IX.ID)

B vffi>

MEMIS77

IS D

wi n

P RM I /ft

n m

PRVO IZDAN]E

Dr Branko RakitaRedovni profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu

-7

(

v11 \V

\ Y

CEIMTAB ZA IZDAVACKU OELATtSJOST EKQNQMSKOQ FAKULTETA U BEQGRAOU

Izdavac Centar za izdavacku delatnost Ekonomskog fakulteta u Beogradu Kamenicka 6, tel. 3021-240, faks 3021-065 E-mail: cid@one.ekof.bg.ac.yu Dekan Ekonomskog fakulteta Prof, dr Marko Backovic Direktor i odgovonii urcdtiik Dr Dorde Kalicanin Dizajn korice Milan Novicic Tehnicka priprema Nadezda Stamatovic Stampa CUGURA PRINT Beograd Godin a 2006.

Recenzenti Prof, dr Dragan Buricin Prof, dr Branislav Pelevic

ISBN: 86-403-0780-6

2006.Sva prava su zadrzana. Ni jedan deo ove publikacije ne moz biti reprodukovan e niti smesten u sistem za pretrazivanje ili transmitovanje u bilo komjem obliku, elektronski, mehanicki , fotokopiranjem, snimanjem il i na drugi nacin, bez prethodne pismene doz\'ole autora.

PREDGOVOR1. Od vremena kolonizacije do vremena globalizacije. Pocetkom dvadesetog veka u svetu je bilo samo 55 suverenih zemalja. dok je isto toliko bilo u nekom kolonijalnom statusu u odnosu na velike imperijalne sile, a negde oko 20 zemalja je bilo u klasicnorn protektoratskom polozaju. Manje od 13% svetske popu-lacije je zivelo u demokratski uredenim drustvima i drzavama. Postoje klasicno imperijalno uredivanje sveta nestalo tokom prosloga veka, pocetkom dvadeset prvog veka u svetu egzistira preko dvesta suverenih zemalja. Oko 55% svetske populacije vec danas zivi u demokratski uredenim drzavama, ciji broj se popeo na 85, ili 45%) ukupnog broj a zemalja (www.freedomhouse.org.). Posto demokratije nema bez trzista i trzisnog mehanizma, ocekivati je da ce proces afirmacije trzisnih pretpostavki poslovanja i demokratskih uslova zivota u svetskim razmerama biti intenziviran tokom dve-hiljaditih godina. Osnovni problem koji ce pratiti proces globalizacije bice vezan za disproporciju ekonomskog i demografskog rasta u svetu. Cinjenica da se najvise stope demografskog rasta beleze u najnerazvijenijim zemljama, apsurdno i surovo govori da u siromastvu postoje stimulativniji uslovi za radanje dece nego u najrazvijenijim I najbogatijirn sredinama i zemljama. Nije protivurecnost ako se kaze da sa procesom globalizacije, ekonomska nejednakost pojedinih delova sveta postaje sve vidljivija. Sa povecavanjem nivoa medunarodne razmene, neekvivalentnost te razmene postaje sve ociglednija i izrazenija. Krajem devetnaestog veka, sedanmaest najbogati-jih zemalja u svetu su imale ekonomsku snagu kojaje bila za 2,5 puta veca od ekonomske snage svih drugih zemalja zajedno. Krajem dvadesetog veka, ekonomska snaga sedanmaest najbogatijih zemalja sveta je bila 4,5 puta veca o ekonomske snage ostatka sveta. Pocetkom dvadeset prvog veka na deset zemalja, najvecih izvoznika roba, je otpadalo oko 59 % ukupnog svetskog izvoza. Cetiri zemlje su imale vece ucesce u svetskom izvozu roba od 5%, i samo na njih je otpadalo oko 35% ukupnog svetskog izvoza roba (SAD -12,4%, Nemacka - 9,6%, Japan - 7,5%, Francuska - 5,3%). Na deset zemalja, najvecih izvoznika usluga, otpadalo je oko 61% ukupnog svetskog izvoza usluga. Samo na cetiri zemlje koje su imale vece ucesce u svetskom izvozu usluga od 5%, otpadalo je preko 38%) ukupnog svetskog izvoza usluga (SAD - 18,8%, V. Britanija - 7,5%, Francuska - 6,1%, Nemacka - 5,9%). Kao rezultat najnovijih promena u globalnom trzisnom okruzenju, rnozemo reci da danas svetsko trziste postaje sve tesnje, da je slobodnog prostora sve manje. a da aktera i zainteresovanih ucesnika ima sve vise. Uslovi globalnog trzista i globalnog okruzenja postaju sve suroviji, a polozaj mnogih nerazvijenih zemalja sve sumorniji. Na ravnopravan tretman i povoljnu trzisnu perspektivu mogu racunati samo aktivni ucesnici koji drze inicijativu i koji su osposobljeni da posluju po svetskim trzisnim standardima i pravilima.l

2. Bez internacionalizacije nema uspesne transformacije, i obrnuto. Raspeti

izmedu surovih zahteva globalnog okruzenja (koji ce bivati sve suroviji), i sumornog stanja u nasoj privredi, polazimo od stava da bez cvrstog integrisanja u svetske trzisne procese i tokove, nasa privreda i nasa preduzeca ne mogu uspesno resiti svoje velike ekonomske i razvojne probleme. Privatizacija. deregulacija i demonopolizacija postaju opsti trendovi u svetu, samo sto se razlicito ispoljavaju i praktikuju u razvijenim i zemljama u tranziciji. Interes je razvijenih zemalja sveta i njihovih privreda da dode do potpune afirmacije trzisne logike i trzisnog mehanizma u globalnim razmerama, jer bi se na taj nacin trzisni potencijal od preko dve milijarde ljudi prirodnije 1 potpunije integrisao u ukupni trzisni potencijal sveta. Interes zemalja u tranziciji je jos naglaseniji da postanu ak-tivni partneri u svetskim trzisnim procesima i odnosima. Pri aktuelnoj i nuznoj (svojinskoj, organizacionoj, upravljackoj i marketinskoj) transformaciji, nasa preduzeca moraju da podu od radikalne promene nacina poslovnog razmisljanja. Nuzno je menjati razvojne orijentire i prioritete. Domaci trzisni, poslovni i tehnicki standardi ne mogu biti opredeljujuci, vec se rnoraju izvoditi iz medunarodnih standarda, orijentira i trendova. Otuda, stimulisanje i razvijanje medunarodno orijentisanog menadzmenta se u nasoj privredi javlja kao neophodnost. Nalazimo se u periodu kada su meduzavisnost i interaktivni odnos izmedu medunarodne poslovne onjentacije i transformacije preduzeca izuzetno naglaseni. Ukoliko se iskreno zele: afirmacija integralnog trzista, razvoj koncepta otvorene privrede, svestrano ukljucivanje u tokove medunarodnog biznisa i menadzmenta, afirmacija i netrgovinskih formi medunarodnog poslovanja, kao sto su kooperativne forme i direktne investicije, veca afirmacija izvozne u odnosu na uvoznu zavisnost, privlacenje stranog kapitala i tehnologije, trajna integrisanost i preplitanje sa razlicitim akterima i ucesnicima na svetskom trzistu, afirmacija trzisnih institucija i trzisne infrastrukture - onda se integralna, odlucna i potpuna transformacija (svojinska, organizaciona, upravljacka, marketinska) namece kao neodlozni imperativ. Nema uspesne transformacije preduzeca Srbije bez njihove medunarodne poslovne orijentacije, i obrnuto, nema uspesne medunarodne poslovne orijentacije bez odlucne i potpune trzisne transformacije preduzeca.3. Struktura i namena knjige. Ovo je prvo izdanje knjige pod nazivom Meclu-

naroclni biznis i menadzment, Knjiga predstavlja potpuno izmenjeno i unapredeno prethodno izdanje knjige pod nazivom Mectimarodiii menadzment. Knjiga se sastoji iz tri dela i jedanaest tematskih oblasti ili poglavlja. Prvi deo knjige nosi naziv Merfunarodni biznis i menadzment - koncept i kontekst. Polazi se od strategijskog koncepta defmisanja medunarodnog poslovanja i medunarodnog menadzmenta, da bi se potom analizirale genericke strategije i opredeljujuce determinante medunarodnog biznisa i menadzmenta. U drugom poglavlju prvog dela se obraduju ekonomske, pravne, politicke i socio-kulturne dimenzije medunarodnog poslovnog okruzenja. n

