1

1. POJAM PRAVNE NORME, NJENA STRUKTURA I VRSTE PRAVNIH NORMI

- Kao najmanji deo prava javlja se pravna norma, ona predstavlja pravilo ponasanja koja organizuje svest ljudi u skladu sa drustvenim uredjenjem datog drustva.

- Pravna norma (pravilo) predstavlja preobrazaj odredjenog moralnog shvatanja u pravnu normu koja je zasticena organizovanom sankcijom drustva.

- Pravnu normu treba razlikovati od clana, pravnog akta ili zakona. Retko je moguce naci pravnu normu u jednom clanu zakona. Obicno se njeni delovi nalaze na vise mesta i u vise razlicitih clanova.

- Za pravnu normu cesto se kaze da predstavlja pravilo ponasanja ljudi u drustvu za cije se krsenje predvidja sankcija. Pravna norma se razlikuje od ostalih pravila ponasanja (obicajna, moralna) upravo po priridi sankcije kojom je zasticena.

- Sankcija pravne norme je drustveno organizovana, unapred predvidjena, propisana i obezbedjena silom drzave. Pravna norma je objektivna, bezlicna i uopstena posto na apstraktan nacin regulise pravni odnos.

- Pravna norma ima tri elementa.

Hipoteza (pretpostavka) sadrzi jedan ili vise uslova koji treba da budu ispunjeni da bi doslo do primene pravnog pravila.

Dispozicija (pravilo ponasanja) je onaj deo pravne norme koji sadrzi pravilo ponasanja koji kazuje sta je dozvoljeno a sta nije, st aje pravo a sta krivo. Dispozicija zabranjuje neko ponasanje, ovlascuje na neko ponasanje ili naredjuje neko ponasanje.

Sankcija (kazna ili pravna mera) je kazna koja je unapred propisana, predvidjena, poznata za slucaj da dodje do povrede dispozicije ili hipoteze. Ovakva povreda naziva se prekrsaj ili delikt.

- U pravnoj teoriji postoji podela pravnih normi na: uslovne (apstraktne) su one koje su namenjene situacijama koje tek treba da nastupe i bezuslovne (konkretne) su one koje se donose da bi se regulisale situacije koje su vec nastale. Vrste pravnih normi:

a) Materijalnopravne i procesnopravne Materijalnopravne su one koje regulisu stvarne (realne i materijalne) odnose subjekata u pravu. Procesnopravne regulisu postupak (proceduru) primene normi materijalnog prava. Materijalnim pravnim pravilom apstraktno se formulise odredjena situacija koka se inace stvarno moze desiti u zivotu. Pravna pravila koja regulisu postupak primene materijalnog prava nazivaju se pravnim pravilima procesnog prava.

b) Imperativne i dispozitivne pravne norme Prema stepenu obaveznosti dispozicije pravne norme se dele na: imperativne koje su prinudne, one izricito obavezuju, I voljom subjekata njena se primena ne moze iskljuciti. Iza ovih normi stoji vlast, naredjenje drzave stoga je njihovo postovanje obavezno i voljom subjekata njihova se sadrzina ne moze menjati. Dispozitivne norme se mogu zameniti slobodnom voljom subjekata dogovorenim pravilom. To je norma koja ce se primeniti ako je subjekti nisu isljucili svojom voljom. One su zamenljive jer njihovu sadrzinu subjekti prava mogu menjati.

c) Opste, posebne i pojedinacne pravne norme Prema obimu primene imamo podelu na Opste pravne norne odnose se na sve subjekte, proizvode dejstvo na sva lica I odnose se na neodredjeni broj slucajeva, imaju karakter opste norme (npr. ko drugome pricini stetu mora de je nadoknadi). Posebne pravne norme ticu se posebnih kategorija sujekata i proizvode dejstvo samo na tu kategoriju lica. Regilisu posebne odnose na poseban nacin ili vaze na odradjenoj teritoriji (npr. posebne norne su one koje vaze samo za javna preduzeca). Pojedinacne pravne norme nastaju na osnovi opstih pravnih normi tj. izvode se iz njih i odnose se samo na pojedinacan slucaj (poziv vojnog odseka, ili sudska odluka odnosno presuda kojom se kaznjava konkretno lice). d) Naredjujuce, zabranjujuce i ovlascujuce pravne norme U zavisnosti od karaktera dispozicije pravne norme se dele na: naredjujuce sadrze izricito naredjenje, dispoziciju koja zapoveda odredjeno ponasanje. Zabranjujuce pravne norme sadrze dispoziciju kojom se zabranjuje odredjeno ponasanje. Ovlascujuce norme daju ovlascenje subjektima prava na odredjeno ponasanje.

e) Potpune i nepotpune pravne norme u zavisnosti od toga da li pravna norma sadrzi sve elemente ili ne norme se dele na potpune (sadrze sve elemente) i nepotpune (one kojima nedostaje hipoteza i sankcija ili samo sankcija).

f) Drzavne i nedrzavne pravne norme prema tome ko je donosilac pravnih norni imamo podelu na drzavne (pravne norme koje donosi drzava preko svojih ovlascenih organa) i nedrzavne (one koje stvaraju autonomni subjekti npr. sindikati).

g) Pravne norme odredjenih pravnih grana u zavisnosti od toga kojoj grani prava pripada odredjena norma poprima karakter te grane. Npr. u sferu materijalnog prava spadaju grane: krivicno, gradjansko, porodicno, nasledno a u sferu procesnog prava spadaju: krivicno procesno, gradjansko procesno i upravno procesno.

2. TUMACENJE PRAVA I SISTEM PRAVAPojam tumacenja Kad nastane konkretan slucaj koji je regulisan opstom pravnom normom njega treba podvesti pod odgovarajucu opstu pravnu normu. U takvoj situaciji javlja se poptreba za tumacenjem pravne norme.

- Tumacenje predstavlja delatnost kojom se utvrdjuje znacenje jedne materijalne pojave, u ovom sliucaju norme, kao materijalnog znaka, koja je doneta zato da bi se odredjena porika saopstila.

- Tumacenje prava predstavlja utvrdjivanje tacnog zancenja odnosno smisla pravnih normi. Tumacenju se pristupa prilikom primene pravne norme. To cini sud ili organ uprave u cilju donosenja valjane pravne odluke.

- Prilikom tumacenja jedne pravne norme da bi se valjano otkrila poruka koju ona sadrzi treba je povezati sa normama sa kojima je u strukturalnoj i funkcionalnoj vezi. Ako je sadrzina pravne norme nejasna njeno tumacenej moze dati jedino zakonodavac i ovo tumacenje se naziva autenticno tumacenje.

Vrste tumacenja

- Postupak tumacenja zapocinje utvrdjivanjem tacnog teksta pravne norme, zatim se prelazi na glavni postupak tumacenja tj. na utvrdjivanje pravnog znacaja pravne norme.

a) Jezicko tumacenje podrazumeva primenu pravila gramatike i sintakse na tekst pravne norme radi utvrdjivanja jezickog znacenja pravne norme. Cesto jezicko znacenje nije jasno i odredjeno pa se koriste i druga tumacenja

b) Logicko tumacenje Ovo tumacenje se ogleda u utvrdjivanju znacenja pravne norme uz pomoc logike. Njime se proverava znacenje pravne norme koje je ostvareno jezickim tumacenjem.

c) Sistemsko tumacenje Vrsi se na taj nacin sto se njeno znacenje utvrdjuje prema mestu gde se nalazi u pravnom sistemu i prema smisaonom povezivanju prema drugim normama.

d) Istorijsko tumacenje ovde se uzimaju u obzir sve drustvene okolnosti kopje su bile od znacaja u trenutku donosenja normi. Ovako se utvrdjuje istorijsko poreklo normi kao i uslovi u kojima je doneta.

e) Ciljno (teleolosko) tumacenje predstavlja utvrdjivanje sveukupnosti delopvanja norme, posledice koje izaziva, njen drustveni i objektivni znacaj i svrhu.

Pravna praznina, analogija i razlog suprotnosti (pravno znacenje normi)- Tumacenje pravnih normi ima poseban znacaj kada se ustanovi pravna praznina jer zakonodavac ne moze normama da urede sve odnose koji su od interesa za drustvo. Ako nastupi slucaj koji nije regulisan normom a dodje do spora sud se ne moze pozvati na pravnu prazninu vec mora doneti sudsku odluku. U takvom slucaju sud ima kreatvnu ulogu, on ce traziti pravnu normu za slican slucaj, oslonice se na obicaje, pozvace se na opsta nacelaSud nije ovlascen da popunjava pravnu prazninu u krivicnon pravu (ovde vazi nacelo nema dela, nema kazne ako zakonom delo nije propisano).

- Pravni prazninu sud popunjava analigijom ili razlogom suprotnosti. Analogija je nacin tumacenja kojim se pravna praznina regilose tako sto se primenjuje norma za drugi slucaj koji je u svojim bitnim elementima istovetan. Analogija moze biti zakonska i pravna. Razlog suprotnosti (argumentum a contrario) sustina je da za sve slucajeve koje odrtedjena norma en obuhvata a koji su slicni slucaju koji ona obuhvata da se primeni suprotna norma (npr. zabrana parkiranja).

SISTEM PRAVA

- Sistem prava je skup pravnih normi sredjenih po odredjenim kriterijumima pravne doktrine ciju osnovu cine opste pravne norme grupisane prema njihovoj srodnosti u pravne institute i grane prava.

- Osnovu sistema prava cine opste pravne norme a osnovni elemeni sistema sprava su pravni instituti (pravne ustanove) i grane prava.- Pravni institut se moze definisati kao skup pravnih mormi kojima se regulise jedan odredjeni drustveni odnos.

- Vise pravnih instituta koji uredjuju srodne drustvene odnose cine granu prava a sve grane prava u jednoj drzavi cine sistem prava. Najznacajnije grane su: ustavno pravo, upravno, krivicno, sudsko, radno, ekolosko

- U pravnoj teoriji se grane prava grupisu u vece celine odnosno u pravne oblasti u zavisnosti od srodnosti pravnih normi koje sadrze:

Jos u rimskom pravu izvrsena je podela na dve oblasti javno i privatno pravo. Ova podela se vrsi na osnovu toga da li pravne norme uredjuju drzavu kao predstavnika i zastitnika javnog interesa, odnosno da li uredjuju odnos javne vlasti i gradjanja (javno pravo) ili uredjuju i stite interese gradjana kao pojedinaca(privatno pravo).

Pravo se tradicionalno deli na materijalno i procesno pravo. Matrijalno sadrzi pravne norme kojima se utvrdjuju prava I obaveze subjekata u pravu (fizicka i pravna lica). Procesno pravo sadrzi pravne norme kojim a se propisuje nacin ostvarivanaj, odnosno primene materijalno pravnih normi.

Pravo se moze podeliti i na unutrasnje pravo i medjunarodno pravo u zavisnosti od toga da li se uredjuju odnosi u jednoj drzavi ili se uredjuju odnosi izmedju dve ili vise odnosa ili medjunarodnih organizacija.

3. POJAM PRAVNOG ODNOSA (osobine i elementi) I PRAVNE CINJENICE (pojam i vrste)

- Covek je drustevno bice jer zivi i radi u drustvu. Ziveci i radeci u drustvu on dolazi u kontakt sa ostalim ljudima. Kontaktiranje sa drugim ljudima dovodi do uspostavljanja odredjenih odnosa medju ljudima koje nazivamo drustevnim odnosima.- Uspostavljanje odnosa medju ljudima moze biti razlicite prirode pa tako i postoje razliciti drustveni odnosi (npr. simpatija, prijateljstvo, bracni i vanbracni odnosi, odnosi u razmeni, raspodeli ili potrosnji)

- Stupanje u razlicite drustvene odnose moze biti voljno, nevoljno i prinudno. U drustvene odnose spadaju i pravni odnosi.

- Pravni odnosi su zasticeni unapred propisanom drustveno organizovanom sankcijom cije je izvrsenje obezbedjeno prinudnom silom drustva. Najznacajniji vid prinude drustva je drzava. Njeni organi su sudski organi i pred njima subjekti jednog pravnog odnosa mogu traziti zastitu svojih prava.

- Pravni odnos se razlikuje od drugih drustveni odnosa po tome sto je regulisan pravnim pravilom i sto je sankcionisan pravnim merama. Pravni odnos se razlikuje I po tome sto je to odnos iz koga proisticu prava i obaveze. Pravna odnosi su utuzivi.

- Da bi doslo do nastanka pravnog odnosa potrebno je da budu ispunjene pretpostavke odnosno da postoje elementi pravnog odnosa:

Subjekt prava pravni odnos moze nastati samo izmedju subjekata prava bilo da je rec o fizickim ili pravnim licima.

Subjektivna prava i obaveze nastaju iz pravne norme kojom je odnos regulisan.

