da li je zaklju čen ugo vor o gra đe nju obje kat se može gra di ti, odno sno izvo di ti dru gi gra đe vin ski rado vi samo ako je pret hod no pri ba vlje no odo bre nje za izgrad nju. Uz zah tev za izda va nje odo bre nja za izgrad nju inve sti tor, pored osta log, pod no-si i idej ni pro je kat, dokaz o pra vu svo ji ne, odno sno ugovor o zaku pa na gra đe-vin skom zemlji štu (član 91. Zako na o pla ni ra nju i izgrad nji - ZPI). Zavi sno od važno sti objek ta, odno sno gra đe vin skih rado va, odo bre nje za izgrad nju izda je organ nad le žan za gra đe vi nar stvo u opšti ni, gra du, odno sno gra du Beo gra du ili mini star stvo nad le žno za poslo ve gra đe vi nar stva.404
Ugo vor o gra đe nju mora biti zaklju čen u pisa noj for mi. Ova for ma je uslov puno va žno sti ugo vo ra. Tako đe, sve doc ni je izme ne ili dopu ne ugo vo ra mora ju biti izvr še ne u pisa noj for mi.405 Nije puno va žan (ništav je) ugo vor o gra đe nju zaklju čen usme no.
Ugo vor o gra đe nju sma tra se puno va žnim iako nije zaklju čen u pisa noj for mi ako su ugo vor ne stra ne izvr ši le, u celi ni ili u pre te žnom delu, oba ve ze koje iz nje ga nasta ju (član 73. ZOO).402 Ana log na pri me na čla na 601. ZOO.403 Vidi: Vilus, J., Ugo vor o gra đe nju, odred ni ca u EIP, tom tre ći, stra na 538; Klajn - Tatić, V., op.
cit., stra na 59; Veli mi ro vić, M., op. cit., stra na 467.404 Vidi član 89. ZPI.405 Vidi član 67. ZOO.
294 4. Oba ve ze ugo vor nih stra na4.1. OBA VE ZE IZVO ĐA ČA
4.1.1. Admi ni stra tiv ne oba ve zeAdmi ni stra tiv ne oba ve ze izvo đa ča rado va odre đe ne su impe ra tiv nim pro pi si-
ma. Poje di ne admi ni stra tiv ne oba ve ze poja vlju ju se i kao ugo vor ne oba ve ze. Naj-va žni je admi ni stra tiv ne oba ve ze izvo đa ča su: 1) kon tro la teh nič ke doku men ta ci je; 2) oba ve šta va nje orga na upra ve koji mu je izdao odo bre nje za izgrad nju o počet ku izvo đe nja rado va; 3) odre đi va nje lica koje ruko vo di gra đe njem; 4) vođe nje gra đe-vin skog dnev ni ka i knji ge inspek ci je; 5) obez be đe nje sigur no sti obje ka ta, lica koja se nala ze na gra di li štu i oko li ne (sused nih obje ka ta i sao bra ćaj ni ca); 6) obez be đe-nje obje ka ta i oko li ne u slu ča ju pre ki da rado va itd.406
4.1.2. Ugo vor ne oba ve zePro u ča va nje teh nič ke doku men ta ci je. Izvo đač je dužan da bla go vre me no i
detalj no pro u či teh nič ku doku men ta ci ju na osno vu koje se izvo de ugo vo re ni rado-vi. On je dužan da od naru či o ca zatra ži bla go vre me no zatra ži ti obja šnje nje o nedo-volj no jasnim poje di no sti ma. Obja šnje nje je tra že no bla go vre me no ako je naru či-o cu, pre me okol no sti ma koje su od uti ca ja, dato dovolj no vre me na da po zah te vu može postu pi ti, a da ne nastu pi zastoj u izvo đe nju rado va.407
Izvo đe nje ugo vo re nih rado va. Izvo đač rado va je dužan izve sti ugo vo re-ne rado ve pre ma teh nič koj doku men ta ci ji na osno vu koje je izda ta odo bre nje za izgrad nju, u skla du sa pro pi si ma, stan dar di ma, teh nič kim nor ma ti vi ma i nor ma ma kva li te ta koji važe za poje di ne vrste rado va, insta la ci ja i opre me. Osim toga izve-de ni rado vi mora ju obez be di ti sta bil nost objek ta. Za sva ko odstu pa nje od pro jek ta, odno sno ugo vo re nih rado va, izvo đač mora ima ti pisme nu sagla snost naru či o ca. On ne može zah te va ti pove ća nje ugo vo re ne cene za rado ve koje je izvr šio bez takve sagla sno sti. Suprot no tome, nepred vi đe ne rado ve izvo đač može izve sti i bez pret-hod ne sagla sno sti naru či o ca ako zbog nji ho ve hit no sti nije bio u moguć no sti da pri ba vi tu sagla snost. Nepred vi đe ni su rado vi oni čije je pred u zi ma nje bilo nužno zbog osi gu ra nja sta bil no sti objek ta ili radi spre ča va nja nastan ka šte te, a iza zva ni su neo če ki va nom težom pri ro dom zemlji šta, neo če ki va nom poja vom vode ili dru gim van red nim i neo če ki va nim doga đa ji ma. Izvo đač ima pra vo na pra vič nu nakna du za nepred vi đe ne rado ve koji su mora li biti oba vlje ni.408
Izvo đač može, na osno vu podu go vo ra, izvo đe nje poje di nih rado va pove ri ti podi zvo đa ču. U tom slu ča ju, za rado ve koje je izveo podi zvo đač izvo đač rado va odgo va ra naru či o cu kao da je rado ve izveo nepo sred no. Nai me, odnos iz podu go vo ra 406 Vidi čl.113 - 120. ZPI.407 Uzan sa 13. st. 1. i 2. Poseb nih uzan si o gra đe nju (“Slu žbe ni list SFRJ”, broj 18/77.408 Vidi uzan su broj 19. Poseb nih uzan si o gra đe nju.
295uspo sta vlja se izme đu izvo đa ča i podi zvo đa ča rado va. Naru či lac rado va nije u odno-su sa podi zvo đa čem i on je za nje ga tre će lice.409
Pri dr ža va nje ugo vo re nih roko va. Izvo đač rado va je dužan da ugo vo re ne rado-ve zavr ši u pred vi đe nom roku. Rok za izgrad nju gra đe vi ne odno sno izvo đe nje dru-gih gra đe vin skih rado va poči nje teći od uvo đe nja izvo đa ča rado va u posao, osim ako stra ne dru ga či je ugo vo re.410
Ugo vor ne stra ne, po pra vi lu, pred vi đa ju da će izvo đač rado va u slu ča ju doc-nje u izvo đe nju rado va pla ti ti ugo vor nu kaznu naru či o cu. Naru či lac ima pra vo na ugo vor nu kaznu bez obzi ra na to da li je pre tr peo kakvu šte tu zbog dužni ko ve doc-nje. Ako je šte ta koju je naru či lac pre tr peo zbog dužni ko vog zadoc nje nja veća od izno sa koji bi dobio na ime zate zne kama te, on ima pra vo zah te va ti raz li ku do pune nakna de šte te. Uko li ko je ugo vo rom pred vi đe na ugo vor na kazna, a nije odre đe no u kojim slu ča je vi ma se pla ća, sma tra se da je kazna ugo vo re na za slu čaj neu red nog ispu nje nja ugo vor nih oba ve za.411
Omo gu ća va nje naru či o cu da vrši struč ni nad zor. Izvo đač je u oba ve zi da naru či o cu omo gu ći stal ni struč ni nad zor nad izvo đe njem rado va i kon tro lu koli či ne i kva li te ta upo tre blje nog mate ri ja la. Struč ni nad zor, prven stve no, obu hva ta: kon tro-lu da li se gra đe nje vrši pre ma teh nič koj dokum nta ci ji po kojoj je izda to odo bre nje za izgrad nju, kon tro lu i pro ve ru kva li te ta izvo đe nja svih vrsta rado va i pri me nu pro pi sa, stan dar da i teh nič kih nor ma ti va. Naru či lac rado va obez be đu je struč ni nad-zor u toku gra đe nja objek ta, odno sno izvo đe nja rado va za koje je izda to odobrenje za izgradnju. Vrše nje nad zo ra je pra vo, a ne oba ve za naru či o ca. Izvo đač rado va se, ipak, ne može oslo bo di ti odgo vor no sti zbog nedo sta ta ka gra đe vi ne radi toga što naru či lac nije vršio nad zor ili ga nije vršio dovolj no struč no.412
Oba ve za oba ve šta va nja naru či o ca. O svim važni jim okol no sti ma koje nastu-pe u izvo đe nju rado va izvo đač je dužan oba ve sti ti naru či o ca. Tako će izvo đač prven stve no oba ve šta va ti naru či o ca: o toku izvo đe nja rado va, o okol no sti ma koje spre ča va ju ili ote ža va ju izvo đe nje rado va, o pre ki du rado va i mera ma pred u ze tim na obez be đe nju objek ta, o nasta vlja nju rado va itd. Oba ve šta va nje izvo đač oba vlja tako što će naru či o ca oba ve sti ti u pisme noj for mi (pismom, tele prin te rom, tele gra-mom, tele fak som, elek tron skom poštom itd). Oba ve šta va nje se može oba vlja ti i upi som u gra đe vin ski dnev nik, ali samo ako je dru gi ugo va rač mogao ili morao biti upo znat s oba vlje nim upi som. Oba ve šte nje koje nije uči nje no u pisa no m obli ku ili 409 Vidi: Klajn - Tatić, V., ibi dem, stra na 90. Pre ma uzan si 50. Poseb nih uzan si o gra đe nju ustu pa-
nje rado va tre ćem licu nema uti ca ja na prav ne odno se i među sob na pra va i oba ve ze naru či o ca i izvo đa ča.
410 Vidi: Veli mi ro vić, M., op. cit., stra na 472; Vasi lje vić, M., op. cit., stra na 499; Jan ko vec, I., op. cit., stra na 417.
411 Pot pu ni je o visi ni ugo vor ne kazne vidi uzan se br. od 52. do 57. Poseb nih uzan si o gra đe nju.412 Vidi: gru pa auto ra, op. cit., stra na 109.
296 upi sa no u gra đe vin ski dnev nik ne pro iz vo di prav no dej stvo.413 Izvo đač odgo va ra za šte tu naru či o cu koja je pro u zro ko va na zbog toga što ga nije oba ve stio o okol no-sti ma rele vant nim za izvr še nje ugo vo ra o gra đe nju.
4.2. OBA VE ZE NARU ČI O CA
Pre da ja teh nič ke doku men ta ci je. Naru či lac je dužan pre da ti izvo đa ču, pre počet ka izvo đe nja rado va, teh nič ku doku men ta ci ju sa svim gra fi č kim, račun skim i opi snim pri lo zi ma potreb nim za izvo đe nje rado va koji su pred met ugo vo ra, na osno vu koje je izda to odo bre nje za izgrad nju. Ako se u toku gra đe nja objek ta, zbog pro me nje nih okol no sti koje se nisu mogle pred vi de ti, mora odstu pi ti od teh nič ke doku men ta ci je na osno vu koje je izda to odo bre nje za izgrad nju, inve sti tor pri ba-vlja odo bre nje za izgrad nju po izme nje noj doku men ta ci ji.
Uvo đe nja izvo đa ča u posao. Izvo đač rado va može poče ti sa izvo đe njem ugo-vo re nih rado va ako ga pret hod no naru či lac uve de u posao. Izvo đač je uve den u posao ako je naru či lac ispu nio sve oba ve ze bez čijeg pret hod nog ispu nje nja zapo-či nja nje rado va fak tič ki nije mogu će ili prav no nije dopu šte no. Uvo đe nje u posao obu hva ta naro či to: pre da ju gra di li šta, pre da ja izvo đa ču teh nič ke doku men ta ci je, pre-da ju izvo đa ču odo bre nja za izgrad nju i obez be đe nje sred sta va za fi nan si ra nje izgrad-nju objek ta i sred sta va za pla ća nje oba ve za na osno vu zaklju če nog ugo vo ra.
Ako izvo đač ne započ ne rado ve u roku koji je odre đen ugo vo rom odno sno odmah nakon uvo đe nja u posao, naru či lac će mu osta vi ti naknad ni pri me re ni rok za otpo či nja nje rado va. Uko li ko izvo đač ne započ ne rado ve ni u naknad nom pri me re-nom roku, naru či lac može da ras ki ne ugo vor i zah te va od izvo đa ča nakna du šte te.
Vrše nje nad zo ra nad izvo đe njem rado va. Naru či lac ne samo da ima pra vo da vrši nad zor nad izvo đe njem rado va nego je to i nje go va oba ve za. Naru či lac obez be-đu je struč ni nad zor u toku gra đe nja objek ta, odno sno izvo đe nja rado va za koje je izda to odo bre nje za izgrad nju.
Pla ća nje ugo vo re ne cene. Naj va žni ja oba ve za naru či o ca jeste da pla ti cenu izvo đa ču za izve de ne rado ve. Cena rado va se može odre di ti po jedi ni ci mere ugo-vo re nih rado va (jedi nič na cena) ili u ukup nom izno su za ceo obje kat (ukup no ugo-vo re na cena). Ugo vo re na cena ne obu hva ta nepred vi đe ne i naknad ne rado ve. U prak si je uobi ča je no da naru či lac izvo đa ču pre da je pred u jam (avans) i pla ća nje vrši suk ce siv no pre ma količ ni ni izve de nih rado va. Ako je ugo vo ren avans, a nije odre-đen rok ispla te, avans se pla ća pre počet ka izvo đe nja ugo vo re nih rado va. Uko li ko je ugo vo re no da će naru či lac izvo đa ču pla ća ti cenu rado va suk ce siv no, na osno vu izve de ne koli či ne ugo vo re nih rado va i ugo vo re nih cena, pla ća nje izve de nih rado-va vrši se na osno vu situ a ci ja. Situ a ci je mogu biti pri vre me ne i zavr šne i nji ma se pri ka zu ju rado vi na način i pre ma spe ci fi ka ci ji koja je data u teh nič koj doku men-ta ci ji. Pri vre me nim situ a ci ja ma obra ču na va se vred nost rado va izve de nih u toku 413 Uzan sa broj 8. Poseb nih uzan si o gra đe nju.
297gra đe nja, a ispo sta vlja ju se za raz do blje od mesec dana. Zavr šnu situ a ci ju izvo đač sasta vlja i pod no si na ispla tu nakon pri mo pre da je izve de nih rado va.
Cena gra đe nja može biti ugo vo re na kao pro men lji va ili kao nepro men lji va (fi k sna). Ako su stra ne ugo vo ri le pro men lji vu cenu (ili nisu ugo vo ri le fi k snu cenu) izvo đač može zah te va ti pove ća nje cene rado va. Pove ća nje cene rado va može zah-te va ti izvo đač, ako su se u vre me nu izme đu zaklju če nja ugo vo ra i nje go vog ispu-nje nja pove ća le cene ele me na ta na osno vu kojih je odre đe na cena rado va. Visi na raz li ke u ceni koju može zah te va ti izvo đač zavi sna je od okol no sti da li je izvo đač svo ju oba ve zu ispu nio u pred vi đe nom roku ili doc ni je. Izvo đač, među tim, nema pra-vo na pove ća nje cene ele me na ta na osno vu kojih je odre đe na cena rado va, ako je do pove ća nja cene došlo nakon nje go vog pada nja u doc nju. Stra ne mogu ugo vo ri ti kli znu ska lu. Kla u zu lom o kli znoj ska li stra ne pre di đa ju da će cena zavi si ti od cene mate ri ja la i od rada, kao i dru gih ele me na ta koji uti ču na visi nu tro ško va izvo đe nja gra đe vin skih rado va, u odre đe no vre me na odre đe nom trži štu.
Ako je ugo vo re na fi k sna cena (tj. da se neće menja ti u slu ča ju ako su se posle zaklju če nja ugo vo ra pove ća le cene ele me na ta na osno vu kojih je ona odre đe na) izvo đač može, i pored takve odred be ugo vo ra, da zah te va izme nu cene rado va. Takav zah tev izvo đač može, među tim, osno va no ista ći samo ako su se cene ele-me na ta pove ća le u toli koj meri da bi tre ba lo da cene rado va bude veća za više od deset pro ce na ta. U ovom slu ča ju, izvo đač može zah te va ti samo raz li ku u ceni koja pre la zi deset pro ce na ta, osim ako je do pove ća nja cene ele me na ta došlo posle nje-go vog dola ska u doc nju.
4.3. PRE DA JA IZGRA ĐE NOG OBJEK TA NARU ČI O CU
Upo treb na dozvo la. Izvo đač rado va dužan je da izve de rado ve pre ma odre đe-nom pro jek tu, na osno vu koga je izda to odo bre nje za izgrad nju, a zatim da obje kat pre da ti naru či o cu. Pre pri mo pre da je objek ta naru či o cu organ upra ve koji je izdao odo-bre nje za izgrad nju, po zah te vu naru či o ca, utvr đu je da li je obje kat podo ban za upo-tre bu. Podob nost objek ta za upo tre bu utvr đu je se teh nič kim pre gle dom i izda va njem upo treb ne dozvo le. Teh nič ki pre gled objek ta vrši se po zavr šet ku izgrad nje objek ta, odno sno svih rado va pred vi đe nih odo bre njem za izgrad nju odno sno po zavr šet ku izgrad nje dela objek ta. Tro ško ve teh nič kog pre gle da sno si inve sti tor.414
Pri mo pre da ja. Odmah posle zavr šet ka rado va izvo đač oba ve šta va naru či-o ca da su rado vi koji su pred met ugo vo ra zavr še ni. Posle pri ba vlje ne upo treb ne dozvo le naru či lac i izvo đač dužni su da bez odla ga nja pri stu pe pri mo pre da ji i konač nom obra ču nu. Ako se naru či lac počeo kori sti ti objek tom pre pri mo pre da je sma tra se da je pri mo pre da ja izvr še na na dan počet ka kori šće nja. O pri mo pre da ji objek ta sasta vlja se zapi snik.414 Vidi čl. od 121 - 124. ZPI.
298 Konač ni obra čun. Konač nim se obra ču nom ras pra vlja ju odno si izme đu stra na i utvr đu je izvr še nje nji ho vih među sob nih pra va i oba ve za iz ugo vo ra. Kona čan obra-čun oba vlja se nakon pri mo pre da je izve de nih rado va. Rad na konač nom obra ču nu zapo či nje odmah posle pri mo pre da je, a zavr ša va se u roku od 60 dana od dana pri-mo pre da je. Ovim obra ču nom obu hva će ni su svi rado vi izve de ni na osno vu ugo vo ra, uklju ču ju ći i nepred vi đe ne i naknad ne rado ve što ih je izvo đač bio dužan ili ovla šćen izve sti, bez obzi ra na to jesu li rado vi obu hva će ni pri vre me nom situ a ci jom.
4.4. ODGO VOR NOST IZVO ĐA ČA RADO VA ZA ŠTE TU
4.4.1. Odgo vor nost za nedo stat keIzvo đač na osno vu ugo vo ra odgo va ra naru či o cu za vidlji ve i skri ve ne nedo-
stat ke rado va. On garan tu je da su izve de ni rado vi u vre me pri mo pre da je u skla du s ugo vo rom, pro pi si ma i pra vi li ma stru ke i da nema ju mana koje one mo gu ća va ju ili sma nju ju nji ho vu upo treb nu vred nost ili nji ho vu pri klad nost za redov nu upo tre-bu odno sno upo tre bu odre đe nu ugo vo rom. Naru či lac je dužan pre gle da ti izve de ne rado ve čim je to po redov nom toku stva ri mogu će i o nađe nim vidlji vim nedo sta-ci ma bez odla ga nja oba ve sti ti izvo đa ča. Ako naru či lac na poziv izvo đa ča da pre-gle da i pri mi rado ve to ne ura di bez oprav da nog raz lo ga, sma tra se da su rado vi pri mlje ni. Posle pre gle da i pri ma nja izve de nih rado va izvo đač više ne odgo va ra za vidlji ve nedo stat ke tj. one koji su se mogli opa zi ti obič nim pre gle dom, izu zev ako je znao za njih, a nije ih poka zao naru či o cu (bio je nesa ve stan).
Skri ve ni nedo sta tak se nije mogao opa zi ti obič nim pre gle dom pri li kom pri-mo pre da je rado va. Izvo đač rado va odgo va ra i za skri ve ne nedo stat ke bez obzi ra da li mu je to bilo pozna to. Naru či lac se može pozva ti na skri ve ne nedo stat ke pod uslo vom da o nji ma oba ve sti izvo đa ča što pre, a naj du že u roku od mesec dana od nji ho vog otkri va nja. Iste kom dve godi ne od pri mo pre da je rado va, naru či lac se više ne može pozi va ti na skri ve ne nedo stat ke. Naru či lac koji je ured no oba ve stio izvo đa-ča da izve de ni rado vi ima ju nedo sta ta ka može da od nje ga zah te va da nedo stat ke uklo ni i za to mu odre di ti pri me re ni rok. On ima pra vo i na nakna du šte te koju zbog toga trpi. Ako izvr še ni rado vi ima ju takve nedo stat ke da je obje kat neu po tre bljiv ili su rado vi oba vlje ni suprot no izri či tim uslo vi ma ugo vo ra, naru či lac može, ne tra-že ći pret hod no otkla nja nje nedo sta ta ka, da ras ki ne ugo vor i zah te va nakna du šte te. Pra va naru či o ca pre ma izvo đa ču zbog nedo stat ka gra đe vi ne pre la ze i na sve doc ni-je sti ca o ce gra đe vi ne ili nje nog dela. Doc ni jim sti ca o ci ma, među tim, ne teče novi rok za oba ve šte nje i tužbu, već im se ura ču na va rok pret hod ni ka.
4.4.2. Odgo vor nost izvo đa ča i pro jek tan ta za solid nost objek ta (gra đe vi ne)Izvo đač odgo va ra za nedo stat ke u izra di gra đe vi ne koji se tiču nje ne solid-
no sti, ako bi se ti nedo sta ci poka za li za vre me od deset godi na od pri mo pre da je
299rado va.415 Nasu prot solid no sti neso lid nost ozna ča va takav nedo sta tak u kon struk-ci ji ili izgrad nji objek ta416 zbog koga obje kat nema svoj stva sigur no sti (izdr žlji-vo sti i traj no sti). Takav obje kat ne odgo va ra sta nju nau ke i teh ni ke, pro pi sa nim stan dar di ma i pra vi li ma gra đe vin ske stru ke u vre me gra đe nja.417
Izvo đač rado va odgo va ra i za nedo stat ke zemlji šta na kome je podig nu ta gra đe vi na, koji bi se poka za li za vre me od deset godi na od pri mo pre da je objek ta. On nije odgo vo ran za nedo stat ke zemlji šta ako je spe ci ja li zo va na orga ni za ci ja dala struč no mišlje nje da je zemlji šte podob no za gra đe nje, a u toku gra đe nja se nisu poja vi le okol no sti koje dovo de u sum nju osno va nost struč nog mišlje nja.
Za solid nost gra đe vi ne odgo va ra i pro jek tant ako je neso lid nost gra đe vi ne posle di ca nedo sta ta ka u pro jek tu. Odgo vor nost pro jek tan ta se ne može isklju či ti zbog toga što on radi po uput stvi ma naru či o ca.418 Naru či lac, koji se dekla ri še kao pro iz vo đač sta no va koje pro da je kup ci ma, soli dar no sa izvo đa či ma odgo va ra sti ca-o ci ma sta no va za solid nost objek ta. Izvo đač i pro jek tant odgo va ra ju za solid nost gra đe vi ne naru či o cu, ali i sva kom dru gom sti ca o cu objek ta. Takva odgo vor nost je zakon ska i ne može se ugo vo rom isklju či ti.
Naru či lac ili dru gi sti ca lac dužan je o nedo sta ci ma objek ta oba ve sti ti izvo-đa ča i pro jek tan ta u roku od šest mese ci od dana kad je nedo sta tak usta no vio, ina če gubi pra vo da se pozo ve na nje ga. Oba ve šte nje se može uči ni ti samo u okvi-ru objek tiv nog roka od deset godi na. Pra vo naru či o ca odno sno dru gog sti ca o ca pre ma izvo đa ču, odno sno pro jek tan tu po osno vu nji ho ve odgo vor no sti za nedo sta-tak pre sta je za godi nu dana raču na ju ći od dana kad je naru či lac, odno sno sti ca lac oba ve stio pro jek tan ta, odno sno izvo đa ča o nedo stat ku.
Naru či lac, odno sno sti ca lac objek ta koji je ured no oba ve stio izvo đa ča rado va da obje kat ima nedo sta ta ka koji uti ču na solid nost gra đe vi ne, može zah-te va ti od izvo đa ča da nedo stat ke objek ta otklo ni i za to mu odre di ti pri me ren rok. Ako izvo đač ne otklo ni nedo stat ke u roku koji mu naru či lac odre di, naru či-lac može otklo ni ti nedo stat ke na račun izvo đa ča, ali je pri tome dužan postu pa ti kao dobar pri vred nik.419
Naru či lac, odno sno sti ca lac može ras ki nu ti ugo vor i zah te va ti nakna du šte te, ne tra že ći pret hod no otkla nja nje nedo sa ta ta ka, kad obje kat ima takav nedo sta tak koji ga čini neu po tre blji vim ili je oba vljen suprot no gra đe vin skoj dozvo li.415 Latin ska reč “soli dus” zna či ceo, čvrst, jedar, tvrd - vidi: Đor đe vić, J., Latin sko - srp ski reč nik,
Zavod za udž be ni ke i nastav na sred stva, Beo grad, 1997 (reprint knji ge iz 1886), stra na 1398.416 O poj mu objek ta vidi član 2. tač ka 11. ZPI i uzan su broj 9. tač ka 4. Poseb nih uzan si o gra đe nju.417 Klajn - Tatić, V., op. cit., stra na 96.418 Vidi: gru pa auto ra, op. cit., stra na 122.419 Vidi: uzan se br. 90. i 91. Poseb nih uzan si o gra đe nju; Vrhov šek, M. i Kozar, V., Pra va naru či o ca
u slu ča ju nedo stat ka gra đe vi ne, Pra vo - teo ri ja i prak sa, broj 3/1998, str. 25 - 29.
300 4.4.3. Odgo vor nost naru či o ca i izvo đa ča rado vaNaru či lac i izvo đač rado va na nepo kret no sti soli dar no odgo va ra ju tre ćem
licu za šte tu koja mu nasta ne u vezi sa izvo đe njem tih rado va. Tre će lice nije stra na u ugo vo ru te je ova vrsta odgo vor no sti vanu go vor na. Naru či lac i izvo đač odgo va-ra ju soli dar no za nave de nu šte tu do pri mo pre da je rado va. Izvo đač koji je pre ki nuo rado ve i osta vio nedo vr še ne objek te odgo va ra, zajed no sa naru či o cem, za šte tu koja je zbog toga nasta la tre ćim lici ma.420
X. UGO VOR O ŠPE DI CI JI (OTPRE MA NJU)1. Pojam i oso bi neUgo vo rom o špe di ci ji (otpre ma nju) oba ve zu je se jed na stra na (špe di ter,
otprem nik) dru goj stra ni (nalo go dav cu, komi ten tu) da radi pre vo za odre đe ne stva ri na odre đe noj rela ci ji zaklju či u svo je ime i za račun nalo go dav ca ugo vor o pre vo zu i pre du zme dru ge prav ne i fak tič ke rad nje potreb ne za izvr še nje pre vo za, a nalo go da-vac se oba ve zu je da mu za to ispla ti nakna du. Ugo vor ne stra ne zaklju ču ju ugo vor o špe di ci ji sa ciljem da se orga ni zu je pre voz stva ri. Iako je ovaj ugo vor bli zak ugo vo ru o pre vo zu stva ri, on se od nje ga raz li ku je. Ugo vo rom o pre vo zu stva ri pre vo zi lac se oba ve zu je da stvar koju pri mi na pre voz pre ve ze i pre da na odre đe nom mestu poši lja o cu ili odre đe nom licu. Pre vo zi lac u ugo vo ru o pre vo zu pred u zi ma, pre ma tome, direkt no (sam) fak tič ke rad nje dok špe di ter, pored fak tič kih rad nji vrši i prav ne rad nje (zaklju ču je u svo je ime i za račun nalo go dav ca ugo vor o pre vo zu) tako da ne mora direkt no da vrši pre voz robe. Na osno vu ugo vo ra o špe di ci ji špe di ter, po pra vi-lu, zaklju ču je u svo je ime a za račun nalo go dav ca, sa tre ćim licem ugo vor o pre vo zu stva ri i dru ge ugo vo re potreb ne za izvr še nje pre vo za (na pri mer, ugo vor o uskla di šte-nju), zbog čega se špe di ci ja, pre nego što je posta la ime no van ugo vor, sma tra la kao pod vr sta ugo vo ra u komi si o nu. Osim toga, u špe di ci ji se mogu pre po zna ti i ele men ti ugo vo ra o trgo vin skom zastu pa nju. Bli sko srod stvo špe di ci je sa ugo vo ri ma o komi si-o nu i trgo vin skom zastu pa njem pro iz i la zi iz čla na 829. ZOO, koji je pro pi sao sup si-di jar nu pri me ni pra vi la iz tih ugo vo ra na odno se izme đu nalo go dav ca i otprem ni ka koji nisu poseb no ure đe ni ugo vo rom o špe di ci ji. Ugo vor o špe di ci ji, shod no tome, sadr ži i karak te ri sti ke nalo ga jer se na ugo vor o komi si o nu shod no pri me nju ju pra vi la o nalo gu, uko li ko pra vi li ma o komi si o nu nije dru ga či je odre đe no.
Ugo vor o špe di ci ji je puno va žan i kada špe di ter ne pre u zme ugo vor nu oba ve zu da će zaklju či ti ugo vor u svo je ime a za račun komi ten ta. Rele vant no je da se špe di ter oba ve že komi ten tu da će mu pru ži ti odgo va ra ju ću struč nu uslu gu sa ciljem pre vo za stva ri (tako da i sam izvr ši pre voz stva ri) i zašti te nje go vih inte re sa.421
420 Vasi lje vić, M., op. cit., stra na 511.421 Carić, S., komen tar čla na 877. u Komen ta ru Zako na o obli ga ci o nim odno si ma, Savre me na
admni stra ci ja, Beo grad, 1995, tom dru gi, stra na 1374.
301Ugo vor se sma tra zaklju če nim kad stra ne postig nu sagla snost o bit nim sastoj-ci ma ugo vo ra: pre vo zu odre đe ne stva ri na odre đe noj rela ci ji. Po jed nom mišlje nju, pored ovog, dru gi bit ni sasto jak ugo vo ra je nakna da.422 Ako je nakna da odre đe na ugo vo rom o špe di ci ji tada ona ima svoj stvo bit nog sastoj ka ugo vo ra, pored pre vo-za odre đe ne stva ri na odre đe noj rela ci ji (kao što i neki dru gi sastoj ci une se ni u ugo-vor mogu dobi ti takav zna čaj: na pri mer, odred ba da će nalo go da vac robu pre da ti skla di šta ru na čuva nje). Kada stra ne ne ugo vo re visi nu nakna de ugo vor je puno va-žan. U tom slu ča ju visi na nakna de odre đu je se na osno vu opštih uslo va poslo va nja, a u nedo stat ku takvog akta, nakna du odre đu je sud.
Ugo vor o špe di ci ji je dvo stra no oba ve zan, tere tan, ime no van i nefor ma-lan. U prak si špe di ter (otprem nik) una pred odre đu je opšte uslo ve ugo vo ra koji oba ve zu ju nalo go dav ca ako su mu bili pozna ti ili mora li biti pozna ti u času zaklju če nja ugo vo ra.