Drugi deo knjige nosi naziv Medunarodni biznis i menadzment - strategijske opcije ifonnati. Polazi se od opsteprihvacene cinjenice da se strategija intemacionalizacije poslovanja moze realizovati kroz tri strategy ska pristupa i mnogo strategijskih alternativa i formata u okviru svakog pravca internacionalizacije. Treca glava je posvecena izvozno-uvoznim varijantama poslovanja, kao i najznacajnijim formatima kontratrgovine. Cetvrta glava je posvecena medunarodnirn transferima tehnologije, znanja i iskustva. U petoj glavi se izdvajaju i analiziraju modeli rnedunarodnih zajednickih ulaganja i strategijskih alijansi. Sesta glava je rezervisana za analizu samostalnih direktnih investicija u inostranstvu. Treci deo lcnjige nosi naziv Medunarodni biznis i menadzment - funkcionalni pristup. Problematiku medunarodnog marketing-menadzinenta smo obradili u posebnoj knjizi, pod nazivom Metfitnarodni marketing, koja je komplementama sa ovom, tako da taj opredeljujuci i usmeravajuci funkcionalni aspekt medunarodnog poslovanja je u ovoj knjizi izostavljen. Od funkcionalnih podrucja medunarodnog poslovanja i menadzmenta, posebno se obraduju (kroz sedmu. osmu, devetu i desetu i jedanaestu glavu): Medunarodni proizvodni menadzment, Medunarodni finansijski menadzment, Medunarodni menadzment ljudskih resursa, Medunarodno organizaciono strukturiranje i ponasanje i Medunarodno pregovaranje, diplomatija i drustvena odgovornost. Pri obradi materije imali su se u vidu standardi i zahtevi univerzitetskih udzbe-nika. Tezilo se uporedivosti sa slicnim knjigama koje se koriste na univerziteti-ma razvijenih zemalja. Zbog toga se islo na osvezavanje teksta sa nizorn kon-kretnih kratkih prica iz poslovnog zivota i prakse medunarodnog biznisa i menadzmenta. Pored kratkih i ilusrrativnih poslovnih prica, integrisanih u tekst po-jedinih tematskih oblasti, svaka glava je zavrsavana sa poslovnim primerima, u formi kracih studija slucajeva - Case study. Smatrali smo da konkretne poslov-ne price i primeri mogu doprineti boljem razumevanju pojedinih tematskih oblasti medunarodnog biznisa i menadzmenta. U knjizi je moguce naici i na desetine slika, tabela i pregleda, integrisanih u tekst, koji olaksavaju citanje i razumeva-nje istog. Polazilo se od toga da ce redovni studenti ekonomskih fakulteta i stu-denti magistarskih i doktorskih studija biti osnovni korisnici loijige, pa je to bila opredeljujuca ciljna grupa koja se imala u vidu pri pisanju knjige. Medutim, ubedeni smo da knjiga moze posluziti i biti od znacajne koristi zaposlenim i poslovnim ljudima, kao i drzavnim i vladinim sluzbenicima, te predstavnicima sire javnosti. 4. Zahvalnost. Uvek ide Zahvalnost pre svih zahvalnosti, za zivotnu 1 radnu podrsku, za stimulativne uslove i okolnosti, za kvalitetne profesionalne i ljudske kontakte. Veliki je broj ljudi koji su odigrali vrlo bitan i stimulativan uticaj na mene kao autora. Bez aktivne, otvorene i kolegijalne saradnje sa mnogim ljudima iz akademske, univerzitetske i naucno-istrazivacke sfere, bilo bi nemoguce izgraditi autorsku sigurnost, stil i standard pisanja. Znacajan je broj kolega i profespra Ekonomskih fakulteta u Beogradu, Banja Luci, Sarajevu, Istocnomin

Sarajevu. Podgorici, Subotici, Kragujevcu, Nisu i Pristini - Kosovskoj Mitrovici. sa kojim sam u svojoj univerzitetskoj karijeri saradivao po razlicitim osnovama. Njihov pojedinacni uticaj na mene kao autora, mozda nije direktno merljiv i vidljiv. ali sam ubeden da je kumulativno ogroman i dragocen. Pravi prijatelji i kolege se najlakse i nepogresivo prepoznaju po iskrenom radovanju ostvarenim rezultatima i uspesima svojih prijatelja i kolega. Na moju profesionalnu i autorsku srecu, takvih iskrenih prijatelja i kolega verujem da imam u svim navedenim fakultetskim sredinama, i lako ih prepoznajem. Ne zeleci da ikoga previdim. siguran sam da i oni prepoznaju moju iskrenu zahvalnost, bez navodenja njihovih imena. Znacajan je broj profesora i ljudi koje sam upoznao na svojirn studijskim putovanjima u inostranstvo, a koji su odigrali veliku ulogu na moje profesionalno i autorsko sazrevanje. Tu pre svega mislim na uticaj studijskih boravaka u: London Business School. Middlesex Business School - London. State Univesity of New York - Albany. Eastern Woshington University - Spocane, SAD. Sa iskrenim uvazavanjem, zelim da se zahvalim svojirn studentima. diplomci-ma, magistrantima i doktorantima. Posebno bih izdvojio pet generacija studena-ta magistarskog kursa Mectunarodiii menadzment i marketing, Asistentu Sanji Mitic, dugujem posebnu zahvalnost za svestranu i korektnu sa-radnju na realizaciji ovog istrazivacko izdavackog projekta, ne samo u tehnic-kom i urednickom, nego i u strucnom i profesionalnom smislu. Uveren sam da za nju vise nema nikakvih tajni i nepoznanica kako se stvara, ureduje i tehnicki priprema jedan univerzitetski udzbenik. Pri tome, meni je postalo potpuno jasno sta znaci imati pouzdanog i odgovomog saradnika. Na kraju, ali za mene najvaznije, dugujem neizmernu zahvalnost svojoj porodici za svesrdnu podrsku i razumevanje. Zbog moje ukorenjene i dugogodisnje navike da citam, ucim, pisem i stvaram u ambijentu i udobnosti kucne i porodicne atmosfere, Snezana i Filip su za moje pisanje kljucni. Oni su ti koji daju svemu ovome puni zivotni i stvaralacki smisao. Uz sve druge posvete, njima posvecujem i ovu knjigu.

Beograd, jesen 2006.

AUTOR

IV

SADRZAJDEO I MEBUNARGDNI BIZNIS I MENADZMENT -KONCEPTIKONTEKST...............................................................................1 Glava I KOORDLNATE I DETERMINANTE MEDUNARODNOG BIZNISA I MENADZMENTA............................................3 1. Sustina i znacaj medunarodnog biznisa..........................................................4 1.1. Pojam medunarodnog biznisa.................................................................4 1.2. Razmere i znacaj medunarodnog biznisa.................................................7 2. Profesionalna odredenja medunarodnog menadzmenta................................10 2.1. Defmisanje medunarodnog menadzmenta............................................. 10 2.2. Profesionalizacija medunarodnog menadzmenta...................................12 3. Genericke strategy e medunarodnog biznisa i menadzmenta........................16 3.1. Strategije satelitskog medunarodnog angazovanja preduzeca..................16 3.2. Strategije aktivnog medunarodnog angazovanja preduzeca..................18 3.3. Strategije globalnog poslovnog angazovanja.........................................19 4. Proces intemacionalizacije poslovanja preduzeca........................................22 4.1. Poslovni pokretacki procesa intemacionalizacije preduzeca.................22 4.2. Evolucija od unutrasnje do spoljasnje intemacionalizacije poslovanja.............................................................24 4.3. Procesom intemacionalizacije do potpune poslovne afirmacije preduzeca................................................27 5. Nacionalna opredeljenost medunarodnog biznisa i menadzmenta...............29 5.1. Ekonomsko - razvojni uslovi zemlje porekla kao determinanta MBM...........................................................29 5.2. Uslovi funkcionisanja preduzeca kao determinanta MBM....................32 6. Granska opredeljenost medunarodnog biznisa i menadzmenta....................35 6.1. Industrijske grane nacionalnog i intemacionalnog karaktera.................35 6.2. Uticaj karaktera grane na medunarodnu konkurentskii poziciju.............37 7. Korporativna opredeljenost medunarodnog biznisa i menadzmenta...............39 7.1. Relevantnost pojedinihkategorizacija preduzeca za M.M ...................39 7.2. Liderska i satelitska grupa medunarodnih konkurenata.........................41 7.3. Interne korporativne determinante medunarodnog biznisa i menadzmenta.................................................43 8. Liderska uloga multinacionalnih korporacija...............................................46 8.1. Razliciti pristupi defmisanju MNK.......................................................46 8.2. Poslovno-koncepcijska sustina i konkurentska snaga MNK.................48 8.3. Razvojni pravci i eksterni efekti poslovanja MNK 50 I

