Појам уговора у привреди

ЗОО – према овом закону, уговори у привреди су уговори које предузећа и друга правна лица која обављају привредну делатност, као и имаоци радњи и други појединци који у виду регистрованог занимања обављају неку привредну делатност закључују међу собом, у обављању делатности које сачињавају предмете њиховог пословања или су у вези са тим делатностима (чл. 25, ст. 2. ЗОО).

У овој дефиницији постоје и субјективни и објективни критеријуми: Субјективни критеријум – уговори које међусобно закључују привредни субјекти, без обзира

да ли су то правна или физичка лица Објективни критеријум – да су првредни субјекти закључули уговор у оквиру делатности

које сачињавају предмете њиховог пословања или су у вези са тим делатностима.

Основни и споредни уговорои – сама дефиниција упућује на то да наше право прави разлику између основног уговора у привреди и споредног уговора у привреди:Основни уговор у привреди – закључује се међусобно у обављању делатности које сачињавају предмет њиховог пословања;Споредни уговор у привреди – уговори које привредни субјекти закључују у вези са делатностима које сачињавају предмет њиховог пословања ради лакшег обављања делатности (нпр. уговор о закупу простора за складиштење, уговор о осигурању (за привредни субјект који није осигуравач)…).

Једнострани и двострани трговачки послови – нека законодавства, попут Немачког, изричито помињу једностране и двостране трговачке послове.

Дефиниције једностраног и двостраног трговачког послаo Дефиниција једностраног трговачког посла – једнострани трговачки послови су

послови код којих је само јена страна трговац или су обе стране трговци, али за једну од њих посао о коме је реч не улази у оквир њене трговачке делатности (нпр. посао о осигурању је за даваоца осигурања трговачки посао, а за осигураника је споредни посао)

o Дефиниција двостраног трговачког посла – двострани трговачки послови су послови код којих су обе уговорне стране трговци (и врше послове у оквиру своје делатности)

Наше право – у нашем ЗОО говори се искључиво само о двостраним уговорима у привреди. Дакле, да би се примениле посебне одредбе о овим уговорима, потребно је да обе стране испуњавају услове из дефиниције двостраног трговачког посла, из чега следи да у нашем праву није могуће да се у једном уговорном односу примењују посебна правила из привредних уговора само на једну страну.

Важније специфичности уговора у привреди

Начело савесности и поштења

Појачана пажњаo Пажња доброг привредника – очекивана пажња приликом извршења уговорних

обавеза у привреди.o Пажња доброг стручњака – представља већи степен пажње и очекује се кад је у

питању извршавање обавеза из професионалне делатности и представља обавезу сваког учесника да поступа са појачаном ажњом, према правилима струке и обичаа.

Начело теретности – доброчини послови осају изван уговора о привреди (иако и код њих постоје поклони, али они у крајњој линији буду наплаћени)

Држава и уговори у привреди – аутономија воље уговорних страна код трговачких послова није апсолутна. Напротив, у циљу заштите одређених друштвених интереса често се прибегава законским ограничењима слободе воље и то на више модалитета:

Прописивањем сагласности надлежног органа као услова пуноважности уговора (у виду претходне или накнадне дозволе)

Прописивањем бавезног начина закључења уговора Прописивањем обавезе цењења усклађеноси уговора са законом и непротивности

интересима безбедности и одбране земље и, у вези са тим, његова регистрација или одбијање регистраије.

Начело неформалности – представља правило код закључивања трговачких уговора (због масовности и брзине закључивања уговора. Изузуетно, код сложеник и дуготрајних правних односа сам закон прописује обавезну писмену форму (уговор о грађењу, заступању, трансферу технологије...), а поред тога и саме уговорне стране могу уговорити писмену форму уговора као битну форму (ad solemnitatem) (од ње треба разликоваати доказну форму ad probationem, која служи за доказивање постојања уговора и његове садржине, те се уговор не може доказивати другим доказним средствима)

О недостатку законске битне форме суд води рачуна по службеној дужности, док о недостатку уговорене битне форме суд води рачуна само по приговору заинтересовне стане.

Преговори Сврха – да се лицу које је дало иницијативу помогне да формулише понуду и да, у карјњој

линији, дође до закључења уговора Преговори не обавезују – иако не обавезују, ипак, не значи да преговори не производе

никакве правне последице. Шта треба разликовати од преговора:

o Уговор о преговорима – уговорне стране се охбавезују да ће преговаратиo Пакта о приоритету – једно лице се обавезује да ће са другим закључити уговор пре

него са трећимo Оквирног уговора – уговарачи дефинишу принципе којима ће битги подвргнути

будући уговориo Делимичног уговора – странке у току преговора фиксирају тачке о којима је

постигнута сагласностo Једностраног обећања уговора – једна страна даје сагласност на дефинитиван

уговор који ће бити закључен када друга страна одлучи да га закључиo Двостраног обећања уговора – обе стране дају сагласност на будући уговор

Одговорност из преговора – условљена је постојањем одређених претпоставки:o Објективне претпоставке

Да су вођени преговори Да су преговори били безуспешни Да је неки ученик у преговорима претрпео штету која је у узрошној вези са

скривљеном радњом другог учесника у преговоримаo Субјективне претпоставке

Да стана која је одустала од преговора није имала намеру да закључи уговор

Да је страна која одустане од преговора то учинила без основаног разлога Питање терета доказивања у вези са одговорношћу из преговора (предуговорна

одговорност) – у нашој правној теорији доминира схватање да је реч о вануговорној одговорности

Потребна (претпостављена) кривица – ЗОО је предвидео критеријум претпостављене кривице код уговорне и код вануговорне одговорности али није предвидео који ступањ кривице с епретпоставља. У вези са тим, највиши судови заузели су став да се претпоставља само најлакши ступањ кривице – обична непажња, а тежи ступњеви кривицие – намера и груба непажња, када је то изричито законским правилом утвврђено, а ако то није случај, доказују се према општим правилима парничног поступка.

Накнада штете – будући да је у питању culpa in contrahendo надокнађује се тзв. негативни уговорни интерес (то значи да се надокнађује само обична шптета настала вођењем преговора а не и измакла добит, јер међу странкама нема уговора који би се морао извршити, те не постоји ни повреда уговорних обавеза која би оправдавала накнађивање позитивног уговорног интереса). Обична (стварна) штета обухвата само ванредне трешкове, а не и редовне тршкове пословања.

Значај успешно окончаних преговора – o Могу бити значајни приликом тумачења уговораo Могу бити значајни за утврђивање споредних тачака уговораo Обавезују посредника да у њима учествује и да настоји да до закључења уговора

дође

Општа понуда – представља предлог за закључење уговора учињен неодређеном броју лица који садржи битне састојке уговора чијем је закључењу намењен и важи као понуда, уколико другачије не произилази из околности случаја или обичаја. МОЖЕ СЕ ЈАВИТИ:У форми општих услова пословања

Начини закључењаo Формуларни уговори (по приступу) – понудилац закључење везује за прихватање

свих услова садржаниху формулару и не пристаје на промену, а друга страна прихвата или не прихвата (take it or leave it)

o Типски уговори – једна уговорна страна представља нацрт уговора, али допушта одређене измене путем преговора о будућем уговору

o Позивом на опште услове пословања у ужем смислу – да би општи услови пословања представљалли саставни део уговора потребно је да се уговор позива на ших и да су уговорној страни која их прихвата били познати или морали бити познати у часу закључења.

Изуеци у којима се општи услови пословања не сматрају понудом за закључење уговора:o Ако је то у њима изричито наведеноo Ако то произилази из околности случаја или обичаја (рекламни каталог...)o Ако је самим законом одређено да објављивање општих услова нема карактер

понуде за зкључење уговора, већ позива заинтересованим лицима да упуте понуду за закључење уговора у складу са општим условима

У форми излагања робе уз назначење цене – суштински, ради се о реалној понуди учињеној конклудентном радњом. Неће се сматрати понудом ако то произилази из околнсти случаја или обичаја (излагање робе на сајму, азлагање робе у аутоматима...

Позив на понуду – у одређеним случајевима који су веома блиски општој понуди, неће се сматрати да се ради понуди већ о позиву заинтересованим лицима да учине понуду. Који су то случајеви

Излагање робе без означавања цене Објављивање општих услова пословања који се не сматрају понудом Слање каталога, ценовника, тарифа и других обавештења, као и огаси учињени путем

штампе, лецима, радиом, телевизијом или на који други начин (ипак, лице које на ова начин рекламира робу и очекује понуде за закључење уговора одгоара за штету коју би претрпео понудилац ако без основаног разлога није хтело д прихвати његову понуду)

Јавна продаја – прдставља посебан случај. Респисивање аукције сматра се само позивом на стављање понуда, те отуда не обавезује акционара. Тек понуда учесника аукције или јавног надметања представља понуду за угувор (наравно, свака виша искључује претходну). Одговорност аукционара постоји ако је реч о јавном надметању „без резерве“.

Прећутно закључењеПрихват понуде ћутањем – изузетно од правила, постоје случајеви када се и поред неизјашњавања понуђеног на дату понуду уговор сматра закљушеним (ван ових случајва не производи правно дејство):

Када понуђени стоју у сталној пословној вези са понудиоцем у погледу одређене робе, сматра се да је прихватио понуду која се односи на такву робеу, ако је одмах или у остављеном року није одбио.

Лице које се понудило другом да извшава његове налоге за обављање одређенех послова или извршавање таквих налога спада у његову пословну делатност, дужно је да изврши добијен налог ако га одмах није одбило

Прихват понуде и продужетак уговора конклудентом радњом – по правилу, само неформални послови.

Директним прећутним прихватом (лањем понудиоцу цене назначене у понуди) Индиректним прећутним прихватом Када једна страна располаже робом коју је примила од друге стране и то у своје име и за

свој рачун, сматра се да је закључен уговор о продаји ако прималац није знао да је роба послада у другу сврху

Кад једна стран преда другој документа на основу којих може располагати робом, а друга страна та документа прими, сматра се да је закључен уговор о прродаји, ако прималац није знао да су сокумента предата у другу срху

Када купац робу која му је предата „на оглед“ , „напробу“... не врати у року који је био уговорен, сматра се да је акључен уговор о продаји

Када возар или шпедитер прими робу са науначењем адресе примаоца, сматра се да је закљуен уговор о превозу или шпедицији

Када складиштар прими робу без одређеног налога сматра се да је закључен уговор о ускладиштењу

Када путник уђе у средство јавног превоза, сматра се да је закључио уговор о превозу путника

Продужење уговора конклудентним радњама – кад једна страна по истеку времена за које је важио уговор о редовној испоруци робе или уговор о редовном вршењу услуга, настави са

испоруком такве робе или вршењем таквих услуга, а друга стране се томе на време не успортиви, важње ранијег уговора продужава се под истим условима, ако се томе не притиви природа самог уговора, или ако из уговора или околности не проистиче да друга страна није хтела продужење уговора.

Меморандум – уговори у привреди мог се закључивати само од стране овлашћених лица. Изузетно, могу се закључивати писменим понудама и писменим прихватима неовлашћених лица ако су КУМУЛАТИВНО испуњени следећи услови:

1. ако је таква изјава сачињена на хартији са одшампаним или утиснутим ознакама понудиоца или понуђеног, којим се они у свом пословању служи (меморандум)

2. да је таква изјава снабдевена печатом или штамбиљем и да је потписана на уобичајен начин

3. да се таква изјава односи на посао којим се понудилац или понуђени редовно баве и да не прелази обим њиховог нормалног пословања

4. да понудилац односно понуђени нису знали да је понуду или прихват потписало неовлашћено лице.

Савремена средства везе – телефон, телефакс, телепринтер, радио-веза и друга средства везе, као и телеграм – могуће је закуљење, а као МЕСТО ЗАКЉУЧЕЊА узима се место у кме понудилац има седиште.

Обезбеђење уговора у привредиИ у уговорима у привреди користе се средства обезбешење која се изучавају и у стварном и облигационом праву, као што су: уоворна казна, кауција, одустаница, аванс, капара, пенали, јемство, залога и право придржаја. Ко уговора у приведи постоје одређене специфичности код јемства и залоге

Јемство – јемство уопште, па и у уговорима у приведи, може бити уговорно и законско. Солидарност – основна карактеристика и једног и другог у привредним односима је солидарност (да поверилац може захтевати испуњење од јемца и пре него што је тражио испуњење од дужника). Ипак, када је реч о уговорном јемству, то није когентно правило, те се од тога може одступити уговарањем супсидијарног јемства. То је разлика у односу на на непривредне односе, где је павило супсидијарно јемство, а може се уговорити и солидарно јемство.

Акцесорност – основна карактеристика јемства јесте акцесорност у односу на обавезу главног дужника. Ипак, у привредним односима од овог правила постоје значајни изузеци:

Прво – у поступку принудног поравнањаиако долази до смањења обавезе главног дужника, не долази до смањења обавезе јемца;

Друго – исти је случај и са стечајним поступком

Залога – залога може бити законска и уговорна. Уговорна залога – до скоро је искључиво коришћена ручна залога, док се сада све више

користи хипотека (са развојем хипотекарних функција банкара). Карактеристика ручне залоге јесте предаја ствари, па се тако залогодавац лишава могућности коришћења ствари. Стога се у савременим правима све више развија систем бездржавинске ручне залоге, на основу судског прописа и процене покретних ствари, односно уписа у регистар залога на покретним стварима

Законска залога – и поред могућности стварања законске залоге, закон креира законску залогу ради лакшег одвијања привредноправних послова.

Ко има право на законску залогу – у нашем праву законско заложно право имају повериоци из више уговора у привреди: превозници свих грана преоза робе, шпедитер, комисионар, трговински заступник, сладиштар, вршилац контроле, банка као држалац сефа.

Предмет законског заложног права – предмет законског заложног права је роба као телесна ствар. Законско заложно право односи се на појединачне, индивидуално одређене ствари, а изузетно, код уговора о трговинском заступању, може се односити и на неплаћене своте као генереичне ствари; код комисионог посла заложно право односи се и на одређена потраживања у виду права привенствене наплате их потраживања која је комисионар извршавајући налог стекао за рачун свог комитента.

Државина код залоге – када је прдмет индивидуално оређена ствар, она може бити у државини повериоца или неког трећег лица, који је држи за повериоца, чак и без сагласности залогодавца (кад шпедитер преда ствар ствар која је предмет превоза превозиоцу, његово заложно право не престаје). С друге стране, кад је у питању предаја заложене ствари залогопримцу, предаја се може извршити и неком трећем лицу (нпр. превозилац преда ствар јавном складишту и конституише своје законско заложно право), за разлику од уговорне залоге где ово није могуће.

Замена предмета залоге – није могућа, осим у случају другачијег споразума повериоца и дужника, с тим да тада прелазимо на терен уговорне залоге.

За шта служи законско заложно право За обезбеђење и главних и споредних потраживања

За обезбеђење пуноважних, како доспелих тако и не доспелих потраживања (изузетно, код трговинског заступања само доспела)

Пуноважност законског заложног права – за пуноважност се тражи тзв. услов конекситета (начело специјалности) – потребно је да је ствар која је предмет потраживања доспела у руке повериоца. Према томе, законско заложно право не може да се протегне на неке ствари које му је дужник предао у друге сврхе, а не ради сипуњења уговора у вези са којим постоји то право (конекситет се, изузетно, не тражи код комисиона, где комисионар може из заложене ствари наплатити сва своја потраживања према комитенту, без обзира да ли су она настала у вези са тим стварима или неким другим. Разлог за ово је трајност односа комисионара и комитента). Правило конекситета је диспозитивно те поверилац и дужник могу одступити, али се тада примењују правила уговорног заложног права.

Одговорност из уговора у привреди – постоје претпоставке одговорности дужника чим уговорна обавеза није испуњена или није уредно испуњена.

За законско ослобођење од одговорности дужника за штету неизвршења или неуреног извршења уговора потребно је да се КУМУЛАТИВНО испуне следећи услови:

Постојање штете Немогућност испуњења обавезе од стране дужника или закашњење у њеном испуњењу Да су немогућност испуњења или закашњење поузроковани околностима које су настале

после закључења уговора Да дужнике није могао да спречи, отклони или избегне настанак ових околности Да дужник бавезно докаже настанак ових околности и узрочну везу са немогућношћу

испуњења обавезе, односно закашења у испуњењу

Овде треба рећи да се, у нашем праву, дужник може ослободити одговорности за штету насталу неизвршењем уговора или неуреним извршењем, ако докаже да је до тога дошло услед ВИШЕ СИЛЕ ИЛИ СЛУЧАЈА.

Законски режим није императиван – па отуда уговорнс тране могу овај режим одговорности мењати својим уговорним клаузулама:

Клаузуле егзонерацијеo Уговорне стране могу ублажити појам више силеo Уговорм се мое проширити одговорност дужника и на случај за који он иначе не

одговара, осим ако је то у супротности са начелом поштења и савесностиo Уговором се може искључити одговорност дужника за обичну пажњуo Уговором се може уговорити највиши износ накнаде, ако тако одређенеи износ није

у очигледној несразмери са штетом и ако за одређени случај није шта друго законом предвиђено.

Ограничења клаузула егзонерацијеo Одговорност дужника не може се искључити за намеру и грубу непажњуo Непуноважно је искључење одговорности дужника за обичну непажњу, ако је таква

клаузула последица монополског положаја дуника или је уопште израз правног односа уговорних страна

o Непуноважно је ограничавање висине накнаде ако је неиспуњење или неуредно испуњење уговорне обавезе проузроковано намерно или крајњом непажњом дужника

Камата – доцња у испуњењу новчаних обавеза има за последицу плаћање затезне каматне стопе

Прекомерно оштећење – привредни субјекти се трговином бае као својом редовном делатношћу, па се не може узети да не знају или да нису морали знати праву вредност обавеза уговорних страна у тренутку закључења уговора. Отуда, поништење уговора у привреди због прекомерног оштећења треба да представља више теоријску него практичну могућност.

Доказна средства – широка могућност коришћења доказних средстава у случају спора: пословна корепонденција, јавне и приватне исправ, искази сведока..., а посебна спеифичност је и могућност коришћења пословних књига.

Рокови приговора и застарелости – заједничка одлика свих рокова је њихова краткоча

Приговори на видљиве и скривене недостатке – одмах по откривању (у грађанском праву 8 дана)

Општи рок застарелости – три године (застаревање тече одвојено за сваку испоруку робе или извршени рад и услугу)

Посебни рокови застарелости – у појединим уговорима још су краћи од оштег рока (нпр. у транспортном праву рок застарелости је једна година, а код појединих конкретних потраживања и краћи)

Судови и арбитраже – решавње привредних спорова може бити поверено и вршено од стране:

Специјализованих привредних судова Инстутуционалних или ad hoc арбитража Путем изабраних судова при привредним коморама (што је у суптини институционална

арбитража)

Уговор о посредовању

Појам Уговор о обављању привредних услуга у коме се једна уговорна страна (посредник) обавезује да настоји да нађе и доведе у везу са својим налогодавцем ка другом уговорном страном, лице које би са њим преговарало о закључењу одређеног уговора, а налогодавац се обавезује да му исплати одређену накнаду (провизију) ако уговор буде закључен

Извори права1. ЗОО2. Општи услови пословања посредничких организација3. Пословни обичаји4. У међународном праву – нема конвенција па се примењују национална законодавства

Карактеристике Двострано обавезан Именован Комутативан Теретан Неформалан

Битни елементи1. Одређење предмета уговора2. накнада – није битан елемент по самом закону, али је по правилу битан елемент

Закључење Често се закључује савременим средствима везе. Може се закључити и ћутањем посредника поводом налога налогодавца. По техници спада у уговоре по приступу.

Правна природаПредставља мешовити правни посао (садржи елементе уговора о мандату и уговора о делу)Код овог уговора постоје две врсте односа:

1. посредник – налогодавац2. налогодавац – треће лице

ВрстеУ односу на предмет посла може бити:

Трговинско Банкарско Берзанско Поморско...

Обавезе носиоца карактеристичне престације (посредника)1. извршење налога – представља предмет правног посла посредовања. Посредник је дужан

да са пажњом доброг привредника за свог налогодавца тражи прилику за закључење одређеног уговора. Посредник је дужан да се придржава налога. Налогодавац није дужа закључити уговор под условима које је саопштио посреднику (ако је поступио несавесно, одговара посреднику за штету)

2. обавештавање налогодавца – о свим околностима од значаја за намеравани посао које су му познате или које су у морале бити познате

3. заштита интереса обеју странака – може се појавити и као посредник обе стране, али се не може појавити као посредник једне, а заступник друге.

4. Чување пословне тајне – не сме да обавести треће лице о: 1.) садржини налога за посредовање, 2.) преговорима и 3.) условима закљученог уговора (ове га обавезе може ослободити једино налогодавац, а ова обавеза траје и након закључења уговора)

5. Издавање посредничког листа (закључнице) – издаје га уговорним странама и служи као доказ о закљученом уговору путем посредника

6. Посредовање у преговорима 7. Примање испуњења обавезе трећег лица – након завршења посла, посредник може остати

у обавези пријема испуњења обавезе ттрећег лица (тада се суштински налази у улози заступника а не налогодавца)

8. Вођење посредничког дневника 9. Обавеза чувања узорака .10. Опозив налога – ако постоји клаузула у уговору (судови држе да посредник има право на

накнаду и у овом случају)

Обавезе другог (налогодавца)1. Провизија – уговорена или уобичајена (по тарифи). Стиче право на провизију моментом

закључења уговора за који је посредовао (могуће је ово уговорити и пре (довођењем лица у везу) или после (испуњењем уговора). У случају уговор под одложним условом, право на провизију стиче истеком услова. Ако је уговор неважећи (ништав, рушљив) посредник има право на провизију ако није знао за узрок неважности. Губи право на провизију ако ради за другу страну, противно уговору и интересима налогодавца.

2. Накнада трошкова – трошкови се сматрају укљученим у провизију (осим ако уговором није нешто друго одређено

Одговорност посредника1. Посредник одговара за сваку штету која настане његовом кривицом, по начелу

претпостављене кривице (може се ослободити доказом да штета није настала његовом кривицом).

2. Одговара и и налогодавцу и трећем лицу o Одговара и за штету која настане зато што је посредовао за лице за које је знао или

је морао знати да неће изршити обавезе из уговора (одговорност за избор лица)o Ако је посредовао за пословно неспособно лице.

Одговорност налогодавца1. Одговара посреднику за штету ако је наступо несавесно

Посебности:Разграничење у односу на заступање:

1.) посредник по правилу обавља само фактичке рање, а заступник обавља и правне радње2.) посредник обавља своју делатност као самосталан субјект у своје име и за свој рачун, а

заступник у име и за рачун налогодавца3.) делатност посредника је везана, по правилу, за послове проналажења пословне везе за

налогодавца, док се делатност заступника састоји у закључивању правних послова за налогодавца

4.) посредовање је, по правилу, посао ad hoc док је заступање трајни однос

Уговор о купопродаји

Појам – уговор којим се једна страна (продавац) обавезује да ствар коју продаје испоручи (преда) другој страни (купац) и да му пренесе право својине, а купац се обавезује да продавцу плати цену у новцу и да преузме ствар.

Специфичности у односу на обичну купопродају – субјекти у овом уговору су привредни субјекти, док предмет представља роба, односно преносиво имовинско право.

Битни елементи – битни елементи уговора о купопродаји су ствар (роба) и цена. За разлику од грађанског уговора, изостанак цене не значи непуноважност уговора, већ постоје законске одредбе које премошћују и овај недостатак. Наравно, уговор садржи и неке друге елементе, али њихов недостатак (или, боље речено, недостатак одређења ових елемената) може бити надомештен диспозитивним одредбама закона, узансама или обичајима (рок, место и начин плаћања, рок, место и начин предаје, превоз робе, осигурање, прелаз ризика...)

Особине уговора Именован (законом је посебно регулисан, а и име му је одређено) Неформалан (осим изузетно када је предмет уговора непокретност, када мора бити у

писменој форми) Са тренутним или трајним престацијама (зависно од предмета суговора, дужине трајања,

броја прсација...) Једноставан Комутативан (може бити и алеаторан, али само изузетно када је предмет уговора нека

будућа ствар (нпр. род жита за следећу годину)) Двострано обавезан ( Теретан Уговор без обзира на својство личности (крајње изузетно могу бити и intuitu personae) Каузалан Са споразумно одређеном садржином (изузетно могу бити и по приступу)

Врсте – зависно од полазног критеријума могуће су разноврсне класификације овог уговора: Зависно од својства уговорних страна и карактера њихове делатности – грађанска и

трговинска продаја. Значај поделе је у специфичностима трговинске продаје. Зависно од предмета продаје – продаја покретних ствари и продаја непокретних ствари,

као и бродова, ваздухоплова, инвестиција, инвестиционе опреме, електричне енергије... Значај поделе је у специфичностима које се примењују на продају непокретности (задржавање права својине до исплате цене, одрицање од раскида, аконска писмена форма...

Зависно од седишта уговорних страна – домаћа и међународна продаја. Значај поделе је у различитости извора права који диктирају одређене специфилности ових продаја.

Зависно од начина плаћања цене – готовинска, пренумерациона, са оброчним отплатама цене и продаја на кредит

Зависно од садржине уговора – фиксна продаја (ако је рок битан елемент уговора и када се уговор његовим протеком раскира аутоматски, по самом закону), продаја на пробу (продаја под условом, а ризик случајне пропасти и оптећења сноси продавац до изјаве купца да остаје при уговору или до момента истека уговорног трајања пробе), са правом прече куповине, са задржавањем права својине, по узорку или моделу (продавац одговара ако роба није саобразна узорку или моделу...), продаја са спецификацијом, са правом поновног откупа у одређеном року...

Предмет продавчеве обавезе

Ствар као предмет продајеПредмет продавчеве обавезе су редовно ствари (роба). Предмет су углавном покретне ствари, а изузетно и непокретности. Спорно је питање да ли разне врсте енергије представљају робу (Бечка конвенција одређује да се на њих неће примењивати њене одредбе). Поред тога, роба нису ни ХОВ ни монета, мада су телесне ствари.

Продавац треба да је власник ствари коју продаје. Наше право спада у права која дозвољавају и продају туђе ствари, уз обезбеђење зашите од евикције. Ствар треба да постоји у тренутку продаје, али и пуноважна продаја будуће ствари је дозвољена (овде треба правити разлику у односу на уговор о делу, о чему се говори код уговора о грађењу, будући да постоје посебна правила).

Генеричне ствари као предмет продаје – генеричне ствари су ствари одређене по роду. Оне се одређују по врсти, количини и квалитету.

Врста робе – мора бити јасно и прецизно одређена (није искључено да буде и више врста одређено, а право избора припада продавцу.

Количина – може бити тачно одређена, а може и оквирно (када је оквирно мора бити унутар граница оквира)

o Чешће употребљавани изрази код оквирног одређивања – „око“, „изнад 5%“, „вагон“ (означава 10 тона бруто), „цистерна“ (означава 10 тона нето)

o Бруто за нето – подразумева да тежина робе обухвата и амбалажу. Квалитет робе – уговорне стране имају слободу да одреде квалитет који је предмет

продавчеве обавезе. Квалитет може бити одређен на различите начине.o Одређивање квалитета робе:

Императивним прописима Императивни прописи о одређивању квалитета – ово је нарочито

случај са животним намирницама. Постојање обавезних стандарда – нпр. ЈУС за техничку робу

Уговорним одредбама Према спесификацији – ближе одређују својство и асортиман робе Према узорку и моделу – узорак може бити искључиви или

приближни параметар Употребом израза „уобичајен квалитет“ – роба мора одговарати

својствима која се у месту продавца редовно траже за ту робу Каква таква „telle-quelle“ – испоручује се роба из одређеног

стоваришта или из одређене бербе, али без пребирања и издвајања делова бољег квалитета)

Виђено-одобрено – роба коју је купац пре куповине прегледао и на чији је квалитет пристао.

o Ако квалитет робе није одређен – уговор је ипак пуноважан, а квалитет се одређује према узансним обичајним правилима. Наше опште узансе садрже два значајна правила:

Ако је продавцу пре закључења овог уговора била позната или му је морала бити позната сврха за коју купац купује робу – онда је дужан да испоручи робу управо таквог квалитета.

Ако продавцу није позната нити му је морала бити позната сврха куповине робе – роба не може бити испод средњег квалитета (наиме, роба мора имати шптребна својства за њену редовну употребу или за промет).

Индивидуалне ствари као предмет продаје – одређење индивидуалне ствари врши се њеним прецизирањем, тј. означењем којим се јасно може разликовати од других ствари. Овако одређена ствар може бити уникат или индивидуализована генерична ствар. Непрецизирање овако одређене ствари чини уговор неважећим, будући да недостаје битан елемент.

Права као предмет продајеПоред ствари, предмет продаје могу бити и преносива имовиниска права. Од стварних права, поред својине предмет продаје могу бити и стварне службености, право плодоуживања, залога (али, по правилу, не одвојено од дуга), ауторска и проналазачка права, потраживања (изузев везаних за личност, а начин преноса зависи од тога да ли су изражена у ХОВ или не, као и у којим ХОВ су изражене).

Предмет купчеве обавезе (цена)

Одређење појма цене независно је од начина њеног плаћања (горовина, ХОВ...). Свака куповна цена из уговора у привреди мора да испуњава одређене особине:

Мора бити изражена у новцу – овако изражена представља тачку разграничења са уговором о размени. Ипак проблеми могу настати када је део купчеве обавезе новчани, а део неновчани (случај делимичних компензационих послова – бартер).

Не мора бити одређена – некада је цена морала бити одређена или бар одредива. Постепено, ово је правило ублажавано. Законодавац је за уговоре у привреди увео правило да ако цена није одређена, важи цена коју је продавац редовно наплаћивао у то време, а ако се ни она не може утврдити, онда цену одређује суд, водећи рачуна о свим околностима случаја.

o У међународној продаји – остало се код критеријума одређене или одредиве цене, Цена мора бити озбиљна – не сме бити багателна Цена мора бити правнична – у противном могу се применити установе прекомерног

оштећења или зеленашког уговора

Начин одређивања цене – ако цена није фиксирана већ је променљива може се вршити правилом клизне скале, или пак, ако ништа није уговорено, применом општих правила о промени цене услед промењених околности (чак би се и фиксна цена могла мењати позивањем на промењене околности).Одредивост се постиже на различите начине

Ако је прописана од надлежног органа Ако је уговорена текућа цена, где се узима цена у месту продавца Ако је њено одређивање поверено трећем лицу (ако то лице не одреди цену, сматраће се

да је уговорена разумна цена) Ако је одређена орјентационо – судска пракса је заузела став да ће цена бити она коју су

уговарачи имали у време закључења уговора.

Уговарање одређења цене од једне уговорне стране – третман уговорне клаузуле о поверавању једној уговорној страни, купцу или продавцу, да пдредо уговорну цену, није јединствен. Према једном ставу сматра се да ова клаузула не прозводи правно дејство (наше право), а према тругом има правно дејство, али се цена мора одредити у доброј вери (САД).

Обухват куповне цене (питање амбалаже) – питање амбалаже странке редовно решавају уговором. Тада се служе неким уобичајеним клаузулама типа „бруто за нето“ (цена робе се односи и на амбалажу) или „франко амбалажа“, „амбалажа гратис“, „амбалажа урачуната“ значи да се амбалажа неће посебно плаћати већ да је урачуната у цену. Ако ништа није уговорено, цена важи за нето тежину робе, а не за амбалажу

Ситна амбалажа – уобичајено је да се подразумева у цену робе Крупна амбалажа – мора бити враћена продавцу или се мора посебно платити

Остали трошкови купопродаје – редовне трошкове купопродаје (радње везане за пријем робе) углавном сноси купац. Продавац, нпр, сноси трошкове извозног царињења.

Обавезе продавца (обавеза предаје ствари – обавеза испоруке)

Појам предаје (испоруке) – акт предаје обухвата скуп радњи које је продавац према уговори или према природи посла дужан да изврши како би се купцу омогућила државина ствари. У нашем систему продаја има облигационоправно дејство па се основна обавеза продава сасоји у предаји ствари а не у преносу својине. Моменат преласка ризика са продавца на купца – ризик прелази на купца предајом. Ипак постоје и неки изузеци када то није случај: код куповине на пробу, ако је купац због неког недостатка робе раскинуо уговор или тражио замену ствари, код продаје са задржавањем права својине.Предаја и испорука – наш ЗОО користи термин предаја, док Бечка конвенција и закони неких других земаља (САД) користе термин испорука. У теорији се сматра да је боље користити термин испорука због ситуације када је извршена предаја а није дошло до преласка ризика (испоруке).Правна природа предаје (испоруке) – постоје два схватања:

Предаја је једнострани акт продавца – довољно је да продавац, сходно уговору, предузео све радње да би омогућио купцу да стекне државину, без обзира да ли ју је он стварно стекао.

Предаја је двострани акт – купац не долази у доцњу оног тренутка када продвац изврши све потребне радње, већ онда када је требало да прими испоруку.

Дефиниција – иако је изсостало дефинисање овог појма и у ЗОО и у Бечкој конвенцији, под овим термином треба схватити уручење ствари купцу или превозиоцу и шпедитеру код

дистанционе продаје и то без недостатака или са недостацима због којих купац не користи право на раскид угоора или замену ствари, у уговорено време и на уговореном месту продаје.

Место испорукеМесто испоруке регулише се уговором.Ако место испоруке није регулисано уговором, примењују се диспозитивне законске или узансне норме:

Прво – будући да је реч о неновчаној обавези, опште је правило да се она извршава у седишту дужника, дакле, у овом случају, у седишту продавца у време закључења уговора. Узансама је ближе одређена и локација

Друго – ако је предмет уговора индивидуално одређена ствар – онда се испорука има изршити у месту где се она налази у тренутку закључења уговора или у месту где треба да буде произведена, ако су обестрана тада знале да се она налази у том месту или да треба да буде произведена у том месту.

Треће – испорука генеричне стваври која се има узети из одређеног стоваришта или масе – извршава се у месту где се то стоварише или маса налаи у моменту закључења уговора.

Време испорукеВреме испоруке регулише се самим уговором. Уговорне стране могу различито одредити време испоруке:

Прецизно одредити дан испоруке – продавац мора извршити испоруку баш одређеног дана Одредити испоруку унутар одређеног временског периоца (у току недеље) – овде се

примењују законска и узансна правила, која су код овог случаја истоветна (ако пада у недељу или празник, ти се дани не рачунају).

Одредити оквирни рок испоруке употребом израза „почетком месеца“... – закони и узансе различито тумаче ове одредбе (термин „почетком месеца“ Узансе тумаче као од првог до десетог у месецу, а ЗОО тумачи као првог у месецу...)

Употребом израза „попмптно“, „хитно“... – обавеза је продавца да робу испоручи без одлагања, а најкасније у року од 8 дана од дана закључења уговора.

Ако рок није уговорен самим уговором – према ЗОО, испорука се има извршити у разумном року, с обзиром на природу и остале околности.

Рокови сукцесивних испорука Утврђују се самим уговором.Ако сукцесивни рокови нису одређени самим уговором, примењују се два правила:

Ако је сукцесивна испорука уговорена у року од два и више месеци – врши се у приближно једнаким роковима сваког месеца.

Ако је сукцесивна испорука уговорена у року краћем од два месеца – врши се у два приближно једнака рока средином и крајем уговореног рока.

Начин испорукеНачин испоруке РЕГУЛИШЕ СЕ САМИМ УГОВОРОМ.Начин испоруке зависи од:

Да ли је реч о индивидуалној или генеричној роби: o Испорука индивидуално одређене ствари – врши се на начин који одговара

околностима конкретног случаја.o Испорука генеричне ствари – врши се њиховим издвајањем на јасан начин, ради

отпреме на складишу продавца или њиховом предјаом превозиоцу или шпедитеру, односно предајом робе купцу у уговореном месту опредељења.

Да ли су у питању покретности или непокретности o Када се ради о непокретностима, предају замењује упис у земљишне књиге.

Врсте предаје с обзиром на начин извршења: Физичка – предаја из руке у руку Симболичка – предаја ХОВ са традиционалним својством којим се купцу омогућава да

располаже са робом Фиктивна – институти: traditio brevi manu, constitutum possessorium, cessio vindicationis)

Обавеза гаранције за физичка својства робе (саобразност робе)Појам – продавац је обавезан да испоручи купцу робу саобразну уговору, дакле робу која НЕМА МАТЕРИЈАЛНЕ НЕДОСТАТКЕ (одређење појма материјалних недостатака у ЗОО везано је само за квалитативне недостатке)

Када се сматра да ствар има материјалне недостатке (према ЗОО)1. ако нема својства или одлике које су изричито или мрећутно уговорене или прописане2. ако нема потребна својства за нарочиту употребу за коју је купац набавља3. ако није саобразна узорку или моделу (осим ако су показани само ради обавештавања)4. ако нема својства за редовну употребу или промет (препродају)

Остале обавезе продавца обавеза предаје докумената – продавац је обавезан да купцу преда документа која му

омогуују располагање и коришћење купљене ствари (царинска, девизна, татистичка, санитетска...)

обавеза гаранције за првна својства реобе – обавеза омогућавања мирне државеине (заштита од евикције)

обавеза чувања робе – када купац не преузме на време робу, продавац је дужан да је чуна ва трошак и ризик купца. Дужан је да предузме сва средства да је сачува и то може учинити на различите начине

обаеза обезбеђивања амбалаже – продавац обезбеђује амбалажу, ако није другачије уговорено. Бечка онвенција квалификује недовољност или недостатак амбалаже као недосттак саобразности, чиме индиректно регулише обавезу паковања као обавезу продавца.

Квалитет амбалаже – одређује се уговором, а ако није уговоренам продавац је дужан дати уобичајену амбалажу (амбалажа мора бити да штити упаковану робу и да је погодна за превоз)

Обавеза осигурања – ова обавеза продавца се не предвиђа националним законима. У међународним уговорима, међутим, изричито је предвођена обавеза да када продавац није дужан да осигура рубу, да је у обавези да купцу пружи све расположиве податке који би му били потребни да осигура робу.

Обавеза обавештавања – посебно је питање када се сматра да је ова обавеза извршена. По Бечкој конвенцији, задоцњење или грешка у преносу обавештења, захтева или другог саопштења, послатог у складу са Конвенцијом и на начин који се сматра одговарајућим у датим околностима, не чишава страну која га је послала права да се на то обавештење позове (дакле, прихваћена је теорија одашиљања)

Обавезе купца

Обавеза плаћања цене Место плаћања (по редоследу приоритета) – уговорено место, обичај, место продаје

ствари Време плаћања – регулише се уговором (за готово, пре испоруке робе или после испоруке

робе)o Могућност плаћања након прегледа робе – наш ЗОО овлашћујекупца да плаћање

одложи за време које је потребно за преглед робе. Тај рок је 15 дана од дана пријема робе.

o Време плаћања сукцесивних испорука – плаћа се за сваки оброк понаособ Начин плаћања – увек у ДОМАЋОЈ ВАЛУТИ (ДИН)

o У готовом новцу – представља претпоствку. Реализује се путем вирманаo Плаћање путем вирмана

ако продавац и упац имају рачун у истој банци, сматра се да је плаћање извршено када тој јединици стигне налог купца

ако продавац и купац имају рачуне у различитим банкама, сматра се да је плаћање изршено када јединиц банке продавца стигне налог банке купца.

o Плаћање путем дкументарног акредитива – купац је дужан да код одређене банке отвори, о свом трошку, акредитив и то најмање 15 дана пре уговореног рока испоруке, са важношћу најмање 15 дана рачунајући од дана одређеног уговором за извршење испоруке.

o Плаћање уз откуп робних докумената – продавац је дужан да уговорена робна доумента којима доказује да је извршио испоруку пошаље одређеној банци, а купац ће моћи да расолаже са робом тек по искупу докумената од банке, тј. по уплати цене и трошкова који падају на њега

Фактура (рачун) – често представља једини писани документ и има значајну доказну снагу (представља веродостојну исправу). Издаје се након закљученог уговора о продаји..

o Случај када фактура одступа од уговора – ако фактура одступа од уговора, узансна правила постављају две хипотезе:

Једнострано унети услови плаћања и други услови не обавезују купца, чак и онда када прими фактуру а не пригвори

Купца обавезују они услови плаћања и други услови које продавац унесе у фактуру, ако купац не стави приговор.

Када купац приговори само неким ставкама фактуре, он не може одбити да исплати износ ком није приговорено, нити продавац може одбити пријем тог износа.

Обавеза преузимања ствари – неизвршење ове обавезе рађа све последице дужнике доцње. У принципу, главно питање је да ли је преузимање ствари право или обавеза. У упоредном праву то је различито решено. У нашем праву, на основу ЗОО то је обавеза купца, док је по Узансама то право купца.

Остале обавезе купца – уговором о продаји многу бити предвиђене и разне друге обавезе: разне обавезе у вези са исплатом цене, достављања спедификације, обавеза даваа диспозиције продавцу окд дистанционе продаје, обавеза прибављања транспортних средстава, обавеза прибављања амбалаже...

Одговорност за неизвршење уговорних обавеза

Одговорност продавца – права купца

Претпоставке одговорности продавца – продавац одговара:1. за квалитет и квнтитет испоручене робе (под условом да су благовремено утврђени од

стране купца)2. за квалитативне и квантитативне недостатке (под условом благовременог приговора)3. за материјалне недостатке ствари које је она имала у часу преласка ризика на купца

(изузтно и оне који настану после, али су последица узрока који је постојао пре тога (заражена тока...))

4. за недостатке ствари ако купац своја права врши у одређеном законском преклузивном року.

Преглед робе ко врши – уговорне стране заједно, а пре свега купац. Може се вршити и комисијски, ако

стране тако уговоре или ако то произилази из обичаја или узанси време прегледа робе – код видљивих недостатака одмах по приему, а код скриевених

недостатака најдуже у одређеном гарантном року. Изузетно,м купац је овлашћен да одлижи утврђивање квалитета и квантитета у случају реекспорта или у случају када продаац не пошаље купцу исправе кје су му за ову сврху потребне.

Место прегледа робе – није посебно регулисано ни законом ни узансама. Једино што узансе посебно регулишу јесте утврђивање места испоруке као место утврђивања количине испоручене робе као претпостављено место (па се може применити и за квалитет робе)

Начин прегледа робе – зависи од тога да ли се утврђује количина или квалитетo Количина - вагањем, мерењем и пребројавањемo Квалитет – стручним прегледом, упоређивањем са узорком, хемијском анализом,

физичким мерењем или вађењем узорка...

Приговор купца – ако упац прегледом робе утврди недостатке, дужан је да стави приговоре и то БЛАГОВРЕМЕНО, КОНКРЕТНО И НА СИГУРАН НАЧИН.

Време стављања приговора – зависи о више околностиo Када је реч о видљивим манама – без одлгањаo Када је реч о скривеним манама – одмах по отривању, а најкасније у законском

гарантном рокуo У случају замен ствари – као да је реч о новој испоруци ствариo У случају реекспорта – рокови се продужавају за време које је потребно да купчев

купац прегледа робу и о утврђеним недостацима обавести купцаo Ако је испоручена мања количина робе или друг врста робе (aliud) – не постоји

дужност купца да би очувао своја права, да ставља приговоре, али таква дужност је предвиђена узансним правилима и то „у кратком року“ од испоруке или од пријема исправа из којих се то може утврдити

Природа рокова за приговоре o Када је реч о приговорима за материјалне недостатке – они су ПРЕКЛУЗИВНИo Кда је реч о квантитативним недостацима – рокови имају друге последице. Пре

свега неистицање привовора у разумном року код вишка испоруке робе води претпоставци да је купац сагласан да прими већу количину, а друго, код мањка испоруке, купац и поред нестављања приговора мора да има иста права као и да је ставио приговор

Садржина приговора – важе ДВА ПРАВИЛАo Приговор мора бит конкртан, а не уопштенo У свом приговору купац мора да позове продавца да прегледа робу у једном

разумном року

Непостојање одговорности продавца – продавац није одговоран у следећим случајевима:

1. ако нису испуњене све претпоствке његове одговорности2. у случају несавесности купца3. за незнатне материјалне недостатке (изузев ако је испорука „без толеранције“4. ималац лиа је ствар продата на јавној аукцији5. ако је уговором о продаји његова одговорност искључена

Права купца у случају испоруке робе лошијег квалитета1. право да захтева испуњење уговора2. право да захтева снижење цене3. право раскида уговора4. Поред ових права има и секундарно право – на накнаду штете

Опредељење купца за раскид уговора или снижење цене је неопозиво и дефинитиван избор, док опредељење купца за замену и оправку ствари не мора бити дефинитовно.

1. Ограничења права купца на замену ствари :o Потребно је да се ради о роби која је одређена по родуo Право на замену може се реализовати само ако је реч о неком крупнијем

недостаткуo Купац нема право на замену ако је испорученом робом располагао, те не може

вратити робу у стању у ком је испоручена,2. Ограничења права на раскид уговора

o Купац не може да раскине уговор ако је са испоручено робом располагаоo Не може да раскине уговор у целини (али може делимично) ако само део робе има

квалитативне недостакеo Не може да раскине уговор ако испоручена роба има материјалне недостатке, без

остављања накнадног примереног рока за уредно испуњење уговора3. У случају поступног откривања недостатака – купац који је једном постигао снижење

цене, може то учинити поново

Права купца по основу испоруке робе бољег квалитета – и у овом случају треба сматрати да роба има материјалне недостаке. Опште узансе постављају следећа правила:

1. купац је, по правилу, дужан да прими робу бољег квалитета2. купац може одбити да прими робу бољег квалитета ако има интерес да прими робу баш

одређеног квалитета.3. када купац прими робу бољег квалитета, купац не може тражити вишу цену од уговорене.

Права купца по основу неизвршења испорке (дужничка доцња) – доцња продавца са испоруком робе рађа два основна права:

1. право на захтевање испуњења уговора2. право на раскид уговора3. право на накнаду штете (као секундарно претходним правима)

Избор купца између испуњења уговора или раскида је неопозив. Ипак, док опција раскида остаје неопозива, дотле опција испуњења остаје неопозива само онда ако продавац по оваквом захтеву купца покаже спремност за испуњење уговора.

Опција испуњења условљена је обавезношћу купца да остави накнадни рок (примерен околностима конкретног случаја). Изузетно, неће оставити рок ако је уговорена фиксна продаја и када из продавчевог држања произилази да неће извршити уговор.

Права купца код испоруке робе са делимичним недостацима – купац може да захтева испуњње уговора или може да раскине уговор у подледу дела неиспоручене робе. Из овога може да се извуче закључак да је купац дужан да прими мање испоручену количину робе, а изузетно то неће бити дужан ако уговорена количина или продата ствар чини целину и ако купац има оправдани интерес да прими уговорену ствар или количину у целини. Куповна цена се увек плаћа према испорученој количини робе.

Право купца по основу испоруке веће количине од уговорене – купац НИЈЕ ДУЖАН да прими већу количину робе од уговорене количине. Ипак он то може учинит, а ЗОО уставновљава претпоставку да је купац привио вишак ако у разумном року не изјави да вишак одбија.

Право купца код сукцесивних испорука – поједини оброци имају самосталну судбину, изузетно то не мора бити случај:

1. ако продавац касни само са испоруком једног оброка, купац може у разумном року да раскине уговор само у погледу тог оброка

2. купац може да раскине уговор и у погледу будућности недоспелих оброка ако је из датих околности јасно да они неће бити испуњени

3. купац може да раскине уговор у целини и у погледу испоручени и недосплеих оброка ако нема интереса за већ извршена испуњења јер доспели и будући неиспуњени оброци чине само једну целину.

Права купца код испоруке друге врсте робе ( aliud ) – у нашим позтивиним прописима нема изричитог решења. Спорно је да ли ову испоруку треба третирати као испоруку робе са материјалним недостацима или као неизвршење уговора (дужничка доцња). У већини националних законодавстава купцу се дају правна средства која проистичу из неизвшења испоруке. У НАШОЈ СУДСКОЈ ПРАКСИ СЕ ТРЕТИРА КАО НЕИЗВРШЕЊЕ ИСПОРУКЕ.

Одговорност продавца за рефлексну штету – продавац одговара, ако су испуњене претпоставке одговорности купцу, и за штету коју му ствар са материјалним недостатком нанесе на неким добрима. Услови:

1. да је купац претрпео штету на неким својим добрима2. да постоји узрочна веза између употребе саме ствари и њених својстава и настале штете3. да је ствар имала материјални недостатак

4. да је продавац крив за рефлексну штету (његова се кривица претпоставља)

Одговорност купца – права продавца

Права продавца по основу неплаћања цене – у односу на дужничку доцњу продавца у вези с испоруком робе, дужничка доцња у односу на плаћање цене има неких специфичности:

1. продавац може да раскине уговор о продаји само у случају ако је купац у доцњи са плаћањем цене а није примио испоруку робе - ово стога што у случају кад је купац примио испоруку робе постаје њен власник, те продавац и поред неплаћања цене не бимогао да тражи повраћај робе ни својинском тужбом.

2. продавац има право на камату за све време трајања доцње (па и ако купац није одговоран нити је продавац претрпео неку штету)

3. код сукцесивних испорука правило је да се плаћа сваки испоручени оброк, посебно ако нешто друго није уговоре или ако нештро друге не произилази из околности посла.

Права продавца по основу других обавеза купца – за разлику од бечке конвенције ЗОО у начелу не усваја концепцију битних и небитних повреда уговора, па санкције за неизвршење осталих обавеза по правилу редовно изостају. Ипак, чини се да позитивно законодавство пружа оређени одговор на ово питање. Иако наш ЗОО не усваја концепт битних и небитних повреда уговора, ипак он предвиђа решење санкција неизвршења других обавеза купца (или продавца) кад за то не постоје неке посебне сангдије. ГЕНЕРАЛНА САНКЦИЈА у сваком случају остаје накнада штет, а поред ње и могућност тражења испуњења уговора, а под одређеним условиома и раскид узговора.

Заједничка правила за узајамне обавезе продавца и купца

Узајамност испуњења – обавезе продавца и купца узајамно су испуњене, при чему обавеза једног служи као циљ (кауза) другог. Овом начелу служе мног установе продаје: одлагање извршења, тражење полагања обезбеђења за уредно испуњење обавеза...

Антиципативни раскид – кад је пре истека рока за испуњење обавзе очигледно да једна страна неће испунити своју обавезу из уговора, друга страна може да раскине уговор. Раскид пре истека рока мора бити изјављен. Изјава о раскиду проиводи своје дејство од тренутка пријема и није предвиђен никакав рок за раскид.

Накнада штете – када дужник (продавац или купац) не испуни своју обавезу или је испуни неуредн, дужан је да накнади повериоцу (купцу или продавцу) штету која му је тиме нанета, изузев ако је до неиспуњења или неуредног испуњења дош.о из узрока за који није одговоран.

Врсте штете – у теорији чини се разликовање накнаде штете због неиспуњења, накнаде штете због неуредног испуњења и због случајне немогућности испуњења. Поред тога разликују се и облици штете у случају раскида уговора: апстрактна и конкретна штета и облици накнаде штете када уговор није раскинут: конкретна штета у виду стварне штете и у виду изгубљене добити.

Право извбора – када поверилац (купац или продвац) има на располагању више облика штете, слободан је све до рока застарелости да се определи за један од облика. С друге стране, избор не мора бити дефинитавн, а понекад је могућа и комбинација.