Nalo go da vac, po pra vi lu, upu ću je špe di te ru ponu du za zaklju če nje ugo vo ra. Ako špe di ter neće da pri hva ti ponu đe ni nalog koji se odno si na te poslo ve, dužan je da o tome bez odla ga nja oba ve sti nalo go dav ca, ina če odgo va ra za šte tu koju bi zbog toga pre tr peo nalo go da vac (sup si di jar na pri me na čla na 750. ZOO). Špe di ter ponu du može pri hva ti ti izri či to ili pre ćut no. Dobi je ni nalog špe di ter je dužan izvr-ši ti ako ga nije odmah odbio. Sma tra se da je tada ugo vor zaklju čen u tre nut ku kad je ponu da, odno sno nalog sti gao ponu đe nom.
Nalo go da vac može po svo joj volji odu sta ti od ugo vo ra. U tom slu ča ju dužan je nakna di ti otprem ni ku sve tro ško ve koje je dotle imao i ispla ti ti mu sra zme ran deo nakna de za dota da šnji rad.
2. Oba ve ze ugo vor nih stra na2.1. OBA VE ZE ŠPE DI TE RAUpo zo re nje na nedo stat ke nalo gaŠpe di ter je u oba ve zi da sa pažnjom dobrog pri vred ni ka iz te obla sti utvr di
da li nalog koji je pri mio ima nedo stat ke. Ako utvr di da nalog ima nedo stat ke (na pri mer: da je pogre šno odre đe no mesto pre to va ra robe, put kojim bi robu tre ba lo pre ve sti) dužan je da na to upo zo ri nalo go dav ca, a naro či to na one koji ga izla žu većim tro ško vi ma ili šte ti.
Uko li ko stvar nije upa ko va na ili na dru gi način nije spre mlje na za pre voz kako tre ba, otprem nik je dužan upo zo ri ti nalo go dav ca na te nedo stat ke, a kad bi čeka nje da ih nalo go da vac uklo ni bilo od šte te za nje ga, otprem nik je dužan da ih uklo ni na račun nalo go dav ca. Oba ve za špe di te ra da nalo go dav ca upo zo ra va na nedo stat ke nalo ga ne odno si se samo na nedo stat ke nalo ga na osno vu kojih je zaklju čen ugo vor o špe di ci ji, nego i na nedo stat ke svih doc ni jih nalo ga koji su štet ni za nalo go dav ca.422 Veli mi ro vić, M., op. cit., stra na 221.
302 Izvr še nje nalo gaRadi izvr še nja nalo ga špe di ter pred u zi ma prav ne i fak tič ke rad nje sa ciljem
orga ni zo va nja pre vo za robe od jed nog do dru gog mesta. Naj če šće prav ne rad nje koje oba vlja špe di ter su: pre u zi ma nje robe od nalo go dav ca ili tre ćeg lica, kon tro li-sa nje koli či ne i kva li te ta robe, zaklju če nje ugo vo ra (o pre vo zu robe, o osi gu ra nju robe, o uskla di šte nju robe). Špe di te ru mogu biti pove re ne i fak tič ke rad nje kao što su: kla si ra nje, obe le ža va nje, i pako va nje robe, dovo že nje i odvo že nje robe do tran-sport nog sred stva, uto var i isto var robe itd.
Pri li kom izvr še nja nalo ga špe di ter je u oba ve zi da postu pa u skla du sa inte re si-ma nalo go dav ca i sa pažnjom dobrog pri vred ni ka. Tako je je dužan da se pri dr ža va uput sta va o prav cu puta, sred stvi ma i nači nu pre vo za, kao i osta lih uput sta va dobi je-nih od nalo go dav ca. Ako nije mogu će postu pa ti po uput stvi ma sadr ža nim u nalo gu, otprem nik je dužan tra ži ti nova uput stva, a ako za to nema vre me na ili je to nemo gu će, špe di ter je dužan postu pa ti kako to zah te va ju inte re si nalo go dav ca. O sva kom odstu pa-nju od nalo ga špe di ter je dužan bez odla ga nja da oba ve sti nalo go dav ca.
Uko li ko nalo go da vac nije odre dio ni pra vac puta ni pre vo zno sred stvo, odno-sno način pre vo za, otprem nik će ih odre di ti kako to zah te va ju inte re si nalo go dav ca u datom slu ča ju. Otprem nik je dužan da pret hod no sno si tro ško ve radi izvr še nja nalo ga o otpre ma nju stva ri. Špe di ter je odgo vo ran za pro u zro ko va nu šte tu nalo go dav cu ako ne postu pa po uput stvi ma nalo go dav ca, a naro či to ako od njih odstu pi.
Čuva nje i osi gu ra nje robeŠpe di ter je u oba ve zi da čuva pove re nu robu sa pažnjom dobrog pri vred ni ka.
Ako što dru go nije ugo vo re no za špe di te ra nasta je oba ve za i ovla šće nje da robu pre da na čuva nje odre đe nom skla di štu i o tome oba ve sti nalo go dav ca.
Nalog za otpre mu stva ri pre ko gra ni ce sadr ži oba ve zu za špe di te ra da spro ve-de potreb ne carin ske rad nje i ispla ti carin ske dažbi ne za račun nalo go dav ca. Ugo vo-rom se ova oba ve za špe di te ra može isklju či ti. Špe di ter je u oba ve zi da lič no izvr ši carin ske rad nje. Ako je izvr še nje nalo ga pove rio dru gom licu ume sto da ih sam izvr ši, odgo va ra za nje gov rad.
Špe di ter nije dužan da osi gu ra robu nalo go dav ca. Oba ve za osi gu ra nja robe za špe di te ra nasta je samo ako je izri či to ugo vo re na.423 Ako je ugo vo re no da je špe di ter oba ve zan da osi gu ra pošilj ku, ali ugo vo rom nije odre đe no koje rizi ke bi osi gu ra nje tre ba lo da obu hva ti, otprem nik je dužan da osi gu ra stva ri od uobi ča je nih rizi ka.
Pola ga nje raču na o raduŠpe di ter je oba ve zan da nakon zavr še nog posla (orga ni zo va nja pre vo za odre đe-
ne stva ri i pred u zi ma nja osta lih prav nih i fak tič kih rad nji) polo ži račun nalo go dav cu. 423 Osi gu ra nje robe (pošilj ke) raz li ku je se od osi gu ra nja špe di ci je (tj. osi gu ra nju od odgo vor no sti
špe di te ra pre ma nalo go dav cu na osno vu ugo vo ra o špe di ci ji) i osi gu ra nja pre vo znog sred stva kao i oba ve znog osi gu ra nja od odgo vor no sti za šte tu pri či nje nu tre ćim lici ma - vidi: Vasi lje vić, M., op. cit., stra na 557; Carić, S., op. cit., stra na 1386.
303On je dužan da pre da bez odu go vla če nja nalo go dav cu sve što je pri mio na osno vu oba vlja nja pove re nih poslo va. Tako đe, špe di ter će na svog nalo go dav ca pre ne ti pra va i potra ži va nja koja je ste kao pre ma tre ćim lici ma sa koji ma je oba vio posao za svog nalo go dav ca (sup si di jar na pri me na čla na 780. ZOO).424
Pre ma zah te vu nalo go dav ca otprem nik je dužan polo ži ti račun i u toku izvr ša-va nja nalo ga. Zakon nije pro pi sao for mu u kojoj se pola že račun. Uobi ča je no je da se račun pola že u pisa nom obli ku (na odgo va ra ju ćim for mu la ri ma), dok je usme no pola ga nje raču na izu zet no.425
2.2. OBA VE ZE NALO GO DAV CAOmo gu ća va nje oba vlja nja poslaNalo go da vac je oba ve zan da omo gu ći špe di te ru da oba vi nalo že ni posao.
Tako je nalo go da vac u oba ve zi da špe di te ru pre da robu radi orga ni zo va nja pre vo za i sva potreb na rob na doku men ta: ispra ve o pore klu robe, doka ze o kon tro li i kva li-te tu robe i ispra ve neo p hod ne za nje no cari nje nje. Da bi izvr šio ugo vo re ne oba ve-ze uslu ge špe di te ra mora ju biti pri la go đe ne oso bi na ma nalo go dav če vih stva ri čiji pre voz orga ni zu je. Radi toga je nalo go da vac dužan špe di te ru saop šti ti sva potreb na oba ve šte nja o robi. U poslov noj prak si uobi ča je no je da nalo go da vac popu nja va dis-po zi ci ju ili dru gi obra zac u koju uno si sve rele vant ne podat ke o robi. Ovi poda ci su važni za poje di ne vrste stva ri za koje je pred vi đe na poseb na vrsta pre vo za.426
Nalo go da vac je naro či to u oba ve zi da oba ve sti otprem ni ka o oso bi na ma stva-ri koji ma može biti ugro že na sigur nost lica ili doba ra ili nane se na šte ta. Ako se u pošilj ci nala ze dra go ce no sti, har ti je od vred no sti ili dru ge sku po ce ne stva ri, nalo go-da vac je dužan da oba ve sti o tome špe di te ra i saop šti ti mu nji ho vu vred nost u času pre da je radi otpre ma nja.
Ispla ta nakna deVisi na nakna de koju je nalo go da vac oba ve zan da ispla ti špe di te ru odre đu je
se ugo vo rom. Ako nakna da nije ugo vo re na nalo go da vac dugu je nakna du odre đe nu tari fom ili nekim dru gim opštim aktom. Kada nakna da nije pred vi đe na ugo vo rom ni opštim aktom nakna du odre đu je sud.
Špe di ter sti če pra vo na nakna du kad izvr ši svo je oba ve ze iz ugo vo ra o otpre-ma nju. Stra ne mogu ugo vo rom pred vi de ti da se nakna da pla ća u nekom dru gom tre nut ku. Ispla ta nakna de una pred ret ko se ugo va ra zbog toga što su u vre me zaklju če nja ugo vo ra o špe di ci ji neiz ve sne rele vant ne činje ni ce od kojih zavi si visi-na nakna de (o tra ja nju pre vo za, carin skih for mal no sti, o vre me nu čuva nja stva ri u jav nom skla di štu itd).424 Vidi: Vasi lje vić, M., ibi dem; Veli mi ro vić, M., op. cit., stra na 233; Jan ko vec, I., op. cit., stra na 478.425 Vidi: Carić, S., op. cit., stra na 1388; Veli mi ro vić, M., ibi dem.426 Vidi: Carić, S., op. cit., stra na 1392.
304 Nalo go da vac je u oba ve zi da nakna du pla ti špe di te ru. Ugo vo rom može biti pred vi đe no da će tu nakna du pla ti ti neko tre ći - na pri mer, pri ma lac stva ri. Uko li ko pri ma lac stva ri odbi je da ispla ti nakna du špe di te ru on je može zah te va ti od nalo go dav ca.
Kad je ugo vo rom o špe di ci ji odre đe na jed na ukup na svo ta za izvr še nje nalo ga o otpre ma nju stva ri (fi k sna nakna da), ona obu hva ta nakna du po osno vu otpre ma nja i nakna du za pre voz i nakna du svih osta lih tro ško va, ako nije što dru-go ugo vo re no.
Špe di ter može u izvr ša va nju dobi je nih nalo ga orga ni zo va ti zbir nu otpre mu, osim ako je ugo vo rom to isklju če no.427 Ako zbir nom otpre mom postig ne raz li ku u voza ri ni u korist nalo go dav ca, otprem nik ima pra vo na poseb nu dodat nu nakna du.
Nakna da špe di te ra za uči nje ne uslu ge ne može biti nesra zmer no veli ka pre-ma uči nje noj uslu zi. U tom slu ča ju sud je može, na zah tev nalo go dav ca sni zi ti na pra vi čan iznos.
Nakna da tro ško vaNalo go da vac je oba ve zan nakna di ti špe di te ru potreb ne tro ško ve uči nje ne
radi izvr še nja nalo ga o otpre ma nju stva ri. Nakna đu ju se samo nužni i kori sni tro-ško vi428 koje je špe di ter uči nio radi izvr še nja nalo ga. Špe di ter sti če pra vo na nakna-du odmah pošto je tro ško ve uči nio, ali ugo vo rom može biti pred vi đe na oba ve za nalo go dav ca da na zah tev otprem ni ka pla ti una pred odre đe ni iznos (pred u jam) za tro ško ve koje zah te va izvr še nje nalo ga o otpre ma nju stva ri.
XI. UGO VOR O PRE VO ZU STVA RI ŽELE ZNI COM
1. Pojam i obe lež ja ugo vo raUgo vo rom o pre vo zu stva ri žele zni com pre vo zi lac se oba ve zu je da stvar žele-
zni com pre ve ze od otprav ne do uput ne sta ni ce i da je pre da pri ma o cu, a pri ma lac da pre vo zi o cu pla ti ugo vo re nu pre vo zni nu.429 Ugo vor ne stra ne u ovom ugo vo ru su pre vo zi lac i pri ma lac. Poši lja lac stva ri je, među tim, često tre će lice.
Pre vo zi lac je žele znič ko tran sport no pred u ze će koje, na osno vu ugo vo ra, pre vo-zi put ni ke i stva ri. Pri ma lac je lice ovla šće no da u uput noj sta ni ci (mestu opre de lje nja) 427 Špe di ter kod zbir ne špe di ci je saku plja veći broj pošilj ki raz li či tih nalo go da va ca pre ma pre vo-
znim prav ci ma, tako da veći broj pošilj ki pre da je pre vo zi o cu sa ciljem pre vo za u odre đe nom prav cu - vidi: Carić, S., op. cit., stra na 1395.
428 Vidi: Vasi lje vić, M., op. cit., stra na 558.429 Vidi: član 31. stav 1. ZUPŽ; član 648. stav 1.; Veli mi ro vić, M., op. cit. stra na 286; Vasi lje vić,
M., op. cit., stra na 597; Jan ko vec, I., op. cit., stra na 441. O među na rod nom žele znič kom pre vo-zu vidi: Etin ski, R., Osnov ni izvo ri među na rod nog sao bra ćaj nog pra va, Prav ni fakul tet Novi sad, Novi Sad, 1991, stra na 31, 32. i str. 129 - 135.
305isku pi tovar ni list i pre u zme stvar pre da tu na pre voz. Poši lja lac je lice koje, na osno vu ugo vo ra, pre da je stvar na pre voz. Ugo vor je zaklju čen kad su se ugo vor ne stra ne sagla-si le o bit nim sastoj ci ma ugo vo ra. Bit ni sastoj ci ugo vo ra o pre vo zu stva ri žele zni com su ozna če nje stva ri (robe) koju bi tre ba lo pre ve sti, odre đe nje uput ne sta ni ce i ozna če-nje pre vo zni ne.
Sve vrste pre vo za regu li sa ne su odred ba ma čl. od 648. do 685. ZOO, a poje di-nim zako ni ma poseb ne vrste pre vo za. Pre voz stva ri žele zni com regu li san je Zako-nom o ugo vo ri ma o pre vo zu u žele znič kom sao bra ća ju(ZUPŽ). U među na rod nom pra vu pre voz robe žele zni com regu li san je odgo va ra ju ćim kon ven ci ja ma.430
Ugo vor o pre vo zu stva ri žele zni com je dvo stra no oba ve zan (stva ra oba ve ze za pre vo zi o ca i pri ma o ca) i athe zi o ni (pri pre ma ga pre vo zi lac na obra scu, u skla du sa tari fom). On je nefor ma lan (zaklju ču je se pro stom sagla sno šću volja) i rea lan ugo vor (nasta je kad je pre vo zi o cu pre da ta stvar na pre voz431). U ugo vo ru o pre vo zu stva ri žele žni com mogu se pre po zna ti ele men ti ugo vo ra o delu, ugo vo ra o zaku pu, ugo vo ra o osta vi i ugo vo ra o zastu pa nju. On, među tim, pred sta vlja pose ban ime no-va ni ugo vor regu li san ZUPŽ.
2. Vrste ugo vo raUgo vor o pre vo zu stva ri žele zni com može se, s obzi rom na raz li či te kri te ri ju-
me, pode li ti na više vrsta. On se, uobi ča je no, raz vr sta va: 1) pre ma teri to ri ju na kojoj se pre voz oba vlja, 2) pre ma brzi ni pre vo za, 3) pre ma nači nu pre vo za robe.
Pre ma teri to ri ji na kojoj se pre voz oba vlja pre voz stva ri žele zni com može biti među na rod ni i unu tra šnji. Među na rod ni pre voz je onaj kod koga se otprav na sta ni ca uput na sta ni ca nala ze na teri to ri ja ma raz li či tih drža va ili ako se pre voz oba-vlja pre ko teri to ri je dru ge zemlje u tran zi tu. Ovu vrstu pre vo za uglav nom regu li šu među na rod ne kon ven ci je. Unu tra šnji (doma ći) pre voz jeste pre voz koji se oba vlja izme đu otprav ne i uput ne sta ni ce koje se nala ze na teri to ri je iste drža ve. Na takav pre voz se pri me nju doma ći pro pi si.432
Pre ma brzi ni pre vo za pre voz stva ri žele zni com može biti spo ro vo zni, brzo vo zni i eks pre sni. Spo ro vo zni pre voz je uobi ča je ni način pre vo za stva ri žele zni com. Rok za pre voz stva ri od otprav ne do uput ne sta ni ce je, u odno su na osta le nači ne pre vo za, duži. Ako stra ne izri či to ne ugo vo re brzi nu pre vo za sma tra se sa su ima le u vidu spo-ro vo zni pre voz. U brzo vo znom pre vo zu pre vi đen je kra ći rok za poče tak pre vo za, oba-vlja nje pre vo za i pre da ju stva ri pri ma o cu, u odno su na spo ro vo zni pre voz. Eks pre sni pre voz je pre voz stva ri žele zni com u naj kra ćem roku, pod poseb nim uslo vi ma. Pre voz stva ri oba vlja se prvim vozom bez odla ga nja. Taj voz ima spe ci ja lan tret man. U ovom 430 Vidi: Etin ski, R., op. cit., str. 129 - 135.431 Vidi član 31. stav 2. ZUPŽ.432 Kapor, V. i Carić, S., Ugo vo ri rob nog pro me ta, Finan sij ski stu dio, Beo grad, 1969, stra na 294.
306 slu ča ju eks pre sni pre voz može se oba vlja ti i vozom za pre voz put ni ka. Za ova kav način pre vo za pla ća se naj vi ši iznos pre vo zni ne.
Pre ma nači nu pre vo za pre voz stva ri žele zni com raz li ku ju se kol ske (vagon-ske) i den ča ne (kamad ne) pošilj ke stva ri. Kol ska pošilj ka se pre da je na pre voz na osno vu jed nog tovar nog lista. Ova pošilj ka je teža od 5 tona i isklju či vo za tu stvar su neo p hod na jed na kola (vagon). Den ča na pošilj ka se pre da je na pre voz na osno vu jed nog tovar nog lista. Nje na teži na ne može pre la zi ti 5 tona, tako da za ovu pošilj ku nisu neo p hod na jed na kola (vagon).
3. Tovar ni listTovar ni list je ispra va koja pra ti stva ri u pre vo zu, a slu ži kao dokaz da je
zaklju čen ugo vor o pre vo zu stva ri i da je ozna če na roba pri mlje na na pre voz u odre-đe nom sta nju. Poši lja lac je dužan da za sva ku pošilj ku pre da pre vo zi o cu tovar ni list na obra scu pre vo zi o ca. Za eks pre sni pre voz izda je se pose ban tovar ni list (eks pre sni list). Poši lja lac odgo va ra za tač nost poda ta ka i izja va koje se uno se u tovar ni list, kao i za tač nost poda ta ka i izja va koje na nje gov zah tev une se pre vo zi lac.
Tovar ni list sadr ži: mesto i datum nje go vog sasta vlja nja i izda va nja; naziv uput ne sta ni ce, pre ma ime ni ku žele znič kih sta ni ca; ime i pre zi me, odno sno naziv pri ma o ca i nje go vu adre su; nazna če nje vrste i mase stva ri; broj kola; ime i pre zi-me, odno sno naziv poši lja o ca, nje go vu adre su i pot pis, koji može biti zame njen svo je ruč nim pot pi som i peča tom; žig otprav ne sta ni ce; pre vo zne i dru ge tro ško ve; spi sak ispra ve koje se pri la žu uz tovar ni list.
Tovar ni list može da sadr ži i dru ge sastoj ke (rok ispo ru ke itd). Pored ori gi na-la tovar nog lista izda je se nje gov dupli kat. Ori gi nal tovar nog lista pra ti pošilj ku. Dupli kat tovar nog lista zadr ža va poši lja lac. On, među tim, nema važnost tovar nog lista koji pra ti pošilj ku. Tovar ni list je, po pra vi lu, ispra va koja se ne može pre no si ti. Poši lja lac i pre vo zi lac ovu zakon sku pret po stav ku mogu otklo ni ti tako što će ugo-vo ri ti da će tovar ni list biti pre no siv (pre no si vi tovar ni list). Pre no si vi tovar ni list je har ti ja koju pre vo zi lac može izda ti po nared bi ili na dono si o ca. Ova vrsta tovar nog lista omo gu ća va poši lja o cu da, za vre me pre vo za, ras po la že pošilj kom.433
4. Oba ve ze ugo vor nih stra na4.1. OBA VE ZE PRE VO ZI O CA
Pri jem stva ri. Pre vo zi lac je dužan pri mi ti stvar na direk tan pre voz od otprav-ne do uput ne sta ni ce, bez obzi ra na to koli ko pre vo zi la ca uče stvu je u pre vo zu. On ne može pri mi ti na pre voz stva ri čiji je pre voz žele zni com zako nom zabra njen. Stvar za koju je pro pi sa no da se može pre vo zi ti samo u odre đe nim uslo vi ma može se pri mi ti na pre voz ako su ti uslo vi ispu nje ni (ako je stvar upa ko va na na odre đe ni 433 Jan ko vec, I., ibi dem; Vli mi ro vić, M., op. cit., stra na 296.
307način, ako je stvar pode sna za pre voz žele zni com itd). Poši lja lac je odgo vo ran za šte tu pro u zro ko va nu pre vo znom sred stvu i dru gim stva ri ma dej stvom svoj sta va stva ri koja je pre da ta na pre voz pre vo zi o cu ako mu ta svoj stva nisu bila pozna ta ili mu nisu mora la biti pozna ta.
Tova re nje pošilj ke (stva ri). Pre vo zi lac je oba ve zan da uto va ri den ča ne pošilj-ke. Po pra vi lu, kol sku pošilj ku tova ri poši lja lac. U tom slu ča ju pre vo zi lac je oba ve-zan da poši lja o cu bla go vre me no dosta vi kola (vagon).
Pro ve ra va nje i utvr đi va nje mase i sadr ži ne pošilj ke. Pri li kom pri je ma den ča-nih stva ri na pre voz koje sam tova ri, pre vo zi lac je oba ve zan da utvr di masu i sadr-ži nu pošilj ke. Pre vo zi lac je dužan da utvr đe nu masu i broj koma da pošilj ke upi še u tovar ni list i da ga ove ri. Ako je pri mio na pre voz kol sku pošilj ku pre vo zi lac ima pra vo da pro ve ri da li su poda ci o pošilj ci upi sa ni u tovar nom listu tač ni i da li su ispu nje ni poseb ni uslo vi za pre voz te stva ri. Masu i sadr ži nu pošilj ke pre vo zi lac može pro ve ri ti u usput noj sta ni ci samo ako to zah te va ju potre be sao bra ća ja, carin-ski i dru gi pro pi si.
Pre voz stva ri. Pre vo zi lac je dužan izvr ši ti pre voz stva ri od otprav ne do uput-ne sta ni ce. On je dužan oba vi ti pre voz stva ri ugo vo re nom pru gom. Ako nije ugo vo-re no kojom pru gom tre ba da se izvr ši pre voz, pre vo zi lac je dužan izvr ši ti ga onim putem koji naj vi še odgo va ra inte re si ma poši lja o ca. Pre vo zi lac je dužan da pre ve ze stvar u ugo vo re nom roku (rok ispo ru ke). U slu ča ju da rok ispo ru ke nije ugo vo ren, pre vo zi lac je dužan da pre voz izvr ši za vre me koje je, s obzi rom na duži nu puta i vrstu pre vo za, uobi ča je no za pre voz odre đe ne stva ri. Stra ne ugo vo rom odre đu ju od kog tre nut ka teče rok za ispo ru ku stva ri. Ako to nisu uči ni le rok ispo ru ke poči-nje da teče nared nog dana od dana pri je ma stva ri na pre voz, a za lako kvar lji vu stvar i za živu živo ti nju pre da tu pre pod ne - do 12 časo va istog dana (član 8. stav 3. ZUPŽ). Rok ispo ru ke ne teče za vre me zadr ža va nje pošilj ke, u slu ča je vi ma odre-đe nim ZUPŽ, a za to nema kri vi ce pre vo zi o ca. Pre vo zi lac se može pozi va ti na pro-du že nje roka ispo ru ke zbog uzro ka nave de nih u ZUPŽ samo ako je uzrok i tra ja nja zadr ža va nja pošilj ke upi sao u tovar ni list. Ako pri pre vo zu stva ri nastu pe smet nje koje se mogu otklo ni ti pre vo zom pomoć nim putem, stvar će se pre ve sti do uput ne sta ni ce tim putem bez napla te veće pre vo zni ne.
Oba vlja nje carin skih i dru gih for mal no sti. Stra ne mogu ugo vo ri ti da će pre-vo zi lac u toku pre vo za, za račun kori sni ka pre vo za, da oba vlja carin ske i dru ge pro-pi sa ne rad nje. Pre vo zi lac je, u tom slu ča ju, dužan da tovar nom listu pri lo ži ispra ve pro pi sa ne za izvr še nje rad nji koje se, na osno vu carin skih i dru gih pro pi sa, mora ju oba vi ti pre izda va nja pošilj ke pri ma o cu.
Izvr še nje nalo ga u toku pre vo za. Pri li kom pre vo za pošilj ke pre vo zi lac je dužan postu pa ti po nalo zi ma ovla šće nih lica. Nalo zi ovla šće nih lica pred sta vlja ju jed no stra ne izja ve volje i mogu biti raz li či ti. Iz njih se izdva ja ju nalo zi koji ma se menja ugo vor o pre vo zu. Zah tev za izme nu ugo vo ra o pre vo zu, kao i potvr da
308 o pri je mu zah te va, mora ju biti uči nje ni u pisme noj for mi. Od svoj stva tovar nog lista zavi si ko je ovla šćen da zah te va izme nu ugo vo ra. Ako je izdat nepre no si vi tovar ni list, pra vo da izme ni ugo vor o pre vo zu ima poši lja lac (da, na pri mer, zah te va da mu se stvar vra ti u otprav nu sta ni cu, da se pre voz stva ri uz put zau-sta vi itd.). U tom slu ča ju je oba ve zan da pre vo zi o cu nakna di tro ško ve iza zva ne izme nom ugo vo ra o pre vo zu. Na osno vu nepre no si vog tovar nog lista pri ma lac pošilj ke ima pra vo da izme ni ugo vor o pre vo zu ako poši lja lac u tovar nom listu nazna či da pri ma lac ima pra vo da ras po la že pošilj kom, ili ako mu poši lja lac pre-da dupli kat tovar nog lista. Kada je izdat pre no si vi tovar ni list, stva ri ma pre da tim na pre voz može ras po la ga ti samo ovla šće ni ima lac tovar nog lista. To pra vo sti če ima lac tovar nog lista ako je ispu nio sve oba ve ze koje pro iz i la ze iz pre no si vog tovar nog lista.
Zah tev za izme nu ugo vo ra o pre vo zu pre vo zi lac može odbi ti u slu ča je vi ma pred vi đe nim čla nom 54. ZUPŽ. Ako pre vo zi lac ne postu pi po zah te vu za izme nu ugo vo ra, a ne posto je zakon ski uslo vi da se zah tev odbi je, odgo vo ran je za šte tu koja zbog toga nasta ne.
Čuva nje stva ri. Pre vo zi lac je oba ve zan da čuva pošilj ku koju je pri mio na pre-voz. Oba ve za nasta je od momen ta pre u zi ma nja stva ri od poši lja o ca i tra je do pre da-je pri ma o cu. Čuva nje pošilj ke nije, pre ma tome, ogra ni če no samo za vre me nje nog pre vo za. Pre vo zi lac je dužan skre nu ti pažnju poši lja o cu na nedo stat ke pako va nja koji se mogu opa zi ti, ina če odgo va ra za ošte će nje pošilj ke koje bi se desi lo zbog tih nedo sta ta ka (član 658. stav 2. ZOO). Oba ve za čuva nja sasto ji se u oču va nju stva ri u isprav nom sta nju. Da bi pošilj ka osta la u isprav nom sta nju pre vo zi lac mora pred-u ze ti sve potreb ne mere sa naro či tom pažnjom - kao dobar pre vo zi lac.
Pre da ja stva ri pri ma o cu. Pre vo zi lac je oba ve zan da oba ve sti pri ma o ca o pri-spe ću pošilj ke u uput nu sta ni cu. On nije dužan da izve sti pri ma o ca da je pošilj ka sti gla ako je ugo vo rom pred vi đe no: da se ne vrši izve šta va nje o pri spe ću pošilj ke ili da će pošilj ka osta ti na sta ni ci ili da će se dopre mi ti u poslov ne pro sto ri je ili stan pri mo ca, ako je pri ma lac ovla stio dru go lice da robu pre u zme na uput noj sta ni ci itd. Pre vo zi lac, po pri ro di odno sa, nije u oba ve zi da izve šta va pri ma o ca pošilj ke koji je ima lac pre no si vog tovar nog lista koji gla si na dono si o ca.
O pri spe ću pošilj ke pre vo zi lac će oba ve sti ti pri ma o ca, bez odla ga nja, čim pošilj ku pri pre mi za izda va nje. Pri izve šta va nju, pre vo zi lac mora da nazna či rok u kome pri ma lac mora pre u ze ti pošilj ku. Izve šta va nje se može oba vi ti na raz li či te nači ne: pre po ru če nim pismom, tele gra mom, tele fo nom, tele fak som, elek tron skom poštom itd. Pre vo zi lac je dužan da u uput noj sta ni ci koju je ozna-čio poši lja lac izda pri ma o cu ori gi nal ni tovar ni list i stvar. Tovar ni list i stvar izda ju se, ume sto pri ma o cu, dono si o cu izve šta ja o pri spe ću stva ri na kome je pri ma lac potvr dio pri jem. Pri ma lac će potvr di ti pri jem stva ri i upla ti ti izno se nazna če ne u tovar nom listu. Pla ća nje oba ve za koji ma se tere ti pri ma lac u tovar-
309nom listu ozna ča va se i kao “isku plji va nje tovar nog lista”. Ako je izdat nepre no-si vi tovar ni list, pre vo zi lac će stvar pre da ti nje go vom zako ni tom ima o cu.
Isto prav no dej stvo kao i izda va nje stva ri pri ma o cu ima pre da ja stva ri dru-gom pre vo zi o cu, jav nom skla di štu, špe di te ru i carin skim ili dru gim nad le žnim orga ni ma ili dava nje stva ri na pri vre me ni sme štaj. Stva ri se pri ma o cu pre da ju fak tič ki (iz ruke u roku) i sim bo lič no. Fak tič ki se pre da ju den ča ne stva ri jer ih (po pra vi lu) uto va ra i isto va ra pre vo zi lac. Sim bo lič no se pre da ju stva ri pre da jom tovar nog lista. Na ovaj način pre da je se kol ska pošilj ka (kol sku pošilj ku tova ri poši lja lac, a isto va ra pri ma lac).