9. Medunarodna poslovna perspektiva malih i srednjih preduzeca (MSP)........53 9.1. Polozaj MSP u periodu globalizacije.....................................................53 9.2. Ekstema podrska razvoju i medunarodnoj afirmaciji MSP...................56 9.3. Evropska politika stimulisanja razvoja MSP.........................................57 10.Doprinosi medunarodnog biznisa i rnenadzmenta........................................61 10.1. Razvojni doprinosi medunarodnog biznisa i rnenadzmenta.................61 10.2. Tranzicioni doprinosi medunarodnog biznisa i rnenadzmenta.............63 Pitanja za diskusiju i podsecanje.......................................................................66 Literatura..........................................................................................................70 Glava II MEBUNARODNO POSLOVNO OKRUZENJE.................................................73 1. Ekonomske dimenzije medunarodnog poslovnog okruzenja........................75 1.1. Razvojne i trzisne nejednakosti zemalja u svetu...................................75 1.2. Dinamicne promene medunarodnog ekonomskog okruzenja..................77 1.3. Forme medunarodnih ekonomskih integracija.......................................79 2. Globalizacija ekonomskog poslovnog okruzenja.........................................82 2.1. Razliciti aspekti globalne ekonomske meduzavisnosti...........................82 2.2. Globalni pokretacki faktori i razvojni trendovi liberalizacije poslovanja..........................................................84 2.3. Uticaj globalizacije na medunarodni biznis i menadzment...................88 3. Pravne dimenzije medunarodnog poslovnog okruzenja................................92 3.1. Meduzavisnost faktora prava i medunarodnog biznisa.........................92 3.2. Suocavanje sa razlicitim pravnim sistemima u MBM............................94 4. Pravni problemi i njihovo prevazilazenje u medunarodnom biznisu i menadzmentu...................................................96 4.1. Osobeni pravni problemi u MBM..........................................................96 4.2. Prevazilazenje pravnih problema u MBM.............................................99 5. Politicke dimenzije medunarodnog poslovnog okruzenja..........................101 5.1. Meduzavisnost faktora politike i medunarodnog biznisa....................101 5.2. Vrednovanje i kategorizacija politickih okruzenja...............................104 5.3. Osetljivost medunarodnog biznisa na politicku nestabilnost...............106 6. Politicki rizici u medunarodnom biznisu i menadzmentu............................108 6.1. Izvori i nacini ispoljavanja politickog rizika.......................................108 6.2. Upravljanje politician! rizikom u medunarodnom biznisu i menadzmentu..............................................112 7. Kulturne dimenzije medunarodnog poslovnog okruzenja..........................116 7.1. Pojmovno vrednovanje nacionalnih kultura u MBM...........................116 7.2. Konvergencija ili divergencija kulturnih razlika u svetu.....................118 8. Istrazivanja nacionalnih kulturnih razlika u funkciji MBM........................120 9. Uvazavanje fimkcionalnih tipova nacionalnih kultura u MBM...................127 9.1. Odnos nacionalnih kultura prema hijerarhijskom autoritetu................127 9.2. Odnos nacionalnih kultura prema neizvesnosti....................................130 II

9.3. Odnos nacionalnih kultura prema individualnoj odgovomosti............131 9.4. Odnos nacionalnih kultura prema zivotnim vrednostima....................133 9.5. Povezivanje i mtegrisanje funkcionalnih tipova nacionalnih kultura.. 135

lO.Uvazavanje vrednosnih dimenzija pojedinih kultura u MBM.....................137 10.1. Uticaj religije i vrednosnog sistema pojedinih kultura na MBM.......137 10.2. Uticaj nacionalnih i socijalnih vrednosnih obelezja na MBM...........139 10.3. Uticaj interakcijskih vrednosnih obelezja pojedinih kultura na MBM.................................................141 1 l.Rastuci znacaj i efekti multikulturnog menadzmenta.................................146 11.1. Globalni, lokalni i organizacioni stimulansi multikulturnog menadzmenta...........................................146 11.2. Profilisanje I efekti multikulturnog menadzmenta.............................149 Pitanja za diskusiju l podsecanje.....................................................................152 Literatura........................................................................................................154 DEO II MEBUNARGDNI BIZMS I MENADZMENT - STRATEGIJSKE OPCIJE I FORMATI.................................................157 Glava III IZVOZ, UVOZ I KONTRATRGOVINA.........................................................1591. Znacaj i uloga izvoznog poslovanja...........................................................160 2. Vrednovanje indirektnog i direktnog izvoza...............................................167 2.1. Indirektan izvoz..................................................................................167 2.2. Direktni izvoz.....................................................................................169 2.3. Iskustveno vrednovanje direktnosti izvoza..........................................171

3. Konzorcijalni i pridruzeni izvoz................................................................173 3.1. Konzorcijalni izvoz............................................................................173 3.2. Pridruzeni lzvozni aranzmani (piggy-back).........................................175 4. lzvozni poslovi preko lona i lizinga...........................................................177 4.1. Izvozne mogucnosti preko poslova oplemenjavanja ili lona...............177 4.2. Izvozne mogucnosti preko lizinga......................................................179 5. Uslovi i instrumenti placanja izvoza i uvoza..............................................181 5.1. Uskladivanje komercijalnih i finansijskihpretpostavki izvoza i uvoza.............................................181 5.2. Direktno ugovarani nacini i instrumenti placanja................................185 5.3 Eksterno garantovani ili dokumentarni instrumenti placanja...............187 6. Uvozno poslovanje - druga strana izvoza..................................................191 6.1. Osobenosti uvoznog poslovanja.........................................................191 6.2. Kredibilitet uvoznika i sigurnost uvozno-izvozne transakcije.............193 6.3. Uvozno i izvozno poslovanje preko slobodnih carinskih zona............196 7. Medunarodna poslovni znacaj kontratrgovine...........................................197 III

8. Barter, kompenzacioni i reciprocni aranzmani kontratrgovine...................200 8.1. Barter kao inicijalna forma kontratrgovine..........................................200 8.2. Kompenzacioni poslovi......................................................................202 8.3. Reciprocna trgovina...........................................................................205 9. Finansijsko-posrednicki aranzmani kontratrgovine....................................207 9.1. Svic (switch) poslovi..........................................................................207 9.2. Izvozni faktoring................................................................................211 Pitanja za diskusiju i podsecanje.....................................................................214 Literatura........................................................................................................218 Glava IV MEDUNARODNI TRANSFERI TEHNOLOGIJE, ZNANJA IISKUSTVA...................................................................................221 1. Uloga tehnologije I znanja u medunarodnom biznisu..................................222 1.1. Medunarodni konkiirentski znacaj upotrebe i transferisanja tehnologije...................................................222 1.2. Medunarodni konkiirentski znacaj upotrebe i transferisanja znanja....226 2. Tehnoloski transferi kroz medunarodnu ugovornu saradnju ....................229 2.1. Razlozi za medunarodnu ugovornu saradnju.......................................229 2.2. Razlozi protiv medunarodne ugovorne saradnje..................................232 3. Medunarodna partnerska saradnja na podlozi licence................................233 3.1. Razvojni aspekti i strategijski znacaj licence......................................233 3.2. Interesni odnosi davaoca i korisnika licence.......................................236 3.3. Vrste mectunarodnog licenciranja.......................................................239 4. Medunarodna partnerska saradnja na podlozi fransizinga...........................242 4.1. Sustina i znacaj fransizinga za strategyu intemacionalizacije..............242 4.2. Interesni odnosi fransiznih partnera.....................................................245 4.3. Vrste medunarodnog fransizinga........................................................247 5. Upravljacki aspekti licence i fransizinga....................................................250 6. Neposredna proizvodno-poslovna kooperacija sa ino-partnerom...............252 6.1. Forme neposredne proizvodno-poslovne kooperacije.........................252 6.2. Ugovorni menadzment, ugovoma proizvodnja i montazna proizvodnja...................................................254 6.3. Dugorocna proizvodna kooperacija i poslovno-tehnicka saradnja........257 7. Medunarodna poslovna saradnja na projektnom principu...........................2.59 7.1. Razvojna perspektiva medunarodne projektne saradnje.......................2.59 7.2. Projekti "kljuc uruke".........................................................................262 7.3. Projekti podrske i projekti uz robnu otplatu (Product Sharing)............264 Pitanja za diskusiju i podsecanje.....................................................................266 Literatura........................................................................................................270