Раскид уговора и апстрактна штета – реч је о претпостављеној штети која се базира на идеји препродаје (тј. да би купац по тој цени могао продаи робу да му је испоручна), као и на идеју продаје ради покрића. Временски моменат утврђивања разлике у цени је моменат раскида уговора по правилима о расикду уговора, а као место утврђења такве обавезе узима се место где је та обавеза морала бити извршена.

Раскид уговора и конкретна штета куповине или продаје ради покрића – реализација куповине односно продаје ради покрића захтева испуњење одређених услова:

1. поверилац мора да раскине уговор на начн предвиђен за раскид уговора јер све док не раскине уговор, дужник задржава право да испуни уговор

2. потребно је да је предмет продаје одређен по роду (не може бити индивидуално одређен)3. потребно је да куповина ради покрућа буде извршена у разумном року након раскида

уговора4. куповина односно продаја ради покрића мора бити извршена на разуман начин5. обавеза обавештавања дужника

Конкретна штета обрачунава се према разлоици у цени по којој је роба продата односно купљена, у односу на уговорену цену, укључујући и трошкове продаје односно куповине и друге трошкове које је поверилац разумно учинио.

Накнада остале штете окд раскида или нераскида уговора – накнада остале штете обухвата стварну штету и измаклу добит које је у време закључења уговора морао предвидети као могућу последицу повреде уговора, имајући у виду и чињенице које су му тада биле познате или морале бити познате. Као меродаван тренутак предвидљивости или могућности предвидљивости узима се тренутак закључења уговора. Обавеза се сматра доспелом од тренутка настанка штете, а висина накнаде се одређује према ценама у време доношења судске одлуке, изузев ако је нешто друго предвиђено.

Одговорност за тзв. мешовит случај – дужник одговара за делимичну или потпуну немогућност испуњења ако ту могућност није скривио, ако је наступила после његовог доласка у доцњу за коју одговара. У овом случају одговорност дужника је посебно пооштрена. Према томе, после пада у доцњу, дужник одговара за штету коју је проузроковао околностима за које би, према општим правилима о одговорности, да није у доцњи, могао да се ослободи од одговорности. Изузетно, дужник се може ослободити од одговорности ако докаже да би ствар која је предмет његове обавезе случајно пропала и да је своју обавезу испунио на време

Правни односи произвођача, продаваца и потрошача (купца) (однос гаранције произвођача и одговорност за материјалне недостатке) – поставља се питање да ли је купцу на основу материјалних недостатака ствари одговоран продавац или то може бити и произвођач

Гаранције произвођача – ОСНОВ ЗА ДАВАЊЕ ГАРАНЦИЈЕ може бити сам заон или уговор. ШТА АКО ПРОИЗВОЂАЧ НЕ ДА ГАРАНЦИУ? По једном схватању постоји само управна одговорност за прекришај а не и одговорност према купцу, док по другом схватању одговорност постоји и према купцу.

Гарантни лист – гарантни лист је ПИСМЕНА ИСПРАВА О ДАТОЈ ГАРАНЦИЈИ. Издаје се за техничку робу (од стране продавца, увозника или произвођача) и гарантује се исправно функционисање техничке робе и преузима обавеза да се ствар бесплатно оправи или замени, ако се појаве недостаци у гарантном року. Мора садржати све састојке од значаја за обавезе произвођача ствар.

Однос гаранције и одговорности за материјалне недостатке – основне разлике у у следећем:

1. гаранција је установа посебне одговорности само за производе који представљају техничку робу

2. код гаранције постоје два субјекта одговорности који одговарају солидарно: продавац и произвођач

3. одговорност се, поред уговора о продаји, заснива и на гаранцији произвођала за исправно функционисање ствари

4. код гаранције, купац има сва права као и код материјалних недостатака (оправка, замена, снижење цене, раскид уговора), али се радије опредељује за оправку или замену ствари него за друге две опције.

5. код гаранције се тражи да се недостатак појави у току целеог гарантног рока

Губитак права – права купца према произвођачу по основу гарантног листа гасе се по ИСТЕКУ ЈЕДНЕ ГОДИНЕ рачунаући од дана када је тражио од њега оправку или замену ствари. Будући да је овим законом установљена одговорност продавца по основу гарантног листа, а да у одредби о принудном остваривању права путем тужбе у законским преклузивном року нема продавца поставља се питање основаности за овакво решење. Чини се ипак најисправнијим став да је обом одредбом о преклузуији права произвођача по основу гаранције изражене гарантним листом требало обухватити и продавца за одговорност по истом основу.

Одговорност произвођача за рефлексну штету – заснива се на самом закону. Наравно, постоје ствари чија употреба подразумева постојање одређеног ризика, па код њих не одговара ако је предузео све потребне мере да могућу штету спречи путем упозорења.

Искључење одговорности за рефлексну штету – ако је проузроквана кривицом оштећеног лица.

Прелаз ризика са продавца на купца (транспортне клаузуле)

Увод – решење питања преласка резика је веома значајно, јр од одговора на ово питање зависи до када продавац снои ризик случајне пропасти ствари, а када тај ризик прелази на купца, као и питања да ли ће купац бити дужан да плати цену иако није примо робу.

Тренутак преласка ризика – ОСНОВНО ЈЕ ПРАВИЛО ДА РИЗИК ПРЕЛАЗИ У ТРЕНУТКУ ПРИМОПРЕДАЈЕ РОБЕ

Код генеричних ствари – морају бити прписно издвојене Ако се налази у путу „путујућа роба“ – основно је правило да ризик прелази

закључењем уговора.

Појам транспортних клаузула – уобичајени скраћени трговачки термини којима се употребом веома малог броја речи прецизира читав низ права и обавеза купца и продавца из уговора о продаји, а нарочито: прелазак ризика, прелазак трошкова, место време и начин предје, прибављање транспортних средстава, осигурање у ттранспорту, обавештавање друге стране. Најпознатије су INTERCOMS клаузуле, а има и још познатих: combiterms, African Foreign Trade Definitions…

Правна природа – не постоје јединствена гледишта. Оно штоје код свих СПОРНО ЈЕ ОСНОВ ЊИХОВЕ ПРИМЕНЕ. Преовлађује мишљење да се оне морају стриктно уговорити (још немају снагу обичаја)

Општа правила за тумачење транспортних клаузула:1. свака транспортна клаузула има два дела: означење сопственог имена и опредељење

имена једног географског места или неке просторије (нпр: ФОБ-фабрика, ЦИФ-лука...)2. клаузуле су системазитоване тако да обавезе продавца степенасто расту, а обавезе купца

се степенасто смањју3. ризик и трошкови по правилу прелазе у исом месту и истовремено са продавца на купца

изузев клаузула код којих продавац има обаевзу да изврши осигурање робе4. клаузуле не познају симболичку предау већ само физичку предају5. заједниче обавезе продавца у свим транспортним клаузулама су: обезбеђење амбалаже,

сношење трошкова контрле робе и пружања помоћи купцу, на његов захтев и по његовом трошку, прибављање исправа које се издају у земљи испоруке, односно порекла, и које су потребне купцу ради увоза или извоза.

6. све клаузуле деле се према месту испоруке на клаузуле за испоруку у месту, клаузуле за испоруку уз отпрему и клаузуле за испоруку у месту нопредељења (уговор о приспећу)

Врсте

Клаузуле за испоруку у месту: Франко фабрика

Клаузуле које регулишу продају уз отпрему Франко вагон (ФОТ, ФОР) уз назнаку места отпреме Франко уз бок брода (ФАС) – уговорена лука искрцаја Франко брод (ФОБ) – уговорена лука тпреме Цена, осигурање, возарина (ЦИФ) – уговорена лука опредељења Цена, возарина (ЦФ) – уз назначење договореног аеродрома отпреме „Возарина плаћена до“ – назначено место опредељења „Возарина и осигурање плаћени до...“ – назначено место опредељења Франко превозник – назначено место

Клаузуле које регулишу уговоро о приспећу Франко брод – назначено место опредељења Франко обала – оцарињено... уговорена лука или „Франко обала“ – неоцарињено...

угово9рена лука Испоручено граница – назначено место испоруке на граници Испоручено оцарињено – назначено место опредељеа Испоручено неоцарињено – назначено место опредељења

Ревизија интеркомса

Уговор о трговинском заступању

ПојамУговор обављању привредних услуга у коме се једна страна (агент) обавезује да се стално стара да трећа лица закључују уговоре са његовим налогодавцем (принципал, комитент) и да у том смислу посредује између њих, као и да по добијеном овлашћењу закључује уговоре са трећи лицима у име и за рачун налогодавца, а друга страна се обавезује да му за сваки закључени уговор, исплати одређену накнаду (провизију)

Извори права1. ЗОО2. Општи услови пословања заступничких агенција3. Обичаји4. Међународни извори – Конвенција о заступању у међународној продаји робе (Женева 1983.

године)

Карактеристике Двострано обавезан Именован Комутативан Теретан

Битни елементи1. Предмет заступања2. Обим овлашћења

ЗакључењеУговор није закључен све док се не закључи у писаном облику (може и разменом писама)

Правна природа Континентална концепција – правна конструкција посла заступања је трочлана:

налогодавац, заступник и треће лице. У континенталној концепцијиприхваћено је решење о двостртуком правном односу из целовитог посла заступања: унуттрашњи правни однос (који се заснива на налогу између заступника и властодавца) и спољашњи однос (пуномоћничке правне природе и настаје извршењем закљученог уговора о заступању. Посао индиректног правнг заступања јесте посао комисиона, јер се у том послу не јавља налогодавац.

Англосаксонска концепција – познаје јединствени институт заступништва. Она целу конструкцију схвата јединствено, без двојности правних односа.

Врсте по подручју делатности – 1.) локални заступник и 2.) генерални заступник по обиму деланости – 1.) посебни и 2.) општи по локацији – 1.) стални и 2.) путујући агент по предмету заступања – 1.) агент у робном промету, 2.) агент у промету ХОВ, 3.) берзански

агент, 4.) поморски агент, 5.) агент осигурања... по одговорности заступника – 1.) обичо затупништво (само за избор трећег лица) и 2.) del

credere заступништво (одговара и за извршење обавезе трећег лица) по месту обављања и извору права – 1.) агент домаћих субјеката и 2.) агент страних

субјеката по односу конкуренције – 1.) искључиви (целог производног програма принципала) и 2.)

конкурентни (има више агената)

Обаезе носиоца карактеристичне престације (Агент) и права другог1. извршење налога – лично или преко подзаступника (ако се са тиме сагласи принципал или

ако је принуђен). Ова обавеза обухвата: 1.) прикупљање и обавештавање о стању на тржишту, 2.) испитивање понуде и тражње за ту робу и услуге, 3.) испитивање слова продаје или куповине, 4.) изналажење потенцијалних партнера и 5.) испитивање услова под којим би они закључили уговор

2. учествовање у закључивању послов са трећим лицима – за разлику од посредника3. старање о интересима принципала (провера солвентности и пословног угледа

сауговарача...). ЗОО посебно помиње три категорије: 1.) обавеза из пасивног заступања, 2.)

обавеза из активног затупања и 3.) заступник може захтевати предузимање потребних мера обезбеђења.

4. Обавеза обавештавања принципала – сва која су значајна за посао5. Вођење заступничког дневника – уписује све уговоре које је закључио за принципала или

које је принципал закључио уз његово посредовање6. Чување пословне тајне – санкционише се обавезом накнаде штете7. Враћање ствари датих на употребу – враћа их по претанку уговора8. Полагање рачуна принципалу – ово се може тражити и пре одређеног рока9. Закључење уговора са трећим лицем 10. Примање испуњења

Обавезе другог (принципал, комитент) и права носиоца карактеристичне престације

1. провизија – висина се утрвђује уговорм или тарифом, као уобичајена провизија. Постоје и посебни видови провизије: del credere, инкасо провизија и провизија за клијентелу.

a. Del credere провизија – заступник на уговорној основи преузме одговорност према налогодавцу за испуњење обавезе трећег лица из уговора за чије је закључење посредовао. Тада има право на већу провизију

b. Инкасо провизија – заступник који је по овлашћењу налогодавца извршио наплату неког потраживања, има право на посебну накнаду, што значи да се ова накнада обрачунава у одређеном проценту од наплаћене своте.

c. Накнада за клијентелу – нашим законом није предвиђен, али би требало узети као дозвољено да заступник и након престанка уговора о заступништву има право на одређену правичну накнаду за корист из послвних односа са клијентима тржишта на ком је заступник деловао.

2. накнада трошкова – нема право на трошкове пословања (режијске трошкове)3. право законске залоге – има право (на наплаћеним свотама и на стварима)

Одговорност

ПосебностиПосебни начини престанка уговора о трговинском заступању

престанак уговора који је закључен на одређено време престанак уговора који је закључен на неодређено време

Уговор о комисиону

ПојамУговор о обављању привредних услуга у коме се једна уговорна страна (комисионар), обавезује да у своје име, а за рачун свог комитента закључи неки привредни уговор, а друга страна (налогодавац, комитент) се обавезује да за то плати одређену накнаду (провизију)

Извори права На домаћем плану

o ЗООo Општи услови пословања заступничких организацијаo Обичаји

На међународном плану – Конвенција о заступању у међународној продаји робе

Карактеристике Двострано обавезан Именован Комутативан Теретан Неформалан (сматра се да је постигнут и када није закључен споразум о провизији, већ је

довољно да буде постигнут споразум само о предмету)

Битни елементи1. Споразум о предмету уговора2. Споразум о провизији (може и да изостане)

Правна природа

Врсте Зависно од критеријума одговорности:

o комисион са клаузулом – комисионар преузима обавезу гаранције извршења уговорне обавезе трећег лица (del credere). Становишта о правној природи (јемство, осигурање, клаузула)

o комисион без клаузуле – претпоставља се. Комисионар не одговара за неизвршење обавезе трећег, будући да је његова обавеза обавеза средстава а не резултата.

Зависно од предмета уговораo уско – куповина и продаја добараo шире – куповина и продаја непокретности и ХОВo најшире – обављање поверених послова

Продајни комисион – није спорно да комитент остаје власник до момента продаје трећем лицу

Куповни комисион – комисионар се обавезује на куповину (овде је централно питање својине за време државине комисионара – својину стиче прво комисионар, а затим налогодавац, након предаје робе)

Комисион у транспорту – комисионар се обавезује да у своје име, а за рачун комитента закључи уговор о превозу са превозиоцем (овај посао се развио у уговор о шпедицији)

Обаезе носиоца карактеристичне престације (комисионара) и права другог

1. обавеза извршења налога a. Основна обавеза b. Требало би да уради сам, али може посао поверити трећем лицу (ако му дозволи

комитент или ако је принуђен). Ако комитент одустане, дужан је да накнади за уложени труд.

c. Обавеза поштовања налога2. обавеза верности (чувања интереса комитента) – обухвата обавезе: чувања права

комитената према трећем одговорном лиц, чување робе са пажњом доброг привредника, информисање и чување пословне тајне

3. извештавање комитента о имену сауговарача – нема код продаје покретности у комисионим продавницама.

4. вођења књига 5. полагања рачуна – садржај се одређује уговором

Обавезе другог (налогодавац, комитент) и права носиоца карактеристичне престације

1. омогућавања обављања посла 2. накнада (провизија) – у склкаду са уговором ли тарифом (губи ово право ако је неверно

поступио према комитенту. Моменат стицања права на провизију јесте моменат извршења посла

3. накнада трошкова – на накнаду потребних трошкова има право, а на накнаду режијских трошкова нема

4. предујам трошкова – нема право5. законска залога – има право законске залоге и право првенства наплате из из вредности

тих ствари

Одговорност

ПосебностиПравни односи код уговора о комисиону: два правна односа: 1.) између комисионара и комитента и 2.) између комисионара и трећег лица. Одавде следи да постоји негација односа комитент-треће лице што има недостатке у виду права комитента да у случају стечаја комис. захтева излучење из стечајне масе ствари коју му је предао.Самостално иступање комисионара – када комисионар сам откупи или прода робу из уговора о налогу. ЗОО дозвољава овакву трансакцију, али потребно је да су испуњени услови:

да комитент дозволи, да роба има утврђену цену да је цена важећа у време извршења посла

У овом случају настају односи из уговора о продаји, а не из уговора о комисиону.

Уговор о контроли

ПојамУговор о обављању привредних услуга у коме се једна страна уговорница (вршилац контроле) обавезује да стручно и непристрасно обави уговорену контролу и о томе изда сертификат, а друга страна (наручилац контроле) се обавезује да за то плати провизију

Карактеристике Двострано обавезан Теретан Неформалан Формуларни (атхезиони) уговор (уговор по приступу)

Извори права Домаћи извори

o ЗООo Општи услови пословања организација за контролуo Обичајиo Извори из уговора о продаји робе

ЗакључивањеЗакључује се на основу налога који наручилац контроле доставља контролној организацији, чија форма може бити и усмена (у суштини је уговор по приступу јер наручилац прихвата опште услове пословања). Овај уговор може се закључити и ћутањем

Битни елементиПравна природаВрсте

Зависно од предметаo контрола робе – основни и најчешћи облик (количине, квалитета, других својстава

робе...)o контрола услуга (паковање, отпремање, утовар, претовар, обављање грађевинских

радова...)o контрола ствари ван промета (властити грађевински пројекат...)

По обимуo потпуна контрола o делимична конттрола

По обиму обавеза вршиоца контролеo обична контрола – претпоставља се (врши контролу и издаје цертификат)o контрола са вршењем појединих правних радњи – само на основу изричитог налога

где извршилац може поред контроле извршити и неке правне радње (преузимање робе од продавца, склапање уговора са шпедитером...)

По одговорности вршиоца контролеo контрола са гаранцијом – само изричито. Вршилац гарантује непроменљ. својства

предмета у уг. рокуo контрола без гаранције

Обавеза носиоца карактристичне престације (вршиоца контроле) и права другог

1. Извршење уговорене контроле – свој посао мора обавиити стручно и непристрасно и на начин који одговара природи ствари. Контрола се може састојати у утврђивању идентитета робе, утврђивању квлитета робе или утврђивању квантитета робе.

2. Вршење одређених правних радњи – на основу изричитог налога наручиоца контроле3. Издавање цертификата – контрола се сматра извршеном издавањем цертификата

(евентуално неиздавање не може утицати на постојање и садржину уговор о контроли.4. Чување робе и узорака – пажњом доброг привредника, не стручњака (будући да му чување

није професионална делатност).5. Информисање наручиоца – о свим значајним околностима у току контроле и чувања робе, а

нарочито о нужним и корисним трошковима учињеним за његов рачун.

Права носиоца карактристичне престације и обавезе другог (наручиоца контроле)

1. Захтевање омогућавања контроле – приступ роби, предаја одговарајуће документације, налога и инструкција

2. Провизија – одређује се уговором, а ако не, онда „уобичајена провизија“3. Накнада трошкова – само нужних и корисних, не и режијских4. Законска залога – има право (за постојање се тражи конекситет потраживања из уговора и

предмета залоге)

Одговорност код обичне контроле – одговара субјективно за свој рад (само за последице пропуста

струковне пажње), а не одговара за последице неквалитетне испоруке (ако је свој посао радио савесно и пажљиво)

код контроле са вршењем правних радњи – одговара као пуномоћник (дакле, одговара за целокупну штету), али има право на знатно већу провизију, јер преузима далеко већи ризик и одговорност будући да гарантује исправност резултата свог рада.

код контроле са гаранцијом за друга лица – ако повери другом лицу, одговара за њега као да је сам.

Ограничење и искључење одговорности – често се ограничава до висине провизије. Често се уноси клаузула да је „контрола обављена по најбољем знању и савести, али без икакве материјалне одговорности

Посебности

Уговор о ускладиштењу

ПојамУговор о обављању привредних услуга у коме се једна страна уговорница (складиштар) обавезује да прими на чување одређену робу и да предузме потребне или уговорене мере ради њеног очувања у одређеном стању, те да је преда на захтев друге уговорне стране (имаоца складишнице, оставиоца или другог овлашћеног лица), а оставодавац се обавезује да му за то плати одређену накнаду.

Карактеристике Двострано обавезан Именован Теретан Неформалан Формуларан Intuitu personae

Извори права Домаћи извори

o ЗООo Општи услови пословањаo Обичаји

Међународни извори – Конвенција УН о одговорности оператера транспортних терминала у међународној трговини (није ступила на снагу)

ЗакључењеЗакључује се сагласношћу воља о битним елементима (роба). Предаја робе представља акт извршења уговора. По техници закључења, то је уговор по приступу

Битни елементиРоба која је предмет чувања

Правна природаРазвио се из грађанскоправног уговора о остави, тенаш законодавац одређује да се на овај правни посао сходно примењују правила уговора о остави. Ипак овај уговор се временом дистанцирао од своје грађанскоправне основе и попримио обележја неких других правних послова (уговора о делу, уговора о налогу...), те су отуда нека правила из уговора о остави непримењива на овај правни посао. Отуда се може рећи да је то самостални уговор трговинског права са елементима неких других правних послова.

Врсте јавна складишта – дужна да приме робу на складиштење од сваког оставодавца (уколико

имају слободног простора). Могу издавати складиницу као ХОВ са традиционалним својством

царинска складишта – користе се у међународном промету робе. Роба је под сталним царинским надзором. Издају складишницу. Накнада се плаћа приликом напуштања царине. Оснивају их саме организације, тако да нису дужна примити робу трећих лица

консигнациона складишта – оснивају заступници инотраних предузећа ради смештања робе до продаје. Царина се плаћа приликом продаје. Нису овлаштена да издају складишнице

тржнице на велико – оснивају се ради бољег снабдевања трговина на мало. Не издају складишнице.

Царинска сместишта – за разлику од царинских складишта представљају такву врсту складишта које оснивају саме спољнотрговинске организације ради смештаја робе коју оне увозе или извозе, пре него што се изврши њено царињење.

Обавезе ноциоца карактристичне престације (складиштара) и права другог

1. Пријем робе – односи се на јавна складишта. Ако не приме робу, одговарају за штету услед незакључења уговора. Остала складишта имају обавезу само на основу уговора

2. Чување робе – представља основну обавезу и обухвата: 1.) дужност упозорења на мане робе и неисправну амбалажу и 2.) дужност продаје робе у хитним случајевима када јој прети оштећење. Поред тога, дужан је чувати робу уговорено време, с тим да се роба може подићи и пре рока. Треба их чувати одвојено (осим ако оставодавац пристане на мешање са другом робом или ако је очигледно да се могу мешати без штете) и мора се чувати у затвореном магацину.

3. Вођење посебних књига – складишна књига са копијама складишница

4. Издавање складишнице – овлашћена су дуђна, а у противном издају само потврду која је доказно средство али не и ХОВ

5. Омогућавање прегледа робе 6. Старање о интересима оставодавца – у односу на трећа лица7. Предаја ускладиштене робе овлашћеном лицу – дужан да преда. Ако рок није назначен,

претпоставља се да је 1 година (пре тога не може тражити предају)

Обавезе другог (имаоца складишнице) и права носиоца карактеристичне престације

1. Обавештавање о свјствима робе 2. Провизија, накнада трошкова и законска залога – има (не и режијске)3. Продаја робе – 1.) у случају нужде, 2.) након истека рока чувања, а роба није ни накнадно

подигнута, 3.) када је користио право залоге ради обезбеђења потраживања према оставодавцу

ОдговорностОдговара за сваку штету на роби, осим ако докаже да је проузрокована услед околности које се нису могле избећи или итклнити или кривицом оставодавца, манама или природним својствима као и неисправном амбалажом. Дакле, може одговарати и без своје кривице.Оставодавац је дужан обавестити складиштара о недостацима приликом преузимања робе или у року од 7 дана од преузимања (у супротном он доказује кривицу)

Ограничење и искључење одговорности – ЗОО ограничава одговорност складиштара до висине стварне штете (вредности робе) а као вреднос се узима пријављена вредност у време предаје робе на чување

Посебности

Уговор о осигурању

ПојамУговор о осигурању представља уговор у ком се једна страна (уговарач осигурања) обавезује да плати одређену своту осигурања (премија осигурања) према утврђеним условима, а друга уговорна страна (осигуравач) се обавезује да, ако се деси догађај који представља осигурани случај, исплати накнаду, односно уговорену своту или учини нешто друго.

Карактеристике Двострано обавезан Теретни Са трајним престацијама По приступу Алеаторан Именован Формалан (од овога постоје изузеци: 1.) правни послови на које се примењује ЗОО, 2.) када

се закључује самим плаћањем премије (куповином аутобуске карт) и 3.) када се закључује ћутањем осигуравача (послата понуда која не одступа од општих услова, а ћутање је трајало осам дана)

Извори права Домаћи извори – у нас је ова материја регулисана методом детаљног законског регулисања

o ЗООo Закон о поморској и унутрашњој пловидбиo Законо о основама својинскоправних односа у ваздушном саобраћају

ЗакључењеПредмет уговора о осигурању јесте премија осигурања и накнаде за осигурање односно друге линидбе осигуравача.

Битни елементиПодразумева одређење:

1.) ствари и лица која се осигуравају, 2.) ризика (ризици се одређују на два начина: 1.) тачним набрајањем и 2.) одређењем врсте

ризика. Деле се на основне и допунске)3.) трајање и период покрића, 4.) осигураног случаја (догађај који је унапред предвиђен уговором, чије наступање значи

реализацију ризика и настајање главне обавезе осигуравача, да исплати накнаду из осиуграња (новац или друго)

5.) суме осигурања (новчани износ који се исплаћује када наступи осигурани случај)6.) накнаде, интреса и премије осигурања.

Предмет уговора о осигурању – постоје више схватања: прво – предмет уговора је ствар која се осигурава, односно осигурано лице друго – предмет уговора је интерес да се не догоди осигурани слуај и тиме настане неки

имовински губитак. Треће – предмет уговора је оно што чини предмет обавеза уговорних страна, а то су:

премије осигурања и накнаде из осигурања, односно друге чиндибе осигуравача уколико су битан услов посла по природи или по вољи странака.

Правна природа

Врсте1. По месту реализације ризика

o копненоo у ваздушној пловидбиo пловидбеноo транспортно

2. По предмету осигурања кји је изложен ризику

o осигурање лицаo осигурање имовине

3. По начину настанкаo обавезноo добровољно

4. По начину изравнавањаo осигурање

o реосигурањеo саосигурање

5. По начину организовњаo премијскоo узајамно

6. По броју предмета осигурањаo индивидуалноo колективно

Обавезе носиоца карактеристичне престације (осигуравача) и права другог

1. Обавеза прихвата понуде код обаезних осигурања – онда када је то наложено законом2. обавеза издавања полисе осигурања – представља битну форму уговора3. обавеза предаје општих услова осигураа – ако нису садржани у полиси. Истовремено,

дужан је и да га упозори да су ови услови саставни део уговора о осигурању.4. Обавеза исплате накнаде из осигурања или осигуране суме – када се догоди осигурани

случају, у уговореном року који не може бити дужи од 14 дана од добијања обавештња (може бити продужен у случају да је за утврђивање обавезе осигуавача пострегно извесно време или ако је за утврђивање износа обавеза осигуравача потребно извесно време, и тада овај рок почиње да тече од момента утврђивања обавезе)

Обавезе другог (уговарача осигурања) и права носиоца карактеристичне престације

1. Обавеза пријаве околности значајних за оцену ризика – реч је о околностима од којих зависи да ли ће осигуравач прихватити понуду осигурања и под којим условима (обим покрића, висина премије...).

2. Обавеза плаћања премије – основна обавеза уговарача осигурања. Плаћа се у уговореним орковима, а може бити и једнократна и у роковима (ако с епремија плаћа одједном, плаћа се унапред приликом потписивања уговора). Премија се плаћа у месту у ком осигуравач има седиште

a. Последице неуредног плаћања премије су различите:i. Ако је уговорено да се премија плаћа приликом закључења уговора, онда

осигуравајуће покриће не делује све док није уплаћена премија, без обзира на закључен уговор.

ii. Ако је уговорено да се премија плаћа после закључења уговора, почетак покрића из осигурања није везан за плаћање премије већ за дан одрећен у самом уговору. Ако пак уговарач осигурања не плати премију у уговорено време, осигуравач има право на раскид уговора, али тек ако премија не би била исплаћена ни у накнадном року.

3. Обаеза обавештавања осигуравача о променама ризика a. Зависно од степена повећања ризика у односу на тренутак закључења уговора,

права осигуравача су различита (с тим да се осигуравач мора својим правима користити у року од месец дана):

i. Ако је ово повећање такво да осигуравач не би закључио уговор о осигурању да је такво стање постојало у часу његовог закључења, он може раскинути уговор

ii. Ако је ово повећање такво да би осигуравач закључио уговор само уз већу премију, он може уговарачу осигурања предложити ногу стопу премије, а ако овај то не прихвати, уговор се раскида по самом закону.

iii. Ако се осигурани случај догодио пре него што је осигуравач обавештен о повећању ризика или пошто је обавештен али пре него што је искористио своја права – накнада из осигурања се смањује у сразмери између плаћених премија и премија које би требало платити према увећаном ризику.

iv. У случају када се после закључења уговора деси смањење ризика – уговарач осигурања има право да захтева одговарајуће смањење премије.

4. обавезе спречавања наступања осигураног случаја и обавеза спасавања – уговарач осигурања је дужан да предузме све мере у том циљу. Осигуравач је дужан да надокнади све нужне, оправдане и разумне трошкове насталих у вези са овим отклањањем. Уколико осигураник неоправдано не испуни ову своју обавезу, обавеза осигуравача се смањује за онолико за колико је настала већа штета због тог неиспуњења (при чему је обавезан доказати такву узрочну везу)

5. обавеза обавештавања о наступелом осигураном случају – најдађе у року од три дана од када се то догоди (осим код животног осигурања, где је, с обзиром на његову природу, то могуће доказати и у дужем временском периоду). Подноси се у писменој форми. Пропуштање не води губитку права већ ствара обавезу накнаде штете осигуравачу која је у узрочној вези са таквим пропуштањем.

Одговорност

ПосебностиРазлика уговора о осигурању и посла осигурања

Лица код уговора о осигурању Осигуравач – уговорна страна – лице које се бави пословима осигурања (мора бити правно

лице, мора имати посебну дозволу за оснивање и мора бити организовано као а.д.). Уговарач осигурања – уговорна страна

32

Осигураник – лице у чије име се закључује осигурање (ако уговарач осигурања закључује осигурање за своје има и свој рачун, он је уједно и осигурани, а ако то чини у своје име а за туђ рачун, онда је осигураник неко треће лице)

Корисник осигурања – јавља се у материји осигурања живота Осигурано лице – лице у вези са чијим животом, телесним интегритетом или одређеном

радњом се закључује осигурање. Оштећено треће лице – јаља се у материји осигурања од одговорности, и то је лице које у

вези са реализованим осигураним случајем има одређена права према осигуравачу – право захтевања, непосредно и директно претрпљене штете за коју је одговоран осигураник, те се због тога ово лице јавља као учесник у послу осигурања.

Трајање осигурањаПочетак дејства – ако није другачије уговорено, уговор о осигурању производи дејства 24 часа од оног момента који је у полиси означен као дан почетка трајања осигурања.Престанак дејства – зависи од уговарања рога трајања осигурања:

Истеком рока – истеком последњег дана рока за који је осигурање уговорено Раскидом – ако ро трајања осигурања није одређен уговором (дугорочна осигурања), свака

страна може раскинути уговор са даном доспелости премије (изузетно, осигурања закључена на рок дужи од пет година могу се раскинути уз отказни рок од 6 месеци)

Престанком постојања ствари – за престанак осигурања није битно да ли је наступио осигурани слаучај. Ипак, осигурање престаје ако пропадне ствар осигурања (будућу да је након тога искључено наступање осигураног случаја)

Стачај осигуравача – овде се осигурање може и наставити, с тим да стечајни управник и свака од уговорних страна могу раскнути уговор о осигурању у ком случају у стечајну масу уговарача осигурања улази и део плаћене премије која одговара преосталом времену осигурања.

Осигурање имовине

НачелаНачело обавештавања – осигурањем имовине обезбеђује се накнада за штету која би се десила имовини осиграника због настуања осигураног случаја, па отуда износ накнаде не може бити већи од штет коју је осигураник претрпе наступањем осигураног случаја. Из овог начела произилазе следећа правила:

1. није дозвољено надосигурање2. није дозвољено вишеструко осигурање3. дозвољено је подосигурање4. ако се у току истог периода осигурања догоди више осигураних лчајева један за другим,

накнада из осигурања за сваки од њих одређује се и исплаћује у потпуности с обзиром на целу своту осигурања, без њеног умањења за износ раније исплаћених накнада (тзв. Узастопне штете)

5. ако је уговором о осигурању вреднос ствари споразумно утврђена, накнада се узтврђује према тој вредности (изузев ако осигуравач докаже да је вредност знатно већа од стварне вредности, а за ту разлику не постоје оправдани разлози).

Начело интереса осигурања -права из осигурања имовине могу имати само лица која су у часу настанка штет имала материјални интерес да се осигурани лучај не догоди. Дакле, интерес мора задовољавати следеће критеријуме:

1. мора бити материјални интерес2. мора бити могућ и правно дозвољен3. мора постојати у тренутку настанка штете

Начело законске суброгације осигуравача и права – ако је осигурана ствар уништена или оштећена кривицом одговорносг лица, постоје два правна основа по којима штета може бити надокнађена: уговор о осигурању и одоговорност за штету. Уговарач у овом случају има право избора по ком основу ће надокнадидти штету и од ког лица (дакле, осигуравача по основу уговора о осигурању или од трећег одговорносг лица по основу накнаде штете). Осигураик би могао кумулирати овбе захтве, али не би могао кумулирати накнаду штете. Евентуална исплата осигураника од стране осигуравача не може штетника ослободити од одговорности, осигуравач по самом закону (персонална суброгација), стиче сва права осигураника према штетнику, до висине исплаћене накнаде из осигурања. Уколико осигураник својом кривицом онемогући прелаз права на осигуравача, онда он уз мери у којој је онемогућен прелаз права на њега, ослобађа својеобавезе према осигуранику (дам сноси последице ометања персоналне суборгације). Ипак, суброгација не може ни у ком случају ићи на штету осигураника, јер ако је из било ког разлога накнада коју исплати осигуравач нижа од стварне штете, он има право да се наплати од штетника.Суброгација се не врши у два случаја:

1. ако су штету причинила одређена лица која се налазе у блиским сродничким или економски односима са осигураником.

33

2. осигуравач нема право регреса према лицима која се налазе блиским сродничким или економским односима са осигураником, али ако су ова лица осигурана од одговорности, осигуравач може захтевати од тог осигуравача накнду износа коју је исплатио осигуранику

34

Абандон и франшизаАбандон – након наступања осигураног случаја може се препустити осигуравачу оштећена ствар и од њега, под одређеним условима, захтева исплата пуне своте осигурања. Ово је правило у пловидбеном осигурању, а у свим другим врстама осигурања допуштено је само ако је изричито уговорено.

Франшиза – одређење да ће осигураник сносити део штете ако се догоди осигурани случај. ДВА ТИПА:

1. интегрална франшиза – штета до одређеног износа се не надокнађује, а ако прелази износ франшизе надокнађује се у потпуности, као да франшиза није била уговорена (циљ је отклањање обавезе осигуравача да надокнађује мале штете код којих су често трошкови ликвидације одштетног захтева несразмерно високи)

2. одбитна франшиза – износ франшизе се увек одбија од утврђене штете, те ако је она мања од утврђене франшизе неће се надокнађивати, а ако је већа од утврђене франшизе, осигуранику ће се исплатити само разлика између износа франшизе и износа штете (циљ је да појача пажњу осигураниика према чуивању осигуране ствари)

Врсте осигурања имовинеОсигурање ствари

Осигурање од одговорности – све више преузима функцију грађанске одговорности. У начелу је добровољно, али неки његови облици имају карактер обавезног осигурања, због наглашеног друштвеног интереса.Заснивају се односи између три лица:

1. осигуравача и осигураника2. осигуравач и оштећена лица – оштећено лице према осигуравачу не добија право

осигураника већ сопствено право, тако да осигуравач према њему не може истицати приговоре који се односе на осигураника, већ само приговоре који се тичу њиховог међусобног односа.

Осигурање потраживања (кредита) – предмет овог уговора је осуграње неплаћања потраживања, а поре дотга обухваћени су и трошкови осигураника и друге штете које осигураник трпи у вези са отклањањем непоредно опасности наступања осигураног случаја.Ризици се деле на:

1. комерцијалне – ризици којима су изложени кредити у вези са комерцијалним пословањем дужника (неплаћање дуга, неликвидност...)

2. катастрофалне – покривају инсолвентност услед природних катастрофа.3. политичке (некомерцијалнр) – директни политички ризици се ретко осигуравају, док се

недиректни политички ризици понекада и осигуравају.4. искључене – у системима осигурања извозних кредита. Пракса се све више одликује

сужавањем покрића искључењем појединих ризика.

Транспортно имовинско осигурање Врсте – уговори о осигурању робе у превозу могу бити појединачни и ошти.

појединачни – уговори којима се осигуравају конкретне пошиљке општи уговори – могу бити различите форме:

i. флотантна осигурања – унапред се утврђује износ вредност или количина свих пошиљака које се желе осигурати

ii. осигурњања у са отвореним покрићем – све пошиљке које крећу на пут у току одређеног периода времена покривене су осигурањем без обзира на њихову вредност

Транспортни ризици деле се на: основне ризике допунске ризике ризике природних мана и својстава робе ратне и политичке ризике

Под штетом у транспортном осигурању подразумева се материјална штета, губитак осигураног предмета и трошкови настаи услед остварења осигурања осигураних ризка.

Врсте штете – код транспортног осигурања постоје разне врсте штете: стварни потпуни губитак, изведени потпуни губитак, заједничка хаварија, посебна хаварија, награда за споасавање, засебни трошкови, трошкови констатације и ликвидације штете.

Посебно значајно које одређење – осигураногпута, трајање осигурања, превозног средства, осигураног износа и премие осигурања.

35

Осигурање лица

Врсте – осигурање лица се дели на осигурање живота и осигурање од последица несрећног случаја

Необештећујући карактер – знали и непостојање материјалног интереса као услова за остварење права из осигурања. Из тога произилазе следеће особености:

осигурана сума је битан елемент уговора и она се утврђује и исплаћује независно од настале штете

код осигурања лица не долази до примене правила о надосигурању, подосигурању, двоструком и вишеструком осигурању (јер не постоји осигурана вредност, па самим тим и однос између осигуране вредности и осигуране суме)

корисник осигурања може да кумулира и захтев из уговора о осигурању и захтев по основу накнаде штете од трећег одговорног лица, а што води искључењу суброгације осигуравача у правао осигураника на накнаду од трећег одговорносг лица

пошто се за закључење и дејство уговора о осигурању лица не тражи имовински интерес према предмет заштите, то се ово осигурање може закључити за случај смрти или незгоде трећег лица, а не само осигураника, али да би се ипак избегле злоупотребе ттражи се писмена сагласност тог лица.

Осигурана сума – представља БИТАН ЕЛЕМЕНТ УГОВОРА. Посебна права уговорача осигурања код осигурања живота – реч је о праву на откуп полисе, праву на предујам и праву на залагање полисе.Осигурање живота као угоор у корист трећег лица – осигурање живота се ПО ПРАВИЛУ закључује у корист трећег лица.

Одређење лица – треће лице може бити одређеноo У самој полиси директноo Полиса може садржати нужне податк за његово одређење

Када је оређено више кодисника – осигуравач може да одреди њихов редослед у расподели своте осигурања, а уз изостанак таквог одређења важе два правила:

o Ако су корисници осигурања наследници осигураника, свота осигурања се дели између њих сразмерно наследним деловима

o У осталим случајевима свота осигурања се дели између више корисника на једнаке делове

Оодређење лица је опозиво – до момента док корисник не изјави на било који начин да прихвата корист из осигурања. Ипак, и после овог момента уговарач осигурања може позвати клаузулу о кориснику ако се корисник према њему понео нечовечно.

Искључени ризици – осигуравач преузима само оне ризике који су прихватљиви са становишта јавног поретка, општих правних начела, који су независни од искључиве вое уговоарча, који су независни и који су погодни за примену закона статистике и математике. Дакле, искључени су ризици смаоубиства, намерног убиства, намерног проузроковања несрећног случаја и ризици ратних операција и други ризици.

Реосигурање

Појам – уговор којим једна страна (реосигурвач) преузима обавезу да другој уговорј страни (осигуравачу) плати део износа или чак и цео износ који је овај платио или треба да плати осигуранику или осигураницима, а осигуравач преузима обавезу да реосигуравачу плати одређену премију. Дакле, реосигуравач је осигуравач осигуравача.

Особине реосигурања: Претпоставља постојање пуноважног уговора о директном осигурању Дејство односа реосигурања ограничено је на однос између осигуравача и реосигуравача Уговор о реосигурању, као и уговор о осигурању, карактерише начео добре вере Уговор о реосигурању карактерише начело обештећења Реосигуравача карактерише начело истоветне судбине са осигуравачем, те сви поступци

осигуравача производе исте последице и за реосигуравача Исплатом накнаде за реосигурање осигуравачу, реосигуравач не ступа у правао

осигуравача према трећем одговорном лицу.

Врсте реосигурања: Потпуно Реосигурање сразмерног дела Реосигурање вишка ризика Реосигурање вишка штета Реосигурање вишка губитка

36

37

Уговор о организовању путовања

ПојамУговор којим се организатор путовања обавезује да прибави путнику скуп услуга којуе се састоје од превоза, боравка и других услуга које су са њима везане, а путник се обавезује да организатору плати једну укупну (паушалну) цену.(преовлађује став да је за постојање овог уговора потребно постојање најмање две услуге (превоз и боравак). Услуге чине недељиву целину

Карактеристике Двострано обавезан Теретан Комутативан Именован По приступу Неформалан

Извори права

ЗакључивањеЗакључују га уговорне стране: организатор и путник. Организатор, приликом закључења, издаје путнику потврду о путовању која и није услов настанка уговора, већ само служи као доказ склопљеног уговора а служи да информише путника о путовању.Моментом закључења путник не постаје поверилац организатора, већ то може постати касније.

Битни елементи

Правна природа

Врсте

Обавезе носиоца карактеристичне престације (организатор путовања) и права другог

1. Пружање адекватне услуге – према добрим обичајима професије2. Старање о интресима путника 3. Обавеза обавештавања путника о ценама и условима превоза и боравка, санитарним,

монетарним и другим административним приписима

Обавезе другог (путника) и права носиоца карактеристичне престације1. накнада – у време када је договорено уговором2. сарадња – обухвата: 1,) благовремену предају потрабних података (докумената) и 2.)

обавезу путника да се стара да и он и пртљаг испуњавају услове прописане прописима (неизвршење је санкционисано нанадом штете организатору)

Одговорност ако врши сам – одговара без обзира на време настајања штете према прописима који

регулишу престацију у току чијег извршења је штета настала кад се служи трећим лицима – прави се разлика између 1.) штете настале услед

неизвршења ових услуга трећих лица (тада организатор одговара по прописима који важе за те услуге, као да их је сам извршио) и 2.) ако је путник претрпео штету иако су усллуге извршене (крађа у хотелу...) (организатор одговара culpa in eligendo). Иначе, организатор има право на регрес према трећем лицу

ПосебностиЗОО регулише: 1.) замену путника, 2.) одустанак путника и организатора путовања, 3.) повећање цене и 4.) измену програма путовања.

Посреднички уговор о путовању – уговор којим се посредник обавезује да у име и за рачун путника закључи било уговор о организовању путовања, било уговор о извршењу једне или више посебних услуга које омогућују да оствари путовање или боравак, а путник се обавезује да плати накнаду. Посредник мора издати потврду о путовању, с тим да мора бити назначено да је он посредник. Он је дужан да поступа по упутствима које му је путник благовремено дао, с тим да су она у складу са уговоро, уобичајеним посовањем интересима других путника.

38

Уговор о алотману

ПојамУговор којим се једна уговорна страна (угоститељ) обавезује да у току одређеног времена стави на располагање туристичкој агенцији одређени број лежаја у одређеном објекту, као и да пружи угоститељске услуге лицима која упути агенција и да јој плати одређену провизиију, а друга уговорна страна (туристичка агенција) се обавезује да настоји да те капацитете попуни, односно обавести у утврђеним роковима да то није у могућности, као и да плати цену услуга, уколико је користила ангажоване хотелске капацитете

Карактеристике Двострано обавезан Теретан Са трајним престацијама Типски Именован

Извори права

ЗакључивањеЗакључују га уговорне стране: угоститељ и туристичка агенција

Битни елементи

Правна природа

Врсте1. уговор о алотману са правом одустанка туристичке агенције 2. уговор о алотману с правом опције туристичке агенције – модалитет према коме агенција

има само овлашћење да у одређеним роковима обавести угоститеља да ће користити капацитте , при чему је угоститељ дужан да пружи услуге гостима које агенција пошаље

3. уговор о алотману без права одустанка туристичке агенције – само изричито. Овим уговорм агенција преузима обавезу да попуни ангажоване капацитете, а ако то не учини, дужна је да плати угоститељу накнаду по неискоришћеном кревету

Обавезе носиоца карактеристичне престације (угоститељ) и права другог1. Стављање на коришћење смештајних капацитета2. Пружање уговореног квалитета услуга3. Немењање цена услуга4. Плаћање уговорене или уобичајене провизије агенцији на промет остварен на основу

уговора о алотману5. Обавеза једнаког поступања

Обавезе другог (туристичке агенције) и права носиоца карактеристичне престације

1. попуњавање ангажованих капацитета2. обавештавање доставом листе гостију3. придржавање уговорених цена4. плаћањ угоститељских услуга на предвиђен начин5. издавање ваучера

Одговорност

Посебности

39

Уговор о шпедицији (отпремању)

ПојамУговор који се једна угворна страна (шпедитер, отпремник) обавезује да ради превоза одређене ствари закључи у своје име, а за рачун налогодавца, уговор о превозу и друге уговоре потребне за извршење превоза, као и да обави остале уобичајене послове и радње, а друга страна (налогодавац, комитент) се обавезује да му исплати одређену накнаду (провизију).

Карактеристике Двострано обавезан Неформалан Има додирне тачке са превозом, али се од превоза разликује тиме што шпедитер не

обавља превоз већ га само уговоара. Поред тога, он, поред фактичких радњи, врши и правне. Одговорност шпедитера је неограничена, док је превозиоца ограничена

Од комисиона се разликује по делатности Правни односи у шпедицији – два односа: 1.) налогодавац-шпедит и 2.) шпедитер-треће

лице

Извори права Домаћи извори

o ЗООo Општи услови пословања шпедитера

Међународни извори – међународно аутономно трговинско право

ЗакључивањеНе може бити закључен ћутањем.

Битни елементиУтврђивање обавезе отпремника (организовање превоза и друге уобичајене обавезе)

Правна природаТеорија није јединствена око првне природе овог уговора:

Самостални уговор Подврста уговора о комисиону Варијанта агентуре

Врсте1. шпедиција del credere – када шпедитер одговара за рад других лица којима се служи

приликом извршења уговора, уз увећану провизију. Одговорност лица којима се служи и одговорност шпедитера је солидарна

2. фиксна (паушална) шпедиција – обавеза шпедитера да обавеи шпедитерске услуге уз фиксну накнаду

3. збирна шпедиција – ако је у интересу комитената, шпедитер мође организовати отпремање робе више комитената једним превозним средством, једним уговором о превозу и једном превозном

Обавезе ноциоца карактеристичне престације (шпедитераи права другог1. организација транспорта робе од једног места до другог – захтева се пажња доброг

стручњака. Овде је дужан предузети различите правне радње (1. преузимање робе, 2. контрола количине, тежине, стања... 3. закључење разних уговора) и фактичке радње (1. паковање робе, 2. довожење и одвожење, 3. утовар и истовар, 4. обележавање и сортирање)

2. дужан је да поступа по налогу 3. дужан је да штити интересе налогодавца 4. извештавање налогодавца – о свим фазама извршења налога5. чување робе – са пажњом доброг стручњака6. полагање рачуна налогодавцу , након извршеног посла

Обавезе другог (комитента) и права носиоца карактеристичне престације1. провизија – када изврши услугу, а када не изврши без сопствене кривице, има право на

сразмерну провизију. Провизију плаћа налогодавац, а може се уговорити и да плаћа прималац робе

2. накнада трпшкова – само нужних и корисних, не и режијских3. право законске залоге на роби - има

40

Одговорност за властите радње и пропусте – шпедитер одговара по правилима субјективне

одговорности са претпостављеном кривцом, те се може ослободити доказом своје струковне пажње. Изузетно, одговара пооштрено, ако је одступио од добијених упутстава, сем ако докаже да би се штета догодила и да се тих упутстава придржавао.

Одговорност за превозиоца и складиштара – по правилу не одговара за штету приликом превоза или ускадиштења (изузетно, одговара у случају фиксне шпедиције)

Одговорност за друге ангажоване шпедитер е – ако повери извршење другом шпедитеру, одговара за његов рад

ПосебностиПраво самосталног иступања шпедитера

41

Уговор о грађењу

ПојамУговор којим се једна уговорна страна (извођач радова) обавезује да према одређеном пројекту сагради у уговореном року одређену грађевину на одређеном земљишту, или да на таквом земљишту, односно на већ постојећем објекту изврши какве друге грађевинске радове, а друга страна (наручилац радова) се обавезује да му за то плати одређену накнаду (цену).

Карактеристике Двострано обавезан Теретан Са трајним престацијама Формалан Комутативан Именован

Извори права У домаћем праву

o Низ административних прописаo ЗООo Посебне узансе о грађењу

У међународном праву – нма извора коненцијског типа али има много уговора из сфере аутономног права.

ЗакључивањеЗакључивање има својих специфичности, услед специфичног предмета уговора. Реч је о институту административноправног утицаја на закључење овог уговора који има два домена примене: домен административноправних обавеза наручиоца радова као услова за закључење овог уговора и домен поступка и начина закључења уговора.

Административноправне обавезе наручиоца радова – наручилац доноси одлуку о изградњи. Услов за доношење ове одлуке је претходно обезбеђење финансијских средстава, као и прибављање одобрења за изградњу надлежног општинског органа управе (орган је дужан да зда ову дозволу аок наручилац поднесе одговарајућу техничку документацију, потврду надлежног органа да је предвиђена изградња у складу са просторним и урбанистичким планом, доказ о праву коришћења или својини или службености на земљишту на коме ће се објекат градити...).

Поступак уступања изградње грађевинскх обеката (претпостављам од стране државних и управних органа) – регулисан је посебним законима о изградњи инвестиционих објеката, јавним надметањем, прикупљањем понуда или непосредном погодбом (за извођење малих грађевинских радова или регонструкција, хитних радова...). Овде се јављају ТРИ БИТНА ПИТАЊА:

1. какве су правне последице ако наручилац не поштује прописасни поступак закључења уговора о грађењу (закључио уговор непосредном погодбом, а било је потребно јавно надметање) – реч је о једностраној забрани упућеној наручиоцу која не утиче на ништавост уговора већ само на административну одговорност прекршиоца коме је забрана упућена (привредни преступ).

2. какве су правне последице ако наручилац не закључи уговор са најповољнијим понуђачем – реч је о једностраној забрани упућеној наручиоцу која не утиче на ништавост уговора већ само на административну одговорност прекршиоца коме је забрана упућена (привредни преступ).

3. какве су правне последице ако наручилац уопште не закључи уговор о грађењу након спроведеног поступка – обзиром на постојање обавеза наручиоца он мора ајповољнијем понуђачу накнадити штету.