Uko li ko pre vo zi lac ili pri ma lac stva ri utvr de ili posum nja ju da posto ji pot-pun ili deli mi čan gubi tak ili ošte će nje stva ri pri mlje ne ne pre voz, utvr di će sta nje stva ri i o tome sači ni ti zapi snik.434
Pri ma lac je dužan da stvar odne se u ugo vo re nom roku i u redov nom rad nom vre me nu odre đe nom za uput nu sta ni cu. Ako je rok za odno še nje pre ko ra čen za više od 24 sata, pre vo zi lac može: isto va ri ti stvar i dati je na pri vre me ni sme štaj, ili je pre da ti špe di te ru, jav nom skla di štu ili dru gom pre vo zi o cu radi dosta ve pri ma o cu, s tim što odgo va ra za nji hov izbor. Rizik slu čaj ne pro pa sti ili ošte će nja stva ri, posle pre ko ra če nja roka za odno še nje stva ri više od 24 sata, sno si pri ma lac, kao i sve tro-ško ve koji su zbog toga nasta li.435
4.2. OBA VE ZE POŠI LJA O CA (OVLA ŠĆE NJA PRE VO ZI O CA)
Poši lja lac je oba ve zan da pre vo zi o cu pla ti pre vo zni nu - cenu za izvr še ni pre voz robe (pre vo zni na). To je glav na oba ve za poši lja o ca. Osim pre vo zni ne poši lja lac dugu-je i osta le pre vo zne tro ško ve (doda tak na pre vo zni nu, nakna da za spo red ne uslu ge i sl.) i dru ge tro ško ve nasta le u toku pre vo za (na pri mer: tro ško ve nasta le izvr še njem carin skih i dru gih rad nji pred nad le žnim držav nim orga ni ma, čuva nje robe436).
Pre vo zni nu sa osta lim pre vo znim tro ško vi ma i dru ge tro ško ve pla ća poši lja-lac. Ove tro ško ve oba ve zan je pla ti ti pre vo zi o cu pri ma lac ako isku pi tovar ni list, a poši lja lac nije pre u zeo na sebe pla ća nje tro ško va. Spo ra zum pri ma o ca stva ri i tre ćeg lica o pre u zi ma nju tro ško va pre vo za ne oslo ba đa pri ma o ca oba ve ze pla ća-nja tih tro ško va ako na takav spo ra zum nije dao pri sta nak pre vo zi lac. Nai me, tre će lice, na osno vu ugo vo ra sa dužni kom može pre u ze ti nje gov dug, ako je na to pri-stao pove ri lac - u ovom slu ča ju pre vo zi lac.
Poši lja lac (pri ma lac stva ri) pla ća pre vo zni nu, osta le pre vo zne tro ško ve i dru-ge tro ško ve po tari fi koja se pri me nju je na dan zaklju če nja ugo vo ra o pre vo zu. Pri ma lac je dužan da u tovar ni list une se sve izdat ke koji se pla ća ju u goto vom. 434 Vidi član 63. ZUPŽ.435 U slu ča je vi ma odre đe nim čla nom 66. ZUPŽ pre vo zi lac je ovla šćen da stvar pro da (ume sto
da je pre da).436 Vidi: Carić, S., Pra va žele znič kog pre vo zi o ca iz ugo vo ra o žele znič kom pre vo zu robe, Pra-
vo - teo ri ja i prak sa broj 12/1999, stra na 15.
310 Tari fa pred sta vlja opšte uslo ve poslo va nja i sastav ni je deo ugo vo ra o pre vo zu stva ri. Iznos pre vo zni ne odre đu je se zavi sno od uda lje no sti uput ne sta ni ce i vrste pre vo za. U slu ča ju da je pošilj ka pot pu no izgu blje na pre vo zi lac nema pra vo na pre vo zni nu.
5. Ugo vor na odgo vor nost pre vo zi o caPre vo zi lac koji je pri mio stvar na pre voz sa tovar nim listom odgo va ra za izvr-
še nje pre vo za do izda va nja stva ri pri ma o cu. On odgo va ra za gubi tak ili ošte će nje pošilj ke koji bi se dogo di li od časa pre u zi ma nja do nje ne pre da je, osim u slu ča je vi ma odre đe nim zako nom, kao i za šte tu nasta lu zbog pre ko ra če nja roka ispo ru ke.
Odgo vor nost zbog gubit ka ili ošte će nja pošilj ke (tran sport ne šte te). Može doći do pot pu nog ili deli mič nog gubit ka pošilj ke. Pot pu ni gubi tak pošilj ke posto ji kad pre vo zi lac nije u moguć no sti da pri ma o cu pre da onu pošilj ku koju je otprav na sta ni ca pri mi la na pre voz, odno sno koja je ozna če na u tovar nom listu. Ošte će nje pošilj ke posto ji ako stva ri koje su pred met pošilj ke, pri li kom pre da je pri ma o cu, nema ju ona svoj stva i oso bi ne kakva su posto ja la u vre me pre da je stva ri na pre voz. Za to vre me nastu pi lo je uma nje nje vred no sti stva ri zbog pogor ša nja nje nog kva li te-ta. Pošilj ka može, tako đe, biti pot pu no ili deli mič no ošte će na.
Ako je došlo do gubit ka ili ošte će nja pošilj ke koji bi se dogo di li od časa pre u zi ma nja do nje ne pre da je pri ma o cu pre vo zi lac odgo va ra za šte tu po prin ci pu subjek tiv ne odgo vor no sti i pret po sta vlje noj kri vi ci. Odgo vor no sti za šte tu pre vo-zi lac se može oslo bo di ti ako doka že da je šte ta nasta la zbog rad nji ili pro pu sta kori sni ka pre vo za, svoj sta va stva ri ili dru gih uzro ka koji se nisu mogli pred vi de ti, izbe ći ili otklo ni ti. Za šte tu je odgo vo ran pre vo zi lac i kada su je pro u zro ko va la lica koja su po nje go vom nalo gu radi la na izvr še nju pre vo za.
Ako je pot pu ni ili deli mič ni gubi tak ili ošte će nje stva ri moglo nasta ti u vezi s jed nom ili više poseb nih okol no sti nave de nih u čla nu 70. ZUPŽ (na pri mer: nepa-ko va nja ili nedo volj nog pako va nja stva ri koja je usled tih nedo sta ta ka po svo joj pri ro di izlo že na gubit ku ili ošte će nju) važi pret po stav ka da je šte ta nasta la zbog tih okol no sti, dok se suprot no ne doka že.
Uko li ko pre vo zi lac pre vo zi stvar koja zbog svo je pri ro de redov no gubi u masi pri pre vo zu, pre vo zi lac odgo va ra samo za deo gubit ka koji, bez obzi ra na duži-nu pre đe nog puta, pre la zi gra ni cu 2% od mase za stva ri nave de ne u čla nu 72. stav 1. tač ka 1. ZUPŽ (kao što su: teč nost, stva ri koje su vla žne pre da te na pre voz, itd.), a 1% od mase za osta le suve stva ri (član 72. stav 1. tač ka 2. ZUPŽ).
Poši lja lac odno sno dru go ovla šće no lice može, suprot no ovoj zakon skoj pret po stav ci, doka zi va ti da gubi tak nije nastao usled uzro ka koji povla če pri ro dan gubi tak u masi stva ri.
Ako je pre vo zi lac oba ve zan da ima o cu pra va nakna di šte tu za pot pun ili deli-mi čan gubi tak ili ošte će nje, vred nost stva ri se raču na po trži šnoj ceni, a ako je
311cena stva ri ugo vo re na - po toj ceni. Iznos nakna de šte te koju pla ća pre vo zi lac je limi ti ran naj vi šim izno som odre đe nim po kilo gra mu bru to mase izgu blje ne stva ri u skla du sa čla nom 73. ZUPŽ. U slu ča ju ošte će nja stva ri, pre vo zi lac je dužan da ima o cu pra va pla ti samo iznos za koji je uma nje na vred nost stva ri. Uko li ko je usled ošte će nja cela pošilj ka, odno sno samo jedan deo pošilj ke izgu bio vred nost, nakna da šte te ne može pre ma ši ti iznos koji bi se pla tio u slu ča ju gubit ka cele pošilj-ke, odno sno onog dela koji je izgu bio vred nost. Pored nakna de šte te za stvar pre vo-zi lac je dužan da nakna di pre vo zni nu, carin ske dažbi ne i dru ge tro ško ve u vezi s pre vo zom izgu blje ne stva ri.
Odgo vor nost zbog pre ko ra če nja roka ispo ru ke. Pre vo zi lac odgo va ra za šte tu nasta lu zbog pre ko ra če nja roka ispo ru ke, osim ako doka že da je šte ta nasta la zbog rad nji ili pro pu sta kori sni ka pre vo za, svoj sta va stva ri ili dru gih uzro ka koji se nisu mogli pred vi de ti, izbe ći ili otklo ni ti. Ako ima lac pra va doka že da je zbog pre ko ra-če nja roka ispo ru ke pre tr peo šte tu, uklju ču ju ći i ošte će nje, pre vo zi lac je dužan da pla ti doka za nu šte tu, ali naj vi še do izno sa četvo ro stru ke pre vo zni ne. Pre vo zi lac je ima o cu pra va, pored ove šte te, dužan nakna di ti pre vo zni nu, carin ske dažbi ne i dru-ge tro ško ve u vezi s pre vo zom.
Ostva ri va nje pra va pre ma pre vo zi o cu. Da bi ostva rio pra vo na nakna du šte te, u slu ča ju pot pu nog ili deli mič nog gubit ka ili ošte će nja stva ri, ima lac pra va je dužan pod ne ti pre vo zi o cu zah tev za nakna du šte te, naj doc ni je u roku od 60 dana od dana sazna nja za šte tu. Zah tev za nakna du šte te u slu ča ju pre ko ra če nja roka ispo ru ke pod-no si se pre vo zi o cu naj doc ni je u roku od od 30 dana od dana izda va nja stva ri. U oba slu ča ja zah tev se pod no si pre vo zi o cu u pisa noj for mi. Ako pre vo zi lac ne nakna di šte tu u roku od 30 dana od dana pod no še nja zah te va, ima lac pra va je ovla šćen da pod ne se tužbu sudu. Pre vo zi lac koji ne nakna di šte tu u roku od 30 dana od dana pod-no še nja zah te va dugu je ima o cu pra va i zate znu kama tu od iste ka tog roka.
XII. UGO VOR O PRE VO ZU STVA RI DRU MOM
1. Pojam i obe lež jaUgo vo rom o pre vo zu stva ri dru mom pre vo zi lac se oba ve zu je da stvar iz jed-
nog mesta pre ve ze u dru go mesto (mesto opre de lje nja) i da je pre da pri ma o cu ili dru gom licu koje pri ma lac odre di, a poši lja lac se oba ve zu je da pre vo zi o cu ispla ti ugo vo re nu pre vo zni nu. Pre vo zi lac je lice koje, na osno vu ugo vo ra, pre vo zi put ni ke i stva ri.437 Kori snik pre vo za je lice, koje na osno vu ugo vo ra s pre vo zi o cem, sti če 437 Pre ma odred ba ma čla na 648. stav 2. ZOO kao pre vo zi lac, u smi slu tog zako na, sma tra se kako
lice koje se bavi pre vo zom kao svo jim redov nim poslo va njem, tako i sva ko dru go lice koje se ugo vo rom oba ve že da izvr ši pre voz uz nakna du.
312 odre đe na pra va ili pred u zi ma odre đe ne oba ve ze. Poši lja lac je lice koje, na osno vu ugo vo ra, pre da je stvar na pre voz. Pri ma lac je lice ovla šće no da u mestu opre de lje-nja pri mi stvar pre da tu na pre voz. Ima lac pra va je lice koje, na osno vu ugo vo ra, ima zah tev pre ma pre vo zi o cu.438
Pre ma teri to ri ji na kojoj se pre voz oba vlja ugo vor se može raz vr sta ti na: među na rod ni, među me sni i mesni. U ugo vo ru o među na rod nom pre vo zu robe dru mom pre vo zi lac se oba ve zu je da će, za odre đe nu pre vo zni nu, pre ve sti robu iz mesta otpre me u mesto opre de lje nja, koji se nala ze na teri to ri ji raz li či tih drža va. Ugo vo rom o među me snom pre vo zu pre vo zi lac se oba ve zu je da će za iznos pre vo zni ne pre ve sti robu iz mesta otpre me u mesto opre de lje nja, koja se nala ze na pod ruč ju iste drža ve. Mesni pre voz oba vlja se na pod ruč ju istog geo-graf skog mesta.
Bit ni sastoj ci ugo vo ra o pre vo zu stva ri dru mom su: ozna če nje stva ri koja se pre vo zi od mesta otpre me do mesta opre de lje nja, a pre ma mišlje nju nekih auto ra i pre vo zni na. Pre vo zni na, među tim, nije bitan sasto jak ugo vo ra. Ako pre vo zni na nije odre đe na ugo vo rom ona može biti odre đe na opštim uslo vi ma (tari fom) pre vo-zi o ca. Uko li ko ni tako nije odre đe na pre vo zi lac ima pra vo na uobi ča je nu nakna du za tu vrstu pre vo za.
Ugo vor o pre vo zu robe dru mom je dvo stra no oba ve zan, tere tan, komu ta ti-van, ime no van i for ma lan.
Ako to zah te va ju pre vo zi lac ili poši lja lac, pri li kom pri je ma stva ri na pre-voz, izda je se tovar ni list. Tovar ni list izda je pre vo zi lac. Neiz da va nje ili gubi-tak tovar nog lista ne uti če na puno va žnost ugo vo ra, pošto je ugo vor nefor ma-lan. Nai me, izda va njem tovar nog lista pre vo zi lac potvr đu je da je zaklju čen ugo vor o pre vo zu i da je stvar pri me lje na na pre voz. Tovar ni list se izda je u tri ori gi nal na pri mer ka. Sve pri mer ke tovar nog lista pot pi su ju pre vo zi lac i poši lja-lac. Pot pi si mogu biti zame nje ni peča tom poši lja o ca i pre vo zi o ca. Prvi pri me-rak tovar nog lista pre da je se poši lja o cu, dru gi pra ti stvar u pre vo zu i pre da je se pri ma o cu, a tre ći osta je kod pre vo zi o ca. Tovar ni list sadr ži podat ke odre đe ne čla nom 52. ZUPD.
Ako stra ne druk či je ne odre de tovar ni list je nepre no siv. Poši lja lac i pre vo zi-lac se mogu spo ra zu me ti da pre vo zi lac izda tovar ni list po nared bi ili na dono si o ca. U tom slu ča ju pre no si vi tovar ni list posta je har ti ja od vred no sti. Pre no si vi tovar ni list po nared bi pre no si se indo sa men tom, a pre no si vi tovar ni list na dono si o ca - pre-da jom. On pred sta vlja robu koja je u nje mu ozna če na. Onaj ko ras po la že pre no si-vim tovar nim listom ras po la že i robom. Osnov ni izvo ri našeg pra va za ugo vor o pre vo zu stva ri dru mom su: Zakon o obli ga ci o nim odno si ma (čl. od 648. do 680); Zakon o ugo vo ri ma o pre vo zu u drum skom sao bra ća ju (ZUPD).438 Vidi član 4. ZUPDS.
313Na među na rod ni drum ski sao bra ćaj pri me nju ju se: Kon ven ci ja o drum skom sao bra ća ju od 19. sep tem bra 1949.439 i Kon ven ci ja o ugo vo ru za među na rod ni pre-voz robe od 19. maja 1955.440
2. Oba ve ze pre vo zi o caPosta vlja nje vozi la radi uto va ra. Pre vo zi lac je u oba ve zi da posta vi vozi lo
na mesto koje je ugo vo rom o pre vo zu odre đe no za uto var stva ri (na pri mer, u odre-đe no skla di šte, na ozna če no mesto u fabrič kom kru gu, ispred zgra de u kojoj se nala zi poslov ni pro stor poši lja o ca itd.). Ako mesto uto va ra stva ri nije ugo vo re no, poši lja lac je dužan da ga bla go vre me no odre di i da o tome oba ve sti pre vo zi o ca. Pre vo zi lac posta vlja vozi lo na mesto uto va ra, ako se to može uči ni ti bez opa sno sti za vozi lo i ako se na tom mestu stvar može uto va ri ti bez ošte će nja vozi la. Uko li-ko mesto uto va ra koje je odre dio poši lja lac ne ispu nja va ove uslo ve, pre vo zi lac je dužan da vozi lo posta vi na naj bli že mesto koje ispu nja va uslo ve za uto var. Vozi lo se posta vlja na mesto uto va ra ugo vo re nog dana i časa. Ako nije odre đe no u koli ko sati u toku dana mora biti posta vlje no vozi lo, pre vo zi lac je dužan da ga posta vi toga dana, ali naj ka sni je u roku koji omo gu ća va uto var pre iste ka rad nog vre me na poši lja o ca. Poši lja lac uto va ra stva ri u vozi lo, a isto va ra je pri ma lac. Ugo vo rom o pre vo zu stva ri može biti druk či je odre đe no.
Pri jem stva ri na pre voz. Pre vo zi lac je u oba ve zi da pri mi na pre voz stva ri odre đe ne ugo vo rom. U linij skom pre vou pre vo zi lac je dužan da pri mi na pre voz sva ku stvar koja ispu nja va uslo ve odre đe ne u obja vlje nim opštim uslo vi ma. Pre-vo zi lac ne može pri mi ti na pre voz stvar čiji je pre voz zabra njen zako nom. Stvar za koju je pro pi sa no da se može pre vo zi ti samo pod odre đe nim uslo vi ma može se pri mi ti na pre voz, ako su ti uslo vi ispu nje ni. Koli či na stva ri koje se pre da ju na pre voz odre đu je se bro jem koma da, masom ili zapre mi nom. Ako se koli či na stva ri ne može utvr di ti na taj način, odre đu je se merom uobi ča je nom u mestu otpre me. Ume sto stva ri čiji je pre voz ugo vo ren, na pre voz se mogu pre da ti dru ge stva ri, pod uslo vi ma odre đe nim čla nom 37. ZUPD.
Ako stvar nije uto va re na u vozi lo u ugo vo re nom roku, a ni po iste ku dodat-nog vre me na uto va ra, pre vo zi lac može da odu sta ne od ugo vo ra o pre vo zu stva ri i zah te va ti nakna du šte te.
Izvr še nje pre vo za i čuva nje stva ri. Pre vo zi lac je oba ve zan da stvar pre ve ze putem koji je ugo vo rom odre đen. Ako put pre vo za nije ugo vo ren, pre vo zi lac je u oba ve zi da stvar pre ve ze putem koji je naj po volj ni ji za pre voz takve stva ri. On je dužan da stvar pre ve ze u ugo vo re nom roku. Uko li ko rok pre vo za nije ugo vo ren, 439 Kon ven ci ju je rati fi ko va la Jugo sla vi ja (“Slu žbe ni lisr FNRJ” - doda tak, broj 13/57).440 Kon ven ci ju je ratif ko va la Jugo sla vi ja (“Slu žbe ni list FNRJ” - Među na rod ni ugo vo ri, broj 11/58).
314 pre vo zi lac je dužan da stvar pre ve ze za vre me koje je uobi ča je no za pre voz takve stva ri, s obzi rom na vrstu i duži nu puta, kao i vrstu vozi la.
Pre vo zi lac je dužan pred u ze ti mere potreb ne za oču va nje stva ri koje su mu pre da te na pre voz. On može od poši lja o ca zatra ži ti uput stva o mera ma potreb nim za oču va nje stva ri, a ako ih ne zatra ži sma tra se da mu je bilo pozna to koje se mere mora ju pred u ze ti radi oču va nja stva ri.
Postu pa nje po zah te vi ma (nalo zi ma) za izme nu ugo vo ra. Pre vo zi lac je, u toku pre vo za stva ri, dužan postu pi ti po zah te vi ma ovla šće nih lica za izme nu ugo-vo ra. Ko je ovla šćen da zah te va izme nu ugo vo ra zavi si od okol no sti da li je izdat nepre no si vi ili pre no si vi tovar ni list.
Ako je izdat nepre no si vi tovar ni list pra vo da zah te va izme nu ugo vo ra o pre vo zu (da ras po la že pošilj kom) ima poši lja lac. Pri ma lac stva ri može ras po la ga-ti sa stva ri u toku pre vo za: ako poši lja lac une se u tovar ni list napo me nu da pri-ma lac ima pra vo da ras po la že sa stva ri ili ako mu poši lja lac pre da svoj pri me rak tovar nog lista ili ako stvar stig ne u mesto opre de lje nja. Poši lja lac (odno sno pri-ma lac) stva ri može da zah te va: da se obu sta vi pre voz stva ri; da se pre da ja stva ri pri ma o cu odlo ži; da se stvar pre da u nekom dru gom mestu opre de lje nja; da se stvar pre da nje mu ili nekom dru gom pri ma o cu koji nije odre đen ugo vo rom o pre-vo zu ili u tovar nom listu; da se stvar vra ti u mesto otpre me. Ovi zah te vi mora ju biti pod ne se ni u pisa noj for mi.
Ako je izdat pre no si vi tovar ni list, sa stva ri pre da tom na pre voz može ras-po la ga ti samo ovla šće ni ima lac pre no si vog tovar nog lista, i to pod uslo vom da su ispu nje ne oba ve ze koje pro iz i la ze iz pre no si vog tovar nog lista. Ima lac pre no si vog tovar nog lista može od pre vo zi o ca zah te va ti: da obu sta vi pre voz; da mu se stvar pre da u nekom dru gom mestu opre de lje nja; da mu se stvar vra ti u mesto otpre me. Pre vo zi lac može odbi ti zah tev za izvr še nje ugo vo ra o pre vo zu: ako izme na ugo vo-ra nije više mogu ća u vre me kada je zah tev pri speo licu koje mora da ga izvr ši; ako bi usled izme ne ugo vo ra nasta la šte ta dru gom kori sni ku pre vo za; ako se pre vo-zi o cu ne nakna di šte ta i svi tro ško vi nasta li zbog izme ne ugo vo ra; ako je izme na ugo vo ra pro tiv na carin skim ili dru gim pro pi si ma.
Pre da ja stva ri. Pre vo zi lac je u oba ve zi da u mestu opre de lje nja (ili u mestu koje za pri jem stva ri odre di lice ovla šće no da ras po la že sa stva ri) stvar pre da pri-ma o cu ili ima o cu pre no si vog tovar nog lista. Ako tovar ni list ili pre no si vi tovar ni list nije izdat pre vo zi lac će stvar pre da ti licu koje je ugo vo rom o pre vo zu ili na dru gi način odre đe no za pri jem stva ri. O pri spe ću stva ri u mesto opre de lje nja pre-vo zi lac je dužan bez odla ga nja oba ve sti ti pri ma o ca. Pri ma lac je dužan da stvar isto va ri, ako ugo vo rom nije druk či je odre đe no. Ima lac pre no si vog tovar nog lista dužan je da pri li kom pre u zi ma nja stva ri vra ti pre vo zi o cu pre no si vi tovar ni list. Ako pri ma lac odbi je da pri mi stvar ili se ne može pro na ći, pre vo zi lac je dužan
315da, bez odla ga nja, zatra ži uput stvo od poši lja o ca. Uko li ko pre vo zi lac ne dobi je uput stvo ili ako ne posto ji moguć nost pre da je stva ri, pre vo zi lac može u ime i na tro šak lica koje je ovla šće no da ras po la že sa stva ri: isto va ri ti stvar i pre da ti je na čuva nje jav nom skla di štu ili dru gom licu ili je može sam čuva ti; odmah izlo ži ti pro da ji stvar koja je pod lo žna kva ru ili ako tro ško vi čuva nja ne bi bili u sre zme ri sa vred no šću stva ri.
3. Ugo vor na odgo vor nost pre vo zi o caPre vo zi lac je odgo vo ran za šte tu: 1) nasta lu na stva ri ma koje je pre u zeo na
pre voz i to od momen ta pre u zi ma nja stva ri na pre voz do momen ta nje ne pre da je pri ma o cu, zbog pot pu nog ili deli mič nog gubit ka ili pot pu nog ili demič nog ošte će-nja stva ri,441 2) nasta lu zbog zaka šnje nja u pre vo zu i pre da ji stva ri pri ma o cu. On odgo va ra po prin ci pu pret po sta vlje ne subjek tiv ne odgo vor no sti za šte tu.442
Gubi tak ili ošte će nje stva ri. Pret po stav ke o odgo vor no sti zbog pot pu nog ili deli mič nog gubit ka ili pot pu nog ili deli mič nog ošte će nja stva ri pre vo zi lac se može oslo bo di ti ako doka že da je šte ta nasta la: zbog rad nji ili pro pu sta kori sni ka pre vo za, svoj sta va stva ri ili dru gih uzro ka koji se nisu mogli pred vi de ti, izbe ći ili otklo ni ti. Pored ovih, opštih okol no sti za oslo bo đe nje od odgo vor no sti za šte tu, pre vo zi lac se oslo ba đa odgo vor no sti ako je pot pun ili deli mi čan gubi tak ili ošte će nje stva ri nasta-lo u vezi s jed nom ili više poseb nih okol no sti odre đe nih u čla nu 90. stav 1. ZUPD (na pri mer: upo tre be otvo re nih i nepo kri ve nih vozi la, čija je upo tre ba ugo vo re na,443 nedo stat ka ili lošeg sta nja amba la že za stvar koja je po svo joj pri ro di pod lo žna ras tu ru ili ošte će nju, ili ako nije upa ko va na ili nije ured no upa ko va na; ruko va nja, uto va ra, sla ga nja i isto va ra stva ri od stra ne poši lja o ca odno sno pri ma o ca itd). Ako je pot pun ili deli mi čan gubi tak ili ošte će nje stva ri moglo nasta ti u vezi s jed nom ili više poseb nih okol no sti, pret po sta vlja se da je šte ta nasta la zbog tih okol no sti, dok ima lac pra va suprot no ne doka že.
Nakna de šte te za pot pun ili deli mi čan gubi trak i ošte će nje stva ri pre da te na pre voz odre đu je se pre ma ugo vo re noj ceni, a ako nije ugo vo re na - pre ma trži-šnoj ceni koju je stvar ima la u vre me i u mestu otpre me. Visi na nakna de šte te je ogra ni če na. Ona, nai me, ne može biti veća od: 1) izno sa koji bi pre vo zi lac morao da pla ti u slu ča ju pot pu nog gubit ka stva ri - ako je cela stvar ošte će na; 2) izno sa 441 O poj mu ošte će nja ili gubit ka stva ri vidi pot pu ni je izla ga nje u Ugo vo ro u pre vo zu stva ri žele zni-
com, Ugo vor na odgo vor nost pre vo zi o ca.442 U prav noj lite ra tu ri se isti če i mišlje nje da je pre vo zi lac odgo va ra za šte tu po prin ci pu subjek tiv-
ne odgo vor no sti - vidi: Veli mi ro vić, M., op. cit., stra na 333.443 Pre vo zi lac se ne može oslo bo di ti odgo vor no sti za šte tu ako ako pri pre vo zu otvo re nim ili nepo-
kri ve nim vozi lom dođe do gubit ka cele pošilj ke ili do neu o bi ča je no veli kog gubit ka stva ri - vidi član 92. ZUPD.
316 koji bi pre vo zi lac morao da pla ti u slu ča ju gubit ka ošte će nog dela stva ri - ako je ošte ćen samo jedan deo stva ri. Za šte tu pre vo zi lac odgo va ra po kilo gra mu bru to mase izgu blje ne ili ošte će ne stva ri do ogra ni če nog izno sa. Pored toga pre vo zi lac je dužan da poši lja o cu nakna di pla će nu pre vo zni nu i dru ge tro ško ve nasta le u pre vo zu stva ri, i to u pot pu no sti ako je stvar izgu blje na, a u sre zmer nom izno su ako je stvar ošte će na. Stvar se sma tra izgu blje nom u pre vo zu ako je pre vo zi lac nije pre dao pri ma o cu u roku od 30 dana od dana iste ka ugo vo re nog roka, a ako ugo vo re ni rok nije pred vi đen - u roku od 60 dana od dana kada je pre vo zi lac pre-u zeo stvar. Pra vo na nakna du šte te, u slu ča ju pot pu nog ili deli mič nog gubit ka ili ošte će nja stva ri, ostva ru je se pod no še njem zah te va pre vo zi o cu. Zah tev se pod no si u pisme noj for mi u roku od 60 dana od dana sazna nja za šte tu, ili pod no še njem tužbe sudu - ako pre vo zi lac ne ispla ti nakna du šte te u roku od 30 dana od dana pod no še nja zah te va.
Potra ži va nja nakna de šte te iz ugo vo ra o pre vo zu stva ri zasta re va ju za jed nu godi nu. Rok zasta re lo sti potra ži va nja zbog ošte će nja stva ri raču na se od dana kada je pre vo zi lac pre dao stvar, a za potra ži va nje zbog pot pu nog ili deli mič nog gubit ka stva ri - od dana kada se stvar sma tra izgu blje nom.
Zaka šnje nje u pre vo zu. Pre vo zi lac odgo va ra za šte tu nasta lu zbog zaka-šnje nja u pre vo zu i pre da ji stva ri pri ma o cu. U slu ča ju zaka šnje nja u pre vo zu i pre da ji stva ri, pre vo zi lac je dužan da pla ti 1/10 pre vo zni ne za sva ki dan zaka-šnje nja, a naj vi še do 1/3 ukup ne pre vo zni ne. Ako ovla šće no lice doka že da mu je zaka šnje njem pro u zro ko va na šte ta, pre vo zi lac je dužan da je nadok na di, u izno su koji ne može biti veći od izno sa tro ško va pre vo za. Zah tev za nakna du šte-te u slu ča ju zaka šnje nja u pre vo zu i pre da ji stva ri pri ma o cu pod no si se u roku od 30 dana od dana pre da je stva ri pri ma o cu. Uko li ko pre vo zi lac ne ispla ti nakna du šte te u roku od 30 dana od dana pod no še nja zah te va ima lac pra va je ovla šćen da pod ne se tužbu sudu.
4.Oba ve ze poši lja o ca i pri ma o caUto var i isto var stva ri. Poši lja lac je u oba ve zi da stvar uto va ri u vozi lo, a
pri ma lac da je isto va ri, ako ugo vo rom o pre vo zu stva ri nije druk či je odre đe no. Pri uto va ru stva ri u vozi lo poši lja lac se mora pri dr ža va ti uput sta va pre vo zi o ca koja se odno se na ras po red stva ri u vozi lu i osta le okol no sti koje bi mogle uti ca ti na sigur nost lica, vozi la i stva ri u vozi lu. Poši lja lac je dužan da pre vo zi o cu da uput stvo za čuva nje stva ri i ruko va nje njo me, ako je reč o stva ri čiji pre voz nije uobi ča jen ili ako to pre vo zi lac zah te va. On je dužan oba ve sti ti pre vo zi o ca o vrsti pošilj ke i o nje noj sadr ži ni i koli či ni i saop šti ti pre vo zi o cu i osta le podat ke odre-đe ne čla nom 654. ZOO.
317Odgo vor nost za šte tu. Poši lja lac je odgo vo ran za šte tu pro u zro ko va nu lici-ma, vozi lu i dru gim stva ri ma dej stvom svoj stva stva ri koja je pre da ta na pre voz, ako pre vo zi o cu ta svoj stva nisu bila pozna ta niti su mu mora la biti pozna ta.