Pravna norma ona regulise jedan odnos i ako jedan drustevni odnos nije regulisan pravnim pravilom on nema prirodu pravnog odnosa.

Objekat prava je ono povodom cega nastaju prava i obaveze strana u jednom ppravnom odnosu. Objekat prava moze biti sve ono sto ima svoju vrednost koja se moze izraziti u novcu. PRAVNE CINJENICE

- Mnoge dogadjaje i ljudske radnje u obicnom zivotu nazivamo okolnostima ili cinjenicama (hodanje, starenje, pevanje) Sve cinjenice mozemo podeliti na obicne i pravne. Obicne su bez pravnog znacaja dok one koje uticu na nastanak promenu ili prestanak nekog pravnog odnosa jesu pravne cinjenice.

- Normativna teorija prava definise pravne cinjenice kao okolnosti koje nastaju u zivou a za koje pravne poredak vezuje nastanak, promenu ili prestanak pravnog odnosa.

- Postoje razlicite podele pravnih cinjenica:

Oborive pravne cinjenice su one za koje se suprotno moze dokazati i Neoborive one za koje se ne moze suprotno dokazati.

U zavisnosti od roga da li je odredjena cinjenica rezultat ljudskog ponasanja ili ne, sve pravne cinjenice delimo na dogadjaje (drustveno oboljenje, smrt, zemljotres) i ljudske radnje (pricinjena steta, kleveta...).

Ljudske radnje se dele na dozvoljene i nedozvoljene. Dozvoljene se dele na radnje koje su saglasne pravu (npr.samoodbrana) i voljne radnje koje se preduzimaju sa namerom da se zasnuje, promeni ili prekine pravni odnos (npr. oprost duga, ponuda, ugovori). Nedozvoljene radnje (odnosno delikti) su one radnje kojima se krse pozitivni propisi. Postoji vise vrsta delikata u zavisnosti od posledica koje izazivaju (krivicna dela, imovinski delikti, prestupi, prekrsaji).

- Protek vremena je vrlo bitna pravna cinjenica jer je u nmogim slucajevima nastanak promene i prestanak pravnog odnosa veziva za protek vremena (npr. punoletstvo). Ako se protekom vremena gube prava i prestaje pravni odnos to se naziva zastarelost a u obrnutom slucaju odrzaj. 4. PRAVNI AKT pojam i vrste

- Pravni akt se definise kao akt izjavljene volje odnosno kao akt volje. Cilj takvog akta jeste donosenje odluke. Izjavljena volja u okviru pravnog akta mora ima sadrzinu i formu.

- Pravni akt se u pravnoj teoriji shvata sire i uze. Sire poimanje obuhvata svaku izjavu volje koja proizvodi neko pravno dejstvo (npr. zalba, tuzba) U uzem smislu pravni akt je akt kojim se stvara pravna norma, odnosno akt u kojem je sadrzana pravna norma.

- U zavisnosti od cilja koji se zeli postici i prirode akta koji ovlasceni subjekt donosi, pravnu normu moze stvarati pojedinac ili kolektivni organ.

- Sadrzinu pravnog akta cini sadrzina pravila normi a forma zavisi od toga koji je subjekt nadlezan za njegovo donosenje i postupak u kome se donosi akt.- Pravne akte moze donositi drzava tj. njeni organi, kao i drugi organi i organizacije.

- Pravni akti se dele na drzavne i nedrzavne u zavisnosti od toga ko je ovlascen za njihovo donosenje. U zavisnosti od postupka kojim se pravni akt donosi akte mozemo podeliti na ustav, zakon, podzakonski akt, drugi opsti akt i ugovor.

- Polazeci od prirode pravnih normi koje su sadrzane u pravnim aktima oni se mogu podeliti na opste i pojedinacne.

- Ako se zriterijum uzme vrsta normi koje pravni akti sadrze onda ih mozemo podeliti na potpune (sadrze i dispoziciju i sankciju) i nepotpune (sadrze ili dispoziciju ili sankciju).

5. FORMALNI IZVORI PRAVA pojam i vrste

- U pravnoj nauci cesto se govori o izvorima prava tj. o tome odakle ili iz cega izvire pravo. Izvori prava mogu biti materijalnopravne prirode (tada se imaju u vidu materijalni uslovi zivota ljudi) i formalnopravne prirode (tada se ima u vidu forma odnosno oblik u kome se pravne norme donose).

- Cinjenica je da ne postoji saglasnost u poimanju izvora prava. Po jednima to je oblik u kome se izrazava pravo dok po drugima izraz izvori prava nije pogodan.

- Ako govorimo o izvorima prava u formalnom smislu rechi mozemo reci da su to medjunarodni i domaci opsti pravni akti i kodifikovani obicaji. U nasem pravnom sistemu sudska praksa ima uticaj na stvaranje prava ali nema karakter izvora prava.

- U anglosaksonskom pravnom sistemu sudska praksa ima znacaj izvora prava a kod nas postoji tendencija ka tome. To znaci priznavanje sudovima da svojim odlikama mogu da kreiraju pravo a ne samo da ga primenjuju i tumace.

- Danas je u vecoj meri izrazeno interesovanje za sudskom praksom kao izvorom prava. U kontinentalnom pravo o ovom pitanju imamo dva suprotna stava: Po jednima sudskoj praksi treba priznati znacaj izvora prava, jer usled dvostepenosti sudjenja stavovi visih sudova prodiru kao izvor prava, a po drugima sudskoj praksi ne treba priznati ovaj karakter.- Novi Ustav Srbije u formalne izvore prava ubraja domace i medjunarodne opste pravne akte. Ustav je na hijerarhijskoj lestvici je sve te akte poredjao na sledeci nacin:

1) Ustav Srbije,

2) Opste prihvacena pravila medjunarodnog prava i potvrdjeni medjunarodni ugovori,

3) Zakoni i drugi opsti akti javne vlasti,

4) Podzakonski opsti akti,

5) Drugi opsti pravni akti razlicitih subjekata koji su ovlascenji daih donose,

6) Kolektivni ugovori.6. IZVORI PRAVA U ANGLOSAKSONSKOM PRAVNOM SISTEMU

a) Precedentno pravo (Common Law) - Ovo pravo je u suprotnosti sa pravnim sistemom evropskih zemalja i ono se upotrebljava na anglosaksonskom podruciju. Evropljani ovaj sistem nazivaju anglosaksonsko pravo (commom law), ili opste ili obicajno pravo, dok svoj sistem nazivaju kontinentalnim ili pisanim pravom. U kontinentalnom pravu formalni izvori prava su pisani zakoni i pisani opsti pravni akti. U sistemu precedentnog prava osnovni izvor prava su precedentne sudske odluke.

- U kontinentalnom pravu zakone donosi poseban drzavni organ, skupstina ili parlamant dok u sistemu precedentnog prava pravna pravila koja imju snagu zakona stvara sud (medjutim i ovaj sistem poznaje zakone kao izvore prava koje donosi drzava a primenjuje ih sud.

- U kontinentalnom pravu donose se opsta pravna pravila koja ce se primenjivati na konkretne pojedinacne slucajeve, tako sto ce se slucajevi podvoditi pod opstu pravnu normu. U sistemu precedentnog prava ne polazi se od opste pravne norme vec od slucaja (cases slucajevi). Ovde sud za konkretan slucaj trazi resenje u precedentnoj sudskoj odluci koja je prvi put isti slucaj resila. Precedentna sudska odluka je prva odluka suda kojom je resen odredjen slucaj i koja postaje pravilo za sve buduce iste slucajeve.

b) Pravo pravicnosti (Equity Law)

- Pored common law u anglosaksonskom pravu vazi i pravo pravicnosti jer se sa protekom vremena precedentna odluka za isti slucaj u novim okolnostima pokazala nepravicnim. Stoga je osnovan tzv. Kancelarov sud koji je donosio odluke koje su pravicnije u novim uslovima. - Od XIX veka u Engleskoj se koriste oba prava.

7. POJEDINACNI PRAVNI AKTI pojam i vrste

- Preko pojedinacne pravne norme vrsi se konkretna primena opste pravne norme kojom je regulisan odredjen pravni odnos. Opste pravne norme se odnose previse uopsteno na sve subjekte pa da bi doslo do njihove primene potrebno je doneti pojedinacne pravne akte kako bi se konkretno odredilo ponasanje subjekata u odredjenoj situaciji.

- Pojedinacni pravni akt moze biti potpun ili nepotpun u zavisnosti od toga da li sadrzi samo dispoziciju, samo sankciju ili oba.

- Pojedinacni pravni akt moze biti drzavni ili nedrzavni. Drzavne donose drzavni organi i to upravni organi (donose resenja) i sudski organi (donose sudske odlike). Nedrzavne akte donose nedrzavni organi u koje spadaju pojedinci ili organizacije ovlasceni da donose pojedinacne pravne akte.

- U pojedinacni pravni akt spada i pravni posao koji svojom voljom zaljucuju subjekti prava a na osnovu opste pravne norme.

- Posebnu vrstu pojedinacnih pravnih akata cine akti amnestije, abolicije i pomilovanja.Amnestija i pomilovanje predstavljaju pravne akte koji se odnose na osudjena lica tj. kojima je vec izrecena kazna. Ovim aktima osudjena lica se potpuno ili delimicno oslobadjaju od kazne. Akt abolicije onemogucava krivicno gonjenje i sprecava utvrdjivanje krivicne odgovornosti. Stoga se moze doneti samo pre izricanja krivicne kazne.

- Organi koji su ovlasceni da donose ovakve akte su drzavni, ali vansudski organi, jer se time prakticno zadire u sudsku vlast. 8. SUDKA FUNKCIJA, VRSTE SUDOVA (svojstva sudske funkcije, organizacija sudova u Srbiji i njihova hijerarhija) I OSNOVNA NACELA SUDOVANJA a) Svojstva sudske funkcije- Sudska funkcija ima svoju dugu istoriju ali se kao drzavna institucuja koja predstavlja deo javne vlasti, odvojena od politike i koja svoju funkciju obavlja samostalno i nezavisno javlja tek od skoro (tak posle francuske revolucije).

- Medjutim odvojenost, samostalnost i objektivnost sudova nije apsolutno moguca jer su sudovi ipak drzavni organi i kao takvi obicno slede opstu drzavnu politiku. Takodje sudije bira parlament ili ih pak imenuju sef drzave sto indirektno utice na njihovu nezavisnost i stvara uslove za politizaciju sudova. Pravni sistem se protiv ovoga pori putem razlicitih mehanizama (npr. stalnost sudske funkcije).- Sudska vlast je drzavna javna vlast koja preko suda kao svog neutralnog organa presudjuje za slucaj spora izmedju dve stranke ili u slucaju povrede zakona.

- Sudska vlast je ogranicena zakonom. Na sudu je kao organu sudske vlasti da konkretan slucaj podvede pod odgovarajuce pravni pravilo, da izvrsi tumacenje pravnog pravila i da ga primeni donosenjem presude. b) Organizacija sudova u Srbiji

- Sudovi se definisu kao samostalni organi javne vlasti cija je uloga da stite slobode i prava gradjana, zakonom utvrdjena prava i interese subjekata u pravu i da obezbedjuju ustavnost i zakonitost.

- Sudsku funkciju obavljaju posebni drzavni organi, sudovi koji se nazivaju opstim sudovima jer su jednaki za sve gradjane. Opsti sudovi se dele na: gradjanske, krivicne i specijalizovane (trgovinski, vojni, maloletnicki)

- Sobzirom na poslove koje vrse sudovi se dele na prvostepene (na njihove odluke se moze uloziti zalba) i drugostepene sudove (odlucuju o zalbi na prvostepene odluke).

- Ustrojstvo sudova u Srbiji uredjeno je zakonom. Sudska vlast pripada sudovima, oni se osnivaju i ukidaju zakonom i njihovu nadleznost odredjuje ustav i zakon. Sudovi su nezavisni i svaki uticaj na njih je zabranjen. Zakonom je zabranjeno isnivanje privremenih i prekih sudova.

- U Srbiji postoje drzavni sudovi i nedzavni sudovi. Drzavni sudovi se dele na sudove opste nadleznosti (opstinski, okruzni, apelacioni i vrhovni sud) i sudove posebne nadleznosti (trgovinski, visi trgovinski, prekrsajni, visi prekrsajni i upravni sud).

- Posebnu vrstu cine nedrzavni sudovi u koje spadaju: mirovna veca, arbitraze i izabrani sudovi.