Битни елементи1. предмет уговора – може бити разноврстан:

a. изградња одређеног новог грађевинског објектаb. обављање одређених грађевинских радова или извршење реконструкција на већ

постојећем грађевинском земљишту (инстлације, завршни радови...)c. извршење грађевинских радова на земљишту на којем такви радови нису раније

били изведени2. цена грађења3. рок изградње (не постоји јединствен став да ли се може сматра ти битним елементом.

Чини се да се са највише основа може прихватити став да рок грађења по правилу није битан елемент овог уговора по природи посла, изузев кад из различите изјаве воље уговорних страна или из садржаја уговора несумљио произилази да уговорне стране

42

(првенствено наручилац) имају особити интерес да се грађевина (или радови) заврше у уговореном року (изградња спортске хале за одређено такмичење)

4. писмена форма – судска пракса и правна теорија стоје на становишту да недостатак писмене форме може бити конвалидиран извршењем уговора

5. Остали елементи – план и начин градње, начин наплате, надзор, уговорну казну за доцњу, премију за превремено извршење уговора...

Правна природаИако наш ЗОО третира уговор о грађењу посебним именованим уговором, ипак га он правно одређује као уговор о делу, а с друге стране протеже и примену правила уговора о делу о одговорности за недостатке грађевине на овај уговор. У суштини, разлика се врши на квантитативном плану па су тако одређени занатски радови део уговора о грађењу када су изразито грађевинског карактера (нпр. Завршни радови) или када по обиму и сложености превазилазе обим нормалних занатских равоа који су предмет уговора о делу.

Врсте Систем закључења одвојених уговора – код сложенијих и вреднијих грађевинских радова

наручилац може прибећи закљулчењу одвојених уговора са различитим лицима у циљу реализације донете инвестиционе одлуке. Тако може закључити уговор о пројектовању, грађењу, испоруци опреме, монтажи и демнтажи, о надзору, о делу...

Систем скупног уговора – уговор „кључ у руке“ – када наручилац радова закључи један скупни уговор са једним извођачем.

o Модалитети – извођач може преузимати веће, али и мање обавезе од стандардних: Веће обавезе – модалитет „ПРОИЗВОД У РУКЕ“ (извођач преузима обавез

надзора над изграђеним објектом и пружа техничку помоћ наручиоцу све док тај пбјект не постигне одређене производне резултате), модалитет „СА ГАРАНТОВАНИМ ТРЖИШТЕМ“ (извођач преузима обавезу да изграђени објект откупи или обезбеди продају)

Мање обавезе – модалитет „ПОЛУКЉУЧ У РУКЕ“ (наручилац учествује у грађењу објекта тако што обезбеђује радну снагу за монтирање опреме, стављање објекта у пробни погон...)

Уговор о консалтинг инжињерингу („чисти инжињеринг“) – овај уговор није регулисан ЗОО. ПРЕДМЕТ ОВОГ УГОВОРА је обављање одређених услуга интелектуалног карактера, као шту су давање идеја, израда студија (техничких, економских, финансијских...), пружање савета и стручне помоћи у току изградње и у радовима у изграђеном објекту... ДЕЛАТНОСТ се састоји од управљања, саветовања, надзора над радовима...

o Основна права консалтинг организације – право на добијање података, ангажовање других стручњака за посао, на измену пројекта, ауторско право над пројектом и документацијом и право на награду.

o Основне обавезе консалтинг организације – обавеза поступања по правилима струке, стална сарадња са наручиоцем посла, чување поверљивих података...

o Одговорност консалтинг организације – редовно се уговорним клаузулама ограничава износом накнаде уговорене за обављање уговорених услуга.

Обавезе носиоца карактеристичне престције (извођач радова) и права другог (наручилац радова)

Административне обавезе1. Обавеза пријаве почетка радова (надлежном општинском органу)2. Обавеза именовања руководиоца градилишта3. Обавеза вођења грађевинских књига4. Обавеза обезбеђења градилишта

Уговорне обавезе1. Обавеза прочавања техничке документације – ако према уговору не обезбеђује пројектно-

техничку документацију, дужан је да исту проучи и од наручиоца затражи потребна обавештења о нејасним детаљима.

a. Промена документације – извођач није овлашћен да мења документацију (то може само наручилац радова), али промена вуче и измене грађевинске цене и рока грађења.

2. Обавеза извођења уговорених грађевинских радова – извођач радова дужан је да изведе уговорене радове (припремне, главне и зваршне) у свему према пројектној документацији. Дужан је да изведе и вишкове радова који се такође сматрају уговореним радовима.

a. Одступање од пројекта – за свако одступање од пројекта извођач мора имати сагласност наручиоца радова. Изузетно, не мора је имати када је реч о непредвиђеним радовима нису предвиђени уговором а нужни су због стабилности...), али само ако због њихове хитности није у могућности да прибави ту сагласнот. Наручилац може због ових непредвиђених околности праскинути уговор, али је дужан да извођачу плати накнаду за учињене неопходне тропкове.

43

b. Пажња доброг стручњака – извођач радова је дужан да радове изведе са пажњом доброг стручњака. Ипак, ако је реч о недовољно испитаним грађевинским материјалима, не може се овако строго применити пажња доброг стручњака.

c. Накнадни радови – извођач није дужан да изведе накнадне радове. Ако наручилац хоце да их изводи, дужан је да их прво понуди извођачу.

3. Обавеза придржавања уговорених рокова – извођач радова дужан је да уговорене радове заврши у уговореном року.

a. Почетак рока – рок тече од момента увођења извођача у посао. b. Право извођача да захтева продужење рока

i. у случају наступања одређених промењених околности – потребно је да су ове околности наступиле пре наступања доцње извођача радова, а изузетно ако су у питању промењене околности које би настуиле и да су радови изведени у предвиђеном року.

ii. због неиспуњења обавеза наручиоца не може редовно да извршава своје обавезе

iii. због одступања од предмета уговора c. Извођач радова који у уговореном или продуженом року не заврши уговорене

радове пада у доцњу, на коју се примењују општа правила о овој доцњи.4. Обавеза плаћања уговорне казне – у случају доцње извођача радова са извршењем своје

уговорне обавезе редовно се уговара и плаћање уговорне казне.a. Висина – може износити један промил од укупне цене радова за сваки дан

закашњења, с тим да укупан износ не може прећи 5% од укупне цене радова.b. До када се обрачунава камата – камата се обрачунава до примопредаје објекта,

односно дела објекта који представља економско-техничку целину и као такав се може самостално користити ако је његова примопредаја извршена раније.

c. Захтев за плаћање казне – наручилац може истаћи најкасније до завршетка конанчног обрачуна. Има право да захтев а и када није претрпео никакву штету али само ако је извођач одговоран што је дошло до неиспуњења уговорене обавезе.

5. Обавеза омогућавања вршења надозора наручиоцу радова – извођач је дужан да омогући наручиоцу вршење стручног надзора ндизвођењем радова, ради контроле. Извођач је дужан да поступи по свим захтевима наручиоца у вези са вршењем стручног надзора.

6. Обавеза осигурања радова – редовно се предвиђа обавеза извођача да осигура радове, материјал и опрему за уграђивање од уобчајеног риика до њихове пуне вредности

7. Обавеза заштите обустављених радова – извођач има право да привремено обустави извођење радова ако је због поступака наручиоца (неплаћање ситуација, неплаћање уговореног аванса, непредаја техничке документације...) спречен да изводи радове или му је због тога извођење знатно отежано. У том случају има обавезу да заштити већ изведене радове од пропадања предузимањем само нужних мера заштите и има право на накнаду оправданих трошкова као и на накнаду претрпљене штете.

8. Обавеза обавештавања наручиоца о важнијим околностима – извођач је дуђан да изветава наручиоциа о свим важнијим околностима тока извршења уговора, а посебно о околностима који отежавају извођење радова, обустављању радова, настављању радова...

a. Форма обавештења – врши е у писменој форми (доказна форма)

Обавезе другог (наручилац радова) и права носиоца карактееристичне прстације (извођач радова)

1. Обавеза обезбеђења пројектно-техничке документације – наручилац је обавезан, на основу уговора, да обезбеди и преда благовремено извођачуи сву потребну пројектно-техничку документацију са свим графичким, рачунским и описаним прилозима потребним за извођење радова који су предмет уговора. У случају промена даје му и те промене.

2. Обавеза увођења извођача у посао – обухвата предају градилишта, предау техничке документације, одобрење за изградњу и доказе о обезбеђеним финансијским средствима.

a. Доцња – рађа обавезу накнаде штете, а ако не би било извршено увођење ни у накнадном року, извођач може да раскине уговор.

3. Обавеза вршења стручног надзора – представља редовно право а не обавезу наручиоца радова, а изузетно може бити предвиђено и као обавеза.

4. Обавеза плачања уговорене грађевинске цене – основна обавеза наручиоца радова.a. Начин одређивања – јединична цена, укупна (паушална цена) или трошкови

грађења плус уговорени проценат зараде.b. Промена цене – зависи од тога да ли је уговорена цена грађења као фиксна или

променљива. И једна и друга категорија могу се мењати али је процентуални ризик који мора сносити извођач већи код уговорене фиксне цене. Променљива цена се увек претпоставља, ако фиксна није изричито уговорена

c. Време и начин плаћања ценеi. Одједномii. У ратама – грађевинска ситуација, привремена ситуација и коначна

ситуација.iii. Током грађењаiv. Након завршетка

44

5. Обавеза плаћања аванса – може бити предвиђено. Ако је ово уговорено, а није уговорен рок плаћања, аванс се плаћа пре почетка извшења радова

a. Искључење утицаја промењених околности – плаћање аванса може искљулити утицај промењених околности по основу измењене цене грађевинског материјала, под условом да је уговорено да се аванс даје у ту намену и под условом да наручилац докаже да је извођач примљеним авансом могао искључити утицај измена цена материјала на уговорену цену.

Одговорност Одговорност извођача за недостатке грађевине и раова

У току извођења радова – наручилац радова може, кроз надзор, увидети неке грешке и захтевати од извиђача да исте отлони. Иначе, одговорност извођача је вишеструка:

i. Одговорност у погледу начина извођења радова – дужан да их изводи према правилима струке уз поштовање уговора.

ii. Одговорност у погледу поштовања роковаiii. Одговорност у погледу материјала и опшреме – без обзира ко набавља.iv. Одговорност за грешке у пројекту – овде одговара зато што није упозорио

наручиоца.v. Одговорност за мане земљишта

После примопредајеi. Правна природа – овде постоје ТРИ СТАНОВИШТА:

1. реч је о уговорној одговорности2. реч је о деликтној одговорности3. реч је о гаранцији извођача за солидност објекта и квалитет радова у

прописаним или уговореним гарантним роковима.ii. За квалитет извршених радова – извођач гарантује да су извршени радови у

време примопредаје у складу са уговором, прописима и правилима струке и да немау мана које онемогућавају или умањују њихову вредност или њихову подобност за редовну употребу, односно употребу одређену уговором.

1. вишеструка условљеност:a. да се ради о скивеним манамаb. да је наручилац обавестио извођача о показаном недостатку,

најкасније у року од месец дана од откривањаc. да се недостатак појави најкасније у року од две године од

дана примопредајеd. ако наручила остварује право по основу одговорности за

недостатке грашевине судским путем, потребно је да поднесе тужбу најкасније годину дана од учињеног обавештења.

2. недостаци које извођач није саопштио наручиоцу, а знао је или је морао знати – овде право наручиоца по основу одговорности извођача за недостаке није ничим условљена.

iii. За солидност грађевине – извођач одговара за недостаке у изради који се тичу солидности грађевине у року од десет година од примопредаје. Реч је о ПРЕТПОСТАВЉЕНОЈ ОДГОВОРНОСТИ. (овде се узимају само недостаци који се односе на солидност грађевине).

Одговорност пројектанта за недостатке грађевине Правна природа

i. Ако је предмет обавезе пројектанта само израда пројекта – одговара само за своје радње и тада је реч о уговору о делу.

ii. Ако је предмет обавезе пројетанта израда пројекта и надзор над извођачем радова, управљаљње радовима и слично – онда пројектант може одговарати и за своје радње и за радње извођача и тада је реч о уговору о делу и уговору о пуномоћстви.

За грешке у пројекту – одговара за све грешке у пројекту које су резултат непоштовања правила струке

За вршење надзора – одговоран је и за несолидност грађевине и њене квалитативне мане, ако су последица пропуста у вршењу надзора.

Солидарна одговорност извођача и пројектанта – када у за штету одговорни и извођач и пројектант, одговорност сваког од њих одређује се према величини његове кривице, а АКО СЕ НЕ МОГУ УТВРДИТИ УДЕЛИ У НАСТАНКУ ШТЕТЕ, ОДГОВОРНОСТ ТРЕБА ДА БУДЕ СОЛИДАРНА.

Остала правила о одговорности Права наручиоца – наручилац има следећа права по основу одговорности извођача

за недостатке граћевине:i. Право да захтева отклањање мана у примереном рокуii. Да сам изврши отклањање недостатака на рачун извођача, ако овја то не

учиниiii. Да захтева снижење ценеiv. Да раскине уговор

45

v. Право на накнаду проузроковане штете. Лица према којима извођач одговара – одговара, у првом реду, другој уговорној

страни. ПРАВА ДОЦНИЈЕГ СТИЦАОЦА ГРАЂЕВИНЕ нису оригинална већ улазе у права наручиоца, те за њега не теку нови рокови за обавештавање извођача о недостацима и за тужбу, већ им се урачунава рок претходника.

Императивност норми о одговорности извођача и пројектанта – прописана одговорност извођача и пројектанта је императивне природе. Ова имеперативност је условљена у интересу наручиоца, те би била могућа уговарања која су у његовом интересу, али не би била дозвољена уговарања која фаворизују интересе извођача радова или пројектанта.

Одговорност за штету трећим лицима – дуго је било спорно питање субјекта одговорности за штету нанети трећим лицима. Ово питање решено је ЗОО који се недвосмислено определио за СОЛИДАРНУ ОДГОВОРНОСТ ИЗВОШАЧА И НАРУЧИОЦА. Она је установљена у интересу трећег лица и постојаче у сваком случају па и кад се несумњиво може утврдити искључива кривица једног или другог, чиме се не дира у ПРАВО РЕГРЕСА исплатиоца према одговорном субјекту.

Особености

Разграничење од уговора о продаји

Разграничење је битно из три разлога:1. пренос ризика код овог уговора везуе се за пренос (примопредају) грађевине (радова), а

код продаје за предају ствари2. различита је одговорност за скривене мане3. различити су рокови застарелости подизања приговора одговорности

Критеријуми за разграничења у ЗОО1. ако уговорне стране нарочито имају у виду рад извођача, онда ће се радити о уговору о

грађењу2. ако материјал за изградњу обезбеђује наручилац ради се о уговору о грађењу3. ако земљиште обезбеђује наручилац, без обзира ко даје матријал, ради се о уговору о

грађењу4. ако се наруџба наручиоца односи на индивидуално одређену ствар, без обзира ко

обезбеђује земљите и материјал, реч је о продаји

Примопредаја грађевинских радова

Технички преглед и одобрење за употребу – ПО ЗАВРШЕТКУ ГРАЂЕВИНСКОГ ОБЈЕКТА, односно грађевинских радова, А ПРЕ ПРИМОПРЕДАЈЕ између уговорних страна, ВРШИ СЕ технички преглед ОД СТРАНЕ ОРГАНА УПРАВЕ (грађевинска инспекција). Овим прегледом утврђује се подобност за потребу према предвиђеној намени. Тек по завршетку ове фазе, која се одвија независно од воље уговорних страна, може се приступити примопредаји грађевине између уговорних страна.

Примопредаја – одвија се између уговорних страна САСТАВЉАЊЕМ ЗАПИСНИКА који потписују обе стране.

Ако једна уговорна страна неоправдано одбије да учествује у постпуку – записник о примопредаји може саставити и само једна уговорна страна и доставити другој страни, чиме наступају правна дејства примопредаји

Шта се утврђује записником – да ли су радови изведени према уговору, правилима струке, дали квалитет одговара уговореном квалитету, о којим питањима техничке природе није постигнута сагласност...

Институција прећутног пријема – постоји када нема записника а објекат почне да се користи.

Коначни обрачун – НАКОН ПРИМОПРЕДАЈЕ, а у року од 60 дана. Коначним обрачуном расправљају се односи између уговорних страна и утврђује извршење њихових међусобних права и обавеза из уговора. Коначним обрачуном обухватају се сви радови изведени на основу уговора, укључујући и непредвиђене и накнадне радове које је извођач био дужан или овлшћен да изведе, без обзира да ли су радови били обухваћени привременим ситуацијама.

46

Уговор о превозу робе морем

ПојамУговор у коме се једна страна (бродар)обавезује да изврши превоз одређене робе или превоз одређеним бродом на одређеној превозној релацији, а друга страна (наручилац превоза) се обавезује да за то плати одређену возарину.

Уговорне стране и друга лица1. Бродар – носилац пловидбеног подухвата и држалац брода, без обзра на власништво брода2. Наручилац превоза – сауговарач бродара, без обзира да ли сам или преко заступника3. Крцатељ – лице које, у име и за рачун наручиоца превоза, предаје робу на превоз бродарз.4. Лучки слагач (стивадор) – лице које предаје робу на превоз у фактичком смислу речи,

односно врши утовар робе, пребацује терет са копна на брод или са брода на обалу путем тзв. маонама или мањих бродоба.

5. Поморски агент – уговорни заступник странака у поморском пословању.6. Прималац робе – овашћено лице за пријем робе од бродара након превоза.

Карактеристике Двострано обавезан Теретни

Извори права Домаћи извори

o Закон о поморској и унутрашњој пловидбиo Лучке узансе

Међународни извориo Конвенција за изједначавање неких правила о теретници (Бриселска Конвенција) из

1924. године. Претрпела је ревизије 1968. године (Визбијска правила)o Конвенција о превозу робе морем, донета у Хамбургу 1978. године (Хамбуршка

правила)o Конвенција о ограничењу одговорности за поморска потраживања, Лондон 1976.

године, а ревизија ове КОнвенције извршена је 1996. године

ЗакључивањеУговор је закључен кад су се уговорне стране споразумеле о његовим битним елементима. Уговор је неформалан, а потврђује се издавањем коносмана. По техници закључивања спада у типске (формуларне) уговоре.

Битни елементи1. одређење предмета превоза или одређење брода којим ће се превоз извршити2. одређење превозне релације3. одређење возарине (може бити и одредива)

Правна природа

Врсте1. Према територијалном критеријуму – домаћи и међународни2. Према кориснику услуге – превоз за сопствене потребе и превоз за трећа лица3. Зависно од битних елемената уговора – возарски и бродарски уговор

a. Значај поделе – некада је била значајна јер се Конвенција о теретници односила само на возарске услуге. У савременом поморском праву постоји јединствена одговорност бродара и код бродарских и код возарских уговора.

b. Возарски уговор – такав уговор о поморском превозу робе којим се бродар обавезује да ће извршити превоз појединих ствари (дакле, реч је о превозу индивидуалних пошиљки). Овај превоз по правилу врше бродови линијске пошиљке, према утрђеном реду пловидбе. БИТНИ ЕЛЕМЕНТ је одрешђење робе која се превози, а не одређење брода. Ово је типичан уговор по приступу који се закључује према опшштим условима пословања бродара

c. Бродарски уговор – такав уговор о превозу робе поморским бродом којим бродар ставља на располагање одређени брод или сразмерни део одређеног брода, односно бродског простора за одређено време или за једно или вбише шутовања ради обављања превоза. БИТАН ЕЛЕМЕНТ јесте одређење брода којим се врши превоз. Овде је реч о превозу масовног терета и то бродовима слободне пловидбе

i. Бродарски уговор на време – битна одлика је да бродар ставља брод (одређени део брода или бродски простор) на располагање наручиоцу за

47

одређено време. Бродар је дужан да поштује накнадне налоге (изузев ако тиме доводи брод у опасност).

ii. Бродарски уговор на путовање – битна одлика је да се брод ставља на располагање наручиоцу за једно или више одређених путовања, те нема могућности давања накнадних налога.

iii. Подбродарски уговор – када наручилац целог брода или дела брода не може искористити цео бродарски простор за превоз свог терета, може да закључи уговор са трећим лицем о превозу његове робе истим бродом, ако то бродарским уговором није искључено (иако се у овом уговору не појављује бродар, његова одговорност остаје због фактичке околности да је подбродарски уговор део бродарског уговора. Дакле, за неизвршење подбродарског уговора одговара и бродар и наручилац, а због тога правила из подбродарског уговора морају да се крећу у оквирима бродарског уговора). У случају да закупљени брод или простор остану неискоришћени, бродар не може слободно располагати тиме јер је наручилац дужан да плати пуну возарину („клаузула пуно за празно“).

Обавезе носиоца карактеристичне престције (бродара) и права другог (наручилац превоза)

1. Обавеза постављања оспособљеног брода – бродар је дужан да у уговорено време у уговореној луци или у првој погодној (ако не може у уговореној и ако лука има потребна својства) луци постави уговорени брод (или брод који има уговорена својства или уобичајена својства), оспособљен за пријем уговорене робе ради превоза.

a. Бродар је дужан да поступа са пажњом доброг стручњакаb. Карактеристике брода – мора имати уговорене карактеристике, а ако специјална

способност брода није уговорена мора имати општу способност.c. Обавеза обавештавања крцатеља тзв. писмом спремности да је брод спреман за

преузимање терета. Од тог момента почиње обавеза укрцаја терета.2. Обавеза укрцаја робе – правило је да крцатељ допрема терет уз бок брода на дохват

копнене или бродске диза.ице, а сам укцрај врши бродар (укрцај могу вршити и лучки слагачи (стивадори) који раде за рачун једне или друге стране, у зависности од тога на коме је обавеза укрцавања)

a. Уговором укрцај робе може бити и другачије решен:i. FIO (Free In and Out) – дужност укрцаја (а самим тим и ризик и трошкови)

пребацује се са бодара на крцатељаii. FIOS (Free In and Out Stowed) – крцатељ је дужан да укрца и сложи терет на

бродуiii. FIOT (Free In and Out Trimmed) – односи се на робу у расутом стању са истим

значењем као и претходна клаузулаiv. FAS (Free Alongside Ship) – обавеза укрцаја је на бродару (примењује се код

бродарских уговора, а претходне клаузуле код бродарских уговора)b. Време укрцаја на брод:

i. Редовно време укрцаја назива се стојнице, за које се не плаћа никаква накнада и теку по правилу само радним данима.

ii. Ванредно време укрцаја наизва са прекостојнице за које се плаћа одређена накнада

c. Место смештања терета – терет се смешта у брод (палуба може да се користи за смештај само по пристанку крцатеља или ако се ради о роби за коју је такав смештај уобичајен

3. Обавеза издавања превозне исправе – на захтев крцатеља бродар је дужан да изда ТЕРЕТНИЦУ (КОНОСМАН) за укрцани терет који има природу ХОВ

a. Часничка потврда – уколико се укрцава већи терет, заповедник брода или бродски официр, за сваки део укрцаног терета издаје ову потврду. На основу ових потврда бродар на крају издаје теретницу.

4. Обавеза превоза робе – бродар је дужан да примљену робу на превоз и превезе уговореним путем, а ако пут није уговорен или одредив на основу елемената из уговора, онда уобичајеним путем

a. Скретање са пута – о скретању се може говорити само када се ради о скретању у већем обиму (не и о уобичајеним или нужним скретањима (гориво, навигацијски проблеми...)). Поред тога, скретање је обавезно у случају пружања помоћи.

b. Време превоза – бродар је дужан да робу превезе у уговреном или уобичајеном року5. Обавеза чувања робе – бродар је дужан да се стара о очувању робе током превоза и да је

преда овлашћеном примаоцу у непромењеном стању6. Обавеза поступања по налозима наручиоца – ова дужност нарочито је изражена код

бродарског уговора на време. У одређеним случајевима бродар је сам дужан да тражи накнадна упутства од наручиоца или лица овлашћеног да располаже робом

7. Обавеза искрцавања и предаје терета примаоцу – обавеза бродара да у одређеној искрцајној луци, на свој трошак и ризик, изврши искрцај превезене робе, ако нешто друго није уговорено.

48

a. Коме предаје – предаје је законитом имаоцу теретнице (тада долази до искупљивања теретнифце, што значи да прималац плаћа возарину и друта потраживања бродара из теретнице која терете примаоца, а бодар повлачи теретницу и издаје исправу кој се зове „без сметње“ на основу које прималац може слободно да преузима робу)

49

Обавезе другог (наручилац превоза) и права носиоца карактеристичне престације (бродар)

1. Возарина – представља основно право бродара и представља цену услуге превоза.a. Одређује се уговором (паушално, по јединици терета, по јединици времена, по

вредности појеидних пошиљки...), а у недостаткусе примењује просеччна цена возарине у време укрцаја робе за односну врсту робе

b. За шта се плаћа - плаћа се само за превезени терет. Изузетно, уговарањем клаузуле „пуно за празно“, бродар има право на пуну возарину за целу уговорену количину терета, чак и ако до истека прекостојница није укрцан сав терет или терет није уопште укрцан, а бродар за то није одговоран. Ипак, ако је бродар располагао неискокришћеним, а уговореним простором, висина се сразмерно смањује.

c. Промена цене услед наступања одређене промењене околностиi. Повећање – ако се укрца други терет уместо уговореног за који је предвиђен

већи возарски став, ако се укрца терет на брод без пристанка бродара или се укрца терет који је неусправно или нетално означен, ако се путовање продужи због интереса наручиоца...

ii. Смањење – кад је превоз извршен само делом пута због узрока за који није одговоран сам бродар или лица којима се служи при изршењу уговора (виша сила, кривица наручиоца превоза или примаоца...) и тада се возарина плаћа сразмерно корисно преваљеном путу.

2. Остала права (накнада неких трошкова) – право на накнаду одређених трошкова у вези са превозом, право на накнаду за споредне услуге, право на накнаду штете, право законске залоге и прдржаја робе...

Одговорност

Основ одговорности – јединствен је став да се ради о субјективној уговореној одговорности са претпостављеном кривицом на страни бродара. Обавеза се састоји у предузимању свих разумних мера да роба вуде превезена како то мора бити у једном разумном погону. То није обавеза резултата, већ обавеза средстава.

Време трајања одговорности – Хамбуршка правила, као и наш Закон превиђају јединственму одговорност бродара за „време држања робе у луци укрцаја, за време превоза и у луци искрцаја“. У међународном поморском праву проблем постоји јер Хамбуршка правил анису универзално прхваћена.

Лимитирана одговорност – бродар одговара лимитирано за губитак и пштећење робе коју превози. Три система одговорности – за разлику од других грана саобраћаја где постоји један

систем лимитирања одговорности, у поморском превозу робе постоје три система лимитиране одговорности бродра за интегритет робе:

o Ограничење одговорности броара за губитак и пштећење робе по јединици терета – под јединицом се подразумева колето или комад, а код терета у расутом стању метар, кубни метар, односно друга мера према тое на основу које јединице је уговорена возарина. Проблем одређивња јединице терета актуелизован је контејнеризацијом превоза, али је решено тако што се за јединицу терета узима један контејнер, а ако је уговором наведен број јединица у једном контејнеру, онда свака та јединица.

o Ограничење одговорности по килограму бруто тежине – бродар одговара до износа доказане штете, али највише до 835 специјалних права вушења ММФ по јединици терета или 2,5 специјалних права вучења по килограму бруто тежине изгубљене или оштећене робе, рачунајући који је износ већи.

o Ограничење одговорности бродара по величини брода – бродар који жели да се користи овим системом, оснива у ванпарничном судском поступку посебан фонд чија висина зависи од тонаже брода. Основаност оваквог ограничења одговорности јесте велики ризик оваквог начина транспорта, па ради развијања интереса за поморски превоз, омогућава се бродару да не одговара целокупном својом имовином, већ се сваки брод третира посебном имовином. Ризици бродара по јединици терета или колограму бруто тежине су, из истих разлога, далеко мањи него код других начина превоза

Одговорност бродара за штете закашњења (доцња) – Хашка правила и наш закон санкционишу „закашњење у предаји терета примаоцу. Разлика је у томе што наш закон не прописуује посебан лимит накнаде већ само одређује јединствени лимит за штете губитка, оштећења и закашњења, док Хамбуршка правила имају посебан лимит одговорности за закашњење (2.5 возарине која отпада на робу предату са закашњењем, али највише до укупне возарине из уговора о превозу робе).

Нелимитирана одговорност – ситуације када се бродар не може позивати на лимитирану одговорност. То су два случаја:

50

У случају личне квалификоване кривице (намера и груба непажња) У случају декларације вредности пошиљке – у међународном праву реч је о једностраној

изјави воље крцатеља коју уписује у теретницу, док се у нашем праву ради о двостраном акту – споразуму бродара и наручиоца превозам који се наводи у теретници да би се примењивао и на односе бродара и примаоца.

Одговорност бродара у спецдијалним случајевима – наш закон предвиђа примену јединствених правила о одговорности бродара. Овде се ради о случајевима: превоз робе морем кад није издата теретница, превоз пре укрцаја робе на прод и превоз после искрцаја са брода, превоз на палуби уз сагласност крцатеља и превоз живих ивотиња.

Претпоставка губитка робе – ако роба није предата по истеку од 60 дана од дана када је требала бити предата сматра се да је изгубљена.

Ослобођење бродара од одговорности Основ – бродар се ослобађа од одговорности ако докаже да настали из узрока који нису

могли да се спрече или отклоне пажњом уредног бродара. Међутим, ово се примењује само за оспособљеност брода за пловидбу.

Изузети случајеви – заједничка карактеристика изузетих случајева састоји се у томе што бродар доказом њиховог постојања у конкретном случају не повлачи дефинитивно привилегију неодговорности, већ пребацује терет доказивања на другу страну, што значи да ће бродар бити одговоран ако друга страна докаже да е кривица бродара била стварни узрок штете (бродар је наишао на олују, али друга страна доказује да је био упозорен да олуја наилази).

o Који су то изузети случајеви: Виша сила, скривене мане брода, ратни догађаји, дела јавних непријатеља,

наредбе или мере принуде владара, грађански немири или побуне... Дела или пропусти крцатеља робе или власника робе, његовог агента или

представника (недовољно паковање, недовољност и мањкавост ознака) Умањење у зампремини или тежини или други губитак односно оштећење

настало услед скривене мане, посебне природе или властите мане робе. Пожар, уколико није проузрокован кривицом бродара Непажња или пропуст заповедника, морнара, пилота или другог лица у

служби возара кад се ради о пловидби или управљању бродом Сваки други узрок који не произилази из дела или пропуста бродара,

његових агената или лица у његовој служби Хамбуршка правила

Реализација штете Приговори – прималац је дужан да након пријема робе стави одговарајуће прговоре

(протест) на оштећење робе у превозу или њен делимични губитак (ако је штета видљива мора их ставити одмах, а ако није видљива, онда након три дана). Рокови нису преклузивни већ се њима само пребацује терет доказиваања. Ако прималац стави приговоре на време, а бродар се не противи, сматра се да су наводи приговора истинити. Ако су бродар и прималац терета заједно утврдили да постоји оштећење није потребно стављати приговоре

Застарелост – рок застарелости за потраживања из уговора о превозу робе бодом је годину дана од дана кад је роба предата или је требало бити предата, али је дозвољено споразумно продужење овог рока.

Пособености

Заједничка хаварија

Појам и разграничење Заједничка хаварија – за време поморског превоза могу наступити под посебним

околностима одређене штете које се надокнађују по посебним правилима из установе заједничке хаварије. Ту се подразумевају штете на броду и терету, као и трошкови у вези са бродом и теретом које не сноси само оно лице које их је проузроковало или само оно лице које је њима погођено, него их заједнички, по посебним правилима, сносе сви учесници пловидбеног подухвата

Посебна (партикуларна) хаварија – хаварија коју сноси лице које је проузроковало хаварију или које је хаварија погодила.

Мешовита хаварија – могуће је да се у пракси, у низу повезаних догађаја, нађу истовремено и посебне заједничке хаварије. Тада се, у теорији, називају мешовитим, али су правно потпуно одвојене заједничка и посебна хаварија

Ratio и извори – разлог се налази у посебним ризицима које носи поморски транспорт. Постоји много међународних извора који потичу још из доба Византије.

51

Услови за постојање заједничке хаварије – потребно је КУМУЛАТИВНО буду испуњени следећи услови:

Штета мора бити проузрокована радњом човека Штета мора бити проузрокована намерно и разумно Мора постојати више интереса у једном подухвату (дакле мора бити више лица који имају

интереса) У тренутку проузроковања штете мора постојати најмање два интереса ангажована у

поморском подухвату.

Случајеви заједничке хаварије Хаварије штете – бацање терета у море, гашење пожара на броду, штете стројевима и

котловима, шптете одсукавања брода, губитак возарине... Хаварије трошкова – трошкови олакшања насуканог брода, трошкови у луци склоништа,

трошкови привремених поправки...

Ликвидација заједничке хаварије – штете и трошкови заједничке хаварије сносе сви учесници прловидбеног подухвата сразмерно вредности имовине са којом су учествовали у вредности подухвата.

Образовање две мање – ради расподеле образују се две масе: дужничка (слуи за намирење штета и трошкова из зајхедничке хаварије) и поверилачка (чине је трошкови заједничке хаварије). Утврђивањем ове две масе добија се проценат за израчунавање доприноса за заједничку хаварију

Израчунавање доприноса – оснвно правило је да сваки учесник који плаћа допринос за заједничку хаварију има такав положај да је ирелевантно чија је ствар жртвована или ко је сносио трошкове спасавања (сразмерни део штете сноси и онај учесник чија је ствар спашена и онај чија је ствар жртвована)

Поступак одређивања доприноса – спроводе је специјализована лица (ЛИКВИДАТОРИ), које именује бродар (најпре саставља нацрт деобне основе који се доставља учесницима због евентуалних приговора, а затим саставља коначну деобу, против којих се може водити ванпарнични поступакл)

Право залоге бродара – борад има право залоге на стварима да би обезбедио допринос за заједничку хаварију на страни терета. Уместо тога, може се користити и хаваријски депозити или дати хаваријска обвезница и тако ослободити терет.

Правна природа заједничке хаварије – објашњава се прећутним заступништвом, незваним вршењем туђих послова, правно неоснованим обогаћењем и као установа sui generis.

52

Уговор о превозу робе у унутрашњој пловидби

ПојамИсто каои код уговора о превозу робе морем, али се превоз врши од пристаништа до пристаништа

Карактеристике

Извори права Домаћи извори

o Закон о поморској и унутрашњој пловидбиo Лучке узансе

Међународни извориo Братиславски споразум о општим условима превоза терета (састоји се из три дела:

о условима превза, о тарифама и о реморкирању, помоћи у случају хаварије и агенцијским пословима)

ЗакључивањеБитни елементиПравна природаВрсте

Права и обавезеУ суштини примењују се права и обавезе из уговора о поморском транспорту. Ипак постоје извесне СПЕЦИФИЧНОСТИ У ОДНОСУ НА ПОМОРСКИ ТРАНСПОРТ:

1. Бродар унутрашње пловидбе дужан је да пажњу уредног бродара покаже када је у питњу оспособљавање брода за повидбу, не само на почетку путовања већ у току читавог утовања

2. Укрцај робе на брод унутрашње пловидбе редовно врши крцатељ, осим код бродова линијске пловидбе код којих броад преузима теерет испод чекрка.

3. Правила о заједничкој хаварији примењују се у унутрашњој пловидби само ако је то изричито уговорено

4. Закључење подбродарског уговора од стране наручиоца превоза из бродарског уовора могуће је само ако је то бродарским уговором изричито предвиђено

5. У унутрашњој пловидби, ако крцатељ није захтевао издавање теретнице издаје се товарни лице за робу која је предата бродару, а на захтев крцатеља или самог бродара.

ОдговорностОпшта начела о одговорности поморског бродара (уговорена одговорност, основ одговорности, системи ограничења одговорности, приговори и поступак остваривања накнаде штете) примењују се и овде. Ипак, постоје одређене СПЕЦИФИЧНОСТИ У ОДНОСУ НА ПОМОРСКУ ПЛОВИДБУ:

1. бродар у унутрашњој одговара зас тање брода током читавог превоза2. бродар унутрашње пловидбе одговара и за наутичку делатност заповедника брода и

чланова посаде3. бродар унутраше пловидбе одговара за штете на терету узроковане пожаром, без изузетка4. бродар унутрашње пловидбе може се слободити од одговорности не само доказом да су

губитак, оштећење ли закашњење потекли из узрока који нису многли да се спрече или отклоне пажњом уреднг бродара, као и поморски бродар, већ за разлику од поморског бродара који се може ослободити одговорности и по посебнм режиму изузетих случајева, може се ослободити од одговорности по посебном правилу посебних опасности, аналогно ослобођењу по овом основу превозилаца копненог превоза.

5. лимити модалитета ограничења одговорности бродара унутрашње пловидбе, повеличини брода, разликују се од лимита ограничења такве одговорности бродара поморског брода.

6. бродар унутрашње пловидбе одговара за штету насталу закашњењем у превозу до висине возарине која се односи на терет предат са закашњењем.

7. бродар унутрашње пловидбе одговара неограничено (до износа целокумне доказане штете) и за квалификовану кривицу лицима којма се служи у свом пословању.

ОсобеностиРазграничење од поморског превозаУ основи, ова два превоза регулисана су на исти начин. Ипак, сама чињеница да су ризици у унутрашњем превозу мањи него у поморском учинила је да законоавац покуша да превоз у унутрашњим водама мало уподоби са копненим превозом, а нарочито са железничким саобраћајем..

Обзиром да унутрашњи пловни путеви имају везу и са поморским, бродови често прелазе из једног у други режим. Закон је овај проблем решио тако шпто је прописао да одредбе закона које се односе на унутрашњу пловидбу примењују се и на подручје поморске прловидбе, до којег редовно плове бродови унутрашње пловидбе, ако извршење уговора који се извршава у унутрашњој пловидби на подручју поморске плоидбе тамо започиње или се тамо завршава. У случају сумње на

53

ком је подручју штета настала, узима се да су настали на подручју пловидбе која у погледу одговорности бродара има неповољнији положај за њега, све док он не докаже супротно. Када се ради о закашњењу, бродар одговара према прописима оне пловидбе на чијем се подручју налази лука у којој на темељу уговора мора да преда терет

54

Уговор о тегљењу

ПојамУговор у коме се бродар тегљача (у поморском превозу и на унутрашњим водама) односно потискивач (на унутрашњим водама) обавезује да својим бродом тегли или потискује други брод или објект до одређеног места, или за одређено време, или за извођење одређеног задатка, а бродар тегљеног односно потискиваног брода, се обавезује да за то плати тегљарину.

Карактеристике Консенсуалан Двострано обавезан Теретни Типски

Извори права У домаћем праву – Закон о поморској и унутрашњој пловидби У међународном праву -. Одређена питања регулисана су конвенцијама која регулишу

судар на могу или унутрашњим водама, конвенцијама о спасавању и пружању помоћи на мору, као и конвенцијама о ограничењу одговорности власника поморскох бродова

Закључивање

Битни елементи1. одређење предмета уговора (тегљење или потискивање брода или другог пловног или

плутајућег објекта)2. одређење тегљарине

Правна природаУговор о тегљењу има извесне карактеристике других именованих уговора, пре свега уговора о делу и уговора о превозу. Ипак, треба узети да је реч о самосталном уговру транспортног права (уговор sui generis)Врсте

Према месту обављања тегљења – у лукама, на мору, на унутрашњим водама Према сврси тегљења – тегљење ради одређеног маневра и тегљење ради превоза Према околностима одвијања – редовно тегљење и тегљење ради спасавања и пружања

помоћи на мору Уговорно и вануговорно Тегљење са обе посаде и тегљење са једном посадом (на броду тегљачу)

Обавезе носиоца карактеристичне престције (бродара тегљача) и права другог (бродар тегљеног брода)

1. стављање на располагање у одређено време и на одређеном месту адекватног тегљача одговарајуће припремљеног (посада, опрема, снага, уже за тегљење) за извршење преузете обавезе

2. испуњење саме уговорне обавезе пажњом дроброг стручњака

Обавезе другог (бродара тегљеног брода) и права носиоца карактееристичне прстације (бродара тегљача)

1. обавеза предаје тегљеног објекта у стању за тегљење2. обавеза плаћања тегљарине

ОдговорностОснов одговорности је кривица – најчешћи случајеви штета су судари бродова који учествују у тегљењу, у ком случају се одговара по правилима о накнади штете због судара бродов, по принципу доказане кривице.Висина одговорности – није изричито прописна осим када се превози терет тегљењем, те треба узети став да нема посебног лимита већ се узимају општа правила уговорног права.Особености

55

Уговор о превозу робе ваздушним путем

ПојамУговор у коме се једна уговорна страна (уговорни превозилц) обавезује да изврши лично, или уз помоћ стварног превозиоца, превоз одређене робе на одређеној превозној релацији, за одређено време и у неоштећеном стању и да је након превоза пред овлашћеном примаоцу, а друга уговорна страна (наручилац превоза) се обавезује да за то плати одређену превознину,

Карактеристике двострано обавезан теретни уговор

Извори права Домаћи извори

o ЗООo Закон о облигационим односима и основама својинскоправних односа у ваздушном

саобраћајуo Општи услови пословања ваздушних превозилацаo Пословни обичаји (нпр. Код рока превоза који није уговорен)

Међународни извориo Варшавска конвенција из 1929. године представља изворну конвенцију. Претрпела

је многе ревизијеo Општи услови превоза путника, пртљага и робе које је донела ИАТА

ЗакључивањеЗакључен је кад се уговорне стране споразумеу о битним елементима. Реч је НЕФОРМАЛНОМ УГОВОРУ који се ПОТВРЂУЈЕ испоставом ТОВАРНОГ ЛИСТА. Спада у ТИПСКЕ УГОВОРЕ. Изузетно, некада ови уговори могу бити и формални на основу самог закона.

Битни елементи1. одређење предмета превоза (врста и количина робе)2. одређење превозне релације3. одређење превознине (може бити и одредива)4. остали уговорни елементи: рок превоза, врста превозног средства...

Правна природа

Врсте јавни и нејавни линијски и слободни превоз (чартер)

Обавезе носиоца карактеристичне престције (ваздушног превозиоца) и права другог (наручиоца превоза)

1. обавеза извршења превоза робе – ваздушни превозилац је дужан да примљену робу на превоз и превезе уговореним путем, а ако пут није уговорен или одредив на основу елемената из уговора, онда уобичајеним путем

a. Скретање са пута – о скретању се може говорити само када се ради о скретању у већем обиму (не и о уобичајеним или нужним скретањима (гориво, навигацијски проблеми...)). Поред тога, скретање је обавезно у случају пружања помоћи.

b. Време превоза – бродар је дужан да робу превезе у уговреном или уобичајеном рокуc. Почетак рока превоза – од момента пријема ствари на превоз, ако није другачије

уговорено. Рок не тече (као и у железничком саобраћају) за време задржавања услед узрока окји спречавају почетак или настављање превоза ако за то нема кривице превозиоца

2. обавеза издавања товарног листа – ваздушни превозилац приликом закључења уговора о превозу издаје ваздухопловни ТОВАРНИ ЛИСТ.

a. Замена товарног листа – ова могућност је изричито утврђена међународним изворима. Може се заменити СВАКИМ ДРУГИМ СРЕДСТВОМ (оптисак рачунара...). замена је условљена сагласношћу пошиљаоца коме је у том случају превозилац дужан да изда исту признаницу за идентификацију робе.

3. обавеза поступања по накнадним налозима – ваздушни превлзилац је дужан да поступа по накнадним налозима ПОШИЉАОЦА, ПРИМАОЦА ИЛИ ИМАОЦА ТОВАРНОГ ЛИСТА.

a. Пошиљалац може дати следеће налоге, под условом да је извршио обавезе из уговора ио превозу: да повуче робу са аеродрома поласка или опредељења, да захтева издавање робе другом лицу... Превозилац има право на накнаду трошкова.

56

Може одбити налог у случајевима када може и друмски превозилац. Уговор се могу искључити ова права пошуљаоца.

b. Прималац – стиче право рассполагања робом када она стигне у место опредељења, под условм да јеизвршио своје обавезе из товарног листа или када превозилац призна губитак робе или се ради о претпостављеном губитку робе

4. обавеза предаје робе – ваздушни превозилац дужан је да робу преда овлашћеном примаоцу, на аеродрому опредељења. Обавезан је да без одлагања извести примаоца о приспећу робе. ИМАЛАЦ ТОВАРНОГ ЛИСТА ДУЖАН ЈЕ ДА ГА ПРЕДА ПРЕВОЗИОЦУ.

a. Ако наступе сметње – превозилац је дужан да тражи упутства од пошиљаоца. Ако их не прими у примереном року или је упутство неизвршиво, онда може, о трошку пошиљаоца да располаже робом (узме је на чување или преда јавном складишту).

Обавезе другог (наручиоца превоза) и права носиоца карактееристичне прстације (ваздушног превозиоца)

1. превознина2. законска залога и придржај3. остала права

Одговорност ваздушног превозиоцаОснов одговорности - питање основа дговорности је отворено. Према Варшавском протоколу „превозилац није одговоран ако докаже да сз он и њему потчињена лица предузели све потребне мере да би избегли штету или докажу да је било немогуће да их предузму“. Теорија је прилично подељена код тумачења ове формуле одговорности. Ипак, већина узима да је реч о ПРЕТПОСТАВЉЕНОЈ КРИВИЦИ, те да је доказ непостојањ било какве кривице на страни превозиоца довољна за ослобођење од одговорности, аналогно поморском превозу. У монтреалсском протоклу јасно се каже да је реч о ОБЈЕКТИВНОЈ ОДГОВОРНОСТИ.Време трајања одговорности – од момента кад је преузео оишиљку на аеродрому па до момента када роба, након превоза, напусти аеродром. Ипак, ако уговор о превозу робе ваздушним путем обухвата и превоз пре почетка или после завршетка превоза, претпоставља се, до противног доказа, да је штета настала за време превоза ваздухопловом, те ће се примењивати извори ваздухопловног праваОснов одговорности за штете и закашњења (доцња) – само по систему доказаних штета насталих закашњењем

Лимитирана одговорност У међународном превозу – ваздушни превозилац одговара до износа доказане штете, али

највише 250 Поанкаре франака по килограму (по Варшавској конвенцији), а овај је износ конвертован је у Монтреалском протоколу, увођењем специјалног права вушења ММФ-а, у 17 ПРАВА ВУЧЕЊА (што одговара претходној мери). Не говори се о томе да ли је реч о бруто ил нето тежини, али би требало узети да је реч о БРУТО ТЕЖИНИ. Поред тога, не говори се да ли постоје и други елементи накнаде (враћање превознине и других превозних трошкова...)

У домаћем праву нема нејасноћаo Раздвојен је лимит одговорности за губитак и оштећење робе и за штете закашења

(двострука превознина)o Прецизирано је да се ради о бруто тежини код одговорности за губитак и оштећењеo Прецизирано је да се вредност пошиљке одређује у месту и времену предаје

примаоцуo Прецизирано је д други елемент накнад, који се састоји у сразмерном врћању

преознине и других трошкова, улази у лимит накнаде код губитка и оштећења робе

Нелимитирана одговорност – превозилац робе ваздушним путем одговара преко лимита у три случаја:

1. у случају декларације вредности пошиљке, уз плаћање веће превознине2. ако корисник превоза докаже да је штета настала грубом неоажњом превозиоца или лица

којима се служи у извршењу уговора (изузетно, ако су ова лица радила ван својих овлашћења, може се послужити привилегијом лимитиране одговорности). У вом случају одговара до износа целокупне доказане штете.

3. у међународном саобраћају због неиздавања товарног листа са пристанком превозиоца или настављања у издатом товарном лист клаузуле о применинорме Варшавске конвенције о ограниченој одговорности.

Уговорне клаузуле о одоговорности – и у домаћем и у међународном саобхраћају одредбе су императивне, тако да су клаузуле искључене. Изузетно, дозвољене су клаузуле којима се искључује или ограничава одговорност превозиоца само у слуају губитка или оштећења који настане услед природе или недостатка саме робе која се превози.

57

Претпоставка губитка – претпоставља се да је роба изгубљена ако је превозилац није предао примаоцу у року од седам дана од дана када је по уговору када је дужан да је преда или ако је превозилац, и пре истека ток рока, извјавио да је ствар игубљена. Нема прописа о враћању накнадно пронађене робе.Одговорност узастопних превозилаца – одговарају солидарно први превозилац и превозилац на чијем је делу пута дошло до штете, а ако то не може да се утврди, одговарају сви превозиоци солидарно.

58

Ослобођење од одговорностиПрирода – примењују се основи ослобођења од одговорности у превозу робе: када су предузете све нужне мере да се штета избегне или је било немогуће да се такве мере предузму.Основи – Монтреалски протокол прописао је ослобађајуће разлоге на лимитативан начин, што значи да ваздушни превозилац не може да се ослободи ни по основу одређених догађаја који представљају вишу силу. При томе, ваздушни превозил.ац може се ослободити само ако докаже постојање узрочне везе између предвиђених догађаја и настале штете. Предвиђени разлози су:

1. природно својство или властита мана робе, мањкаво паковање робе које није извршио превозилац или лица којима се служи у извршењу уговора.

2. ратни догађај или оружани сукоб3. акт јавне власти извршен у вези са уласком, изласком или транзитом робе4. кривица пошиљаоца или примаоца.

Поступак остваривања накнаде штетеПриговори – ваздухопловно право није поставило јасне норме о природи рокова за стављање приговора од стране примаоца на делимичан губитак, оштећење или штете закашњења. Последице пропуштања су одређене на двосмислен и узајамно искључив начин. С једне стране и у домаћем и у међународном превозу се наводи да је реч о рооквима којима се пребацује терет доказа, а с друге стране, у међународним изворима се каже да неблаговремени приговор гаси право на тужбу против превозиоца, изузев у случају преваре са његове стране.Поред тога, ни домаћи ни међународниизвори не говоре ништа о штети делимичног губитка и приговорима примаоца у вези са тим.

Застарелост – овлашћени прималац права располагања пошиљком може реализовати права подношењем рекламације превозиоцу (у домаћем превозу) и подношењем тужбе суду у року од ДВЕ ГОДИНЕ од дана предаје робе након превоза или прекида превоза.

59

Уговор о превозу робе железницом

ПојамУговор у коме се једна уговорна страна (железница) обавезује да изврши превоз одређене робе од отправне до упутне станице, за одређено време и у неоштећеном стању, а друга уговорна страна (пошиљалац) се обавезује да за то плати одређену превознину.

Уговорне стране пошиљалац – физичко или правно лице железница – носилац карактеристичне престације треће лице - прималац

Карактеристике двострано обавезан теретни

Извори права домаћи

o ЗООo Закон о уговорима о превозу у железнчком саобраћајуo Тарифе за превоз ствари на пругама југословенских железница

Међународниo Конвенција о међународним железничким превозима са додатком Једнообразних

правила о уговору о међународном превозу робе железницамаo Правилници, посебни споразуми држава и Међународне тарифе

ЗакључивањеПостављало се питање да ли је реч о реалном или формалном уговору? Чини се да је исправније становиште аутора који сматрају да није реч о формалном уговору по самом закону, будући да товарни лист има значај доказне, а не битне форме уговора.По техници закљулења уговор споадау атхезионе (будући да се закључује прихватањем општих услова превоза од стране корисника). Ипак, чини се да све веће одсуство монополске позиције железнице као превозиоца утиче на све присутније закључивање уговора са споразумно одређеном садржином.