IV

Glava V MEBUNARQDNA ZAJEDNICKA ULAGANJA I STRATEGIJSKJE ALIJANSE.......................................................................273 1. Poslovna obelezja medunarodnih zajednickih ulaganja.............................275 1.1. Komparativno vrednovanje medunarodnih zajednickih ulaganja.........275 1.2. Dobre strane medunarodnih zajednickih ulaganja...............................277 1.3. Slabe strane medunarodnih zajednickih ulaganja.................................278 2. Proces realizacije medunarodnih zajednickih ulaganja..............................280 2.1 Postupak formiranja zajednickog ulaganja...........................................280 2.2. Izbor i vrednovanje partnera za medunarodna zajednicka ulaganja.......282 2.3. Perspektiva zajednickih ulaganja........................................................283 3. Obezbedivanje i odrzavanje kontrole u zajednickom ulaganju...................286 3.1. Relevantnost nivoa i strukture vlasnistva u zajednickom ulaganju......286 3.2. Nacini ostvarivanja kontrole...............................................................288 4. Poslovna obelezja medunarodnih strategijskih alijansi..............................289 4.1 Globalni pristup partnerskim interesnim savezima...............................289 4.2. Karakteristike medunarodnih strategijskih alijansi..............................290 4.3. Razlozi koriscenja medunarodnih strategijskih alijansi........................292 5. Funkcionalnost medunarodnih strategijskih alijansi..................................294 5.1. Pretpostavke uspeha MSA..................................................................294 5.2. Funkcionalni principi uspeha MSA....................................................296 5.3. Relacioni principi uspeha MSA..........................................................298 5.4. Razlozi neuspeha MSA.......................................................................299 6. Tipovi medunarodnih strategijskih alijansi.................................................302 6.1. Razvojno opredeljivanje tipa MSA.....................................................302 6.2. Visedimenzionalna tipologija MSA....................................................303 Pitanja za diskusiju i podsecanje.....................................................................306 Literatura....................................................................................'...................309 Glava VI SAMOSTALNE DIREKTNE INVESTICIJE U INOSTRANSTVU.......................................................................................311 1. Medunarodno investiciono okruzenje........................................................312 1.1. Trend liberalizacije stranih direktnih investicija.................................312 1.2. Slozenost medunarodne investicione analize.......................................314 1.3. Investiciona kategorizacija pojedinih zemalja.....................................316 2. Direktne mvesticije kao najznacajniji oblik medunarodnog kretanja kapitala.......................................................320 2.1. Oblici medunarodnog kretanja kapitala...............................................320 2.2. Poslovno vrednovanje strategije direktnih investicija u inostranstvu.. 321 2.3. Strategijske dileme i alternative samostalnih direktnih investicija .....323 2.4. Horizontalne, vertikalne i konglomeratske direktne investicije...........325 V

3. Drzavni interesi za direktne investicije u inostranstvu................................327 3.1. Direktne investicije iz ugla zemlje domacina......................................327 3.2. Direktne investicije iz ugla zemlje porekla..........................................331 4. Korporativni interesi za samostalne direktne investicije.............................333 4.1. Korporativni rnotivi za SDI................................................................333 4.2. Korporativni efekti od SDI.................................................................335 5. Medunarodne akvizicije.............................................................................337 5.1. Razlozi za prihvatanje akvizicija u stranoj zemlji ..............................337 5.2. Razlozi neuspeha meclunarodnih akvizicija.........................................340 6. Grinfild (greenfield) investicije u inostranstvu...........................................343 6.1. Strategijska obelezja grinfild investicija u inostranstvu......................343 6.2. Prednosti i nedostaci grinfild investicija u inostranstvu......................345 Pitanja za diskusiju i podsecanje.....................................................................347 Literatura........................................................................................................350 DEO III MEDUNARODNI BIZNIS I MENADZMENT - FUNKCIONALNI PRISTUP....................................................................353 Glava VII MEDUNARODNI PROIZVODNI MENADZMENT.........................................355 1. Uloga i znacaj medunarodnog proizvodnog menadzmenta........................356 l.l.PojamisvrhaMPM................................................................................356 1.2. Sadrzaj i osobenosti MPM..................................................................358 1.3. Konkurentski znacaj MPM.................................................-...............359 2. Poslovne implikacije globalizacije proizvodnje.........................................360 2.1. Promene u globalnom proizvodnom okruzenju...................................360 2.2. Promene u globalnim proizvodnim prioritetima..................................363 3. Medunarodni proizvodni modeli i strategije...............................................365 3.1. Etnocentricni i policentricni proizvodni modeli...................................365 3.2. Centralizovani i decentralizovani proizvodni modeli..........................366 3.3. Medunarodne proizvodne strategije....................................................368 4. Medunarodni sistemi i standardi kvaliteta proizvodnje...............................370 4.1. Integralno upravljanje kvalitetom - TQM...........................................370 4.2. Razvoj i konkurentski znacaj standardizacije kvaliteta.......................373 4.3. Medunarodni standardi kvaliteta serije ISO 9000...............................375 5. Medunarodni koncept upravljanja proizvodnjom bez zaliha - JIT.............377 5.1. Medunarodni konkurentski znacaj JIT koncepta proizvodnje ...........377 5.2. Organizacione promene po JIT konceptu.............................................381 6. Medunarodne proizvodno - snabdevacke dileme.......................................384 6.1. Medunarodna proizvodna diversifikacija ili specijalizacija.................384 6.2. Prednosti vertikalne internalizacije proizvodnje - varijanta proizvoditi.....................................................386 6.3. Prednosti vertikalne eksternalizacije proizvodnje - varijanta kupovati........................................................389 VI

7. Upravljanje globalnim lancem snabdevanja................................................391 7.1. Uskladivanje globalnog lanca snabdevanja sa fazama procesa proizvodnje...........................................................391 7.2. Organizacioni i tehnoloski aspekti globalnog lanca snabdevanja........394 7.3. Medunarodne strateske alijanse sa dobavljacima.................................396 8. Lokacijski aspekti medunarodnog proizvodnog menadzmenta...................398 8.1. Lokacijske dileme MPM...........................!.........................................398 8.2. Faktori koji opredeljuju izbor medunarodne proizvodne lokacije.........400 8.3. Lokacijsko prilagodavanje proizvodnih kapaciteta.............................404 9. Strategijskoprofilisanje tipa fabrike u inostranstvu...................................405 9.1. Lokacijsko opredeljivanje svrhe proizvodnje u inostranstvu................405 9.2. Kategorije i strategijski profili proizvodnih fabrika u inostranstvu........407 lO.Osobenosti medunarodnog usluznog menadzmenta....................................409 10.1. Znacaj i uloga usluga u medunarodnom biznisu i menadzmentu.......409 10.2. Opredeljivanje medunarodnog usluznog menadzmenta.....................411 Pitanja za diskusiju i podsecanje....................................................................412 Literatura........................................................................................................415 Glava VIII MEBUNARODNI FINANSIJSKI MENADZMENT.........................................419 1. Suocavanje sa nacionalnim racunovodstvenim razlikama..........................421 1.1. Uslovljenost i vidovi ispoljavanja nacionalnih racunovodstvenih razlika.................................................421 1.2. Tipologija racunovodstvenih sisterria i finansijskih izvestaja.............423 1.3. Nacionalne razlike u racunovodstvenim tehnikama i standardima......426 2. Medunarodna harmonizacija racunovodstvene prakse...............................429 2.1. Medunarodna kategorizacija namene i korisnika finansijskih izvestaja.........................................................429 2.2. Globalni procesi harmonizacije i standardizacije racunovodstvene prakse............................................430 2.3. Prateci problemi harmonizacije i standardizacije racunovodstvenih sistema.........................................434 3. Translacioni problemi medunarodnih finansijskih izvestaja......................435 3.1. Problem valutnog obracunavanja medunarodnih poslovnih transakcija..................................................435 3.2. Konsolidovani finansijski izvestaj u medunarodnom biznisu...................436 3.3. Problem valutne translacije pri konsolidovanju finansijskih izvestaja.................................................438 4. Poreski problemi medunarodnog flnansijskog menadzmenta....................440 4.1. Suocavanja sa razlicitim poreskim opterecenjima u MFM..................440 4.2. Prilagodavanja poreskog knjigovodstva u MFM.................................441 4.3. Prevazilazenje medunarodnih poreskih konflikata...............................443 5. Dugorocno finansiranje medunarodnih poslovnih aktivnosti.....................445 5.1. Medunarodne dirnenzije poslovnog fmansiranja.................................445 5.2. Medunarodna investiciona analiza......................................................446 5.3. Medunarodno investiciono finansiranje...............................................448