- Medijator (posrednik) ne spada u red ni jednih sudova, njega moze da cini jedan ili vise posrednika i njihova uloga je da posreduju izmedju stranaka kako bi se spor resio mirnim putem. Koriste se kod imovinskopravnih sporova, trgovinskih, porodicnihPosredovanje ne moze biti u dva slucaja: 1) povodom otkaza ugovora o radu i 2) povodom isplate minimalne zarade. Postupak medijacije je hitan, poverljiv i bez prisustav javnosti. Postupak medijacije moze se okoncati na ri nacina: a) zakljucenjem sporazuma, b) odlukom posrednika da prekine medijaciju ili c) odustajanjem jedne ili obe stranke od daljeg postupka.

c) Hijerarhija i nadleznost sudovaa) Hijerarhija sudova Izmedju sudova postoji hijerarhijski odnos iz koga proistice stepenovanje sudova. Da bi se obezbedilo pravicno sudjenje pravni sistem omogucava da strana koja je nezadovoljna odlukom suda moze da se zali drugom sudu viseg stepena. Time se obezbedjuje objektivnost, veca odgovornost i savesniji rad. Posto visi sud ima pravo 1) da odluku prvostepenog suda vrati na prvostepeno odlucivanje , 2) da prvostepenu odluku preinaci ili 3) da je potvrdi.

b) Nadleznost sudova uredjena je zakonom.

1) Opstinski sud je sud prpg stepena. Sudi u gradjanskim sporovima, stambanim sporovima iz radnih odnosa, za novcane kazne i kazne do 10 god.

2) Okruzni sud sud prvog stepena. Sudi u krivicnim i gradjansko pravnim sporovima i to za dela koja se smatraju drustveno opasnim delima.

3) Apelacioni sud je drugostepeni sud koji odlucuje o zalbama na odluke opstinskih i okruznih sudova.

4) Trgovinski sud sudi u prvom stepenu u sporovima izmedju domacih i stranih privrednih subjekata, u sporovima o autorskim pravima.

5) Visi trgovinski sud je drigostepeni sud i odlucuje o zalbama na odluke trgovinskih sudova.

6) Prekrsajni sud je sud prvog stepena i sudi u prekrsajnim postupcima.

7) Visi prekrsajni sud je drugostepeni sud i odlucije o zalbama na odluke prekrsajnih sudova.

8) Upravni sud je sud prvog stepena i sudi u upravnim sporovima i vrsi druge poslove odredjene zakonom.

9) Vrhovni sud Srbije je najvisi sud cija se nadleznost deli na: 1) nadleznost u sudjenju (odlucivanje o redovnim i vanrdenim lekovima) i nadleznost van sudjenja (davanje misljenja o nacrtima zakona, pracenje rada drugih sudova) OSNOVNA NACELA SUDOVANJA

a) Nacelo samostalnosti i nezavisnosti sudovi su samostalni i nezvisni i niko ne sme da utice na njih. Njivove odluke ne mogu menjati drugi organi drzave.

b) Nacelo zakonitosti u kontinentalnom pravu sudovi sude na osnovu ustava, zakona i drugih pravnih akata. Osnov za donosenje odluke je zakon ili drugi opsti pravni akti.

c) Nacelo javnosti rad sudova je javan i time dostupan javnosti, nacelo tajnosti rada je izuzetak.

d) Nacelo kolegijalnosti sudovi su zborni organi i sude u vecu, svako vece je sastavljeno od neparnog broja sudija. Svako vece ima predsednika.

e) Nacelo jednakosti pred zakonom zakon je za svakog isti bez diskriminacije.

f) Nacelo visestepenosti na odluku prvostepenog suda nezadovoljna strana ima pravo zalbe visem drugostepenom sudu.

g) Nacelo prava na odbranu svako lice koje se nadje pred sudom ima pravo na odbranu, bilo samo bilo preko punomocnika.

h) Nacelo prava na upotrebu svog jezika lice liseno slobode mora biti obavesteno na jeziku koje razume, o razlozima, o optuzbi koja mu se stavlja na teret.

i) Nacelo kontradiktornosti sud je u obavezi da saslusa i jednu i drugu stranu. 9. FIZICKA LICA

a) Pojam, nastanak i prestanak fizickih lica

- Pod fizickim licem se podrazumeva zivo rodjeno ljudsko bice. Da bi jedni lice imalo status fizickog lica mora da ispuni tri uslova: da ima ljudski oblik, da je nastalo prirodnim putem tj. rodjenjem i da je zivo rodjeno. U momenty rodjenja fizicko lice postaje subjekt prava I to ostaje do svoje smrti.

- Ima slucajeva kada pravo stiti nerodjeno ali zaceto ljudsko bice odnosno fetus, tako da prekid trudnoce mora biti po propisima. Pravni subjektivitet fizickog lica prestaje smrcu fizickog lica., ali fizicko lice moza da izgubi pravni subjektivitet na osnovu sudske odluke koje se proglasavo za umrlo. Drugim recima fizicko lice moze prestati na dva nacina smrcu i proglasenjem lica za umrlo (zakonodavac po pravilu trazi da postoje indicije koje ukazuju na fizicki nestanak tj. smrt).

- Pravne posledice prestanka fizickog lica su: licna prava se gase (brak, imovina.)

b) Atributi fizickih lica

1) Ime Ime fizickog lica sastoji se od licnog (rodjenog imena) i porodicnog imena (prezimena).Licno ime sluzi za identifikaciju fizickog lica. Detetu ga daju roditelji i upisuje se u knjigu rodjenih. Pravo na promenu licnog imena ima svako lice koje navrsi 15 god.

- Za fizicka lica postoje tri vrste maticnih knjiga: rodjenih, vencanih i umrlih a postoji i knjiga drzavljana.2) Prebivaliste (domicil) i boraviste (rezidencija) prebivaliste je mesto stalnog zivljenja odnosno mesto u kome se lice nastanilo sa namerom da u njemu stalno zivi. Moze se imati samo jedno prebivaliste. Ono je bitno jer u njemu fizicko lice ostvaruje svoja prava, ispunjava obaveze, vodi sporoveLica moraju prijaviti svoje prebivaliste kao i odjaviti ga prilikom promene. Mesto u kome fizicko lice privremeno boravi naziva se boraviste i mora se prijaviti i odjaviti kod nadleznih organa.

3) Drzavljanstvo oznacava javno pravnu vezu izmedju jednog fizickog lica i odredjene drzave. Drzavljanin jedne drzave uziva u njoj sva politicka, gradjanska i socijalno-ekonomska prava.

- Drzavljanjstvo se stice od oca ili oba roditelja ili prema teritoriji drzave na kojoj je lice rodjeno. To su redovni nacini sticanja drzavljanstva a postoje i dopunski nacini: prirodjenje (naturalizacija podnosenje zahteva za prijavu drzavljanstva) i sticanje drzavljanstva po osnovu medjunarodnog ugovora.

- Lica bez drzavljanstva nazivaju se Apatrid, lica sa dva Bipatrid a sa jednim Monopatrid.

- Drzavljanstvo moze prestati smrcu lica, odricanjem lica od drzavljanstva, oduzimanjem drzavljanstva i na osnovu medjunarodnog ugovora.

c) Pravna, poslovna i delikatna sposobnost fizickih lica

1) Pravna sposobnost definise se kao sposobnost fizickog lica da kao subjekt prava bude nosilac prava i obaveza. Stice se rodjenjem a gubi se snrcu ili proglasenjem fizickog lica za umrlo i tada se licna prava lica gase dok prava i obaveze imovinske prirode prelaze na naslednike.2) Poslovna sposobnost je sposobnost fizickog lica da svojom voljom stvara prava I obaveze odnosno da svojom voljom realizuje pravnu sposobnost. Sva fizicka lica nemaju poslovnu sposobnost, jer je za nju potrebna psiho-fizicka zrelost (punoletstvo se dobija sa 18 god). Usled ovoga fizicka lica se dele u tri kategorije:

Potpuna poslovna sposobnost stice se punoletstvom a pre punoletstva emancipacijom. Ona oznacava sposobnost fizickog lica da svojim svesnim i voljnim radnjama stupa u pravne odnose.

Delimocna poslovna sposobnost ovde spadaju maloletnici od 14 do 18 god kao i punoletna lica kojima je sudskom odlukom poslovna sposobnost ogranicena. Ove kategorije lica imaju svog zakonskog staratelja.

Potpuno poslovno nesposobna lica ovde spadaju lica do 14 god kao i dusevno bolesna lica. Ova kategorija ne moze zasnivati pravne odnose i njima sud postavlja staratelja, odnosno zakonskog zastupnika.

3) Delikatna sposobnost je sposobnost lica da odgovara za posledice svojih delikatnih radnji. To je sposobnost lica da rasudjuje i ona se stice punoletstvom mada i lica od 14 do 18 god mogu biti ograniceno delikatno sposobna i za njih je nadlezan maloletnicki sud.

10. PRAVNA LICA

a) Pojam pravnog lica - Pravno lice nije rezultat prirodnog dogadjaja vec je rezultat drustvenih odnosa. Pravno lice je drustvena tvorevina kojoj pravni poredak priznaje svojstvo subjekta u pravu.

- Pojava pravnih lica uslovljena je pojavom robnonovcanih odnosa i delovanjem ekonomskih zakonitosti u uslovima robne privrede. Koncetracija kapitala namece potrebu za stvaranjem odredjenih organizacionih oblika udruzivanjem fizickih lica i njihovog kapitala. Javnost odnosno drzava priznala je svojstvo lica u pravu novim subjektima ciju osnovu cini posebna imovina koja je odvojena od imovine njenih osnivaca.- Sa stanovista savremenog norvatimistickog ucenja pravnim licem treba smatrati: 1) organizovan skup fizickih lica, 2)skup koji ima svoju i posebnu imovinu koja se razlikuje od imovine clanova i 3) koja sluzi za obavljanje neke delatnosti i 4) da joj pravni poredak priznaje svojstvo subjekta u pravu. Sva ova cetiri uslova moraju biti ispunjena.- Pravna lica kao i fizicka poseduju odredjene atribute kako bi se medjusobno razlikovala (polslovno ime, sediste, delatnost i drzavljanstvo).

b) Vrste pravnih lica i njihov znacaj- Koje ce vrste pravnih lica postojati u drustvu zavisi od drustveno-ekonomskih odnosa datog drustva i od stepena razvoja njegove materijalne osnove.

- Prva podela je na organizacije i na samostalne imovine (fondovi, zaduzbine) U prvom slucaju kao subjekt prava javlja se organizacija a imovina kao njena ekonomska osnova. U drugom slucaju kao subjekt prava pojavljuje se imovina a fizicka lica koja odlucuju ili raspolazu tom imovinom produkt su postojanja same imovine.

- Druga podela pravnih lica izvrsena je na udruzenja i ustanove. Udruzenja cine njegovi clanovi povezani zajednickim interesima (npr. udruzenje knkizevnika, lovaca) Ustanova je pravno lice koje nema clanove vec sluzi odredjenom cilju (npr. muzej, bolnica).

- Treca podela izvrsena je na pravna lica u privredi (preduzeca i privredna drustva) i na one van privrede (ustanove i udruzenja).

- Sozirom na cilj koja pravna lica ostvaruju ona se mogu podeliti na: drustveno-politicke zajednice (drzava, grad, opstina), drustveno-politicke organizacije (partije odnosno stranke), neprofitne organizacije (komore i sindikati) i profitne organizacije (preduzeca, drustva, udruzenja).- Drustveni znacaj pravnih lica je ogroman. Posto prevazailaze ekonomsku moc i zivotni vek pojedinca, pravna lica mogu da obavljaju siri spektar aktivnosti u dizem vremenskom intervalu nego pojedinac. Preko njih se ostvaruju brojni drustveno-ekonomski, politicki, privredni, drustveni i socijalni ciljevi drustva.

c) Nastanak pravnih lica- Pravno lice nastaje u postupku koji je unapred zakonom propisan ili predvidjen opstim aktom. U zavisnosti od vrste pravnog lica zavisi i postupak njegovog nastanka. - Tri su bitna momenta vezana za nastanak lica: 1) momenat organizovanja, slobodnog udruzivanja odnosno donosenje odluke o organizovanu ili osnivanju tj. sistem poznat po nazivu sisitem slobodnog udruzivanja, 2) momenat registracije, tj. sistem normativnog akta, 3) momenat odobrenja nadleznog organa tj. sistem koncesije.

- Koji ce se momenat smatrati trenutkom nastanka pravnog lica zavisi od prirode samog lica.

d) Prestanak pravnih lica- Pravna lica prestaju saglasno ustavu, zakonu i sktu koji je od znacaja za njihovo osnivanje.- Pravna lica mogu prestati na vise nacina:

1) Na osnovu zakonskoh naredjenja, tj. na osnovu propisa koji nalaze prestanak postojanja odredjenog oblika pravnog lica.

2) Ako je pravno lice osnovano da bi posluzilo ostvarenju kakvog cilja realizacijom tog cilja prestaje osnova njegovog postojanja.

3) Pravno lice moze prestati usled statusnih promena ako se spoji sa drugim pravnim licem, ako se podeli ili transformise u neki drugi oblik.

4) Pravno lice moze prestati i odlukom svojih clanova.