Битни елементи1. одређење предмета превоза2. одређење превозне дистанце3. одређење превознине

Правна природаТртетман овог уговора креће се од апсолутног негирања самосталног правно идентитета, преко сврставања у категорију мешовитих уговора, до признавања властитог идентитета. Ипак, иако ИМА ЕЛЕМЕНАТА уговора о ДЕЛУ, ОСТАВИ И МАНДАТУ ипак ТРЕБА УЗЕТИ да је овај уговор САМОСТАЛАН.

Врсте Зависно од територијалног момента

o међународни – преко територије бар две државе, са директним међународним товарним листом, преко територија држава које су чланице међународних конвенција које регулишу железнички превоз, превоз преко регистрованих међународних пруга)

o домаћи Зависно од карактера пошиљке

o Денчана пошиљка – пошиљка која се предаје на превоз по једном товарном листу, чија тежина не сме прећи 5 тона, а која не захтева једна кола за искључиву употребу.

o Колска пошиљка – пошиљка која с епредаје по једном товарном листу, чија тежина прелази 5 тона и која захтева једна кола (вагон) за искључиву употребу.

Зависно од рока превоза o Класична концепција – споровозним брзовозни и експресни (претпоставка је

споровозни)o Модерна концепција – редовни и гарантовани (орочени). Ово разликовање има

значаја код регулисања одговорности железнице за прекорачење рокова превоза.

60

Зависно од врсте корисника услуга превоза – јавни (за трећа лица) и нејавни (индустријски колосеци за споствене потребе)

Обавезе носиоца карактеристичне престције (ЖЕЛЕЗЦНИЦЕ) и права другог (ПОШИЉАОЦА И ПРИМАЦОЦА)Обавеза железнице до отпочињања превоза

1. обавеза доставе кола – ради утоварака, каонеопходне претпоставке закључења уговора2. обавеза закључења уговора о превозу – произилази из монополског положаја железнице

као копненог превозиоца и посебно чињенице да железница врши јавну службу. Ова обавеза односи се и на отправну железницу и на све друге железнице. Повреда ове обавезе самкционисана је правом на накнаду штете која припада лицу које је одбијањем превоза оштећено.

a. Железница ипак има право да одбије превоз ако су испуњени неки од услова и то:i. Ако се пошиљалац не придржава прописа који га обавезујуii. Ако се превоз не може извршити редовним превозним средствима која

задовољавају редовне потребе саобраћајаiii. Ако је превоз спречен околностима које железница није могла да избегне

нити отклониiv. Ако су за утовар, претовар или истовар потребна нарочита постројења

којима железница не располажеv. Ако се захтевани превоз не може извршити без одлагања

3. обавеза пријема робе – не могу све ствари бити предмет уговора о превозу железницом:a. недопуштени предмети

i. ствари чији превоз спада у надлежностпоштеii. ствари које по обиму, тежини или природи нису подесне за захтевани

превозiii. ствари чији је превоз изричито заврањен (опасне материје...)

b. условно допуштени предметиi. посмртни остациii. железничка возила на сопственим точковимаiii. живе животињеiv. неке опасне материје...

4. обавеза пријема транспортних исправа – овде је реч о ТОВАРНОМ ЛИСТУ.5. обавеза утврђивања тежине и броја комада – железница је дужна да утврди тежину и број

комада денчаниих пошиљки које сама товари, ако и колских пошиљки ако је пошиљалац то захтевао и ако је то стварно могуће

Обавезе железнице у фази превоза робе1. превоз одређеним путем – ако ништа није назначено, железница је дужна да одабере пут,

најповољнији по пшиљаоца.2. превоз у одређеним роковима – у тарифом или конвенцијом прописаним роковима. Подела

рокова извршена је у корист железнице те она не може одговарати за прекорачење појединих рокова.

3. извршавање административних формалности – по правилу има монопол на извршење царинских и других административних формалности у току превоза.

4. извршавање налога у току превоза – пошиљалац, прималац или ималац преносивог товарног листа имају право једностране модификације уговора (одлагање исздавања робе, издавање у другој станици, враћање робе у упутну станицу...), давањем накнадних налога које је железница, по правилу, дужна да изврши. Железница извршава само налоге кој су дати од овлашћеног лица и на прописан начин.

a. Железница није дужна да изврши следеће налоге:i. Ако би извршење налога изазвало поремећаје у железничком саобраћајуii. Ако вредност ствари не може да покрије трошкове модификације оским ако

се тај износ одмах плати или положи јемствоiii. Ако извршење више није практично могуће у тренутку припсећа налога у

станицу која треба да га изврши.5. чување робе – произилази из чињенице да уговор о превозу има елементе уговора о остави.

Ова обавеза зависи од природе робе. Поред свега, железница одговара за инегритет пошиљке, јер преузима на себе обавезу резултата а не обавезу средстава.

6. обавезе код сметњи при превозу – ако наступе сметње при оревозу железница самостално одлучује, процењујући интересе корисника превоза, да ли ће даље превозити робу уз измену превозног пута или ће да тражи одређена упутства од корисника превоза, која је овај дужан дати у разумном року.

Обавезе железнице у фази издавања робе1. извештавање примаоца о приспећу пошиљке

a. када ова обавеза не постоји:i. ако је у товарном листу уписано „роба остаје на станици“ii. ако постоји обавеза одвоза пошиљке од стране железницеiii. ако је издат преносиви товарни лист

61

2. издавање робе – моментом издавања робе престаје одговорност железнице за интегритет пошиљке. Издавање е врши овлашћеном примаоцу, изузев у случају заплене испоруке коју издејствују повериоци примаоца.

3. одвоз робе – до упутне станице4. истовар и одношење робе – обавеза истовара може бити на страни железнице или на

страни примаоца (по правилу код колских пошиљки) и у том случају она изналзи из уговора о превозу.

5. утврђивање стања пошиљке – железница је обавезна да одмах приступи састављању записника о извиђају и утврђивању стања робе, а према потреби и њене тежине. У супротном, прималац може да одбије пријем робе и то на трпшак и ризик железнице.

6. обавезе код сметњи при издавању – у слуачају наступања сметњи железница има више могућности:

a. враћање робе пошиљаоцу уз његов изричит пристанакb. смештање робе на чувањеc. предаја робе другом превозиоцу ради доставе примаоцуd. продаја робе.

7. остваривање поузећа – желчезница је обавезна да оствари наплату поузећа приликом издавања робе примаоцу, ако је пошиљалац у товарном листу или доцнијом модификацијом уговора оптеретио поузећем (дакле ПО НАЛОГУ ПОШИЉАОЦА).

Обавезе другог (ПОШИЉАОЦА И ПРИМАОЦА) и права носиоца карактееристичне прстације (ЖЕЛЕЗНИЦЕ)Обавеза пошижаоца до отпочињања превоза

1. обавеза наручивања кола – обавеза резервисања потребног броја и врсте вагона.2. обавеза предаје робе – постоји као обавеза само ако је пошиљалац наручио кола, а ако

није, онда је то право пошиљаоца (уз обавезу пријема робе од стране железнице)3. обавеза паковања и означавања робе – дужан је да прописно упакује и обележи робу4. обавеза предаје транспротних исправа – прописно испуњених: товарни лист и друге

исправе које прате робу (отпремница, експресни лист, исправе потребе за цариснке формалности...)

5. обавеза плаћања транспортних трошкова унапред – ова обавеза постоји у одређеним случајевима (лако кварљива роба, роба мале вредности...)

6. обавеза довоза робе – може се уговорити и за пошиљаоца и за железницу.7. обавеза утовара – пошиљалац има ову обавезу код денчаних пошиљки, док железница има

код колских.

Права железнице1. превознина

a. висина – зависи од више фактора (врсте и количине пошиљке, дужине пута, режима превоза...)

b. обрачун – по правилу, превознина се обрачунава по императивним тарифама које важе на дан закључења уговора о превозу, без обзира да ли се одређује за цео пут или за делове пута.

c. Када железница нема право на превознину (целокупну или делимично)i. Ако је пошиљка изгубљена или оштећена

1. услед више силе – примењује се теорија ризика (железница губи целокупну превознину или део превознине, а корисник сноси штету губитка или оштећења пошиљке)

2. услед сопствених мана робе – примењује се теорија кривице (железница ће имати право на превознину само ако до овог нинје дошло њеном кривицом), и тада железница има право на превознину

ii. у случају прекида превоза – железница има прао на превознину за стварно прећени пут, ако до прекида није дошло њеном кривицом

d. начин плаћања превознине одређује пошиљалац и то може бити унапред или након изврпеног превоза, може је платити сам или одредити примаоца или подељено...

2. додаци на превознину – ако је сауговарача повредио неке своје обавезе као странка уговора о превозу (само ако је то изричито предвиђено законом или тарифама). За плаћање је ирелевантна кривица корисника превоза (довољна је објективна чињеница повредне односног прописа)

3. накнада трошкова – жлезница има право на накнаду само ванредних трошкова не и редовних. Овде спадају трошкови додатног паковања или препакивања, претовара у случају претега...

4. накнада за споредне услуге – препакивање обе, лежарина робе, вагање, задржавање кола...

5. накнада штете – ако корисник превоза својом кривицом проузрокује штету железници, њеним возним или другим средствима или њеном особљу или другим лицлима које ангажује за извршење уговора.

6. обезбеђење наплате потраживања

62

a. кауција пошиљаоца – полагање железници новчланог износа који приближно одговара превозним трошквима које је поршиљалац преузео на себе.

b. Право ретенције и право залоге – предвиђено је ЗООc. Депоновање спорног износа желеунице код суда – ради смањења потребе права

ретенције и прва залоге као непрактичних.

Одговорност Карактеристике – железница одговара за интегритет пошиљке по правилима строге

уговорне одговорности Одгвоворност за губитак и оштећење робе – железница одговара за утврђени потпуни или

делимичан губитак и оштећење робе по правлу ограничено (у међународном превозу до 17 сецијалних права вучења по килограму бруто тежине). Дрги елемент накнаде чини враћање превознине и других износа плаћених у вези са превозом изгубљене или оштећене робе.

Одговорност за закашњење – постоје два система одговорности:o Паушални систем – постоји независно од тога да ли је кориснику услед закашњења

настала штетаo Систем доказане штете – лимит је четворострука превознина

Одговорност изнад лимита – корисник углуга може избећи лимитирану одговорност својом вољом, уношењем клаузуле обезбећења уредне испоруке (када железница одговара за сву доказану штету, али највише до горњег лимита. Истовремено, превознина се уношењем ове клаузуле увећава), а и железница самоа може „избећи“ ову клаузулу ако проузрокује шпету грубом непажеом или намерно.

Одговорност за повреде другх уговорних обавеза Одговорност за своје службенике Претпоставка губитка робе – ако ствари нису издате или припремљене за издавање у доку

од 30 дана по истеку рокова превоза. Ипак, ако се роба пронађе годину дана по истеку рока, пошиљалац је дужан да се изјасни да ли прихвата пошиљку, уз враћање одштете (уз засржавање права на одштету услед прекорачења рока превоза)

Заједничка одговорност железница – у случају учешћа више железница у превозу могу се разликовати три категорије учесника: отправна железница, межуђелезнице и упутна железница.

o У домаћем превозу – постоји солидарна одговорност свих железницаo У међународнм превозу – постоји само одговорност отправне железницеo У унутрашњим односима железнице, оне међусобно остварју право на регрес од

одговорне железнице Рекламације и тужбе – и домаћи и међународни извори прописују обавезан поступак

остваривања накнаде штете захтевом упућеном железници (поступак рекламације) па тек ако се овај поступак заврши безуспеђно у одређеном року може се поднети тужба надлежном суду. Покренути рекламациони поступак обуставља ток рока застарелости.

Ослобођење железнице од одговорностиОпшти (неповлашћени) разлози – железница се ослобађа одговорности за транспротне штете ако докаже да је до њих дошло због:

1. кривице имаоца права, 2. мане саме ствари 3. околности које није могла да избегне нити да отклони њихове последице

У свим овим ситуацијама, железница је дужна да докаже директну узрочну везу између настале транспортне штете и разлога.

Посебни (повлашћени) разлози – представљају случајеве нарочитих опасности у железничком саобраћају. На терену доказа од железнице се тражи само да учини вероватним у конкретном случају, постојање узрочне везе између транспортне штете и неког (неких) случајева нарочите опасности. У ове разлоге спадају:

1. превоз у отвореним колима2. превоз без одговарајуће амбалаже3. утовар и истовар од стране корисника превоза и неисправно товарење4. извршење административних формалности од стране корисника превоза5. непрописно означавање одређених ствари6. превоз живих животиња7. превоз без обавезне пратње

Специјални основи ослобођења1. ако је дошло до ванредно великог мањка или губитка целих комада код превоза у

отвореним колима – не примењује се претпоставка да је штета настала услед посебних опасности везаних за превоз отвореним колима.

2. транспортни кало – постоје одређене ствари које редовно губе тежину услед нормалног одвијања железничког саобраћаја. Висина таквог губитка не утврђује се у сваком конкретном случају јер постоје одређене толерантне висине. Тај губитак настаје услед

63

испаравања, сушења и цурења. Ослобођење је остварено на начин што се установљава претпоставка неодговорности железнице за толерантни губитак, (дакле, железница одговара само ако је губитак већи). Листа ствари није лимитативна већ железница може доказивати да и друге ствари испуњавају услов неодговорности.

64

Уговор о превозу робе друмом

ПојамУговор у коме се једна уговорна страна (друмски превозилац) обавезује даизврши превоз одређене робе друмским превозним средством на одређеној превозној релацији, за одређено време и у неоштећеном стању, и да је накн превоза преда овлашћеном лицу, а друга уговорна страна (пошиљалац) се обавезује да за то плати уговорену превознину.

Карактеристике двострано обавезан теретан

Извори права домаћи

o ЗООo Закон о уговорима о превозу у друмском саобраћајуo Општи услови пословања друмских превозилацаo Пословни обичаји у друмском транспорту

Међународни – Конвенција о уговору о међународном друмском превозу робе, Женева 1956. године

ЗакључивањеЗакључен је кад се стране договоре о његовим битним елементима. Уговор не неформалан и по техници закључења је атхезионе природе.

Битни елементи1. одређење предмета превоза2. одређење превозне релације3. одређење превознине

Врсте – међународни, домаћи, јавни, превоз за сопствене потребе, линијски и слободни.

Обавезе носиоца карактеристичне престције (ДРУМСКИ ПРЕВОЗИЛАЦ) и права другог (ПОШИЉАЛАЦ)

1. обавеза постављања возила за утовар – које има уговорена својства, на уговореном месту и у уговорено време

2. обавеза преузимања робе ради превоза – рба која је предмет уговора (није законска обавеза као код железнице)

3. обавеза издавања товарног листа – издавањем товарног листа превозилац потврђује да је уговор закључен и да је роба означена у њему примљена на превоз,

4. обавеза контроле – при преузимању робе на превоз превозилац је дужан, ако му то дозвољавају околности, да провери тачност навода у товарном лист у погледу броја колета и њихових ознака и бројки, као и спољно страње робе и паковања, уносећи о томе одговарајуће примедбе у товарни лист.

5. обавеза извршења превоза – угвоореним путем и у уговореном року. Када то није могуће превозилац је дужан да захтева упутства од овлашћеног лица за располагање робом у току превоза.

6. обавеза чувања робе – предузимање свих потребних мера7. обавеза поступања по захтеву за измену уговора – код непреносивог товарног листа

има пошиљалац и прималац, а код преносивог товарног листа његов овлашћени ималац. Ова лица могу захтевати да се обустави превоз, да се предаја одложи, да се роба преда другом примаоцу...

a. услови који морају бити испуњени да би превозилац извршио накнадне захтеве:i. извршење мора да је могуће у време стизања захтеваii. не сме да настане штета другом кориснику превозаiii. превозиоцу мора да се накнади штета и трошкови настали услед

извршавања захтеваiv. несме бити противно царинским или другим прописима

8. Обавеза предаје робе – овлашћеном лицу.a. Истовр робе – постоји претпоставка да је то обавеза овлашћеног примаоца, али

може бити и другачије уговорено. b. Приликом преузимања робе, ималац преносивог товарног листа дужан је да исти

врати превозиоцу

65

Обавезе другог (ПОШИЉАЛАЦ) и права носиоца карактееристичне престације (ДРУМСКИ ПРЕВОЗИЛАЦ)

1. право на превознину – само за робу која је превезена и у месту опредељења стављена на располагање овлашћеном лицу. Превознину плаћа пошиљалац,а у уговору о превозунили товарном листу може се одредити да ће превознину да плати у целини или делимично прималац.

2. остала права – накнада трошкова у вези са превозом, право на накнаду штете проузроковане лицима, возиима и другим стварима дејством својстава робе која јре предата на превоз, ако превозиоцу та својства нису била позната нити су морала бити позната

3. право залоге и придржаја – на роби коју је преузео на превоз

ОдговорностОдговорност за транспортне штете – по истим принципима по којима одговара и железнички превозилац. Поред тога постоје и одређене СПЕДИФИЧНОСТИ:

1. друмско транспортно право прописује специјални режим ослобођња од одговорности за два привилегована основа:

a. превоз нарочито кварљиве робе уз специјалним возилима за заштиту против дејства топлоте, хладноће, промене у температури или влаге у ваздуху

b. превоз живих животиња2. друмско ттранспортно право не познаје два привилегована основа ослобођења у

железничком транспорту: извршење административних формалности и превоз без обавезне пратње

3. лимит накнаде за губитак оштећене робе износи половину лимита из превоза робе железницом у међународном превозу

4. у друмском транспорту постоји одговорност превозиоца изнад лимита и у случају намере и у случају нпажње. Поред тога, постоје и још два основа одговорности изнад лимита: декларација вредности робе и и декларација специјалног интереса на пошиљци у случају губитка или прекорашења утврђеног рока.

5. у друмском транспорту постоје два рока за претпоставку губитка робе:a. 30 дана по истеку уговореног превозаb. 60 дана ако рок превоза није угогорен, по преузимању робе на превоз

Одговорност за закашњење (доцња) – одговара, али се може ослободити од одговорности као и за транспортне штете, доказујући узрочну везу општих ослобађајућих разлога и насталог закашњења, односно штета закашњења.

Одговорност више превозилаца – они одговарају по истом режиму као и железничари. С друге стране, ако је друмски превозилац делимично извршење поверио другом лицу, самосталн о одговара за све обавезе, а ако у извршењу превоза исте пошиљке учествују један за другим неколико превозилаца које је одредио пошиљалац, свако од њих одговара само за свој део превоза.

Рекламација и тужбе – потраживања из уговора о превозу робе могу се остварити и подношењем рекламације превозиоцу (у писаној форми) или подношењем тужбе суду, уколико се у роу од 30 дана од подношења рекламације не исплати тражена одштет. У домаћем праву постоји преклузивни рок за стављање ових приговора који износи 7 дана за скривене недостатке, а одмах за видљиве недостатке, код закашњења 30 дана од стављања робе на расњполагње.

66

Уговор о комбинованом превозу робе

ПојамУговор у коме се једна страна (органиизатор превоза, оператер) обавезује да организује превоз од места опредељења , помоћу превозилаца из мајнање две гране превоза (најмање два превозна средства) са јединствено исправом и јединственом одговорношћу, а друга страна (наручилац превоза) се обавезује да за то плати превознину.

Извори права Домаћи – у сегментираним изворима појединих грана саобраћаја Међународни – Једнообразна правила за исправу комбинованог превоза Међународне

трговинске коморе

Разлика у однносу на друге послове Од директног узастопног превоза – представља превоз робе од стране превозилаца

исте гране сабораћаја Од превоза исте робе путем превозилаца исте или различите гране превоза – код

овог посла наручилац превоза или прво превозилац ка његов агент (шпедитер) закључује са сваким даљим превозиоцем нови превозни уговор уз издавање нове превозне исправе

Од операција прихватања и испоруке робе – предузимају се ради извршења уговора о једномодалном превозу

Од шпедитера – делатност организатора комбинованог превоза обхвата и радње превозиоца (издавање превозне исправе и обавезивање извршења превоза) и радње шпедитера (организација превоза). Организатор комбинованог превоза одговара за губитак или оштећење пошиљке, као и закашњење у превозу, без обзира да ли је он вршио превоз или не, као превозилац по посебним правилима о јединственој одговорности, док шпедитер у таквом случају не одговара,

Одговорност – постоје три система одговорности у оптицају: јединствена одговорност, мрежањста одговорност и мешовита одговорност.Врсте одговорности

Јединствена одговорност – почива на претпоставци да је реч о самосталном уговору који се не може делити на своје сегменте. Предузетник одговара по аузтономним правилима незвисними од правила о одговорности прописаним за појединачне превозиоце који учествују у реализацији уговора. Предност овог система јестеуправо наведена јединствена одговорности. Недостатак овог система је што комбиновани превозилац не може да наплати целу суму коју је платио наручиоцу од конкретно одговорносг превозиоца, ако тај превозилац по прописима своје гране има нижи лимит одговорности.

Мрежаста одговорност – организатор комбинованог превоза одговара по пропсима превозиоца превозног средства на чијем делу пута је штета настала. Предност је штор организатор наручиоцу превоза накнађује штету у тачно оном обиму у ком се може регресирати од одговорнг превозиоца. Недостатак је што је тешко утврдити где се штета догодиа.

Мешотива одговорности – уколкико би се могло установити на ком делу пута је штета настала, примењује се мрежаста, а уколико не може онда јединствена одговорност.

У домаћем превозу – наше право нема јединствене прописе, али се прописима из појединих грана саобраћаја регулише вишегрански превоз. Опште је правило да превозилац који закључи уговор о превозу одговара нарлучиоцу по прописима који важе за превозиоца на чијем делу пута је настала штета, али изузетно, ако се користи гранама саобраћаја без знања пошиљаоца, онда одговара по својој грани, ако је повољније за корисника превоза. Према томе, примењен је у основи систем мрежањте одговорности коригован системом јединствене одговорности.

Претпоставка губитка – ао роба није испоручена у року од 90 дана од дана када је према уговору требало да буде, корисник превоза може да сматра добу изгубљеном у ком случају се примењују правила као код утврђеног признатог губитка робе (правни режим накнадно пронађене робе није прописан)

Приговори и тужбеНакон пријема робе прималац може поступити на два начина_

1. може заједно са превозиоцем да утвврди стање робе након превоза и да то записнички констатује

2. да стави приговоре на нгубитак и оштећење робе (видљиви првог радног дана, скривени у року од 6 дана)

У случају штете због закашењења – писмени приговори се морају ставити најкасније 60 дана од дана пријема робе.

67

Застарелост – рок застарелости за реализацију потраживања користника превоза износи две године.

68

Уговор о превозу путника

ПојамУговор у коме се једна уговорна страна (превозилац) обаезује да на одређеној превозној релацији превезе путнике са гаранцијом сигурности, а друга уговорна страна (наручилац превоза или путник) се обавезуе да за то плати одређену превознину.

Карактеристике неформалан – издата путна карта служи као доказно средство и легитимацини парпир, али

њено непостојање не утиче на постојање уговора о превозу) двострано обавезан теретан атхезиони

Извори права домаћи – усту извори који регуишу и превоз робе међународни – ваздушни превоз регулисан је истим изворима као и превоз робе, док

остали видови превоза имају посебне изворе

Врсте Зависно од р гране превоза – железницом, друмски, ваздушни, морем и унутрашњим водма Зависно од места превоза – међународни превоз и домаћи превоз Зависно од карактера превоза – линијски и слободни (чартер)

Обавезе носиоца карактеристичне (ПРЕВОЗИЛАЦ) престције и права другог (ПУТНИК)

1. обавеза донопења и објављивања општих услова превоза – уколико није нешто дручгачије предвиђено сматра се да они представљају отворену понуду корисницима превоза који је могу прихватити и конклудентним радњама (улазак у аутобус без путне карте)

2. обавеза пријема на превоз – ако располаже одговарајућим возним капацитетима, свако заинтересовано лице. Пријем на превоз или извршење превоза и након закљученог уговора о превозу не постоји у одређеним случајевима, кад је превозилац овлашћен да изврши сикључење из правоза.

3. обавеза безбедног превоза – при извршењу ове обавезе превозилац је дужан да користи утоворено превозно средство или превозно средство које располаже уговореним или уобичајеним својствима уговореног или уобичајеног комфора, зависно од дужине пута и услова превоза.

4. обавеза издавања карте путнику – постоји код свих видова превоза изузевкод поморског и превоза у унутрашњим водама, када је превозилац дужан да изда карту само на захтев путника. Путне карте се, по правилу издају пре отпочињања превоза, ван возила а изузетно и у самом возилу7.

5. обавеза превоза у одређеном року – у уговореном року, уобичајеном року или у прописаним тарифама (ред вошње).

6. обавеза пружања додатних услуга – уколико из уговора о превозу или општих услова превоза не произилази нешто друго, превозилац по правилу није дужан да пружа додатне услуге путнику током превоза (ипак чест је случај да превозилац преузима одређене обавезе допунских услуга, првенствено ради веће конкурентности, као што су пиће храна, неке занатске услуге...

Обавезе другог (путинка) и права носиоца карактееристичне прстације (превозиоца)

1. обавеза куповине путне карте и плаћање превознине – на начин, у време и у месту како је то прописано општим условина превоза.

a. Повраћај превознине – правило је да једном плаћена превознина не може да се врати. Изузетно, то је могуће у два случаја:

i. У случају одустанка путника од путовања1. када сам путник одустане – битно је да путник благовремено

одустане од уговора. Рок зависи од различитих ствари и разликује се од гране до гране превоза, но у сваком случају то мора бити пре почетка путовања.

2. због неблаговременог отпочињања превоза од стране превозиоца – у прописаним роковима. И ови рокови се разликују, али најдужи су у поморском и ваздушном саобраћају, где се ово право постоји само ако превоз није почео ни у накнадном прописаном року.

69

ii. У случају прекида путовања за који путник није одговоран – уколико од превозиоца не захтева превоз другим погодним средством до места опредељења

2. обавеза прописног коришћења путне карте 3. обавеза поштовања прописаног реда током превоза – у противном, може да буде

искључен из даљег превоза без одговорности превозиоца.

Одговорност превозиоца одгоорности за повреду телесног интегритета

o у копненом саобраћају (железница, друм) – одговара за штету изузев ако докаже да је штета проузрокована радњом путника или страним узроком који се није могао предвидети, избећи или отклонити.

o У ваздушном саобраћају – ослобађа се од одговорности за повреду телесног интегритета путника по истим правилима по којима се ослобађа од одговорности у превозу робе.

o Водени саобраћај (поморски превоз и превоз у унутрашњим водама) – одговарају по двоструком правном режиму:

Субјективна одговорност са претпостављеном кривицом – ако су смрт или телесне повреде настале непосредно или посредно због бородолома, судара, мана брода...

Субјективна одговорност са доказаном кривицом – у осталим случајевима време трајања одговорности – формални извори права свих грана превоза, и домаћи и

међународни, скоро униформно одређују да време трајања одговорности превозиоца обухвата ВРЕМЕ БОРАВКА ПУТНИКА ВОЗИИЛУ И ВРЕМЕ УЛАСКА И ИЗЛАСКА. Извори поморског права путника овом изричито додају и време за које се путник налази у путничкој, лучкој, односно пристанишној станици или на неком другом лучком односно пристанишном уређају на обали.

одговорност за закашњење и прекид путовања – није регулисанона униформан начин у разним гранама превоза,. Па чак ни у истим гранама када је у питању разлика између домаћег и међународног саобраћаја

лимитирана одговорност – превозилац одговара како за имовинску тако и за неимовинску штету до одређеног лимита. По правилу, овај се лимит везује за одређени износ превознине (двострука превознина до износа доказане штете, али не преко тога)

нелимитирана одговорност – постое случајеви када превозници свих грана саобраћаја одговарају неограничено, до износа доказане штете, за штете закашњења и прекида путовања и штете повреда телесног интегритета, у случају своје доказане кривице као и квлификоване кривице лица којима се служе у извршењу уговора. Ако је проузроковању штете допрнео сам путник, радиће се о подељеној одговорности (у мери кривице)

70

Уговор о превозу пртљага

ПојамУговор је акцесорне природе и закључује се приликом уговора о превозу путника. Са овим не треба мешати ситуацију када превозилац са пристанком путника изврши превоз његвог пртљага другим превозним средством, а не оним којим путник путује.

Разграничење предмета превоза (врсте пртљага)1. ручни пртљаг – путник уноси у возило. Не закључује се уговор о превозу пртљага2. предати (регистровани) пртљаг – пртљаг који путник предаје превозиоцу ради одвојеног

превоза. За превоз овог пртљага путник добија посебну исправу ПРТЉАЖНИЦУ, уз плаћање посебне накнаде за превоз

3. превоз драгоцености4. превоз праћених аутомобила

Обавезе превозиоца пртљага:1. пријем пртљага на превоз по закљученом уговору о превозу путника2. издавање пртљажнице3. чување пртљага у току превоза4. издавање пртљага овлашћеном лицу након превоза

Права превозиоца пртљага1. накнада за превоз2. накнада штете претрпљене својствима пртљага (изузев ако су му били или морали бити

познати)3. законско право залоге и ретенције пртљага ради обезбеђивања потраживања

Одговорност – зависи од врсте пртљага одгороност превозиоца ручног пртљага – знатно је блажа, јер путник сам брине о њему –

правило је да превозилац одговара по правилу субјективне одговорности са доказаном кривицом.

Одговорност превозиоца предатог пртљага – подвргнута је истом режиму одговорности који је прописан у одговарајучој грани домаћег или међународног превоза робе – превознина одговара за штете због закашњења у предаји пртљага путнику или другом овлашћеном лицу по прописаним режимима одговорности за штете због закашњења у превозу путника.

Одговорност превозиоца за драгоцености и предмете веће вредности – постоји само ако их је примио на чување, уз издавање посебне потврде путнику и деклариснаном вредношћу од стране путника.

Одговорност код превоза праћених аутомобила – у међународном железничком превозу изричито је прописано да железница не одговара за предмет остављене на возилу, док за предмет у возилу, одговара само у случају доказане кривице.

Претпоставка губитка пртљага – исти правни режим као и у превозу робе, са спедифичностима на плану дужине трајања рока после ког се сматра да је пртљаг изгубљен.

Лимитирана одговорност – за губитак, оштећење или штете настале закашњењем превоза, до износа доказане штете, али не преко прописаног лимита. Лимити се разликују од гране до гране , као и од врсте пртљага

Нелимитирана одговорност – до износа доказане штете или изнаке вредности пртљага, односно уговорене висине накнаде, у два случаја:

1. кад је губитак оштећење или закашњење у правоу пртљага проузроковано намером или грубом непажњом превозиоца или лица којима се служи у извршењу уговора.

2. кад је декларисана вредност пртљага или уговорен већи износ граничења одговорности од прописаног.

Реализација права – подвргнута је истом режиму који је прописан и за робуз, са истим санкцијама. Једина специфичност, поред рокова, састоји се у чињеници да се због околности изазваних саобраћаним удесом приговори могу дати и након прописаних рокова (чим је то могуће).

71

Уговор о трансферу технологије (о лиценци)

Појам Уговор којим давалац технологије уступа право привредног коришћења заштићних права индустријске својине и незаштићених права (одвојено или комбиновано), заједно са опремом и одговарајућим поступцима производње који су технолошки повезани са уступљеним знањем, уз потребну техничку помоћ да би се опрема и знање могли привредно искоришћавати, а стицалац (корисник) технологије се обавезује да за то плаћа одређену накнаду.

Карактеристике Облигациони Именован Двострано обавезан Тренутни Комутативан Са трајним престацијама Intuitu personae Формалне (битна је писмена форма)

Битни елементи1. Предмет уговора о тренсфгеру технологије (то може бити свако преносиво право

индустријске својине, знање и искусто, разне комбинације заштићених и незаштићених права.

2. Накнада (ово пише од обавезе плаћања накнаде као обавезе примаоца технологије)

Врсте Критеријум времена (на одређено и неодређено време) Критеријум територије (просторно ограничени и просторно неограничени уговори) Критеријум количине производа (квантитативно огрнаничени и квантитативно

неограничени уговори) Критеријумиинтензитета уступљеног права

o Искључиви – дају право кориснику да искључиво искоришћава предмет уговора за време трајања уговора на територији предвиђеној уговором

o Неискључива или проста лиценца – давалац лиценце задржава право личног искоришћавања предмета уговора и право да са другим заинтереованим лицима закључује уговоре о неискључивој лиценци са истим предметом уговора

o Мештовита лиценца – када корицсник технологије има исључиву лиценцу на одређеној територији а неискључиву на некој другој територији

Критеријум начина употребе (производна лиценца и правна лиценца) Критеријум правног основа (законске лиценце и уговорне лиценце)

Обавезе носиоца карактеристичне престције (даваоца технологије) и права другог

1. обавеза предаје предмета уговора2. обавеза гаранције за технничка својства предмета уговора – давалц технологије дужан је

да гарантује стицаоцу технологије:a. техничку изводљивост – могућност да се техничким путем, коришћењем

прибавељене технологије, прозведе одређени производ или примени одређени поступак у производњи

b. техничку изводљивост – гаранција даваоца технологије да ће производ добијен коришћењем предмета уговора да одговара циљу резултата који су уговорне стране имале у воду приликом његовог закључења (гаранција резултата)

3. обавеза гаранције да постоји монополско право4. обавеза заштите од евикције5. обавеза стављања на располагање накнадних усавршавања устуљене технологије

Обавезе другог (стицаоца технологије) и права носиоца карактеристичне прстације

72

1. обавеза искоришћавања предмета уговора – обавезан је да искоришћава предмет на уговорени начлин, у уговореном року и у уговореним границама (правно посматрано, ова обавеза постоји само ако је уговорена)

2. обавеза плаћања накнаде за уступљену технологију – битан елемент уговора3. обавеза плаћања накнаде за услуге за техничку помоћ4. обавеза подношења извештаја5. обавеза коришћења накнадних усавршавања6. обавеза чујвања уступљене технологије у тајности

a. ако је предмет неко заштићено право – ова обавеза је искљученаb. ако је предмет неко незаштићено право – ова обавеза постоји

7. обавеза истог квалитета производа или услуге код лиценце и жига8. обавеза означавања да се ради о производњи (и услугама) по лиценци

Разгрничење од осталих уговора Разграничење од уговора о продаји Разграничење од уговора о закупу Разграничење од уговора о ортаклуку

Права и обавезе уговорних страна по истеку уговора о тренсферу технологије

1. право стиаоца технологије да распрода робу произведену за време трајања уговора2. право стицаоца технологије да користи исту технологију у циљу извршења обавеза

преузетих за време трајања уговора3. право стицаоца технологије да користи know-how4. обавеза повраћаја документације5. обавеза обуставе даљег коришћења знакова и симбола6. обавеза чувања технлогије у тајности

ПодлиценцаМогућност давања – стицалац неискључиве лиценце нема право давања, док стицалац искључиве имаОтказ уговора због недозвољене подлиценце – давалац лиценце може отказати уговор без отказног рока ако је лиценца дата без његовог пристанка

Правна конструкција посла – уговором по подлиценци ствара се непосредни правни однос између даваоца подлиценце и корисника подлиценце, док је за односе између корисника и даваоца лиценце овај уговор res inter alioc acta.

Рестриктивне уговорне клаузулеДавалац технологије настоји редовно да из таквих уговора извуче максимум користи и то ојачавајући своју тржишну позицију, а слабећи конкуренте. Оваква уговорна неравнотежа постиже се редовно кроз рестриктивне уговорне клаузуле. Отуда законодавна прекса свих земаља претежнх корисника технологије познаје искључења одређених клаузула, односно проглашава их недозвољеним. Наш нови ово не чини.

Примери клаузла: клаузула о снабдевању, клаузула о територијалним рестрикцијама, клаузула о забрани истраживања, клаузуле о рестрикцијама после престанка уговора.

Специфичности престанка уговора Престанак протеком времена и прећутно продужење – ако по протеку времена за које

је уговор о лиценци био закључен, стицалац лиценце настави да користи предмет уговора, а давалац лиценце се томе не противи, сматра се да је прећутно закључен уговор о лиценци на неодређено време, под истим условима као и претходни

Отказ уговора – у свако време изузев у невреме. Ако отказни рок није уговорен, он износи шест месеци

Престанак уговорних страна – смрт физичког лица не води престанку уговора, док престанак правног лица води.

73

Уговор о дугорочној производној кооперацији

Појам Уговор путем ког уговорни партнери (кооперанти) обезбеђују технички, технолошки, сировински, енергетски и економски оптималну производњу и размену производа који су предмет кооперације.

Карактеристике облигационоправни неименовани двострано обавезни теретни комутативни са трајним престацијама мешовити (садржи елементе угвора о лицецнци, о прибављању и уступању права

индустријске својинем о улагању средстава инжињеринга по систему кључ у руке, уиговора о техничкој помоћи...)

Извори праваНије више детаљно регулисан у нашем праву. Ова се опција јвила због потребе за либерализацијом .

Битни елементиНови Закон о спољнотрговинском пословању више непрописује битне елементе овог уговора, док је ранији одређивао да су то: рок трајања и покривеност увоза извозом. У складу са новим прописима не постоје законски битни елементи, али постоје уговорни битни елементиДруги елементи – поре битних, редфовно садржи и ценну, односно елементе на основу којих се може одредити, време почетка испоруке, начин плаћања...

Правна природаПредставља најшири вид сарадње са иностранством и редовно представља предворје за квалитетнији вид сарадње, нпр. Уговор о зајендичком улагању...

Правни режим уговораПравни режим – форма евиденције – Закон о спољнотрговинском пословању напушта систем дозвола и успоставља систем могуће евиденције овог уговора, ако то влада тако пропише, што није битна форма овог уговора.Од овог режима треба разликовати правни режим увоза робе у следству закљученог уговора о дугорочној производној кооперацији, будући да режим не може да буде двострук:

1. ако је реч о роби која је на режиму слободног увоза у време закључења овог уговора (или његових измена и допуна) – онда се увози или извози слободно до извршења овог уговора

2. ако је реч о роби која је на режиму квота или дозволе, у време закључења угоора или његових измена и допуна – наша уговорна страна мора да прибави одобрење надлежног органа за увоз или извоз робе (о захтеву се мора одлучити у року од 30 дана од подношења и издата дозвола важи за све време уговора)

Царинске лакшице – и код нас постоје мере стимулације дугорочне производне кооперације.

Начин плаћања између уговорних партнера (коопераната) – најлибералнији систем остварује се преко посебних девизних рачуна код банака овлашћених за послове са иностранством. Овакав режим допуштен је само код оваквих уговора

Одговорност кооперанатаОдговорност према трећим лицима – правило је да се у правном односу налази само један кооперант ФИНАЛНИ ПРОИЗВОЂАЧ, који одговара за неквалитетну испоруку, према општим правилима о одговорности продавца за материјалне недостатке ствари. Међусобна одговорност – с друге стране, остали кооперанти одговарају финанлном произвођачу, начелно, такође према општим правилима о одговорности продавца за материјалне недостатке ствари. Ипак због карактера сарадње, предмета уговора и слично, не би се могла дословно применити правила о приговорима на квалитиет, као и правила о губитку права по основу недостатка саобразности, и чини се, ни правила о санкцијама.. стога, наш законодавац протеже одговорност коопераната према финалном произвођачу за материјалне недостатке ствари на временску дистанцу одговорности финанлног произвођача према купцу ствари, да би сачувао евентуално право финалног произвођача на регрес према одговорном кооперанту.

74

Уговор о франшизингу

Појам – метод садарње између два или више привредних предузећа, даваоца франшизинга и примаоца франшизинга, којим давалац као власник права искључиве употребе фирме, жига, ознаке порекла... ставља на располагање примаоцу право коришћења, уз одређену накнаду или уз остваривање других предности, скуп производа или услуга, оригиналних или специфицираних, ради обавезног и потпуног искоришћавања у складу са комерцијалним техникама које је давалац франшизинга испробао и које је повремено обнавља, на ексклузиван начин да би реализовао најбои продор на одређеном тржишту и да би постигао убрзани развој привредне делатности предузећа о коме је реч.

Карактеристике неименован формалан двострано обавезан теретан са трајним престацијама формуларан комутативан intuitu personae

Извори права – нема посебне регулативе, па се примењује ЗОО уз опште услове пословаа.

Правна природаСадржи у себи елементе више других уговора (о лиценци, о know-how, о заступању, о делу, о раду, о продаји, о оснивању привредног друштва, о закупу, о услугама...). Теорија је покушала да одговори на питање природе овог уговора. Евидентно је само да је неименован. Разматрања су ишла од мешовитог до sui generis уговора. Ни у књизи није дат баш конкретан одговор у коју би се групу могао сврстати.

Врсте: робни (франшизинг производа) – франшизинг код ког произвођач уступа изабраном

трговцу права искључиве продаје одређеног производа или групе производа на тачно одређеној територији, ради продаје крајњем кориснику.

Прометни (производни франшизинг, односно франшизинг услуга) – франшизинг код ког давалац франшизинга пружа примаоцу франшизинга читавниз услуга. Овај услов најчешћи је у области хотелијерства и угоститељства, као и бензинских станица,,,

Индустријски (производни или технолошпки франшизинг) – франшизинг чији предмет није само продаја одређене робе, већ и производња, односно обављање неких фаза технолошког прогреса у производњи (углавном хране и пића). За сада је ограничен на производњу безалкохолних пића, пива...

Обавезе даваоца франшизинга1. уступање права искључиве продаје робе и вршења услуга2. уступање права употребе робног и услужног жига3. уступање права употребе фирме, меморандума и других знакова4. уступање know how5. вршење надзора6. пружање низа допунских услуга

Обавеза примаоца франшизинга1. обавеза примене у пословању свих упутстава прописаних стандарда пословања2. обавеза набавке робе од даваоца франшизинга или лица које он означи3. обавеза одеђеног инвстирања4. обавеза чувања пословне тајне5. обавеза плаћања накнаде – може бити паушална (fee) или франшизинг накнада (royalty).

Поред ових накнада, прималац има и друге основе плаћања према даваоцу (зависе од конкретног уговора и могу обухватити плаћање закупнине, отплату кредитних рата...)

Однос са правом конкуренцијеЗабрањене клаузуле – споразум о ценама, споразум о подели тржишта, о ограничавању производње...Ипак дозвољене – искључиви послови, ограничења према врстама потрошача (неће продавати робу одређеној групи) и везана куповина (услов даваоца франшизинга да ће продаваци одређени

75

производ и услуге ако прималац франшизинга купује један или више других производа или услуга)

Права примаоца франшизинга по престанку уговора (ништа ми није јасно)

76

Општа правила о банкарским пословима

ПојамБанкарски послови су такви правни послови који за свој предмет имају промет новца и ХОВ, као и одређене услуге које банке врше својим клијентима у вези са платним прометом (промет новца) и тим хартијама. Поред тога, развијају се и тзв. „парабанкрски послови“ као и специјализоване врсте послова које банке врше на финансијскм тржишту.

Особине банкарских пословаПослови које банке склапају спадају у ПРИВРЕДНЕ (ТРГОВИНСКЕ) ПОСЛОВЕ. Послови се одликују следећим карактеристикака:

1. формални послови (од овог правила се све више одступа развојем електронског преноса података)

2. атхезиони послови (закључују се приступм кријената и прихватом општих услова пословања)

3. intuitu personae послови4. могу се доказивати свим доказним средствима

Врсте банкарских пословаНајчешћа класификација јесте на активне, пасивне и неутралне послове

Активни банкарски послови – такви послови код којих се банка појављује као поверилац свог клијента (кредити)

Пасивни банкарски послови – такви послови код којих се банка појављује као дужник свог клијента (штедња)

Неутрални банкарски послови – такви посови где банка обавља послове у платном промету као заступник, комисионар или посредник клијента (гаранција, акредитив...)

Новија правна теорија прихвата поделу на: банкарске депозите, кредитне послове и услужне послове.

Банкарски депозити – такви банкарски послови код којих клијент депонује код банке новчана средства или неке друге ствари (новчани депиозит, улог на штедњу, текући рачун, новчани депозит, депозит ХОВ, уговор о сефу)

Кредитни послови – такви банкарски послови код којих банка ставља на располагање клијенту одређена новчана средства (разни облици уговора о кредиту).

Банкарски услужни посови – такви банкарски послови код коих банка по налогу свог клијента извршава одређене услуге трећем лицу (акредитив, банкарска гаранција, издавање ХОВ, платни промет, документарни инкасо и други услужни посливи који се тичу новца и ХОВ (откуп емисија ХОВ, прављање портфељом ХОВ, депо ХОВ, издавање и продаја ХОВ, брокерско-дилерски послови са ХОВ...)

Друге класификација – могуће су и друге класификације: девизни и динарски, краткорочни и дугорични, домаћи и међународни, послови са правним лицима и послови са физичким лицима.

Банкарска тајнаБанка је обавезна да чува као професионалну (пословну) тајну поверљиве информације које се тичу финансијске позиције клијента и послова које је закључила са клијентом (ДУЖНОСТ ДИСКРЕЦИЈЕ)Према коме се јавља ова обавеза – ова обавеза односи се на трећа лица али не утче на размену података међу банкама?????

На кога се односи ова обавеза – обавеза се односи на сва лица у банци.Ослобођење од обавезе – ослобођење од ове обавезе прописано је законом у одређеним случајевима (кривичне ствари, заплена рачуна...)

Одговорност банкеБанка преузима одређену одговорност у вези са пословима које обавља. Обавезе су различите и ЗАВИСЕ ОД КОНКРЕТНОГ ПОСЛА. Генерелно посматрано обавезе банке се ГРУПИШУ У ТРИ ЦЕЛИНЕ:

1. обавеза информисања килјента (пружање савета)2. обавеза немешања у послове клијента3. обавеза увиђања својеврстних заблуда клијента и упозорења клијента на то.

Банка је дужна да у вршењу својих послова поступа са повећаном пажњом према правилима струке и обичајима, тј. са ПАЖЊОМ ДОБРОГ СТРУЧЊАКА

Одговорност банке ИЗ ПОСЛОВА ПРЕМА КЛИЈЕНТИМА је УГОВОРНОГ КАРАКТЕРА и подвргнута је општим правилима уговорне одговорности и солобођења од одговорности

77

Одговорност банке ПРЕМА ТРЕЋИМ ЛИЦИМА је ДЕЛИКТНОГ КАРАКТЕРА.

78

Уговор о кредиту (општи)

Појам Уговор о кредиту је такав банкарски посао којим се БАНКА обавезује да кориснику кредита стави на располагање одређени износ новчаних средстава на одређено или неодређено време, за неку намену или без утврђене намене, а КОРИСНИК КРЕДИТА се обавезује да плаћа банци уговорену камату и добијени износ новца врати у време и на начин какок је утврђено уговорм.

Карактеристике формални (по самом закону) уговор по приступу двострано обавезан теретан (камата се плаћа и кад није уговорена и тада важи законска камата) intuitu personae

Битни елементи1. предмет (и износ) кредита2. услови давања кредита – најчешће представљају радње које претходе давању кредита

(процена кредитне способности...)3. остали елементи – низ елемената, а најчешће кклаузуле о начину обезеђења отплате

кредита

Правна природаИма своју ГРАЂАНСКОПРАВНУ ОСНОВУ У УГОВОРУ О ЗАЈМУ. Ипак, овај уговор представља ПОСЕБАН ИМЕНОВАНИ УГОВОР који се ОД СВОЈЕ ОСНОВЕ РАЗЛИКУЈЕ у следећем:

1. појам зајмодавца је знатно шири од појма кредитора2. уговор о кредиту је увек теретни правни посао, док зајам може бити и доброчин3. предмет уговора о кредиту је редовно новац (уз изузетке), а код зјма то могу бити и друге

заменљиве и потрошне ствари4. власништво предмета уговора о о зајму је апсолутно, док власништво предмета уговора о

кредиту није апсолутно (наменски кредит)

Врсте1. Према домицилу кредитора

Домаћи – предмет је домаћа валута, па и кад је кредитор странац (начело монетарног суверенитета). Регулисано је домаћим правом.

Међународни – предмет је страна валута, и кредитор је странац нерезидент, а изузетно и странц резидент ако располаже иностраним изводима и има такво овлашћење (филијала стране банке). Регулисано је уговореним меродавним правом

2. Према статусу кредитора Кредитор субјект јавног права Кредитор субјект приватног права

3. С обзиром на предмет кредита (ове две врсте кредита могу се појављивати и паралелно, када се плаћање рата робног кредита обезбђује новчаним кредитима код банака)

Финансијски (новчани) кредити – предмет кредита је новац Робни (неновчани) кредити – предмет кредита није новац већ испорука робе,

извршпење одређене услуге или извођење инвестиционих радова на кредит. У улози кредитора код робних кредита обично се не јављају банке веће произвођачи или продавци робе, извршиоци услуга или извођачи инвестиционих радова.

4. С обзиром на рок – рочност кредита утиче на ризик, а самим тим и на његову цену. Краткорочни (до једне године) Средњерочни (од једне до пет година) Дугорични (преко пет година)

5. Према намени Наменски (везани)

i. обезбеђење намене одређеног кредита могуће је на више начина:1. Методама директне контроле2. Коришћењем метода асигнације3. Уговарањем цесионог кредита

ii. Наменски кредити разликују се по називима који идентификују њихову намену – инвестициони, извосни и увозни, есконтни и реесконтни, кредит за побилизацију краткорочних потраживања (консигнациони), потрошачки, евентуални (stand by)...

Ненаменски (слободни)

79

6. С обзиром на сврху Произвођачки – подиже производну моћ корисниика кредита, па су стога

фаворабилнији за државу и економску политику. Потрошачки – врчо ефикасно средство економске политике, те се могу користити

када је потребно стимулисати продају одређене робе... По правилу се пуштају у течај тхником асигнације, тако да дужник на износ кредита добиа чекове којима купује робу. Давалац овог гредита може бити и произвођач или трговац, као и банка.

i. Средство обезбеђења – редовно се користи административна забрана исплате дела плате корисника кредита у корист кредитпра и авалирана меница.

7. Према начину обезбеђења кредита Персонални (лична средства обезбеђења) . јемство, гаранција банке, авалирана

меница, осигурање кредита, залагање полисе осигурања (тзв. „винкулација“ (везивање) полисе)...

Реални (стварна средства обезбеђења) – залагање покретних ствари и ХОВ, хипотека на непокретност...

Без средстава обезбеђења (поверење)8. Према начину пуштања у течај

Готовински кредити – хајједноставнији и најрећи облик, будући да онемогућују контролу намене кредита. Чешће се дају ХОВ који се могу користити као средство плаћања (чек) или као средство за реализацију даљих кредтиних послова (есконт и реесконт)

Кредит у траншама – одобрава се у складу са доспеће, обавеза корисника. Најчешће иде преко кредитног текућег рачуна.

Издавањем кредитног писма – којим овлашћује корисника да код неке друге банке наплати одређени износ новца.

Коришћењем установе асигнације – уместо кориснику кредита, по његовим налозима, врши плаћање трећем лицу до износа одовреног кредита (нпр исплата грађевинских ситуација)

Коришћењем текућег рачуна корисника – у време када је текући рачун активан наплаћује од банке одређену камату, а у време када је рачун пасива, банка наплаћује камату. На овај начин регулише се дозвољени минус по текућем рачуну.

Акцептирањем менице свог клијента (постаје главни менични дужник) – повољан за клијента јер такву меницу може есконтовати код друге банке и тиме добити готовину, а с друге стране, провизија банке је овде редовно мања. Што се банке тиче, повољан је и за њу јер не мора ангажовати своја новчана средства до доспелости менице. Из ових разлога овакав кредит је постао веома практично средство краткорочног кредитирања увоза и извоза робе.