Pla ća nje pre vo zni ne. Nakon izvr še nja ugo vo ra o pre vo zu stva ri, u sve mu kako on gla si, pre vo zi lac ima pra vo da zah te va od poši lja o ca pla ća nje pre vo zni ne. Visi na pre vo zni ne odre đu je se ugo vo rom o pre vo zu stva ri ili dru gim obja vlje nim oba ve znim aktom (na pri mer, tari fom). Pre vo zni na se pla ća samo za stvar koja je pre ve ze na i u mestu opre de lje nja sta vlje na na ras po la ga nje pri ma o cu ili dru gom ovla šće nom licu. Ako je stvar pre ve ze na samo jed nim delom puta, pre vo zi lac ima pra vo na sra zmer nu pre vo zni nu za pre đe ni put, a ako je za to odgo vo ran kori snik pre vo za - na pre vo zni nu u punom izno su).
Poši lja lac je u oba ve zi da, pored pre vo zni ne, pre vo zi o cu nakna di tro ško ve koje je imao pri li kom pre vo za robe, a koji nisu obu hva će ni pre vo zni nom (na pri-mer: tro ško vi nasta li izvše njem nalo ga poši lja o ca, tro ško vi čuva nja robe itd).
Radi obez be đe nja napla te pre vo zni ne i nužnih tro ško va koje je uči nio u vezi sa pre vo zom, pre vo zi lac ima pra vo zalo ge na stva ri ma koje su mu pre da te radi pre-vo za, i u vezi sa pre vo zom, dok ih drži ili dok ima u ruka ma ispra vu pomo ću kojih može ras po la ga ti nji ma.
XIII. UGO VOR O MEŠO VI TOM (KOM BI NO VA NOM) PRE VO ZU
1. PojamUgo vor o mešo vi tom (kom bi no va nom) pre vo zu robe (stva ri) je ugo vor koga
zaklju ču je pre vo zi lac (orga ni za tor, pred u zi mač mešo vi tog pre vo za) i naru či lac pre-vo za, koji se oba vlja kom bi no va njem naj ma nje dve raz li či te gra ne sao bra ća ja, na osno vu jedin stve no odre đe ne voza ri ne i jed ne pre vo zne ispra ve.
Mešo vi ti pre voz posto ji kada u pre vo zu uče stvu ju naj ma nje dva pre vo zi o ca iz raz li či tih gra na sao bra ća ja. Ove pret po stav ke za posto ja nje mešo vi tog pre vo za kao mini mum izri či to odre đu je Kon ven ci ja Uje di nje nih naci ja o među na rod nom mul ti mo dal nom pre vo zu robe usvo je na na Diplo mat skoj kon fe ren ci ji u Žene vi dana 24. 5. 1980. godi ne i Pra vi lo 2 a) Jed no o bra znih pra vi la o mešo vi toj pre vo-znoj ispra vi444 i prav na knji žev nost.445
Pre vo zi lac iz jed ne gra ne sao bra ća ja može svoj pre voz kom bi no va ti sa još jed nim ili više pre vo za iz raz li či tih gra na sao bra ća ja. Shod no tome, pre vo zi lac 444 Obja vlje na kao pri log knji zi Pejo vi ća, P., Pre vo zne ispra ve u pomor skoj plo vid bi, Ceti nje, 1992.445 Vidi npr.: Pejo vić, Č., op. cit, str. 225, Veli mi ro vić, M., Ugo vor o kom bi no va nom i mul ti mo dal-
nom pre vo zu, Prav ni život, br. 9-10/94, Zbor nik rado va Prav da i posto je će pra vo, str. 1262.
318 u vazdu šnom sao bra ća ju može ugo vo ri ti pre voz uz uče šće brod skog pre vo zi o ca, (i) ili žele znič kog i (ili) drum skog pre vo zi ca, kao što brod ski, žele znič ki i drum-ski pre vo zi lac može u ugo vor o mešo vi tom pre vo zu uklju či ti bilo kog dru gog pre o sta log pre vo zi ca (ili sve, ili poje di ne), s obzi rom na okol no sti sva kog poje di-nog ugo vo ra.
2. Prav na pri ro daNaziv ugo vo ra uka zu je na nje go vu slo že nu prav nu pri ro du. To je slo že ni
ugo vor u kome se prven stve no mogu pre po zna ti ugo vor o špe di ci ji i ugo vor o pre vo zu stva ri. Ovi ugo vo ri, među tim, gube svo ju samo stal nu prav nu pri ro du u ugo vo ru o kom bi no va nom pre vo zu, koji pred sta vlja slo žen ugo vor (a ne spa ja nje dva ili više pro stih ugo vo ra koji i dalje osta ju samo stal ni). U našem pra vu ugo-vor o mešo vi tom pre vo zu je ime no van jer je regu li san zako nom. Zbog toga je i izbeg nut spor u teo ri ji i prak si, svoj stven slo že nim nei me no va nim ugo vo ri ma, koja će se pra vi la pri me ni ti na poje di ni slo že ni ugo vor - pra vi la svih ugo vo ra koja se u nje mu pre po zna ju, pra vi la koja važe samo za jedan važni ji ugo vor, ili neka poseb na pra vi la.
Na ugo vo re o mešo vi tom (kom bi no va nom) pre vo zu prven stve no se pri me-nju ju zakon ske odred be pred vi đe ne za ovaj tip ugo vo ra. Ako poje di ni odnos nije zako nom ure đen odlu ču ju ća je zajed nič ka name ra ugo vor nih stra na ispo lje na pri li-kom zaklju če nja ugo vo ra.
Ugo vor o mešo vi tom pre vo zu je dvo stra no oba ve zan jer, u vre me zaklju če-nja, za ugo vor ne stra ne stva ra uza jam na pra va i oba ve ze. U prak si se naj če šće u drum skom i žele znič kom pre vo zu zaklju ču je pisme ni ugo vor o mešo vi tom pre vo-zu koji ima samo doka znu sna gu, ili se izda je ispra va o mešo vi tom pre vo zu po ugle du na žele znič ki tovar ni list, tovar ni list u drum skom sao bra ća ju.
Da li je ugo vor o pre vo zu stva ri bro dom for ma lan ili nefor ma lan zavi si od moda li te ta ovog ugo vo ra. Bro dar ski ugo vor za više puto va nja ili zaklju-čen na vre me za ceo brod mora biti sasta vljen u pisme nom obli ku. Ako nije sasta vljen u tom obli ku ne pro iz vo di prav no dej stvo. Kada ugo vor o pre vo zu stva ri uklju ču je i pre voz stva ri bro dom, u nave de nim situ a ci ja ma, i bilo koji dru gi pre voz on posta je for ma lan čak i kada u pre vo zu uče stvu je drum ski ili žele znič ki pre vo zi lac.
3. Raz gra ni če njeZbog svo je slo že ne prav ne pri ro de ugo vor o mešo vi tom pre vo zui liči na više
ugo vo ra. U nje mu se, prven stve no, mogu pre po zna ti ele men ti ugo vo ra o špe di ci ji i ugo vo ra o direkt nom pre vo zu, ali se od tih ugo vo ra i raz li ku je.
319Mešo vi ti pre voz se raz li ku je od direkt nog pre vo za u kome uče stvu je više pre vo zi la ca. Ako je ugo vo rom o pre vo zu stva ri morem ili unu tra šnjim voda ma pred vi đe no da će bro dar izvr ši ti pre voz deli mič no svo jim bro dom, a deli mič no bro-do vi ma dru gih bro da ra nasta je ugo vor o direk tom pre vo zu. Bro dar izda je teret ni cu, odno sno tovar ni list za ceo ugo vo re ni put ali se pre voz stva ri oba vlja od stra ne više pre vo zi la ca iste vrste (gra ne) sao bra ća ja i upo tre bom sao bra ćaj nih sred sta va iste vrste. Pre vo zi o ci koji uče stvu ju u takvom pre vo zu su odgo vor ni za svoj deo puta jer ne stu pa ju među sob no ni u kakav prav ni odnos. Suprot no tome, u mešo vi tom pre vo zu uče stvu je naj ma nje dva pre vo zi o ca raz li či tih gra na sao bra ća ja, za jedin-stve nu pre vo zni nu i na osno vu jedin stve ne pre vo zne ispra ve.
Pre vo zi lac koji zaklju či ugo vor sa poši lja o cem može zaklju či ti ugo vor sa dru gim pre vo zi o cem (pot pre vo zi o cem) kome pove ra va pot pu no ili deli mič-no izvr še nje pre vo za stva ri. Pot pre vo zi lac se, među tim, anga žu je iz iste gra ne sao bra ća ja. U ovom vidu pre vo za se zasni va ju dva samo stal na ugo vo ra izme-đu pre vo zi o ca i poši lja o ca, te izme đu pre vo zi o ca i pot pre vo zi o ca. Sto ga je npr. za izvr še nje pre vo za pre vo zi lac odgo vo ran poši lja o cu, odno sno kori sni ku pre vo za ili ima o cu tovar nog lista, a ne pot pre vo zi lac u skla du sa odred ba ma čl. 671. do 676. ZOO).
Kada u izvr še nju pre vo za iste pošilj ke uče stvu je jedan za dru gim neko li ko pre vo zi la ca koje je odre dio poši lja lac, nasta je uza stop ni pre voz, u kome sva ki pre-vo zi lac odgo va ra za svoj deo pre vo za. Nasu prot tome ugo vor o mešo vi tom pre vo-zu je jedan ugo vor, na osno vu koga nasta je jedin stve na ugo vor na odgo vor nost za even tu al nu šte tu.
U ugo vo ru o mešo vi tom pre vo zu mogu se pre po zna ti odno si koji se uspo-sta vlja ju izme đu izme đu samo stal nog špe di te ra i nalo go dav ca. Ipak, izme đu ovih ugo vo ra posto je raz li ke. Orga ni za tor mešo vi tog pre vo za odgo va ra za izvr še nje celog pre vo za, kao pre vo zi lac a ne kao špe di ter, iako se radi rea li za ci je mešo vi tog ugo vo ra zaklju ču je više raz li či tih poje di nač nih ugo vo ra. On pre u zi ma oba ve zu da stva ri sam pre ve ze ili obez be di da budu pre ve ze ne te da se izvr še sve potreb ne uslu ge sa ciljem oba vlja nja pre vo za od mesta pre da je stva ri na pre voz do mesta pri je ma stva ri. Za izvr še nje nave de nih i dru gih oba ve za kao celi ne odgo vo ran je orga ni za tor pre vo za.
Orga ni za tor mešo vi tog pre vo za zaklju ču je sa naru či o cem pre vo za ugo vor o pre vo zu koji nije ni ugo vor o pre vo zu morem niti ugo vor o pre vo zu želje zni com, već je ugo vor o mešo vi tom pre vo zu.
Činje ni ca što je orga ni za tor mešo vi tog pre vo za isto vre me no i pre vo zi lac je bez uti ca ja na odno se pre ma naru či o cu pre vo za. On će, nai me, odgo va ra ti za šte-tu zbog kašnje nja u pre vo zu, gubit ka ili ošte će nja stva ri neza vi sno od okol no sti da li je pre voz izvr šio sam ili ga je pove rio dru gom licu. Nasu prot tome, špe di ter
320 odgo va ra za izbor pre vo zi o ca kao i za izbor dru gih lica sa koji ma je u izvr še nju nalo ga zaklju čio ugo vor (uskla di šte nje robe i sl), ali ne odgo va ra i za nji hov rad, izu zev ako je tu odgo vor nost pre u zeo ugo vo rom.
4. Osnov ne oba ve ze iz ugo vo raUgo vo rom o mešo vi tom pre vo zu orga ni za tor pre vo za i naru či lac pre vo za
pre u zi ma ju među sob ne oba ve ze. Orga ni za tor pre vo za se oba ve zu je da orga ni zu je pre voz stva ri (robe) do mesta opre de lje nja, bez obzi ra da li u izvr še nju tog ugo vo ra uče stvu ju pre vo zi o ci iz samo dve ili više raz li či tih gra na sao bra ća ja.
Orga ni za tor pre vo za je dužan izvr ši ti pre voz ugo vo re nim putem, a ako nije ugo vo re no kojim putem tre ba da se izvr ši pre voz, on je dužan da ga izvr ši onim putem koji naj vi še odgo va ra inte re si ma naru či o ca pre vo za. Ipak, ako je orga ni za tor pre vo za pre u zeo jedin stve nu oba ve zu pre ma naru či o cu pre vo za (poši lja o cu), a bez nje go vog zna nja u izvr še nju pre vo za se kori sti pre vo zi o ci ma iz dru gih gra na sao-bra ća ja, odgo va ra za šte tu po pra vi li ma jed ne od kori šće ne gra ne sao bra ća ja, koja je naj po volj ni ja za naru či o ca pre vo za.
Osnov na oba ve za naru či o ca je da za izvr še ni pre voz orga ni za to ru pre vo za ispla ti nakna du. Oba ve za ispla te nakna de za pre voz nasta je pre u zi ma njem stva ri (pošilj ke) od naru či o ca pre vo za, na osno vu pre vo zne ispra ve, ako je izda ta, ako nije što dru go odre đe no ugo vo rom o mešo vi tom pre vo zu. Ako naru či lac pre vo za sma tra da nije dužan pla ti ti orga ni za to ru pre vo za ono li ko koli ko ovaj zah te va on može vrši ti pra va iz ugo vo ra samo ako kod suda polo ži spor ni iznos.
Gla va četvr ta HAR TI JE OD VRED NO STI
Ode ljak prvi OSNOV NA PRA VI LA O
HAR TI JA MA OD VRED NO STI
I. POJAM
Har ti je od vred no sti su pisa ne ispra ve u koji ma je sadr ža no neko gra đan-sko pra vo pove za no sa samom ispra vom.446 Izda va lac ispra ve se oba ve zu je da će oba ve zu upi sa nu u toj ispra vi ispu ni ti licu koje je njen zako ni ti ima lac.447 Pra vo ima o ca pisa ne ispra ve (har ti je) tesno je veza no sa ispra vom. Ono ne može nasta ti bez ispra ve. Tako đe, pre no še nje i vrše nje pra va iz ispra ve ne može se oba vi ti bez ispra ve. Sto ga u har ti ji od vred no sti posto ji pra vo na har ti ju od vred no sti, kao stva ri i pra vo koje je sadr ža no u har ti ji od vred no sti, obli ga ci o no ili neko dru go pra vo. Kao har ti je od vred no sti ne sma tra ju se one koje uop šte ne sadr že neka imo vin ska pra va, iako ima ju zna čaj u nastan ku nekog tog pra va (ove re ni ugo-vor o zame ni nepo kret no sti, testa ment, papir ni novac, ispra ve koja pred sta vlja ju doka zna sred stva - neke vrste poli sa osi gu ra nja, nepre no si vi tovar ni list, legi ti ma-ci o ne har ti je i zna ci i sl.).
Har ti je od vred no sti koje se u često upo tre blja va ju u pri vred nom pro me tu za pla ća nje, a gla se na nov ča ni iznos, nazi va ju se i “trgo vač ki efek ti”.448
446 Vidi: Veli mi ro vić, V., Ban kar ski poslo vi i har ti je od vred no sti, Sineks, Beo grad, 1996, stra na 61; Carić, S., Har ti je od vred no sti u jugo slo ven skom pozi tiv nom pra vu, Pra vo i pri vre da, br. 1-2/96, stra na 21; Vasi lje vić, M., Poslov no pra vo, Savre me na admi ni stra ci ja, Beo grad, 1997, stra na 747; Jan ko vec, I., Pri vred no pra vo, Slu žbe ni pre gled, Beo grad, 1996, stra na 563; Fri mer man, A., op. cit., stra na 189.
447 Član 234. ZOO je pro pi sao: “Har ti ja od vred no sti je pisme na ispra va kojom se njen izda va lac oba ve zu je da ispu ni oba ve zu upi sa nu na toj ispra vi nje nom zako ni tom ima o cu”.
448 Jan ko vec, I., ibi dem.; Vasi lje vić, M., op. cit., stra na 748.
322 II. IZVO RI PRA VA
Osnov ni izvor pra va za hati je od vred no sti je Zakon o obli ga ci o nim odno si-ma (čl. 234 - 261). Poje di ne vrste har ti ja od vred no sti ili poje di ne har ti je od vred no-sti regu li sa ne su poseb nim zako ni ma. Tako je Zakon o trži štu har ti ja od vred no sti i dru gih fi nan sij skih instru me na ta (ZTHV) prven stve no regu li sao akci je, dužnič-ke har ti je od vred no sti, varan te (har ti je od vred no sti koje ima o cu daju pra vo na kupo vi nu, odno sno pro da ju har ti ja od vred no sti), depo zit ne potvr de i dru ge vrste fi nan sij skih instru me na ta utvr đe ne u skla du sa tim zako nom i aktom Komi si je za har ti je od vred no sti. Član 5. Zako na o trži štu har ti ja od vred no sti i dru gih fi nan sij-skih instru me na ta pro pi sao je da se taj zakon ne pri me nju je na poli su osi gu ra nja, meni cu, ček, pisme ni uput (asig na ci ju), kono sman, tovar ni list, skla di šni cu i dru ge har ti je od vred no sti utvr đe ne poseb nim zako nom.
Zakon o čeku - ZOČ449 i Zakon o meni ci - ZOM450 su regu li sa li odno se koji nasta ju izda va njem tih har ti ja od vred no sti. Vazdu ho plov ni tovar ni list i vazdu ho-plov ni pre no si vi tovar ni list regu li sa ni su Zako nom o obli ga ci o nim odno si ma i osno-va ma svo jin sko - prav nih odno sa u vazdu šnom sao bra ća ju (čl. 51 - 61),451 a teret ni ca i pomor ski tovar ni list čl. 535 - 560. Zako nom o pomor skoj i unu tra šnjoj plo vid bi.452 Zakon o ugo vo ri ma o pre vo zu u žele znič kom sao bra ća ju i Zakon o ugo vo ri ma u pre-vo zu u drum skom sao bra ća ju regu li sa li su pre no si vi tovar ni list itd.
III. BIT NA OBE LEŽ JA HAR TI JA OD VRED NO STI
Har ti je od vred no sti su razno vr sne ali se sve odli ku ju odre đe nim bit nim obe-lež ji ma. Sva ka har ti ja od vred no sti: ima pisa nu for mu u kojoj je sadr ža no neko imo vin sko pra vo, inkor po ri sa no u toj har ti ji koja je pre no si va.
Pisa na for ma har ti je od vred no sti pro pi sa na je zako nom. Har ti ja od vred no sti je stro go for mal ni prav ni posao. Član 235. ZOO je pro pi sao bit ne ele men te sva ke har ti je od vred no sti bez kojih ona ne može nasta ti. Tako đe, zako nom je odre đe no koje se prav ne rad nje i na koji način mogu vrši ti sa har ti ja ma od vred no sti.453
Imo vin sko pra vo mora da sadr ži sva ka har ti ja od vred no sti. Pored imo vin-skog pra va har ti ja od vred no sti može sadr ža ti i neko dru go pra vo. Zako ni ti ima lac har ti je može iz har ti je ima ti nov ča no potra ži va nje (ček, meni ca itd.), potra ži va nje 449 ”Slu žbe ni list FNRJ”, br. 105/46; “Slu žbe ni list SFRJ”, br. 12/65, 50/71 i 52/73 i “Slu žbe ni list
SRJ”, br. 46/96.450 ”Slu žbe ni list FNRJ”, broj 104/46; “Slu žbe ni list FNRJ”, br. 16/65, 54/70 i 57/89 i “Slu žbe ni list
SRJ”, broj 46/96.451 “Slu žbe ni list SRJ”, br. 12/98 i 15/98.452 “Slu žbe ni list SRJ”, br. 12/98, 44/99, 74/99, 73/2000.453 Jan ko vec, I., op. cit., stra na 564.
323pre da je neke stva ri (ima lac tovar nog lista, skla di šni ce itd) ili član sko pra vo (na pri-mer, iz pose do va nja akci ja) koje je i imo vin sko pra vo (na potra ži va nje divi den de). Har ti je koje sadr že samo neko dru go pra vo, a ne i imo vin sko pra vo nema ju svoj-stvo har ti je od vred no sti bez obzi ra na nji hov zna čaj (diplo ma fakul te ta, uve re nje o drža vljan stvu, itd.).
Pra vo iz har ti je od vred no sti je inkor po ri sa no u har ti ji (nače lo inkor po ra ci je) tj. neraz dvoj no je od har ti je. Zako ni ti ima lac har ti je može ostva ri ti pra vo iz har ti je.454 Pra vo iz har ti je se može ste ći i dalje pre no si ti sti ca njem i pre no še njem har ti je od vred-no sti pošto je zako ni ti ima lac har ti je od vred no sti i titu lar pra va iz har ti je. Nače lo inkor po ra ci je dosled no važi za har ti je na dono si o ca. Ima lac har ti je od vred no sti na dono si o ca, sto ga, gubi pra vo iz har ti je ako izgu bi har ti ju. Za har ti je po nared bi ili na ime pred vi đen je izu ze tak. Pod odre đe nim pret po stav ka ma sud će reše njem pro gla si-ti neva že ćim izgu blje ne har ti je na ime ili po nared bi. Sud će, tako đe, odre di ti da to reše nje zame nju je har ti ju na koju se odno si (amor ti za ci ja har ti ja od vred no sti). Sto ga se i pra vo koje je bilo upi sa no u izgu blje noj har ti ji na taj način može ostva ri ti.
Har ti je od vred no sti su pre no si ve (nego ci ja bil ne) ispra ve. Pre no še njem pra va na har ti ju sa jed nog na dru gog prav nog subjek ta pre no si se i pra vo iz har ti je. Način pre no še nja har ti ja od vred no sti zavi san je od vrste har ti je. Sa naj ma nje for mal no sti pre no se se har ti je na dono si o ca - nje nom pre da jom. Pra vo iz har ti je na ime pre no si se cesi jom, a pra vo iz har ti je po nared bi pre no si se indo sa men tom. Sto ga, nema svoj stvo har ti ja od vred no sti koja sadr ži nepre no si va imo vin ska i lič na pra va.
Pre ma novoj kon cep ci ji har ti je od vred no sti se ne vezu ju isklju či vo za pisa nu ispra vu nego i za upis u Cen tral ni regi star har ti ja od vred no sti u dema te ri ja li zi o va-noj for mi. Har ti ja od vred no sti posta je knji go vod stve na, uno si se u kom pju ter i dema te ri ja li zu je se.
IV. RAZ GRA NI ČE NJE IZME ĐU HAR TI JA OD VRED NO STI I DRU GIH ISPRA VA
U prav nom pro me tu se nala ze i ispra ve koje sadr že neko imo vin sko pra vo, a nema ju svoj stvo har ti je od vred no sti kao što su: doka zne ispra ve, ispra ve čija je for ma bitan uslov puno va žno sti prav nog posla i legi ti ma ci o ne har ti je i zna ko vi.
U prak si se kao doka zne ispra ve često sre će pri zna ni ca (ispra va o dugu) koju je dužnik pot pi sao i pre dao pove ri o cu i ugo vor sači njen u pisa nom obli ku koji ima doka-zno svoj stvo. Na osno vu nave de nih ispra va pove ri lac lak še može doka za ti posto ja nje i sadr ži nu oba ve ze dužni ka u slu ča ju da dođe do spo ra. Posto ja nje oba ve ze i nje ne sadr žne, među tim, može se doka zi va ti i bez doka zne ispra ve (saslu ša njem sve do ka, 454 Član 239. stav 1. ZOO je pro pi sao: “Potra ži va nje iz har ti je od vred no sti veza no je za samu har-
ti ju i pri pa da nje nom zako ni tom ima o cu”.
324 čita njem ugo vo ra, poslov nih knji ga privrednog subjekta i dru gih ispra va). Lice koje je drža lac doka zne ispra ve nije, samim tim, pove ri lac. Tako se na dru go lice može pre ne-ti doka zna ispra va ali bez pre no še nja pra va na koje se ona odno si. Pra vo nave de no u doka znoj ispra vi se, po pra vi lu, ne pre no si pre no še njem tih ispra va nego na dru gi način. Suprot no tome, pra vo iz har ti je od vred no sti pre no si se pre no še njem te har ti je.
Sasta vlja nje ispra ve u odre đe noj for mi je uslov puno va žno sti poje di nih prav-nih poslo va. Ovu for mu pro pi su je zakon (zakon ska for ma) ili je stra ne pred vi đa ju svo jom voljom (ugo vo re na for ma). Pro stom pre da jom ispra ve o prav nom poslu sači nje ne u odre đe noj for mi ne pre no se se i pra va nave de na u ispra vi, dok se har ti ja od vred no sti na dono si o ca pre no si pro stom pre da jom dru gom licu.
Legi ti ma ci o ne har ti je i legi ti ma ci o ni zna ci (legi ti ma ci o ne ispra ve) raz li ku ju se od har ti ja od vred no sti iako se na njih shod no pri me nju ju odgo va ra ju će odred be o hari ja ma od vred no sti. Legi ti ma ci o ne ispra ve slu že da poka žu ko je pove ri lac u nekom obli ga ci o nom odno su. Nji ho vim pre no še njem ne pre no se se pra va pove-ri o ca pre ma dužni ku, jer legi ti ma ci o ne ispra ve ne odli ku je nače lo inkor po ra ci je. Pove ri lac, osim toga, može zah te va ti ispu nje nje oba ve ze iako je izgu bio legi ti ma-ci o nu ispra vu. Nasu prot tome, pre no še njem har ti je od vred no sti pre no si se i pra vo iz har ti je. Gubit kom har ti je od vred no sti na dono si o ca gubi se i pra vo iz har ti je. Pod odre đe nim pret po stav ka ma har ti je na ime i po nared bi mogu se amor ti zo va ti u sud skom postup ku.
V. BIT NI SASTOJ CI HAR TI JA OD VRED NO STI
Svoj stvo har ti ja od vred no sti ima ju samo one ispra ve koje sadr že bit ne sastoj-ke. Bit ni sastoj ci har ti ja od vred no sti pro pi sa ni su zako nom. Tako su čla nom 1. ZOM pro pi sa ni bit ni sastoj ci tra si ra ne meni ce, čla nom 36. ZUPŽ bit ni sastoj ci tovar nog lista itd.
Mini mal ni sastoj ci svih har ti ja od vred no sti su: 1) ozna če nje vrste har ti je od vred no sti; 2) fi r mu, odno sno naziv i sedi šte, odno sno ime i pre bi va li šte izda va o ca har ti je od vred no sti; 3) fi r mu, odno sno naziv ili ime lica na koje, odno sno po čijoj nared bi har ti ja od vred no sti gla si, ili ozna če nje da har ti ja gla si na dono si o ca; 4) tač no ozna če nu oba ve zu izda va o ca koja pro iz la zi iz har ti je od vred no sti; 5) mesto i datum izda va nja har ti je od vred no sti, a kod onih koje se izda ju u seri ji i njen serij-ski broj; 6) pot pis izda va o ca har ti je od vred no sti, odno sno fak si mil pot pi sa izda va-o ca har ti je od vred no sti koje se izda ju u seri ji.
Poseb nim zako nom za poje di ne har ti je od vred no sti mogu biti odre đe ni i dru gi bit ni sastoj ci. Ispra va koja ne sadr ži bilo koji od bit nih sasto ja ka ne važi kao har ti ja od vred no sti.
325VI. PRAV NA PRI RO DA HAR TI JA OD VRED NO STI I NASTA NAK OBA VE ZE
O prav noj pri ro di prav nog posla iz koga pro is ti če har ti ja od vred no sti i o tre nut ku nastan ka oba ve ze dužni ka iz te har ti je istak nu to je više teo ri ja.455 U obja-šnje nju prav ne pri ro de har ti je od vred no sti isti ču se teo ri ja ugo vo ra i teo ri ja jed no-stra ne izja ve volje.
Pre ma teo ri ji ugo vo ra (koja je pri hva će na u engle skom pra vu, a pri hva ta li su je i neki naši sta ri ji pisci456) oba ve za izda va o ca har ti je nasta je na osno vu ugo-vo ra izme đu izda va o ca i ima o ca har ti je. Ugo vo ri se zaklju ču ju i u korist doc ni jih ima la ca har ti je koji su ovla šće ni od dužni ka zah te va ti nepo sred no ispu nje nje oba-ve ze. Pri li kom izda va nja har ti ja od vred no sti se, među tim, ne zaklju ču je pose ban ugo vor, koji bi bio neza vi san od osnov nog ugo vo ra (na pri mer, ugo vo ra o pro da ji povo dom koga je izda ta meni ca).457
Pre ma teo ri ji jed no stra ne izja ve volje oba ve za ih har ti je od vred no sti nasta je jed no stra nom izja vom volje nje nog pot pi sni ka kao izda va o ca, kao i sva kog doc ni-jeg pot pi sni ka te ispra ve,458 a ne zaklju če njem ugo vo ra izme đu dve stra ne. Teo ri ju jed no stra ne izja ve volje pri hva tio je ZOO,459 a pri me nju je se na nov ča ne har ti je od vred no sti (meni cu, ček itd), ali ne i rob ne har ti je od vred no sti (skla dišnca, pre no si-vi tovar ni list itd).
Tre nu tak nastan ka oba ve ze iz har ti je od vred no sti obja šnja va ju teo ri ja kre a ci-je i teo ri ja emi si je.
Teo ri ja kre a ci ja sma tra da oba ve za iz har ti je od vred no sti na dono si o ca nasta je jed no stra nom izja vom volje izda va o ca tre nut kom izda va nja (stva ra nja, kre i ra nja), ako sadr ži sve ele men te odre đe ne zako nom. Tre nu tak nastan ka oba-ve ze vezu je se za tre nu tak kad izda va lac har ti je od vred no sti (tra sant) sta vi svoj pot pis na tu ispra vu.460
Pri sta li ce teo ri je emi si je isti ču da oba ve za izda va o ca har ti je na dono si o ca nasta je ne samim izda va njem nego tre nut kom emi to va nja har ti je (sta vlja nja u pro met). Ovu teo ri ju je pri hva tio član 237. ZOO: “Oba ve za iz har ti je nasta je u tre nut ku kada izda va lac har ti ju od vred no sti pre da nje nom kori sni ku”. Teo ri ja emi si je naj vi še vodi raču na o neo p hod noj zašti ti sigur no sti u prav nom pro me tu, 455 Tre nu tak nastan ka oba ve ze iz har ti je od vred no sti zna ča jan je za prak su, zbog toga što se izme đu
pove ri o ca i dužni ka i pre izda va nja har ti je od vred no sti zasni va neki prav ni odnos - vidi: dr Ivi ca Jan ko vec, op. cit., stra na 569.
456 Vidi: Radoj čić, S., Osno vi trgo vač kog pra va, Beo grad, 1922, stra na 228.457 Ibi dem, str. 570, 571.458 Veli mi ro vić, M., op. cit., stra na 65.459 ZOO je har ti je od vred no sti uvr stio u Ode ljak 5. pod naslo vom: “Jav no obe ća nje nagra de”.460 Veli mi ro vić, M., op. cit., stra na 66.