5) Pravno lice moze prestati zbog nistavosti upisa u odgovarajuci registar.

e) Sposobnosti pravnih lica1) Pravne sposobnosti pravno lice kao i fizicko ima pravnu sposobnost samo sto je ona po svom obimu uza i u neposrednijoj je vezi sa delatnoscu kojom se bavi i sa ciljem zbog koga se osniva. Pravno lice je nosilac samo odredjenih prava i obaveza koja su utvrdjena aktom o osnivanju, statutom i zakonom. Pravnu sposobnost pravno lice stice momentom osnivanja, tj. u momentu registracije.

2) Poslovna sposobnost podrazumeva sposobnost pravnog lica da stupa u pravne odnose, da svojom voljom stice prava i obaveze i da prenosi prava i obaveze. Ona se stice upisom u odgovarajuci registar i duboko je vezana za delatnost kojom se to pravno lice bavi.

3) Delikatna sposobnost pravna lica odgovaraju za stetne radnje koje prouzrokuju vrsenjem svoje delatnosti. Ali za stetne radnje ne mogu krivicno odgovarati jer je krivicna odgovaornost individualna a ne kolektivna. Ona odgovaraju za privredne prestupe i prekrsaje i dr. Odgovornost pravnog lica je objektivna dok je odgovornost fizickog lica subjektivna.

11. OBJEKTI PRAVA pojam i vrste

a) Pojam- Pravni odnosi mogu se zasnivati samo izmedju subjekata u pravu a povodom objekata u pravu. Pod objektom prava moze se podrazumevati i ono sto sa stanovista prirodnih nauka nema karakter objekta (npr. prava potrazivanja).- U pravnom smislu reci pod objektom prava podrazumeva se sve ono sto moze biti predmet metamorfoze vradnosti. Da bi jedan objekat prava imao to svojstvo on mora da ispuni sledece uslove: 1) da je objektivno podoban za metamorfozu vrednosti, 2) da metamorfoza njegove vrednosti bude pravno dopustena i 3) da vrednost objekta prava bude takva da se moze izraziti u novcu. Svi uslovi moraju biti ispunjeni. b) Vrste1) Stvari stvari su ili proizvodi ljudskog rada ili materijalni delovi prirode koji se mogu potciniti ljudskoj vlasti. To su objekti koji se mogu prisvajati i povodom kojih se mogu zasnivati pravni odnosi. Posebne vrste stvari za koje vazi poseban pravni rezim su delovi ljudskog tela (objekt prava moze biti samo onaj deo tela cije odvajanje ne ugrozava zivot i zdravlje ljudi - npr. krv, kosa) i novac i HOV.2) Ljudske radnje (cinidbe) ljudske radnje spadaju u objekte gradjanskog prava. Ovde je rec zapravo o ljudskom radu koji se izrazava u razlicitim cinjenjima odnosno uslugama. Da bi dobila status objekta prava ljudska radnja mora ispuniti tri uslova: da je podobna za metamorfozu, da ima svoju vrednost izrazenu u novcu i da je pravno dopustena.

3) Prava to su najcesce obligaciona prava kao sto je npr. pravo potrazivanja.

4) Objekti industrijske svojine, autorskih i srodnih prava kao posebna vrsta objekata prava objekti industrijske svojine nazivaju se proizvodima ljudskog uma a objekti autorskih i srodnih prava proizvodima ljudskog duha. Prvima se bavilo pravo industrijske svojine a drugima autorsko pravo mada se danas cesce za obe stvari upotrebljava zajednicki naziv intelektualna svojina.

5) Licna dobra podrazumevaju odredjena svojstva fizickog lica koja su strogo vezana za samu licnost coveka, koja nisu podobna za metamorfozu jer bi se promet takvih dobara protivio moralnom shvatanju drustva (npr. ugled, status, cast). U licna dobra se ubrajaju: licna prava (vezana za fizicki integritet i slobodu coveka) i licna imovinska prava (prava imovinske prirode cije je vrsenje i trajanje neposredno vezano za licnost coveka). Licna prava i licna imovinska prava su neprenosiva i prestaju smrcu fizickog lica. Sva ova dobra mogu postati objekat prava u slucaju njihove povrede.12. OBJEKTI INDUSTRIJSKE SVOJINE - Proizvodi ljudskog uma predstavljaju inovacije, nova intelektualna resenja, vrednosti koje se mogu primeniti u privrednoj, zanatskoj ili drugoj delatnosti. To su nova resenja koja omogucavaju privredni razvoj. Izraz industrijska svojina prihvacen je kao izraz koji obuhvata pravnu zastitu patenata i inovacija u nacionalnom i medjunarodnom pravu. Prema intetnzitetu inovacije imamo podelu na:a) Pronalazak to je novi izum, novo resenje nekog tehnickog problema koji se moze primeniti u industrijskoj, zanatskoj ili drugoj delatnosti. Pronalazak i njegov pronalazac se pravno stite registracijom. Pronalazacko pravo regulise ovu oblast.

- Lice koje je tvorac pronalaska naziva se pronalazac ili izumitelj. Pronalazac u odnosu na svoj izum ima licno (moralno) pravo i imovinsko pravo.

- U zavosnosti od nivoa inventivnosti pronalazak se moze pravno zastititi kao patent ili kao mali patent.

Patent se definise kao pravo koje se priznaje za pronalazak iz bilo koje oblasti tehnike. Da bi to pravo bilo priznato pronalazak mora da ispuni tri uslova: 1) da je nov, 2) da ima inovativni nivo i 3) da je industrijski primenljiv. Patent uziva zastitu na nacionalnom i medjunarodnom planu i ta zastita je ogranicena na 20 god. Predmet pronalaska koji se stiti patentom moze biti proizvod ili postupak (patentom ne moze biti zasticen pronalazak protivan moralu drustva npr. kloniranje ljudi). Nadlezni upravni organ vodi tri vrste registra: 1) registar prijave patenta, 2) registar patenata u koji se

unose podaci o priznatom patentu i 3) registar sertifikata o dodatnoj zastiti. Pronalazac kao nosilac patenta moze putem ugovora o licenci ustupiti pravo na koriscenje svog

pronalaska drugom licu. Ukoliko pronalazac odbija licencu ili trazi neopravdane uslove ili ga sam ne koristi zakonodavac moze uvesti prinudnu licencu. Nosilac patenta moze se odreci svog patenta. Danom smrti ili prestankom pravnog lica pravo na patent

prestaje da postoji osim ako je preslo na naslednike.

Mali patent predstavlja novi izum i pronalazak ali nizeg inventivnog nivoa od patenta. Naziva se i mali pronalazak i ne moze se odnositi na postupak. Nosilac prava na mali patent moze podneti zahtev za pretvaanje prijave malog patenta u prijavu patenta ili modela. Know-how ne predstavlja objekat industrijske svojine ali ipak uziva pravnu zastitu preko pravila o nelojalnoj konkurenciji i poslovnoj tajni. To je skup tehnicki i tehnoloskih saznanja i iskustava koje su stecene u praksi i mogi se primeniti u proizvodnji. b) Zig to je znak za razlikovanje robe i usluga koji se jos naziva zastitni znak ili marka. Zig se registruje i tako uziva pravnu zastitu. Sluzi za obelezavanje robe i usluga pa tako postoje robni i usluzni zigovi. Nas zakonodavac razlikuje individualni, kolektivni ili zig garancije.

c) Dizajn je objekat industrijske svojine pod kojim se podrazumeva spoljasnji izgled proizvoda, tj. ukupni vizuelni utisak koji proizvod ostavlja na informisanog potrosaca ili korisnika. Da bi bio pravno zasticen on mora biti nov i mora biti individualne prirode, tj. da ima individualnog tvorca. Dizajn moze biti trodimenzionalni (model) ili dvodimenzionalni (uzorak) izgled celog proizvoda ili njegovog dela a odredjeni njegovom vizuelnim karakeristikama, posebno linijama, konturama, bojama, oblikom, teksturom i materijalima. Kreator dizajna maziva se autor ili nosilac prava na dizajn.

d) Oznake geografskog porekla one obuhvataju dva pojma: ime porekla (naziv zemlje ili regiona koji oznacava da proizvod odatle potice i da su kvaliteti proizvoda uslovljeni geografskom sredinom) i geografsku oznaku (to je oznaka za identifikaciju robe kao robe koja potice sa teritorije odredjene zemlje i koja ukazuje na odredjeni kvalitet i reputaciju). Oba pojma sluze za blizu identifikaciju prirodnih, poljoprivrednih i industrijskih proizvoda.

e) Topografija i integrisana kola topografija podrazumeva na bilo koji nacin prikazan trodimenzionalni raspored elemenata od kojih je najmanje jedan aktivan i predstavlja medjuvezu u integrisanom kolu. Integrisano kolo podrazumeva gotov proizvod ili medjuproizvod u kome se ostvaruje odredjena elekronska funkcija i u kome su elementi integralno formirani.

f) Pravo konkurencije strogo uzevsi ne predstavlja objekat prava te mu nece biti posvecena paznja. 13. POJAM STVARNOG PRAVA I POJAM I VRSTE STVARI - Stvari cine jednu vrstu objekata prava koje su predmet metamorfoze na trzistu. Posto stvari nemaju svoju volju one se ne mogu same razmenjivati. Njihovu razmenu vrse njihovi cuvari koji se na trzistu moraju priznavati za vlasnike tih stvari.- Na stvarima se osim prava svojine mogu uspostaviti i druga prava kao sto su pravo zaloge i pravo sluzbenosti. Pitanja koja su vezana za utvrdjivanje prava koje se mogu imati na stvarima izucava stvarno pravo. Norme stvarnog prava predstavljaju stvarno pravo u objektivnom smislu, a prava koja pripadaju jednom licu na osnovu normi objektivnog stvarnog prava jesu subjektivna stvarna prava..

- Stvarana prava su apsolutna prava jer deluju prema svima (erga omnes) a to znaci da svako mora postovati tudje stvarno prvao. To su pravo svojine, pravo zaloge i pravo sluzbenosti.

Stvari pojam i vrstea) Pojam stvari

- Pod stvarima u pravnom smislu reci podrazumevaju se proizvodi ljudskog rada i delovi prirode koji mogu biti potcinjeni ljudskoj vlasti i na kojima moze biti uspostavljeno pravo svojine ili neko drugo stvarno pravo. Da bi jedan objekat imao prirodu stvari u pravu moraju biti ispunjena dva uslova: 1) fizicki (da stvar moze biti podvrgnuta ljudskoj vlasti) i 2) pravni (ekonomski i drustevni, sto znaci da objekat ima svoju vrednost izrazenu u novcu).

b) Vrste stvari1) Telesne i bestelesne stvari podela potice iz rimskog prava I telesne su one koje se mogu dotaci a bestelesne koje se ne mogu dotaci.

2) Stvari u prometu i stvari van prometa podela je izvrsena na osnovu toga da li se pravo svojine na odredjenoj stvari moze da promece na trzistu ili ne. Stvari u prometu dele se na:

Pokretne i nepokretne stvari pokretne su one koje se mogu premestati sa jednog mesta na drugo a da se pritom njihova sustina ne ostetei. Kod nepovratnih to nije slucaj. Prenos svojine na pokretnoj stvari vrse se predajom i nije potrebna forma ugovora dok se prenos na nepokretnoj stvari vrsi upisom u registar i zahteva se ugovor. Potrosne i nepotrosne stvari potrosne su one cija se sustina gubi jednokratnom upotrebom (npr. hleb, kafa, pice) a nepotrosne su one cija se sustina ne gibi jednokratnom upotrebom (npr. telefon, knjiga).

Individualne i po rodu odredjene stvari individualne su one stvari koje su pojedinacne i tacno odredjene (npr. slika Monaliza). Po rodu odredjene ili genericne stvari su one koje su odredjene po rodu i vrsti i po broju i kolicini (npr. psenica, sijalice, autogume).

Zamenljive i nezamenljive stvari ako se prilikom izvrsenja obaveze umesto jedne stvari moze dati druga onada je zamenljiva a ako ne moze onda je nezamenljiva. Deljive i nedeljive stvari deljive su one cijom se deobom neunistava njihova sustina a dobijeni deo putem fizicke deobe ima srazmernu vrednost prema celini. Kod nedeljivih je suprotno. Glavne i sporedne stvari ova podela se vrsi kod onih stvari kod kojih vise stvari cini jednu ekonomsku celinu a time i pravnu i kod kojih je jedna stvar ekonomski glavna (npr. brava) a druga sporedna (kljuc).

c) Novac i hartije od vrednosti posebne vrste stvari

1) Novac novac je posebna vrsta stvari u pravu i ima znacajnu ulogu u trzisnoj privredi pa stoga podleze posebnom pravnom rezimu. Novac ima brojne funkcije: merilo vrednosti, sredstvo placanja, sredstvo tezauracije, obavlja funkciju opolodnje Novac ima svojstvo stvari u pravu, on je stvar u prometu, po rodu odredjena stvar, pokretna, potrosna, zamenljiva i deljiva stvar.