Рамбурсни кредит – банка ставља у течај кредит акцептирањем менице свог клијента, с тим што се тај крдит може наплатити само уз презентацију робних докумената. Овај правни посао УКЉУЧУЈЕ ТРИ ПОСЛА: акцептни кредит, ломбард и документарни акредитив.

9. Према начину враћања Кредити који се враћају одједанпут (заједно са каматом) – углавном као

краткорочни Кредити који се враћају у ратама (поред припадајућег дела главнице обухватају и

припадајућу камату) Кредити са мировањем отплате одређени период времена након почекта

коришћења (grace period) – чести код дугорочних кредита. Најчешћи је период од три године. За то време тече камата (тзв. „интеркаларна камата“).

Револвинг кредит – кредити који омогућавају аутоматско обнављање по искоришћености кредита до одређеног лимита. Аутоматизам обнављања по достизању лимита омогућује, на пример, да се предузећу увозника не одобри кредит у целом износу веч до једног лимита, али уз ре волвинг систем, чиме се аутоматски активира нова транша кад се претходна искористи за плаћање.

Обавезе носиоца карактеристичне престције (банке, кредитора) и права другог (корисника кредита)

1. обавеза стављања на располагање одређеног новчаног износа (закашњење повлачи обавезе дужничке доцње)

Обавезе другог (корисника кредита) и права носиоца карактееристичне прстације (банке, кредитора)

1. да добијени кредит користи наменски, ако је реч о таковј врсти кредита2. да плаћа цену коришћења кредита (камата) – камата може бити фиксна или проемљива, и

у принципу зависи од вредности новца.3. да врати износ новца који је предмет уговора о кредиту (на начин и под уговореним

условима)

80

81

Посебни начини престанка уговора о кредиту1. отказ уговора о кредиту од стране банке и пре истека уговореног рока (у свим

случајевима отказа СВЕ ПРЕОСТАЛЕ РАТЕ КРЕДИТА СМАТРАЈУ СЕ ДОСПЕЛИМ).a. ако је кредит коришћен у супротности са његовом наменом (доказивае ненаменског

коришћења је на страни банке)b. у случају инсовлентности корисника (чак и кад инсолвентност није утврђена

судском одлуком) – услов за отказ је трајнија неспособност плаћања, а не пролазна неравнотежа потраживања и обавеза (неликвидност)

c. у случају престанка правног лица из других разлога (а не инсолвентности) или услед смрти физичког лица

d. у случају нередовне отплате кредита2. отказ уговора о кредиту од стране корисника кредита пре истека уговореног рока

(у овом случају БАНКА НЕ МОЖЕ ДА ЗАРАЧУНАВА КАМАТУ ЗА ВРЕМЕ ОД ВРАЋАЊА КРЕДИТА ДО ДАНА КАДА ЈЕ ПО УГОВОРУ ТРЕБАЛО ДА БУДЕ ВРАЋЕН)

a. пре него што је почео да користи кредит, уз обавезу накнаде доказане и претрпљене штете

b. вреаћањем кредитта пре истека рока, уз обавезу да о томе обавести кредитора и обавезу накнаде дказане претрпљене штете

82

Специјални кредитни послови

Кредити на основу залоге ХОВ

Према ЗОО, уговором о кредиту на основу залоге ХОВ, банка одобрава кредите у одређеном износу, уз обезбеђење залогом ХОВ, које припадају кориснику кредита или трећем лицу које на то пристане.

Реч је о посебној врсти кредита коју КАРАКТЕРИШЕ ПОСЕБАН НАЧИН ОБЕЗБЕЂЕЊА КРЕДИТОРА.

Начин залагања – зависи од врсте исправе (заложни индосамент, цесија, традиција)

Ломбардни кредит Шта се може залагати – све ХОВ: новчане (меница, чекови, обвезнице, акције,

цертификати, комерцијални записи...) и робне (коносман, преносиви товарни лист, варант као део складишнице...). Залагати се могу и драгоцености и уметнички предмети, иако се данас то рето користи (овај кредит је и настао из оваквог залагања у италијанској покрајни Лобмардији, па се зато и назива ломбардни кредит)

Правна природа – правна конструкција обухвата УГОВОР О КРЕДИТУ и УГОВОР О ЗАЛОЗИ, а с обзиром да су предмет залагања најчешће ХОВ, значајна су и ПРАВИЛА О ХОВ.

Карактертистике – уговор је формалан по самом заону. Садржај уговора – назначење ХОВ које се залажу, назив (пословно име и седиште имаоца

ХОВ), износ и услове одобреног кредита, као и инос и вредност хартије која је узета у обзир за одобрење кредита.

Обаезе кредитора:o ставање на располагање кориснику кредита одређеног износа новчаних средставаo враћање заложених ХОВ залогодавцу (кориснику кредита или трећем лицу), када

кредит буде исплаћен Обавезе корисника кредита

o предаја ХОВ банциo плаћање уговорене каматеo враћање кредитног износа у време и на начин како је то уговорено

Ако окорисник кредита не врати кредит о доспелости, кредитор може да се намири на два начина:

o може да прода заложене ХОВ, односно робу коју тре ХОВ представљају (ускладиштена роба и слично)

o Вршењем права из хартије (наплатом потраживања из менице...)

Уговор о реломбардуКредитор не мора да чека рок дспелости потраживања из уговора о кредиту обезбеђеног залогом, већ може и пре истека рока ХОВ и друге ствари које су предмет уговора о ломбарду да заложи код неког другог кредитора и на тај начин прибави себи потребна новчана средства. За овај уговор карактеристично је да се предмет залоге из уговора оломбарду по првилу реломбардује код централне банке и да су рокови соплеости добијеног кредита веома кратки (некада и не дужи од 14 дана)

Есконтни и реесконтни кредит

Есконтни кредит Појам – уговором о есконтном кредиту ималац одређене ХОВ продаје исту пре њене

доспелости банци кредитору. Предмет есконта – као предмет есконта, дакле, редовно се појављују недоспеле ХОВ

(менице, варанти, обвезнице...), а изузетно то могу бити и друга недоспела потраживања. Правна природа – правна конструкција есконтног посла је доста служена, па отуда постоје

различита гледања на правну природу: посебна врста зајма, цесија потраживања или куповина ХОВ. Ипак, најбоље је гледати овај посао као особен, али који укључује у себи елементе куповине недоспелих ХОВ и елоемената зајма.

Поступак – банка откупљује недоспеле ХОВ исплаћујући њеном имаоцу номинални износ на хартији, уз одбитак недоспелих камата, својих трошкова и своје провизије (назива се „дисконт“). У суштини, висина коју ће банка платити зависи од бонитета ХОВ, тј. платежне способности дужника по тој хартији будући да банка преузима ризик наплате. Најповољније ХОВ су менице због апстрактне правне природе и солидарне одговорности меничних дужника

Реескконтни кредит

83

Еконтна банка је власник есконтоване ХОВ, па одуда уместо да чека њен рок доспелости она може и сама есконтовати пре рока доспелости иткупљену ХОВ. Реесконт сконтованих ХОВ најчешће врши централна банка и тиме утиче на количину новца у оптицају као мере монетарне политике

84

Уговор о факторингу

Појам Правни посао којим се уступилац потраживања обавезује да пренесе на фактора постојећа или будућа потраживања из уговора о продаји робе, односно вршења услуга, закључених са купцем односно корисником услуга, а фактор се се обавезује да уз провизију и нпалату трошкова наплати потраживања и евентуално гарантује наплату, као и да кредитира уступиоца потраживања (уз његову обавезу да плаћа камату) и врши друге факторинг услуге.

Карактеристике Неименовани Двострано обавезни Формални Теретан Са трајним престацијама По приступу Intuitu personae Мешотиви (садржи елементе уговора о цесији, кредиту, гаранцији, делу, а могу бити

присутни и елементи неких других уговора)

Извори права Домаћи извори – представља творевину аутономног права, па тако нема прописа. Основни

извор права јесу општи услови пословања факторинг компанија, типски и формуларни уговори, трговачки обичаји, општа правила уговорног права.

Међународни извори – Конвенција UNIDROIT о међународном факторингу.

Врсте Према територијалном критеријуму – домаћи и међународни факторинг Према критеријуму предмета обавезе – прави факторинг и квази факторинг

Обавезе носиоца карактеристичне престције (фактора) и права другог (клијент)

1. Ако се ради о „комплетном факторингу“a. Наплата потраживања и гаранција наплате– основна обавеза фактора.

i. Прави факторниг – фактор преузима ризик потраживања, јер је реч о откупљеном потраживању, које од момента склапања уговора припада фактору (с тим у вези, давање гаранције за ткупљено потраживање је contradictio in adjecto).

ii. Неправи (квази) факторинг – овде фактор преузима потраживање само за наплату. Преузимање ризика врши се помоћу појединачног одобравања рачуна или у виду лимита (кредитне линије) једног одређеног дужника до једног утврђеног износа, с тим да ово одобрење може да има и револвинг карактер.

b. Кредитирање – редовна функција фактора, без обзира да ли је преузео ризк наплате и то у одређеном проценту од вредности уступљених потраживања (у пракси је то 75% до 90%, зависно од степена ризика фактора). Захваљујући овој функцији фактора, клијентима се омогућава ликвидност, бржи обрт капитала и финансијрање продаје робе и вршење услуга на кредит.

c. Остале услуге – испитивање кредитне способности дужника, вођење књиговодства, обрачун пореза, обрачун провизија, статистичке евиденције... а може преузети и услуге које нису везане за факторинг (истраживање тржишта, статистика промета...). За све ове услуге плаћа се посебна провизија.

Обавезе другог и права носиоца карактееристичне прстације1. пренос потраживања које представља предмет уговора о факторингу – реч је о уговорној

цесији као начину преноса.a. Шта се може пренети – тачно специфицирана потраживања или тзв. „глобална

цесија“. Могу се преносити сва постојећа и будућа пораживања, споредна права и гаранције везани за потраживања која се преносе.

b. Плаћање камате на коришћење средстава која се користе – до момента наплате потраживања или до рока од ког почиње тећи гаранција фактора.

c. Обавеза плаћања свих трошкова у вези са реализацијом обавезе из уговора.d. Обавеза плаћања провизије на услуге.

85

Особености

Ограничења факторинг посла1. факторинг нији повољан за тражбине према крајњим купцима будући да је за фактора

отежано испитивање њихове кредитне способности, па су отуда искључене у међународном факторингу

2. дугоошне тражбине су неповољне за факторинга, јер постоји једна горња граница рпчности потраживања које су фактори вољни да преузму.

3. ако је у основном уговорууговорено цедирање тражбине, тражбина би била неуступљива (конвенцијом о међународном факторингу предвиђена је могућност уступања тражбине упркос уговреној забран, али је државама остављено право да ставе резерву на ову одредбу).

Разграничење факторинга од сличних института разграничење у односу на цесију – по шририни услуга фактора разграничење у односу на уговор о есконтном кредиту – по предмету уговора, по гаранцији

фактора за наплативост потраживања, по законској немогућн ости регреса фактора од уступиоца потраживња у случају немогућности наплате од дужника, по ширини факторинг функција...

разграничење од уговора о делу – фактор обаља и фактичке и правне радње разграничње од уговора о комициону – по делатности разграничење од ломбардног кредита – представљају мешавине различитих уговора

86

Уговор о форфетингу

Појам Такав правни посао код којег форфетер купује од свог комитента недоспело новчано потраживње уз одређени дисконт који терети комитента (клијента) у уз одрицање права на регрес према продавцу такве тражбине ако ово потраживање остане неплаћено од стране трећег лица (овим се објашњава термин forfeit – одрицање од регресног права).

Карактеристике мешовит уговор – уговор о продаји и уговор о кредиту неименован двострано обавезан intuitu personae формалан уговор алеаторан формуларан (по техници закључења)

Особености

Учесници у послуУ међународном послу форфетирања увек учествују:

1. домаћи извозник – продавац потраживања2. Инострани увозник3. Форфетер – који преузиума потраживање4. други субјекти

a. банка увозник – обавља одређене банкарске послове уз вези са форфетирањемb. посредничка банка

Између ових лица јављају се различити правни односи који имају различиту природу, али који у зависности од природе делују само између лица која су његови учесници (уговор о продаји, мандату, форфетирању...)

Разграничење од сродних послова разлика у односу на уговор о новчаном кредиту разлика у односу на уговор о есконтном кредиту разлика у односу на уговор о факторингу – код факторинга се ради о откупу краткорочних

потраживања, а код форфетинга о откупу дугорочних потраживања. Делатност факторинга је шира од делатности форфетинга (никада не обавља „остале послове“).

Начини уступања потраживањаКод уговора о форфеитнгу потраживања се могу уступити на три начина:

1. путем уговора о цесији . при чему долази само до замене повериоца, а потраживање остаје неизмењено. Ранији поверилац одговара само за постојање потраживања а не и за његову наплативост.

2. на основу откупа меничног потраживања (у међународној пракси најчешће на овај начин) – у земљама женевског система није дозвољено да трасант унесе клаузулу без регреса, што је главна одлика посла форфетирања. Стога се користи само сопствена меница или меница аглоамеричког права код којих је уношење ове клаузуле могуће.

3. преносом преносивог документарног акредитива – са одложеним роком плаћања, чиме комитент преноси на банку (форфетера) акредитив уговорен у његову корист и то пре рока доспеости и тако финансира свој извозни посао.

87

Уговор о финансијском лизингу

Појам Уговор којим се давалац лизнга обавезује да ће кориснику (примаоцу) лизинга дати на коришћење (употребу – закуп) одређену ствар, коју му је у својину предао испоручилац предмета лизинга, уз задржавање права својине даваоца лизинга, и да ће обавити одређене радње у вези са том употребом, а корисник лизинга се обавезује да плаћа накнаду (закупнину) у уговореним ратама и да по истеку уговореног лизинга врати ствари даваоцу лизинга или продужи коришћење ствари или је откупи.

Уговорне стране1. Давалац лизинга2. Прималац лизинга3. Испоручилац

Карактеристике неименовани двострано обавезан теретан формалан (са свечаном формом – упис у регистар са дејством према траћим лицима) са трајним извршењем престација по приступу комутативан intuitu personae мешовит уговор (садржи елементе уговора о делу, о продаји, кредиту, пружању услуга,

закупу...)

Извори права домаћи извори – посебан закон – Закон о финансијском лизингу међународни извори – UNIDROIT Конвенција о међународном финансијском лизингу

ЗакључивањеБитни елементиПравна природа

ВрстеИндиректни (финансијски, прави) лизинг

Појам – тространи правни посао у коме учествују три лица и закључују се два уговора. Карактеристике – централну позицију заузима давалац лизинга, који је у оба посла субјект

уговора. Правна конструкција – прималац лизинга даје даваоцу лизинга спедификацију опреме и

бира испоручиоца. На основу ове спецификације, давалац лизинга закључује уговор о куповини са трећом уговорном страном (испоручиоцем). Право својине на ствари стиче давалац лизинга (што му пружа заштиту у виду излучние тужбе у случају стечаја), а испоручилац (из практичних разлога) испоручује ствар примаоцу лизинга, а по налогу даваоца лизинга.

Права која прималац лизинга има према испоручиоу – прималац лизинга може се позвати на оавезе продавца из уговора о продаји закљученог са даваоцем лизинга, као да је он уговорна страна. То значи да прималац лизинга има на располагању сва правна средства (изузев права на раскид уговора о продаји који припада даваоцу лизинга), ако испоручилац (продавац) не изврши уговор или га изврши неуредно.

Права која прималац лизинга има према даваоцу лизинга – прималац лизинга има право да одбије пријем опреме или да раскине уговор уколико давалац лизинга не исправи пропуст у вези са испоруком опреме (као да је он продавац). Према томе, прималац лизинга нема права да од даваоца лизинга захтева извршење испоруке опреме, већ та права има према продавцу (али може раскинути уговор ако не добије опрему)

Одговорност даваоца лизинга Према примаоцу лизинга – не одговара за штету нанету опремом (изузев ако је прималац

претрпео штету због тога што се ослонио на стручност даваоца лизинга или је овај имао учешће у избору продавца).

Према трећим лицима – не одговара за смрт, тлесне повреде или штету наимовини коју им проузрокује опрема (ово искључење засновано је на чињеници да је давалац само финансијер посла)

Забрана отказа уговора – код овог лизинга карактеристично је и постојање основног (базично) рока у ком лизинг не може бити отказан)

88

Директни (неправи, квази) лизинг Појам – лизинг код ког се јављају само две стране: давалац лизинга и корисник лизинга.

Продавац и након закључења уговора о лизингу остаје власник ствари која је предмет коришћења, будући да је он истовремено и давалац лизинга (отуда мора да реши питање сопственог финансирања за шта се може послужити уговором о факторингу, продајући фактору потраживање уз одређени дисконт).

Карактеристике – непостојање базичног рока унутар ког се не може отказати уговор, т еобе странке, под условм предвиђеним уговором, могу отказати уговор у сваком тренутку.

Правна природа – правно посматрано, овде и није реч о уговору о лизингу већ о уговору о закупу нили неком другом уговору са одређеним специфичним клаузулама.

Остале врсте: лизинг покретних и непокретних ствари лизинг опреме (аутомобила, машина... и било које покретног добра) и plant lease (лизинг

комплетних постројења) net lease (давалац лизинга не преузима обавезу поправке, осигурања, одржавања и

сервиса) и gross lease (давалац лизинга изричито преузима ове обавезе) term lease (давалац лизинга преузима обавезу да након истека уговора врати предмет

лизинга) и revolving lease (прималац лизинга овлашћен је да по истеку угвора ттражи продуђење уговора и по правилу замену предмета лизинга новим модернијим)

краткорочни лизинг (потрошна дора) и дугорочни лизинг (инвестициона опрема) sale and lease back (власник продаје лизинг предузећу одређеноно инвестиционо дбор, а

лизинг предузеће му то исто враћа натраг у лизинг (исто као и кредит са 100% депозита)

Обавезе уговорних странаОбавезе даваоца лизинга:

1. предаја ствари која је предмет уговора на коришћење кориснику лизинга и прибављање предмета лизинга према спецификацији примаоца лизинга од испоручиоца кога је одредио прималац – корисник лизинга.

2. одржавање објекта лизинга, на начин како је то уговорено3. заштита од евикције4. пренс својинскоправних овлашћења на примаоца лизинга по истеку уговора (ако није

другачије уговорено)

Обавезе корисника (примаоца) лизинга1. преузимање предмета лизинга, на начин и у време и на месту како је уговорено.2. плаћање лизинг накнаде (закпнине) у складу са уговором – у лизинг рату редовно је

укључена и цена амортизације предмета лизинга, при чему давалац кроз увећану стопу тежи да оствари предност у односу на продају.

3. искоришћавање лизинг објекта на уговорени начин уз складу са његовом наменом (и увези са тим потрбно је да омогући даваоцу лизинга могућност конттроле)

4. да по протеку уговореног рока врати предмет лизинга, ако није другачије уговорено.

Обавезе испоручиоца1. предаја примаоцу лизинга предмета лизинга у исправном стању, заједно са припацим, на

начин у месту и у време предвиђено уговором, осим ако је уговором о лизингу предвиђено да је ово обавеза даваоца лизинга.

2. да уговор који је закључио са даваоцем лизинга, на основу ког је давалац лизинга постао власник предмета лизинга, не може накнадно мењати са дејством предам имаоцу лизинга, без сагалсности примаоца лизинга.

Уговорне клаузулеУобичајене клаузуле:

о начину и условима испоруке о власништву на предмету о осигурању о престанку уговора о опцији уповине о примању обавезе у вези са порезима, таксама и осталим јавноправним давањима о трошковима транспорта о монтажи и демонтажи опреме и сношењу трошкова о обавези текућег одржавања о о замени делова о сервису о техничко-технолошким унапређењима и сношењу тих трошкова о обавези обучавања особља корисника лизинга за руковање опремом.

89

Специфичне клазуле: клаузуле којима се искључује одговорност даваоца лизинга за неизвршење испируке или

закашњење у испоруци опреме (супротна општим правилима уговорног права) клаузула по којој све ризике у вези са опремом сноси корисник лизинга клаузуле о обавези примаоца лизинга да осигура предмет лизинга клаузле о забрани примаоцу лизинга да преда предмет лизинга другом на коришћење без

сагласности даваоца лизинга... и друге клаузуле.

Разграничење од сродних послова Од уговора о делу – разликује се јер се обавеза даваоца лизинга о одржавању,с

ервисирању опреме, ако и није искључена, никада не јавља као основна обавеза. Од уговора о продаји са клаузулом задржавања права својине од стране продавца

– разликује се по циљу. Наиме сврха ове клаузуле јесте заштита продавца од ризила неплаћања куповне цене од стране купца, док евентуално уговорања опције да прималац лизинга по истеку уговора купује предмет значи само овлашћење да постане и њен власник, а нема никакву заштитну функцију.

Од уговора о новчаном кредиту – разликује се у предмету уговора. Прималац кредита, враћа исту врсту ствари у несмањеној вредности, а примиалац лизинга враћа исту ствар у смањеној вредности.

Од уговора о закупу – француски и белгијски закон квалификују изричито лизинг закупом и то специјалном врстом, и у нашој правној теорији присутна су схватања о лизингу као о специјалном закупу, али такође и схватања да је реч о уговору sui generis. Ипак треба констатовати да овај уговор, иако има у себи значајне примесе уговора о кредиту и продаји уз отплату, представља мешовит уговор.

90

Банкарски депозити

Новчани депозит

ПојамТакав банкарски посао у коме се депонент обавезује да положи код банке (уз њен прихват) овређени новчани износ којим банка може да располаже уз обавезу повраћаја према условима закљученог уговора.

Карактеристике Неформалан Именован Комутативан Са трајним престацијама

Правна природаПостоје различита становишта:

Уговор о неправом депозиту, односно уговор о зајму – будући да је банка овлашћена на коришћење и располагање депонованом ствари (новац) и обавезна је као и код зајма да врати депоненту, према условима уговора, исту врсту и вредност ствари.

Уговор о остави – од уговора о остави разликује се по специфичним уговорним странама и по предмету уговора и по могућности располагања са ствари и по необавези враћања исте ствари.

Самосталан уговор – на овом становишту стоји и наш ЗОО.

Обавезе уговорних странаОбавезе депонента

1. Обавеза депонента састоји се у полагању уговореног новчаног износа у уговорено време код депозитара

2. Обавеза отклањања дуговног салда који се појави на рачуну депозита, ако је банка извршавала његове налоге и вез постојања покрића на рачуну депозита.

3. Обавеза да налоге за уплату и исплату са депозитног рачуна учућује у седиште банке са којом је закључио уговор о депозиту.

Обавезе депозитара1. да отвори рачун депонованих средстава2. да у границама расположивих средстава и зависно од врсте уговора врши исплате са

рачуна по налогу депонента или другог овлашћеног лица3. да извештава депонента. Годишње или чешће, о стању на његовом рачуну (сдалдо рачуна)4. да за депонована новчана средства плаћа депоненту уговорену или законску камату

(будући да је овлашћена да располаже депонованим новчаним средствима (теретни посао)).

ВрстеДепозит по виђењу – такав депозит код ког се потраживање депонента према банци смара увек доспелим, те је банка дужна да, по његовом налогу, извршава све налоге о исплатама.Орочени депозити – представљају такве депозитет код којих је право депонента да располаже са депонованим новчаним средствима за временски период орочености искључено (изузев у случају раскида уговора) – овакви депозити омогућавају остваривање кредитне функције банака. Наменски депозити – депозити код којих је уговорено за које намене банка може да користи депонована средства.Ненаменски депозити – није уговорено за које намене банка може користити средства (у интересу банке је да буду овакви)

У случају да није уговорена врста депозита, ЗОО конституише (обориву) претпоставку да је реч о ненаменском депозиту по виђењу.

Неновчани депозит

Појам – уговор на основу ког депонент предаје банци на чување одређене телесне покретне ствари, уз плачање одређене накнаде, а банка се обавезује да примљене ствари чува пажњом доброг стручњака и да их врати депоненту сагласно услоима уговора.

91

Предмет уговора (шта све може бити депозит) – разни уметнички предмети, драгоцености, ХОВ (ако су само предмет чувања)...

Особине – најближи је уговору о остави, али се од њега разликује по знатно ужем попјму депозитара и знатно ужем предмет депозита. Иначе овај депозит спада у праве депозите јер депозитар нема овлашћење да се користи предметом депозита (што је одлика и уговора о остави). Иначе, у нашој земљи овај депозит још увек није довољноразвијен.

ВрстеОтворени неновчани депозит – таква врста депозита код којих клијент предаје банци на чување ствари које нису затворене или запечаћене (банка је дужна да ствари чува зависно од њихових својстава и да их по истеку врати депоненту или лицу које он овласти)

Затворени неновчани депозит – таква врста депозита код којих депонент предаје банци на чување ствари које су затворене (коверат, касета, кутија...) и прописно запечаћене (банка не зна садржај, али може општим условима одредити ствари које не могу бити предмет уговора о неновчаном депозиту). Обавеза банке састоји се у старању о неповредивости пакета, омота, кутије и неповредивости печата (неоштећеност набројаног ствара претпоставку о уредности извршења уговорне обавезе, те депонент не би могао да доказује да неки предмети из омота недостају).Одговорност банке у случају невраћања ствари ограничена је на вредност стври која је редовно одређена у самом уговору. Издавање ствари депоненту врши се уз повраћај ОСТАВНИЦЕ (потврде депозитара).

Депозит ХОВ

Правна природа – представља специјалну врсту неновчаног депозита. Спада у депозите отвореног типа. Депонент код овог уговора редовно се не ограничава само на чување и повраћај након чувања, већ садржај овог уговора се редовно протеже и на известан број операција које се везују за управљање депонованим ХОВ. Због тога садржи елементе уговора о мандату, па чак и уговора о делу.

Дематеријализација – ХОВ могу бити депоноане у банци на основу овог уговора уз очување индивидуалности или на текући рачун уз губитак сваке индивидуалности. У већини модерних правних система, па и у нашој земљи, на делу је потпуна дематеријализација ХОВ.

Чување и управљање – депозит ХОВ води редовно и материјалном и правном чувању. Да би банка могла да управља ХОВ она на то мора бити овлашћена као пуномоћник депонента, те пренос ХОВ са имаоца на банку мора да буде извршен као пренос пуномоћја (у супротном, дошло би само до обичног неновчанод депозита ХОВ).

Обавезе банке1. обавеза чувања ХОВ са брижљивошћу која се захтева од оставопримца уз накнаду2. обавеза предузимања радњи, за рачун депонента, ради очувања његових права из ХОВ

(наплата доспелих камата, дивиденди, главнице, остваривање права гласа на скупштни друштва чије су ХОВ...)

3. обавеза стављања депоненту на располагање наплаћене суме или директно или стављањем на рачун, ако га има у тој банци.

4. обавеза враћања ХОВ или, ако је другачије уговорено, плати одређени новчани износ5. обавеза обавештавањаа депонента о сваком захтеву који треће лице истакне у подледу

депонованих ХОВ ( с тим да банка увек врши повраћај депоненту или овлашћеном лицу, па чак и кад је из самих ХОВ видљиво да оне припадају трећим лицима).

6. обавеза вршења осталих услуга у складу са уговором о чувању и управљању ХОВ (извршавање налога имаоца хартије, пренос права из хартије, извршавање пореских обавеза законитих ималаца ХОВ у вези са тим ХОВ...)

92

Улог на штедњу

ПојамУговор код ког улагач предаје банци или некој штедно-кредитној оргнизацији одређену своту новца којом она може располагати, али са обавезом враћања, према условима уговора.

Карактеристике1. именован2. неформалан3. теретан4. једнострано обавезан5. комутативан6. реалан

Разграничење од новчаног депозита1. уговор о улогу на штедњу је реалан уговор, док је уговор о новчаном депозиту

консенсуалан.2. код улога на штедњу издаје се ШТЕДНА КЊИЖИЦА док се код уговора о депозиту издаје

потврда или цертификат (а ове исправе имају различиту правну природу)3. постоји различитост уговорних страна:

a. код уговора о улогу на штедњу – у улози депозитара може да се појави банка или штедно-кредитна организација, а у улози депонента само физичко лице (изузетно и одређени колектив)

b. код уговора о новчаном депозиту – у улози депозитара јавља се банка, а у улози депонента правно лице.

Врсте улога на штедњу – орочени, неорочени, наменски, ненаменски, са отказним роком и без отказног рока.

Обавезе банке – како је ово једнострано обавезан посао, то ствара обавезе само за банку:1. обавеза плаћања уговорене или законске камате, у уговореним или законским роковима.2. обавеза извршавања исплате улагачу, средстава која су означена на књижици (са

припадајућом каматом).

Штедна књижица Појам – писмена исправа у коју се уносе све уплате и подизање новца по основу уговора о

улогу на штедњу. Значај:

Доказ о депонованим средствима улагача код банке или друге штедноћкредитне организације – уписи у штедну књижицу повтврђени печатом банке и потписом овлашћеног лица су оказ о уплатама односно подизањима новца у односима између банке и улагача, те супротно споразум не би био могућ (ништав је). Реч је о оборивој претпоставци.

Штедна књижица је легитимациони папир, по својој правној природи, јер служи само као легитимација улагачу пред банком. Ипак, иак није ХОВ, она има јачу доказну снагу од легитимационих папира, а по својој легитимационој моћи изједначава се са ХОВ, будући да је на издаваоцу штедне књижице да доказује, ако посумња, да њен подносилац није њен законити ималац (док је код „чистих“ легитимационих папира другачије).

Штедна књижица гласи на име одређеног лица. Подаци о улозима на штедну књижицу представљају пословну тајну банке (она може бити

саопштена траћим лицима само на захтев надлежног државног органа.

93

Банкарски текући рачун

ПојамСпецијална врста уговора о текућем рачуну. Прадставља такав банкарски депозитни посао коим се банка обавезује да неком лицу отвори посебан рачун и да преко њега прима уплате и врши исплате у границама његових средстава и одобреног кредита.

Карактеристике Двострано обавезан Теретан Комутативан Није реч о реалном уговору Intuitu personae Именован Мешовот уговор

Разграничење од новчаног депозита (по каузи (сврси))Сврха уговора о новчаном депозиту састоји се у стављању на располагање одређеног новчаног износа, док сврха уговора о банкарском текућем рачуну је обављање одређених послова у вези са плаћањем за корисника рачуна (услужни посао) (отуда, банка код текућег рачуна има право на одређену провизију, а, с обзиром да има право да располаже новцем, има и елементе депозитног посла, а то би повлачило и обавезу плаћања камате)Корисник текућег рачуна може средствима са тог рачун располагати и издавањем чека, што депонент из уговора о депозиту, по правилу, не може.

Правна конструкцијаКласична теорија – текући рачун је институт тзв. „одложене компензације“ и тренутак када се врши компензација удаљен је одређено време од тренутка у којем су уплате (римесе) унете у рачун – компензација се реализује у периодима утврђивања салда.Нвија правна доктрина – истиче теорију непосредних и сукцесивних законских компензација (аутоматска компензација без захтева за појединачним компензацијама), јр странке третирају салдо на рачуну као потраживање којим се у сваком тренутку може располагати.Савремена правна доктрина – чак одбија изједначавање ове установе са сукцесивним комензацијама. Текући рачун представља специфичан финансијски механизам гашења потраживања који се одвија на бази тренутне фузије у салдо који је одмах расположив (дејство гашења потраживања изражених у супротном смеру дешпава се чак и изван сваке компензације, на пример, ако потраживање унето у рачун чини само да порасте дужички салдо (контокорентни кредит – кредитирање кроз текући рачун)).

Дејство текућег рачуна1. престанак средстава обезбеђења, без обзира да ли је реч о законским ли уговорним,

персоналним или стварним,2. повериоци уговорника могу да ставе забрану на салдо (привремено или коначно), који би

по обрачуну у часу стављања забране припадао њиховом дужнику.3. уговорне сране не могу извући поједино потраживање из текућег рачуна (принцип

недељивости текућег рачуна), будући да се до сачињавања салда не зна ко је поверилац а ко дужник – салдо који је проистекао из пребијања представља једино потраживање по текућем рачуну.

4. потраживања по текућем рачуну служе за гаранцију дугова и обрнуто (гарантно дејство текућег рачуна)

5. право на тужбе везане за појединачна потраживања престаје6. камате на потраживања унета у текући рачун престају да теку и обрачунавају се према

салду.7. застарелост се више не рачуна према потраживањима унетим у текући рачун према салду.

Обавезе уговорних странаОбавезе банке:

1. обавезе уплате на текући рачун („римеса“) – банка је дужна да сваку уплату која стигне на текући рачун прими и да је на том рачуну прокњижи

a. Ко може вршити уплату – уплату може да врши корисник и треће лице које је у наком правном односу са корисником раччуна (уговор о продаји...).

b. Како се врши уплата – уплате се могу вршити у готовом новцу или без употребе готовог новца (вирмански налог, ХОВ...).

c. Шта ако банка погреши – ако банка погрешно „одобри“ текућем рачуну клијента одређени износ је био намењен за други текући рачун, биће одговорна за накнаду штете проузроковане трећем лицу, а корисник текућег рачуна који се обогатио без

94

основа биће дужан да тај износ врати, уз камату од дана опомене или подношења тужбе.

95

2. обавеза вршења исплате с текућег рачуна у корист трећег лица – банка је дужна да врши исплате.

a. Ко даје налог – корисник или овлашћено лицеb. Како се врши исплата – готовински или обрачунски (најчешће правном лицу или

предузетнику)3. обавеза вршења обрачна уплат и исплата и утврђивања салдо рачуна4. обавеза достављања извода кориснику рачуна – приликом сваке измене стања текућег

рачуна, банка је дужна да изда извод са назначењем салда и преда га клијенту на споразумно утврђени нчин (лично, поштом...)

a. шта се назначава у салду – ранији салдо, извршена промена, нови салдоb. рок за оспоравање салда – ако уговором није одређен, износи 15 дана (наш закон

утврђује и посебан преклузивни рок за оспоравање салда због грешака у писању или обрачуну, због испуштања или дуплирања, и он износи годину дана од пријема рачуна о ликвидацији салда по закључењу текућег рачуна)

c. ко може оспоравати салдо – и банка и корисник рачуна.

Обавезе корисника текућег рачуна:1. обавеза плаћања провизије за извршене услуге по текућем рачуну2. плаћање накнаде за посебне трошкове учињене у вези са тим услугама (банка би се могла

одрећи права на провизију и накнаду трошкова. Ипак, пошто банка плаћа камату, коју ЗОО изричито не предвиђа, тешко је очекивати да би банка то и учинила. Отуда је правило да банке ова своја потраживања упусује у своју корист у текући рачун, како их корисник не би посебно плаћао, ако другачије није уговорено).

96

Уговор о сефу

ПојамУговор о обављању банкарских узслога код ког се банка обавезује да кориснику стави на употребу сеф за одређени период времена, а корисник се обавезује да за то плати банци одређену надокнаду.

Појам сефа – посебан бокс, преграда или касета у посебно обезбеђеној просторији банке намењеној за чување драгоцености, ствари од вредности и ХОВ.

Карактеристике Именован Теретни Двострано обавезан Консенсуалан Неформалан

Битни елементи1. одређење сефа по броју2. одређење времена трајања уговора3. одређење накнаде4. одређење предмета није битан елемент јер банка не мора ни да зна шта је корисник ставио

у сеф.

Правна природа – више схватања1. уговор о закупу2. уговор о депозиту3. креација посебног уговора о чувању и смештање уговора о сефу у ову категорију.4. уговор о остави (разлика је што код сефа нема пријема ствари у смислу уговора о остави)5. самостални именовани уговор

Обавезе корисника сефа1. корисник не сме да стави у сеф предмет или производ који може да угрози сигурност

банке или других сефова (непридржавање ове обавезе рађа право на раскид уговора од стране банке, чак и без обавезе стављања отказног рока)

2. корисник је дужан да уредно плаћа банци надокнаду за коришћење сефа

Судско отварање сефа – када је банка раскинула уговор или кад је дејство уговора истекло, банка не сме сама да отвори сеф. Ако корисник сефа не испразни сеф или не преда кључ сефа, отварање сефа врши се судским путем. Нађене ствари стављају се у судски депозит или се поверавају банци на чување. Банка има право првенства наплате дуговане накнаде из уговора о сефу и то од новчаног износа који је пронђен у сефу, као и из цене добијене продајом других вредности нађених у сефу.

Одговорност банке – бнанка одговара за надзор над сефом и за тајност сефа.

Заплена од поверилаца – будући да сеф омогућава корисницима прикривање дела своје имевоне, чиме могу да оштете повериоце, поставља ње питање могућности њихове заплене од поверилаца. Чини се да постоји сагласност да би заплена била правно могућа, али би практично била неефикасна јер судски извршилац не познаје број сефа, а банка не сме да му га открије, као што не сме да открије ни тајну браве.

97

Акредитив

Опште карактеристике

ПојамАкредитив је инструмент плаћања којим се акредитивна банка (банка издававалац) оабезује да по налогу налогодавца (комисионо или за сопствени рачун) на основу договорених докумената поднесених у складу са уговореним условима (или без докумената) обавеи плаћање или овласти другу банку (кореспондентна банка) да обавеи плаћање трећем лицу (кориснику акредитива) или по његовом налогу (пренос акредитива) или по налогу налогодавца сама или уз помоћ друге банке акцептира или откупи меницу вучену од стране корисника акредитива, без права регреса, под условом да је постпљено у складу са условима отвореног акредитива банке издаваоца. (не сме отварати акредитив платив уз меницу на налогодавца јер се овим не постиже функција акредитива, а налогодавац је иначе дужник из основног посла).

Правна природаАкредитив је сложен правни посал у коме учествује најмање три лица, а често и четири:

1. налогодавац за отварање акредитива – купац робе, купац-увозник у међународној купопродаји, инвеститор радова...

2. акредитивна банка – по правилу у земљи налогодавца3. корисник акредитива – продавац робе, извозник-продавац у међународној продаји, извођач

радова...4. друга банка (посредничка, кореспондентна) – са седиштем у земљи корисника. Може

имати различиту улогу, а најчешће се појављује у улогама:a. авизирајуће банке (банка која извештава корисника да је у његову корист отворен

акредитив код акредитивне банке)b. потврђујуће банке (банке која поред акредитивне преузима и самосталну и

непосредну обавезу исплате акредитива кориснику (солидарни дужник)).

Извори права у домаћем праву

o ЗООo Опште узансе за промет робомo Јенообразна правила – у платном промету са иностранством када је уговорено

плаћање путем акредитива. У међународном праву

o Једнообразна правила Међународне трговинске коморе из 1933. године – последњом ревизијом од 1994. године прилагођена је новим условима, као и новим превозним документима и размени података електронским путем (SWIFT, EDI, EDIFACT). Правна природа Једнообразних правила је била спорна, али последња ревизија их враћа на уговорну природу, будуи да изричито захтева уговарање њихове примене.

o Једнообразна правила за инкасоo Стандардне формуле за отварање документрних акредитиваo INTERCOMS правила

Значај акредитиваПојавом дистанционе продаје (без пратње трговца) требало је осигурати посебне инструменте обезбеђења наплате, као и уредне испоруке ако је плаћање уследило пре испоруке. Ризик „првог чина“ отклоњен је управо проналаском института документарног акредитива. Продавац је сигуран да ће остварити наплату цене из претходно отвореног акредитива од стране купца код реномиране банке, а купац је сигуран да му је извршена уредан испорука јер банка неће хонорисати (прихватити и одобрити исплату са акредитива) робна документа која не испуњавају услове из отвореног акредитива.

Примена акредитива је данас веома широка:1. служи као средство плаћања и средство обезбеђивања робе код куповине робе или

извршења услуга2. у међународним плаћањимиа служи као средство за размену новца3. омогућује узајамно кредитирање налогодавца или корисника акредитива4. омогућује финансирање вредних послова5. домицилирањем акредитивау својој земљи, корисник акредитива може да обезбеди

надлежност домаћих судова за случај спора и пеимену свог материјалног и процесног права

Врсте кредитива

98

Разликујемо обични (неусловљени) акредитив и документарни (условљени) акредитив. Подела је извршена с обзиром на то да ли корисник акредитива треба да испуни неке услове за коришћење акредитивне своте (условни) или не (безусловни).

Обични (неусловљени) акредитив

Лични акредитив – представља такав акредитив код ког банка на захтев свог клијента (који код ње држи средства) даје налог другој банци (по правилу у другом месту) да одређеном кориснику акредитива стави на располагање одређену своту новца за одређено време. Банка извештава корисника о отвореном акредитиву, уз доставу копије акредитива која му служи као легитимација за наплату (коришћење) акредитива

Кредитно писмо – представља такву врсту акредитива код ког банка издавалац писма овлашћује свог клијента (корисника писма) да подигне (или да се изврши пребацивање на његов рачун) у исправи означену своту новца код банке која је издала исправу или код неке друге банке. За разлику од личног акредитива, код кредитног писма исправа се предаје самом кориснику. У пракси се користе ДВЕ ВРСТЕ кредитног писма: обично (може се наплатити само у једној банци означеној у исправи) и циркуларно (може се наплатити код фише различитих банака из исправе).

Перманентни акредитив – представља такву врсту акредитива код ког налогодавац овлашћује корисника да може до истека одређеног времена или до опозива трајно (свакодневно, недељно, месечно) да користи новчана средства стављена на располагање, уз могућност обнављања након исцрпљивања.

Буџетски акредитив – представља такву врсту акредитива која се користи за извршење буџета одређених државних органа и организација које се финансирају из буџета (користе се у оквиру одобреног буџета и то путем буџетских чекова).

Документарни (условљени) акредитив

Правни односи код документаног акредитиваКод документарног акредитива јављају се четири самостална правна односа и то следећим редоследом:

1. правни однос из основног уговора – отварање акредитива је редовно у функцији АКРЕДИТИВНЕ КЛАУЗУЛЕ ИЗ ОСНОВНОГ УГОВОРА. На основу ове клаузуле купац преузима обавезу да код одређене банке отвори одређени акредитив у одређеном року (неизвршење ове клаузуле може бити разлог за раскид уговора).

2. правни однос измеђ налогодавца и акредитивне банке – на основу обавезе из основног уговора, НАЛОГОДАВАЦ ДАЈЕ НАЛОГ СВОЈОЈ БАНЦИ да отвори акредитив одређене садржине. Прихвата њем овог налога од стране банке НАСТАЈЕ УГОВОР О ОТВАРАЊУ АКРЕДИТИВА

a. питање у ком моменту се сматра овај уговор закљученим – у правној теорији доминантан је став да уговор о издавању акредитива спада, по својој правној природи, у уговор о налогу, те се отуда закључује да је могуће његово прећутно закључење, када акредитивна банка не одбије налог, али се чини да је ово схватањеу супротности са пословном праксом, јер се акредитивна банка не налази у стању отворене понуде.

3. правни однос између акредитивне банке и корисника – самосталан и независан правни однос који се успоставља на основу писане исправе („акредитив“) акредитивне банке коју она издаје у извршњу уговора о издавању акредитива претходно закљученог са налогодавцем. Према томе уговор о издавању акредитива није уговор у корист трећег лица, на основу кога корисник акредитива стиче позицију венефицијара из овог уговора. Такође, однос између акредитивне банке и корисника акредитива не успоставља се науговорној основи већ на ЈЕДНОСТРАНОЈ ИЗЈАВИ ВОЉЕ АКРЕДИТИВНЕ БАНКЕ.

a. Обавеза акредитивне банке је апстрактна обавеза – њена саржина одређена је искучиво садржином сопствене издате акредитивне исправе која је у рукама корисника акредитива. Ова обавеза састоји се у обавези испитивања поднетих докумената корисника акредитива, с разумном пажњом и у разумном року, као и њиховом искупљивању на одговарајући начин ако су саобразна условима издате акредитивне исправе.

b. Аутономност правног односа – није безусловна. У судској пракси и правној теорији све се више допушт корекција ових темељних принципа акредитива те се банци признаје право да одбије преварне документе и да их не искупи на одговарајући начин, односно да одбије искуп докумената у случају преварних радњи у основном послу, поступајући при том савесно (у оваквим слчајевима налогодавац има право да одговарајућим привременим мерама, чији се модалитет разликује у различитим националним законодавствима, спречи банку да на одговарјући начин искупи робна документа.

4. правни однос између банака које учествују у акредитивном послу – зависи од карактера услуге коју чине:

99

a. може да, по захтеву свог клијента, ангажује другу банку (обично у земљи корисника) која отвара акредити (кореспондентна акредитивна банка)

b. акредитивна банка која отвара акредитив по захтеву купца може да ангажујуе другу банку (обично у земљи купца) са задатком да наци пренесе услове отвореног акредитива (авизирајућа, нотофицирајућа банка)

c. купчева акредитивна банка може да захтева од неке друге кореспондентне банке да издатом акредитиву дода своју конфирмацију (ако изда овакву потврду, реч је о конфирмирајућем акредитиву). Потврђивањем акредитива конфирмирајућа банка преузима самосталну обавезу према кориснику, према садржини своје акредитивне исправе. На овај начин корисник добија два солидарна дужника: акредитивну и конфирмирајуу банку.

Начела документарног акредитиваНачело атономије акредитива – има више изражајних мнодалитета:

независност акредитива према основном послу – банчина обавеза је независна у односу на приговоре који се тичу немогућноси извршења основног посла

независност акредитива од уговора о издавању акредитива и односа између банака – банка не може кориснику да истиче приговоре који потичу из њеног односа са налогодавцем или приговоре из њеног односа са других кореспондентним банкама, као што ни корисник не може да се позива на уговорн односе између банака учесника у послу или на односе између налогодавца и акредитивне банке.

Начело пословања документима, а не робом – значи да банке у испуњавању своје обавезе према кориснику испитују једино поднете документе, а не робу. Наиме, будући да је уговор о издавању акредитива између налогодавца и банка у основи уговор о налогу, сматра се да банци треба оставити могућност, која постоји за уговорне односе из уговора о налогу, да одступи од правила о испитивању докумената по начелу строге саобразности када је то по њеној оцени у интересу налогодаца. (овде се с правом упозорава да би ово могло водити правној неигурности)

Робна документа код документарног акредитиваОтпремна документа доказују извршење испоруке – извршење обавезе из основног уговора. Банке прихватају као исправна за наплату следећа документа: коносман (чисти), товарни лист, складишницу, талон отпремнине, поштански рецепис, поштанску потврду о одашиљању и било који други документ који носи пријемни жиг превозника или издаваоца или ако је на њега стављен потпис који означава превозника или његовог агента.

Остала документа – поред отпремних докумената, акредитивна документа су и документи о осигурању, трговачка фактура и остали документи (складишне признанице, налози за испоруку, конзларне фактуре, спедификације робе...)

Врсте документарног акредитиваОпозиви акредитив – такав акредитив који не везује акредитивну бану, будући да га може у сваком моменту изменити или опозвати на захтев налогодавца или по сопственој иницијативи, ако је то у интересу налогодавца. Крајњи рок може бити моменат подизања саобразних акредитивних докумената од корисника)Неопозиви акредитив – акредитив који садржи чврсту, самосталну и неопозиву обавезу акредитивне и конфирмирајуће банке.

Потврђени акредитив – акредитив где се према кориснику не налази само акредитивна банка, већ и нека друга банка која је конфирмирала акредитив акредитивне банке (потврдити се може само неопозиви акредитив. Конформација може бити само потпуна, не и делимична))Непотврђени акредитив – акредитив код ког у правном односу са корисником као дужником из акредитива стоји само акредитивна банка.

Готовински акредитив – акредитив код којих се хонорисање поднетих докумената састоји у њиховој исплати приликом презентације.Акцептациони акредитив – акредитив код којих је банка обавезна да акцептира меницу вучену од стране корисника или код којих се ова банка обавезује да трасирану меницу вучену на налогодавца или друге трањате назначене у акредитиву акцептира и о доспелости плати (за разлику од готовинског овде се обавеза не састоји у исплати поднетих докумената већ у самосталном акцепту или одговорности за акцепт)Откупни акредитив – акредитив код ког корисник акредитива вуче меницу на налогодавца или другог трасата назнечоног у акредитиву, а акредитивна банка се обавезује (по акредитиву, а не по меници) да ће кориснику и савесним имаоцима менице исплатити акредитивну своту или да ће обезбедити откуп од стране друге банке, а ако ова то не учини да ће сама извршити исплату.

Преносиви акредитив – акредитив код ког је корисник овлашћен да може дати налог банци да изврши плаћање другом кориснику или другим корисницима (акредитив се може пренети у целини или делимично). Права корисника по пренетом акредитиву могу се кретати само у оквиру права корисника из отвореног акредитива и редовно су повољнија за првог корисника.

100

Подакредитив – такав документарни акредитив који по налогу продавца , на основу посебног споразума о покрићу издаје банка у корист другог корисника. И главни акредитив и подакредитив су међусобно одвојени, те стога подакредитивна банка, посебно због покрића код овог акредитива, мора да води рачуна да хонорише (исплати, акцептира, откупљује) само она документа која много не одступају од главног акредитива како би их касније могла наплатити од банке која је издала главни акредитив (одступања се могу односити на смањење акредитивне суме и јеиничне ценем скраћења рока испоруке и рока вађности акредитива.

Остале врсте акредитива stand by акредитив – ближи је гаранцији акредитив са одгођеним плаћањем – од акцептационих и откупних акредитива се

разликује тиме што није праћен и меницом, већ само други документима који прате робу и услуге.

Ротативни (revolving) акредитив – акредитив код који се акредитивни износ после извесног времена враћа на првобитни изсно, све дотле док се не достигне одређени максимум, чија се висима одређује уврђеном сумом или бројем обнављања првоитног износа.

Packing акредитив – акредитив код којих је корисник овлашћен да подигне један део акредитивног износа, као аконтацију, пре подношења отпремних и других докумената. Два облика коришћења овог акредитива:

o Акредитив са црвеном клаузулом . корисник ради подизања аванса презентује банци меницу по виђењу уз писмено обавезивање да ће робна докмента касније поднети банци

o Акредитив са зеленом клаузулом – ради коришћења аванса по правилу се захтева да продата роба буде ускладиштена у банчино име.

Акредитиви лативи у земљи и акредитиви плативи у иностранству Nostro акредитив (остварује се у увозу) и loro акредитив (отвара се у извозу) Телетрансмитивни акредитив – акредитивна банка даје налог авизирајућ0ој банци путем

аутентифициране телетрансмисије да авизира акредитив или измени акредитив, таква трансмисија се сматра оперативним акредитивом или оперативном изменом и потврду не треба слати поштом.

101

Банкарска гаранција

ПојамПрема ЗОО, банкарска гаранције представља писмену исправу коом се банка обавезује према примаоцу гаранције (кориснику) да ће му за случај да му треће лице не испуни обавезу о доспелости измирити обавезу ако буду испуњени услови наведени у гаранцији

Правна природаСпор око питања да ли је банкарска гаранција уговор или једнострани правни посао. Наш ЗОО прихвата концепцију банкарске гаранције као једностраног правног посла

Разграничење од сродних института Од јемства – када је банкарска гаранција безусловна онда се на основу своје одвојености

од правног посла јасно разграничава, али када је банкарска гаранција условна и акцесорна, онда се чини да је ово разграничење тешко направити, те теорија говори о примени правила јемства на ову врсту гаранције (банкарско јемство). Ипак и овд епостоје одређене разлике: јемац одговара за тућу обавезу, док банка и код ове гаранције одговара за своју обавезу...