326 jer se pre ma teo ri ji kre a ci je i teo ri ji ugo vo ra može dogo di ti i nepo želj na cir ku la-ci ja har ti je od vred no sti.461
VII. PODE LA HAR TI JA OD VRED NO STI
Har ti je od vred no sti se mogu kla si fi ko va ti po više kri te ri ju ma.S obzi rom na vrstu inkor po ri sa nog pra va koje sadr že har ti je od vred no sti se
mogu pode li ti na: 1) stvar no prav ne har ti je (u koji ma je inkor po ri sa no stvar no pra vo na pokret nim ili nepo kret nim stva ri ma - npr. skla di šni ca, kono sman, hipo te kar no pismo); 2) obli ga ci o no prav ne har ti je (sadr že neko obli ga ci o no pra vo - npr. meni ca, ček, obve-zni ca, kre dit no pismo) i 3) har ti je s pra vom uče šća - kor po ra ci o ne har ti je (sadr že pra-vo uče šća nekog lica kao npr. akci je izda te od akci o nar skog dru štva).462
Har ti je od vred no sti se, pre ma nači nu odre đi va nja ima o ca pra va, mogu raz vr-sta ti na: 1) har ti je na ime, 2) po nared bi i 3) na dono si o ca. Har ti je na ime gla se na ime odre đe nog lica i samo lice na koje har ti ja gla si može ostva ri ti pra va iz har ti je (npr. rek-ta meni ca, šted na knji ži ca na ime). Har ti je po nared bi sadr že ime nosi o ca pra va ali on može svo jom nared bom (izja vom) ozna či ti dru go lice kao ima o ca tog pra va (meni ca, ček, skla di šni ca itd.). Har ti je na dono si o ca ne sadr že ozna ku odre đe nog lica, a oba ve-zu ju izda va o ca te har ti je da izvr ši oba ve zu iz har ti je sva kom dono si o cu.463
Pre ma karak te ru potra ži va nja har ti je od vred no sti se mogu raz vr sta ti na nov-ča ne har ti je od vred no sti i rob ne har ti je od vred no sti. Nov ča ne har ti je od vred no sti ima ju za pred met nov ča no potra ži va nje (ček, meni ca, obve zni ca, bla gaj nič ki zapis, komer ci jal ni zapis itd.), a rob ne har ti je od vred no sti ima ju za pred met potra ži va nje robe (skla di šni ca, pre no si vi tovar ni list u drum skom, žele znič kom i vazdu šnom pre vo zu, teret ni ca itd.)464
S obzi rom na odnos pra va iz har ti je pre ma osnov nom prav nom poslu har ti je od vred no sti se dele na apstrakt ne har ti je od vred no sti i kau zal ne har ti je od vred no sti. Iz apstrakt ne har ti je od vred no sti osnov ni prav ni posao nije vidljiv - tj. nije poznat raz log zbog koga se njen izda va lac oba ve zao (kau za). Raz log obve zi va nja, među-tim, posto ji ali on ne pro iz i la zi iz har ti je od vred no sti (tipič ne apstrakt ne har ti je od vred no sti su meni ca i ček). Apstrakt ne har ti je od vred no sti su nepo volj ne za dužni ka a povolj ne za pove ri o ca. Kau zal ne har ti je od vred no sti su ispra ve u koji ma je vidlji-va veza izme đu njih i osnov nog prav nog posla radi koga su izda te. Iz ovih ispra-va vidljiv je prav ni posao koji je nastao pre nego što je izda ta har ti ja od vred no sti 461 Komen tar Zako na o obli ga ci o nim odno si ma (redak to ri: Bla go je vić, B., i Krulj, V.), knji ga I,
Savre me na admi ni stra ci ja, Beo grad, 1980, stra na 237.462 Vidi: Veli mi ro vić, M., op. cit., stra na 69; Carić, S., op. cit., stra na 28.463 Pored ovih mogu biti izda te alter na tiv ne i mešo vi te har ti je od vred no sti - vidi: Vasi lje vić, M., op.
cit., stra na 755.464 Vidi: Veli mi ro vić, M., op. cit., stra na 71.
327(osnov ni prav ni posao, tako, može biti ugo vor o pre vo zu robe, ugo vor o uskla di šte-nju, ugo vor o pre vo zu itd.). Kau zal ne har ti je od vred no sti su, na pri mer: pre no si vi tovar ni list u drum skom, žele znič kom i vazdu šnom pre vo zu, skla di šni ca, teret ni ca itd. Ova vrsta har ti ja od vred no sti je povolj na za dužni ka (u slu ča ju spo ra doka zi va-nje posto ja nja potra ži va nja tere ti pove ri o ca), a nepo volj na za pove ri o ca.465
Pre ma nači nu postan ka pra va iz har ti je od vred no sti, har ti je od vred no sti se dele na kon sti tu tiv ne i nekon sti tu tiv ne (dekla ra tiv ne) har ti je od vred no sti.
Izda va njem kon sti tu tiv nih har ti ja od vred no sti nasta je neko novo pra vo koje je kon sta to va no u har ti ji od vred no sti, a nije posto ja lo pre nje nog izda va nja (na pri-mer: meni ca). Nekon sti tu tiv ne har ti je od vred no sti sadr že pra vo koje nije nasta lo izda va njem har ti je od vred no sti nego je posto ja lo i pre izda va nja har ti ja od vred no-sti (na pri mer: skla di šni ca, zalo žni ca, kono sman).466
VIII. BIT NA OBE LEŽ JA HAR TI JA OD VRED NO STI NA DONO SI O CA, NA IME I PO NARED BI
1. Har ti je od vred no sti na dono si o caHar ti je od vred no sti na dono si o ca su ispra ve koja ne sadr ži ozna če nje ko
je nji hov izda va lac. Kao zako ni ti ima lac har ti je od vred no sti na dono si o ca sma tra se njen dono si lac. Pret po sta vlja se da je posed nik har ti ju od vred no sti na dono si o-ca ste kao na save stan način. On sti če pra vo na potra ži va nje upi sa no na har ti ji od vred no sti i kada je har ti ja iza šla iz ruke nje nog izda va o ca, odno sno nje nog rani jeg ima o ca i bez nje go ve volje. Save sni izda va lac har ti je od vred no sti na dono si o ca oslo ba đa se oba ve ze ispu nje nja dono si o cu i onda kada ovaj nije zako ni ti ima lac har-ti je od vred no sti. Uko li ko izda va lac har ti je od vred no sti na dono si o ca nije save stan (znao je ili je morao zna ti da dono si lac nije zako ni ti ima lac har ti je niti je ovla šćen od stra ne zako ni tog ima o ca), a ne odbi je ispu nje nje iz har ti je, odgo vo ran je za tako pro u zro ko va nu šte tu.
Svoj stvo har ti je od vred no sti na dono si o ca neke har ti je od vred no sti ima ju na osno vu zako na (ček u kome nije odre đen kori snik) ili na osno vu volje nje nog izda va o ca (har ti ja od vred no sti na dono si o ca je, na pri mer: akci ja, komer ci jal ni zapis, obve zni ca, ček itd. na koju je sta vlje na kla u zu la: “pla ti te dono si o cu”, “na dono si o ca” i sl.).465 Veli mi ro vić, M., op. cit., str. 70. i 71; Vasi lje vić, M, op. cit., stra na 754; Carić, S., op.cit., stra na 28.466 Anto ni je vić, Z., Pri vred no pra vo, Savre me na admi ni stra ci ja, Beo grad, 1976, stra na 436; Jan ko-
vec, I., op. cit., stra na 573; Carić, S., op. cit., stra na 29. U prav noj nau ci su istak nu te i druk či je pode le har ti ja od vred no sti - vidi: Vasi lje vić, M., op. cit., str. 753 - 755; Jan ko vec, I., op. cit., str. 571 - 574; Veli mi ro vić, M., op. cit., str. 69 -72.
328 Har ti je od vred no sti na dono si o ca i pra va iz te har ti je pre no se se nje nom pre da jom. Na taj način omo gu će no je brzo i jed no stav no pre no še nje ovih har ti ja. Nedo sta tak har ti ja na dono si o ca je što se gubit kom har ti je na dono si o ca gubi i moguć nost ostva re nja pra va iz har ti je.
2. Har ti je od vred no sti na imeHar ti je od vred no sti na ime (titres nomi na tifs, Rek ta pa pi e re) su ispra ve u koji-
ma je izri či to ozna čen nji hov ima lac (kori snik). Kao zako ni ti ima lac har ti je od vred-no sti na ime sma tra se lice na koje har ti ja od vred no sti gla si, odno sno lice na koje je ured no pre ne ta. Har ti je na ime se ozna ča va ju i kao “rek ta har ti je”467 zbog toga što izda va lac pre u zi ma direkt nu oba ve zu pre ma nje nom ima o cu, ali ne i pre ma dru gim lici ma. Izda va lac har ti je od vred no sti po nared bi može u har ti ji odre di ti da pra vo iz har ti je sti če lice ozna če no u har ti ji tako što će une ti rek ta kla u zu lu (“ne po nared bi”, “pla ti te Petru Joji ću, ali ne po nje go voj nared bi” itd). Poje di ne har ti je od vred no sti po zako nu gla se na ime (kono sman, tovar ni list itd.). Izda va lac har ti je od vred no sti u svim osta lim situ a ci ja ma sam odlu ču je kakvo svoj stvo će har ti ja ima ti.
Pra va iz har ti je od vred no sti na ime pre no se se cesi jom tj. na način pro pi san odred ba ma čl. 436 - 443. ZOO (prav ni posao inter vivos). Sada šnji ima lac har ti je od vred no sti nazi va se cedent (ustu pi lac potra ži va nja). On ustu pa svo je potra ži va nje pre-ma dužni ku iz har ti je od vred no sti novom ima o cu har ti je (cezu su). Pra va iz har ti je od vred no sti na ime mogu se pre no si ti nasle đi va njem uko li ko je fi zič ko lice ima lac har ti je. Pre nos pra va iz har ti je od vred no sti na ime vrši se ube le ža va njem na samoj har ti ji fi r me odno sno nazi va ili ime na novog ima o ca, pot pi si va njem pre no si o ca i upi-som pre no sa u regi star har ti ja od vred no sti, ako takav regi star vodi izda va lac.
3. Har ti je od vred no sti po nared biHar ti je po nared bi (titres a ordre, Order pa pi e re) su ispra ve koje sadr že ime
nje nog ima o ca (vla sni ka), a ovla šću ju ga da svo jom nared bom odre di dru go lice kao ima o ca ispra ve. Izda va njem har ti je od vred no sti po nared bi izda va lac pre u-zi ma oba ve zu pre ma licu koje je ozna čio u ispra vi, ali i pre ma dru gim lici ma na koja je tu ispra vu pre neo njen rani ji zako ni ti ima lac. Ispra va ima svoj stvo har ti je od vred no sti po nared bi (i kada u njih nije une se na kla u zu la “po nared bi” i sl.) na osno vu zako na (npr.: meni ca, ček na ime, akci ja na ime, skla di šni ca) ili na osno vu volje nje go vog izda va o ca (uno še njem kla u zu le “po nared bi”).
Pra va iz har ti je od vred no sti po nared bi pre no se se indo sa men tom. Kla u zu la o indo sa men tu se upi su je na pole đi nu har ti je od vred no sti po nared bi, pa je tako i dobi-la ime.468 Indo sa ment je jed no stra na izja va volje rani jeg zako ni tog ima o ca har ti je od 467 Latin ski: rec ta (od rec tus), pre kim putem, upra vo. Vidi: Đor đe vić, J., Latin sko - srp ski reč nik,
Zavod za udž be ni ke i nastav na sred stva, Beo grad, 1997 (reprint iz 1886. godi ne), stra na 1256.468 Ita li jan ska reč “in dor so”, “indos so” zna či na pole đi ni - vidi: Kuko le ča, S., op. cit., tom 1, stra na 476.
329vred no sti kojom pre no si pra vo iz har ti je na dru go lice (indo sa ta ra). Puni indo sa ment sadr ži: 1) izja vu o pre no su; 2) ozna če nje indo sa ta ra i 3) pot pis indo san ta. Blan ko indo sa ment, za raz li ku od punog, sadr ži samo pot pis indo san ta. Har ti je od vred no sti su pre zen ta ci o ni papi ri te je razu mlji vo što je ništav deli mič ni indo sa ment.
Pre no som pra va iz har ti je od vred no sti nasta je obli ga ci o ni odnos izme đu izda va o ca har ti je od vred no sti i novog, zako ni tog ima o ca har ti je. Njen novi ima lac sti če sva pra va koja su pri pa da la pret hod nom ima o cu. Pra vi lo je da indo sant ne odgo va ra za neis pu nje nje oba ve ze od stra ne izda va o ca. Izu ze tak može biti odre đen zako nom ako je suprot na odred ba upi sa na u samoj har ti ji od vred no sti. Doka zi va-nje zako ni to sti pre no sa pra va iz har ti je koji je izvr šen indo si ra njem doka zu je se nepre kid nim nizom indo sa me na ta.
Ode ljak dru gi POJE DI NE HAR TI JE OD VRED NO STI
I. MENI CA
1. Pojam i funk ci je meni ceMeni ca je har ti ja od vred no sti kojom njen izda va lac, tra sant, nare đu je dru-
gom licu (tra sa tu) da iz svog pokri ća tre ćem licu (remi ten tu) ili po nje go voj nared-bi, pla ti odre đe ni iznos nov ca (tra si ra na ili vuče na meni ca), odno sno obe ća nje izda va o ca har ti je da će sam dru go me licu (remi ten tu) ili po nje go voj nared bi ispla-ti ti iznos nov ca nave den u har ti ji (sop stve na, solo meni ca).469 Meni ca nov ča na har-ti ja od vred no sti po nared bi (jed no stra na izja va volje) na osno vu koje nasta je bez u-slov na oba ve za dužni ka na ispla tu odre đe nog izno sa nov ca.
Meni ca ima više funk ci ja. Isti ču se funk ci je meni ce kao: 1) sred stva pla ća nja (dužnik može pla ti ti dug pove ri o cu tako što će pove ri o cu pre da ti meni cu kojom daje nalog svom dužni ku, da licu ozna če nom u meni ci ispla ti odre đe nu svo tu nov-ca), 2) kre dit nog sred stva (kori šće njem meni ce može se pri ba vi ti kre dit) 3) sred-stva obez be đe nja kre di ta (radi obez be đe nja kre di ta kori sti se meni ca sa jed nim, dva ili više jema ca).469 Vidi: Gru pa auto ra, Narod na enci klo pe di ja, srp sko - hrvat sko- slo ve nač ka, II knji ga, Bibli o graf-
ski zavod d.d., Zagreb, 1928, stra na 732; Bar toš, M., Anto ni je vić, Z., Jova no vić, V., Menič no i čekov no pra vo, Nauč na knji ga, Beo grad, 1953, stra na 3; Veli mi ro vić, M., op. cit., stra na 87; Jan ko vec, I., op. cit., stra na 587.
330 2. Nasta nak meni cePoje di ni prav ni pisci tra go ve meni ce nala ze još u Hamu ra bi je vom zako ni ku,
a zatim u Feni ki ji, Grč koj i Rimu. Pomi nje se pismo koje je upu tio Cice ron svo me pri ja te lju Ati ku su, da nare di svo jim dužni ci ma u Ati ni da daju novac nje go vom sinu, koji se tamo nala zio, a on će mu taj novac vra ti ti u Rimu.470
Pre te ča moder ne meni ce se, pre ma pre o vla đu ju ćem mišlje nju u prav noj nau ci, poja vi la u Ita li ji u raz do blju izme đu XII i XIV veka.471 U tom peri o du Ita li ja je u Evro-pi ima la vode će mesto u trgo vi ni i fi nan si ja ma. Meni ce (lite rae cam bii) “pomi nju se u Dubrov ni ku izre kom tek od 1398, u sao bra ća ju s donjom Ita li jom, Srbi jom i Tur-skom”.472 Ban ke u Đeno vi su u XII veku menja le stra nu valu tu za doma ću i trgo va le zla tom i sre brom. Kao posle di ca trgo vač kih kon ta ka ta Ita li ja na sa celom Evro pom i pro ble ma pre no sa nov ca u XIV veku poja vi la se meni ca kao sred stvo pla ća nja.473 Isti-če se da je oblik meni ce pre tr peo male izme ne od poja ve u XIV veku.474
Navo di se više raz lo ga koji su iza zva li širu upo tre bu meni ce i to: 1) pode lje nost zema lja na više feu da i strah od kra đe nov ca; 2) pri hva ta nje ide ja mer kan ti li zma o zabra ni izno še nja nov ca iz zemlje; 3) pra vi lo dro it d aubin po kome je feu da lac (po prin ci pu teri to ri jal no sti) nasle đi vao imo vi nu stran ca koji bi umro na nje go voj tero to-ri ji (zbog toga su sami feu dal ci neka da orga ni zo va li ban de radi ubi ja nja trgo va ca); 4) pro gon Jevre ja iz Fran cu ske u dru goj polo vi ni XII veka (Jevre ji, pri li kom izgo na nisu mogli izne ti novac iz zemlje pa su ga depo no va li kod poslov nog pri ja te lja u toj zemlji, a on im je izda vao nared bu za ispla tu - uput ni cu, svom poslov nom pri ja te lju u ino stran stvu, koji je ispla tu oba vljao u nov cu koji važi na toj teri to ri ji475); 5) zabra-na zele na še nja - napla ći va nja kama te na pozajm lje ni novac (meni ca, među tim, nije bila oka rak te ri sa na kao zajam iako je ima la i kre dit nu funk ci ju).476
470 Vidi: Nesto ro vić, Đ., Menič no pra vo u teo ri ji i sud skoj prak si, Štam pa ri ja “Dosi tej Obra do vić”, Beo grad, 1909, stra na 1. Podat ke o izvo ru za Cice ro no vo pismo vidi u fusno ti 1, na istoj stra ni. Upo-re di: Bar toš, M., Anto ni je vić, Z. i Jova no vić, V., op. cit., stra na 3. Vidi, na pri mer, član 112. Hamu-ra bi je vog zako ni ka - Višić, M., Zako ni ci drev ne Meso po ta mi je, Svje tlost, Sara je vo, stra na 112.
471 Vidi: Radoj čić, S., op. cit., stra na 236; Bar toš, M., Anto ni je vić, Z. i Jova no vić, V., op. cit., stra na 4. Suprot no tome, isti če se da je menič ni sao bra ćaj počeo u vre me krsta ških rato va (1096 - 1248) - Nesto ro vić, Đ., op. cit., stra na 3.
472 Jire ček, K., Isto ri ja Srba, tre ća sve ska, prvi deo, Beo grad, Izda vač ka knji žar ni ca Gece Kona, Beo grad, 1923, stra na 243.
473 Gru pa auto ra, Ilu stro va na Enci klo pe di ja, Isto ri ja, knji ga 1 (ori gi nal no izda nje: The Joi of Knowledge History and Cul tu re I, Mitchell Bea zlei Encyclopaedias Limi ted 1977) Vuk Kara-džić, Beo gr tad, stra na 244.
474 S ciljem da se izbeg ne crkve na zabra na o zele na še nju meni ca je mora la da sadr ži uput stvo pri ma-o cu u nekoj dru goj zemlji da upla tu ozna če nom licu oba vi u dru goj valu ti - ibi dem, stra na 245.
475 Velj ko vić, S., Obja šnje nje trgo vač kog zako ni ka za Knja že stvo Srbi ju, sve ska dru ga, Držav na štam pa ri ja, Beo grad, 1866, stra na 282; Bar toš, M., Anto ni je vić, Z. i Jova no vić, V., op. cit., str. 4. i 5; Radoj čić, S., op. cit., str. 236 i 237.
476 Gru pa auto ra, ibi dem.
331Ita li jan ske ban kar ske poslov ne meto de usvo ji li su u XVI veku južni Nem ci, ali i dru gi evrop ski naro di. Žiri ra njem i otku pom meni ce olak ša no je dava nje kre di-ta. Ban kar stvo dosti že nagli raz voj sre di nom XVI veka kada drža va uzi ma zaj mo ve radi pokri ća nara slih rat nih tro ško va.477
3. Izvo ri menič nog pra vaUjed na ča va nje naci o nal nih zako na o meni ci je u novom veku posta lo
nužnost. Na tom zadat ku radi li su poje di ni nauč ni ci, nauč na udru že nja ali i diplo-mat ski sku po vi. Tako je udru že nje za refor mu i kodi fi ka ci ju među na rod nog pra-va na kon gre si ma u Hagu, Bre me nu, Antver pe nu i Frank fur tu, od 1876. do 1888. utvr di lo 27 načel nih pra vi la menič nog pra va nazva nih Bre men ska pra vi la. Insti tut među na rod nog pra va je na kon gre si ma u Turi nu, Min he nu i Bri se lu od 1882. do 1885. godi ne sači nio Opšti menič ni zakon, na osno vu pro jek ta milan skog advo ka ta Ceza ra Nor ze. Godi ne 1885, na poziv bel gij ske Vla de, odr žan je među na rod ni kon-gres za Trgo vač ko pra vo. Na tom kon gre su usvo jen je Opšti menič ki zakon nazvan Antver pen ski pro jekt.478
Jedan broj zema lja je poku šao da ujed na či pra vi la o kori šće nju meni ce u među na rod nom pro me tu na među na rod noj kon fe ren ci ji u Hagu 1912. godi ne. Done sen je Haški menič ni reglman koji nije rati fi ko van zbog izbi ja nja Prvog svet-skog rata.
Na među na rod noj Kon fe ren ci ja za ujed na ča va nje menič nog pra va (odr ža-na je u Žene vi 1930.) usvo ji e ne su: 1) Kon ven ci ja o jed no o bra znom (uni form-nom) menič nom zako nu, 2) Kon ven ci ja za regu li sa nje izve snih suko ba zako na u mate ri ji meni ce, 3) Kon ven ci ja o pita nju tak si u obla sti meni ce. Ove kon ven-ci je je rati fi ko va la prva Jugo sla vi ja. Naj zad, Gene ral na skup šti na UN je 1988. godi ne usvo ji la Kon ven ci ju o među na rod noj tra si ra noj meni ci i među na rod noj sop stve noj meni ci.479
Osnov ni izvor menič nog pra va u Srbi ji je Zakon o meni ci, done sen 1946. godi-ne, sa doc ni jim, manjim, izme na ma i dopu na ma.480 Zakon o meni ci je zasno van na ženev skim kon ven ci ja ma iz 1930. godi ne. Zakon o obli ga ci o nim odnosima je pro pi-sao opšta pra vi la o har ti ja ma od vred no sti, uklju ču ju ći i pra vi la o meni ci.477 U lite ra tu ri se pomi nje čuve na Amster dan ska menjač ni ca (osno va na 1609. godi ne) pod opštin-
skom upra vom, koja je pri ma la ulo ge u goto vom nov cu od pre ko 300 fl o ri na, tran sfe ri sla novac sa raču na na račun kli je na ta, trgo va la zlat nim i sre br nim polu ga ma i ruko va la meni ca ma od pre-ko 600 fl o ri na - vidi: gru pa auto ra, Ilu stro va na enci klo pe di ja, ibi dem, stra na 245.
478 Vidi: Radoj čić, S., op. cit., stra na 241.479 Upo re di: Anto ni je vić, Z., Har ti je od vred no sti, odred ni ca u EIP, tom I, Slu žbe ni list SFRJ, Beo-
grad, 1978, stra na 587; Vasi lje vić, M., op. cit., stra na 769; Veli mi ro vić, M., op. cit., stra na 92.480 “Slu žbe ni list FNRJ”, broj 104/46, “Slu žbe ni list SFRJ”, br. 16/65, 54/70 i 57/89 i “Slu žbe ni list
SRJ”, broj 46/96.
332 4. Prav na pri ro da meni ceO prav noj pri ro di meni ce saop šte no je više teo ri ja. S obzi rom na sta no vi šte
kakav obli ga ci o ni odnos nasta je izda va njem meni ce zna čaj ni je teo ri je se, uglav-nom, mogu svr sta ti na ugo vor nu teo ri ju ili teo ri ju jed no stra ne izja ve volje.
Ugo vor na teo ri ja sma tra da je meni ca ugo vor ni odnos. Izme đu pot pi sni ka meni-ce zasni va ju se dva ili tri jed no stra na menič na ugo vo ra, a ispra va o meni ci samo je dokaz da izme đu stra na ka posto ji ugo vor ni odnos.481 Ovu teo ri ju je pri hva ta la medi te-ran ska ško la (roman ska, ita li jan sko - fran cu ska ško la482), ali je danas napu šte na.
Teo ri ja jed no stra ne izja ve volje sma tra da oba ve za iz meni ce nasta je kad jed no lice pot pi še ispra vu o meni ci. Takvim jed no stra nim volj nim aktom izda va-lac meni ce je stvo rio jed no stra nu pisme nu oba ve zu. Istak nu tu teo ri ju pri hva ti le su ženev ske kon ven ci je o meni ci, a u našem pra vu Zakon o obli ga ci o nim odno si ma i Zakon o meni ci.
Prav nu pri ro du meni ce danas na jedan način odre đu ju zako no dav stva koja su pri hva ti la ženev ske kon ven ci je o meni ci, a na dru gi način zako no dav stva koja te kon ven ci je nisu pri hva ti la (zemlje anglo sak son skog prav nog siste ma).483 Zako-no dav stva koja su pri hva ti la ženev ske kon ven ci je odre đu ju da je meni ca stro go for-mal na ispra va (sa izri či tom ozna kom da je ta ispra va meni ca) koja mora da sadr ži bit ne sastoj ke. Menič na oba ve za je bez u slov na, mora da gla si na pla ća nje ozna če-nog izno sa nov ca odjed nom, a ne može gla si ti na dono si o ca. Zako no dav stva koja pri pa da ju anglo sak son skom siste mu pred vi đa ju bla že for mal no sti koje su veza ne za meni cu. Menič na ispra va ne mora sadr ža ti ozna ku da pred sta vlja meni cu, dovolj-no je da sadr ži bez u slov ni pisme ni nalog jed nog lica da dru gom licu pla ti ozna če ni iznos nov ca ili po nje go voj nared bi ili dono si o cu.484
5. Menič na nače laNače lo for mal no sti. Meni ca je po zako nu for mal na ispra va. Sve menič ne rad-
nje mora ju biti pred u ze te pisme no, po pra vi lu, na ispra vi o meni ci. Meni ca mora sadr ža ti bit ne sastoj ke bez kojih ne može puno va žno nasta ti.485 Menič ni dužnik je u oba ve zi da ispla ti iznos nov ca koji je ozna čen u meni ci. Da bi meni ca bila puno va žna nije, među tim, neo p hod no da bude izda ta na jedin stve nom pro pi sa nom for mu la ru.486 Dovolj no je da papir sadr ži sastoj ke pro pi sa ne zako nom. Meni ca se, sto ga, ne može izda ti usme no.481 Radoj čić, S., op. cit., stra na 232; Bar toš, M., Anto ni je vić, Z. i Jova no vić, V., op. cit., stra na 9.482 Vidi: Bar toš, M., Anto ni je vić, Z. i Jova no vić, V., op. cit., stra na 9.483 Vidi, na pri mer: R. R. Pen ning ton, A. H. Hud son, Com mer cial Baking Law, Mac do nald and
Evans, LTD, Lon don, 1978, str. 71. i 72; Lowe, R., Com mer cial Law, Sweet and Maxwell, Lon-don, 1973, str. 310 - 312.
484 Lowe, R., op. cit., str. 313 - 316; Jan ko vec, I., op. cit., stra na 593.485 Vidi član 1. ZOM.486 Vidi Odlu ku o jedin stve nom menič nom blan ke tu (“Slu žbe ni list SRJ”, broj 29/94).
333Nače lo inkor po ra ci je. Ne može nasta ti menič na oba ve za bez posto ja nja ispra-ve o meni ci. Ispra va o meni ci i menič ne izja ve (rad nje) čine jedin stvo. Menič ni pove ri lac ne može, sto ga, ostva ri ti pra va iz meni ce bez pod no še nja ispra ve o meni-ci. Na osno vu amor ti zo va ne (poni šte ne) meni ce menič ni pove ri lac ne može ostva-ri ti svo ja pra va.487 On svo ja pra va može ostva ri ti na osno vu prav no sna žnog reše nja suda koje zame nju je poni šte nu ispra vu.
Nače lo fi k sne oba ve ze. Pra va i oba ve ze mora ju biti nave de ne u ispra vi o meni ci. Pro iz vo di dej stvo samo ono što je kon sta to va no (fi k si ra no) u meni ci ili pro iz i la zi iz meni ce, neza vi sno od sadr ži ne osnov nog posla zbog kojeg je meni ca izda ta. Menič na oba ve za nasta je sta vlja njem pot pi sa na ispra vu o meni ci i upi si va-njem bit nih sasto ja ka meni ce.
Nače lo stro go sti. Meni ca je stro ga ispra va naro či to pre ma dužni ku. Stro gost je mate ri jal na i for mal na. Mate ri jal na stro gost pro iz i la zi iz neza vi sno sti prav nog posla povo dom koga je meni ca izda ta (apstrakt na ispra va). Osnov meni ce je jed-no stra na izja va pot pi sni ka meni ce. Pra vi lo je, sto ga, da menič ni dužnik ne može isti ca ti lič ne pri go vo re izda va o cu meni ce. For mal na stro gost ispo lja va se u pro pi sa-nim oba ve znim rad nja ma koje se mora ju pred u ze ti da bi se obez be di lo i rea li zo va lo menič no potra ži va nje.
Nače lo soli dar no sti. Uko li ko glav ni menič ni dužnik ne pla ti iznos nave den u meni ci, osta li menič ni dužni cu su, na osno vu zako na, soli dar no odgo vor ni za ispla tu tog izno sa. Pre ma pove ri o cu (ima o cu meni ce) svi menič ni dužni ci (oni koji su meni cu tra si ra li, indo si ra li ili ava li ra li) odgo va ra ju soli dar no u skla du s opštim pra vi li ma o soli dar no sti. Ako je neko od dužni ka ispla tio menič ni iznos (ali ne i glav ni menič ni dužnik) tada nje mu soli dar no odgo va ra ju osta li dužni ci - pret hod-ni ci ispla ti o ca (suprot no tome, u obli ga ci o nom pra vu se oba ve za izme đu dužni ka koji je ispu nio oba ve zu i osta lih soli dar nih dužni ka, po pra vi lu, deli).
Nače lo samo stal no sti. Sva ki dužnik, pot pi si va njem meni ce, pre u zi ma samo-stal nu menič nu oba ve zu neza vi sno od oba ve ze osta lih pot pi sni ka meni ce. Menič ni dužnik je u oba ve zi i kada oba ve ze osta lih dužni ka iz nekog raz lo ga nisu puno va-žne (dužnik je poslov no nespo so ban, pot pis dužni ka je fal si fi ko van itd.).
Nače lo nepo sred no sti. Ako je pove ri lac pret hod no bez u spe šno poku šao da napla ti menič ni iznos od glav nog menič nog dužni ka (a podi gao je i pro test) tada nasta je direkt na odgo vor nost i osta lih menič nih dužni ka. Pove ri lac u tom slu ča ju može od bilo kog dužni ka zah te va ti pla ća nje menič ne svo te.
6. Vrste meni ceMeni ce se mogu raz vr sta ti po raz li či tim kri te ri ju mi ma. Ako je kri te ri jum raz vr sta-
va nja veza s osnov nim poslom radi koga su izda te meni ce mogu biti rob ne i fi nan sij ske. 487 Vidi član 92. stav 2. Zako na o meni ci i član 203. Zako na o van par nič nom postup ku (“Slu žbe ni
gla snik SRS”, br. 25/82 i 48/88).