2) Hartije od vrednosti hov su pisane isprave ciji zakoniti imalac moze ostvariti ono subjektivno pravo koje je oznaceno na hartiji. Sama hartija (sam papir) nema neku vrednost ali vrednost ima pravo koje je upisano u hartiji. Primer hov u nasem pravu su: menica, cek, akcija, obveznica - Razlikujemo pravo na hartiju (pravo koje njen imalac ima i ono sto moze biti pravo svojine) i pravo iz hartije (ono pravo koje je upisano u hartiju i ono je prometljivo i podobno za metamorfozu. Prema nacinu oznacavanja imaoca hartije hov se dele na: hartije na donosioca (lutrijski loz), hartije na ime (obveznica) i hartije po naredbi. Hartije na donosioca prenose se predajom, hartije na ime cesijom a hartije po naredbi indosamentom.

14. PRAVO SVOJINE, SVOJINSKA OVLASCENJA I VRSTE SVOJINE- Pravo svojine je stvarno pravo koje se moze imati na stvarima. Pravo svojine je apsolutno stvarno pravo koje deluje prema svima jer to pravo titulara svojine moraju svi postovati. Postovanje tog prava sastoji se u obavezi svih lica da se uzdrze od povrede, ugrozavanja toga prava i njegovog osporavanja. Pravo svojine je najsire pravo koje se moze imati na stvari ali to pravo ima svoje ogranicenje. Ta ogranicenja su 1) u pogledu predmeta, tj. u stvarima na kojima se moze imati pravo svojine, 2) u pogledu sadrzine prava svojine i 3) u pogledu subjekata koji mogu biti nosioci prava svojine.- Objektivno stvarno pravo taksativno nabraja apsolutna stvarna prava a to su: pravo svojine, pravo zaloge i pravo sluzbenosti.

- Pravo svojine u sebi sadrzi tri ovlascenja koja se nazivaju svojinska ovlascenja. To su: ovlascenja drzanja (upotrba i koriscenje), ovlascenje plodouzivanja (uzivanje plodova stvari) i ovlascenje raspolagaja stvari (ovlascenje otudjenja).

Vrste svojina

- Sobzirom na nacin koriscenja stvari imamo licnu i privatnu svojinu, sobzirom na broj subjekata koji mogu imati pravo svojine na jednoj stvari postoji susvojina, zajednicka svojina i mesovita. Sobzirom na to ko se moze javiti kao nosilac prava svojine postoje licna, drzavna, zadruzna i drustvena svojina.

a) Licna svojina je oblik individualne svojine koja sadrzi sva svojinska ovlascenja kojima vlasnik raspolaze. Ona je licna, pripada pojedincu i sluzi zadovoljenju njegovih licnih potreba.

b) Privatna svojina proistice iz licne svojine a poprima oblik privatne kada sluzi exploataciji tudje radne snage, odnosno sticanju dobiti. Ona postaje privatna prema nacinu koriscenja svojinskih ovlascenja, odnosno u koje svrhe sluzi.

c) Drzavna svojina ovde se kao titular prava svojine javlja drzava. Njome upravlja drzava kao i svaki drugi vlasnik preko nadleznih organa na nacin utvrdjen ustavom i zakonom. Treba praviti razliku izmedju drzave kao javne vlasti (za nju vaze posebna pravila) i drzave kao vlasnika (za nju vaze ista pravila kao i za sve). Subjekt drzavne svojine je drzava a objekte drzavne svojine cine javna dobra, prirodna bogatstva, dobra u opstoj upotrebi, novac, hov - Sadrzina drzavne svojine ima dve vrste ovlascenja i to javnopravna (upravnopravna) i privatnopravna (gradjanskopravna). Zbog ovoga drzavna svojina je mesovite pravne prirode.

d) Zadruzna svojina to je poseban oblik prava svojine koja je nastala sa pojavom sitnih robnih proizvodjaca (npr.seljaci, trgovci). Zadruznu svojinu cine ulozi zadrugara, sredstva nastala delovanjem zadruge i druga sredstva. Zadruzna svojina se obrazuje iz uloga zadrugara koji momentom njihovog unosenja u zadrugu prelaze iz licne ili privatne svojine zadrugara u zadruznu svojinu. Za uzvrat zadrugari sticu pravo na udeo u zadrugu. Novostvorena vrednost nastala delatnoscu zadruge je zadruzna svojina.

e) Drustvena svojina to je onaj oblik svojina kod koje se keo titular javlja drustvo kao celina. Danas se drustvena svojina transformise u privatnu.

f) Susvojina je takav oblik prava svojine kod kojeg dva ili vise lica imaju pravo svojine na istoj stvari, svako prema svom udelu. Svi suvlasnici zajedno imaju pravo svojine na celoj stvari i prema trecim licima istupaju kao jedan vlasnik. Pravilo je da suvlasnik moze raspolagati svojim delom bez saglasnosti ostalih suvlasnika ali kod prodaje ostali suvlasnici imaju pravo prece kupovine. Do suvlasnistva najcesce se dolazi putem nasledja i ugovora obligacione prirode. Susvojina je imovinska zajednica zbog cega suvlasnike povezuje samo imovinski interes. Ukoliko suvlasnici ne nadju zajednicki interes mogu zahtevati da se izvrsi deoba cime ce dovesti do prestanka susvojine.

g) Zajednicka svojina je takav oblik prava svojine kod kojeg dva ili vise lica koja se nazivaju zajednicari imaju pravo svojine na istoj stvari ali njihovi udeli u pravu svjine nisu unapred odredjeni, ni fakticki ni pravno. Zajednicari ne mogu raspolagati svojim udelima dok traje pravni rezim zajednicke svojine. Oblici zajednicke svojine su: imovina bracnih drugova, zajednicka svojina porodicePodela zajednicke imovine moze se izvrsiti na dva nacina i to 1) sporazumom zajednicara i 2) sudskim putem.

h) Etazna svojina je pravo svojine na posebnom delu zgrade koja moze postojati na stanu, poslovnoj prostoriji, garazi ili garaznom mestu. Etazna svojina se stice kupovinom, nasledjem, izgradnjom, zamenom ili poklonom. Imalac prava etazne svojine ovlascen je da raspolaze svojim pravom kao iskljucivi vlasnik i moze da vrsi prepravke svog posebnog dela zgrade pod uslovom da se tim zahvatom ne dira u etazno vlasnistvo drugih titulara. Etazni vlasnici duzni su da ucestvuju u troskovima zajednickih delova zgrade.i) Mesovita svojina to je onaj oblik svojine koga cine razliciti oblici svojina kao sto su: drzavna i privatna; privatna i zadruzna; svojina domaceg i stranog porekla ili spoj pomenutih i drugih oblika svojina. Ona se javlja po pravilu kod privrednih drustava u koja se udruzuju titulari razlicitih oblika svojine motivisani sticanjem zarade. 15. DERIVATNO STICANJE PRAVA SVOJINE- To je takav nacin sticanja kod kojeg novi vlasnik svoje pravo svojine izvodi iz prava svojine svog prethodnika. Za ovo su potrebna dva uslova: 1) da postoji pravni osnov, pravna podloga za prenos (to je zakljuceni pravni posao na osnovu kojeg se vrsi prenos prava svojine) i 2) da postoji zakonit nacin prenosa (on zavisi od stvari koja je predmet pravnog posla).

- Kada se pravo svojine stice njihovom predajom takva predaja moze biti fizicka (npr. predaja iz ruke u ruku) ili simbolicna (npr. predaja kljuceva od stana).

- U uporednom pravu postoje dva sistema sticanja svojine na osnovu ugovora:

Sistem predaje kod ovog sistema zakljuceni ugovor predstavlja samo pravni osnov za prenos pravne svojine ali se na osnovu njega ne vrsi stvarni prenos tog prava. Da bi doslo do stvarnog prenosa potrebno je da vlasnik preda stvar pribaviocu.

Translativni sistem karakteristican je za francusku, pravo svojine prelazi na pribavioca na osnovu punovaznog ugovora, nezavisno od cinjenice sto stvar koja je predmet zakljucenog ugovora nije predata pribaviocu. Primenjuje se samo kod onih ugovora koji za predmet imaju individualno odredjene stvari.

16. DRZAVINA

a) Pojam i osnovna pravila- Drzavina je samostalni pravni institut, nije stvarno pravo ali se izucava u okviru stvarnog prava. Drzavina ima veliki znacaj za pravo, jer je pretpostavka 1) da je drzalac stvari vlasnik dok se ne dokaze suprotno, 2) drzalac uziva pravnu zastitu, 3) drzavina moza da utice na prestanak svojine.

- Pojam drzavine preuzet je iz rimskog prava ali je vremenom izgradjena moderna, objektivna koncepcija drzavine.

- Drzavina se definise kao fakticka vlast, tj. kao ekonomska vlast na stvari za razliku od prava svojine koja se definise kao pravna vlast na stvari. Da bi se nesto podvelo pod pojam drzavine nuzno je da drzavina bude fakticki odnos fizickog posedovanja stvari i da posedovanje znaci istovremeno ekonomsko iskoriscavanje same stvari. Pod drzavinom se podrazumeva i ona fakticka vlast koja se ne vrsi na osnovu nekog subjektivnog prava (npr. kada kupimo ukradenu stvar bez znanja).

- U pravnoj teoriji pravi se razlika izmedju drzavine i detencije. Detenciju na stvari ima lice koje po osnovu radnog ili slicnog odnosa vrsi fakticku vlast na stvari za drugo lice a duzno je da postupa po upustvima ovog drugog lica (npr. konobar, kucna pomocnica)- Drzavina ima fakticku vlast samo na stvarima koje su u pravnom prometu (stvari izvan pravnog prometa ne mogu biti drzavina npr. javna dobra, prirodna bogatstva)

- Drzavina uziva pravnu zastitu i stiti se posebnim posesornim tuzbe. Ovde je osnovno pravilo da drzaoca stvari ne sme niko da uznemirava u njegovoj drzavini osim vlasnika te stvari.

- Drzavina se gubi: 1) kada drzalac prestane da vrsi fakticku vlast ili 2) ako je privremeno sprecen da vrsi fakticku vlast.

b) Vrste drzavina

1) Zakonita i nezakonita zakonita je ona drzavina koja ima pravni osnov. Taj osnov mora biti isti onaj koji je potreban za sticanje prava svojine. Nezakonita je ona do koje se doslo bez pravnog osnova.

2) Savesna i nesavesna savesna je ona kod koje drzalac veruje da je i vlasnik stvari a nesavesna je ona kada drzalac stvari zna da nije vlasnik.

3) Svojinska i upotrebna svojinska je takva drzavina kod koji drzalac stvari zeli, odnosno ima volju da stvar drzi kao vlasnik. Upotrebna je takva gde drzlac nema volju da bude vlasnik ali stvar drzi po nekom pravnom osnovu.

17. ZALOZNO PRAVO pojam, nacela, vrste sa posebnim osvrtom na rucbu zalogu

a) Pojam i vrste zaloznog prava

- Zalozno pravo je stvarno pravo na tudjoj individualno odredjenoj stvari na osnovu koga poverilac moze naplatiti svoje potrazivanje iz vrednosti zalozene stvari pod uslovom da duznik ne ispuni svoju obavezu o dospelosti. Zalozno pravo je realno, tj. srvarnopravno sredstvo obezbedjenja koje poveriocu stvara mogucnost i priza sigurnost u pogledu naplate.

- Lice koje daje stvarnu zalogu zalogodavac a lice koje uzima stvar u zalogu naziva se zalogoprimac.

- Pravo zaloge kao stvarno pravo deluje prema svima pa i prema vlasniku (promena licnosti vlasnika zalozene stvari ne utice na pravo zaloge). Jedna stvar moze biti predmet zaloge za vise potrazivanja. Potrazivanje moze biti novcano i nenovcano kao i buduce i uslovno. Delimicno vracanje duga ne dovodi do prestanka zaloznog prava i ono se namiruje samo sudskim putem.

- Prema vrsti stvari na koju se zalozno pravo odnosi zaloga moze biti na pokretnim stvarima (rucna zaloga) i na nepokretnim stvarina (hipoteka).

- Prema nacinu nastanka zaloznog prava ono moze biti ugovorno zalozno pravo, sudsko zalozno pravo i zakonsko zalozno pravo.

- Pravni osnov za zasnivanje zaloznog prava nalazi se u izricito izjavljenoj volji duznika koja je dovela do zakljucenja ugovora, a izuzetno pravni osnov moze biti sudska odluka ili sam zakon.

b) Nacela zaloznog prava1) Nacelo akcesornosti zalozno pravo je sporedno pravo i zbog toga je i zavisno pravo od potrazivanja iz osnovnog prava. Izuzetak od nacela akcesornosti je to sto se zaloznim pravom moze obezbediti i zastarelo potrazivanje.