Од документарног акредитива – по томе што има само функцију средства обезбеђења плаћања, али не и функцију средства плаћања као што има документарни акредитив (документарни акредитив се реализује редовно, абанкарска гаранција изузетно)

Ид меничног авала – по томе што ако је апстратна представља потпуно самосталну обавезу гаранта, док обавеза авалисте може да буде непуноважна због формалних недостатка обавезе хонората. У међународном промету банкарска гаранција је сигурније средство обезбеђења од меничног авала.

Од уговора о осигурању извозних кредита – гаранција је једнострани правни посао, док је уговор двострани правни посао.

Од уговора у корист трећег лица – по томе што код овог уговора корисник стиче изворно и непосредно право да од промитента захтева оно што је уговорено у његову корист, док код гаранције стиче право из гаранције, а не из уговора закљученог између банке и налогодавца.

Од приступања дугу – по својој апстрактности, док је обавеза приступника акцесорна у погледу овог настанка.

Елементи банкарске гаранцијеБитни елементи:

Пословно име и седиште даваоца Пословн име и седиште корисника Подаци о основном послу Новчани износ на који гаранција гласи Рок важења банкарске гаранције Место издавања банкарске гаранције Датум издавања банкарске гаранције Потпис овлашћеног лица

Остали елементи Клаузула о примени меродавног

права Клаузула о враћању банкарске

гаранције по истеку рока Златна и валутна клаузула Клаузула о клизној скали Клаузула о каматној стопи...

102

Пренос гаранцијеЗОО је питање преноса права из банкарске гаранције везао за истовремено уступање (цедирање) потраживања које је обезбеђено гаранцијом. Према томе, банкарска гаранција није негоцијабилна исправа и не може самостално кружити у промети ХОВПитање да ли пренос потраживања из основног уговора на треће лице значи и аутоматско преношење права из банкарске гаранције – чини се да би се за ову ситуацију могла применити правила о преносивости акредитива, тако да ако пренос банкарске гаранције није уговорен уговором о њеном издавању, треба сматрати да није преносива, с тим да ово не утиче на прено потраживања обезбеђених гаранцијом

Измене основног уговора и банкарска гаранцијаКада се ради о апстрактној банкарској гаранцији – због њене независности од правног посла треба заузети став о недејству таквих измена на дату банкарску гаранцију.Ако се ради о акцесорној гаранцији – због њене каузалности са основним послом могу настати спорови око дејства тих измена на банкарску гаранцију, те је препоручљиво да се те измене и допуне основног уговора протегну одговарајућим изменана и на банкарску гаранцију.

Правни односиПравна конструкција – налогодавац даје налог банци да непосредно или уз помоћ друге бане изда, у своје име а за његов рачун, гаранцију трећем лицу (гаранције могу давари пословне банке, народна банка, држава, осигуравајуће организације, привредна друштва...)

Четири правана односа:1. однос из основног уговора – постојање финансијске клаузуле о обавези дужника да

прибави гаранцију одређене банке као обезбеђење потраживања повериоца. Овиим се уговом решавају сва битна питања у вези са гаранцијом (која банка, који износ...)

2. однос између банке и налогодавца – настаје закључењем уговора о издавању банкарске гаранције. По својој правној природи овај уговор спада у уговоре о налогу, али може садржати и елементе уговора о кредиту. Уговор је intuitu personae и теретан је посао.

3. однос између банке и корисника гаранције – успоставља се давањем гаранције банке кориснику гаранције. Заснива се самостални правни однос банке гаранта и корисника гаранције.

4. правни однос између банака (евентуално) – однос између банке корисника гаранције и банке налогодавца.

Врсте банкарске гаранцијеПрема врсти правног посла

лицитациона банкарска гаранција – таква врста гаранције којом се покривају штете које би инвеститор имао за случај да учесник на лицитацији чија је понуда прихваћена као најповољнија не закључи уговор или не прибави банкарску гаранцију за добро извршење посла.

Гаранција за добро извршење посла – таква врста гаранције којом се банка обавезује да кориснику (инвеситору, купцу опреме) исплати одређену новчану суму, ако дужник из основног посла (извођач радова) не испуни или неуредно испуни своју обавезу.

Гаранција за плаћање аванса – таква врста гаранције којом банка преузима обавезу да кориснику гаранције исплати гарантну суму за случај да његов дужник из основног уговора (извођач радова) не испуни своје уговорне обавезе за које је он дао аванс или на други начин.

Према услову враћања гаранције Условна гаранција – гаранције где корисник, да би реализовао права из гаранције, мора

претходно да докаже испуњеност одређеног услова Безусловне гаранције – омогућују кориснику гаранције да оставир права из гаранције

подношењем о року важења гаранције банци захтева за исплату са изјавом да дужник из основног уговора није о року испунио своје уговорне обавезе.

Према зависности од основног посла Акцесорна банкарска гаранција – спедифично банкарско јемство, будући да банка-

гарант може према кориснику да истакне све приговоре из основног посла које би могао истаћи и налогодавац као дужник.

Апстрактна гаранција – банка-гарант не може да истиче кориснику гаранције приговоре које налогодавац као дужник може да истиче према кориснику, већ може да се користи само приговорима з гаранције (начело аутономије гаранције)

Према броју банака Супергаранција – када се поред банке гаранта појави још једна јача банка која гарантује

кориснику испуњење обавезе из гаранције банке

103

Контрагаранција – када кориснику гаранције једне банке, по налогу те банке, може се издати гаранција друге банке, која издаје ту гаранцију кориснику гаранције прве банке у замену за кнтрагаранцију прве банке.

Конформирајућа гаранција – таква гаранција где се поред банке гаранта појављује и друга банка која потврђује обавезу из гаранције банке гаранта и налази се такође у непосредном односу са корисником гаранције као и банка-гарант

Авизирајућа гаранција – таква врста гаранције где друга банка по молби банке гаранта преузима обавезу да у њено име и за њен рачун изврши исплату гарантног износа кориснику гаранције, док за разлику од неконформирајуће не преузима никакву самосталну обавезу према кориснику гаранције банке гаранта

Остале поделе Чинидбене гаранције – гаранције које с издају кад је предме обавезе из основног посла

неновчане природе и Новчане гаранције – издају се кад је предме обавезе из основног посла новчане природе

Покривене гаранције – банка плаћа гарантни износ из покрића налогодавца и Непокривене гаранције – успоставља се кредитни однос, будући да исплату врши из сопствених извора.

Индивидуалне гаранције – једна банка даје гаранцију и Конзорцијалне гаранције – више банака даје одређену гаранцију као конзорцијум

Коносманске гаранције – омогућују примаоцу из коносмана да располаже робом и пре приспећа коносмана који би могао да презентира бродару.

Консигнационе гаранције – гаранције којима се банке обавезују иностраном власнику робе (кориснику гаранције( да чи му исплатити суму ако заступник не врати робу са консигнационог складишта у случају престанка уговора о застуипању, односно у слупчау да не плати продату робу или не изврши друге радње из основног уговора (уговор о заступању).

Платни промет

ПојамПод ллатним прометом подразумевају се сва плаћања која се вршше преко неке банкарске или сличне организације у вези са било којом врстом правних пслова

ВрстеЗависно од седишта разликујемо домаћи и платни промет са иностранством, а зависно од начина на који се обавља, раззликујемо готовински и безготовински платни промет

Готовинскиплатни промет Чине га сва плаћањ акоја се врше у готовом новцу. Овај промет је врло ограничен у коист безготовинског.

Безготовински плати прометСастоји се у преносу са једног рачуна на други. Представља правило у односу на горовински правни промет. РАЗЛОЗИ ШИРОКЕ ПРИМЕНЕ:

1. економија времена2. економија трошкова3. отклањање ризика4. економија употребе расположивих средстава5. омогућавање контроле

Организације за платни прометОрганизације овлашћене за платни промету су банке и друге овлашћене организације које за то добију дозволу Народне банке

Рачуни – правни субјекти могу водити следеће рачуне:1. текуће рачуне2. рачуне издвојених средстава3. рачуне за уплату прихода јединица локалне самоуправе и њихових фондова4. пролазне рачуне5. рачуне делова привредних друшпава, осигуравајућих друштава, банака и других

финансијских организација који су саставни део њихових текућих рачуна6. друге рачуне у склкаду са посебним законима

Налози и плаћање

104

Потписивање налога – налоге потписују овлашћена лица.Врсте трансфера – интерни трансфери (ако се рачуни дужника и повериоца налазе у истој банци) и међубанкарски трансфери (ако се рачуни налазе у различитим банкама).Одакле се врши плаћање – плаћање се врши првенствено са текућег рачуна налогодавца. Ако на овом рачуну нема средстава, пренос новчаних средстава врши се са других рачуна налогодавца на његов текући да би се извршило плаћање.Врсте трансакција плаћања – трансакција одобрења (иницир је дужникналогом за плаћање својој банци и давањем инструкција за плаћање рачуну повериоца) и трансакција задужења (иницира је поверилац на основу овлашћења које дужни даје својој банци и свом повериоцу).

Редослед плаћања Ако на рачуну клијента нема довољно средстава за извршење ових налога, налози се извршавају према следећем редоследу:

1. налози за принудну наплату пореза, доприноса, царина и других јавних прихода... – према времену пријема

2. налози за које је законом утврђен приоритет у наплати (извршна судска решења...) – према времену пријема

3. налози које повериоци издају на основу доспелих ХОВ и других инструмената обезбеђења плаћања – према времену пријема

4. налози које издају клијенти (власници рачуна) – према датуму доспећа (ако је означен) односно према времену пријема (ако датум доспећа није означен).

Инструменти безготовинског промета Инструменти дознаке – служе за непосредан пренос средстава са налогодавца на

корисника у оквиру исте банке или путме једне банке код друге, или за извршење обавеза пословних односа банака и котитената. У ова средства спадају готовинска поштанска уплатница, налог банци да изврши дознаку са текућег рачуна лица или свом рачуну, чекови, вирмански налог, виуџетски налог, буџетски акредитив...

Инструменти обрачуна – служе за међусобна изравнавања комитента банке путем банке. Овде спадају: налог за компензацију, асигнациони и цесиони налог, налог за купвину и продају ХОВ и обрачун стања хартија од вредности налогодавца...

Кредитни инструменти – инструменти који је појављују у функцији кредитирања: акцептирање менице, индосирање менице, акредитив са одложеним плаћањем...

Плаћање без налога – случајеви када се плаћање са рачуна привредног субјекта може вршити и без његовог налога (принудна наплата). Принудну наплату врши овлашћена организација и то по редоследу и на основу:

1. извршних решења пореских и других надлежних органа – према времену пријема2. извршних судских решења, других извршних исправа, законских овлашћења и инаплате

услуга платног промета – према времну пријема3. налога поверилаца на основу доспелих ХО и других инструмената обезбеђења плаћања,

отворених акредитива, других акцептираних инструмената платног промета или уговорних овлашћења – према времену пријема.

Вирмански налог за плаћањеПојам – вирман је посебан налог правног субјекта организацији надлежној за латни промет да изврши „задуживање“ његовог рачуна у корист корисника из овог платног налога (основа је уговор о налогу)Правна природа – изношена су схватања да је реч о цесији потраживања и о асигнацији. Парвна теорија је данас једнодушна да вирман представља посебан поступак преноса новца али не готовинског већ скриптуралног.Карактеристике – вирман је опозив (до момента док није уписан на терет рачуна налогодавца), не тражи се посебна форма.Садржина – пословно име односно наизв и број рачуна подносилца налога, означење лица и број рачуна у корист којег се врши уплата, сврха дозаке, износ дознаке, место и датум издавања, печат и потпис подносиоца налога.

Извршење вирманског налога – прихватањем налога од банке (прећутно и конклудентно) успоставља се мандатни однос са налогодавцем. Вирмански налог извршава или једна банка сама или уз помоћ друге банке (интерни и међубанкарски трансфер). Неуредно извршење рађа уговорну одговорност банака које су учествовале у његовој реализацији и према налогодавцу и према кориснику.

105

Клиринг

106

Документарни инкасо (наплата)

ПојамТакав банкарски посао код ког банка преузима обавезу да по налогу и за рачун свог комитента (налогодавца-продавца) наплати (или одбије акцепт менице) његово потраживање према трећем лицу (трасату-купцу), уз предају одређених докумената на основу којих оно може располагати робом, док се комитент (налогодавац) обавезује да за то плати банци провизију и трошкове које је имала приликом извршења добијених налога и инструкција.

Карактеристике: посао са тренутним извршењем чиндбе неименовани intuitu personae не може се закључити ћутањем

Извори права домаћи – ЗОО нема норми о овом институту међународни – Једнообразна правила за инкасо Међународне трговинске коморе у Паризу,

донете 1995.

Разлика од документарног акредитива:1. код документарног инкаса банка се не обавезује да изврши плаћање већ само да преда

документа купцу након плаћања цене или акцептирања менице2. код документарног инкадса банка делује у корист налогодавца, док код документарног

акредитива делује у корист налогодавца (купца)3. код документарног инкаса банка не испитује саобразност докумената (јер делује у корист

продавца) већ само да ли су сви документи наведени у налогу и инструкцијама за наплату присутни

4. код документарног инкаса документа откупљује купац (трасат) док код документарног акредитива то чини акредитивна банка

5. сигурност продавца код документарног акредитива да ће се наплатити куповна цена далеко је већа

6. због мање обавезе икасо банке од акредитивна банке, провизија инксао банке је знатно нижа.

Врсте документарног инкасаЗависно од врсте исправа којима се доказује постојање потраживања која се на овај начин наплаћују:

чисти (неробни) инкасо – наплата потраживања изражених у облику ХОВ (трасирана меница, сопствена меница, чек, обвезница...)

документарни (робни) инкасо – наплата ХОВ заједно са робним документима и наплата робних докумената без ХОВ

Зависно од места обављања ове операције и учесника у послу: nostro – домаћа банка наплаћује од страног дужника домаће потраживање loro – страна банка наплаћује страно потраживање од домаћег дужника

Зависно од начина реализације обавезе банке: документарни инкасо са плаћањем у готовом при искупу докумената који врши купац од

банке документарни инкасо са предајом докумената уз акцепт менице (чиме се заснива

меничноправни однос)

Правни односи код документарног инкасаУчесници:

1. налогодавац – ангажује банку ради наплате потраживања2. доставна банка (ремитент) – банка којој је налогодавац повериоц посао наплате3. купац (трасат) – дужан да удовољи налогу за наплату или акцепт менице4. друге банк е (иинксао банка коју ангажује доставна банка ради презентације докумената

купцу, ради наплате или акцепта)

Три правна односа:1. однос између налогодавца (продавац) и трасата (купац ) – обавеза трасата је да плати

цену или акцептира меницу инкасо банци не произилази из правног посла документарног

107

инкаса већ из правног посла продаје (претпостављам калузула као и код акредитива и гаранције)

2. однос између налогодавца (продвац) и доставне банке – представља уговор о документарном инкасу

3. однос између доставне банке и инкасо банке – успоставља се на истој основи на којој се успоставља однос између налогодавца и доставне банке, с тим што у овом односу улогу налогодавца игра доставна банка.

a. Доставна банка одговара како за избор инкасо банке, тако и за њен рад. С друге стране, инкасо банка је дужна да се придржава налог и инструкција доставне банке и не би могча од њих да одступи, осим ако је на то посебно овлашћена.

Одговорност банке – све банке које су укључене у посао документарног инкаса дужне су да поступају стручно и професионално разумном пажњом и савесно.

Поступање са робом код инкаса (шта банке треба да чине са документима или робом, ако купац не искупи документа) – банке нису дужне да изврше било које радње у вези са робом на коу се односи документарна наплата. Једнообразна правила искључиво забрањују да се роба шање директно банци без њеног изричитог налога. У сваком случају, банка која врши наплату дужна је одмах да обавести банку од које је добила налог за наплату, као и да утврди разлог неакцептирања или неплаћања и да о томе обавести гоставну банку, која је дужна да пружи даље инструкције у погледу поступања са документима.

108

Остали услужни банкарски послови

Услужни посови банке у вези са ХОВ

Функције банке на примарном тржишту капиталаОсновна фукција банке на примарном тржишту јесте емисија ХОВ. Поред тога, оина врши припрему емисије, административно и техничко сервисирање емисије, прибављање дозволе за емисију, спровођење уписа и уплате и регистрација емисије код националне комисије за ХОВ, формирање цена ХОВ, преузимање ризика пласмана нове емисије и дистрибуција емисије инвеститорима.

Функције банке на секундарном тржишту Пружање брокерских и дилерских услуга Управљање инвестиционим фондовима Пружање услуга консалтинга Конверзија потраживања у ХОВ (секјуритизација банкарских пласмана) Продаја кредита на кредитном тржишту Старатељски послови (послови чувања и управљања ХОВ) (депозит ХОВ)

Остали услужни банкарски послови Плаћање домицилираних ХОВ – као пуномоћник клијента, банка је обавезна да у својству

домицилијата изврши плаћање домицилираних ХОВ Остале функције код берзе ХОВ – пренос налога својих клијената берзанским мењачима,

брење над поштовањем правила берзе за своје клијенте, информисање клијената о техници рада берзе...

Послови обавештавања и саветовања клијенат – ако су с еплаћају, банка одговара по уговорној одговорности, а ако не наплаћује савете, онда према клијенту одговара по основу уговорне одговорности, а према трећем лицу по основу вануговорне одоговорности (посрно у теорији).

Разноврсни послови везани за новац (примарна емисија, замена новчаница...)

109

Опште карактеристике хартија од вредности

Дефиниција у законима – закони обично не дају дефиницују хартија од вредности. Наш ЗОО је изузетак у том смилу јер даје дефиницију (поред њега и Швајцарски ЗОО даје дефиницију).

ЗОО чл. 234. – Хартија од вредности је писмена исправа којом се њен издавала обавезује да испуни обавезу уписану на тој исправи њеном законитом имаоцу

Дефинисање у теорији – у нашој правној теорији постоји сагласност да је хартија од вредности писмена исправа која у себи садржи одређено имовинско право које је, по правилу, неодвојиво и неоствариво без ње. У том смислу истичу се три битне карактеристике:

1. формалност (правног посла) – хартије од вредности представљају формалне правне послове (те је за њихово постојање потребно постојање писмене исправе.

a. ЗОО прописује обавезне елементе које мора имати свака ХОВi. Означење врсте ХОВii. Фирму, односно назив и седиште, односно име и и пребивалиште издаваоца

ХОВiii. Фирму, односон назив или име лице на које, односно по чијој наредби

хартија од вредности гласи, или означење да ХОВ гласи на доносиоцаiv. Тачно означену обавезу издаваоца која произилази из ХОВv. Место и датум издавања ХОВ а код оних које се издају у ерији и серијски

бројvi. Потпис издаваоца ОВ односно факсимил потписа издаваоца ХОВ које се

издају у серији.b. Недостаци обавезних елемената – разликују се у односу на то да ли је ХОВ издата у

серији или није издата у серији:i. Ако је ХОВ издата у серији – последица је непроизвођење било каквих

правних дејставаii. Ако ХОВ није издата у серији – последица је неважност као ХОВ (дакле,

конвертује се у исправу са другом правном природом (нпр. хартија о дугу)2. инкорпорација (одређеног имовинског права) – право на које се односи ХОВ не може

да се остварује нити да се преноси без поседовања исправе која на симболичан начин представља то право (законити ималац ХОВ је истовремено и титулар права на које се она односи, дакле, иако сама исправа нема никакву вредност, због инкорпорације се њена вредност изједначава са вредности права из хартије). Истовремено, ово својство чини ХОВ презентационим исправама, те као такве обавезујеу повериоца да се за своје потраживање обрати дужнику за наплату (тражљивост).

a. Инкорпорација није подједнака одлика свих хартија од вредности – i. код хартија на доносиоца ово правило је у потпуности примењено

(губљењем хартије губи се право на остваривање права из хартије)ii. код хартија на име и хартија по наредби – ово правило је мало ублажено

(онај ко изгуби хартију има право да судски прогласи несталу хартију неважећом и да реализује право на основу судског решења – амортизација ХОВ)

3. везаност инкорпорисаног права за постојање саме хартије као писмене исправе 4. негоцијабилност – ХОВ представљају преносиве (негоцијабилне) исправе.

a. Негоцијабилност зависи од врсте ХОВ (највећу негоцијабилност имају хартије на доносиоца, будући да се за њихов пренос не захтева никаква форма).

b. Питање, да ли се могу сматрати за ХОВ исправе чији је пренос на основу посебог закона или клаузуле самог издаваоца забрањен? – став законодавца је да ако ове хартије испуњавају све остале услове, онда треба да се сматрају за ХОВ.

Право на хартији и право из хартије – право на хартији је право својине или право залоге које за свој објект има хартију као телесну покретну ствар. Из тога следи да законити ималац ХОВ као и код стваке друге покретне ствари, изузев изузетака који су прописани законом или садржани у самој исправи, будући да располаже стварним правом на хартији (својина, залога) може њоме и стварноправно располагати. Са преносом хартије истовремено се преноси и право из хартије. Правило је, дакле, да су право на хартији и право из хартије нераздвојни и да пренос једног права повлачи за собом пренос другог права, с тим што редостлед преноса ових права зависи од врсте ХОВ. Та повезаност негоцијабилности и инкорпорације је управо оно што ХОВ разликује од неких других исправа.Дематеријализација серијских ХОВ у овим традиционалним правилима мења режим ХОВ утолико што више не постоји право на хартију у физичком смислу (постојање хартије само у електронском запису), али остају права из хартије.

Разлика ХОВ од других писмених исправа ХОВ и доказне исправе (признанице о дугу, писмени уговор као доказно средство...)

o Обавеза код ХОВ је инкорпорисана у те исправе, што није случај са исправама које служе само као доказно средство.

110

o Код појединих хартија од вредности у случају спора по правилу се не могу користити докази ван садржине тих исправа, што није случај у спору поводом доказних исправа.

o Само поседовање доказне исправе не даје својство повериоца (док код ХОВ важи инкорпорација)

o Пренос права из правног односа код доказних исправа редовно се врши на неки друг начин, а не преносом тих исправа (закључење новог уговора...)

ХОВ и обавезне писмене исправе - ХОВ су презентационе исправе, што није случај са исправама које представљају битну форму некок правног посла, а пренос права из ХОВ врши се преносом самих исправа у прописаној форми, док се пренос права из једног формалног правног посла врши закључењем новог формалног акта.

ХОВ и легитимационе исправе (папири и знаци) – сличност је у томе што служе за легитимацију законитог имаоца хартије. Разлике су:

o Легитимационе исправе не одликује начело инкорпорацијеo Легитимациона снага легитимационих исправа није јака као код ХОВ (јер се може

тражити и нешто више)o Због непостојања начела инкорпорације, код легитимационих исправа не се права

могу реализовати и без постојања ових исправа, што није случај са ХОВ.o Функција ХОВ је значајнија и више димензионална него код легитимационих

исправа. ХОВ и друге исправе (новчанице и марке) – у оба случаје не постоји овлашћеник

(поверилац) наспрам дужика, који би морао њему да изврши чинидбу (евентуална дужност државе да искупи новац није грађанскоправна обавеза).

Привредна функција и значај ХОВ – у савременим тржиштима ХОВ имају све већу фунцију и све већи значај

Монетарне функције – ХОВ имају значајне функције у монетарно-кредитној сфери:o Неке ХОВ имају превасходно функције средства плаћања (чек, кредитно писмо...)o Неке ХОВ имају функцију кредитног средства (меница, обвезница...)o Неке ХОВ имају разноврсне комбиноване функције (инвестиционе, заложне,

кредитне, фискалне...) Робне функције – ХОВ имају значајне функције у области олакшања одвијања и веће

сигурности робног промета (коносман, складишница...) Значај – сигурнији и једноставнији платни и робни промет има велики значај како за

повериоца тако и за дужника:o Повољност позиције повериоца – огледа се у повољнијој и и боље обезбеђеној

позицији у односу на ситуацију када не поседује ове исправе: Потраживање повериоца са ХОВ је знатно обезбеђеније јер поверилац често,

поред главног дужника, има и регресне дужнике који му одговарају по основу начела солидарности

ХОВ омогућују повериоцу јаку легитимациону моћ Изразито лако располагање правом Са поседовањем ХОВ поверилац је сигуран да дужник не може неком

другом да исплати потраживање јер је потребна презентација ХОВ коју он држи у сопственим рукама

Поседовање ХОВ отвара претпоставку законитог савесног имаоца права (тако да поверилац не мора да доказује своје потраживање)

Простор за истицање приговора дужника је сужен У случају спора положај повериоца са ХОВ је знатно повољнији

o Повољнос позиције дужника Дужник није обавезан да изврши обавезу све док му поверилац не

презентује исправе Пропуштање извршења одређених радњи или неблаговремено извршење

одређених радњи повериоца по ХОВ може да води и губитку његових права Узимање исправе од повериоца, након извршења обавезе, представља

сигуран доказ извршења обавезе Након извршења обавезе дужник може да врши регресна права према

другим дужницима из ХОВ што му олакшава положај.

111

Класификација ХОВ

Шта спада у ХОВ:1. меница2. чек3. складишница4. преносиви товарни лист (у

железничком, друмском и ваздушном превозу робе)

5. коносман (поморски и речни)6. акције

7. обвезнице8. благајнички записи9. државни записи10. цертификат11. комерцијални запис12. варант или опција (са правом на

куповину акција или обвезница)

Различити критеријуми класификације :

Према природи инкорпорисаног права Стварноправне ХОВ – у себи увек садрже неко стварно право (својина, залога). Ово право

се, по правилу односи на покретне ствари, али може и на непокретности. Овде спадају: коносман, складишница, преносиви товарни лист...

Облигационоправне ХОВ – у себи садрже неко право потраживања законитог имаоца према њеним дужницима. У ове хартије спадају: меница, чек, обвезница, благајнички запис, комерцијални запис, цертификат.

Хартије са правом учешћа (корпорациони папир) – у себи садрже и имовинско право и лично право учешћа у органима издаваоца (акције)

Према односу са основним послом Каузалне ХОВ – ако се основни посао ради којег је хартија издата види из саме хартије

(коносман, товарни лист, складишница...) Апстрактне ХОВ – ако се основни посао поводом ког су издате не види из саме хартије

(меница)

Према начину настанка права Конститутивне ХОВ – оне код којих је право на које се ХОВ односи настало тек издавањем

хартије (меница) Неконститутивне ХОВ – оне у којима је садржано неко право које је постојало и пре

издавања хартије (све остале, сем менице)

Према карактеру потраживања Новчане ХОВ – односе се на неко новчано потраживање (меница, чек, обвезница,

благајнички запис, акција, комерцијални запис, цертификат). Робне ХОВ – односе се на потраживање у роби (коносман, складишница, преносиви

товарни лист, комерцијални запис када гласи на робу).

Према року доспелости Краткорочне ХОВ – са роком доспелости најкраће 30 дана а најудже 1 година (чек,

комерцијални и благајнички запис, а могу и менице, обвезнице...) Дугорочне ХОВ – са роком доспећа дужим од 1 године (цертификати, меница,

обвезница...)

Према месту издавања и месту испуњења (ова подела значајна је због правила МПП-а)

ХОВ у унутрашњем промету ХОВ у међународном промету

Према начину одређења имаоца ХОВ на име ХОВ по наредби ХОВ на доносиоца Алтернативне ХОВ Мешовите ХОВ

Према начину издавања Појединачне ХОВ – (меница, чек, складишница, коносман, товарни лист). Углавном се

издају нејавним путем. Серијске ХОВ – (акције, обвезнице, записи, цертификати...). Могу се издавати било јавним

путем било нејавним путем.

112

Некласификоване ХОВ – законодавства не затварају круг именованих ХОВ, већ остављају овлапћење надзорним телима на тржишту ХОВ да признају својство ХОВ и другим исправама које се по својој природи могу сврстати у њих.

Хартије на име

Појам – представљају исправе у којима је име корисника (поверилац, законити ималац) означено у самој исправи од стране издаваоца.

Ректа хартије – овакве хартије некада се називају и ректа хартије (лат. Recta – директан, непосредан) јер издавалац преузима обавезу премалицу означеном на хартији на име. И ХОВ које по самом закону гласе по наредби уношењем ректа клаузуле постају хартије на име.

Значај – издавање хартије на име одређеног корисника има значајну предност за издаваоца као дужника из хартије (будући да га чини сигурним у погледу одређења повериоца из хартије чија су му индивидуална и лична својства битна). Управо из тог разлога је и пренос ове хартије скопчан са разним формалностима (закључење уговора о цесији, а након тога упис преноса на самој хартији, са клаузулом о преносу, означењем новог корисника и потписом ранијег и, евентуално, упис у регистар издаваоца, што је и основни недостатак ове врсте ХОВ).

Пренос – регуларан начине преноса хартија на име јесте цесија. Она важи за све оне хартије за које није законом предвиђен олакшан начин циркулације. Код самог преноса прво се преноси право из хартије, а потом и право на хартију, што представља специфичност ових ХОВ у односу на остале две врсте. Преносом права из ХОВ на име њен нови ималац (цесионар, нови поврилац) стиче сва права која су припадала ранијем имаоцу (цедент, ранији поверилац) према дужнику из хартије (цесус, издавалац). Отуда, све приговоре које је дужник могао да истакне према ранијем повериоцу може истаћи и према новом повериоцу, ап макар се се радило и о субјективним приговору односа са ранијим повериоцем. С друге стране, ранији поверилац не одговара према новом повериоцу за неиспуњење обавезе од стране дужника из хартије, осим ако такву обавезу није извричито преузео одговарајућом клаузулом уписаном на самој хартији или ако таква одговорност није прописана посебним законима за поједине врсте хартија на име.Пренос хартија нема дејства према издаваоцу док он о томе не буде писменим путем обавептен, односно док тај пренос не буде убележен у регистар хартија од вредности на име

Забрана преноса – издавалац ХОВ на име може одговарајућом клаузулом у самој хартији да потпуно забрани њен пренос. Ипак и у овом случају може да се пренесе право потраживања из хартије на име, али само уз сагласност издаваоца (у осталим случајевима довољно је само обавештење). Искључењем права преноса хартије на име, ова се хартије у многоме приближава легитимационим папирима, али због постојања инкорпорације ове исправе остају ХОВ.

Хартије по наредби

Појам – ХОВ којима је, као и код хартија на име, уписано име корисника, али за разлику од њих, ове садрже овлашћење (законско или на основу клаузуле издаваоца) означеном кориснику да може одредити и неко друго лице за њеног корисника.

Стицање својства ХОВ по наредби o На онову закона – својство ХОВ по наредби могу имати неке исправе по самом

закону иако не садрже клаузулу „по наредби“ (меница, чек на име, акција на име...)o Уношењем клаузуле „по наредби“ – а могу ихстећи и тек уношењем посебне

клаузуле „по наредби“ (коносман, складишница...). Претварање ХОВ по наредби у ХОВ на име – уношењем клаузуле „не по наредби“ ове

хартије могу се претворити у хартије на име.

Пренос – ове хартије од вредности преносе се индосирањем (клаузула о преносу уписана на исправу) ранијег поериоца на новог повериоца.

Разлика у односу на цесију :o Нови поверилац постаје самосталан поверилац коме дужник не може да истиче

приговоре из субјективног односа са ранијим повериоцем, већ само објективне приговоре, односно приговоре који проистичу из меничног писмена.

o Ранији поверилац (индосант) остале солидарни дужник (изузев ако је ту своју обавезу искључио одговарајућом клаузулом у хартији „без моје даље обавезе“

Остали начини преношења – поред индосамента, хартије на име могу се преносити и:o Цесијомo Бланко индосаментом (бланко потпис преносиоца на полеђини хартије, након чега

се ове хартије могу преносити на исти начин као и хартије на доносиоца (дакле, чини се да је ово начин како хартије по наредби постају хартије на досносиоца).

113

Дужник је, као и код цесије, дужан да провери формалну легитимацију имаоца исправе (након презентације) што је видљиво из саме исправе, иначе одговара зза проузроковану штету.

114

Хартије на доносиоца

Појам – ове ХОВ не садрже означено име корисника исправе, тако да се законитим имаоцем сматра сваки доносилац.

Стицање својства ХОВ по наредби:o По самом законуo Ако садрже клаузулу „платво доносиоцу“ или неку сличну клаузулу.

Предности – омогућују максималну циркулацију, а поред тога имају и најјачу легитимациону моћ (будући да се законитим имаоцем права из хартије сматра сваки доносилац хартије, а издавалац није дужан да испитује легитимацију доносиоца ХОВ, иако постоји општа дужност савесног поступања).

Пренос – ХОВ на доносиоца преносе се предајом. Изузетно, могу се преносити и по правилима која важе за ХОВ по наредби

Приговори – природа ових ХОВ сужава могућност истицања приговора дужника. Нема спора да издавалац ХОВ на доносиоца ка дужник може истицати приговоре који проистичу из саме исправе (објективни приговори – фалсификован потпис, обавеза није доспела...). Што се субјективних приговора тиче (приговор компензације...) чини са да су и овакви приговори могући у одређеној мери (нпр. приговор из основног посла могао би се истицати према првом, али не и према потоњим повериоцима, изузев ако се докаже њихова несавесност)

Алтернативне хартије – такве ХОВ у којима издавалац хартије одређује корисника на алтернативан начин (платите ММ или доносиоцу)

Мешовите хартије – исправе које се састоје из више делова, од који један део гласи на име, док други део гласи на доносиоца (акција се може састојати из основног дела који садржи њене битне елементе и који гласи на име и другог дела – купона за наплату дивиденди, који гласе на доносиоца).

Остала општа правила о хартијама од вредности

ЗалагањеКорисник ХОВ може да изврши пренос заложног права на хартији, што представља ЗАЛАГАЊЕ ПРАВА ПОТРАЖИВАЊА ИЗ ХАРТИЈЕ,. На основу оваквог преноса стицалац хартије стиче својство заложног повериоца (реализује права из хартије али само ради намирења потраживања које је обезбеђено заложним правом).

Приговори – издавалац ХОВ не би могао према таквом стицаору (заложни поврилац) да истиче привогоре из свог личног односа са корисником хартије. Међутим, дужник заложног потраживања из ХОВ могао би залогопримцу да истиче приговоре које има из свог личног односа са њим.

Шта се може залагати – залагати се могу како хартије на име, тако и хартије по наредби и хартије на доносиоца.

Моменат стицања заложног прва – моментом предаје хартије.

Пренос пуномоћ ја Законити ималац ХОВ на име или по наредби (не и ХОВ на доносиоца) може да овласти друго лице као свог пуномоћника да у његово име и за његов рачун остварује права из хартије. Дужник из ХОВ може према њему да истиче све приговоре које има из личног односа са законитим имаоцем хартије, али не и приговоре које има из личног односа са пуномоћником (јер он није ималац нити хартије нити права). Пуномоћник може даље преносити пуномоћје, али не може врпити својински пренос, будући да ни сам не располаже тим правом

КонвертовањеПромена тима ХОВ од стране издаваоца – промене су могуће само ако није реч о ХОВ које су по самом закону одређене или које самом вољом издаваоца гласе само на име одређеног лица уз забрану промене. Ако овахвих искључења нема, издавалац може, о трошку законитог имаоца, КОНВЕРТОВАТИ (повећавати њену циркулациону вредност – хов на име у хов по наредби у хов на доносиоца) или ВИНКУЛИРАТИ (смањивати њену циркулациону вредност)

Промене код ХОВ од стране имаоца

115

Хов по наредби или ХОВ на доносиоца – може приликом њиховог преноса да изврши промене ради олакшавања или отежавања њиховог промета.

ХОВ на име – ималац не може да врши никакве сличне прмене, с обзиром да се ове хартије увек преносе цесијом на одређено лице.

Дељење и сједињење – ималац може да захтева, о свом троку, поделу на више ХОВ (уз повраћај постојеће ХОВ издаваоцу). Једино не може ићи испод најнижег апоена издате хартије. Такође, може захтевати и сједињавање. Разлизи за овакве операције могу бити веома различити (сплитовање акција а.д...).

Замена и амортизацијаЗамена – врши се код ХОВ где степен оштећења није толики да се не би могао утврдити њихов садржај.Амортизација – код изгубљених или тотално уништених ХОВ. Врши се у сруском поступку. Може се вршити амортизација ХОВ на име и ХОВ по наредби, али не иХОВ на доносиоца. Покретање овог поступка има двоструку сврху: да омогући законитом имаоцу ХОВ да рализује права из хартије и без њеног поседовања и да онемогући неовлашћеног држаоца нестале хартије да оствари права из такве хартије.

Правна природа односа из ХОВСве ХОВ издају се, по праилу, поводом неког правног посла који постоји претходно између издаваоца и корисника. Поставља се питање КАДА НАСТАЈЕ ОБАВЕЗА ИЗ ХОВ. На ово постоје три одговора:

1. Теорија креације – обавеза дужника из ХОВ настаје у тренутку КАДА СТАВИ ПОТПИС НА ХО, без обзира што је још није предао кориснику

a. Према овој теорији у свом чистом виду издавалац би био обавезан и према несавесном имаоцу ХОВ, што посебно долази до изражаја код ХОВ на доноцсиоца, где је сваки доносилц овлашћени ималац.

b. Корекција – због наведеног, данас се по правилу врши њено ублажавање захтевом да треће лице дође до ХОВ на савестан начин (теорија креације комбинована са теоријом савесности и теоријом својине)

2. Теорија емисије – обавеза дужника ХОВ настаје у моменту КАДА ОН НАКОН СТАВЉАЊА СВОГ ПОТПИСА НА ХОВ ИЗВРШИ ЊЕНУ ПРЕДАЈУ (ЕМИТОВАЊЕ) КОРИСНИКУ.

a. За разлику од уговорне теорије – код уговорне теорије акт предаје ХОВ се не схвата као закључење уговора већ окончање издавања ХОВ од стране издаваоца или преносиоца.

b. За разлику од теорије креације – по теорији креације обавеза издаваоца не настаје све док се ХОВ налази у његовим рукавма, док је није емитовао својом вољом.

c. Према овој теорији у чистом виду, обавеза издаваоца не би настала ако је ХОВ изашла из његових руку мимо његове воље, а касније у оптицају дошла у руке савесног стицаоца.

d. Корекција – ова теорија ублажена је и комбинована са теоријом савесности. ОВУ ТЕОРИЈУ ПРИХВАТА И НАШ ЗОО

3. Теорија уговора – обавеза уиздаваоца ХОВ настаје тек у часу кад се склопи уговор са првим корисником ХОВ а уговор се сматра склопљеним тек КАД ЈЕ ИЗВРШЕНА ПРЕДАЈА ХОВ КОРИСНИКУ.

a. Недостатак аове теорије:i. Пуноважност ХОВ зависила би од пуноважности склопљеног уговора који

претходи уручењу првом стицаоцуii. Пословне неспособно лице, будући да не би могло да склопи уговор, не би

могло да буде поверила по ХОВ, што је могуће у верзији ХОВ као једностраног акта издаваоца

iii. У примени ове теорије у чистом виду, правни промет био би несигурана, јер у случају ХОВ на доносиоца које нису на основу уговора и вољом издаваоца корисника предаје кориснику, обавеза издаваоца не би настала.

b. Корекција – ова теорија се коригује теоријом правног привида (према којој свако треће лице које се савесно поузда у формалну исправност ХОВ у оптицају биће њен законити ималац, без обзира да ли је она дошча у оптицај на основу ваљаног уговора издаваоца са првим корисником.

116

Меница

Појам и особине менице

Појам – меница је ХОВ која садржи све опште особине ХОВ и посебне особине подврсте ХОВ по наредби. Она спада у ХОВ по наредби, по самом закону, а може постати и хартија на име уношењем ректа клаузуле или, услед преноса бланко индосаментом, може бити и хартија на доносиоца. Извори права не садрже дефиницију, а правна теорија дефинише меницу као: писмену исправу са својством ХОВ којом се њен издавалац безусловно обавезује да исплати одређену суму новца (сопствена меница), или да ти ои његовом налогу учини одређено ттреће лице, означеном кориснику или лицу по његовој наредби, и то у одређено време и на одређеном месту. (трасирана меница)

Осибине менице – као ХОВ, меница се одликује следећим особинама: Облигационоправна ХОВ – има за садржину тражбину и то само новчану ХОВ по наредби (по женевском меничном систему, иако може постати и ХОВ на име и ХОВ

на доносиоца): Апстрактна ХОВ – независност од основног посла, са одрђеним изузецима који произилазе

из крајње ограничене могућности подизања приговора из основног посла и из начела савесности.

Строго формална ХОВ – са дређеним изузецима који се тичу каатегорије претпостављених битних елемната и тзв. бланко менице

Презентациона ХОВ – менични поверилац је обавезан да меницу о року доспелости презентира дужнику (тражљива а не доносива облигација).

За настанак, пренос, остваривање и престанак права неопходно је постојање меничног писмена (са одређеним изузетком који се тиче ограничене могућности амортизације менице).

Савремена улога менице – у савременом саобраћају меница има двоструку функцију:1. као кредитно средство (акцептациони кредит, есконт менице...)2. као средство обезбеђења потраживања (код потрошачких кредита, код банкарских

гаранција...)3. као средство плаћања

Извори права Први покушаји – први покушаји учињени су у Хагу 1910. и 1912. а затим на иницијативу

Друштва народа 1930. године донете су три конвенције: Конвенција о једнообразном закону о трасираној и сопственој меници, Конвенција за регулисање сукоба закона у материји меничног права и Конвенција о питањима такса и материји менице. Иако је ове три конвенције ратификовао велики број држава, ипак менично право није у потпуности унифицирано јер их неке земље нису ратификовале, а друге су их прихватиле само у односу ма међународни а не и у унутрашњи промет, а треће су ставиле резерве и та питања регулисала на други начин.

Нова конвенција – напори за унификацијом Женевског и англосаксонског меничног система наставили су се и на иницијативу УНЦИТРАЛ 1968. године, уз велику наклоност англосаксонском меничном праву, донета је Конвенција о међународној трасираној меници и међународној сопственој меници.

Србија – ратификовала је све три Женевске конвенције, а свој закон „Закон о меници“ донела је 1946. године, који је и данас на снази. Општа правила о ХОВ, па тако и о меници садржи и ЗОО.

117

Правна природа менице

Старије школе – у старијој меничној теорији биле су присутне три школе: медитеранска, германска и англосаксонска.

Медитеранска школа – меницу одлике следеће: o строга формалност, те тиме немогућност постојања теорије омисије и бланко

меницеo каузалност менице (неодвојивост од посла поводом ког је издата)o менични посао је уговорни однос (меница је доказ да међу странкама постоји

уговорни однос и јавља се као новација претходног правног посла) Германска школа – меницу одликује следеће:

o Одступање од строге формалности (омогућавање бланко менице и теорије пропуштања (омисије)

o Апстрактност (одвојеност од основног посла)o Не захтева се да издавалац у тренутку издавања поседуј покриће код трасата

Англосаксонска школа – меницу одликује следећеo Не захтева се строга форма за издавање менице (довољно је да је издата хартија по

наредби)o Дозвољена је каузалност (условљавање исплате меничне своте изврпењем неке

друге чинидбе од стране корисника меницице)o Дозвољени су различити рокови доспелости и исплата менице на рате (нпр. према

сукцесивиним роковима испоруке робе).

Новије школе – постоји више теорија о правној природи менице: Теорија три уговора – код менице постоје три уговорна односа: 1.) основни уговор између

трасанта и ремитента, 2.) уговор о мандату између трасанта и трасата и 3.) уговор о цесији потраживања између индосатна и индосатара.

Теорија делегације – сматра да трасат приликом издавања менице, као и сваки индосатар приликом индосирања менице, делегира ремитенту и доцнијим меничним повериоцима свог дужника – трасата.

Теорија „хартије јавне вере“ – извор обавезе из менице није у изјави воље, која је можда манљива, већ у показивању (привиду) те изјаве, која произилази из једностране креације такве исправе

Теорија уговора – полази од става да меницанастаје из уговора којим уговорне стране уговарају, с једне стране, издавање менице са правима које садржи и, с друге стране, њен пријем, с тим што је овај однос у потпуности одвојен од претходног између издаваоца и корисника менице.

Теорија једностраног акта – отклања основни недостатак теорије уговора која проналазећи уговор између издаваоца и корисника менице не може да пронађе такав уговор између издаваоца и доснијих корисника менице и то схватањем да је меница једнострана изјава воље која на плану стварања обавезе остаје суспендована док меницу не стекне треће лице.

Теорија комбинације уговора и једностраног акта – полази од става да је меница у извесном смислу мешовит акт: уговор измешу издаваоца и ремитента на основу ког се издаје меница и једнострани акт издаваоца кој га обавезује према осталим корисницима менице.

Меница као једностран акт – правни системи који своје менично законодавство изводе из женевских конвенција прихватају концепцију менице као једностраног акта. Ова теорија има два изражајна вида:

Теорија креације – обавеза издаваоца менице и сваког доцнијег потписника, настаје самим потписивањем меничног писмена. Према овој теорији, меница је апстрактна исправа и може се издавати као бланко меница.

Теорија емисије – за пуноважност менице није довољно само једнострано порписивање од стране издаваоца (или доцнијих дужника), већ је потребно да је меница пуштена у оптицај, тј. да је меница изашла из руку издаваоца. Чини се да ова теорија најпотпуније објашњава правну природу менице.

118

Врсте менице

Зависно од меничних радњи Протестоване и непротестоване менице Акцептиране и неакцептиране менице Авалиране и неавалиране менице...

Зависно од основног посла ради ког су издате Робне менице (у вези са послом промета робе и вршења финансијских услуга) Финансијске менице (промет новца – добијање кредита и сл.)

Зависно од начина издавања и својства издаваоца Менице издате у своје име и за свој рачун Менице издате у туђе име и за туђ рачун (комисиона меница)

Зависно од форме менице Пуна меница (у тренутку издавања садржи све потребне елементе одређене законом,

изузев евентуално претпостављених елемената). Бланко меница (у тренутку издавања садржи само прописани минимум битних елемената

са овлашћењем доцнијем имаоцу менице да попуни остале битне елементе сагласно споразуму са издаваоцем, пре него пто меницу буде користио против меничног дужника).

Зависно од броја лица у меници и отуд произашлих правила Трасирана меница – представља меницу где њен издавалац (трасант) даје налог другом

лицу (трасату) да у време њене доспелости исплати трећем лицу (ремитенту, кориснику), или лицу по наредби тог трећег лица (пренос, индосирање), означену новчану своту у меници. Ово је редовна трасирана меница, а поред ње, постоје и још неке врсте трасиране менице:

o Трасирана меница по сопственој наредби – трасант одређује самог себе као корисника (дакле издаје меницу у сопствену корист). Дакле, овде се појављују само два лица: трасант (који је уједно и ремитент) и трасат. Ове менице су препознатљиве по клаузули „платите по наредби мојој сопственој“. Када се ова меница пренесе на треће лице, настаје редовна трасирана меница.(чини ми се да је тајност корисника менице разлог постојања овакве врсте менице).

o Трасирана сопствена меница – меница у којој трасант (издавалац) означава самог себе као трасата (исплатиоца менице). Овде, дакле, долази до конфузије трасанта и трасата. Ове менице користе се само у интерном правном промету (једно привредно друштво друштво са више филијала, ради бољег коришћења укупних средстава може, из једне своје јединице вући меницу на другу своју јединицу да исплати законитом имаоцу менице меничну своту).

o Трасирана сопствена меница по сопственој наредби – таква врста менице у којој трасант даје налог самом себи да исплати означену еничну своту по доспелости менице. Овде, дакле, долази до конфузије трасанта, трасата и ремитента у једном лицу. Менични однос се не гаси и овакве менице производе правно дејство од момента преноса од стране издаваоца на друго лице. Почев од тог момента издавалац ове менице постаје менични дужник, а означен иносатар (корисник) менични поверилац.

Сопствена (соло) меница – представља такву меницу у којој се њен издавалац обавезује да, у времену доспелости менице, исплати ремитенту (као трећем лицу), или по наредби тог ттрећег лица одређеном лицу (пренос, индосирање), новчану своту означену у меничној исправи. Дакле, за разлику од трасиране, ни у ком случају нема налога другом лицу за исплату меничне своте (трасат не постоји ни стварно ни као фикција), већ постоји сопствено обећање (обавезивње) издаваоца менице.

119

Основна манична начела

Начело формалности – меница може постојати само у писаном облику. Ово важи и за све меничне радње које се уписују у меницу. Ово не значи и обавезност меничног формулара (менични бланкет), мада се из практичних разлога меница редовно издаје на њима, већ су пуноважне и менице које су написане на обичном папиру (на било којој покретној ствари због потреба презентације и циркулације – пример енглеског обућара који је донео у суд врата на којима је била написана меница).

Такса на меницу – менице које нису на прописаном формулару могу, евентуално, бити оспорене због неплаћања пропратне таксе, а која се плаћа приликом куповине менице. Ипак, сматра се да меница производи меничноправно дејство, али се менична тужба не може подићи све док такса није плаћена (мада има и других схватања).

Изузеци од начела формалностиo Применом теорије пропуштања дозвољено је издавање бланко меницаo Лица која не могу давати писмене изјаве (неписмена, слепа...) могу давати меничне

изјаве и преузимати меничне обавезе путем рукознака, печата или штамбља и уз судску оверу, као и путем овлашћеника.

Начело инкорпорације – као и све ХОВ и меницу одликује ово начело. Строгост овог начела делимично је ублажена допуштеном могућношћу амортизације менице, али уз збалајно редуцирање права меничног повериоца.

Начело фиксне меничне обавезе – обим и садржина меничне обавезе произлазе из садржине меничног писмена. Није битан обим и садржај основног посла ради ког је меница издата већ је битно само оно што је констатовано у меничној исправи. Практичан значај овог начела јесте да дужник не би могао да, у меничном спору, истиче приговоре из основног посла, или приговор да је меница делимично плаћена (ако то у њој није констатовано).

Одступања – од овог начела одступа се: 1.) у случају несавесног имаоца менице и 2.) код регресног поступка (будући да регресни захтеви могу да буду већи од означеног меничног износа (додавањем камата и трошкова регресног поступка) или мањи (ако је меницу делимично исплатио главни менични дужник)).

Начело меничне строгости – менична строгост има два своја аспекта: Формалноправни вид меничне строгости – односи се на меничног дужника и меничног

повериоца. o Менични поверилац има строге обавезе извршења одређених меничних радњи на

време (презентација, протест, подизање тужбе) или губи менична права. o Менични дужник има отежану позицију због немогућности коришћења приговора из

основног посла, због хитности меничног спора и кратких рокова за приговор. Материјалноправни вид меничне строгости – односи се само на меничног дужника.

Наиме, менична исправа је по својој природи апстрактна. Ипак, апстрактност менице долази у потпуности до изражаја у односима меничног дужника и трећег савесног имаоца менице, док у односима између дужника и повериоца који се у основном послу појављују као две уговорне стране и у односима између дужника и трећег несавесног имаоца менице, меница у извесном смислу поприма каузална својства, на овај начин начело меничне строгости је у извевсној мери ублажено начелом савесности, будући да се начелом строгости могу користити само савесна лица.