334 Nai me, ako je meni ca izda ta povo dom posla pro me ta robe ili uslu ga tada ima svoj stva rob ne meni ce, a ako je izda ta u vezi s nov ča nim tran sak ci ja ma tada je meni ca fi nan sij-ska. Pre ma for mi menič ne ispra ve meni ca može biti pot pu na (puna) i nepot pu na (blan-ko) meni ca. Pot pu na meni ca sadr ži u momen tu izda va nja sve bit ne ele men te odre đe ne zako nom. Nepot pu na meni ca sadr ži neke bit ne menič ne ele men te u vre me izda va nja ispra ve o meni ci, i tako ovla šću je doc ni jeg ima o ca meni ce da osta le bit ne ele men te dopu ni da bi se od dužni ka mogla zah te va ti ispla ta menič nog izno sa.
S obzi rom na to koja lica se poja vlju ju u menič no - prav nom odno su meni ce se raz vr sta va ju na: tra si ra nu (vuče nu) meni cu, sop stve nu (solo) meni cu, tra si ra nu meni cu po sop stve noj nared bi i tra si ra nu sop stve nu meni cu.
Tra si ra na (vuče na) meni ca. U ovoj meni ci izda va lac (tra sant) nare đu je dru gom licu (tra sa tu) da u vre me dospe lo sti meni ce ispla ti tre ćem licu (remi ten tu, kori sni ku), ili po nared bi tog tre ćeg lica, iznos nov ca nave den u meni ci. Ozna ka tra si ra na meni ca poti če od latin ske reči tra ho, traxi, trac tum, koja zna či vući, odvla či ti, povla či ti.488 Pored ovog (osnov nog, redov nog) obli ka tra si ra na meni ca može ima ti još dve vari jan-te: tra si ra nu meni cu po sop stve noj nared bi i tra si ra nu sop stve nu meni cu.
Tra si ra na meni ca po sop stve noj nared bi. Izda va lac (tra sant) ove meni ce daje nalog tra sa tu da nje mu samom (tra san tu) ili po nje go voj nared bi ispla ti menič ni iznos (tj. tra sant odre đu je samo ga sebe kao remi ten ta - kori sni ka meni ce).
Tra si ra na sop stve na meni ca. U ovom obli ku meni ce ida va lac meni ce (tra sant) ozna ča va samo ga sebe kao tra sa ta (koji je dužan pla ti ti menič ni iznos). Sop stve na (solo) meni ca. U sop stve noj meni ci izda va lac (tra sant) se oba ve zu je da će on u vre-me dospe lo sti meni ce pla ti ti tre ćem licu (remi ten tu), ili po nared bi tog tre ćeg lica, iznos ozna čen u meni ci. Izraz solo meni ca poti če od latin ske reči solus, koja zna či sam, jedi ni. Izraz sop stve na meni ca nastao je zbog toga što kod te meni ce izda va lac ne izda je nared bu da neko dru gi pla ti, nego obe ća va sop stve no pla ća nje. Raz li ke izme đu tra si ra ne i sop stve ne meni ce ogle da ju se u sle de ćem: u tra si ra noj meni ci posto je tri lica: tra sant (lice koje izda je nared bu za ispla tu), tra sat (lice kome se nared ba upu ću je) i remi tent (lice kome se pla ća menič ni iznos). Kod sop stve ne meni ce posto je dva lica: izda va lac meni ce (tra sant) i remi tent. Veći na pra vi la koja važe za tra si ra nu meni cu pri me nju ju se i na sop stve nu meni cu.
7. Ele men ti meni ceSvi menič ni ele men ti mogu se raz vr sta ti na bit ne i nebit ne. Ispra va mora sadr-
ža ti bit ne ele men te da bi pred sta vlja la puno va žnu meni cu. Nasu prot tome, menič na ispra va može, a ne mora, sadr ža ti osta le sastoj ke koji se ozna ča va ju kao nebit ni (fakul ta tiv ni) menič ni ele men ti.488 Vidi: Đor đe vić, J., op. cit., stra na 1529.
3357.1. BIT NI ELE MEN TI (SASTOJ CI) MENI CE
Tra si ra na meni ca sadr ži sle de će bit ne ele men te: 1) ozna če nje da je to meni ca, napi sa na u samom slo gu ispra ve, na jezi ku na kome je ona sasta vlje na; 2) bez u slov-na nared ba (uput) da se pla ti odre đe ni iznos nov ca; 3) ozna če nje lica koje je dužno da pla ti (tra sat); 4) ozna če nje dospe lo sti; 5) ozna če nje mesta pla ća nja; 6) ime ono-ga kome se ili po čijoj se nared bi mora pla ti ti (remi tent); 7) ozna če nje dana i mesta izda va nja meni ce; 8) pot pis ono ga koji je izdao meni cu (tra sant). Ispra va koja ne sadr ži bilo koji od pobro ja nih sasto ja ka ne pred sta vlja tra si ra nu meni cu (član 2. stav 1. ZOM). Izu zet no, poje di ni sastoj ci ne mora ju biti nave de ni u meni ci nego se pret po sta vlja ju (pret po sta vlje ni bit ni menič ni ele men ti).
Uobi ča je no je da se bit ni ele men ti dele na: 1) opšte menič ne ele men te; 2) per-so nal ne menič ne ele men te, 3) geo graf ske menič ne ele men te; 4) kalen dar ske menič-ne ele men te. Bit ni menič ni ele men ti, osim toga, mogu biti i pret po sta vlje ni.
Opšti menič ni ele men ti jesu: 1) ozna če nje da je to meni ca; 2) bez u slov na nared ba (uput) da se pla ti odre đe ni iznos nov ca.
Per so nal ni menič ni ele men ti jesu: 1) ime tra sa ta (lica koje je oba ve zno da pla ti menič ni iznos), 2) ime remi ten ta (lica kome ili po čijoj nared bi će se pla ti ti menič ni izno sa) i 3) pot pis tra san ta (lica koje je izda lo meni cu).
Geograf ski menič ni ele men ti jesu: 1) ozna če nje mesta izda vanja meni ce; 2) ozna če nje mesta gde će se pla ća nje izvr ši ti.
Kalen dar ske menič ne ele men te jesu: 1) ozna če nje dana i mesta izda nja meni-ce; 2) ozna če nje dospe lo sti.
Pret po sta vlje ni bit ni menič ni ele men ti se pret po sta vlja ju i kada nisu une se ni u ispra vu o meni ci. Tako, se tra si ra na meni ca u kojoj nije ozna če na dospe lost, sma tra se kao meni ca po viđe nju. Ako nije naro či to odre đe no, važi kao mesto pla ća nja, a ujed no i kao mesto tra sa to vog prebivališta odnosno sedišta, ono mesto koje je ozna če-no pored tra sa to vog ime na. Tra si ra na meni ca na kojoj nije nazna če no mesto izda nja sma tra se da je izda vanja u mestu koje je ozna če no pored tra san to vog pot pi sa.
7.2. NEBIT NI (FAKUL TA TIV NI) MENIČ NI ELE MEN TI – KLA U ZU LE U MENI CI
U ispra vu o meni ci mogu se une ti kla u zu le koje nisu uslov za puno va žnost meni ce. To su nebit ni menič ni ele men ti čijim uno še njem tra si ra na meni ca pro iz vo-di još neka dej stva ili se time menja neko od nje nih redov nih prav nih dej sta va.489 Ovo izla ga nje obu hva ta češće kori šće ne kla u zu le.
Kla u zu la “ne po nared bi”. Meni ca je har ti ja po nared bi. Sto ga se u ispra vu o meni ci ne mora une ti odred ba “po nared bi”. Ali, ako je u meni cu une se na kla u zu la “ne po nared bi” ona posta je rek ta meni ca i više se ne može pre no si ti indo si ra njem nego samo ugo vo rom o cesi ji. Kla u zu la o pre zen ta ci ji. Pra vi lo je da se meni ca pre zen ti ra 489 Bar toš, M., Anto ni je vić, Z. i Jova no vić, V., op. cit., stra na 73.
336 (pod no si) na pri jem tra sa tu odno sno akcep tan tu. Kla u zu lom o pre zen ta ci ji izda va lac meni ce (tra sant) može: 1) zabra ni ti pre zen ta ci ju na akcept uno še njem kla u zu le u meni-cu “ne sme se pre zen ti ra ti radi akcep ti ra nja”; 2) odre di ti rok do koga se meni ca može pre zen ti ra ti kla u zu lom (“ne sme se pre zen ti ra ti do ... “); 3) odre di ti rok u kome se meni ca mora pre zen ti ra ti tra sa tu na akcept, radi ispla te itd.
Kla u zu la o bro ju menič nih pri me ra ka. Kla u zu la o bro ju menič nih pri me ra ka se može une ti u meni cu neza vi sno od okol no sti da li je meni ca izda ta u jed nom ili više pri me ra ka. Ako je meni ca izda ta u dva ili više pri me ra ka (član 63. ZOM) uno-si se u ispra vu o meni ci kla u zu la iz koje pro iz i la zi da je meni ca umno že na i koji je to pri me rak po redu (na pri mer: “pla ti te za ovu dru gu meni cu...”). Prvi pri me rak meni ce nazi va se “pri ma”, dru gi “secun da”, tre ći “ter tia” itd.
Solo kla u zu la. Ovom kla u zu lom izda va lac meni ce (tra sant) zabra nju je nje no umno ža va nje (“pla ti te za ovu jedi nu meni cu”).
Kasa tor na kla u zu la. Uno še njem kasa tor ne klu zu le u meni cu (“pla ti te za ovu prvu, a ne i za osta le meni ce”) svi osta li pri mer ci umno že ne meni ce gube dej stvo, ako je ispla ćen pri me rak meni ce sa tom kla u zu lom.
Kla u zu la o “sa izve šta jem” ili “bez izve šta ja”. Ako kla u zu la gla si “sa izve-šta jem” tra sat ne može akcep ti ra ti meni cu pre nego što dobi je izve štaj od tra san ta zbog čega je na nje ga tra si rao meni cu. Ako tra sat ipak akcep ti ra i ispla ti meni cu rizik ispla te pada na nje ga. Uko li ko kla u zu la gla si “bez izve šta ja” tra sat ne mora čeka ti nika kav izve štaj od tra san ta da bi izvr šio ispla tu.
Kla u zu la o kama ti. Ovom kla u zu lom izda va lac meni ce nare đu je tra sa tu da, pored menič nog izno sa, pla ti i ozna če nu kama tu remi ten tu. U tra si ra noj meni ci, pla-ti voj po viđe nju ili na odre đe no vre me po viđe nju, tra sant može odre di ti da u njoj ozna če na svo ta nosi kama tu. U sva koj dru goj tra si ra noj meni ci ova odred ba o kama ti sma tra se kao da nije napi sa na. Kamat na sto pa mora da se nazna či u meni ci; ako se to ne uči ni, odred ba o kama ti sma tra se kao da nije napi sa na. Kamat na sto pa teče od dana izda nja meni ce, ako nije druk či je ozna če no (član 5. ZOM) i izno si 6%.
Kla u zu la o pokri ću. Kla u zu lom o pokri ću izda va lac meni ce (tra sant) oba ve šta-va tra sa ta od koga će dobi ti pokri će (u nov cu, robi, har ti ja ma od vred no sti itd), ako to pokri će nije dobio pre izda va nja meni ce (“i sta vi te u račun d.d. Zve zda”). Uko li ko je tra sat akcep ti rao meni cu pret po sta vlja se da je una pred pri mio pokri će od tra san ta.
8. Menič ne rad nje8.1. UOP ŠTE
Meni ca je stro go for mal ni prav ni posao. Zako nom su pro pi sa ni ne samo bit-ni ele men ti koje meni ca mora sadr ža ti da bi bila puno va žna nego i menič ne rad-nje. Naj če šće menič ne rad nje su: izda va nje, umno ža va nje, pre no še nje, ava li ra nje, akcep ti ra nje, pla ća nje, inter ven ci ja, pro test i regres.
3378.2. IZDA VA NJE MENI CE
Prva menič na rad nja je izda va nje meni ce. To je jed no stra na izja va volje tra-san ta kojom on pre u zi ma oba ve zu iz meni ce. Tra sant je pre u zeo oba ve zu iz meni-ce kada je u meni cu uneo (tj. u menič ni obra zac koga emi tu je drža va) sve bit ne ele men te ili izdao blan ko meni cu (koju će, njen doc ni ji ima lac popu ni ti), pot pi sao je, a zatim je pre dao remi ten tu - sta vio u pro met (emi to vao). Uko li ko je meni ca upu će na remi ten tu poštom pre da ja meni ce remi ten tu izvr še na je u momen tu kada je on pri mio pošilj ku. Ovo shva ta nje ima upo ri šte u teo ri ji pri je ma usvo je noj u našem pra vu za pri hva ta nje ponu de, koja se, ana log no, može pri me ni ti i na pre da-ju meni ce remi ten tu. Menič no prav ni odnos izme đu tra san ta i remi ten ta nasta je izda va njem meni ce. Od mome ta izda va nja meni ce tra sant posta je dužnik menič ne oba ve ze sva kom doc ni jem zako ni tom ima o cu meni ce.
Često je izda va nje meni ce prva menič na rad nja. Mogu će je da izda va nju meni-ce pret ho de dru ge menič ne rad nje. Pri li kom pro da je robe na (potro šač ki) kre dit po pra vi lu se meni ca prvo akcep ti ra (a neka da i ava li ra). Lice koje uzi ma kre dit uobi ča-je no pot pi su je meni cu kao akcep tant, a prvi jemac kao tra sant. Nakon toga tra sant pot pu su je meni cu (jer je sigu ran da će tra sat pri hva ti ti nje gov nalog za ispla tu).
Pre izda va nja meni ce tra sant, po pra vi lu, regu li še pokri će iz koga će tra sat ispla ti ti menič nu svo tu. Tra sant, među tim, može vući meni cu na tra sa ta i kada mu nije obez be dio pokri će. Menič no pokri će može biti u nov cu (tra sat je ban ka koja pla ća menič ni iznos remi ten tu ili po nje go voj nared bi, na teret sred sta va koje ima tra sant kod nje), u potra ži va nju koje tra sant ima pre ma tra sa tu, ili pred sta vlja ti kre-dit koji je tra sat odo brio tra san tu itd.490
8.2.1. Blan ko meni caBlan ko meni ca491 u vre me izda va nja ne sadr ži sve bit ne ele men te (tako da
nepo pu nje ni sasto ji ci osta ju beli) ali pro iz vo di menič no - prav no dej stvo. Često ona sadr ži samo pot pis tra san ta (izda va o ca) ili nekog dru gog menič nog dužni ka. Sta ri ja teo ri ja jed nog čina (uni tu actu) zah te va la je da u vre me izda va nja meni ca mora biti popu nje na jed nim ruko pi som i jed nim masti lom. Suprot no tome, danas je pri hva će na teo ri ja pro pu šta nja (omi si je). Izda va lac blan ko meni ce sve sno je pro-pu stio da u meni cu une se sve bit ne ele men te. Time je pre ćut no ovla stio doc ni jeg ima o ca meni ce da on to uči ni492 u vre me rea li za ci je meni ce.
8.2.2. Menič na spo sob nost. Zastu pa njeMenič na spo sob nost je moguć nost jed nog lica da na osno vu meni ce bude
pove ri lac (aktiv na menič na spo sob nost) ili dužnik (pasiv na menič na spo sob nost). 490 Vidi: Jan ko vec, I., Menič no pokri će, Pra vo i pri vre da, br. 7-8/95, str. 19 - 23.491 Izraz “blan ko” nastao je od ita li jan se reči “bian co” - belo. Slič no tome fran cu ska reč “blanc”
tako đe zna či beo, čist, otvo ren.492 Jan ko vec, I., Pri vred no pra vo, JP Slu žbe ni list SRJ, Beo grad, 1999, stra na 694.
338 Aktiv no menič no spo sob no je sva ko prav no i fi zič ko lice (svi prav ni subjek ti). Pasiv no menič no spo sob na su sva poslov no spo sob na fi zič ka lica i prav na lica.
Dozvo lje no je zastu pa nje pri li kom izda va nja meni ce. U ime i za račun izda-va o ca meni ce meni cu može pot pi sa ti nje gov zastup nik. Meni ca koju je pot pi sao zastup nik oba ve zu je nepo sred no zastu pa nog. Ko se na meni ci pot pi še kao zastu-pa nik dru go ga, mada za to nije bio ovla šćen, lič no je po njoj oba ve zan, a ako je pla tio, ima ista pra va koja bi imao tobo že zastu pa ni. Isto važi i za zastup ni ka koji je pre ko ra čio svo je ovla šće nje (član 8. ZOM).
8.3. UMNO ŽA VA NJE I PRE PI SI MENI CERadi oču va nja inte re sa ima o ca meni ce (na pri mer: spre ča va nja gubit ka ili
uni šte nja meni ce) meni ca se može: 1) umno ža va ti i 2) pre pi si va ti.Umno ža va nje. Umno ža va nje meni ce je izda va nje dva ili više isto vet nih pri-
me ra ka meni ce. Meni cu može umno ži ti samo tra sant. Sva ki pri me rak sadr ži i ori-gi na lan pot pis menič nog dužni ka. Ovi pri mer ci mora ju biti u svo me slo gu ozna-če ni teku ćim bro jem; a ako se to ne uči ni, sva ki pri me rak sma tra se kao poseb na meni ca. Umno že ni pri mer ci meni ce se, pre ma tome raz li ku ju samo po bro je vi ma. Ima lac meni ce, u kojoj nije nazna če no da je vuče na samo u jed nom pri mer ku (tj. nije une ta solo kla u zu la “pla ti te za ovu jedi nu meni cu”), može tra ži ti da mu se o nje go vom tro šku izda još jedan ili više pri me ra ka.
Pre pis. Sva ki ima lac meni ce (a ne samo tra sant) ima pra vo da od nje nači ni pre pi se (kopi je, odno sno foto ko pi je). Pre pis mora sadr ža va ti tač no pre pi sa nu izvor-nu meni cu sa indo sa men ti ma i svim dru gim odred ba ma koje se na njoj nala ze. U pre pi su se mora nazna či ti gde se zavr ša va. Pre pis se može indo si ra ti i ava li ra ti. Isklju če na je moguć nost da se na pre pis une se izja va o akcep tu. Tako đe, ne može se zah te va ti ispla ta menič nog izno sa na osno vu pre pi sa meni ce. Na pre pi si ma meni ce mora biti ozna če no kod koga se nala zi ori gi nal meni ce.
8.4. PRE NOS MENI CEMeni ca se, kao i osta le har ti je od vred no sti po nared bi, pre no se indo sa men-
tom.493 Sva ka meni ca, i onda kad nije izrič no tra si ra na po nared bi, može se pre ne ti indo sa men tom. Meni ca u koju je tra sant sta vio reči “ne po nared bi” ili dru gi izraz, koji zna či to isto može se pre ne ti samo u obli ku i sa dej stvom obič nog ustu pa nja potra ži va nja (cesi ja).
Pre nos meni ce indo sa men tom. Meni ca se redov no pre no si putem indo sa men-ta. Izja va o indo si ra nju sta vlja se na pole đi ni meni ce. Indo sa ment se mora napi sa ti na meni ci ili na listu koji je za nju vezan (alonž) i mora ga indo sant pot pi sa ti. Lice koje pre no si meni cu nazi va se indo sant (jemac), a lice koje sti če pra va iz meni ce indo sa tar. Prvi indo sant na meni ci mora biti remi tent.494 Lice koje meni cu indo si ra 493 Izraz “indo sa ment” nastao je od ita li jan ske reči in dor so, indos so, na pole đi ni.494 Bar toš, M., Anto ni je vić, Z. i Jova no vić, V., op. cit., stra na 84.
339(indo sant) posta je dužnik. On odgo va ra da će meni ca biti akcep ti ra na i ispla će na, osim ako je u indo sa men tu druk či je odre đe no. Indo sa ment mora biti bez u slo van. Sva ki uslov koji je bio sta vljen sma tra se kao da nije napi san. Deli mič ni indo sant je ništav, dok indo sa ment na dono si o ca vre di kao blan ko indo sa ment. Indo sa ment može biti puni, blan ko, rek ta indo sa ment i indo sa ment na dono si o ca.
Puni indo sa ment sadr ži ime indo sa ta ra (na koga se meni ca pre no si) i pot pis indo san ta. Blan ko indo sa ment ne sadr ži ozna če nje lica na koje se meni ca pre no si (indo sa ta ra), nego samo pot pis indo san ta koji se pot pi sao na pole đi ni meni ce ili na alon žu (da bi bio puno va žan). Iznad indo san to vog pot pi sa se osta vlja beli na radi popu nja va nja od stra ne doc ni jih ima la ca meni ce. Kad je indo sa ment popu njen blan-ko, onda ima lac meni ce može: 1) ispu ni ti blan ko indo sa ment bilo svo jim ime nom bilo ime nom dru gog lica; 2) dalje indo si ra ti meni cu blan ko ili na ime dru gog lica; 3) pro sto pre da ti meni cu tre ćem licu ne ispu nja va ju ći blan ko indo sa ment niti sta-vlja ju ći novi indo sa ment.
Rek ta indo sa ment je indo sa ment u koga je indo sant unio kla u zu lu “ne po nared bi” i time, ustva ri, zabra nio dalje indo si ra nje meni ce. Indo sa ment na dono-si o ca je indo sant u kome indo sant ume sto ozna če nja indo sa ta ro vog ime na sta vlja kla u zu lu “pla ti ti dono si o cu” ili “na dono si o ca”. Indo sa ment na dono si o ca vre di kao blan ko indo sa ment.
Pre nos meni ce ustu pa njem potra ži va nja (cesi jom). Meni ca se pre no si ustu-pa njem potra ži va nja (cesi jom) samo kada je u meni ci tra sant upi sao reči “ne po nared bi” ili dru gi izraz koji zan či to isto. Ima lac meni ce (cedent) pre no si na novog ima o ca meni ce (cesi o na ra) pra va koja je imao pre ma menič nom dužni ku. Posle cesi je menič ni dužnik može pre ma novom ima o cu meni ce isti ca ti iste pri go vo re koje je imao pre ma rani jem pove ri o cu (ima o cu meni ce).
8.5. AVA LI RA NJE MENI CE
8.5.1. PojamAval495 je jem stvo kojim jed no lice (menič ni jemac, ava li sta) garan tu je da će
menič ni dužnik (hono rat), za kojeg jem či, ispu ni ti svo ju oba ve zu. Može biti pot pun (ako se nji me garan tu je ispla ta cele menič ne svo te) ili deli mi čan (ako se daje za deo menič ne svo te). Ovo obez be đe nje može dati tre će lice, a pra vi lo je, i neki od pot pi sni ka meni ce. Aval može dati lice čiji se pot pis nala zi iza pot pi sa nje go vog hono ra ta. Sled be nik, nai me, ne odgo va ra pret hod ni ku u menič nom pra vu, nego obr-nu to, pret hod nik uvek odgo va ra svom sled be ni ku iz meni ce.
8.5.2. For maAval se daje u pisa nom obli ku, na meni ci ili na alon žu. On se izra ža va reči-
ma “per aval”, “kao jemac”, “kao poruk”, ili ma kojim dru gim izra zom koji to isto 495 Izraz aval je nastao od fran cu ske reči “aval” koja ozna ča va menič no jem stvo, podrž ku.
340 zna či. Za dava nje ava la dovo ljan je pot pis ava li ste na licu meni ce, osim ako je u pita nju pot pis tra sa ta ili tra san ta. Iz ava la tre ba da se vidi za koga je dat. Ako se to ne vidi, važi kao da je dat za tra san ta.
8.5.3. Skri ve ni avalAko se ava li sti pot pi su ju na meni ci na mestu i u svoj stvu dru gog menič nog
dužni ka posto ji skri ve ni aval (žiro). Na taj način se pri kri va posto ja nje ava la. Ovaj oblik ava la se kori sti pri li kom obez be đe nja potro šač kih kre di ta. Lice koje pozajm-lju je iznos kre di ta često pot pi su je meni cu kao prvi menič ni dužnik - akcep tant. Ava-li sta (jemac, žirant) pot pi su je meni cu kao tra sant ili prvi indo sant, a osta li jem ci pot pi su ju meni cu kao nared ni indo san ti. Ako kre dit nije pla ćen a posto je dva jem ca menič ni pove ri lac će zah te va ti ispla tu menič nog izno sa od dru gog jem ca (svog indo san ta). Dru gi jemac, posle ispla te menič nog izno sa može zah te va ti regres od prvog jem ca a on od akcep tan ta.
8.5.4. Dej stvo ava laMenič no jem stvo (aval) se, među tim, raz li ku je od jem stva u gra đan skom pra-
vu. Gra đan sko jem stvo je akce sor ne pri ro de jer deli prav nu sud bi nu glav ne oba ve-ze (pre sta je posto ja ti ako pre sta ne glav na oba ve za), a aval je menič no jem stvo koje je samo stal no zasni va odnos izme đu ima o ca meni ce i ava li ste. Ava li sta odgo va ra ona ko kako odgo va ra onaj za koga jem či. Nje go va oba ve za vre di i onda ako je oba-ve za za koju jem či ništa va iz ma kog dru gog raz lo ga osim zbog for mal nog nedo stat-ka. Pre ma tome, ava li sta (suprot no gra đan skom jem stvu), može biti pozvan da pla ti iznos iz meni ce i pre nego što je poku ša na napla ta od lica za koje je on ava li rao. Kad ispla ti meni cu, ava li sta sti če pra vo iz meni ce pro tiv ono ga za koga je jem čio, kao i pro tiv onih koji su ovo me po meni ci odgo vor ni (pra vo na regres).
8.6. AKCEP TI RA NJE MENI CE8.6.1. PojamAkcep ti ra nje meni ce je izja va tra sa ta kojom pri hva ta tra san tov nalog za
ispla tu menič ne svo te. Izja va tra sa ta (akcept) piše se na samoj meni ci. Akcep tom se tra sat oba ve zu je da meni cu pla ti o dospe lo sti. Od momen ta kad akcep ti ra meni-cu tra sat se nazi va akcep tant, tj. od pozva nog lica posta je oba ve zno lice (glav ni menič ni dužnik). Pod no še njem meni ce na akcep ti ra nje ima lac meni ce želi utvr di ti da li će tra sat pri hva ti ti nalog tra san ta da ima o cu meni ce ispla ti menič ni iznos. Po pra vi lu, tra sat će akcep ti ra ti meni cu ako je pri mio pokri će od tra san ta ili ako mu se pret hod no oba ve zao da će akcep ti ra ti meni cu.
8.6.2. Pod no še nje meni ce na akceptPod no še njem (pre zen ta ci jom) meni ce na akcept tra sat je u moguć no sti da
sazna da je meni ca izda ta i da mu je tra sant nalo žio da pla ti menič ni iznos. Ova
341menič na rad nja omo gu ću je tra sa tu da se upo zna sa sadr ži nom nalo ga za ispla tu i da bla go vre me no obez be di sred stva za ispla tu menič nog izno sa. Ima lac meni ce ne mora meni cu pod ne ti na akcept. Tra sant ipak može oba ve za ti ima o ca meni ce da meni cu pod ne se na akcept. Tra sant može i zabra ni ti da se meni ca pod no si na akcep ti ra nje ili nare di ti da se meni ca ne pod no si na akcep ti ra nje pre odre đe nog vre me na. Ne može se, među tim, zabra ni ti pod no še nje meni ce na akcept koja dospe va na odre đe no vre-me po viđe nju. Ova meni ca se mora pod ne ti na akcep ti ra nje u roku od jed ne godi ne od dana izda nja, ali tra sant taj rok može skra ti ti ili odre di ti duži.
Ako je meni ca pod ne se na na akcept tra sat može: 1) bez u slov no akcep ti ra ti meni-cu u pot pu no sti (pot pu ni akcept); 2) akcept ogra ni či ti da jedan deo menič nog izno sa (deli mič ni akcept); 3) odbi ti akcept; 4) tra ži ti da mu se meni ca pod ne se na uvid još jedan put sutra dan posle prvog pod no še nja na akcep ti ra nje (deli be ra ci o ni rok).496
8.6.3. For ma akcep taAkcept mora biti bez u slo van, a piše se na samom licu meni ce, popreč no u odno-
su na menič ni slog ispod dela obra sca koji sadr ži oba ve šte nje o tak si “Pla ća se na sumu pre ko...” Posto je dve vrste akcep ta: puni i blan ko. Puni akcept se izra ža va reči ma “pri-zna jem”, “pri hva će na”, ili nekim dru gim reči ma koje to isto zna če, a ispod tih reči pot-pi su je se tra sat. Blan ko akcept je sam pot pis tra sa ta, sta vljen na lice meni ce.
Izja va o akcep tu ne mora biti dati ra na. Akcept, među tim, mora biti dati ran kad je tra si ra na meni ca pla ti va na odre đe no vre me po viđe nju, ili kad na osno vu naro či tog nare đe nja ima da se pod ne se na akcep ti ra nje u odre đe nom roku.
9. Pla ća nje menič nog izno saDa bi menič ni iznos bio pla ćen meni ca se mora pod ne ti na ispla tu. Prvo se
pod no si na ispla tu akcep tan tu. Meni ca pla ti va na odre đe ni dan ili na odre đe no vre-me posle dana izda nja ili viđe nja mora se pod ne ti na ispla tu bilo na sam dan pla ća-nja, bilo jed nog od dva rad na dana koji dola ze odmah za njim.
Pri li kom pla ća nja meni ce tra sat može zah te va ti da mu je ima lac pre da sa potvr dom na meni ci da je ispla će na. Ima lac meni ce je dužan pri mi ti i deli mič nu ispla tu menič nog izno sa. U tom slu ča ju tra sat može zah te va ti da se ta ispla ta zabe le-ži na meni ci i da mu se uz to izda pri zna ni ca. Svoj stvo pri zna ni ce ima i pre pis meni-ce sa kla u zu lom o deli mič noj ispla ti (ori gi nal osta je kod menič nog pove ri o ca).
Ako akcep tant odbi je ispla tu ili izvr ši deli mič nu ispla tu, mora se podi ći pro test da bi se mogla tra ži ti napla ta od tra san ta, indo san ta i ava li sta za ta lica (regre sni dužni-ci). Neza vi sno od podig nu tog pro te sta akcep tant je i dalje u menič noj oba ve zi.497
496 Za to vre me će tra sat posti ći dogo vor sa tra san tom oko pokri ća - vidi: Veli mi ro vić, M., op. cit., stra na 121.
497 Vidi: Masla ko vić, D., Meni ca u spolj noj trgo vi ni i unu tra šnjem pro me tu, Srbo štam pa, Beo grad, 1985, stra na 94.
342 10. Inter ven ci jaInter ven ci ja je menič na rad nja jed nog lica kojom se oba ve zu je da akcep ti ra
meni cu ili pla ti menič ni iznos ume sto dru gog lica koje je bilo oba ve zno da to uči-ni. Deša va se da tra sat odbi je da akcep ti ra meni cu ili da je ispla ti. U prak si se sre-ću raz li či ti slu ča je vi: nad tra sa tom je otvo ren ste čaj, umro je ili izgu bio poslov nu spo sob nost (fi zič ko lice) odno sno pre stao posto ja ti (prav no lice), tra sant je postao insol ven tan itd. Tada je meni ca “u nuždi”. Menič ni dužni ci su zain te re so va ni da se to ne desi. Zbog toga skla pa ju ugo vo re sa dru gim lici ma da u takvoj situ a ci ji inter-ve ni šu po pozi vu ili spon ta no i meni cu akcep ti ra ju ili ispla te.
Inter ven ci ja se deli na: 1) poziv nu; 2) spon ta nu; 3) zbog neak cep ti ra nja; 4) zbog neis pla te.