6. Upravljanje tokovima gotovine u medunarodnom biznisu..........................450 6.1. Korporativni pristup i principi upravljanja gotovinskim tokovima u MB..............................................................450 6.2. Forme medunarodnih transfera gotovine.............................................452 6.3. Racionalizacija tokova gotovine u medunarodnom biznisu................454 7. Finansijske transakcije preko medunarodnih deviznih trzista ..................458 7.1. Poslovni znacaj i uloga medunarodnih deviznih trzista........................458 7.2. Osnovni poslovi na medunarodnim deviznim trzistima......................460 7.3. Medunarodni finansijski derivati........................................................462 8. Medunarodno trziste kapitala.....................................................................464 8.1. Medunarodno trziste novca i kredita - Evrodevizno trziste..................464 8.2. Medunarodno trziste obveznica..........................................................466 8.3. Medunarodno trziste akcija.................................................................468 9. Upravljanje medunarodnim finansijskim rizicima......................................471 9.1. Medunarodne poslovne implikacije inflatornog rizika,-.,......................471 9.2. Medunarodne poslovne implikacije deviznog rizika.............."...........472 9.3. Zastitne strategije od fluktuacija deviznog kursa (Hedging Strategies)...................................................475 Pitanja za diskusiju i podsecanje.....................................................................477 Literatura........................................................................................................481 Glava IX MEBUNARODNI MENADZMENT LJUDSKIH RESURSA............................483 1. Eksteme osobenosti medunarodnog menadzmenta Ijudskih resursa...........484 1.1. Uticaj okruzenja na medunarodni menadzment Ijudskih resursa..........484 1.2. Uticaj zakonske regulative na medunarodni menadzment Ijudskih resursa..............................................................486 2. Interne osobenosti medunarodnog menadzmenta Ijudskih resursa..............487 2.1. Uticaj nivoa internacionalizacije na upravljanje Ijudskim resursima ..487 2.2. Problemi medunarodne koordinacije i komunikacije Ijudskih resursa..........................................................488 3. Medunarodna kadrovska politika...............................................................491 3.1. Etnocentricna kadrovska politika........................................................491 3.2. Policentricna kadrovska politika.........................................................492 3.3. Regio i geocentricna (nadnacionalna) kadrovska politika...................493 4. Nacionalno poreklo i status Ijudskih resursa u MBM.................................494 4.1. Nacionalno poreklo Ijudskih resursa u MBM......................................494 4.2. Planiranje potreba i poslovnog statusa Ijudskih resursa u MBM..........496 5. Regrutovanje i selekcija Ijudskih resursa u MBM......................................498 5.1. Regrutovanje Ijudskih resursa u MBM................................................498 5.2. Kriteriji selekcije Ijudskih resursa za medunarodne poslove................501 5.3. Proces selekcije Ijudskih resursa u MBM............................................503

VIII

6. Ekspatrijatski polozaj menadzerskog osoblja.........................................................505 6.1. Pozicija i uloga ekspat-menadzera.................................................................505 6.2. Menadzerski polozaj zene u inostranstvu......................................................507 6.3. Karakteristike uspesnih i neuspesnih ekspat - menadzera.............................509 7. Problemi adaptacije i repatrijacije medunarodnih menadzera...............................511 7.1. Suocavanje sa inicijalnim i povratnim kulturalnim sokom ekspat-menadzera...........................................................511 7.2. Uspesna i neuspesna repatrijacija menadzerskog osoblja..............................513 8. Obuka i razvoj Ijudskih resursa u medunarodnom menadzmentu...-....................515 8.1. Kategonzacija programa obuke i razvoja Ijudskih resursa u MM.................515 8.2. Vrste i metode kroskulturalne obuke.............................................................516 8.3. Razvojni programi obuke medunarodnih menadzera....................................520 8.4. Obuka nemenadzerskog osoblja u MM.........................................................521 9. Elementi kompenzacionog paketa za ekspat-menadzere.......................................522 9.1. Osnovni elementi kompenzacionih paketa....................................................522 9.2. Korektivni elementi kompenzacionih paketa.................................................525 10.Problemi realizacije sistema nagradivanja n medunarodnom personalnom menadzmentu.......................................................528 10.1. Troskovne osobenosti medunarodnog sistema nagradivanja.......................528 10.2. Nacini uskladivanja i realizacije kompenzacionih paketa ekspat-menadzera....................................................530 10.3. Nagradivanje nemenadzerskog osoblja u inostranstvu................................532 1 l.Potencijali i problemi medunarodnog trzista radne snage.....................................533 11.1. Intemacionalizacija trzista radne snage........................................................533 11.2. Statusni problemi radne snage u medunarodnom biznisu.............................535 11.3. Regulisanje polozaja zaposlenih u medunarodnirn razrnerama...................536 12.Uticaj industryskih odnosa na MM Ijudskih resursa.............................................538 12.1. Znacaj i uloga sindikata u medunarodnom biznisu......................................538 12.2. Suprotstavljeni interesi poslodavaca i sindikata u medunarodnom biznisu...........................................................539 Pitanja za diskusiju i podsecanje.................................................................................543 Literatura.....................................................................................................................547 Glava X MEBUNARODNO ORGANIZACIONO STRUKTURIRANJE I PONASAN.IE........................................................................549 1. Osobenosti medunarodnog organizacionog strukturiranja....................................550 1.1. Profilisanje medunarodne organizacione strukture........................................550 1.2. Pristupi uspostavljanja medunarodne organizacione strukture......................553 1.3. Medunarodni pristupi organizacionoj kontroli i koordinaciji........................556 2. Izvozni modeli organizacionih struktura...............................................................559 2.1. Preduzetnicki model organizacije malih izvoznika........................................559 2.2. Funkcionalni model organizacije velikih izvoznika......................................560 LX

a

3. Divizioni modeli medunarodnih organizational struktura..........................563 3.1. Osobenosti divizionog modela............................................................563 3.2. Geografska diviziona struktura ..........................................................565 3.3. Proizvodna diviziona struktura ..........................................................567 4. Integrativni modeli medunarodnih organizational struktura.......................569 4.1. Matricni i procesni model medunarodnih organization^ struktura.....569 4.2. Mrezni model medunarodnih organizational struktura......-................572 5. Organizaciono profilisanje medunarodne korporativne kulture.................575 5.1. Znacaj i uloga korporativne kulture....................................................575 5.2. Interakcija nacionalne i koiporativne kulture......................................577 5.3. Osobenosti medunarodno orijentisane korporativne kulture................580 6. Tipologija medunarodnih korporativnih kultura........................................582 6.1. Strukturalna tipologija medunarodnih korporativnih kultura..............582 6.2. Tipologija korporativnih kultura po nacinu funkcionisanja.................586 Pitanja za diskusiju i podsecanje.....................................................................590 Literature........................................................................................................591 Glava XI MEDUNARODNO POSLOVNO PREGOVARANJE. DIPLOMATIJA I DRUSTVENA ODGOVORNOST........................................595 1. Medunarodno komuniciranje - slozenost, osobenost i znacaj.....................596 1.1. Razgranicenje komumkativnih tipova pojedinih kultura......................596 1.2. Kulturoloske osobenosti intemacionalnog komuniciranja...................598 1.3. Poslovni znacaj uspesnog kroskulturnog komuniciranja......................602 2. Stilovi i vestine komuniciranja u razlicitim kulturama................................604 2.1. Kulturoloski prepoznatljivi stilovi komuniciranja................................604 2.2. Vestina verbalnog komuniciranja u razlicitim kulturama.....................606 3. Pretpostavke uspesnog medunarodnog pregovaranja..................................609 3.1. Osobenosti medunarodnog poslovnog pregovaranja............................609 3.2. Principi uspesnog medunarodnog pregovaranja..................................611 3.3. Medunarodne pregovaracke sposobnosti.............................................614 4. Postupak medunarodnog pregovaranja .....................................................615 5. Strategye i taktike medunarodnog pregovaranja........................................620 5.1. Medunarodne pregovaracke strategye................................................620 5.2. Medunarodne pregovaracke taktike.....................................................623 6. Diplomatsko prilagodavanje medunarodnih poslovnih pregovora..............626 7. Etika i drustvena odgovornost medunarodnog biznisa................................632 7.1. Univerzalnost i osobenost etickog poslovnog ponasanja.....................632 7.2. Meduzavisnost poslovne etike i drustvene odgovomosti MB..............636 7.3. Medunarodne eticke dileme - prostor za drustveno neodgovomo ponasanje..................................................639 Pitanja za diskusiju i podsecanje.....................................................................646 Literatura........................................................................................................649X