Начело меничне солидарности (супсидијарности) – у унутрашњим односима меничног повериоца и меничног дужника ово се правило разликује од грађанског правила, док у спољним односима меничног повериоца и меничног дужника ово правило је истоветно. Ипак, у меничном праву, солидарност регресних меничних дужника наступа тек ако главни менични дужник не исплати меничну обавезу о доспелости меничном повериоцу, што практично значи да се ради о супсидијарности. У унутрашњим односима регресних меничних дужника, који су солидарно одговорни меничном повериоцу, за разлику од грађанског права, солидарна обавеза након исплате меничног повериоца од неког дужника не постаје дељива већ се међу регресним дужницима успоставља ранг одговорности (наиме, уместо дељења меничне обавезе на остале солидарне дужнике, долази до преваљивања меничне обавезе на све претходнике исплатиоца по начелу солидарности).

Начело самосталности – у меничном праву, за разлику од грађанског, обавеза сваког меничног дужника је самостална и има своју независну правну судбину. Ово значи да се ни један менични дужник не може позвати на материјалну неваљаност неког другог потписа на меници, док се може позвати на видљи формални недостатак неког другог потписа који је услов за обавезу тог меничног дужника.

Начело непосредности – значи да постоји фикција непосредног правнод односа између сваког меничног дужника и меничног повериоца, а садржина тог односа опредељена је искључиво

120

садржином меничне исправе, па отуда сваки менични дужник може истицати само објективне приговоре, а не и субјективне.

Изузетак – меница са ректа клаузулом (омогућује даљи пренос менице само цесијом и овлашћује меничног дужника на истицање субјективних приговора према меничном повериоцу који не произилазе из њиховог непосредног односа (приговоре које има према његовим претходницима по меници)).

Битни менични елементи

Општи менични елементи1. Означење менице – меница мора садржати означење да је то меница, а могући су и други

називи: менично писмо, менична исправа, менична обвезница... Ако не садржи ово означење не важи као меница. Поред тога, квалификација исправе као менице мора да буде на језику на ком је меница састављена

2. Безусловни налог за исплату меничне своте – меница мора да садржи налог за исплату („платите“) који мора да буде безуслован, ради лакшег циркулисања менице (стога, подвргавање овог налога одредбама уговра из основног посла води ништавости менице). У женевском систему налог на исплату мора да гласи на исплату меничне своте одједном, док у англосаксонском може и на рате. Обавеза се своди само на давање меничне своте, док је повећање своте за износ камате различито регулисано у женевском систему (само у меници која доспева по виђењу, и у меници на одређено време по виђењу) и англосаксонском систему (код свих врста менице). Иначе, одређивање камате у меници овлашћен је да изврши само издавалац менице. Ако каматна стопа није означена у меници, онда она, у женевском меничном праву, износи шест посто годишењ.

Персонални менични елементи1. Обавезност три лица – трасирана меница, по правилу, садржи три лица: издаваоца

(трасанта), лице коме се даје налог за исплату (трасат) и корисника менице (ремитента). Ипак, у модерној трасираној меници често долази до конфузије повериоца и дужника (видети разне врсте трасиране менице и врсте конфузије код њих)

2. Својеручни потпис трасанта – искључено је механичко потписивање (факсимил или исписивање путем писаће машине...). Ваљана је меница и ако је трасантов потпис непуноважан из било ког разлога.

a. Случај више трасаната – требало би узети да је пуноважно само њихово кумулативно означење.

3. Назначење трасата – трасирана меница редовно садржи означење лица коме се даје налог за исплату. Не би важила менична исправа у којој би трасат био означен само описно.

a. Назначење више трасата – више лица могу бити означени као трасати (сатрасати), али само кумулативно, са солидарном одговорношћу сатрасата који акцептирају меницу и то за цео износ (алтернативно означавање сатрасата није дозвољено).

4. Назначење реми тента – ипак, могуће је да се преведе у ХОВ на доносиоца (стављањем менице по сопственој наредби и њеним индосирањем од стране трасата бланко индосаментом).

a. Издавање менице на више ремитенатаi. Алтернативно – менични дужник се ослобађа обавезе ако меничну своту

плати било ком ремитенту. Њихов међусобни однос даље, остаје ван режима меничног права.

ii. Кумулативно (саремитенти) – у овом случају пренос менице је пуноважан ако га потпишу сви ремитенти, а поред тога, сва права из менице морају вршити кумулативно.

Географски менични елементи1. Место издавања менице – посебно значајно за менице које циркулишу у међународном

промету (одређује се форма, пасивна менична способност трасата, рок за покретање регресног поступка...)

a. Меница на којој је означено више места издавања – правна теорија није јединствена око њене пуноважности, мада преовлађују ставови да није пуноважна.

2. Место плаћања менице – има велики значај за меничног дужника. (да зна где се има припремити за исплату менице) и за меничног повериоца (менична обавеза је тражљива па треба да зна где ће потражити главног дужника). У међународном промету има и посебан значај будући да представља тачку везивања (валута исплате, презентација, подизање протеста, подизање захтева за амортизацију, домицилирање...)

a. Уношење више места плаћања – чини је неваљаном.

Календарски менични елементи1. Време издавања – битан је за одређење рока доспелости, одређивање рока за подношење

на акцептирање менице трасране на одређено време по виђењу, као и за одређивање

121

пасивне способности трасата и рењавања сукоба закона у времену. Отуда, неуношење чини меницу неваљаном, а ни менице са немогућим датумом нису ваљане.

2. Време доспелости – значи означење датума када се поверилац може обратити дужнику за наплату меничне своте. Меница се не може подносити пре рока доспелости, нити је менични дужник дужан да је плати пре тог рока.

a. По англосаксонском меничном систему – меница може да буде платива и по захтеву, на одређено или одредиво будуће време.

b. По женевском меничном систему – рок доспелости менице може да буде изражен на један од четири начина (остали начини (на рате, у уобичајено време...) чине меницу несигурном). Та четири начина су:

122

i. По виђењу – чим се поднесе на виђење трасату. Крајњи рок доспелости ове менице на исплату може да буде одређен законом (годину дана од дана издавања), а може га одредити и трасант (може да скрати или продужи рок) или индосант (он може само да скрати рок, јер би продужавањем отежао положај трасанта)

ii. На одређено време по виђењу – у означеном времену акцептирања менице након њене презентације на потпис

iii. На одређено време од дана издавања – у означеном року од дана издавања менице, а према првилима рачунања рокова

iv. На одређени дан

Претпостављени менични елементи

Значај – многобројни бити менични елементи и посебно строгост правила о непуноважности менице која не садржи неке од наведених елемената, довела је до ситуације да законодавац делимично одустаје од строгости овог правила и уводи сопствене претпоставке за случај да неки од битних меничних елемената ипак изостане. Овим поступком сигурнос меничне исправе није пољљана, будући да је реч о законским претпоставкама а не о истраживању заједничке намере уговорних страна.

Који елементи су претпостављени – у категорију претпостављених битних меничних елемената спадају:

1. Рок доспелости – доспева по виђењу (што јој умањује, ако не и искључује кредитну функцију.

2. Место издавања – као место издавања менице узеће се место које је назначено поред трасантовог потписа. Ако ни ово место није означено, с обзиром на факултативност, меница је ипак пуноважна.

3. Место плаћања – као место плаћања узеће се место које је означено поред трасатовог имена. У овом случају, ако недостаје место, меница није пуноважна.

Факултативни менични елементи

Значај – имају функцију да комплетирају информације садржане у меници , као и да обогате примену неких правила меничног права. Ограничења су само у правцу забране да се овим елементима дира у правну природу менице као ХОВ. Ови елементи могу се уносити и приликом издавања и током циркулације менице (у овом случају, накнадно унете клаузуле обавезују само она лица чији су потписи уследили након њиховог уношења).

Који елементи – факултативни менични елементи односе се на меничне клаузуле и менична лица (о меничним лицима види код меничних радњи)

Клаузуле са меничним значењем:

1. Клаузула о броју меничних примерака – може се унети без обзира да ли се меница издаје у једном или више примерака. Ако је меница издата у једном примерку, уношење ове клаузуле „платите за ову прву меницу“ има за циљ да омогући накнадно издавање дукпликата менице на зајтев неког имаоца менице. Ако се меница издаје у два или више примерака, уношење ове клаузуле има за циљ да означи који је ро примерак менице по реду.

a. Значај ове клаузуле – посебно у томе што означава да се ради о већем броју примерака исте менице, јер би се у противном сматрало да се ради о оноликом броју меница колико примерака има, те да постоји толико меничних обавеза.

b. Негација клаузуле (тзв. дупликатна клаузула), тзв. соло клаузула „платите за ову једину меницу“ значи да су се странке споразумеле да се меница не умножава.

2. Ректа клаузула „не по наредби“ – врши конверзију ХОВ по наредби у ХОВ на име. Ову клаузулу може унети како трасант, тако и индосант. Њено уношење је ретко.

3. Презентациона клаузула – будући да је менична обавеза тражљива, менични поверилац је дужан да презентира меницу дужнику. Ипак, кад је реч о презентацији на акцепт онда трасант може:

a. Трајно негативна презентациона клаузула – забрана подношења менице на акцепт, осим у случајевима када је то законом изричито забрањено (домицилирана меница и меница која не доспева на одређено време по виђењу морају се поднети на акцепт).

b. Приврмено негативна презентациона клаузула – забрана подношења менице на акцепт до одређеног рока, са циљем регулисања меничног покрића са трасатом.

123

c. Позитивна презентациона клаузула – наредба трасанта да се меница презентира трасату на акцепт до одређеног рока или да се презентира на акцепт пре доспелости за исплату. Ову клаузулу може унети сваки индосант, осим ако је трасант унео негативну клаузулу. Циљ ове клаузуле је установљавање да ли ће трасат акцептирати меницу и ући у меничноправни однос или не. Непоштовање ове клаузуле као и невршење презентације на исплату, санкционисано је губитком регресних меничних права.

4. Клаузула „без обавезе“ (без регреса) – може унети индосант, са дејством ослобђења од одговорности за акцепт и исплату менице. Против индосанта који је унео ову клаиузулу не може се подићи регреса тужба. Изузетно, може је унети и сам трасант, али њено дејство је само ослобођење од одговорности за акцепт менице, али не и ослобођење од одговорности за исплату менице.

5. Клаузула „без протеста“ (без трошкова) – може у меницу унети трасант (са дејством према свим потписницима менице), индосанти и авалисти (са дејством према оном ко ју је унео у меницу), са циљем ослобођења имаоца менице, обавезе подизања протеста у случају некацептирања или неисплате менице, чиме се избегавају протестни трошкови (ако се и поред ове клаузуле подигне протсет сви трошкови падају на имаоца менице). У суштини, ова клаузула не значи ослобођење од потизања протеста, већ само овлашћење на непосредно обраћање суду за уписивање менице у протестни регистар, без неопходних претходних радњи. Јер ако се ово уписивање не би извршило губила би се регресна права, чак и према лицу које је назначило клаузулу „без протеста“.

6. K лаузула адресе по потреби „адреса у нужди“ – трасант, индосант или авалиста могу у меницу унети ову клауззулу ради ублажења ризика који настаје неакцептирањем или неисплатом менице од стране трасата, којом имаоца менице упућује на лице коме треба да се обрати у таквом случају (позивна интервенција)

7. K лаузула о домицилирању и платишту – овом клаузулом трасант може да одреди да меницу плати неко друго лице у трасатовом седишту или у неком другом месту, а трасат може да одреди лице које ће да изврши ту исплати и блиђи локал (платиште) у том месту.

8. Касаторна клаузула „платите за прву, а не и остале менице“ – искључује могућност наплате умножених примерака исте менице. Повећава се сигурност.

9. Клаузула о монети и ефективности – има посебан значај за менице у међународном саобраћају.

a. Клаузулом о монети – може да одреди врсту новца (платите 100 долара) у којој ће се извршити исплата. У овом случаје меница се плаћа према валути места плаћања и по курсу на дан плаћања.

b. Клаузула о ефективности (платите 100 долара ефективних) – одређује врсту новца у којој се врши исплата

Клаузуле са грађанскоправним значењем

1. Валутна клаузула „вредност примљена“ – објашњава се пословни однос између трасанта и ремитента који је претходио издавању менице. Овом клаузулом трасант обавештава трасата да је ремитенти извршио своју обавезу из основног посла. Будући да је меница апстрактна ХОВ, ова клаузула нема неког већег значаја и факултативна је.

2. Клаузула покрића „и ставите исту у рачун“ – трасант обавештава трасата од ког ће лица добити покриће након исплате меничне своте, уколико евентуално није добио покриће унапред. Покриће може да тражи било сам трасант „ставите је мени у рачун“, било неко треће лице. Ако покриће даје треће лице онда трасант издаје меницу у своје име и за рачун тог лица (комисиона меница). Треће лице остаје изван меничноправног односа (комитент), док у меницу улази комисионар у својству трасанта. Ако ова клауззула није унета у меницу, претпоставља се да је трасант издао меницу у своје име и за свој рачун.

3. Авизо клаузула „са извештајем“ – по правилу прати безусловни налог за исплату одређене своте новца. Њоме трасант обавештава трасата да може да акцептира или исплати меницу тек када претходно добије његов извештај, који практично значи да је ремитент уредно извршио своје обавезе према трасанту из основног правног посла. Ако је ова клаузула унета после, па трасат не добије извештај, он не треба да акцептира или исплати меницу, јер тада правне последице неакцептирања и неисплате сноси трасант (који ремитенту може истаћи приговор exeptio non adimpleti contractus). Ако трасат акцептира и исплати меницу без извештаја трасанта, сносио би све правне последице таквог чина (трасант би се могао позвати на чињеницу да се трасат није придржавао клаузуле о извештају). Ипак уношење ове клаузуле не значи да је потраживање постало условљено. Ако нема ове клаузуле, законска претпоставка је да је меница „без извештаја“.

124

Меничне радње

Издавање менице

Појам – менична радња којом издавалац менице (трасант) једностраном изјавом воље, уз упућивање налога трасату да у време доспелости плати ремитенту или лицу по његовој наредби означени менични износ, самостално преузима меничну обавезу стављањем свог потписа на меници. Издавање менице је прва менична радња.

Трасант (издавалац менице) издаје меницу и тиме преузима меничну обавезу (постаје менични дужник), а ремитент (онај коме се меница издаје) прима меницу (и постаје менични поверилац) и на тај начин се ствара меничноправни однос. Улога трасата настаје тек његовим акцептирањем менице (када и он ступа у меничноправни однос).

Менична способност – меница је универзална ХОВ и може је издати свако лице сваком лицу (активна и пасивна менична способност). С друге стране, поверилац по меници може да буде свако лице са правном способншћу.

Посебне врсте трасанта1. трасант – пуномоћник (меница се може издати и преко пуномоћника. Пуномоћник

потписује меницу, али таква меница обавезује властодавца. Једини услов јесте да се пуномоћник придржава налога властодавца. У супротном, пуномоћник постаје менични дужник.

2. трасант – комисионар – за разлику од пуномоћника, трасант – комисионар се појављује као формални издавалац менице. Дакле, он је менични дужник. У случају да од комитента, за чији рачун је меницу издао, не прими накнаду за исплаћену меницу, има могућност грађанскоправног регреса (оживљавање мандатног односа.

Покриће – издавање менице не захтева покриће трасанта код трасата. Ово покриће, по правилу, мора да постоји у тренутку доспећа менице. У суштини, трасат није у обавези да акцептира меницу коју изда трасант, без обрзира да ли овај има покриће или нема, па чак и ако имају уговор о акцептирању. Међутим, у пракси је ситуација таква да трасат акцептира и исплати меницу и када трасант нема покриће, да би сачувао пословни углед трасанта. У сваком случају, покриће нема никаквог значаја за издавање менице.

Умножавање менице

Значај – умножавање менице има значау, и то:1. већа циркулација менице2. већа сигурност (будући да оригиниал може да се изгуби)3. искључује потребу за амортизационим поступком (који је дуг и неизвестан)

Како се умножава меница – пре свега, потребан је захтев имаоца менице. Он захтева од претходног имаоца менице (индосанта) да му око тога помогне, а овај, ако и пре њега има индосаната, тражи помоћ од њих и тако све до првог индосанта, који је уједно и ремитент, а овај тражи од трасанта.

Карактеристике дупликата – дупликат менице мора бити идентичан оригиналу. Мора имати оригиналне потписе, а морају се поновити сви индосаменти.

Редни број – дупликат менице мора имати свој редни број (друугачији од оригинала) Потпис акцептанта – трасат потписује само једну (вероватно оригиналну) меницу. Свако

додатно потписивање рађало би нову обвезу за трасата. Депозитар оригинала – на сивим копијама мора бити назначено где се налази (име лица)

оригинал менице. Депозитар акцептираног примерка умножене менице и преквизициони протест–

акцептант трасиране менице плаћа тек по презентацији акцептиране менице, депозитар акцептираног примерка умножене менице дужан је, ако није сам ималац менице, да тај примерак преда титулару меничног потраживања на његов захтев (ако то не учини, титулар меничног потраживања има право да пред судом подигне посебну врсту протеста, тзв. преквизициони протест, на основу ког може да врши регресна права.

125

Копија (препис) менице

Ко може да је направи – може је направити сваки ималац менице.

Карактеристике преписа: Мора бити веран оригиналу Мора садржати назнаку да се ради о препису Може да служи само за индосирање и авалирање (па стога, мора да се налгаси дке се

простире копија, а одакле почиње оригинални индосамент или авал Мора бити наглашено код кога се налази оригинал (акцептирана, изворна меница), јер

у супротном, препис губи меничноправниу снагу, те његов ималац не може остварити регресна права према својим претходницима на копији (ова исправа може служити за грађанскоправну тужбу из неоснованог обогаћења).

Лице код ког се налази меница мора је предати титулару меничног потраживања, и ту важе иста правила као и код умножавања.

Када изворна меница након последњег индосамента стављеногпре него што је начињен препис, садржи одредбу „почев одавде индосамент вреди само на препису“, или неку другу ознаку која има исто значење, сваки индосамент који би после овог био стављен на изворну меницу, био би ништав.

Пренос менице (цесија и индосамент)

Цесија

Када се користи цесија – када трасант или неки индосант, у меницу унесе ректа клаузулу „не по наредби“ и тиме претвори меницу у ХОВ на име.

Зашто се користи цесија када је довољан индосамент – положај дужника према новом повериоцу остаје непромењен. Наиме, он према њему може истицати како објективне, тако и субјективне приговоре (без обзира да ли је нови поверилац, када је стицао потраживање, знао за те приговоре или није). За разлику од цесије, код индосамента менично потраживање је ослобођено субјективних приговора. За однос између меничног дужника и меничног повериоца од значаја је само садржај менице и непосредни лични захтеви. Изузетно, субјективни приговори према ранијем повериоцу могу се истицати и према новом ако је нови поверилац несавестан. Код цесије, цесионар не ступа ни у какав однос са цедентом свог цедента, док се код индосамента не успоставља само правни однос између индосантара и његовог индосанта, већ и између индосантара и свих ранијих индосаната (солидарност).

Индосамент

Појам – индосамент је изјава преносиоца менице (индосант) унета на одговарајуће место у менично писмено, којом уступа менична права новом имаоцу менице (индосатар).

Где се уписује – уписује се на полеђини менице (супротно од меничног талона на ком је утиснут грб) или на продужетак (алонж) који се лепи уз меницу ако је меница попуњена.

Изузетно, ако је у питању пуни индосамент, дозвољено је уписивање и на лицу менице, али се на лицу менице не би могао уписати бланко индосамент јер би се претпостављало да се ради о акцепту или авалу, зависно од места у меници.

Неке карактеристике Први индосант је ремитент Формална легитимација индосатара – за формалну легитимацију индосатара као меничног

повериоца неопходно је да постоји непрекинут низ индосамената. Ако то није случај, или ако је меница уступљена цесијом, низ индосамената је прекинут и те индосаменти после оваквог прекида нису пуноважни и индосатари из таквих индосамената нису формално легитимисани менични повериоци.

Безусловност индосамента – представља општу карактеристику и женевског и англосаксонског система. Ако је индосант приликом индосирња унео неки услов у индосамент, сам индосамент ће бити пуноважан, а сматраће се да такав услов није уписан.

Недељивост индосамента – индосаментом се могу пренети сва права из менице, никако делимичан пренос права. Дакле, могућ је само потпун индосамент, а никако делимичан.

Индосирање после доспелости – индосамент после доспелости производи исто правно дејство као и пре доспелости. Ипак, ово правило важи само док није подигнут протест због неисплате менице или док није протекао рок за подизање овог протеста. Међутим, пошто индосамент не мора да буде датиран, оборива је претпоставка да је недатирани индосамент учињен пре протека овог рока. Лица која након протека рока упишу свој индосамент нису менични дужници, већ овакав индосамент има правно дејство грађанскоправне цесије потраживања.

126

Забрана индосирања – меница је ХОВ по наредби на основу самог закона. Ово својство може се променити (и тиме забранити индосирање) уношењем ректа клаузуле (и претварањем у ХОВ на име). Међутим, уношење ове клаузуле има различито дејство у зависности од тога ко ју је унео у меницу:

Ако ју је унео трасант – меница се не може индосирати Ако ју је унео неки индосант – ова забрана не спречава даље индосирање, већ има за

последицу да се само ректа-индосант ослобађа меничне одговорности према лицима на које је меница и поред забране индосирана (ректа-индосант одговара меничноправно само према свом ректа-индосатару, док према осталима одговара само у обиму и под условима (и приговорима) колико и како је обавезан и према свом ректа-индосатару.

Транслативни (својински) индосамент

Појам – индосамент којим се поред права из менице, преноси и меница (право на меници).

Врсте – транслативни индосамент обухвата: пуни, бланко, на доносиоца, ректа и повратни индосамент.

1. Пуни индосамент – индосамент који садржи име лица на ког се меница преноси и потпис преносиоца, као свој обавезни садржај. Најчеће садржи и клаузулу „платите по наредби“ али може и изостати ако се из постоје два обавезна елемента и ако се из саме менице може закључити да је реч о индосаменту (место уписа, уклапање у непкрекинути индосамент...).

2. Бланко индосамент – садржи само потпис индосанта. Омогућује максималну негоцијабилност меницем аку, с друге стране носи са собом значајне ризике, будући да је оборива законска претпоставка да је сваки ималац менице њен законити и савесни држалац и да је тиме материјално легитимисан за реализацију права из менице. Коришћењем овог индосамента, меница постаје ХОВ на доносиоца. У случају бланко индосамента индосатар има више могућности:

a. Може даље да пренесе меницу простом традицијом, не исписујући ништа у меничну исправу, чиме остаје изван меничноправног односа;

b. Може изнад потписа свог бланко индосамента да упише име индосатара у пренети му меницу простом традицијом, чиме такође остаје изван меничноправног односа, будући да нигде нема његовог потписа у меници

c. Може изнад потписа свог бланко индосанта да упише своје име чиме постаје менични поверилац према својим претходницима по меници.

d. Може меницу са постојећим бланко индосаменто да индосира својим (пуним, бланко) индосаментом и на тај начин уђе у меничноправни однос.

3. Повратни индосамент – када се меница у поступку преноса индосира на неко лице које је већ менични дужник (трасант, трасат, акцептант, индосант). За све случајеве оваквог индосирања заједничко је да менични дужник постаје, по истоје меници, и менични поверилац (за разлику од грађанског права ово није основ престанка пораживања). Дејство овог индосамента зависи од тога на које лице је меница повратно индосирана:

a. Ако се меница индосира повратним идносаментом на акцептанта – будући да је реч о главном меничном дужнику који је одговоран свим осталим учесницима у меничном послу, он је само може даље индосирати, а у противном доћи ће до конфузије оиверуица у дужника а тиме и до ослобођења од обавезе осталих меничних дужника.

b. Ако се меница индосира повратним индосаментом на трасата (који није менични дужник јер није акцептирао) – он постаје менични поверилац према својим претходницима.

c. Ако се меница индосира повратним индосаментом на трасанта – он постаје менични поврилац, али само према акцептанту (ако меница није акцептирана може је само даље индосирати), али нема никаква права према индосантима јер је њима одговоран као трасант

d. Ако се меница индосира повратним индосаментом на неког ранијег индосанта – он постаје менични поверилац (индосатар) само прама лицима прама којима је био поверилац док није први пут индосирао меницу, док из меничне обавезе испадају сва лица која се налазе на меници после његовог првог индосамента, јер је у односу на њих настала конфузија дужника и повериоца (тзв. међуиндосанти).

Нетранслативни (несвојински) индосамент

Појам – преносилац менице задржава право на меници (својинско право), а на индосатара преноси само одређена права у вези са правом из менице (наплата менице, залагање потраживања из менице). Отуда, индосатар код ове категорије индосамента не може да врши располагање меницом.

Врсте – нетранслативни индосамент обухвата пуномоћнички и заложни индосамент.

127

1. Пуномоћнички индосамент (прокура, инкасо) – када индосант преноси на индосатара специјлном клаузулом „вредност за наплату“, „за инкасо“, „као пуномоћ“... овлашћење да у његово име и за његов рачун врши одређена менична права. Ова клаузула мора бити изричито унета у меничну исправ (у противном, сматра се да се ради о транслативном индосаменту). Код овог индосамента индосатар не стиче никаква самостална праава из менице. Овај индосамент не може даље да се прене се транслативни индосаментом.

2. Заложни индосамент – користи се ради обезбеђења неког потраживања меничног повериоца из неког правног посла, уз клаузулу „вредност за залогу“, „вредност за обезбеђење“... Клаузула мора бити унета изричито (у супротном претпоставља се да се ради о транслативном индосаменту). За разлику од пуномоћничког, будући да заложни индосатар прима меницу у сопственом интересу, менични дужници не би могли истицати према њему приговоре које имају основ у личним односима са заложним индосантом, осим у случаје несавесности заложног индосатара.

Радње гаранције плаћања

Редовни акцепт менице

Појам – редовни акцеп представља меничну неопозиву изјаву трасата којим прихвата менични налог упућен од трасанта.

Значај (последице) акцепта:1. Ступа у меничноправни однос – уношењем овакве изјаве у менично писмено, трасат

постаје менични акцептант и тиме главни менични дужник (до момента давања такве изјаве трасат није у меничноправном односу, јер не може да буде обавезан изјавама воље трећег лица).

2. Претпоставка о покрићу – трасат ствара необориву претпоставку према свим доцнијим учесницима у меничноправном односу, о постојању покрића за исплату менице у обиму акцепта.

3. Регрес – и трасант, као регресни дужник, може код трасиране менице да да се регресира о акцептанта и то по правилима меничног права (ипак, у овом односу трасант-акцептант, за разлику од односа индосатар-акцептант, ајцептант може да користи приговоре из односног посла).

Обавезност или факултативност Са становишта трасата – у принципу, трасат је увек слободан да одлучи да ли ће

акцептирати меницу или не. Практично, могуће је наступање различитих ситуација (трасант са трасатом има или нема грађанскоправни уговор о акцепту, а поред тога, има или нема покриће. Из ових састојака, могуће су четири комбинације). У сваком случају, која год да је ситуација, трасат, према меничном праву, није дужан да акцептира меницу, али се питање његове грађанскопавне одговосности може поставити у слчајевима неизвшења уговора о акцпту. Ипак, у пракси је ситуација таква да трасат прихвата меницу и када трасант нема покриће ради спасавања пословног угледа трасанта, а питање покрића реализује се по грађанскоправном основу (уговор о кредиту).

Са становишта меничног повериоца – питање обавезности или факултативности подношења менице ан акцепт зависи од одговарајуће презентационе клаузуле (позитивне или негативне), као и од врсте менице (домицилиране менице се обавезно подносе на акцепт) и од модалитета рока доспелости (менице које доспевају по виђењу уопште се не подносе на акцепт, а оне које доспевају на одређено време по виђењу обавезно се подносе на акцепт). У сваком случају, воља корисника менице у погледу одлучивања да ли ће меницу презентирати на акцепт долаи до изражаја само код меница које доспевају на одређени дан или на одређено време од дана издавања, ако евентуално трасант негативном презентационом клаузулом није забранио презентирање менице на акцепт.

Карактеристике акцептирања:1. Безусловност – акцепт мора бити безуслован (стављање услова у акцепт чини акцепт

ништавим, али меница остаје пуноважна)2. Неопозивост – изјава о акцепту је неопозива од момента када акцептант врати меницу

лицу које презентира меницу на акцепт (до тог момента може се прецртати)3. Акцепт се даје на лицу менице – не може бити „скривен“, односно дат ван меничног

писмена (начело инкорпорације и формалности). Акцепт дат на посебном акту ван меничног писмена није ништав, али не производи меничноправно дејство, већ има грађанскоправно дејство обећања исплате.

Врсте акцепта по форми Пуни акцепт – саржи клаузулу о прихвату трасантовог налога („признајем“, „прихватам“)

и потпис акцептанта (уз евентуалне и факултативне елементе)

128

Бланко акцепт – садржи само потпис акцептанта на одговарајућем месту у меници (попреко испод клаузуле о меничном плафону која се налази на дну меничног талона)

Врсте акцепта по садржини Потпун акцепт – постоји онда када акцептант прихвати да исплати меницу у целости до

износа меничне своте коју означи трасант (не може се дати на већи износ). Делимичан акцепт – постоји када акцептант прихвати да исплати само један део меничне

своте (претпоставка је да је акцепт потпун, а делимичан постаје уношењем клаузуле „признајем за суму од...“).

129

Акцепт (и исплата) интервенцијом

Појам – ако трасат из било ког разлога одбије да акцептира меницу или да исплати акцептирану меницу (или то није могуће: стечај, ликвидација...), односно ако трасат не исплати меницу из било ког разлога, а ради се о меници чије је презентовање на акцепт забрањено, онда се меница налази „у нужди“. У овим случајевима, ради спашавања пословног угледа меничног дужника може да се јави неко треће лице, тзв „интервенијент“ ради акцептирања или исплате меничне своте уместо меничног дужника.

Циљ интервенције – поред спашавања угледа, циљ је и избегавање вршења регресног поступка, чиме се смањују трошкови које регресни поступак носи са собом.

Лица код интервенције Ко може, а ко не може бити интервенијент

o Интрервенијенти могу бити – било које треће лице изван менице, као и сами менични обвезници, изузимајући акцептанта. Трасат може бити интервенијент, јер му појављивање у овој улози, за разлику од акцептанта, омогућује отклањање претпоставке да поседује менично покриће, те у меничном регресном поступку може остварити регрес од лица за које је интервеницао (хонорат) и меничних обвезника тог лица (ако је интервенисао за трасанта, може се регресирати само од њега)

o Интервенијенти не могу бити – акцептант (нелогично је да интервенише кад је он главни дужнике), менични обвезници као интервенијенти према лицима према којима се појављују као менични дужници.

За кога се може интервенисати а за кога не o Може се интервенисати – за било ког меничног дужника против ког се може вршити

регресo Не може се интервенисати – за лице према коме је лице које интервенише већ

менични дужник (дакле, за главног дужника, као ни за индосанта који је меницу индосирао клаузулом „без обавезе“)

Остала правила за лица код интервенције o Ако се не назначи имелица за које се интервенише, претпоставља се да се

интервенише за трасантаo Назначење лица у меници, које ће у случају потребе интервенисати, може да

назначи само трасант, индосант или авалиста, а никако главни дужник (јер би то значило сумњу у властито извршење меничне обавезе, што смањује подобност менице за циркулацију)

o У једној меници може бити назначено и више интервенијената.

Форма интервенције – клаузула о интервенцију уноси се обавезно у менично писмено. Такво дејство не може имати тзв „скривена интервенција“ (записана на акву ван меничног писмена). Интервенција може бити само пуна (бланко меница није могућа, јер би се, зависно од места уписа, сматрало да је реч о бланко авалу или бланко индосаменту).

Врсте интервенције

С обзиром на основ интервенцијеПозивна интервенција - регресни менични дужници (трасант, индосанти и авалисти) могу у меницу унеит имена лица коа ће по позиву имаоца менице акцептирати или исплатити меницу, ако меници запрети регрес. Означена лица називају се адресати у нужди

Када позивног интервенијента означи трасант – интервенција има најшире дејство. У овом случају, ако позивни интервенцијен акцептира меницу, не може се пре доспелости менице истаћи регресни захтев према регресним меничним дужницима. Када по доспелости менице овај интервенијент исплти меницу, сви регресни дужници ослобађају се меничне обавезе, а интервенијент има право регреса према трасанту.

Када позивног интервенијента означе индосант или авалиста – ако интервенијент акцептира меницу, онда ималц менице не може истаћи регресни зајхтев пре доспелости менице само према том меничном дужнику и лицима која на меници налазе иза његовог потписа, али може истаћи регресни захтев и пре доспелости менице према претходницима по ниници тог дужника, а ако је тај позивни интервенијент исплатио меницум ова се лица ослобађају мничне обавезе,а интервенијент може да врши регрес према његовим претходницима по меници. Означени позивни интервенијент није дужан да интервенише, јер не може да буде без своје сагласности менино обавезан изјавом трећег лица

Спонтана интервенција – ређа ситуација у меничном праву, али ипак се јавља. Постоји када треће лице које није означено на меници као интервенијент (што не искључује да то буде и лице из менице) спонтано интервенише ради акцептирања или исплате менице. На ову интервенцију примењују се иста правила као и за позивну интервенцију (посебно правило о немогућности одбијања исплате интервенцијом).

130

Разлика у дејству – разлика између спонтане и позивне интервенције састоји се у томе што ималац менице не може одбити акцептирање менице од стране позивног интервенијента, али може од спонтаног интервенијента (разлог је што спонтана интервенција може да води само одлагању вршења регресних права до доспелости менице, али не и истинској намери да се меница плати, те је оправдано допустити имаоуц менице могућност оваквог одбијања, лиме задржава право вршења регреса пре доспелости менице.

С обзиром на разлог интервенцијеИнтервенција због неакцептирања (акцепт за част) – акцептирање интервенцијо може се вршити кад год је пре доспелости менице њен ималац овлашћен на вршење регреса по меници која се може поднети на кцептирање. Према томе, интервенцијом се не могу акцептирати менице чије је подношење на акцепт забранио трасант (неакцептибилне менице). Акцептирањем з част, интервенијент се обавезује као лице за које је акцептирао меницу. Положај интервенијејнта није истоветан положају главног меничног дужника јер он акцептом за част не постаје (у материјалноправном смислу) главни дужник, већ се налази у позицији регресног дужника и одговара онако како одговара његов хонорат. По обиму и акцеп за част, као и редован алкцепт, може бити ограничен (делимичан) и потпун.

Интервенција због неислате – за разлику од акцепта интервенцијом, исплата интервенцијом може да се ври кад год ималац менице стекне право на регрес, било пре или после доспеости менице. Ирелевантно је, при том, да ли се рад о акцептабилној меници и да ли се исплата врши на основу позивне или спонтане интервенције. Ако ималац менице одбије прихватање исплате интервенцијом, губи право регреса према меничним дужницима које би та интервенција осободила обавезе. Исплата се мора понудити најкасније сутрадан по протеку последњег дана допуштеног за подизање протеста.Интервенијент (у матријалноправном смислу) спада у регресне меничне дужнике (те отуда стиче непосредна менична права из меничног писена, а не цедирана), те се отуда према њему не могу истицати лични приговори из односа са дотадашњим имаоцем менице. Интервенијент је једино ограничен закнском забраном да даље индосира меницу, што је у функцији циља интервенције да дефинитивно угаси обавезе меничних дужниа који по рангу долазе иза хонората (лица за кога се интервенисало).

131

Менични авал

ПојамАвал представља меничну изјаву одређеног лица, са потписом, којом гарантује да ће одређени менични дужник испутнити своју обавезу. Представља споредну радњу (није нужна за постојање мениноправног посла)

За шта се даје – само за исплату, не и за акцепт Лица – лице које даје авал назива се авалиста, а лице за које се даје авал назива се

хонорат. Разлика у односу на грађанскоправно јемство – не представља акцесорну обавезу већ

се њом успоставља самостални правни однос између имаоца менице и авалисте. Отуда авалиста у меничном однсу може у регресном поступку одговарати за исплату менице чак и пре свог хонората

ЛицаАвалиста

Треће лице – у овој улози најчешће се јавља неко треће лице Неко из меничног односа – може се јавити и лице које је у меничном однос. У овом случају

не може се авалирати за лица према којима је лице мећ менични дужник, јер и без авала одговара за исплату менице.

o Ко не би могао да буде авалиста: акцептант не би могао да авалира ни за једно лице, иноосант за своје следбенике из менице, а исто важи и за трасанта.

o Ко би могао да се појави у улози авалисте Индосант Трасант, као авалиста за акцептанта Трасат – све док не акцептира меницу

Правило је да авалиста означује име свог хонората, ау случају да то не учини претпоставља се да је то учинио за трасанта (судска пракса неких земаља има ово за необориву претпоставку, а код других је оборива)

Форма авалаПо правилу се даје на лицу менице („као авал“, „као гарант“) или алонжу менице, а може и на дупликату. Неке земље дозвољавају и сепаратним актом (ван меничног писмена) – мотивисано је потребом отклањања неповерења у меницу са авалом и тиме повећања њен циркулацине способности (јер давање авала даје сумњу у платежну спсобност хонората, а из птребе отклањања ове сумње развила се и пракса скривеног авала)

Скривени авал (жиро)У пословној пракси потрошачких кредита, корисник менице потписује меницу као акцептант, а лице које за њега јамчи не потписује меницу као авалиста, већ као трасант и уједно први индосант (пословна пракса третира ово лице првим жирантом). Други индосант уписује се својим бланко индосаментом иза првог (други жирант). На овај начин ствара се привид да је реч о трасираној меници по сопственој наредби, коју преноси издавац својим бланко индосаментом. Уписи и других бланко ондосаната стварају привид да је меница већ циркулисала те да су ови индосанти били бивши повериоци (индосатари). Ако дође дос пора, тј. Ако акцептант не плати меницу о доспелости (или је не плати у целости), ималац бланко менице попуњава на неисплаћену своту, а последњи бланко индосант може уписати себ као индосатара и реализовати менична права од индосанта („жиранта“).Посебан разлог скривеног авала је тај што скривени авалиста има правну позицију индосанта и његова је позција у потпуности самостална, док обавеза авалисте може ипак да буде ништава ако је и обавеза хонората ништава због формалног недостатка. Такође, и одговорност индосанта у ргресном потупку за имаоца менице је повољнија од одговорносит авалисте.

Одговорност авалистеАвалиста одговара солидарно, самостално и непосредно (самосталност подазумева да може преузети и мању у већу обавезу него што је обавеза лица за које јемчи, али не може преузети већу обавезу од меничне своте. Одступање од начела непосредности је у томе што авалиста може према имаоцу менице стећи све оне приговоре, па и субјективне, које би му могао истаћи и сам хонорат, а исто тако у регресном поступку авалисте против хоноратових претходника они могу да истичу исте приговоре, па и субјетивне које би могли истицати према његовом хонорат).Авалиста одговара онако како одговара лице за које је авалирао (хонорат). Ово значи да трасантов авалиста може користити приговоре из основног посла које би могао користити и трасант.Авалиста одговара за исплату менице свим меничноправним следбеницима (по рангу) лица за које је дао авал. Ипак постоје одређене специфичности: против авалисте се не подиже протест

132

(замењује га протест против главног дужника, ако је авал дат за главног дужника), авалиста одговара према обиму свог авала (који не мора да буде потпун, већ може бити и делимичан).

Права авалистеИсплатом менице авалиста стиче права свог хонората и може у регресном поступку да наплати исплаћени износ било од свог хонората било од свих хоноратових дужника по меници (хоноратових претходника).

Радње реализације меничних права

Презентација менице

ПојамПошто менично потраживње спада у тражљиво, то ималац менице има обавезу да, пре доспелости менице, уколико му то презентационом клаузулом није забрањено, презентира меницу трасату на акцептирање, а доцније и на исплату (меницу, по правилу презентира сам ималац менице, а меница се презентира трасату, односно акцептанту.

Презентација менице на акцептЧесто представља позив трасату да прихвати менични налог издаваоца менице. Често трасат и не зна дда је меница издата и да је вучена на њега, те се на овај начин и упознаје са садржином менице. Меница се може презентирати на акцепт све до доспелости менице, али се овај рок меже померити унапред.

Презентација менице на акцепт је факултативног каратера – зависи од воље имаоца менице. Ипак од овог правила постоје три изузетка:

Обавезна законска презентација – по самом закону, менице које доспевају на одређено време по виђењу морају се презентирати на акцепт у диспозитивном року од годину дана од дана издавања, будући да се једино на овај начин може утврдити рок доспелости менице, стављањем датума акцепта. Исто тако, домицилиране менице се морају поднети на акцепт трасату, што је последица природе и функције ове менице.

Трасанти и индосанти могу наложити обавезну презентацију менице на акцепт (са или без рока, али најкасније до доспелости менице)

Трасант (али не и индосанти) може забранити подношење менице на акцпт трајно или привремено (што је последица чињенице да нема покриће код трасата и да није сигуран да ће га обезбедити.

Презентација на исплатуПредставља повериочев позив акцептанту да изврши исплату меничне своте.Врши се најраније на сам дан доспелости менице, а најкасније једног од два радна дана после доспелости (на овај начин пружа се могућност акцептанту да регулише своје односе са трасантом, а ималац менице има могућност благовремене реализације својих потраживања.Презентација менице на исплату је увек обавезна (за разлику од презентације на акцепт)

Место презентацијеУ месту плаћања у трасатовој пословној просторији у радно време, односно његовом стану (изузетно, ако је реч о домицилираној меници, ко дпрезентације на исплату, меница се презентира у пословној просторији седишта домицилијата).

Делиберациони рокКод презентације на акцепт, трасат има могућност да захтева од имаоца мение да му након прве, изврши другу презентацију следећег радног дана, ради регулисања односа са трасантом у вези са пшокрићем. Овај рок је нарочито потребан када меница садржи клаузулу „са извештајем“.

Санкција пропуштања рока за презентацијуКод презентације менице на акцепт – у случају када је презентација обавезна, пропуштање рока води губитку регресних права према трасанту и према свим осталим меничним дужницима (изузетно, ако је клаузулу о обавезној презентацији унео неки индосант, онда ималац менице губи регресна права само према том индосанту).Код презентације менице на исплату – води губитку свих регресних права према свим меничним дужницима, а у обавези остаје само главни менични дужник, ако је претходно извршено акцептирање менице.

133

Исплата менице

Исплата од главног дужникаГлавни дужник мора да исплати меницу чим се презентира на исплату (не располаже делиберационим роком) изузетно, на основу споразума главном меничног дужника и меничног повериоца, може доћи до пролонгирања рока исплате мение и после презентације менице на исплату. Да би овај споразум производио дејство, поребно је да се унесе одговарајућа клаузула „продужено до“ или да постојећа меница буде повучена из промета и поништена, а да се уместо ње изда нова меница са новим роком доспелости (у којој би мсе морале поновити све изјаве о потписи из првобитне менице)Главни дужник је овлашћен да изврши и делимичну исплату повериоцу будући да тиме олакшава положај регресних дужника.

Исплата од регресних дужникаЊихова обавеза доспева ако меничи износ не плати главни дужник (након претходно подигнутог протеста и евентуалне нотификације), али менични поверилац може користити и тужбу против главног меничног дужника (редовна менична тужба).Менични регресни дужници могу исплатити меницу само у целости (изузимајући овде авалисту делимичног авала).

Исплата пре доспелостиМенични дужник није дужан да меницу исплати пре доспелости, а такође менични поверилац није обавезан да прими исплату пред доспелости

Ако би менични дужник био овашћен да изврши исплату пре доспелости могао би тиме нанети штету имаоцу менице (одбијање недоспелих камата, немогућност даљег индосирања менице...)

Менични дужник у споразуму са имаоцем менице може да изврши исплату менице и пре рока доспелости, али то чини увек на сопствену штету.

Поступак исплатеМенични дужник који плаћа менични износ (најчешће главни дужник) дужан је да при исплати води рачуна о формалној легитимацији имаоца менице, тј. да ли је до менице дошао на основу непрекинутог низа индосамента или уредне грађанскоправне цесије, али није дужан да проврава материјалну легитимацију имаоца менице (претпоставља се да је реч о законитом и савесном имаоцу менице. Ипак, ако је исплатилац менице при исплати поступио злонамерно и са грубом непажњом, исплатом менице неће се ослободити меничне обавезе према законитом и савесном имаоцу менице.

Ако се менични износ исплати у целости – то треба назначити у меничној исправи и меницу треба предати меничном дужнику који је исплатио меницу (у противном, ако би меница остала код еничног повериоца, постојала би могућност њеног стављања у промет).Делимична исплата менице – мора да се констатује у меничној исправи, да би се избегао ризик поновног плаћања и ради вршења регресних права.

Ако је меница издата у више примерака – исплатилац менице има право да захтева предају оног меничног примерка на ком се налази клаузула о акцепту, јер у противном може да плати још једанпут (пошто се његова обавеза не гаси док се не предају сви акцептирани примерци по којима је обавезан).Код пролонгирања менице путем новације – исплатилац има овлашћење да тражи поред предаје нове менице и предају раније менице, да не би дошао у обавезу да поново плаћа савесном имаоцу старе менице.

134

Менични протест

ПојамТаква менична радња којом ималац менице на веродостојан налин утврђује да је његов покушај извршење одређене меничне радње остао безуспешан.

Значај Представља услов (у случају када је обавезан) за вршење регресних права имаоца менице Код индосирања менице – индосирање после протеста због неисплате има значај

грађанскоправне цесије. Застарелост меничних потраживања према регресним дужницима – рок застарелости

рачуна се од благовремено подигнутог протеста

Обавезност и необавезност Земље женевског меничног система – подизање протеста је обавезна менична радња Земље англоамеричког система – протест није обавезан за менице које циркулишу у

домаћем промету, док је обавезан за менице у међународном промету. У нашем праву – постоји обавеза подизања протеста, али уз одређене изузетке:

o Законска изузећа од обавезе подизања протеста: Када је подигнут протест због неакцептирања (а није извршено

акцептирање) онда није потребна ни презентација на исплату ни протест због неисплате

Кад се може вршити регрес пре доспелости менице Кад се због више силе не може подићи у прописаним роковима (како виша

сила траје до 30 дана приписани рокови се продужавају али ако траје дуже није потребно подизање протеста као ни радња презентације).

o Уговорно ослобођење од обавезе подизања протеста – постоји када се у меницу унесе клаузула „без протеста“ (без трошкова)

Замена протестаАко трасант у слогу менице не захтева да протест буде у облику јавне исправе, протест може, по пристанку имаоца менице, да буде замењен писменом изјавом на меници оног лица које од ког је захтевано чињење (трасат, акцептант, домицилијат, позивни и спонтани интервенијент) – изјава мора бити датирана, потписана и у протестном регистру уписана, о чему протествни орган ставља потврду на тако протествованој меници или алонжу.За багалтелне менице наш Закон о меници уводи могућност поједностављеног протеста и то тако што протествни орган, јместо протеста, препорученим посмом доставља препис менице свим меничним дужницима, с назнаком да је меница протествована, што се констатује уписом у протестни регистар и о чему се на захтев издаје одговарајућа потврда.

Поступак код протестаКоме – подиже се код надлежног општинског суда према седишту лица против кога се подиже протест (наш Закон о меници отворио је могућност да се протест подиже и код поште, а треба очекивати да ће са установљавањем институције нотара и њима бити омогућено да врше протест менице).Како – лице које подиже протест (потестант) подноси меницу суду са захтевом да се изврши одређена менична радња. Протестни орган о овоме обавештава протестата са позивом да изврши меничну радњу. Ако овај то изврши, протестни орган то констатује на меници и предаје меницу овлапћеном лицу. Ако овај то одбије, суд враћа меницу протестанту, а предаје му и протестну исправу која представља јавну исправу. Све ове радње уписују се у протестни регистар који представља јавну књигу.

Врсте протеста – имајући у виду радње због којих се подиже протест, разликујемо: Протест због неакцептирања (или делимичног акцептирања) Протест због недатирања акцепта – подиже ималац менице која доспева у одређено време

по виђењу, ако приликом акцептирања менице није стављен датум акцепта према ком би се утврдила доспелост ове менице

Протест због неисплате (или делимичне исплате) – када акцептант одбије да исплати акцептирану меницу

Перквизициони протест – подиже ималац умноженог примерка менице коме држалац акцептираног примерка одбије да преда акцептирани примерак, односно ималац копије менице коме држалац изворне менице одбије да преда ту меницу

Протест због неисплате протестних трошкова – подиже се у случају да менична свота у току протестног поступка буде исплаћена а да не буду исплаћени протестни трошкови.

Интервенцијски протест – подиже се у случају да меница буде акцептирана интервенцијом, а интервенијент одбије да изврши исплату меничне своте (неподизање протеста значи ослобођење од обавеза лица које је назначило адресу по потреби или лица за које је интервенцијом меница била акцептирана, као и свих индосаната који по рангу следе за њим).

135

Амортизациони протест – подиже предлагач амортизације да бу идржао своја регресна права против трасанта неакцептиране менице или менице у којој је забрање подношење на акцепт.

Менична нотификација

ПојамПодразумева обавешење меничног повериоца упућено регресним меничним дужницима о подизању протеста као и даље међусобно обавештавање регресних дужника о овој чињеници.

Врсте Нотификација због неакцептирања – обавештавање о извршеном протесту због

неакцептирања (или делимичног акцептирања) Нотификација збо неисплате – обавештавање о извршеном протесту због неисплате (или

делимичне исплате)

Лица у поступкуИмалац менице, обавеђтава о извршеном протесту свог непосредно индосанта и трасанта (и њихове авалисте) у року од четири радна дана након протеста или након презентације менице, ако у њој стоји „без протеста“.Обавештавање трасанта има за циљ да овом омогући да одмах искупи меницу, како би на тај начин смањио трошкове регресног поступка и аст каматног износа.Сваки индосант, даље, обавештава свог индосанта у даљем року од два радна дана. Обавештавање се тако наставља по низу индосаната све до трасантаАко меница није индосирана, већ је ималац менице ремитент, он обавештава само трасанта.Индосант који је у меницу унео клаузулу „без моје обавезе“ се не обавештава јер је он испао из меничне обавезе.

Форма нотификацијеЗакон о меници не захтева обавезну форму. Ипак, из практичних проблема потреба обезбеђења доказа, нотофикација се редовно врши препорученим писмом, телефаксом или телепринтером, а може се извршити и обичним враћањем менице, што је уобичајено код бакарских послова.

Факултативност радњеНотификација није обавезна менична радња. Иако закон инсистира на нотификацији, треба закључити да није обавезна менична радња, јер је санкција накнада штет услед пропуштања њеног извршења или неблаговременог извршења. Накнада штете не може премашити износ меничне своте.Одговорност не постоји ако нотификација није извршена услед више силе, када је нотификација искључена (багателне менице), или када је због пропуста регресног дужника није могуће извршити (нетачна или неуписана адреса).

136

Менични регрес

ПојамМенична радња којом ималац менице и доцнији искупилац менице (регресанти) захтевају од неког меничног дужника (регресат) да исплати меницу, ако је трасат одбио да акцептира меницу, односно ако је акцептант одбио да исплати меничну своту (или је извршио делимичну исплату).

Први регресант је ималац менице Регрсанти у регресном поступку су: трасант, индосанти (уколико нису унели клаузулу „без

моје обавезе“, авалисти и интервенијенти за ова лица.o Трасант – може бити регресант у односу на акцептанта који је примио покриће а

није платио меницу (или је делимично платио)o Индосатни су регресанти за своје претходнике по меници

Трасат – акцептант, не може бити менични регресант јер својом исплатом менице ослобађа све меничне дужнике

Регресат који искупи меницу постаје регресант за своје меничне дужнике.