2) Nacelo oficijelnosti zalozni poverilac moze namiriti svoje potrazivanje samo iz zalozene stvari po pravilu putem javne prodaje i preko suda.

3) Nacelo specijalnosti zalozno pravo se moze konstituisati samo na individualno odredjenoj stvari i za obezbedjenje tacno odredjenog potrazivanja.

4) Nacelo nedeljivosti zalozno pravo je nedeljivo i zalozena stvar nalazi se u zalozi sve do momenta isplate celokupnog duga.

5) Nacelo prioriteta ukoliko na jednoj stvari postoji vise zaloznih prava tada se izmedju njih odredjuje rang. Ranije konstituisano zalozno pravo ima prioritet u odnosu na kasnije konstituisano pravo.

6) Nacelo publiciteta zalozno pravo mora da bude spolja vidljivo oznaceno.

c) Rucna zaloga- Objekat rucne zaloge moze biti svaka pokretna stvar (individualno odredjena i nepotrosna) koja se nalazi u pravnom prometu. Zaloga najcesce nastaje zakljucenjem ugovora o zalozi i predajom stvari zalogoprimcu u drzavinu povodom novcanog duga. Stvar moze punovazno dati u zalogu samo vlasnik.

- Kad dug dospe za namirenje a duznik ne vrati dug zalogoprimac svoje potrazivanje namiruje prodajom stvari preko suda javnom aukcijom. Zalogoprimac je duzan da prethodno opomene duznika iz davanje naknadnog roka.

- Prava i obaveze zalogoprimca su: 1) mora cuvati zaloznu stvar kao dobar domacin, tj. kao dobar privrednik ali nema pravo da stvara korist, 2) zalogoprimac ne moze zadrzati zalozenu stvar u svojinu i zalogoprimac odgovara za ostecenje ili propast stvri.

- Pravo rucne zaloge se gasi namirenjem duga zalogodavca ili usled odricanja zalogoprimca od zalozenog prava, usled propasti zalozene stvari, i u rdugim slucajevima.

18. HIPOTEKA- Hipoteka je zalozno pravo koje se uspostavlja na tudjoj nepokretnosti. Pravo se stice upisom u registar nepokretnosti dok zalozna stvar ostaje u drzavini duznika.Razlikuje se od rucne zaloge jer duznik ne predaje stvar u drzavinu poverioca vec zalozna nepokretnost ostaje u drzavini duznika i on moze pribrati plodove koja ta stvar daje.- Hipoteka je realno sredstvo obezbedjenja svakog potrazivanja, cak i buduceg i uslovljenog, pa i u stranoj valuti samo sto stvar i dalje ostaje kod duznika. Publicitet zaloznog prava kod hipoteke se ostvaruje upisom iste u registar nepokretnosti.

- Osnovno pravo hipotekarnog poverioca jeste da zahteva namirenje iz vrednosti zalozne nepokretnosti ako dug nije izmiren. Hipotekarni poverilac ima pravo prvenstva u odnosu na obicne poverioce i u odnosu na sve druge hipotekarne poverioce cije je zalozno pravo kasnije upisano u registar. - Na jednoj nepokretnoj stvari moze biti uspostavljeno vise hipoteka ali najvise do visine njene vrednosti. Obicno je vrednost zalozene nepokretnosti mnogo veca od iznosa potrazivanja.

- Predmet hipoteke moze biti: 1) nepokretna stvar (zemljiste, gradjevinski objekti), 2) deo nepokretnosti, 3) susvojinski udeo, 4) poseban deo zgrade (stan, garaza), 5) pravo koje se ima na zemljiste, i 6) objekat u izgradnji.

- Hipoteka se moze uspostaviti na cetiri nacina: Ugovorna koja nastaje na osnovu ugovaora o hipoteci, ili sudskog poravnanja,

Jednostrana koja nastaje davanjem zalozne izjave vlasnika nepokretnosti,

Zakonska koja nastaje po sili zakona i

Sudska koja nastaje na osnovu sudske odluke.

- Ugovor o hipoteci moze biti samostalan ugovor ili deo drugog ugovora kojim se uredjuje odredjeno potrazivanje (ugovor o zajmu, kreditu) Ugovor se obavezno zakljucuje u pisanoj fomi i sa overenim potpisima.

- Ugovor i zalozna izjava su izvrsne isprave jer se na osnovu njih u registar nepokretnosti hipoteka upisuje kao izvrsna, vansudska hipoteka. Obe isprave po nalogu zakona moraju da sadrze sledece odredbe: 1) jasno naznacenu izjavu vlasnika kojom neopozivo ovlascuje poverioca da ako dug ne bude placen o dospelosti moze da naplati potrazivanje iz cene koju bude dobio prodajom nepokretnosti, 2) izjavu vlasnika da je upozoren o posledicama neizmirenja duga, 3) izjavu vlasnika da je saglasan da poverioc moze da pristupi nepokretnosti radi kontrole, 4) izjavu treceg lica (ako ono postoji) koje ima neposrednu drzavinu a nije neposredni vlasnik, da je svestan posledica ugovora o hipoteci.

- Prava vlasnika su da drzi predmet hipoteke, da ga upotrebljava, da pribira plodove koje predmet daje i pravo da otudji predmet. Njegove obaveze su da ne sme fizicki menjati predmet, da bude domacin i privrednik i da poveriocu omoguci pristup nepokretnosti.

- Prava poverioca su da trazi dodatno obezbedjenje ako je vrednost hipoteke smanjena, a ako mu se ne obezbedi dodatno obezbedjenje ima pravo da zahteva naplatu celog duga i to bez odlaganja.

- Vansudski postupak namirenja pokrece se opomenom poverioca u pisanoj formi koju upucuje duzniku. Ako u roku od 30 dana dug ne bude namiren poverilac upucuje opomenu o prodaji nepokretnosti duzniku a registru nepokretnosti da se izvrsi zabelezba hipotekarne prodaje u korist poverioca.

- Hipotekarni poverilac ima pravo da svoje potrazivanje prema duzniku prenosi na treca lica. Sa prenosom potrazivanja na trece lice prelazi i hipoteka kao akcesorno pravo.

- Hipoteka prestaje njenim ispisom iz registra uz prethodno ispunjenje sledecih uslova: 1) kad duznik isplati dug, 2) kada se poverioc odrekne od duga, 3) kada se u istom licu stekne svojstvo i hipotekarnog poverioca i duznika (konfuzija), 4) kad poverilac stekne pravo svojine na hipotekarnoj nepokretnosti, 5) u slucaju propasti hipotekarne stvar, 6) u slucaju sudske javne prodaje i 7) u slucaju prodaje vansudskim putem.19. ZALOZNO PRAVO NA POKRETNIM STVARIMA UPISANIM U REGISTAR

- Nova sredstava obezbedjenja potrazivanja treba da omoguce iskoriscavanje kreditne sposobnosti privrednog subjekta uz pomoc davanja u zalogu odredjene pokretne stvari ali da duznik u postupku zalaganja ne izgubi drzavinu na zalozenim stvarima.

- U uporednom pravu navedeni zahtev ostvaruje se putem pravne ustanove trasta (trust) koji je karakteristican za angloamericke pravne sisteme a u pravnim sistemima kontinentalnog prava taj zahtev se ostvaruje sledecim pravnim institutima: zadrzavanje prava svojine, fiducijarni prenos prava svojine i registrovana odnosno nedrzavinska zaloga. - Kada je rec o domacem pravu donet je poseban zakon o zaloznom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar.

- Pomenuti pravni instituti pruzaju zaloznom poveriocu garanciju povracaja kredita a duzniku koriscenje zalozene stvari koja sluzi kao sredstvo realnog obezbedjenja a ujedno mu omogucava ostvarivanje prihoda neophodnih za otplatu duga.

- Pravni osnov zasnivanja nedrzavinske zaloge predstavlja zakljucenje ugovora o zalozi a pravo poverioca na stvar zalogodavca upisuje se u registar zaloznog prava. Ugovor mora biti u zakonskoj, pisanoj formi.

- Pravo upisa u registar mogu traziti zalozni poverilac ili zalogodavac. Pravno dejstvo upisa zaloznog prava ogleda se u pravu poverioca da se moze naplatiti iz vrednosti predmeta zaloznog prava.

- Postupak upisa u registar zaloge pokrece se podnosenjem zahteva za upis. Zahtev se podnosi na propisanom obrascu i zavodi se u agenciji za privredne registre. Registar zaloge je po svojoj prirodi javni registar i njega cini jedinstvena elektronska baza podataka.

- Posto zalogodavac zadrzava drzavinu na predmetu zaloge proizilazi za njega zakonska obaveza da predmet zaloznog prava cuva sa poznjom dobrog domacina, odnosno privrednika.

- Zalogodavac gubi pravo na drzavinu predmeta ukoliko o dospelosti ne ispuni svoju obavezu. Zalozni poverioc ima pravo prvenstva naplate u odnosu na ostale poverioce i kasnije zalozne poverioce.

- Namirenje zapocinje kada zalozni poverilac obavesti duznika o nameri da dospelo potrazivanje namiri iz vrednosti predmeta zalozenog prava. Zalozni poverilac duzan je da zatrazi upis u registar zaloge da je zapoceo postupak namirenja. - U slucaju da zalogodavac dobrovoljno ne izvrsi svoju obavezu poverioc moze da podnese zahtev sudu radi donosenja resenja o oduzimanju predmeta.

- Zalozno pravo moze prestati: 1) ispaltom duga, 2) usled propasti predmeta zaloznog prava,3) javnom prodajuom, 4) odricanjem poverioca od zaloznog prava, 5) u slucaju kofuzije, 6) u slucaju konsolidacije (kad zalozni poverilac stekne pravo svojine na predmetu zaloznog prava). Po prestanku zaloznog prava ono se brise iz registra zaloge.

20. POJAM OBLIGACIONOG PRAVA, FORMALNI IZVORI I OSNOVNA NACELA

a) Pojam obligacionog prava- Obligaciono pravo predstavlja skup ravnih normi kojima se regulisu obligacioni odnosi, koji su poznati i pod nazivom duznicko-poverilacki odnosi. To su odnosi gde sa jedne strane imamo poverioca a sa druge duznika. Obligaciono pravo regulise pravni saobracaj u kojem dobra materijalne prirode prelaze iz imovine jednog lica u imovinu drugog, ili se vrsi rad, odnosno pruza usluga za drugog uz ili bez naknade.- Obligaciono pravo regulise odnose izmedju fizickih lica (u nasem pravu subjekti obligacionih odnosa mogu biti i pravna lica) povodom prometa materijalnih dobara i usluga na trzistu.b) Formalni izvori obligacionog prava1) Ustav je najvisi pravni akt i on je istovremeno formalni izvor obligacionog prava. Ustav Srbije utvrdjuje da republika uredjuje svojinske i obligacione odnose. 2) Zakon o obligacionim odnosima donet je 1978 god i primenjuje se na obligacione odnose koji nastaju izmedju fizickih lica i izmedju pravnih lica.3) Posebni zakoni i drugi propisi zbog specificnosti odredjenih obligacionih odnosa i potrebe da ti odnosi budu posebno regulisani doneti su odredjeni zakoni koji se ubrajaju u formalne izvore oblaigacionog prava (npr. zakon o hov, zakon o osiguranju, o turizmu)4) Opste i posebne uzanse to su dopunski izvori obligacionog prava, to su kodifikovani obicaji nastali u praksi koje ovlasceni subjekti uoblicavaju u jedan pisani akt.Osnovna nacela obligacionog prava1) Nacelo slobode uredjivanja obligacionih odnosa (nacelo autonomije volje, nacelo slobode ugovaranja) pod ovim nacelom se podrazumeva sloboda u odlucivanju o zasnivanju obligacionog odnosa, o izboru druge strane, o vrsti i sadrzini odnosa, o izboru merodavnog prava, o nadleznom sudu ili arbitrazi za slucaj spora, o promeni sadrzine ili prestanku obligacionog odnosa. U osnovi ovog nacela je ideja o slobodi coveka da izrazava svoju volju i da saglasno njoj deluje u drustvu. Ovo nacelo je kritikovano jer realnost pokazuje da je volja cesto uslovljena ekonomskom moci i da jaca strana po pravilu namece slabijoj strani svoju volju u zasnivanju obligacionog odnosa. U pravnim sistemima postoje ogranicenja ovog nacela kao sto su: prinudni propisi, javni poredak i dobri obicaji. 2) Nacelo ravnopravnosti ugovornih strana podrazumeva: da strane po zakonu imaju ravnopravan polozaj, za obe strane moraju vaziti ista pravna pravila kao i isti uslovi prilikom zasnivanja obligacionog odnosa. 3) Nacelo savesnosti i postenja podrazumeva da su strane jedna prema drugoj u dobroj veri (bona fides), da teze ugovorenom cilju, da se medjusobno podrzavajuOva nacelo tice se odanog vernog i moralnog ponasanja u zasnivanju i izvrsavanju obligacinog odnosa. 4) Nacelo zabrane zloupotrebe prava svako vrsenje subjektivnog prava mora biti saglasno cilju, ako se subjektivno pravo vrsi suprotno postavljenom cilju tada je rec o zloupotrebi prava. Subjektivno nacelo ne moze se vrsiti sa namerom da se drugome nanese steta ili pricini kakva nelagoda.5) Nacelo zabrane uspostavljanja monopolskog polozaja ugovori obligacionog prava mogu posluziti i stvaranju monopolskog polozaja na trzistu. Takvi ugovori mogu da posluze sprecavanju lojalne utakmice i pravni sitem se od ovoga brani donosenjem posebnih zakona o zabrani nelojalne utakmice.6) Nacelo ekvivalentnosti (nacelo davanja jednake vrednosti) naziva se i nacelo jednakosti uzajamnih davanja a proizvodi dejstvo kod dvostrano obaveznih ugovora kod kojih su obe strane jedna drugoj istovremeno i duznik i poverilac. Mora postojati znak jednakosti u pogledu vrednosti medjusobnih obaveza. Ovo nacelo ne vazi za ugovore o poklonu, ugovore o osiguranju7) Nacelo dispozitivnosti pravnih normi ono omogucava stranama u obligacionom odnosu da svoje odnose urede i drugacije od propisanog nacina a ako se drugacije ne dogovore veze ih dispozitivna zakonska norma. Ovo nacelo proistice iz osnovnog nacela u obligacionom pravu da su strane slobodne u uredjivanju svojih odnosa.8) Nacelo postupanja sa paznjom dobrog domacina, uredog privrednika, odnosno strucnjaka svaka strana u obligacionom odnosu je duzna da se ponasa kao dobar domacin, odnosno dobar privrednik a to znaci da se u izvrsavanju svojih obaveza ponasa onako kako bi se ponasala da ih izvrsava u svoju korist. Lice koje se profesionalno bavi odredjenom delatnoscu treba da se ponasa sa paznjom dobrog strucnjaka a to znaci da je duzan da se ponasa prema pravilima struke.9) Nacelo ponasanja saglasno dobrim poslovnim obicajima nalaze ucesnicima obligacionih odnosa da u pravnom prometu postupaju u skladu sa vec izgradjenim poslovnim obicajima, koji nose atribut dobri jer su uobicajeni, objektivno opravdani i u praksi potvrdjeni.21. POJAM I IZVORI OBLIGACIJA