Poziv nu inter ven ci ju una pred odre đu je tra sant, indo sa nat ili ava li sta uno še-njem u meni cu kla u zu le “adre sa po potre bi”. Ovom inter ven ci jom se ozna ča va lice koje će meni cu akcep ti ra ti ume sto tra sa ta ili ispla ti ti, ako to ne uči ni akcep tant.
Spon ta na inter ven ci ja nije ozna če na na meni ci. Ona nasta je kad tre će lice (to mogu biti i menič ni dužni ci izu zev akcep tan ta) inter ve ni še za čast menič nog dužni-ka koji je nije akcep ti rao ili ispla tio. Tre će lice koje inter ve ni še nazi va se hono rant (inter ve ni ent za čast), a lice za koga se inter ve ni še hono rat.
Inter ven ci ja zbog neak cep ti ra nja nasta je kad tra sat odbi je da akcep ti ra meni-cu. Akcept inter ven ci jom bele ži se na meni ci, nje ga pot pi su je inter ve ni jent. U nje-mu se nazna ču je za koga je dat; a ako se to ne nazna či, sma tra se da je dat za tra-san ta.
Inter ven ci ja zbog neis pla te je rad nja kojom neko lice ispla ti meni cu kad to ne uči ni glav ni menič ni dužnik. Ispla ta inter ven ci jom može se vrši ti u svim slu ča je vi-ma u koji ma je, bilo o dospe lo sti, bilo pre dospe lo sti, ima lac meni ce ste kao pra vo na regres. Ona obu hva ta celo ku pan iznos koji bi ina če imao da izmi ri onaj za koga se inter ve ni še.
11. Pro test11.1. POJAM
Pro test je postu pak u kome se vero do stoj no utvr đu je da je ima lac meni ce pred u zeo potreb ne rad nje radi oču va nja svo jih pra va iz meni ce.498 Lice koje podi že pro test zove se pro te stant, a lice pro tiv koga se podi že pro test pro te stat. Podi za nje pro te sta je pret po stav ka bez koje ima lac meni ce ne može vrši ti regre sna pra va. Oba-ve za podi za nja pro te sta ne nasta je ako je ima lac meni ce upi sao kla u zu lu na meni ci “bez pro te sta”, “bez tro ško va” i slič no.
498 U prav noj nau ci se kao pro test ozna ča va i ispra va o pro te stu - vidi: Bar toš, M., Anto ni je vić, Z. i Jova no vić, V., op. cit., stra na 118.
34311.2. VRSTE PRO TE STA
Od više menič nih pro te sta naj če šće se kori ste sle de ći: 1) pro test zbog neak-cep ti ra nja; 2) pro test zbog neis pla te; 3) pro test zbog neda ti ra nja akcep ta; 4) per kvi-zi ci o ni pro test.499
Pro test zbog neak cep ti ra nja ili deli mič nog akcep ti ra nja meni ce podi že ima-lac meni ce ako tra sat odbi je da akcep ti ra, ili samo deli mič no akcep ti ra meni cu. Podi že se u roko vi ma odre đe ni za akcpti ra nje meni ce.
Pro test zbog neis pla te ili deli mič ne ispla te podi že ima lac meni ce ako je akcep-tant tra si ra ne meni ce (odno sno izda va lac sop stve ne meni ce) odbio ispla tu meni ce ili je samo deli mič no ispla tio menič ni iznos.
Pro test zbog neda ti ra nja akcep ta podi že ima lac meni ce ako meni ca dospe va na odre đe no vre me po viđe nju, ako pri li kom akcep ti ra nja meni ce nije upi san datum akcep ti ra nja. U tom slu ča ju se sma tra da je akcept sta vljen na meni cu danom podi-za nja pro te sta.
Per kvi zi ci o ni pro test podi že ima lac umno že ne meni ce (ako je menič ni pove-ri lac) ako se kod nje ga se ne nala zi akcep ti ra ni pri me rak meni ce, pro tiv lica kod koga se nala zi akcep ti ra ni pri me rak meni ce (ali odbi ja da ga pre da zako ni tom ima-o cu). Ima lac ove meni ce može vrši ti pra va iz nje ako je pro te stom utvr đe no da mu lice kod koga se nala zi akcep ti ra ni ori gi nal meni ce tu meni cu nije pre dao.
11.3. POSTU PAK. SADR ŽAJ PRO TEST NE ISPRA VE
Pro test se podi že pred opštin skim sudom koji je mesno nad le žan za lice pro-tiv koga se podi že pro test. Pro test ni postu pak je vrsta van par nič nog postup ka na koga se pri me nju ju opšte odred be ZOVP (čl. 1 - 30). Uz pred log za izda va nje pro-te sta sudu se pri la že ori gi nal meni ce ili nje na kopi ja, sa izja vom ima o ca meni ce da je bez u spe šno poku šao izvr ši ti rad nje zbog kojih pod no si pro test. Pro test upu ćen sudu mora sadr ža ti ele men te odre đe ne čla nom 71. ZOM. Ispra va o pro te stu mora se bez odla ga nja pre da ti ima o cu meni ce ili licu koje je u nje go vo ime pod ne lo meni-cu na pro test.
Nebla go vre me no pro te sto va na meni ca je pre ju di ci ra na meni ca. Na osno vu nje se može isti ca ti neo snov no obo ga će nje pre ma pra vi li ma obli ga ci o nog pra va.
12. Noti fi ka ci jaNoti fi ka ci jom ima lac meni ce oba ve šta va menič ne dužni ke da je bez u spe šno
poku šao da od glav nog menič nog dužni ka dobi je akcept ili ispla tu, zbog čega je podi gao pro test. Uobi ča je no je da se takvo oba ve šte nje čini pre po ru če nim pismom da bi se obez be dio dokaz (Zakon nije pro pi sao for mu). Na osno vu noti-fi ka ci je regre sni dužni ci sazna ju da je podig nut pro test. Oni mogu dobro volj no 499 Save znim pro pi som može se pred vi de ti da se pro test podi že i kod pred u ze ća PTT sao bra ća ja.
344 da ispla te menič ni iznos i tako sma nje doc ni je tro ško ve koji bi nasta li vođe njem sud skog postup ka.
13. RegresRegres je rad nja ima o ca meni ce, pred u ze ta nakon što je glav ni menič ni
dužnik odbio ispla ti ti meni cu, kojom zah te va od menič nih dužni ka da mu oni ispla-te menič ni iznos.
Pra vi lo je da ima lac meni ce vrši regres (zah te va ispla tu menič nog izno sa od menič nog dužni ka) posle dospe lo sti meni ce ako je zatra žio ispla tu od glav nog menič nog dužni ka koji je to odbio, što je potvr đe no pro te stom.
Ima lac meni ce može vrši ti regres pro tiv menič nih dužni ka i pre dospe lo sti: 1) ako je akcep ti ra nje odbi je no (pot pu no ili deli mič no); 2) ako je, pre ili posle akcep ti-ra nja, otvo ren ste čaj odno sno likvi da ci ja nad imo vi nom tra sa ta, ili ako on obu sta vi pla ća nja, pa ma ta obu sta va i ne bila utvr đe na sud skom odlu kom, ili ako je izvr še-nje nad nje go vom imo vi nom osta lo bez u spe šno; 3) ako je otvo ren ste čaj, odno sno likvi da ci ja nad imo vi nom tra san ta meni ce koja se ne sme pod ne ti na akcep ti ra nje. Menič ni dužni ci odgo va ra ju ima o cu meni ce soli dar no. Ima lac meni ce ima pra vo da postu pi pro tiv svih tih lica bilo poje di nač no, bilo pro tiv više njih, bilo pro tiv svih zajed no; pri tome nije dužan da se drži reda kojim su se oni oba ve za li (sko ko-vi ti regres). Ima lac meni ce može zah te va ti od regre snog dužni ka: 1) iznos za koji meni ca nije akcep ti ra na ili ispla će na kao i kama tu ako je bila u meni ci odre đe na; 2) zate znu kama tu u skla du sa Zako nom o visi ni sto pe zate zne kama te; 3) tro ško ve pro te sta, posla tih izve šta ja kao i osta le tro ško ve.
Regre sni dužnik (isku pi telj meni ce) može zah te va ti da mu se pre da meni-ca zajed no sa pro te stom i raču nom na kome je potvr đe na ispla ta da bi od osta lih regre snih dužni ka mogao zah te va ti obe šte će nje (nakna du menič nog izno sa koga je pla tio, kama te i tro ško ve).
14. Sud sko ostva ri va nje pra va iz meni ce i pri go vo riU slu ča ju da glav ni menič ni dužnik, a ni regre sni menič ni dužni ci ne ispla te
meni cu, ima lac meni ce može, nepo sred no, na osno vu meni ce pod ne ti pred log za izvr še nje. Meni ca je, nai me, vero do stoj na ispra va. Pred log za izvr še nje na osno vu meni ce (koja može biti pri lo že na u ori gi na lu ili ove re nom pre pi su) mora sadr ža ti i zah tev da sud oba ve že dužni ka da u roku od tri dana od dosta vlja nja reše nja o izvr še nju, nami ri potra ži va nje zajed no sa odme re nim tro ško vi ma. Shod no tome, u fazi pokre ta nja sud skog postup ka, izgu bi le su na zna ča ju menič ne tužbe - redov na menič na tužba (pro tiv glav nih menič nih dužni ka) i regre sna tužba (pro tiv osta lih uče sni ka u menič nom poslu). Nai me, kad se na osno vu vero do stoj ne ispra ve može tra ži ti izvr še nje po ZIP, sud će izda ti plat ni nalog samo ako tuži lac uči ni vero vat-nim posto ja nje prav nog inte re sa za izda va nje plat nog nalo ga.
345Pro tiv reše nja o izvr še nju dužnik može pod ne ti pri go vor u roku od tri dana. Ako je dužnik pod neo pri go vor sud će sta vi ti van sna ge reše nje o izvr še nju (u celi-ni ili u delu u kome se pobi ja), uki nu ti spro ve de ne rad nje, a postu pak će se nasta vi ti kao povo dom pri go vo ra pro tiv plat nog nalo ga. Uko li ko nije nad le žan dosta vi će pred met nad le žnom sudu. U daljem postup ku dužnik može isti ca ti subjek tiv ne i objek tiv ne pri go vo re. Objek tiv ni menič ni pri go vo ri pro iz i la ze iz nedo sta ta ka koji se mogu zapa zi ti na samoj meni ci (npr. da nedo sta je neki bitan menič ni ele ment; da je meni cu ispla tio glav ni menič ni dužnik, da na meni ci nema pot pi sa glav nog menič nog dužni ka itd.). Subjek tiv ni menič ni pri go vor menič ni dužnik može isti ca ti samo pre ma odre đe nom pove ri o cu, s obzi rom na nji hov lič no prav ni odnos (na pri-mer: da nije izvr šen osnov ni posao radi koga je meni ca izda ta, da je meni ca izda ta u zablu di, da nije pri mlje no pokri će za ispla tu menič nog izno sa itd). Ako pri go vor na reše nje o izvr še nju nije pod ne sen reše nje posta je prav no sna žno i tada se može spro ve sti nje go vo izvr še nje.
15. Zasta re lostZasta re lost je način pre stan ka menič nog odno sa, zbog nevr še nja pra va menič nog
pove ri o ca za odre đe no vre me. Zasta re lo šću pre sta je pra vo zah te va ti ispu nje nje menič-ne oba ve ze. Na menič ne odno se pri me nju ju se krat ki roko vi zasta re lo sti (u odno su na opšte roko ve zasta re lo sti) s obzi rom da se menič ni pro met vrši brzo. Duži na roko va zasta re los zti u menič nom pra vu, osim toga, zavi si i od menič nog dužni ka.
Menič no - prav ni zah te vi zasta re va ju za tri godi ne, raču na ju ći od dospe lo sti.Menič no - prav ni zah te vi ima o ca meni ce pro tiv indo san ta i pro tiv tra san ta
zasta re va ju za godi nu dana, raču na ju ći od dana bla go vre me no podig nu tog pro te-sta, a ako se u meni ci nala zi odred ba “bez tro ško va”, onda od dospe lo sti.
Menič no - prav ni zah te vi indo san ta jed nih pro tiv dru gih i pro tiv tra san ta zasta re va ju za šest mese ci raču na ju ći od dana kad je indo sant meni cu isku pio, ili od dana kad je pro tiv nje ga kod suda postu plje no. Zasta re lost može biti pre ki nu ta ili obu sta vlje na. Pre ki nu ta zasta re lost poči nje pono vo teći, a vre me koje je pro te klo pre pre ki da ne raču na se u zako nom odre đe ni rok zasta re lo sti. Ako je zasta re lost obu sta vlje na ona ne teče dok tra ju okol no sti koje su je iza zva le, a posle toga ona nasta vlja da teče.
Zasta re lost se pre ki da: 1) pod no še njem tužbe sudu; 2) pod no še njem pri ja ve menič nog potra ži va nja u ste ča ju; 3) ostva ri va njem menič no - prav nog zah te va u toku par ni ce; 4) pozi va njem u zašti tu; 5) pod no še njem izve šta ja kojim tuže ni oba-ve šta va svog pret hod ni ka da je pro tiv nje ga pod ne se na regre sna tužba.
Zasta re lost se obu sta vlja (zastoj zasta re lo sti): 1) ako je menič ni pove ri lac usled pre stan ka sud skog rada ili usled voj ne slu žbe u ratu ili usled više sile bio spre čen da ostva ru je svo ja pra va; 2) dok tra je ste čaj nad pove ri o če vom imo vi nom; 3) ako par nič-no nespo sob no lice, ma u kom tre nut ku u toku posled nja tri mese ca roka zasta re lo sti,
346 nema zastup ni ka ili zastup nik izgu bi par nič nu spo sob no sti ili izme đu nje ga i par nič no nespo sob nog lica posto ji sukob inte re sa u pogle du tužbe koja bi se ima la podi ći; 4) kad menič no potra ži va nje čini deo neke zao stav šti ne ili koje pada na teret kakve zao-stav šti ne (sve dok ne pro tek ne šest mese ci posle smr ti osta vi o ca).
16. Neo sno va no obo ga će njeIma lac meni ce gubi menič na pra va ako meni cu ne pod ne se na ispla tu u odre-
đe nom roku ili ne podig ne bla go vre me ni pro test zbog neis pla te (pre ju di ci ra na meni-ca). Menič no - prav ni zah te vi ima o ca meni ce pro tiv indo san ta i pro tiv tra san ta, osim toga, zasta re va ju za godi nu dana, tj. u rela tiv no krat kom roku tako da ima lac meni ce sva ja pra va ne može ostva ri ti pri nud nim putem.
Ima lac meni ce može isti ca ti zah tev za neo sno va no obo ga će nje. Tra sant, akcep tant i indo sant, čije su se menič ne oba ve ze uga si le usled zasta re lo sti ili usled toga što su pro pu šte na činje nja pro pi sa na radi odr ža va nja menič nih pra va, odgo va-ra ju ima o cu meni ce, ako su se na nje go vu šte tu neo sno va no obo ga ti li. Zah tev za neo sno va no obo ga će nje može se ostva ri ti i na osno vu reše nja suda o amor ti za ci ji nesta le meni ce. Odgo vor nost tra san ta, akcep tan ta i indo san ta zbog neo sno va nog obo ga će nja zasta re va za tri godi ne.
II. ČEK
1. Pojam i ulo ga čekaČek je har ti ja od vred no sti kojom njen izda va lac (tra sant) daje bez u slov ni
nalog (nared bu) tra sa tu da ima o cu čeka (remi ten tu) ili samom tra san tu ispla ti po viđe nju iznos nov ca ozna čen u čeku, iz izda va o če vog (tra san to vog) pokri ća kod tra sa ta.500
U prav noj lite ra tu ri pre o vla đu je mišlje nje da je eti mo lo ško zna če nje reči ček engle sko tj. da poti če od engle skog izra za “check”koji zna či račun za napla tu, ispi-ti va nje, zau sta vlja nje, zadr ža va nje.501 Ima lac teku ćeg raču na izda va njem čeko va može ras po la ga ti nov ča nim sred stvi ma koje ima kod ban ke. Sto ga je ček vezan za odre đe ne ban kar ske poslo ve.500 Upo re di: Bar toš, M., Anto ni je vić, Z. i Jova no vić, Z., op. cit., stra na 187; Krulj, V., Instru men ti
pla ća nja u savre me nom pro me tu (vir man, ček, kom pen za ci ja), Insti tut za upo red no pra vo, Beo-grad, 1975, stra na 49; Jan ko vić, D., Komen tar menič nog zako na i Zako na o čeku, Izda vač ka knji-žar ni ca Gece Kona,, Beo grad, 1930, stra na 141; Đuro vić, R., Među na rod no pri vred no pra vo, Savre me na admi ni stra ci ja, Beo grad, 1986, stra na 397; Robert Lowe, op. cit., stra na 363; R. R. Pen ning ton, A. H. Hud son, op. cit., str. 81; član 104. stav 2. tač ka b) Jed no o bra znog trgo vač kog zako ni ka SAD iz 1962.
501 Vidi, na pri mer: Ben son, M., Engle sko - srp sko hr vat ski reč nik, Pro sve ta, Beo grad, 1980, stra na 111.
347Ček je naj če šće kori šće na har ti ja od vred no sti. Nje go va osnov na funk ci ja je da zame ni gotov novac u opti ca ju jer se poja vlju je kao sred stvo pla ća nja. Ova funk ci ja pro iz i la zi iz oso bi ne čeka - da u vre me izda va nja mora posto ja ti pokri će i da dospe va po viđe nju. Suprot no tome, meni ca je kre dit no sred stvo. Ček olak ša va odvi ja nje plat nog pro me ta i pred sta vlja pou zda no sred stvo pla ća nja jer se može tra si ra ti na ban ku i poštu.
2. Isto ri jat. Izvo ri pra vaPrav ni pisci koji isti ču da se prvi zame ci čeka sre ću kod antič kih naro da za
takvu tvrd nju ne navo de odgo va ra ju će izvo re. Kori šće nje čeka je veza no za poja-vu ban kar stva u Engle skoj u XVII veku. Nje go va važnost za prak su potvr đe na je 1838. godi ne kada ga je regu li sao holand ski Trgo vač ki zako nik.502 U XIX veku i prvih dece ni ja XX veka mno ge zemlje su ček regu li sa le trgo vač kim zako ni ma ili dono si le pose ban zakon o čeku. Prva Jugo sla vi ja done la je 1928. godi ne Zakon o čeku koji je stu pio na sna gu 19. decem bra 1929. godi ne. Upo tre ba čeka u među-na rod nom plat nom pro me tu zah te va la je među na rod nu uni fi ka ci ju pra vi la o čeku. Uni fi ka ci ja čekov nog pra va izvr še na je zaklju če njem ženev skih kon ven ci ja od 19. mar ta 1931. i to: 1) Kon ven ci je o jed no o bra znom zako nu o čeku; 2) Kon ven ci je o regu li sa nju izve snih suko ba zako na u mate ri ji čeka; 3) Kon ven ci je o čekov nim tak sa ma. Veći na zema lja je pot pi sa la i rati fi ko va la ove kon ven ci je. Zako no dav stva koja važe u sve tu danas se dele na ona koja su rati fi ko va le nave de ne kon ven ci je i sa nji ma uskla di le svo je unu tra šnje zako no dav stvo i anglo sak son ske zemlje koje nisu pot pi sa le i rati fi ko va le ženev ske kon ven ci je.
Srbi ja nije rati fi ko va le ženev ske kon ven ci je. Zakon o čeku503 je, ipak, pre u-zeo veći nu reše nja iz tih kon ven ci ja.
3. Bit ni sastoj ci čekaPisa na ispra va ima svoj stvo čeka ako sadr ži sle de će bit ne sastoj ke: 1) reč
ček; 2) bez u slov ni uput da se pla ti odre đen iznos nov ca iz tra san to vog pokri ća; 3) ime tra sa ta (onog koji tre ba da pla ti); 4) mesto gde tre ba pla ti ti; 5) ozna če nje dana i mesta izda va nja čeka; 6) pot pis tra san ta (ono ga koji je ček izdao).
Reč ček mora biti napi sa na u samom slo gu ispra ve,504 a ne na nekom dru gom mestu u ispra vi. Ako je ta ispra va izda ta na stra nom jezi ku mora sadr ža ti izraz koji 502 U prav noj lite ra tu ri se isti če da su prvi pro pi si o čeku done ti u Holan di ji 1776. godi ne - vidi Jan-
ko vec, I., op. cit., stra na 722. i lite ra tu ru. Upo re di: Krulj, V., op. cit., stra na 50; Vasi lje vić, M., op. cit., stra na 823.
503 “Slu žbe ni list FNRJ”, broj 104/46, “Slu žbe ni list SFRJ”, br. 12/65, 50/71 i 52/73 i “Slu žbe ni list SRJ”, broj 46/96).
504 Anglo sak son ske zemlje ne zah te va ju uno še nje reči ček u čekov nu ispra vu - vidi: Krulj, V., op. cit., stra na 55; Veli mi ro vić, M., op. cit., stra na 162.
348 na tom jezi ku odgo va ra poj mu čeka. Upi si va nje izra za ček u sami slog ispra ve zah-te va se zbog toga da bi se sva ki sti ca lac ove ispra ve saznao da je to ček (a ne neka dru ga ispra va) i da se na nje ga pri me nju ju pro pi si čekov nog pra va.
Ček mora sadr ža ti bez u slov ni uput i da gla si na odre đe ni iznos nov ca. Ispra va u koju je une sen neki uslov za pla ća nje nije ček. Iznos nov ca na koga se uput odno si mora biti odre đen. On nije odre đen ako je nave den samo iznos, a ne i vrsta nov ca (npr.: samo “pla ti te 300”). Ras pro stra nje na je prak sa da se iznos nov ca odre đu je slo-vi ma i bro je vi ma. Ako posto ji nesla ga nje vre di iznos napi san slo vi ma. Uko li ko je nov ča ni iznos napi san više puta slo vi ma, ili više puta bro je vi ma, onda vre di naj ma-nji iznos. Odre đi va nje kama te u čeku sma tra se kao da nije napi sa no.
U čeku mora biti ozna če no ime tra sa ta. To je ban ka ili dru ga fi nan sij ska orga-ni za ci ja (npr.: Komercijalna banka, Poštan ska šte di o ni ca) koji ma se upu ću je nalog za ispla tu. Ček pla tiv van zemlje može se pre ma zako nu mesta pla ća nja tra si ra ti i na dru ga lica. Ček se sme tra si ra ti samo na ono lice kod koga tra sant ima pokri će kojim može ras po la ga ti putem čeka na osno vu izrič nog ili pre ćut nog spo ra zu ma sa tim licem. Tra sant koji izda nepo kri ven ček dužan je ima o cu čeka nakna di ti šte tu.
Ček mora sadr ža ti ozna ku u kojem će mestu tra sat pla ti ti čekov ni iznos. Ako to nije naro či to odre đe no, važi kao mesto pla ća nja ono mesto koje je ozna če no pored tra sa to vog ime na. Mesto pla ća nja čeka je, shod no tome, pret po sta vlje ni bit ni sasto jak čeka.
Ček mora sadr ža ti ozna če nje dana i mesta izda nja. Ovi sastoj ci se uno se u čekov ni slog i mora ju biti tač ni. Zna čaj ovog sastoj ka je veli ki jer se ček pla ća po viđe nju, a mora se pod ne ti tra sa tu na ispla tu u krat kom roku.
Ček mora sadr ža ti pot pis tra san ta. Tra sant (izda va lac čeka) se mora svo je-ruč no pot pi sa ti. Nema zna čaj pot pi sa ime i pre zi me tra san ta otku ca no pisa ćom maši nom, oti snu to fak si mi lom i sl. U ime i za račun prav nog lica odno sno pred u-zet ni ka (čiji se naziv upi su je na čeku) pot pis sta vlja nje gov zastu pa nik i ove ra va ga peča tom tog lica. Uobi ča je no je da se tra sant pot pi su je ispod čekov nog slo ga, u donjem desnom uglu. Nije, među tim, puno va žan pot pis tra san ta na pole đi ni čeka. Nije rele vant no da li je pot pis čitak ili neči tak.
Svi bit ni sastoj ci čeka mogu se raz vr sta ti na: 1) opšte; 2) per so nal ne; 3) geo-graf ske; 4) kalen dar ske.
Opšti bit ni sastoj ci čeka jesu: ozna če nje da je to ček i bez u slov ni uput da se pla ti odre đe ni iznos nov ca. Peso nal ni bit ni sastoj ci čeka jesu: ozna če nje tra sa ta i pot pis tra san ta, a geo graf ski bit ni sastoj ci čeka jesu: ozna če nje mesta gde će se ček pla ti ti i ozna če nje mesta izda va nja čeka. Naj zad, kalen dar ski bit ni sasto jak čeka je samo datum izda va nja čeka.
3494. Nebit ni sastoj ci čekaNebit ni (fakul ta tiv ni) sastoj ci čeka nisu nužni sastoj ci čeka. Oni se svo de na
raz li či te kla u zu le koje mogu, a ne mora ju biti une se ne u ček. Obra zac meni ce, ipak, sadr ži beli nu za uno še nje veći ne takvih kla u zu la.
Kla u zu la o pre zen ta ci ji. Ček je ispra va koja se, radi ispla te, mora pod ne-ti na pre zen ta ci ju. Tra sant (odno sno indo sant) može ovom kla u zu lom oslo bo di ti ima o ca čeka od oba ve ze pre zen ta ci je (s tim što se ček po svo joj pri ro di ne može pre zen ti ra ti na akcept).
Kla u zu la “po nared bi” ili “ne po nared bi”. Ček je har ti ja po nared bi i pre-no si se indo sa men tom. Sto ga nije potreb no une sti reči “po nared bi”. Ako je takva kla u zu la ipak une se na njo me se samo potvr đu je pre no si vost čeka. Kla u zu la “ne po nred bi” (rek ta kla u zu la) zabra nju je pre no še nje čeka na dru go lice. Kla u zu la “bez oba ve ze” (“bez regre sa”) oslo ba đa indo sa men ta oba ve ze da ispla ti ček.
Kla u zu la “bez tro ško va” (“bez pro te sta”) oslo ba đa ima o ca čeka oba ve ze podi za nja pro te sta i pla ća nja pro test nih tro ško va. Ček se i tada mora upi sa ti u pro-test ni regi star.
Kla u zu la “sa izve šta jem” ili “bez izve šta ja” (tzv. avi zna kla u zu la). Kla u zu-lom “sa izve šta jem” izda va lac čeka oba ve zu je tra sa ta da pla ća nje izvr ši tek kad od nje ga dobi je poseb ni izve štaj, a kla u zu lom “bez izve šta ja” ga oba ve šta va da izve-šta ja neće biti.
Kla u zu la o remi ten tu. Ako u čeku nije ozna čen remi tent pret po sta vlja se da je izdat na dono si o ca. Ček je izdat na ime ako je u nje mu ozna čen remi tent.
5. Nedo zvo lje ne kla u zu le u čekuNedo zo lje ne kla u zu le u čeku su: 1) o akcep tu; 2) o neo d go vor no sti tra san ta;
3) o kama ti; 4) o domi ci li ra nju čeka; 5) o dospe lo sti. One se ne mogu puno va žno une ti u ček. Uno še nje kla u zu le o dospe lo sti čeka ima za posle di cu pot pu nu ništa-vost čeka, dok osta le kla u zu le ne pro iz vo de čekov no - prav no dej stvo, ali ček osta-je puno va žan.
Kla u zu la o akcep tu. Izja va o akcep tu, koja bi se na ček sta vi la, ne pro iz vo di prav no dej stvo, s obzi rom da se ček ne akcep ti ra.
Kla u zu la o neo d go vor no sti tra san ta (kla u zu la “bez oba ve ze”). Tra sant odgo-va ra za ispla tu na osno vu Zako na. Odred ba kojom bi se on oslo ba đao odgo vor no sti za ispla tu sma tra se da nije ni napi sa na.
Kla u zu la o kama ti. Ček je sred stvo pla ća nja i, po pra vi lu, cir ku li še vrlo krat-ko. Sto ga nije dozvo lje no odre di ti kama tu u čeku.
Kla u zu la o domi ci li ra nju čeka. Zabra nom domi ci li ra nja čeka spre ča va se tra-si ra nje čeka na lice kod koga tra sant nema pokri će.
350 Kla u zu la o dospe lo sti. Ček se pla ća po viđe nju. Odre đi va nje dospe lo sti čeka na dru gi način ima za posle di cu pot pu nu ništa vost čeka.
6. Vrste čeko vaČeko vi se mogu raz vr sta ti: pre ma nači nu na koji je odre đen ima lac pra va iz
čeka i s obzi rom na name nu čeko va.Pre ma nači nu na koji je odre đen ima lac pra va ček može biti: 1) na ime, 2) po
nared bi, 3) na dono si o ca; 4) alter na tiv ni ček, 5) sop stve ni tra si ra ni ček i 6) tra si ra ni ček po sop stve noj nared bi.
Ček na ime pre no si se indo sa men tom. Sva ki dru gi ček, pa ma i ne bio izrič no tra si ran po nared bi, pre no si se indo sa men tom. Čeko vi u koje je une se na kla u zu la “ne po nared bi” ili dru gi izraz koji zna či to isto, pre no si se samo u obli ku i sa dej stvom obič ni og ustu pa nja (cesi je). U čeku na ime je remi tent ozna čen kao kori snik čeka.
Ček po nared bi je onaj ček u koji se, pri li kom nje go vog izda va nja, ozna ča va da će se nov ča ni iznos u čeku pla ti ti po nared bi lica ozna če nog u čeku (na pri mer uno še njem kla u zu le “pla ti te po nare bi Mar ka Mar ko vi ća”). Čekov ni iznos pla ća se licu koje je zako ni ti ima lac čeka. Ček po nared bi pre no si se indo sa men tom.
Ček na dono si o ca je onaj ček u koji je une se na kla u zu la “pla ti te dono si o cu” ili dru gi izraz koji zna či to isto. Isto tako ček bez ozna če nja lica kome se ima pla ti ti (kori snik, remi tent) vre di kao ček na dono si o ca. Ova vrsta čeka se ne može pre no si-ti indo sa men tom nego pro stom pre da jom. Tra sat je dužan ispla ti ti ček sva kom licu koje mu ček pod ne se na ispla tu.
Alter na tiv ni ček je ček u koji je, pored nazna če nja ime na remi ten ta, une se na i kla u zu la “ili dono si o cu” tako da tra sat može čekov ni iznos pla ti ti dono si o cu čeka. Ček na ime koji sadr ži nazna če nje “ili dono si o cu”, odno sno dru gi izraz koji to isto zna či, vre di kao ček na dono si o ca.
Sop stve ni tra si ra ni ček (ban kar ski ili bla gaj nič ki ček) je ček u kome su tra-sant i tra sat isto lice, s tim što takav ček ne može gla si ti na dono si o ca. Ovaj ček obič no vuče jed na orga ni za ci o na jedi ni ca (fi li ja la, eks po zi tu ra) neke ban ke na dru-gu orga ni za ci o nu jedi ni cu iste ban ke.
Tra si ra ni ček po sop stve noj nared bi je ček u kome tra sant sebe ozna ča va kao remi ten ta (kori sni ka) da bi tako napla tio svo je potra ži va nje od tra sa ta - podi gao sred stva sa svog teku ćeg raču na. S obzi rom na name nu ček može biti: 1) ispla ti ni, 2) obra čun ski, 3) bari ra ni, 4) put nič ki, 5) cir ku lar ni, 6) cer ti fi ci ra ni, 7) doku men tar-ni, 9) akre di tiv ni, 10) euro ček itd.