V

Glava I KOORDINATE I DETERMINANTS MEDUNARODNOG BIZNISA I MENADZMENTACilj i svrha prve glave, pod nazivom Koordinate i determinante medunarodnog biznisa i menadzmenta, jeste - objasnjenje pojmovnog koncepta i situacionog konteksta savremenog tretmana i ispoljavanja medunarodnog biznisa i menadzmenta. Ova tematska jedinica je obradena tako da bude uvodnog karaktera i koncepcijska podloga za realizaciju ostalih, problemski orijentisanih, glava u knjizi. Neke odporuka ipouka: Medunarodni biznis postaje vidljiviji i dolazi do pravog izrazaja tek sa jacanjem uloge medunarodno orijentisanih i nadnacionalnih preduzeca o Pri razvijanju medunarodnih poslovnih operacija i aktivnosti, kompanija mora da definise svoju medunarodnu viziju, misiju, ciljeve i strategiju. s Skoro svaka veca organizacija i kompanija je danas ukljucena u neke od medunarodnih poslovnih operacija, sto znacajno menja strukturu zaposlenih i utice na opstu meduzavisnost ljudi, nacija, kompanija, drzava. Uvazavanje medunarodnih standarda poslovnog i organizacionog ponasanja, ispoljavanje medunarodne vizije i afirmacija logike racionalnog odlucivanja, se danas namecu kao poslovni imperativi. Medunarodni menadzment koji se zasniva na primeni uniformnog organizacionog i poslovnog ponasanja u medunarodnim razmerama se ne moze smatrati funkcionalnim, plodotvomim i savremenim. e Da bismo govorili o efikasnom medunarodnom menadzmentu, neophodno je istovremeno ispoljavanje trodimenzionalne sposobnosti: sposobnost upravljanja medunarodnim okruzenjem, sposobnost upravljanja medunarodnim poslovnim operacijama (formatima poslovanja) i sposobnost upravljanja medunarodnim poslovnim funkcijama. Mladost je sve prisutnije obelezje savremenog menadzmenta i menadzera, pogotovo u novim i globalno orijentisanim industrijama. Jedno je sasvim izvesno, medunarodni menadzer ne treba da se imenuje i postavlja sa strane (sto je kod nas bila praksa), on mora da se stvara ili bira u skladu sa medunarodnom poslovnom strategijom i ciljevima preduzeca. Kompetentnost i profesionalnost medunarodno orijentisanih menadzera je moguce konkretnim upravljackim parametrima ili rezultatima vrednovati. a Po nacinu aktivnog medunarodnog poslovnog angazovanja, razlikujemo internacionalnu i multinacionalnu strategiju preduzeca. a Totalno medunarodno poslovno angazovanje se moze realizovati primenom global-ne ili transnacionalne strategije. 3

" ' - \( > N ( 'F .I 'T I NTF.KST KO o-i ' o s U L. ^ 'i I^N "U i-ipaL ionalizacije poslovanja m oze i v 11 i-^ n [i s i 1 1 K 11 s i i' s M o1 tiuih > . p > i | ^ k .o i i L k am e konkurentske strategije, L ii 1 t r n m i > ,tu'o . ' a i a ' iu i 'a 'ojne tendencije industrijske 1 _ 1 1 k i l kl> |< 1 l" 'P ' I'l v a -> i ti.-i i-am n.ona i t. _ .L H_ I I < na ni,^ uvck a j b o l j resenje. a nijc .. i n e i J i It i) 'IT , 1 i ln "lull a .i 1 i i- 'a ^ ^ i i ' i v-iu u in! uiL o i v- hn , ispod nivoa potencijalne ili i't p i a -. ua -i m i' . ' c i n i L u ,. u jvi oda posle clruaog s\ rata etskog 1 ' ' ^A IK 'M "ii ii'ii io|^i ' t i K' i ' n i ""a uoblicavanja savrcm enog 'A i ^ J ' liui'. in, m t. i i i o d i T o ' v d i k a p i t a l a . 'iji I " - i ' i 1 ^ . \i~li i i H [ i ' i^qvi M i lacinom poslovnog ruzm islja-n. M I, u ik ivi ,J 1 1 -n i i i s i i o h t 'l ignum ' ' M i-'' k i .i M 11 Ji l x ' i)c .a )u niranja velikili. - ,ui _ I i _la m a \' i' uiu" , Ji a in. oci izvoznom poslovanju I'I pom 1 !SP 11 i n.ii ' . ii , 11-.1J- a l ii ii ,i. D o i 'm ,u u v idn > '._i i s ai m en. u m uita su i ii n" j visestruki i viseslojni.J .^ i ie m w iii.j i i i _ in'.tv polunkoi pinlednoj. soeijalnoj i \I I I i poslovnoj. \.m usivsiie I]Lan e i n i K V duzaL .. lv m eduaarodne poslovnei ori-i , i U i I i'jn> pR itn au obivi i viiu' iiM X sni. iixunnaiodne pcw l ne orijentacije bez odlucne tu an-~ i' i_ t,i|vi P, i in pi^ d i a.

^ k

lib

^iLlll'1, "

v

LI

ua

Potpunija objasnjeitja mivedenih i sliciiih poruka i pouka - slede.

1.1. Pojam niecliiiias'oclnog biznlsaBiznis jaci od drzave. Ne postoji jedna jedinstvena definicija medunarodnog biznisa. Kao posebna naucna i obrazovna disciplina se javlja tek u drugoj polo-vini dvadeselog veka. Medunarodno poslovanje kao pojam se uglavnom vezuje za al'irm.aciju upravijackog i preduzetnog pristupa pri ukljucivanju u tokove me-dunarodne razmene i pozieioniranja preduzeca na s\'etskom trzistu. Preduzeca. razlicite velicine i kaiegorijalnog stalusa. su postala osnovni nosilac medunarod-ne razmene proizvoda. usluga. ideja. znanja. kapitala. Medunarodni biznis po-slaje vidljiviji i dolazi do izrazaja tek sa jaeanjem uloge medunarodno orijenti-sanih i nadnacionalmh preduzeca. Medunarodni trzisni tokovi i odnosi vreme-nom postaju vise zavisni od poslovnih poteza razlicitih preduzeca nego od spoljnoirgovinskih politika pojedinih zemalja. s t o j e neposredno uticalo na afir-maciju pojma - medunarodno poslovanje (International Business). Ekonomska snaga i prihod najvecih svetskih kompanija danas u znacajnoj meri nadilaze ni-\'o bruto drustvenog proizvoda vecinc srednje razvijenih i zemalja u razvoju.