a) Pojam obligacije obligacioni odnos - Izraz potice od latimskog glagola obligare sto zanaci obavezati se odnosno od latinske reci obligatio sto znaci obaveza.

- Obligacija uvek nastaje izmedju dve strane, poverioca i duznika (duznicko-poverilacki odnosi). Obligacija je obaveza i odnos izmedju poverioca i duznoka u kojem poverilac ima pravo da zahteva od duznika odredjeno davanje, cinjenje ili necinjenje, a duznik ima obavezu da ono sto poverilac zahteva, da to i ucini. Obaveza i obligacija su sinonimi ali obligacija i obligacioni odnosi nisu, jer jedan obligacioni odnos moze da obuhvata vise obligacija.- Obligacioni odnos ima svoj predmet (ono povodom cega je nastao obligacioni odnos, npr. stvar, pravo ili radnja) i svoju sadrzinu (to su prava i obaveze koji proisticu iz obligacionog odnosa).

- Osnovni sastojci obligacionog odnosa su: duznik, poverilac, dug, potrazivanje, predmet i sadrzina.

b) Izvori obligacija- Osnov iz kog proistice obaveza, odnosno nastaje obligacija naziva ze izvorom obligacija. To je pravna cinjenica ili skup pravnih cinjenica iz kojih nastaje obligacija.

- U nasem pravu, prema zakonu o obligacionim odnosima obaveze mogu nastati iz: 1) ugovora, 2) jednostrano izjavljene volje, 3) prouzrokovanja stete, 4) sticanja bez osnove, 5) poslovodstva bez naloga i 6) zakona. (1 i 2 predstavljaju regularne, odnosno redovne izvore obligacija; 3,4 i 5 predstavljaju iregularne, odnos neredovne izvore obligacija dok 6 predstavlja posebnu vrstu izvora obligacija).

1) Ugovori ugovor je saglasnost volja dve strane radi uspostavljanja, promene ili prestanka nekog obligacionog odnosa.

2) Jednostrana izjava volje predstavlja izjavu volje jednog subjekta koja je data na zakonom propisan nacin i ima za posledicu zasnivanje obligacionog odnosa. To je izvor obaveze za lice koje svojom voljom istice da preuzima obavezu (ne moze se stvarati obaveza drugom niti sebi pravo). Npr. ponuda za zakljucenje ugovora, javno obecanje nagrade3) Prouzrokovanje stete kasnije vise o tome.

4) Sticanje bez osnova (obogacenje bez osnova, pravno neosnovano obogacenje) sticanje bez osnova stvara obavezu da se ono sto je primljeno bez pravnog osnova vrati ili da se ako je to nemoguce nadoknadi vrednost postignute koristi. Ovde moraju biti ispunjena tri uslova: a) da postoji obogacenje odredjenog lica, b) da je obogacenje rezultiralo iz osiromasenja drugog lica i c) da je do obogacenja doslo bez pravnog osnova.

5) Poslovodstvo bez naloga definise se kao izvrsavanje ili vrsenje tudjeg posla za tudji racun ali bez ovlascenja onog lica za koji se vrsi posao, tj. bez naloga. Lice koje vrsi posao naziva se poslovodja a lice za ciji je racun izvrsen posao naziva se vlastodavac. Vrsenje tudjih poslova nije pravilo vec izuzetak, medjutim ima slucajeva kada je to dopusteno i tada predstavlja izvor obligacija. To je posao koji se preduzima za drugog u nameri da se zastite interesi tog drugog uz naknadu troskova. Posao se vrsi bez naloga sa namerom da se pomogne, ali o trosku onoga ciji je posao, pod uslovom da posao ne trpi odlaganje. Prema zakonu o obligacionim odnosima tudjem poslu se moze nezvanicno pristupiti: a) ako posao ne trpi odlaganje i b) ako postoji steta ili propustanje ocigledne koristi.

Poslovodja bez naloga ima odredjena prava i obaveze a to su: da zahteva od vlastodavca da ga oslobodi svih

obaveza preuzetih u vezi posla, da vlastodavac preume sve poslove koji su zakljuceni u njegovo ime, da mu

nadoknadi sve nuzne i korisne troskove, da mu nadoknadi pretrpljenu stetu i da mu da primerenu nadoknadu za

trud.6) Zakonske obligacije nastaju neposredno po naredbi zakona. Ovde su misljenja strucnjaka podeljena. Pojednima to je poseban izvor obligacija a po drugima on to nije vec zakon ima karakter pravne podloge nastanka svih obligacija. Primeri zakonskih obligacija su: placanje poreza, carina, obaveza roditelja da izdrzavaju maloletnu decu

22. KARAKTERISTIKE OBLIGACIONOG ODNOSA I PODELA OBLIGACIJA

Karakteristike obligacionog odnosa su:

a) Obligacioni odnos je pravni odnos ona je pravni jer je regulisan pravnom normom, utuziv je i pravno je zasticen.

b) Obligacioni odnos je odnos izmedju tacno odredjenih lica on je odredjen jer je uvek odredjena i jedna i druga strana. Tacno se zna ko jepoverilac a ko duznik mada i na jednoj i na drugoj strani moze biti vise lica.

c) Obligacioni odnos je relativan odnos on je relativan jer su prava i obaveze iz tog odnosa relativne prirode, jer dejstvuju samo prema licima koja su ovim odnosom obuhvacena. Odnos utice samo na poverioca i duznika a ne na treca lica (izuzetak je npr. kad dve strane zakljuce ugovor iz kog proistice pravo u korist treceg lica, npr. ugovor o osiguranju zivota).d) Obligacioni odnos je odnos sa odredjenom sadrzinom ona se sastoji u nekom davanju, cinjenju ili ne cinjenu. Uvek se tacno znaju obaveze i prava. Uvek se tacno zna sta potrazuje poverilac a sta duguje duznik.e) Obligacioni odnos je imovinskopravni odnos jer su predmet i sadrzaina obligacionog odnosa imovinske prirode.f) Obligacioni odnos je vremenski ogranicen odnos to je odnos koji nasatje, menja se ili prestaje na osnovu proteka vremena. Obligaciona prava su ogranicenog trajanja, tj. sa unapred odredjenim trajanjem. Ako se protekom vremena gube neka prava takav protek vremena se u pravu naziva zastarelost (to je jedan od nacina prestanka obligacija). Obligaciona prava zastarevaju ako se ne ostvare u odredjenom roku, ona zastarevaju i usled njihovog ne vrsenja od strane poverioca.

Podela obligacija

1) Proste i slizena obligacije prema broju lica kao i prema broju obaveza i prava obligacije delimo na a) proste (po jedan poverilac i duznik i po jedno pravo i obaveze) i b) slozene (vise lica na obe strane i vise prava i obaveza. Slozena obligacija moze biti zajednicka - gde svaki od poverilaca moze da trazi od duznika samo deo koji mu pripada odnosno svaki od duznika duguje poveriocu tacno odredjeni deo duga i moze biti solidarna - gde svaki od poverilaca moze da trazi ceo iznos duga od suznika odnosno svaki od duznika duguje ceo dug).2) Samostalne i akcesorne obligacije sobzirom na odnos koji moze postojati izmedju trazbenih prava obaveze se dele na samostalne (odnos je nezavisan, glavni, obligacioni odnos) i akcesorni (prateci, sporedni, zavisan od glavnog). Ako prestane glavni prestaje i akcesorni obligacioni odnos.3) Obligacije sa deljivim i nedeljivim predmetom prema prirodi predmeta obligacionog odnosa obligacija moze biti deljiva (predmet je deljiv pa se obaveza moze izvrsavati periodicno u ratama, npr. tona psenice moze se vratiti u deset jednakih rata) i nedeljiva (predmet je nedeljiv pa se obaveza mora izvrsiti u celini, npr. automobil). 4) Trenutne i trajne obligacije prema vremenu trajanja izvrsenja obaveza obligacioni odnos moze biti sa trnutnim izvrsenjem (obaveza se izvrsava odjednom) ili sa trajnim izvrsenjem (obaveza se izvrsava u ratama). Prim. kupvina namestaja odjednom ili u ratama.5) Licne i nelicne obligacije prema vezanosti za licnost ugovorenih strana obligacija moze biti licna i nelicna. Ako je obligacioni odnos nastao sobzirom na licna svojstva duznika ili poverioca tada nastaje licni obligacioni odnos (npr. ugovor o izradi portreta). Licne obligacije nastaju voljom strana a mogu nastati i po zakonskom naredjenju (npr. izdrzavanje deteta od strane roditelja do punoletstva). Licne obligacije su redje od nelicnih. Licne su neprenosive i ne mogu se nasledjivati dok nelicne mogu. 23. POJAM UGOVORA, AUTONOMJA VOLJE I NJENO OGRANICENJE

a) Pojam ugovora

- Ugovor predstavlja saglasnost volja dva ili vise lica kojom ova lica zele da postignu odredjeno pravno dejstvo. Ugovor jr istovremeno i pravni posao koji nastaje saglasnoscu volja ugovornih strana koje su volju izjavile sa namerom da uspostave odredjeni obligacioni odnos. Ugovor predstavlja i pravni instrument kojim se obavlja promet materijalnih dobara i usluga na trzistu. Ugovorom se stvaraju prava i obaveze i ugovor obe strane vezuje kao zakon.

- Ugovorom kao osnovnim izvorom obligacija bavi se ugovorno pravo. Sinonimi za ugovor su: dogovor, sporazum, nagodbaali se samo izraz ugovor koristi u zakonu.

b) Autonomija volje i njena ogranicenja- Nacelo slobode uredjivanja obligacionog odnosa je nacelo na kome pociva ugovorno pravo. Ovo nacelo polazi od stava da ce ugovorne strane valjanije same urediti svoj odnos od zakonodavca.

- Autonomija volje ogleda se u tome: 1) da strane slobodno odlucuju da li ce ili nece zakljuciti ugovor, 2) da same biraju partnera, 3) da ugovaraju formu ugovora, 4) da same odredjuju sadrzunu i uslove ugovora i 5) da slobodnom voljom menjaju ili raskidaju ugovor.