Isplat ni (goto vin ski) ček je ček u kome tra sant daje nalog tra sa tu da iz nje go-vog pokri ća ispla ti remi ten tu izve stan iznos goto vog nov ca.
Obra čun ski (vir man ski) ček sadr ži kla u zu lu “samo za obra čun” i slu ži za bez go to vin sko pla ća nje. Pla ća nje se vrši pre no še njem sred sta va sa raču na tra san ta (koji se tako uma nju je) na račun ima o ca čeka (koji se uve ća va).
351Bari ra ni (pre cr ta ni) ček je onaj na osno vu koga se bez go to vin ska napla-ta može izvr ši ti samo pre ko neke ban ke. Na licu ovog čeka sta vlja ju se dve dija go nal ne para lel ne crte po koji ma je i dobio naziv. Nai me, bari ra ni ček je dobio naziv od fran cu ske reči bar rer što zna či pre cr ta ti, pre pre či ti itd. Moguć je opšti i poseb ni pre cr taj čeka. Posto ji opšti pre cr taj ako izme đu para lel nih dija go nal nih lini ja nije ozna če na ban ka koja će ispla ti ti čekov ni iznos, ili je samo nave de no “pre ko ban ke”. Tada ima lac čeka može napla ti ti iznos čeka od tra sa ta pre ko bilo koje ban ke. Uko li ko je izme đu dija go nal nih para lel nih crta ozna če na ban ka pre ko koje remi tent može napla ti ti čekov ni iznos takav pre cr-taj se nazi va pose ban pre cr taj.
Put nič ki ček je ispra va na osno vu koje njen ima lac može zah te va ti od agen-ci je, fi li ja le ili slič ne orga ni za ci je u dru gom mestu ispla tu goto vog nov ca ili vrši ti pla ća nje takvim čeko vi ma. Ove čeko ve izda je ban ka na obra scu licu koje kod nje ima pokri će. To lice dobi ja, zatim, svoj stvo tra san ta u pogle du čeko va koje izda je. Sti ca lac čeka koga je izdao tra sant posta je remi tent. Remi tent je ovla šćen da od tra sa ta (ban ke, agen ci je ili slič ne orga ni za ci je) zah te va ispla tu čekov nog izno sa. Put nič ki ček je pogo dan za turi ste jer im pru ža veću sigur nost u slu ča ju kra đe nego novac. On se, osim toga, može napla ti ti ne samo u ban ka ma, nego i u hote li ma i slič nim orga ni za ci ja ma.
Cir ku la ci o ni ček je ispra va koju izda je ban ka (tra sant) i pre da je svom kli jen-tu kao remi ten tu koji kod nje ima pokri će. Remi tent, zatim, može tra ži ti ispla tu čekov nog izno sa od poslov ne jedi ni ce ban ke (fi li ja le, eks po zi tu re) ili neke dru ge ban ke koja ima svoj stvo tra sa ta. Cir ku la ci o ni ček omo gu ća va licu koje ima pokri će u ban ci da na lak ši način ras po la že svo jim nov ča nim sred stvi ma. To lice ima svoj-stvo remi ten ta pa može zate va ti ispla tu čekov nog izno sa od bana ka kod kojih nema pokri će (kore spon dent ne ban ke).
Cer ti fi ci ra ni ček sadr ži kla u zu lu koja potvr đu je da ček koji je izdao tra sant kod tra sa ta ima pokri će. Naziv cer ti fi ci ra ni ček je dobio po potvr di koju upi su je ban kar ne čekov no pismo i pot pi su je u vidu kla u zu la “dobar”, “good”, “cer ti fe” i slič no. Ova vrsta čeko va je sigur na pošto ban ka odgo va ra za ispla tu čeka.
Doku men tar ni ček je ispra va čija se ispla ta može zah te va ti samo uz isto vre-me no pod no še nje odre đe nih rob nih doku me na ta (tovar nog lista, poli se osi gu ra nja, kono sma na, fak tu ra itd).
Akre di tiv ni ček se kori sti za kupo vi nu robe ili pla ća nje uslu ga. Taj ček se kupu je od ovla šće ne ban ke (tra sant), a gla si na ime.
Euro ček je ček čiju ispla tu potvr đu je i garan tu je ban ka ili dru ga kre dit na usta no va koja ga izda je. Ima lac čeka može zah te va ti nje go vu ispla tu ako pod ne se kre dit nu kar ti cu. Pla ća nje se može vrši ti direkt no euro če kom, u raz li či tim zemlja-ma i valu ta ma.
352 7. Čekov ne rad nje7.1. IZDA VA NJE ČEKA
Izda va nje čeka je prva čekov na rad nja. Tra sant može izda ti ček ako je pasiv no čekov no spo so ban i ima pokri će kod ban ke tra sa ta. Fizič ko lice je pasiv no čekov no spo sob no ako je potu no poslov no spo sob no. Sva prav na lica ima ju pasiv nu čekov-nu spo sob nost. U vre me izda va nja čeka tra sant mora ima ti pokri će kojim može ras po la ga ti putem čeka kod ban ke tra sa ta. Pokri će je nov ča no potra ži va nje tra san ta pre ma tra sa tu u visi ni čekov nog izno sa. Pri ro da i pore klo pokri ća može biti raz li-či ta: nov ča ni depo zit, napla ta trgo vač kih efe ka ta, otva ra nje kre di ta itd. Izda va o ca čeka bez pokri ća poga đa kazne na i gra đan ska odgo vor nost. Kazne na odgo vor nost je kri vič na i pre kr šaj na. Izda va nje čeka bez pokri ća je kri vič no delo i pre kr šaj. Gra-đan ska odgo vor nost izda va o ca čeka bez pokri ća sasto ji se u nje go voj oba ve zi da ima o cu čeka nakna di time pro u zro ko va nu šte tu.
Ček se izda je u jed nom pri mer ku ako je mesto nje go vog izda va nja i mesto pla ća nja u Srbi ji. Ako je ček izdat u zemlji, a pla tiv van nje može se izda ti u dva ili više isto vet nih pri me ra ka. Ček na dono si o ca, i kada je pla tiv u ino stran stvu, ne može se umno ža va ti.
7.2. PRE NOS ČEKA
Ček se može pre no si ti indo sa men tom, cesi jom ili pro stom pre da jom.Indo sa men tom se pre no se čeko vi po nared bi i na ime. Ček dospe va po viđe-
nju pa se može indo si ra ti samo do dospe lo sti. Indo sa ment mora biti bez u slo van. Sva ki uslov koji bi bio posta vljen sma tra se da nije napi san. Indo sa ment mora biti pot pun. Deli mi čan indo sa ment je ništa van.
Cesi jom se pre no si ček na ime (nomi na tiv ni ček). Ček na ime je onaj ček u koji je tra sant uneo reči “ne po nared bi” ili dru gi izraz koji zna či to isto. Pro stom pre da jom (tra di tio) pre no si se ček na dono si o ca. Svoj stvo čeka na dono si o ca ima onaj ček u koji je une ta kla u zu la “pla ti te dono si o cu”. Ček na dono si o ca može se pre tvo ri ti u ček na ime ili u ček po nared bi odgo va ra ju ćim punim indo sa men tom.
7.3. AVA LI RA NJE ČEKA
Aval je čekov no jem stvo kojim neko lice svo jim pot pi som na čeku garan tu je da će biti ispla ćen čekov ni iznos. On nije nužan za posto ja nje čeka, a može se dati za ceo čekov ni iznos ili za izve stan njen deo. Na for mu ava la pri me nju ju se ista pra vi la koja važe i za meni cu. Ovu vrstu obez be đe nja može dati sva ko tre će lice, pa i ono koje je ček pot pi sa lo. Nema dej stvo dava nje ava la za tra sa ta, jer mora posto ja ti tra san to vo pokri će kod tra sa ta u vre me izda va nja čeka. Dava nje ava la pro is ti če iz izra za koji gla se: “kao jemac”, “per aval” i slič no i pot pi sa. Ava li sta jem či kao lice za koji je dao aval. Sto ga je nje go va oba ve za soli dar na, samo stal na i nepo sred na.
3537.4. ISPLA TA ČEKA
Ček dospe va po viđe nju. Tra sat ozna čen u čeku je u oba ve zi da ček ispla ti odmah po pod no še nju na ispla tu (pre zen ta ci ji), ako za to ima pokri će. Ček se mora pod ne ti na ispla tu, raču na ju ći od dana izda va nja: 1) u roku od osam dana ako je isto mesto izda nja i pla ća nja u našoj zemlji; 2) u roku od pet na est dana ako su mesta izda va nja i pla ća nja u našoj zemlji raz li či ta; 3) u roku od dva de set dana ako je ček izdat u nekoj od evrop skih zema lja, a pla tiv je u našoj zemlji; 4) u roku od četr de set dana ako je ček izdat u kojoj zemlji izvan Evro pe, i to na oba la ma Sre do zem nog ili Crnog mora ili na ostr vi ma u nji ma; 5) u roku od osam de set dana ako je ček izdat u kojoj dru goj zemlji izvan Evro pe; 6) u roku od šest mese ci od dana izda va nja koji važi za cir ku lar ne čeko ve.
Ako ima lac čeka ne pod ne se bla go vre me no ček na ispla tu izgu bi će regre sna pra va pre ma regre snim čekov nim dužni ci ma. Tra sat je u oba ve zi da ček pla ti u celo sti. Ima lac čeka, među tim, može pri hva ti ti i deli mič nu ispla tu. Ako je tra sant izdao više čeko va, a pokri će koje ima kod tra sa ta nije dovolj no za ispla tu svih čeko-va, čeko vi se pla ća ju onim redom kojim su pod ne ti tra sa tu na ispla tu. Tra sat mora pla ti ti ček kada je, posle nje go vog izda va nja, nastu pi la tra san to va smrt ili nje go va pasiv na čekov na nespo sob nost. Među tim, uko li ko je nad imo vi nom tra san ta otvo-ren ste čaj tra sat mora odbi ti ispla tu čeka. Ako ček ne pla ti tra sat, a ni tra sant oba ve-za ispla te tere ti regre sne dužni ke. Ima lac čeka može zah te va ti ispla tu čeka od bilo kog regre snog dužni ka (indo san ta, ava li ste).
7.5. OPO ZI VA NJE ČEKA
Opo ziv čeka je izja va tra san ta upu će na tra sa tu kojom povla či nalog za ispla-tu čeka koga je izdao. Izja vu o opo zi va nju čeka tra sant daje u pisme noj for mi. Ček se može opo zva ti kad pro tek ne rok koji je odre đen za pod no še nje radi ispla te. Izu zet no, čeko vi na ime ili po nared bi mogu se opo zva ti i pre iste ka roka za pod-no še nje radi ispla te. Opo zi va nje ovih čeko va pro iz vo di dej stvo ako ih je tra sant nepo sred no poslao tra sa tu, sa nare đe njem da ih izmi ri licu ozna če nom u čeku, a opo ziv stig ne tra sa tu pre nego što je nare đe nje izvr še no. Tra sant, koji bi posle iste-ka roka za pod no še nje čeka na ispla tu, ras po la gao pokri ćem, mada nije puno va žno opo zvao ček, odgo va ra za nakna du šte te. Opo zva ni ček gubi prav na dej stva.
7.6. REGRES ZBOG NEIS PLA TE ČEKA
Ako tra sant odbi je da ispla ti ček koji je pod ne sen na ispla tu u zako nom odre-đe nim roko vi ma, ima lac čeka može isti ca ti regre sni zah tev. Regre sni zah tev se isti če pod no še njem regre sne tužbe. Ima lac čeka može vrši ti regres pro tiv indo san-ta, tra san ta i ava li sta ako bude odbi je na ispla ta čeka koji je pod ne sen na vre me. Pod no še nje na ispla tu i neis pla ta mora ju biti utvr đe ni: jav nom ispra vom (“pro test
354 zbog neis pla te”) ili pot pi sa nom izja vom tra sa to vom na čeku kojom odbi ja ispla tu, sa nazna če njem dana kada je ček bio pod net.
7.7. TUŽBA IZ OSNOV NOG ODNO SA
Ima lac čeka može u redov noj par ni ci pro tiv tra san ta ili svog nepo sred nog indo san ta ostva ri ti potra ži va nje pro is te klo iz prav nog odno sa koji je bio osnov za izda va nje ili pre nos čeka. Ovo potra ži va nje ima lac čeka može ostva ri ti ako druk či-je nije ugo vo re no, pod uslo vom da vra ti ček koga nije napla tio. Tužbu iz osnov nog odno sa ima lac čeka može pod ne ti i kad nisu ispu nje ni uslo vi za regres ili je potra-ži va nje zasta re lo. U tom slu ča ju se ima o cu čeka od nje go vog potra ži va nja odbi ja iznos šte te koju je tuže ni dužnik pre tr peo zbog nebla go vre me no uči nje nog ili zbog pro pu šte nog pod no še nja čeka.
7.8. PRE STA NAK PRA VA
Čekov na pra va i oba ve ze pre sta ju na isti način kao i kod meni ce. U pre sta-nak pra va se često uvr šta va i zasta re lost. Zasta re lo šću, među tim, ne pre sta je samo pra vo nego zah tev da se to pra vo ostva ri pri nud nim putem. Roko vi zasta re lo sti u čekov nom pra vu su kra ći od roko va zasta re lo sti u menič nom pra vu. Regre sni zah-te vi ima o ca čeka pro tiv indo sa na ta i pro tiv tra san ta zasta re va ju za šest mese ci od pro te ka roka za pod no še nje na ispla tu. Regre sni zah te vi indo sa na ta jed nih pro tiv dru gih i pro tiv tra san ta zasta re va ju za šest mese ci od dana kada je indo sant isku pio ček ili od dana kada je pro tiv nje ga kod suda postu plje no.
III. SKLA DI ŠNI CA
1. Pojam.Skla di šni ca je har ti ja od vred no sti koju izda je skla di štar, a potvr đu je da je u
toj ispra vi nave de nu robu pri mio na čuva nje, da je oba ve zan da robu pre da zako-ni tom ima o cu skla di šni ce (ili dela skla di šni ce). U toj har ti ji je inkor po ri sa no pra vo na robi (pra vo svo ji ne odno sno zalo ge) koja je pre da ta u skla di šte i čije se uskla di-šte nje na taj način potvr đu je. Sto ga je ona stvar no prav na i kau zal na har ti ja od vred-no sti (pove za na je sa ugo vo rom o uskla di šte nju tako da se iz nje vidi šta je pred met uskla di šte nja). Skla dišnca je tra di ci o na har ti ja od vred no sti. Pre no som skla di šni ce ili nje nih delo va pre no si se i stvar no pra vo na robi koja je uskla di šte na. Zako ni ti ima lac skla di šni ce ima i pra vo svo ji ne na uskla di šte noj robi.
2. Izda va njeIzda va lac skla di šni ce je skla di štar koji je na osno vu zako na ovla šćen da za
robu pri mlje nu na uskla di šte nje izda skla di šni cu. Skla di štar izda je skla di šni cu samo
355na zah tev osta vo dav ca. Ako osta vo da vac ne zah te va izda va nje skla di šni ce, skla di štar će izda ti obič nu potvr du o pri je mu robe. Na osno vu te potvr de osta vo da vac može pre-u ze ti robu iz skla di šta. Ona, među tim, nema svoj stvo har ti je od vred no sti.
Za izda va nje skla di šni ce ovla šće na su carin ska skla di šta i osta la jav na skla di-šta. Carin sko skla di šte, na osno vu čla na 127. Carin skog zako na (“Slu žbe ni gla snik RS”, br. 73/2002 i 61/2005) može biti jav no skla di šte ili pri vat no skla di šte. Jav no skla di šte, u smi slu tog zako na, je carin sko skla di šte u kome lice može skla di šti ti robu. Pri vat no skla di šte je carin sko skla di šte name nje no skla di šte nju robe drža o ca skla di šta.
I osta la jav na skla di šta su oba ve zna da pri ma ju robu svih osta vo da va ca ako skla di šte može pri mi ti na čuva nje robu koja mu se pre da je. Pre te žno se, među tim, gra de spe ci ja li zo va na jav na skla di šta samo za poje di nu vrstu robe kao što su skla-di šta za smr znu to voće i povr će, meso, žita ri ce, gori vo, mazi vo itd. Uskla di šte nje robe danas je posta lo neiz be žno i masov no. Tako se spolj no tr go vin sko poslo va nje ne može odvo ji ti bez poslo va uskla di šte nja robe.
Uslu ge uskla di šte nja robe mogu se pru ži ti u žele znič kim sta ni ca ma i osta lim mesti ma među na rod nog sao bra ća ja, kao i u dru gim jav nim skla di šti ma. Uskla di šte-nje robe sma tra se, naro či to, pri hva ta nje, čuva nje i sor ti ra nje robe, izda va nje skla-di šni ca i dru gi poslo vi u vezi sa robom po nalo gu stra nog lica, kao što su uto var, isto var, oba vlja nje carin skih for mal no sti i osi gu ra nje robe.
Skla di štar izda je skla di šni cu nakon što je zaklju čen ugo vor o uskla di šte nju i roba pre da ta u posed skla di šta ra.
3. Sastoj ci i sadr ži naSkla di šni ca se sasto ji od pri zna ni ce i zalo žni ce i mora ju se pozi va ti jed na na
dru gu. Pri zna ni ca i zalo žni ca sadr že podat ke: naziv, odno sno ime i zani ma nje osta-vo dav ca, nje go vo sedi šte, odno sno pre bi va li šte, naziv i sedi šte skla di šta ra, datum i broj skla di šni ce, mesto gde se skla di šte nala zi, vrstu, pri ro du i koli či nu robe, navod o tome do koga izno sa je roba osi gu ra na, kao i osta le podat ke potreb ne za ras po zna-va nje robe i odre đi va nje nje ne vred no sti.
Pra vi lo je da skla di štar izda je skla di šni cu za svu robu koju je osta vo da vac pre dao skla di šta ru na čuva nje. Osta vo da vac, među tim, može zah te va ti da skla di-štar pode li robu na odre đe ne delo ve i da mu za sva ki deo izda poseb nu skla di šni cu. Uko li ko mu je skla di štar već izdao skla di šni cu za celu koli či nu robe osta vo da vac može zah te va ti da skla di štar pode li robu na odre đe ne delo ve i da mu, u zame nu za skla di šni cu koju je dobio, izda poseb ne skla di šni ce za sva ki poje di ni deo robe. U tom slu ča ju je olak ša no kori šće nje većeg bro ja skla di šni ca za poje di ne delo ve robe. Nai me, sva ka skla di šni ca izda ta za deo robe kao har ti ja od vred no sti može se samo stal no pre no si ti. Ako je roba koja se daje na skla di šte nje delji va i zamen lji va osta vo da vac, osim toga, može zah te va ti da mu skla di štar izda skla di šni cu samo za
356 jedan deo robe koji je osta vio kod nje ga. Ima lac skla di šni ce ima pra vo zah te va ti da mu se pre da roba ozna če na u njoj. On može ras po la ga ti robom ozna če nom u skla di-šni ci pre no še njem skla di šni ce.
4. Pre no še njeSkla di šni ca i zalo žni ca mogu se pre no si ti indo sa men tom, zajed no ili odvo-
je no. Pri li kom sva kog pre no sa, na nji ma mora biti ube le žen datum. Na zah tev pri-jem ni ka pri zna ni ce ili zalo žni ce, pre nos na nje ga pre pi sa će se u regi star skla di šta, gde će se ube le ži ti i nje go vo sedi šte, odno sno pre bi va li šte. Skla di šni ca po nared bi može se kon ver to va ti u skla di šni cu na ime ako se u nju une se rek ta kla u zu la. Uno-še njem rek ta kla u zu le u skla di šni cu one mo gu ća va se pre no še nje skla di šni ce kao har ti je po nared bi (indo sa men tom). Dalje pre no še nje skla di šni ce mogu će je samo na osno vu gra đan sko prav ne cesi je jer se sa njom postu pa kao sa har ti jom na ime. Skla di šni ca u koju je une ta rek ta kla u zu la ozna ča va se kao rek ta skla di šni ca. Nije dozvo lje no izda ti skla di šni cu na dono si o ca jer u njoj mora biti upi sa no ime ima o ca skla di šni ce (remi ten ta). Indo si ra nje se oba vlja tako što se na pole đi ni skla di šni ce napi še i pot pi še nared ba da se roba pre da indo sa ta ru i une se datum.
Pre no šnjem skla di šni ce u celi ni (pri zna ni ce i zalo žni ce) na indo sa ta ra pre no si se na nje ga pra vo svo ji ne na robi u skla di štu. Pri zna ni ca se može pre no si ti bez zalo-žni ce. Naj če šće se pret hod no pre no si zalo žni ca. Pre no še njem zalo žni ce daje se u zalo gu roba koja se nala zi u skla di štu radi obez be đe nja nekog potra ži va nja pove ri o-ca. Nakon toga pre no si se pri zna ni ca. Pre nos pri zna ni ce bez zalo žni ce daje pri jem ni-ku pra vo da zah te va da mu se pre da roba iz skla di šta. U tom slu ča ju pret hod no mora ispla ti ti ima o cu zalo žni ce, ili polo ži skla di šta ru za ima o ca zalo žni ce, iznos koji tre ba da mu bude ispla ćen na dan dospe lo sti potra ži va nja. Ima lac pri zna ni ce bez zalo žni-ce može zah te va ti da se roba pro da, ako se postig nu tom cenom može ispla ti ti iznos na koji ima pra vo ima lac zalo žni ce, a da se nje mu pre da pre o sta li iznos cene.
Pre no še njem zalo žni ce bez pri zna ni ce zala že se roba u skla di štu bez nje nog izno še nja i pre da va nja zalo žnom pove ri o cu. Ima lac zalo žni ce sti če svoj stvo pove-ri o ca i pra vo ima o ca har ti je od vred no sti. Pri li kom prvog pre no sa, na zalo žni ci mora ju biti ube le že ni: naziv, odno sno ime i zani ma nje pove ri o ca, nje go vo poslov-no sedi šte, odno sno pre bi va li šte, iznos nje go vog potra ži va nja raču na ju ći i kama te i datum dospe va nja. Prvi pri jem nik zalo žni ce dužan je bez odla ga nja pri ja vi ti skla-di šta ru da je na nje ga izvr šen pre nos zalo žni ce, a skla di šte je dužno pre pi sa ti taj pre nos u svoj regi star i na samoj zalo žni ci zabe le ži ti da je ovaj pre nos izvr šen. Bez oba vlja nja ovih rad nji zalo žni ca se ne može dalje pre no si ti indo sa men tom. Zalo-žni ca se pre no si punim indo sa men tom. Indo sa ment mora sadr ža ti pot pis indo san ta i iznos potra ži va nja obez be đen zalo že nom robom. Zalo žni ca koja ne sadr ži iznos potra ži va nja zalo žnog pove ri o ca, oba ve zu je u korist zalo žnog pove ri o ca celo kup-nu vred nost stva ri nave de nu u njoj.
3575. Pro test. Regre sni zah tevIma lac zalo žni ce bez pri zna ni ce, kome ne bude ispla će no u roku potra ži va nje
obez be đe no zalo žni com, ovla šćen je da zah te va napla tu potra ži va nja od ima o ca pri zna ni ce, pre nego što on pre u zme robu. Uko li ko ima lac zalo žni ce nije mogao napla ti ti potra ži va nje od ima o ca pri zna ni ce, ispla tu može zah te va ti od rani jih pre-no si la ca zalo žni ce ili zah te va ti pro da ju zalo že ne robe da bi se, zatim, mogao napla-ti ti iz nje ne vred no sti. Ima lac zalo žni ce bez pri zna ni ce, kome ne bude ispla će no u roku potra ži va nje obez be đe no zalo žni com, dužan je, pod pret njom gubit ka pra va da zah te va ispla tu od pre no si o ca, podi ći pro test zbog neis pla te pre ma ZOM. Ako je podi gao pro test ima lac zalo žni ce može, po pro te ku osam dana od dospe lo sti potra-ži va nja zah te va ti pro da ju zalo že ne robe, a isto pra vo pri pa da i pre no si o cu koji je ispla tio ima o cu zalo že no potra ži va nje obez be đe no zalo žni com.
Zalo že na roba pro da je se po trži šnim ili ber zan skim cena ma u skla du sa odred ba ma ZOO koje regu li šu pro da ju stva ri zalo že nih za potra ži va nje iz ugo vo ra u pri vre di. Nai me, ako dužnik ne nami ri o dospe lo sti potra ži va nje nasta lo iz ugo-vo ra u pri vre di, pove ri lac nije dužan obra ća ti se sudu, nego može pri stu pi ti pro da ji zalo že ne stva ri na jav noj pro da ji po iste ku osam dana od upo zo re nja uči nje nog dužni ku kao i zalo go dav cu, kad to nije isto lice da će tako postu pi ti.
Od nov ča ne svo te postig nu te pro da jom uskla di šte ne (zalo že ne) robe po trži-šnim (ber zan skim) cena ma pod mi ru ju se oba ve ze koje tere te robu i to ovim redom: a) tro ško vi pro da je, b) potra ži va nja skla di šta ra iz ugo vo ra o uskla di šte nju i osta lih nje go vih potra ži va nja nasta lih u vezi sa osta vlje nom robom (cari nje nje, osi gu ra nje, uto var, isto var itd), v) obez be đe no potra ži va nje ima o ca zalo žni ce i g) osta tak pri pa-da ima o cu zalo žni ce.
Ako ima lac zalo žni ce nije mogao posti ći pot pu no nami re nje pro da jom zalo-že ne robe ovla šćen je da zah te va ispla tu od pret hod nih pre no si la ca zalo žni ce (indo-sa na ta). Ovaj zah tev mora biti podig nut u roku odre đe nom u Zako nu o meni ci za zah tev pre ma indo san ti ma, i taj rok poči nje teći od dana kad je izvr še na pro da ja robe. Ima lac zalo žni ce gubi pra vo da zah te va ispla tu od pre no si la ca ako ne bude zah te vao pro da ju robe naj da lje u oku od mesec dana od pro te sta (član 748. ZOO).
IV. LEGI TI MA CI O NE HAR TI JE I ZNA CI
1. Legi ti ma ci o ni zna ciLegi ti ma ci o ni zna ci su tele sni pred me ti (ispra ve) u koje su uti snu te odre đe ne
ozna ke da bi se uz nji ho vu pomoć lak še iden ti fi ko vao pove ri lac u obli ga ci o nom odno su pri li kom čijeg nastan ka su izda ti. Ovi zna ci obič no i ne sadr že nešto odre-đe no o oba ve zi nji ho vog izda va o ca nego npr. neki broj uti snut na komad har ti je,
358 meta la ili dru gog mate ri ja la (pla sti ke, kera mi ke, por ce la na itd). To su naj če šće gar-de rob ni zna ci (u pozo ri štu, bio sko pu, žele znič koj ili auto bu skoj sta ni ci itd).
Pomo ću legi ti ma ci o nih zna ko va pove ri lac se legi ti mi še u obli ga ci o nom odno-su iako oni ne sadr že ozna če nje ime na pove ri o ca a često ni nji ho vog izda va o ca, zbog čega liče na har ti je od vred no sti na dono si o ca i legi ti ma ci o ne har ti je. Za raz li-ku od har ti ja na dono si o ca (kod kojih je pra vo inkor po ri sa no u har ti ju pa se nje nim gubit kom gubi i pra vo), gubit kom legi ti ma ci o nog zna ka nje gov izda va lac se ne oslo ba đa oba ve ze. Nai me, pre ma odred ba ma čla na 258. sta va 3. ZOO pove ri lac može zah te va ti ispu nje nje oba ve ze iako je izgu bio legi ti ma ci o ni znak.
Izda va lac legi ti ma ci o nog zna ka oslo ba đa se oba ve ze kad je u dobroj veri izvr ši dono si o cu. Za dono si o ca zna ka ne važi pret po stav ka da je on pra vi pove ri lac ili da je ovla šćen zah te va ti ispu nje nje, te je u slu ča ju spo ra dužan doka za ti to svo je svoj stvo, što nije slu čaj kod har ti ja od vred no sti na dono si o ca. Shod no tome, veću prav nu sigur-nost ima ima lac har ti je od vred no sti nego ima lac legi ti ma ci o nog zna ka.
Dok se na legi ti ma ci o ne har ti je shod no pri me nju ju odgo va ra ju će odred be o har ti ja ma od vred no sti, za legi ti ma ci o ne zna ke je rele vant na volja izda va o ca i pri-ma o ca zna ka (subjek tiv ni odnos), kao i ono što je uobi ča je no, dok su odno si kod har ti ja od vred no sti objek ti vi zi ra ni.
2. Legi ti ma ci o ne har ti jeLegi ti ma ci o ni har ti je505 su pisme ne ispra ve u koji ma su ozna če ne odre đe ne
oba ve ze za nji ho vog izda va o ca, ali ne i ko je pove ri lac, iako slu ži nje go voj iden ti fi -ka ci ji (legi ti mi sa nju). Član 257. ZOO je pro pi sao da se na žele znič ke kar te, pozo ri-šne i dru ge ula zni ce, bono ve i dru ge slič ne ispra ve koje sadr že odre đe nu oba ve zu za nji ho vog izda va o ca, a u koji ma nije ozna čen pove ri lac, niti iz njih ili okol no sti u koji ma su izda te pro iz i la zi da se mogu ustu pi ti dru go me, shod no pri me nju ju odgo va ra ju će odred be o har ti ja ma od vred no sti. Ove ispra ve ZOO ozna ča va kao “legi ti ma ci o ni papi ri”.
Za raz li ku od har ti ja od vred no sti u legi ti ma ci o nim har ti ja ma nije inkor po ri-sa no pra vo iz har ti je u samu har ti ju, tako da u slu ča ju nje go vog gubit ka pove ri lac ne gubi ovla šće nja. Ima lac legi ti ma ci o ne har ti je može svoj stva pove ri o ca doka zi-va ti osta lim doka znim sred stvi ma (naj če šće da je na osno vu osnov nog posla sa izda va o cem, ovla šćen zah te va ti ispu nje nje odre đe ne pre sta ci je).
Bit na funk ci ja har ti ja od vred no sti je da su opti ca ju (nego ci ja bil no svoj-stvo). Suprot no nji ma legi ti ma ci o ne har ti je nisu name nje ne opti ca ju. Oni se, ipak, mogu pre no si ti pro stom tra di ci jom, osim ako gla se na ime jer se tada pre-no se cesi jom.506
505 Izraz “legi ti ma ci o ni”poti če od lat. reči legi ti mus - valjan, zako nit, pri sto jan.506 Shod na pri me na čla na 242. st. 1. ZOO.
359Oba ve ze izda vo a ca har ti je od vred no sti mora u ispra vi biti pre ci zno odre đe-na, dok oba ve za izda va o ca legi ti ma ci o ne har ti je mora biti ozna če na, ali ne i uvek pre ci zno odre đe na. Zakon ne odre đu je bit ne ele men te koje mora ju sadr ža ti legi-ti ma ci o ne har ti je, te su oni redu ci ra ni u odno su na har ti je od vred no sti. Sadr ži na legi ti ma ci o ne har ti je zavi si od osnov nog posla tako da na ispra vi neka da ne mora biti ozna čen dono si lac, pot pis ili fak si mil izda va o ca itd.
Pret po sta vlja se save snost i zako ni tost ima o ca legi ti ma ci o ne har ti je. Nji hov save sni izda va lac oslo ba đa se oba ve ze ispu nje nja dono si o cu kada ovaj nije zako ni-ti ima lac te ispra ve.507
507 Shod na pri me na čla na 253. st. 3. ZOO.