Добровољни регресНакон нотификације меничних дужника да главни дужник није платио меницу и да је подигнут одговарајући протест, они могу добровољно да исплате менични износ (да би умањили своје обавезе кроз регресни поступак). На овај начин, у регресном поступку менична обавеза постала је од тражљиве доносива.

Регрес путем повратне меницеУместо регресног захтева за исплату меничног износа упућеног меничном регресном дужнику, регресант може да наплати регресну своту издаањем нове менице. Реч је о тзв „повратној меници“, која вуче на неког од лица које је регресанту менични дужник. Сваки искупилац менице има могућност да покуша наплату регресне меничне своте издавањем ове менице.Забрана и лоше стране издавања повратне менице – издавање може да буде забрањено изричитом клаузулом у изворној меници, која делује према свим потписницима менице, ако је унесе траснт, а ако је унсе неки индосант, онда делује само према њему. Забрана издавања ове менице мотивисана је потребом избегавања стварања увећаних обавеза јер ова меница обухвата не само регресну своту већ и провизију и законску таксу.Добре стране издавања повратне менице – предности за издаваоца јер му омогућава наплату менице без вођења регресног спора, а у неким условима може да есконтује издату повратну меницу и на тај начин може одмах да наплати своје менично потраживање.Издавалац повратне менице, по правилу је изначнен као њен ремитент (трасирана меница по сопственој наредби). Ratio издавања ове менице диктира њену доспелост редовно по виђењу.Регресна тужба – регресна менична свота може се реализовати и принудно путем регресне тужбе.

Врсте регреса Регрес због неакцептирања – кад трасат одбије да акцептира меницу, а није дошло до

акцептирања интервенцијом. Услов за вршење овог регреса је претходно извршење претзентације и протеста

Регрес због неисплате – када главни менични дужник (трасат-акцептант или интервенијент за акцептанта) није о доспелости исплатио меничну своту. Услов за вршење овог регреса је претходно прописно извршена презентација на исплату и протест због неисплате. Регрес због неисплате врши се након доспелости менице на наплату.

Регрес пре доспелостиИзузетно, регрес се може врити и пре доспелости менице за наплату:

1. кад су испуњени услови за вршење регреса због неакцептирања или делимичног акцептирања менице

2. када је пре акцептирања менице трасат пао у стечај или ликвидацију, односно кад је после акцептирања акцептант (било трасат било интервенијент) пао под стечај или ликвидацију и кад је трасант мение која се не сме подносити на акцептирање пао под стечај или ликвидацију.

Поступак регреса

Одликује се применом начела солидарности, самосталности и непосредности. Регресант није дужан да води рачуна о реду меничних дужника, те може да врши „скоковити регрес“. Регресни менични дужник који исплати регресанта има право регреса од својих претходника по меници, а такође по начелу солидарне одговорности. Према томе, у регресном меничном поступку долази до процеса ПРЕВАЉИВАЊА МЕНИЧНЕ ОБАВЕЗЕ НА ПРЕТХОДНИКЕ ПО МЕНИЦИ. Овај процес траје све док меницу не исплати трасант неакцептиране менице, односно акцептант акцептиране менице. Преваљује се не само износ исплаћене своте, већ и камате у износу од 6% од дана искуљења менице, као и трошкови поступка по сваком регресном захтеву.Регресни дужник који изврши исплату меничне своте може да:

1. захтева предју менице заједно са протестом и рачуном на коме је потврђена исплата

137

2. прецрта свој индосамент и индосменте индосаната који иза њега доназе (будући да испадају из меничне обавезе)

138

Меничне тужбе и пренични приговори

Редовна менична тужба – ако ималац менице не добије исплату менице од главног дужника, доспелошћу менице или му меницу не врате регресни дужници ван меничног спора, може, по начелу солидарности, да изабере главног меничног дужника и меничном тужбом оствари принудну наплату менице.У главне меничне дужнике спадају:У формалном смислу – акцептанти и интервенијент акцептантУ материјалном погледу – главни дужникје и трасант до акцептирања менице, као и трасант менице чије је акцептирање забрањено

Регресна менична тужба – ималац менице, по начелу солидарности, у истим случајевима може подићи тужбу и ротив регресних меничних дужника (трасант, индосант, авалиста и интервенијент за ова лица).

Остале тужбе – подижу се у вези са меничноправним пословм, али је њихова заједничка карактеристика да немају режим меничних тужби већ грађанскоправних тужби. Овде спадају, на пример, тужба акцептанта који акцептира меницу и исплати меницу, а да није добио покриће од трасанта...

Одлике меничног спора – једноставан и брз. Наиме, на основу менице као веродостојне исправе одмах се издаје извршна исправа...

Менични приговори – ако туженик на издату извршну исправу у року од три дана уложи проговор, поступак по приговору наставиће се као по приговору против решења о извршењу. Исто важи и за чек. Које све приговоре могу истицати учесници посла:

Објектни приговори – немају основ у личном односу дужника и повериоца по меници, већ проистичу из самог меничног писмена. Они се могу поделити на неколико подкатегорија:

o Приговори које може истицати сваки менични дужник против свако имаоца менице (недостатак битног елемента менице...)

o Приговори које може истицати само појеидни менични дужник против сваког имаоца менице (меница нема његов потпис...)

o Приговори које може истицати сваки менични дужник према једном имаоцу менице (приговор недостатка материјалне легитимације)

Субјектни приговори – приговори који имају свој основ у личном односу дужника који их истиче и повериоца. У ове приговоре спадају: приговор да није извршен основни посао, приговор да није примљено менично покриће, приговор да је бланко меница попуњена противно споразуму са издаваоцем... приговор компензације, новације и поравнања, приговор пресуђене ствари... У суштини ми није најјасније према коме се све могу истицати, али ми се чини да могу према несавесним лицима а не могу према савесним лицима.

Менична жалба – рок за албу у меничном спору није општи већ специјални и износи осам дана (што доприноси убрзању меничног спора.

Амротизација

ПојамПод амортизацијом се подразумева ванпарнични судски поступак проглашења нестале или оштећене менице неважећом, у циљу очувања меничних права према одређеним меничним дужницима (иако није регулисан конвенцијама, ипак постоји у свим земљама).Поступак амортизације – покреће се ПРЕДЛОГОМ, а предлагач амортизације може да буде ималац менице или његов пуномоћник, лице које је „искупило“ меницу у регресном поступку или цесионар.

Садржај предлога – предлог мора садржати главну садржину менице уз доказе о вероватности својих меничних права.

Судске одлуке – ако суд оцени да су докази довољни, даће оглас којим позива свако лице код кога се та меница налази да у року од 60 дана ту меницу преда суду. Ако се овако пронађе, поступак се обуставља, а ако се не пронађе, суд застаје са поступком амотизације уз упућивање на посебни поступак предлагача амортизације да доказ права на меници (својинска тужба). Ако се ни на овај начин не пронађе, суд решењем оглашава меницу неважећом.

139

Дејство амортизације – задржавају се истоветна менична права према акцептанту, као и према трасанту неакцептиране менице чије је акцептирање трасант забранио. Остали потписници менице ослобађају се у постпуности од своје меничне обавезе. Лица која остају у меничној обавези, не могу да услове плаћање менице враћањем меничног писмена.

Домицилирана меница

ПојамТаква меница у којој је означено да ће се исплата извршити у неком другом месту, а не у трасатовом седишту, односно меница у којој је означено да ће исплату извршити неко треће лице, а не трасат, у трасатовом седишту или на неком другом месту. Овде треба разликовати лице које је означено као исплатилац (домицилијат) и место плаћања другачије од трасатовог седишта (домицил)

Домицил – битно је да ова различитост буде означена на меници без обзира на стварно стање. Иначе, и ако домицил није означен на меници, меница ипак може бити домицилирана, када је лице које је има исплатити различито од трасата, макар и његово седиште било на истом месту као и трасатово.

Домицилијант – меницу може домицилирати само трасант клаузулом о домицилирању. То се чини уношењем калузуле „плаћање у...“.

Домицилијат – лице које је означено да врши исплату уместо трасата. Оно се може налазити у истом месту или на другом месту. Домицилијат не потписује меницу и није менични дужник, већ само плаћа меницу као трасатов пуномоћник. Стога, члак и ако не изврши обавезу, не одговара меничноправно, већ грађанскоправно.

Утицај домицилирања на меничне радње – не утиче на радње које се тичу акцептирања менице. Утиче на радње исплате, тиме што се оне предузимају у месту домицилијата, па се тако и презентација менице на исплату врши у овом месту, као и протест због неисплате (али с ене подиже против домицилијата, већ против акцептанта)

Платиште – представља само одређивае ближе адресе унутар означеног места плаћања. Означава га трасат приликом акцептирања менице, ако је меница платива у његовом пребивалишту (седишту)

Привредни значај домицилирања – посебно је значајан у међународном промету, па је отуда скоро редовна пракса у уговорима о продаји, где је уговорено плаћање путем документарног акредитива уз употребу менице, да се продавац појављује у улози издаваоца који трасира меницу по сопственој наредби на акредитивну банку код трасата, означавајући своју пословну банку као пословну банку домицилијата, а као место плаћања своје седиште. Привредни субјекту, по правилу, домицилирају менице на своје пословне банке.

Бланко меница

Појам – меница која у моменту издавања, вољом самог издаваоца, не садржи све битне меничне елементе, а која је предата меничном повериоцу са овлапћењем да је касније попуни сагласно споразуму саиздаваоце.

Минимум обавезног садржаја – ознака да је у питању меница, потпис акцептанта или издаваоца и предаја менице повериоцу, са овлашћењем (изричито или прећутно) да је касније попуни сагласно споразуму. Управо по овлашћењу за попуни, бланко меница се разликује од менице која не садржи све елементе.

Дејство бланко менице – најчешће се и не попуњава, већ служи само као обезбеђење. Када се и попуњава, она мора да буде опуњена пре презентације на исплату. На основу бланко менице не може се подићи менични протест или тужба, нити суд може на основу ње издати извршну исправу. Право на попуну не застарева (могуће је, ипак, уговорити рок до ког се може попунити). Право на попуну преноси се преносом менице или наслеђивањем.

Приговори код бланко менице – најчешћи приговори су: одсуство воље за остварење меничне обавезе, попуна супротно споразуму, приговор ништавости основног посла чијим поводом

140

је издата, приговор преиначења и фалсификовања блано менице... сви ови приговори могу да се истакну само према лицу коме је бланко меница издата од издаваоца, али и према трећем несавесном лицу на кога је прнета.

141

Сопствена меница

Појам – једнострана изјава воље издаваоца, са обећањем да ће о доспелости менице лицу означеном на меници, или лицу на кога је меница пренета, исплатити означени менични износ. Основна карактеристика је да не постоји трасат, па ни трасант, већ само издавалац кјои у себи обједињује ова два лиа.

Женевски систем – специфичности сопствене менице произилазе из њене природе: Постоје одређене специфичности у погледу претпостављених меничних елемената, као и

факултативних елемената: Не мора да садржи ознаку „меница“ већ само клаузулу „по наредби“. Не садржи безуслован налог за исплату, већ безусловно обећање за исплату Не могу се унети неке факултативне клаузуле које се односе на акцепт (о броју меничних

примерака, о извештају, о покрићу, без обавезе) Постоје одређене специфичности и код меничних радњи у односу на оне код трасиране

менице: Непостојање акцепта Назначење интервенијента може да назначи само индосант, а домицилијата само

издавалац менице Не може се умножавати, али се може издавати препис. Примена општих правила трасиране менице – правила трасиране менице не могу се

дословно применти на сопствену меницу, већ само сходно природи менице.

Англо амерички систем ( promissory note ) – сопствена меница у англоамеричком режиму спада у ред најчешће коришћених трговачких папира, а одликује се СПЕЦИФИЧНОСТИМА У ОДНОСУ НА ЖЕНЕВСКИ СИСТЕМ:

Означење меничне клаузуле није битан елемент, већ је довољно да само садржи „по наредби“

Место плаћања и датум нису битни елементи Може да гласи и на доносиоца, те се преноси традицијом Може да доспева и у ратама, с тим да тада садржи означење доспелости сваке рате.

Дозвољено је и уговрарање клаузуле о убрзаном плаћању Уговарање камате увек је дозвољено, па и кад је доспелост утврђена на одређени дан. Као и код женевског система, обећање исплате мора бити безусловно, али је дозвољено

позивање на основни посао што чини да обећање и није баш безусловно Обавеза подизања протеста постоји само код сопствених меница кје се користе у

међународном промету, док не постоји код оних које се користе у унутрашњем промету (foreign and inland)

Врсте promissory note – simple, personal, chatetel mortgage, real estate, conditional sale…

Неосновано обогаћење у меничном праву

Појам и значај – начело меничне строгости је у женевском систему значајно ублажено, али не на уштрб његове стуштине. Ублажење принципа меничне строгости односи се на њеогва оба вида:

Материјални – у одређеним случајевима и под одређеним условима, реафирмише се правни однос из основног посла (каузалност)

Формални – неизвршење одређених обавезних меничних радњи не води у свим ситуацијама и за све меничне дужнике престанку меничноправног односа. Овде је реч о примени грађанскоправног института неоснованог обогаћења (који аглосаксонски систем не познаје у меничном праву и они стоје стриктно код меничне строгости)

Примена принципа – спор из неоснованог обогаћења може се, у меничном праву, покренути у два случаја: када је менично потраживање застарело према прописима меничног права и када је због пропуштања одређених меничних радњи, у случајевима када су обавезне, настало тзв. прејудицирање менице.

Застарелост – када је менично потраживање застарело, тужба из неосновног обогаћења може се подићи против трасанта (примио извршење а није обезбедио покриће), акцептанта (примио покриће, а није о доспелости исплатио имаоца менице) и индосанта (преносећи меницу приме вредност која одговара меничној обавези). Према томе, последњи ималац менице је претрпео штету, док су се сви остали неосновано обогатили, те је отуда основано да свој захтев оствари по грађанскоправном основу.

Прејудицирање – у случају када наступи прејудицирање менице, тужба се може подићи против индосанта и трасанта. Позиција свих индосаната није идентична.

Заштићени дужници – ова тужба се не може подићи против авалиста и интервенијената, јер до њиховог неоснованог обогаћењањ не може доћи у огом послу.

142

Остала правила – неосновано ообгаћење се не претпоставља па тужилац мора да докаже његово постојање. Ова тужба може се подићи и на основу судске одлуке о амортизацији менице. Не може се подићи три године од настанка основа.

Застарелост у меничном праву

Краткоћа рокова – дужина меничних рокова застарелости зависи од категорије дужника (најдужи су према меничном дужнику, краћи према регресним дужницима, а најкраћи у узајамном регресном поступку:

1. потраживања имаоца менице према главном меничном дужнику – застаревају за три године од дана доспелости (исти рок је и за издаваоца сопствене менице(

2. захтеви имаоца менице против индосаната и против трасаната, авалиста и интервенијената – застарева за годину дана од дана плаговремено подигнутог протеста, а ако у меници постоји клаузула „без протеста“ онда од момента доспелости менице.

3. међусобна потраживања мениних дужника – застаревају за шест месеци од дана када је меница искупљена, односно када је против регресног дужника подигнута тужба.

Случај бланко менице1. застарелост за непопуњену бланко меницу (која тада не представљ меницу) – тече према

општим роковима застарелости који важе за основни посао2. застарелост бланко менице са дадумом издавања попуњеним пре предаје повериоцу – тече

према закону о меници, а ако је тај датум попуњен касније, према испуњеном меничном времену.

Чек

Појам, значај и правна природа чека

Појам – чек је ХОВ којом њен издавалац (трасант) даје безуслован налог трасату (банка или друго лице) да у чеку означеном кориснику (ремитент) или доносиоцу чека, по виђењу плати одређену своту новца (у готовом или преносом на одређени рачун) уз његовог (трасантовог) покрића код трасата (наш Закон о чеку, ко ни Женевске конвенције не садржи дефиницију чека).

Значај – једна од најчешће коришћених ХОВ и значај је вишеструк:1. средство плаћања – обавеза покрића и доспелост по виђењу омогућавајуову функцију (ко

издаје чек има новац, а ко издаје меницу њему је он потребан). Пракса проналази начине и кредитну фуницкју чека прео минуса на текућем рачуну, есконтовање чекова са дужим роком реализације...

2. олакшано одвијање платног промета – отклања ризике плаћања готовином3. фнкција средства обезбеђења плаћања – ако су рокови за презентацију чека за исплату

нешто дужи (документарни чек), мада је ова улога потиснута развојем документарног акредитива.

Правна природа – у основи су идентична правној природи менице3. уговорна теорија – има више праваца:

теорија уговора о пуномоћству – трасант чека овлашћује трасата да исплати чек ремитенту (не објашњава основ преноса чека и чековне приговоре)

теорија цесије потраживања – трасант цедира ремитенту своја потаживања према трасату (ремитент није цесионар већ самостални поверилац са самосталним правима)

теорија делегације – трасант делегира ремитенту свог дужника (трасата) теорија уговора у корист трећег лица – трасант и трасат закључују међусобно

уговор у корист трећег лица (ремитента)4. теорија једностраног акта – објашњава теорију чека једностраном изјавом воље издаваоца.

143

Врсте чека

Класификација чека према начину одређеивања имаоца права1. чек на име – издаје се са циљем ограничења циркулације. Ипак, и ови се чекови могу

преносити, индосаментом, изузетно од свих правила о ХОВ, а ако је унета ректа клаузула, онда цесијом.

2. чек по наредби – у пракси се ретко издаје, будући да се и чекови који не садрже клаузулу „по наредби“ могу преносити индосаментом.

3. чек на доносиоца – код ових чекова постоји ризк да буду изгубљени. Бог тога, дозвољено је да се чек на доносиоца претоври у чек на име или по наредби приликом индосирања, а с друге стране, каснијим бланко индосаментом овај чек се може поново претворити у чек на доносиоца.

4. алтернативни чек – чекови који алтернативно нуде могућност на име, на доносиоца или по наредби.

5. трасирани чек по сопственој наредби – трасант издаје чек на сопствено име или по сопственој наредби и тада долази до конфузије трасанта и ремитента (издаје се кад трасант жели да наплати неко своје потраживање од трасата).

6. сопствени трасирани чек – трасант издаје чек где себе означава као трасата. Ови чекови познати су под именом банкарски или благајнички чек. По нашем закону, дозвољено је издаваење ових чекова, ако не гласе на доносиоца, а издавање оваквих чекова је уобичајено у банкарској пракси (између филијала исте банке...)

Класификација чека по хамени1. готовински (исплатни) чек – када трасант нареди трасату да ремитенту исплати своту у

готовом новцу.2. обрачунски (вирмански) чек – када трасант нареди трасату да ремитенту пребаци

одређену своту на рачун. Може настати уношењем калузуле „само за обрачун“. Овај чек треба разликовати од вирманског налога који није ХОВ.

3. барирани (прецртани) чек – забрана исплате чека стављањем две упоредне црте са предне стране чека. Прецртај може бити ОПШТИ (када између стављених црта није ништа написано или пише преко банке) и ПОСЕБНИ (када је између дијагонала тачно назначена банка преко које ће ићи наплата чековне своте.

4. путнички чек – издају се на формуларима које шптампа банка, у виду посебних књижица, са унапред одштампаним чековним износом на округле своте новца. Обично се у ове чекове уноси клаузула о забрани преноса, због ризика од губитка чекова.

5. циркуларни чек – банка издаје чек свом клијенту који код ње има покриће на рачуну. Омогућује се да клијенти банке као чековни повериоци наплаћују своте код свих кореспондената банке издаваоца.

6. цертифицирани чек – постоји кад банка на издатом чеку потврди посебном клаузулом да је чек ккоји је издао трасант покривен покриће и да је оно блокирано до истека за наплату чека.

7. визирани чек – трасат може ставити на чек клаузулу „виђен“, која означава само да чек има покриће за исплату, али се клаузулом не обевезује да то покриће блокира до истека рока за наплату.

8. документрни чек – када се чек може презентирати трасату на исплату само уз презентацију одређених робних докумената, којима доказује да је корисник чека претходно извршио обавезе из основног посла.

9. акредитивни чек – одређене банке могу емитовати посебне врсте чека у корист својих клијената, који их могу користити за куповину одређених врста производа или услуга.

10. лимитирани чек – постоји када банка унапред одреди границу своте11. комисиони чек - када трасати изда чек у своје име а за рачун трећег лица12. поштански чекови – омогућавање отварања текућих рачуна у поштама у циљу њиховог

функционисања по моделу банкарских текућих рачуна, отворило је простор и за редовне поштанске чекове и вирманске поштанске чекове.

Елементи чекаБитни елементи чекаОпште карактеристикеПресонални елементиГеографски елементиКалендарски елементи

Факултативни елементиФакултативна лица – код чека и ремитент је факултативно лице. У земљама у кјима је дозвољено акцептирае чека и акцептант се може појавити као факултативно лице.Факултативне клаузуле

Забрањени елементи чека

144

Клаузула о акцептуКлаузула о каматиКлаузула о домицилирањуКлаузула о доспелостиКлаузула „без обавезе“

Чековне радње

Издавање и умножавање чека

ИздавањеСличности између издавања чека и менице – тичу се истих захтева у погледу псивне и активне спосотности, могућности издавања преко пуномоћика и немогућности ослобађања издаваоца за исплату. Разлике између издавања менице и чека – тичу се:

Временског момента ове радње – издавање чека увек представља прву чековну радњу Форме – будући да овде није прихваћена теорија омисије, те је искључено давање бланко

чека, тако да трасант приликом издавања мора попунити све елементе чека. Покрића – не мож се издавати чек без покрића. Оно мора бити извесно, ликвидно, утуживо

и довољно.

УмножавањеПотреба за умножавањем чека је мања него код менице, због његове кратке циркулације. Чекови који су издати и плативи у нашој земљи не могу се умножавати, а они издати у нашој земљи и платив а плативи у иностранству, могу да се умножавају само ако гласе на доносиоца.

Пренос чекаИако представља ХОВ, чек се одликује упрошћеним наилинима преноса. Чекови који гласе на доносиоца могу се преносити традицијом, док они који галсе на или или по наредби, преносе се индосаментом. Једино чекови са ректа клаузулом се преносе цесијом.

Најчешћи начин преноса чека је индосамент. У пракси је чек по правилу предмет само једног индосамента и то у корист банке корисника чека, ради наплате. На индосирање се примењују у основи правила меничног права, уз одређене изузетке, а то су:

1. бланко потпис на полеђини чека нема значај бланко индосамента него авала за трасанта2. инсоамент на трасата нема дејство индосанта већ признанице о исплати3. код чека је могућ само транслативни индосамент и пуномоћнички, али не и заложни

Авал и интервенција код чека

Авал – обавезност постојања покрића код чека уз евентуална ојачања ове гаранције, смањују потребу за постојањем других уговорниј појачања гаранције исплате чека. Чековни авал има особеност у томе што га не може дати трасат, а такође се ни авал не може дати за трасата.

Интервенција – радња интервенције код чека има исту функцију коа и радња акцепта – уговорна гаранција исплате чека. За разлику од авала, нап ЗОЧ не предвиђа ову установу. Разлог лежи у бојазни изигравања прописа о трасиарању чека само на банку.

Презентација и исплата код чека

Презентација чека на исплату – за разлику од менице, код чека постојио само једна презентација, а то је презентација на исплату. Будући да уве доспева по виђењу, логично је да се утврђује само крајњи рк презентације чека на исплату. Једина могућност пролонгације ових рокова, без штете по корисника чека, може да се засинва на доказу више силе. Општи рокови за презентацију чека на исплату су:

1. 8 дана – ако је издат у нашој земљи и платив у нашој земљи у истом месту2. 15 дана – ако је издат у нашој земљи у једном, а плати у другом месту3. 20 дана – ако је издат у европској земљи, а платив у нашој4. 40 дана – ако је издат ван Европе, на обалама Средоземног или Црног мора, а платив у

нашој земљи5. 70 дана – ако је издат у некој земљи ван Европе, а платив у нашој земљи.

Исплата чека – исплату врши трасат. Приликом исплате мора проверити формалну легитимацију чековног повериоца, осим када се ради о чеку на доносиоца. Поред тога, мора проверити и формалну исправност чековне исправе. С друге стране, мена обвавезу провавања

145

материјалне легитимације имаоца чека, а одговараће само ако је знао или је морао знати да то лице до чека није дошло на законит начин.Ималац може одбити примити делимичну исплату. Ако је прими, то ће се забележити на чеку, а аималац чека задржава чек уз издавање признанице трасату на исплаћену своту. У случају када је извршена потпуна исплата, трасат задржава чек. Он нема право на исплату ако је после издавања чека дошло до смирти трасанта или ако је трасант постао пословно неспособан.

Опозив чекаЗа разлику од менице, код чека постоји посебна радња – опозив чека. То је таква радња којом трасант „противналогом“ који упућује трасату забрањује исплату издатог чека. Опозивом чел губи правно дејство, односно сматра се као да није издат. Начело формалности условљава да изјава о опозиву буде у писаној форму, најбоље препорученим писмом

ЗОЧ усваја решење женевског система као правил, тј. решење о неопозивости чека до истека рока за презентацију на исплату. ЗОЧ саржи изузетак: трасант може опозвати чек и пре истека рока за презентацију чека на исплату, али само:

1. ако је трасант тај чек послао непосредно трасату на исплату лицу означеном на чеку2. ако се ради о чеку који гласни на име или по наредби3. ако опозивање чека стигне трасату пре него што је извршио исплату.4. у случају губитка или крађе (није предвиђено законом, већ развијено у банкарској и

пословној пракси)

Протест код чекаДа би ималац чека мога остварити своја регресна права према регресним дужницима, у случају неиплате чековне својте у целости од трасата, правило је да мора да докаже ту чињеницу. ЗОЧ усваја решење о троструком начину утврђивања потпуне неисплате:

1. путем јвне исплраве2. путем трасатове изјаве написане на чеку и датиране, са назначењем датума кад је чек

презентован на исплату3. путем уверења банке трасата

Птротест мора бити учињен пре протека рока за презентацију на исплату, а само ако је чек поднет на исплату последњег дана рока за презентацију, протест се може подићи још првог радног дана који следи.

Протест због неисплате подиже се код чекова код којих се исплата врши у готовом новцу. Код чека постоји протест због одбијања обрачуна који се подиже код обрачунског чека, кад трасат одбије извршити обрачун чека.

Чековне тужбе и приговори

Регресна тужба – остваривање права из чека чековним тужбама има значајних специфичности у односу на меничне тужбе:

1. код чека нема тужбе против главног дужника, будући да га у формалном смислу и нема2. регресна чековна тужба се подиже против регресних дужника3. окд чека не постоји тужба из основног посла4. постоје нека посебна правила код подизања тужбе из неоснованог обогаћења

По ЗОЧ трасант је у формалном смислу увек регресни дужник. Право имаоца чека на ову тужбу изједначено је са његовим правима на подизање регресне тужбе против регресних дужника. Трасант је апсолутно одговора за исплату чека, те своју одговорност може искључити супротном клаузулом „без регреса“, „без моје обавезе“

Тужба из основног послаИмалац чека може подићи тужбу из основног посла ради ког је дошло до издавања или преноса чека и то

конкурентно са регресном – ималац чека може подићи ову уместо регресне тужбе уз два услова:

o поврат чека као доказа није наплаћенo подизање није искључено спореазумом странака

самостално – онда када не подиже регресну тужбу (прејудицирање чека и застарелост)

Тужба из неоснованог обогаћења

146

Ова тужба се може подићи и када више не постоје услови за подизање тужбе из основног посла, с тим што је рок за подизање три године.

Приговори – могу бити објективни и субјективни

147

Амортизација чека и застарелост код чека

Амортизација – ЗОЧ у погледу амортизације упућује на примену правила о меници, аналогно његовој природи. Ипак, амортизација чека на доносиоца није аналогна његовој природи.

Застарелост – рокови застарелости у чековном праву, с обзиром да увек доспева по виђењу, су ЗНАТНО КРАЋИ НЕГО У МЕНИЧНОМ. Сви регресни захтеви имаоца чека према индосантим и трасанту застаревау за 6 месеци од протека рока за презентацију.Доказна снага чека

Нотификација и регрес код чекаПримењуу се правила о нотификацији менице, уз два изузетка:

1. не врши се нотификација због неакцептирања2. врши се нотификација у случају опозива чека

Када трасат одбије исплату чека, имаоцу чека остае могућност наплате чека од регресних чековних дужника, под условом да чен није прејудициран. Ималац не може тражити принудну наплату од трасата, јер није с њим у облигационом односу. Регрес се врши само због неисплате чека од стране трасата. С обзиром да чек доспева увек по виђењу, регрес се врши по доспелости за исплату. У регресном поступку код чека може да се тражи само законска камата од доспелости чека.

148

Складишница

ПојамИсправа коју даје овлашћено складиште, а у којој потврђује да је од депонента примило на чување робу која је у њој означена и којом се обавезуе да ту робу изда лицу које је према њеној садржини легитимно да је прими.

Привредни значај – вишеструк1. олакшава привредноправни промет симболичном предјом2. има функцију смањења трошкова привређивања, првенствено транспортних3. искључује имобилизацију вредностиробе за време боравка у складишту, тако да њена

вредност може бити заложена за добијање ломбарног кредита4. склаишница може да се користи и код документарног акредитива

Издавање складишнице – у вези са издавањем постављају се три кључна питања:1. ко може да издаје складишницу – издају је дамо овлашћена складишта (јавна и царинска)2. у колико примерака се издаје складишница – само у једном примерку. Дупликат

складишнице може да се изда само ако је оригинал судски проглашен ништавим. Евентуалне копије немају својство ХОВ већ су обичне грађанскоправне исправе

3. под којим условима се издаје складишница – издаје се на захев оставодавца. У противном, издаје се само потврда о пријему робе у складиште која нема својство ХОВ.

Врсте складишницеЗависно од тога да ли је складишница издата као јединствена исправа или не:

једноделна складишница – издаје се као јединствена исправа, која такође у себи икнкорпорира два ставран права: право својине на ускладиштеној роби и право залоге. Конституисањем заложног права на ускладиштеној роби онемогућава ње располагање ускладиштеном робом путем складишнице, јер прималац кредита врши пренос целе складишнице.

Дводелна складишница – омогућује располагање робом од стране оставодацвца и након његовог залагања. Наиме, ова складишница се састоји из два дела: ПРИЗНАНИЦЕ И ЗАЛОЖНИЦЕ. Наше право прихвата овакву складишницу.

Зависно од начина одређивања корисника Складишнице на име – преносе се индосаментом, изузев ако садрже ректа клаузулу По наредби – преносе се индосаментом На доносиоца

Пренос складишнице Пренос складишнице у целини – складишница се преноси у целни, без обзира о којој врсти

складишнице је реч. Поренос се врши ИНДОСАМЕНТОМ, а ако је реч о складишници са ректа клаузлом, онда се она преноси цесијом.

o Делимичан пренос – није могућ, али ефекти делимичног преноса могу се код дељиве робе постићи расподелом робе и издавањем посебних складишница за сваки део робе.

Пренос заложнице – конституише се заложно право на ускладиштеној роби заложног повериоца, али и облигационо право потраживања из ХОВ. Преноси се индосаментом, који може бити само пуни.

o Битни елементи првог индосамента назив (име) и занимање повериоца пословно седиште (пребивалиште) повериоца датум издавања

o ако индосамент не садржи неке од ових елемената – заложница нема својство ХОВ, већ само служи као потврда о заснованој залози на ускладиштеној роби

o обавеза пријављивања – пријемник заложнице је дужан да без одлагања (фиксни рок) пријави складиштару да је на њега извршен пренос заложнице, а складиште је дужно да упише тај пренос у свој регистар и да на самој заложници забележи да је овај пренос извршен. Пропуштање извршења ових радњи не чини први индосамент ништавим,а ли заложни поверилац (индосатар) губи право да заложницу даље преноси индосаментом.

Пренос признанце – само након преноса заложнице, јер је право имаоца признанице оптерећено заложним правом имаоца заложнице.

o Прав имаоца признанице према роби: Може да захтева да му се преда роба -. Само ако исплати потраживање

имаоца заложнице или ако положи складиштару за имаоца заложнице, износ који треба да му буде плаћен

Може да захтева продају робе – ако се постигнутом ценом може исплатити износ потраживања имаоца заложнице

149

Може да захтева да му складиштар преда један део робе – ако је реч о заменљивој роби, с тимпшто што мнора претходно да положи складиштару за рачун имаоца заложнице одговарајуи износ у новцу, тј. новчани износ сразмеран количини преузете робе.

Остваривање права из заложницеАко дужни исплати дуг обезбеђен заложницом о року доспелости, ускладиштена роба се ослобажа залоге. Исплата се констатује на заложници и она се враћа имаоцу прзнанице.Ако дужник не плати дуг обезбеђен заложницом – ималац заложнице може наплатити своје потраживање из заложене робе. Ово право условљено је обавезом подизања протеста према Закону о меници. Неподизање протеста о року санкционисано је губитком права захтевања продаје робе следству стварног заложног права. Ако потраживање имаоца заложнице не буде измирено и након подигнутог протеста због неисплате, он може по протек осам дана од доспелости потраживања захтевати продају заложене робе, а овај захтев мора истаћи најкасније месец дана од дана подизања протестаРедослед намирења поверилац из зноса добијеног продајом робе:

1. тршкови продаје2. потраживања складиштара3. потраживања имаоца заложнице4. ималац признанице (добија остатак)

150

Товарни лист

ПојамПревозна исправа која прави робу и служи као доказ да је закључен уговор о превозу робе у домаћем или међународном друмском, железничком или ваздушном саобраћају.

Издавање – издаваоцем се увек сматра превозилац, без обзира ко попуњава податке садржане у њему.

на захтев пошиљаоца или превозиоца – у друмском и ваздушном саобраћају обавезно се издаје – у железничком саобраћају.

Природа – товарни лист је сњамо прост доказ закљученог уговора о превозу, који може да се доказује другим средствима, те отуда постојање и пуноважност уговора о превозу независни су од постојања товарног листа и његове тачности.

Разлика од коносмана – иако има исти значај као коносман, постоје значајне разлике:1. коносман је увек ХОВ – товарни лист може бити издат са својством ХОВ или без тог својства2. коносман се предаје крцатељу и кружи самостално – товарни лист увек прати робу3. коносман је једнострани акт, кји потписује само бродар (или његов пуномоћник) – товарни

лист је двострани акт који потписју пошиљалац и превозилац

Број примерака – правило је да се за сваки пошиљку издаје посебан товарни лист, али није искључено да се један товарни лист изда и за више пошиљки заједно.

У друмском и ваздушном саобраћају – три оригинална примерка У поморском превозу и превозу на унутрашњим водама – у једном примерку У железничком превозу – није изричито прописано али се у пракси издаје у више

примерака за различите функције и за различита лица.

Садржина товарног листаМинимум садржаја товарног листа обухвата:

1. име и адрењу пошиљаоца и превозиоца

2. означење имена и адресе примаоца или клаузуле по наредби одређеног лица или клазуле на доносиоца

3. означење врсте, садржаја и количине пошиљке, као и врдности драгоценоти и других скупоцених ствари, а у случају пасног терета назнаку о његовој опасности

4. опшис терета и евентуално амбалаже5. место опредељења6. месо и дан преузимања терета7. износ накнаде за превоз односно

забелешку да је накнада плаћена унапред

8. одредбу о своти којом је пошиљка оптерећена

9. место и датум издавања10. потписе уговорних страна

151

Врсте товарног листа Непреносиви товарни лист – гласи на име примаоца и нема својства ХОВ Преносиви товарни лист по наредби – преноси се индосаментом примаоца, а ако његово

име није назначено, онда индосаментом пошиљаоца Преносни товарни лист на доносиоца – преноси се традицијом. Изузетно, поморско

транспортно право и транспортно право унутрашњих вода не познају преносиви товарни лист, што је послеидца чињенице да у овим гранама транспорта потоји могућност издавања коносмана који је ХОВ

Доказна снага товарног листа – доказна стана товарног листа зависи од тога да ли се ради о подацима који се односе на модалитете уговора о превозу, на терет, као и од тога да ли је реч о преносвом или непреносивом товарном листу.

Код доказивања постојања и садржине уговора о превозу – има претпостављену доказну снагу

Код доказивања података кои се односе на терет – треба разликовати да ли је превозилац унео примедбе у товарни лист или није

o Ако примедбе нису унете (чисти товарни лист) – претпостављаће се да је роба и амбалажа у тренутку пријема на превоз била у добром стању, док превозилац противно не докаже.

o Ако су примедбе унесене (нечисти товарни лист) – онда се претпоставља да је терет примљен напревоз онако како је предам примаоцу, док прималац не докаже супротно.

Товарни лист и банкарски акредитивПреносиви товарни листови – будући да су ХОВ, имају код документарног акредитива исту функцију као и друге ХОВ, дакле њиховим преносом на друго лице преноси се и својина на роби коју репрезентују.Непреносиви товарни листови – немају природу ХОВ и њиховим се преносом не може прености својина на роби (ипак, пошто су и ови товарни литови честе документарне исправе код документарних акредитива, да би продавац (пошиљалац) могао да се наплати из отвореног акредитива, потребно је да купац (прималац) у налогу за отварање акредитива нареди банци да може да изврши наплату само ако продавац достави и свој примерак товарног листа (чист товарни лист), На овај начин се постиже исти резултат као икод предаје транспортних исправа са својством ХОВ, али су правни односи сасвим различити.

Исправе код комбинованог превоза робе

Network исправа комбинованог превоза – ова исправа предвиђа одговорност за губитак или оштећење терета према правилницима садржаним у одговаарајућој међународној конвенцији, која се примењује на етапу превоза на којој се штета губитка оштећења терета догодила, а у случају да се то место не множе утврдити, примењују се правила одговорности поморског превозиоца

Switchbak теретница за кмбиновани превоз – предвиђа одговорност у складу с Хашким правилима о одговорности превозиоца за време поморског превоза, а за време осталих фаза комбинованог превоза, предвиђена је одговорност према општим условима пословања сваког подуговарача у односу на његов део превоза.

Директна теретница – одговорност поморског превозиоца као организатора комвинованог превоза ограничена је само на део пута на којем је он он извршилац превоза, док издавалац исправе комбинованог превоза одговара као превозилац за све време трајања превоза робе

FIATA теретница за комбиновани превоз – представља ХОВ и предвиђа систем мређе у погледу одговорности шпедитера, а ако се не може утврдити, примениће се међународноа конвенција или национално право.

BIMCO теретница за комбиновани превоз – садржи систем мрежасте одговорности за слчај када се може доказати на ком делу превозног пута је штета наступила. Представља ХОВ.

Посебна исправа – исправа комбинованог превоза према Једнообразним правилима Међународне трговачке коморе и установљава оба система одговорности са могуносшћу ослобођења од одговорности.

152

Исправа транспортног терминала – изаје је оператер транспортног терминала. Може се издати и савременим техничким или електронским средствима и то у форми преносиве исправе. По својој природи умногоме подсећа на исправу предузетника комбинованог превоза.

153

Коносман (теретница)

ПојамИсправа коју продар издаје крцатељу на основу уговора о превозу робе поморрским путем или унутрашњим воденим путем и у којној потврђује да је примио на превоз робу која је у њој означена ради превоза на одређеној релацији и издавања у луци опредељења њеном законитом имаоцу.

Својства теретнице Стварноправна ХОВ са традиционалним својством – преносом на друго лице симболички се

врши пренос права својине на роби Писмена ХОВ – без писмене исправе нема теретнице Презентациона ХОВ – потребно је њено презентирање ради коришћења права из теретнице Каузална ХОВ у односима између бродара и крцатеља Апстрактна ХОВ у односима између бродара и примаоца као ттрећег лица.

Садржина теретнице – одређена је Законом о поморској и унутрашњој пловидби (стандардни подаци о именима, седиштима, броду, крцатељу, уговореном путу, стању терета, укрцау и искрцају...). Уколико је реч о теретници у унутрашњем саобраћају садржи још и ознаки да се ради о теретници (јер се у овој грани превоза издаје и товарни лист)Небитни елементи – јављају се у виду различитих клаузула: Парамаунт клаузула (о примени Бриселске конвенције), клаузуле којима се теретница позива на услове уговора о превозу, у којима се теретница позива уопштено наклаузуле уговора о превозу...

Издавање теретнице – издавање је обавеза бродара, али само под условом да је то ЗАХТЕВао крцатељ. Код возарског се редовно издаје, док се код бродарског ретко издаје.

Ако крцатељ не захтева издавање теретнице – бродар му издаје поврду да је роба укрцана на брод (часничка потврда) која нема својство ХОВ. Поред ове потврде може му издати и товарни лист.

Умножавање теретницеo У превозу на унутрашњим водама – теретница се издаје само у једном примерку

(забрана умножавања)o У поморском правпзу – на захтев крцатеља, бродар је дужан да му изда више

примерака. У овом случају, свака теретница мора имати број издатих примерака Препис теретнице – могуће у сваком случају. На сваком препису мора бити назначено да се

ради о препису.

Врсте Зависно од временског тренутка издавања:

o „укрцано“ – редован облик трететницеo „примљено за укрцај“ – када је роба предата бродару, још није укрцана на брод.

Честа ситуација у модерном саобраћају. У принципу, након издавања ове теретнице, бродар може, по укрцавању терета, да је повуче а крцатељу изда новут теретницу „укрцано“. Ова теретница пружа мање правне сигурности него уобичајена теретница.

Друга поделаo „чиста“ теретница – ако теретница не садржи образложене опаске о врсти, броју,

количини, стању... терета (у суштини ако је терет без неких виљивих недостатака)o „нечиста“ теретница – она која садржи и примедбе о терету

INTERCOMS правила ублажају појам нечисте теретнинице прописујући које опаске не чине теретницу „нечистом“

За привредноправни саобраћај способна је само чиста теретница. Нечиста није подобна као робни документ за наплату путем акредитива и нема циркуларну моћ. Из ових разлога разлива се пракса да крцатељ издаје бродару тзв „гарантна писма“ (када овај има разлог за издавање нечисте третние) којима гарантује бродару да му накнади штету ако прималац одбије да прими робу или „учин“ бродара одговорним за стање робе. Будући да се овим писмима могу оштетити интереси трећег (примаоца) који верује чистој теретници, у правној теорији и судској пракси сматра се да ови писмима не треба пружити правну заштиту.

Групна теретница – када се у улози крцатеља појављује шпедитер иза кога стоји више комитената. Ако се роба, коју предаје на превоз шпедитер, испоручује различитим лицима, уместо групне теретнице може да се изда теретница по деловима робе за сваког промаоца.

Директна теретница – када од луке укрцаја до луке искрцаја робу превози више бродара, може да се изда, од стране бродара који је примио робу, једна теретница.

Теретнице према начину одређења корицника – на име, по наредби и на доносиоца.

154

155

Доказна снага теретницеОднос бродар – крцатељУ овом односу коносман је непотпуно доказно средство. У овом правном однос коносман има обележја каузалне ХОВ, те бродар одговара на основу онога што је стварно примио на превоз (ex recepto), а не на основу оног што је унето у оносман.

Однос бродар – прималацКоносман са становишта бродара има карактер потпуног доказног средства (апсолутна доказна снага). Бродар одговара према примаоцу у свему према садржају коносмана, независно од тога какву је робу стварно примио. Ипак, прималац може побијати наводе бродара из теретнице, доказујући да је бродар примио робу друге врсте, тежине, количине, стања и слично, одн оног што је означио у теретници

Легитимациони папири и знаци

Легитимациони папириПојам – легитимациони папири представљају псиене исправе које садрже одређену обавезу њиховог издаваоца, а у којима није означен поверилац, нити из њих или околности у којима су издате произилази да се могу уступити другоме, а на које се сходно прмењују одредбе о ХОВ.

Разлика у односу н ХОВ1. начело инкорпорације није у толикој мери изражено код легитимациони папира – јер у

случају губитка легитимационог папирам ималац права може доказивати, да на основу посла који је закључио са издаваоцем папира, има право да захтева извршење одређене чинидбе

2. легитимационе папире не одликује негоцијабилност – по својој природи они и нису намењени за оптицај. То не значи де се не могу преносити, и то простом традицијом, изузев ако легитимациони папири гласе на име, или ако је другачије предвиђено посебним законом или изричитим изјавама издаваоца на њима

3. легитимациона функција – код легитимационих папира, ова функција је примарна, док је код ХОВ она само у функцији остварења негоцијабилности као њихове примарне функције

4. обавеза издаваоца легитимационог папира на самој исправи мора да буде назначена, али не и прецизирана у сваком случају (карта за биоскоп не мора да садржи назив филма)

5. круг битних елемената легитимационих папира знатно је редуциран у односу на круг битних елемената ХОВ (будући да су они акцесорне природе, тј. у пуној зависности од пуноважности основног посла на основу ког су издати).

Легитимациони знациПојам – легитимациони знаци су гардеробни или слични знаци, који се састоје из комада хартије или другог материјала, на којима је обично утисниту неки број или наведн број предатих предмета, а који обично не садрже нешто одређено о обавези њиховог издаваоца и служе само да покажу ко је поверилац у облигационом односу приликом чијег настанка су издати.

Особине Не садрже означење повериоца Имају ограничену легитимациону способност Не одликује их начело инкорпорације ни негоцијабилност, те за разлику од

легитимационих папира, закон не упућује на примену правила ХОВ. Отуда, код легитимационих знака су оби односи субјективизирани, сте се у сваком поједином случају треба држати заједничке воље издаваоца и примаоца знака (битан је основни посао) као и онога што је уобичајено.

156

Полиса осигурања

Појам – писмена исправа чијим се потписивањем од стране уговарача закључује уговор о осигурању. Представља форму уговора о осигурању.

Садржина – будући да је полиса осигурања битна форма уговора о осигурању, то она мора да садржи све битне елементе овог уговора:

1. уговорне стране2. осигурана стар, односно осигурано лице3. ризик обухваћен осигурањем4. трајање осигурања и период покрића5. свота осигурања или да је осигурање неограничено6. премија или допринос7. датум издавања полисе8. потписи уговорних страна9. име и презиме лица на чији се живот односи осигурање (код животног осигурања)10. датум његовог рођења (код животног оситгурања)11. догађај или рок од ког зависи настанак права да се захтева исплата осигуране своте (код

животног осигурања)

Изузетак је уговор о пловидбеном осигурању – код овог уговора осигурање је неформалног карактера и издаје се само на захтев уговарача осигурања. Дакле, код ове врсте одигурања уговорним странама оставља се знатна слобода у одређивању елемената који се уносе у полису јер то одговара природи односа у транспортном осигурању.

Врсте полиса зависно од места реализације ризиа – поморске и копнене зависно од броја лица која се осигуравају – индивидуалне и колективне зависно од тога да ли се односе на појединачне или опште уговоре о осиг. – појединачне и

генералне зависно од тога да ли се осигурава роба или превозно средсство – карго и каско зависно од тога да ли се односе на робу која се увози или извоси – увозне и изозне зависно од тога да ли је уговорена вредност осигурања – валутиране и невалутиране зависно од права преноса осигурања – преносиве и непреносиве

Правна природа полисеПравна теорија је подељена између легитимационог папира и ХОВ. Ипак, она нема својство ХОВ, иако постоје обележја по којима умногоме подсећа на ХОВ: (има неких пет обележја која су лоше објашњена)У суштини, иако има доста сличности са ХОВ, полиса осигурања има правну природу легитимационог папира. То све нарочито због тога што, за разлику од ХОВ, ималац полисе нема право на накнаду штете због тога што поседује полису, већ зато шпто има својство осигураника и што је код имовинских осигурања претрпео материјалну штету услед наступања осигураног случаја. Полиса остаје само квалификована доказна исправа, те лицу које је презентира као ималац полисе осигуравалможе, али не мора, да исплати чинидбу већ може да захтева доказивање чињеница из којих изводи своје поверилачко право

Лист покрића – исправа коју осигуравач издаје у случајевима када још нема довољно елемената да се сачини полиса. Често је код тртанспортних осигурања, нарочито поморског. Према ЗОО, полиса осигурања може привремено да буде замењена листом покрића у који се уносе битни састојци угоора.Корист од лоиста покрића – издавање листа покрића корисно је за обе уговорне стране:

осигураник – добија заштиту из осигурања не чекајући издавање полисе осигуравач – стиче право на прејију

Двострука улога – лист покрића може да има двоструку улогу:1. може да се појављује као потвврда дефинитивно закљученог уговора о осигурању2. може да констатује само привремени споразум између уговорних страна са ограниченим

дејством док не стигне коначан одговор о прихватању понуде, и тада издата полиса замењује лист покрића.

157

Кредитна карта

Појам – писмена исправа која овлашћује њеног имаоца (легитимациона моћ) да уз њену презентацију безготовински набавља робу или користи разне услуге код његовог издаваоца или код друге организације коа је са издаваоцем претходно закључила одговарајући уговор.

Функција1. инструмент плаћања2. инструмент краткорочног кредитирања3. посебна врста конто-карти за мале кредите од стране самог издаваоца карти4. друге функције (инструмент за повлачење новца из дистрибутера или аутоматских

шалтера, аутоматско лично осигурање у авионском саобраћају код плаћања авио карте кредитном картом одређеног издаваоца...)

Издавачи – првобитно, то су биле банке и друге финансијске институције, али се данас јављају и специјализована друштва кредитних карата (American Express, Visa, MasterCard...)

Врсте кредитних каратаПрема критеријуму функција кредитне карте

карте плаћања (новчане картице) карте кредита карте гаранције чека карте повлачења новца из дистрибутера и аутоматских шалтера карте са више функција

Према критеријуму броја учесника у правном послу специјалне кредитне карте – постоје само два лица: издавалац карте (који је обично

произвођач или продавац) и корисник карте (претпостављам да су то карте за куповину које издају супермаркети...)

универзалне кредитне карте – постоје три лица: издавакац, организација која продаје робу или врши услуге (продавац) у корисник.

Правни односи код кредитних карти (три врсте односа)Однос између издаваоца кредитне карте и организације која продаје робу или врши услуге (продавац) – заснива се уговором који спада у уговоре по приступу.

Обавезе продавца – да корисницима кредитне карте свог уговорног партнера продаје роб или врши услуге и то без плаћања, уз презентацију кредитне карте чији рок важења није истекао и потпис налога за плаћање од стране корисника кредитне карте њеном издаваоцу

Обавезе издаваоца кредитне карте – безусловно плаћање испостављених налога за плаћање, у складу са закљученим уговором

Однос између издаваоца и корисника кредитне карте – заснива се уговом (постписом приступнице)

Обаезе издаваоца o да врши услуге плаћања за корисника карте организацији која му врши продају

робе или услугаo да евентуално корисниу карте одобри кредит

обавезе корисника o да издаваоцу карте у одређеним временсикм размацима надокнађује износе које је

овај уместо њега платио организацији која је кориснику карте продала робу или услуге, коришћењем кредитне карте

o да плаћа и дређене камате и накнаду за извршене услуге и сличноo да плаћа одређену чланарину

Однос између корисника кредитне карте и продавца – представља однос из уговора о продаји робе, услуга... са безготовинским плаћањем.

Шта ако издавалац кредитне карте није измирио потраживање продавца – продавац може да наплати своје потраживања од корисника кредитне карте,

Шта ако продавац корисницима карте одбије да прода робу, услуге... уз коришћење те карте – одговара издаваоцу, али не имаоцу карте, с кјим није у прадном односу по овом основу.

Правна природа кредитне карте – спада у легитимационе папире. У њој је инкорприсано неко имовинско право. Редовно гласи на име. Изгубљену кредитну карту замењује њен издавалац, а не врши се њена амортизација.

158