- Osnovni prigovori autonomije volje su nejednaka snaga ugovornih strana pa stoga pravni sistem uvodi niz ogranicenja: obavezna forma za pojedine ugovore, obavezno osiguranje, javni poredak, ugovor po pristupuRazlozi ogranicenja su sigurnost pravnog sistema, sigurnost ugovornih strana i sigurnost trecih lica.

24. KLASIFIKACIJA UGOVORA

1) Imenovani i neimenovani ugovori imenovani ugovori su oni koji su zakonom posebno regulisani i ciji je naziv zakonom odredjen. Njihova svojstva i sadrzina su tipizirani i zakonom uredjeni (npr. ugovor o prodaji, zakupu, zajmu) Neimenovani ugovori su oni koji nisu posebno zakonom uredjeni ali koji po opstim svojstvima i sadrzini odgovaraju opstim pravilima ugovornog prava. Sadrzinu neimenovanih ugovora odredjuju saugovaraci.

2) Jednostrano obavezni i dvostrano obavezni ugovori jednostrano obavezni ugovori su oni gde je obaveza samo na jednoj strani a pravo samo na drugoj. Bitno kod ovog ugovora je to da ako predmet ugovora propadne obaveza prestaje. Dvostrano obavezni ugovori su oni kod kojih i na jednoj i na drugoj strani postoji obaveza. Izmedju ovih obaveza postoji medjuzavisnost. Obaveza moraju da se izvrse istovremeno i u koliko jedna strana ne izvrsi svoju obavezu druga strana ima pravo da odbije ispunjenje svoje obaveze i da trazi raskid ugovora i naknadnu stetu.

3) Teretni i dobrocini ugovori teretni su oni kod kojih postoji obaveza naknade sa saugovarace. Strana koja je nesto dala ima pravo na odgovarajucu naknadu (npr. ugovor o prodaji, prevozu) Dobrocini su oni kod kojih postoji obaveza jedne strane da nesto da, ucini ili ne ucini a druga strana nema obavezu da za to da odgovarajucu naknadu (npr. ugovor o poklonu).

4) Komutativni i aleatorni ugovori Komutativni ugovori su oni kod kojih su u momentu zakljucenja ugovora davanja unapred izvesna, tj. vrednosti obaveza stranama su poznate. Kod komutativnih ugovora moze se traziti ponistaj za slucaj prekomernog ostecenja (npr. ugovor o prevozu, o licenci). Aleatorni ugovori su oni kod kojih u trenutku zakljucenja ugovora stranama nisu unapred izvesna davanja. Zato se nazivaju i ugovorima na srecu (npr. ugovor o lutriji, osiguranju)

5) Konsensualni i formalni ugovori Konsensualni (neformalni) ugovori su oni koji nastaju prostom saglasnoscu ugovornih strana. Sporazum strana o bitnim elementima ugovora dovoljan je da dovede do zakljucenja ugovora. Formalni ugovori su oni za cije zakljucenje osim saglasnosti volja potrebna je i odgovarajuca forma, bilo da je zakonom predvidjena, bilo da su je strane predvidele kao bitan uslov za punovaznost. Kod ove dve vrste ugovora razlikuje se momenat zakljucenja (neformalni je zakljucen u momentu kada je postignuta saglasnost volja, a formalni kada je ispunjena propisana i ugovorena forma).

6) Ugovori sa trajnim i trenutnim prestacijama ugovor sa trenutnim prestacijama je onaj ugovor kod koga se ispunjenje obaveza obavlja jednokratno. A kod ugovora sa trajnim prestacijama ispunjenje obaveze vrsi se sukcesivno, u ratama.7) Ugovor sa sporazunmo utvrdjenom sadrzinom i ugovori po pristupu prvu vrstu ugovora cine oni ciju sadrzinu ugovorne strane sporazumno utanace. Kod ugovora po pristupu nema sporazumnog utvrdjivanja sadrzine vec jedna strana uredjuje elemente ugovora, dok drugoj preostaje da takav ugovor prihvati ili odbije. Nazivaju se jos i tipski ugovori ili ugovori po pristupu.

25. ELEMENTI UGOVORA- Ugovor nastaje tj. zakljucuje se kad jedna strana ucini ponudu a druga strana izjavi svoju volju kojom daje saglasnost da prihvata ponudu. U trenutku kada je ova saglasnost postignuta ugovor je zakljucen. Saglasnost se mora postici o bitnim elementima ugovora.- Pravna doktrina poznaje tri vrste elemenata ugovora:

Prvu vrstu cine bitni elementi ugovora. To su oni elementi koji su neophodni i o kojima se mora postici saglasnost. Svaki tip ugovora ima svoje bitne elemente, predvidjene zakonom, mada i svaka od strana moze zakljucenje ugovora usloviti i nekim drugim elementom koji tada postaje bitan element.

Drugu grupu cine nebitni elementi ugovora koji se jos nazivaju prirodnim elementima, jer proisticu iz prirode samog ugovora. Ovi elelemnti su regulisani zakonom ali ih saugovaraci po zelji mogu drugacije urediti. Trecu grupu elemanata cine slucajni, sporedni elementi koje zakonodavac ne regulise a koje strane mogu da utanace svojom voljom (npr. kapara).

- Ugovor je zakljucen kada je postignuta saglasnost o bitnim elementima. Ako se strane ne dogovore o nebitnim elementima to ne utice na nastanak ugovora. Njihovu volju zamenjuju dispozitivne zakonske norme. O prirodnim ili sporednim elementima strane se mogu sporazumeti i naknadno.

26. ZAKLJUCIVANJE UGOVORA - Zakljucuvanje ugovora je proces koji traje izmedju ugovornih strana u kome obe strane preduzimaju brojne pravne i fakticke radnje da bi dosle do pravnog cina koji nazivano zakljucenje ugovora. Zakljucenju ugovora prethodi: poziv na pregovore, preliminarni pregovori, pregovori, ponuda i prihvat ponude, a najznacajnija su ponuda i prihvat ponude.a) Ponuda- Ponuda je po svojoj prirodi jednostrano izjavljena volja ponudioca u kojoj je izrazena zelja da se zakljuce ugovori. Svaka izjavljena volja nema svojstva ponude, a da bi to bila mora ispuniti odredjene uslove.- Ponuda je predlog ugovora ucinjen odredjenom licu koji sadrzi sve bitne uslove predlozenog ugovora. Prema zakonu o obligacionim odnosima svojstva ponude ima ona izjava volje koja predstavlja predlog za zakljucenje ugovora, koja je ucinjena, po pravilu, odredjenom licu i koja sadrzi sve vidne elemente ugovora koji se zeli zakljuciti. Ukratko, 1) ponuda mora da sadrzi bitne elemente ugovora, 2) mora biti upucena odredjenom licu, 3) mora biti ozbiljna i jasna i 4) mora poticati od lica koje zeli da zakljuci ugovor.

- Izlaganje robe sa naznacenom cenom smatra se ponudom, dok slanje kataloga, cenovnika, tarifanema svojstvo ponude, vec svojstvo poziva da se ucini ponuda.b) Pravna dejstva ponude - Pre svega ucinjena ponude obavezuje njenog ponudioca. Ponuda obavezuje ponudioca u dva smera i to da ostane pri ponudi i da pristupi zakljucenju ugovora pod uslovima datim u ponudi.

- Ponuda ne obavezuje ponudioca vremenski neograniceno. Ako je ponuda ucinjena medju prisutnim licima ponuda obavezije ponudioca dok se ponudjeni ne izjasni, a on se mora izjasniri odmah. Ako je u ponudi dat rok ponudilac je vezan pomudom do isteka datog roka. Ako je ponuda ucinjena medju odsutnim licima tada vaze drugacija pravila, jer strane i njihove volje razdvaja vreme i prostor. Ako je ponudilac dao rok ponuda ga obavezuje samo do datog roka. Ponudioc moze opozvati ponudu i pre isteka roka ali pod uslovom da opoziv ponudjenom stigne pre ponude ili bar istovremeno sa njom. Ako ponudilac nije odredio rok taj rok se odredjuje prema vremenu potrebnom da ponuda stigne, da je ponudjeni razmotri, odluci se i posalje svoj odgovor. - Smatra se da je ponuda data medju prisutnim licima kad su strane u direktnom kontaktu bilo prostorno bilo putem sredstava komunikacije.

c) Prihvat ponude- Prihvatanjen ponude dolazi do zakljucenja ugovora. Prihvat ponude predstavlja jednostranu izjavu volje kojom se daje saglasnost na ucinjenu ponudu.

- Da bi jedna izjava imala svojstva prihvata ponude mora ispuniti sledece uslove: 1) da je saglasna ponudi, 2) da je data blagovremeno,3)da je prihvat ucinio ponudjeni ili ovlasceno lice i 4)da je prihvat upucen ponudiocu ili ovlascenom licu- Prihvat ponude moze biti iskazan direktno (recima, znacima) i indirektno, odredjenim ponasanjem (stavljanjem robe u korpu u samousluzu).

d) Trenutak zakljucenja ugovora - Ovde imamo dva slucaja.

ako je ponuda data medju prisutnim licima pa je ponudjeni dao prihvat odmah, ugovor se smatra zakljucenim u trnutku izjave ponudjenog da ponudu prihvata. Ako je ponuda sadrzavala rok izjava ponudjenog o prihvatu ponude do isteka datog roka smatra se valjanom.

ako je ponuda data medju odsutnim licima teze je ustanoviti kada je saglasnost o prihvatu ponude data. O tome postoje cetiri teorije:

1) Teorija izjave ugovor je zakljucen kada ponudjeni zakljuci da prihvata ponudu nezavisno od toga da li za nju ponudilac zna ili ne zna (francusko pravo).2) Teorija odasiljanja prihvat ponude je izvrsen u ternutku kada je ponudjeni odaslao svoj prihvat (anglosaksonsko pravo).3) Teorija prijema prihvat ponude je izvrsen i saglasnost volja postignuta, a time i ugovor zakljucen u trenutku kada je ponudilac primio prihvat ponude (nase pravo).

4) Teorija saznanja do saglasnosti volja je doslo u trenutku kada je ponudilac saznao za prihvat ponude ponudjenom (italijansko i spansko pravo)

- Trenutak zakljucenja ugovora je od znacaja za pravo jer od tog trenutka ugovor proizvodi pravno dejstvo a za ugovorne strane nastaju prava i obaveze. 27. OPSTI USLOVI ZA ZAKLJUCENJE UGOVORA a) Saglasnost volja ugovornih strana

- Kad jedna strana izjavi da prihvata ono sto druga strana nudi rec je o postignutoj saglasnosti izjavljenih volja. Pod izjavljenom voljom treba podrazumevati svako ponasanje na osnovu koga se moze osnovano zakljuciti da lice ima volju da zakljuci ugovor.

- Izjavljena volja mora biti data slobodno, mora biti ozbiljna i uperena na pravno dejstvo i mora biti nedvosmislena. Volja moze biti izjavljena usmeno, pismeno, znacima, radnjama, ponasanjem.

- U pravnoj teoriji postoje dva shvatanja o tome kojoj volji treba priznati pravno dejstvo: onoj pravoj, unutrasnjoj ili onoj izjavljenoj.

- Izjava volje tesno je povezana za pitanje ponude. Ugovor se smatra zakljucenim tek kada ponudjeni izjavi da prihvata ucinjenu ponudu.

b) Predmet ugovora- Sadrzinu ugovora cine prava i obaveze ugovornih strana koji nastaju njegovim zakljucenjem. Predmet ugovora je razlog zbog cega nastaju ta prava i obaveze.

- Predmet ugovora moze biti neka stvar, pravo ili neka radnja. Zakon o obligacionim odnosima kaze da je predmet ugovora obaveza koja proistice iz ugovora a nju cini davanje, cinjenje, necinjenje ili trpljenje. - Predmet je ono povodom cega nastaju prava i obaveze, a obaveze i prava predstavljaju sadrzinu ugovora. Predmet moze biti stvar, radnja ili neko pravo a sadrzina ugovora je davanje, cinjenje ili uzdrzavanje (dare, facere ili nonfacere). Predmet ugovora po pravilu postoji u trenutku zakljucenja ugovora.

- Predmet ugovora mora biti:

a. Moguc predmet to je onaj predmet koji objektivno gledajuci moze da postoji kao predmet ugovora. Predmet mora biti objektivno moguc a ne subjektivno moguc. Ako se duznik obaveze na nesto sto je objektivno nemoguce obaveza je nistavna a time i ugovor. Predmet mora biti moguc u trenutku zakljucenja ugovora ali ako naknadno postane nemoguc tada se obligacija ili gasi ili nastaje obaveza naknade stete.

b. Dopusten predmet je onaj predmet ciji je promet pravom dozvoljen. Nedopusten je onaj predmet koji se nalazi van prometa, tj. ciji je promet pravom zabranjen (npr. droga, otrovi i sl.)

c. Odredjen predmet predmet ugovora mora biti odredjen ili b