GLAVA I - KOORDINATE I DETERMINANTE MEDUNARODNOG BIZNISA I MENADZMENTA

Tabela 1. Najvece kompanije u svetu po ostvarenom prihodu (u milionima dolara) - 2005. god. Rang Kompanija Prihod 1 Exxon Mobil 2 Wal-Mart Stores 3 Roval Dutch Shell 4 BP 5 General Motors 6 Chevron 7 DaimlerChrysler 8 Toyota Motor 9 Ford Motor 10 ConocoPhillips 11 General Electric 12 Total 13 ING Group 14 Citigroup 15 AXA 16 Allianz 17 Volkswagen 18 Fortis 19 Credit Agricole 20 American Int. Group Izvor: http://money.am. com 339.938.0 315.654.0 306.731.0 267.600.0 192.604.0 189.481.0 186.106.3 185.805.0 177.210.0 166,683.0 157.153.0 152,360.7 138,235.3 131.045.0 129,839.2 121.406.0 118.376.6 112.351.4 110,764.6 108,905.0

Siroko podrucje. Poimanje i tumacenje medunarodnog poslovanja se krece u veoma sirokom rasponu. Na jednoj strani se nalaze shvatanja da medunarodno poslovanje obuhvata svaku vrstu poslovne transakcije proizvoda i usluga koja se realizuje u dve ili vise zemalja. Na drugom kraju su ona shvatanja, koja pojam medunarodnog biznisa (poslovanja) vezuju samo za najvece multinacionalne i transnacionalne kompanije, koje imaju svoje proizvodne i poslovne jedinice locirane i van sopstvene zemlje. Mogli bismo reci da navedena ekstremna shvatanja predstavljaju granice i odreduju svu sirinu i kompleksnost pojma medunarodnog poslovanja. Sam pojam medunarodnog poslovanja, koji poistovecujemo sa pojmom medunarodnog biznisa i paralelno i ravnopravno koristimo, obuhvata kako navedena fumacenja tako i sve prelazne obi ike i forme intemacionaliza-cije preduzeca koji se nalaze u torn rasponu. Trodimenzionalno prepoznavanje MB. Medunarodno poslovanje (biznis) obuhvata sve trgovinske transakcije, sve oblike poslovne saradnje i sve investicione poslovne poduhvate, koji se realizuju sa i imutar dve ili vise zemalja, izmedu dva ili vise subjekata razlicitog drzavnog porekla, ili kroz fakturisanje i naplatu u razlicitim valutama. cime se doprinosi realnom uspostavljanju i dinamiziranju medunarodnog trzista proizvoda, usluga ili resursa.J

DEO I - MEDUNARODNI BIZNIS I iMENADZMENT-KONCEPT ! KONTEKST

U navedenoj definiciji, moguce je uociti tri karakteristicne dimenzije za prepoznavanje pojma medunarodno poslovanje: nacin realizacije, elementi inostranosti i predmet realizacije (videti sliku). Slika 1. Trodimenzionalno opredeljivanje medunarodnog biznisa

Dakle, po nacinu realizacije, medunarodno poslovanje obuhvata sve izvoznouvozne (trgovinske), kooperativne i investicione forme poslovanja sa elementi -ma inostranog ucesca. Po elemenatima inostranosti, dimenzije medunarodnog biznisa, mozemo prepoznavati: po inostranoj zemlji - kao partneru i trzistu realizacije; po mostranom subjektu - kao ugovornoj strani ili klijentu: po inostranoj valuti - kao valuti naplate ili placanja. Po predmetu realizacije, medunarodni biznis prepoznajemo po predmetu medunarodnih transfera: transfer proizvoda (sirovina, repromaterijala, poluproizvoda, finalnih proizvoda), transfer usluga (tradicionalnih usluga, novih usluga, prava industrijske i intelektualne svojine), transfer resursa (ljudi, projekata, tehnologije, kapitala, preduzeca) - sa inostranim drzavama i subjektima. Ovakvo shvatanje pojma medunarodnog poslovanja podjednako odgovara ma-lim, srednjim, izvozno - uvoznim, posrednickim, kao sto odgovara multinacio-nalnim, transnacionalnim ili pak globalnim preduzecima. Istovremeno, pojam medunarodnog poslovanja obuhvata medusobne odnose kako privatnih tako i drzavnih preduzeca iz razlicitih zemalja. U slucaju privatnih firmi sve su transakcije po pravilu profitno orijentisane. Drzavno usmeravane i kontrolisane aktiviiosti medunarodnog poslovanja mogu, ali i ne moraju biti profitno orijentisane. 6

GLA\ A I - KOORDINATE 1 DETERMINANTS MEDUNARODNOG BIZNISA I MENADZMENTA

1.2. Razmere i znacaj medunarodnog biznisaRazmere. U drugoj polovini dvadesetog veka, svetski izvoz roba je povecan za oko 30 puta. Pocetkom sezdesetih godina je bio na nivou od 200 milijardi S, da bi pocetkom dvadeset prvog veka dostigao nivo od 6.000 milijardi S. Rast direktnih investicija u inostranstvu je bio jos dramaticniji. Njihov obim je povecan u istom periodu za preko 50 puta. sa nivoa od 68 milijardi S na preko 3,500 milijardi S u istom posmatranom periodu. Medunarodni promet usluga je danas vec dostigao jednu cetvrtinu svetskog izvoza roba. krecuci se na nivou od oko 1.500 milijardi S. Svetski izvoz usluga je rastao po duplo vecim stopama u odnosu na svetski izvoz roba. U toku poslednje dve decenije dvadesetog veka izvoz usluga je rastao po stopi od 8.7%, a izvoz roba po stopi od 4,5%. Pocetkom dvadeset prvog veka dolazi do dodatnog I naglasenijeg dinamiziranja medunarodnih poslovnih operacija, po svim navedenim vidovima. Danas zivirno u svetu gde se svakog dana ostvari po 1,2 milijarde S kroz medunarodne poslovne transakcije. Nema te zemlje i tog ekonomskog entiteta, koji bi mogli da zanemare znacaj i poruke navedenih velicina i razvojnih tendencija, a pogotovo da se zastite i izoluju od njihovog uticaja. Pojavni oblici. Istorijski posmatrano medunarodne poslovne operacije i aktivnosti su se prvo realizovale kroz razne forme exportinga i importinga lli izvozno - uvoznog poslovanja, Medunarodne poslovne operacije i aktivnosti do druge polovine dvadesetog veka, su se dominantno razvijale na podlozi raznih formi medunarodne trgovine. Poslovne operacije exportinga ili izvoznog poslovanja su usmerene na prodaju proizvoda proizvedenih u sopstvenoj zemlji na nekom od inostranih trzista. Poslovne operacije importinga ili uvoznog poslovanja se vezuju za kupovinu (uvoz) proizvoda koji su proizvedeni u nekoj inostranoj zemlji, kako bi se koristili ili preprodali u sopstvenoj zemlji. Pravi se razlika izmedu opipljivog ili vidljivog i neopipljivog ili nevidljivog izvoza i uvoza. Prvi se vezuje za izvoz i uvoz proizvoda, a drugi se vezuje za izvoz i uvoz usluga. Izvozno - uvozno poslovanje se moze realizovati i kroz razne forme vezane trgovine ili countertrade aranzmane. Drugi tip niedunarodnih poslovnih operacija i aktivnosti se realizuje lcroz razne forme kooperativnih aranzmana: licenca, fransizing, ugovorne forme proizvodno - poslovne kooperacije, medunarodna projektna saradnja. Realizovanje niedunarodnih poslovnih operacija preko raznih formi kooperativnih aranzmana sa inostranim partnerima. bez neposrednog preplitanja kapitala, je doprinelo znacajnom dinamiziranju i uvecavanju medunarodnog biznisa u drugoj polovini dvadesetog veka. Treci tip niedunarodnih poslo\Tiih operacija i aktivnosti se vezuje za direktne investicije u inostranstvu, kao sto su: zajednicka ulaganja, merdzeri, akvizicije, green-field investicije, medunarodne strategyske alijanse. Radi se o realnim investicijama u inostranstvu, koje su zajedno sa portfolio investicijama kroz fi7

DEO I - MEDUNARODiM BIZNIS I MENADZMENT-KONCEPTI KONTEKST

nansijska trzista i hartije od vrednosti, doprinele razlivanju kapitala razlicitog nacionalnog porekla u svetskim razmerama. Kao logicna posledica intenzivnog razvoja svih tipova medunarodnih poslovnih operacija, a pogotovo disperzije kapitala u svetskim razmerama. doslo je do povecanog interesa za pracenjem procesa i efekata globalizacije trzista. Razvojna nedovoljnost domaceg trzista. Pri razvijanju medunarodnih poslovnih operacija i aktivnosti, kornpanija mora da defmise svoju medunarodnu viziJLI, misiju, ciljeve i strategiju. Pri tome je neophodno voditi racuna o osnovnim razvojnim polugama i pretpostavkama u medunarodnim razmerama. Domaca trzista ispoljavaju sve vecu razvojnu nedovoljnost i ogranicenost za vecinu velikih preduzeca, a 1 dobar deo malih i srednjih preduzeca. Cetiri razvojne poluge i impulsa, najcesce se javljaju kao imperativni i stimulisuci faktori aktivnijeg angazovanja pojedinih preduzeca u medunarodnom biznisu. 1. Povecanje obima prodaje. Zbog ogranicenog potencijala domaceg trzista, preduzeca su prisiljena da sire svoj trzisni horizont van nacionalnih granica. Dva faktora opredeljuju obim prodaje, kako na domacem tako i na inostranom trzistu, a to su potrebe i interesi potrosaca, s jedne strane, i spremnost i platezna sposobnost potrosaca da kupi odredene proizvode. Cesto se nailazi na povoljnije pretpostavke u medunarodnim razmerama, po oba osnova, za povecanje obima prodaje, sto podrazumeva i ostvarivanje veceg profita. 2. Obezbedivanje resursa. Proizvodaci i distributer! vrlo cesto moraju da obezbeduju proizvode, sirovine, usluge, proizvodne komponente, kao i telinologiju u stranim zemljama. Medunarodno angazovanje kornpanija je vrlo cesto vodeno smanjivanjem troskova na podlozi racionalizacije snabdevanja. 3. Diversifikacija poslovanja. Diversifikacija poslovanja preko inostranih trzista moze biti rezultat trzisnog ill tehnoloskog pritiska. Ona moze da bude u funkciji trzisne diversifikacije kanala prodaje ili izvora snabdevanja. Sa druge strane, internacionalizacija poslovanja je cesto u funkciji racionalnijeg upravljanja zivotnim ciklusom proizvoda i obezbedivanja potpunije komercijalizacije proizvoda ili tehnologije. Inace, sam tajming pojedinih faza privrednog i poslovnog ciklusa se mnogo razlikuje po pojedimm zemljama. 4. Minimiziranje konkurentskog rizika. Mnoge kompanije se odlucuju na aktivno medunarodno angazovanje iz odbrambenih konkurentskih razloga. Postoje i kompanije koje se angazuju u medunarodnim poslovnim operacijama vodene ofanzivnim konkurentskim razlozima. U svakom slucaju, bez aktivnog pracenja medunarodnih standarda i poslovnih tendencija, kornpanija je osudena na kon-kurentsko zaostajanje. Realna sveprisutnost. Skoro svaka veca organizacija i kornpanija je danas ukljucena u neke od medunarodnih poslovnih operacija, sto znacajno menja strukturu zaposlenih i utice na opstu meduzavisnost ljudi, nacija, kornpanija, drzava. Mala i srednja preduzeca postaju sve znacajniji akteri medunarodnog biznisa, koji se vrlo dinamicno i komplementamo razvijaju sa velikim. Izucavanje 8

GLAVA I - KOORDINATE 1 DETERMINANTS MEDUNARODNOG B1ZN1SA I MENADZMENTA

medunarodnog biznisa je neophodno i zbog toga sto se nailazi na sve cesce situacije. da se ljudi angazuju na poslovima kompanija cije se sediste nalazi u nekoj drugoj zemlji. Nema pouzdanog pracenja konkurencije i unapredivanja konkurentske pozicije bez pracenja medunarodnog biznisa i poslovnih operacija. Na direktan i indirektan nacin postoji opsta zavisnost svih politickih, ekonomskih i poslovnih entiteta od medunarodnog biznisa i medunarodnih poslovnih operacija. Aktivno i ravnopravno ukljucivanje u tokove medunarodnog biznisa, povecava zavisnost drugih od takvog drzanja konkurentske inicijative i poslovnog ponasanja. Nije cilj da svaka kompanija postane medunarodna, po svojim aktivnostima i ostvarenom prihodu, ali je cilj i imperativ da svaka kompanija posluje po medunarodnim poslovnim i trzisnim standardima. Hipoteticka sveprisntnost. Svetski poznati i dobro afirmisani sportista Vlade Divac, kao dokazani svetski brend, iz slabo poznatog Prijepolja i lose shvacene Srbije it svetu, nwze da se vozi do svoga bivseg kluba it SAD kolima koja sit dizajnirana it Nemackoj, a sastavljena it Meksiku od strane Daimler-Chrysler, od komponenti koje sit napravljene it SAD i Japamt od uvezeiiog koreanskog celika i malezijske game. Na putit je mozda napunio auto benzinom sa BP benzinske pmnpe koja je vlasnistvo britanske mitltinacionalne kompanije, Sipani benzin je preradeii od nafte koja je izvadena iz morskih dubina pored africke obale od strane franciiske naftne kompanije, Francuska kompanija ga je transportovala it SAD brodom kojije vlasnistvo grcke pomorske kompanije. Dok se vozio, Vlade Divac je mogao da prica sa svojim finansijskim savetnikom Hi brokerom oko propalili pokusaja kiipovine akcija it Vecenijim Novostima u Beogradii, Hi Knjaz Milosu it Arancfelovcit, preko Nokia mobilnog telefona, kojije dizajniran u Finskoj i sklopljen it Teksasu, koristeci cipove koji su napravljeni na Tajvanu, a dizajnirani od strane indijskih inzinjera, koji rade it firmi Oualcomm it San Dijegit it Kalijbrniji. Posto je pogledao na git ant, kojit je koristio za snimanje spota za francusku banku Societe Generale, sa kojom se clogovorio da bude sponzor kosarkaskog kluba Sloga u Kraljevu, pozeleoje da slusa niitziku dok se vozi, pa je iikljucio radio, kojije napravljen u Maleziji od strane japanskefirme. Cimje iikljucio radio, slusao je popitlarnu hip-hop pesmit, kojuje komponovao Svedanin, a otpevala danska grupa na engleskom jeziku.Citvena danska grupa, kojit je slusao, imala je ugovor sa francuskom muzickom kompanijom, da bi promovisala njihovu plocu u Americi, Po zavrsetku muzickog predstavljanja danske grupe, spiker vesti objavljuje da sit se antiglobalizacijski protesti na samitu sefova drzava it Davosit, zavrsili nasilno. Jedan od ljudi na protestit je ubijen. To je svet it kome mi zivimo. To je svet gde kolicina dobara, usluga, i kapitala, prelazeci nacionalne granice, se uvecava brze nego svetski aittput svake godine. To je svet medunarodnog i globalnog biznisa, koji je postao sveprisutan svuda oko nas.

9

DEO I - MEDUNARODNI B1ZNIS I MENADZMENT - KONCEPT l KONTEKST

2. PROFESIONALNA ODREDENJA MEDUNARODNOG MENADZMENTA 2.1. Definisanje medunarodnog menadzmentaKoncepcijsko definisanje M.M. Mectunarodni menadzment predstavlja organizacionu sposobnost drzanja inicijative, kreiranja perspektivnih medunarodnih biznisa planova, definisanja strategijskih pravaca realizacije pozitivnih promena, planskog i strategijskog pozicioniranja, organizovanja i kontrole materijalnih i ljudskih potencijala. kako bi se obezbedila uspesna internacionalizacija poslovnih aktivnosti. Savremeni menadzment i menadzeri po definiciji, moraju biti medunarodno orijentisani, jer u protivnom, ne mogu nositi obelezje savremeni. Uvazavanje medunarodnih standarda poslovnog i organizacionog ponasanja, ispoljavanje medunarodne vizije i afirmacija logike racionalnog odlucivanja, se danas namecu kao poslovni imperativi. Funkcionalno definisanje M.M. Medunarodni menadzment predstavlja funkcionalno usmeravanje i uskladivanje medunarodno orijentisanog biznisa kroz planiranje, organizovanje, vodenje i kontrolu poslovnih zadataka i zaposlenih izvrsilaca kako bi se sto potpunije ostvarili postavljeni medunarodni poslovni ciljevi. Cetiri menadzerske funkcije - planiranje, organizovanje, rukovodenje i kontrola - se uskladuju sa ekonornskim, politickim, pravnim i kulturnim dimenzijama svakog pojedinacnog poslovnog okruzenja u medunarodnim razmerama. Odnos izmedu koncepcijskog i funkcionalnog pristupa definisanju medunarodnog menadzmenta je interaktivan i meduzavistan. Radi se o dva aspekta ili dva dela iste celine, odnosno istog pojma. Koncepcijsko prepoznavanje medunarodnog menadzmenta je orijentisano na vrednovanje nacina poslovnog razmisljanja i sledenja koncepcijskog pristupa pri realizaciji medunarodnih poslovnih operacija i aktivnosti. U profesionalnoj i odgovornoj primeni medunarodnog menadzmenta, poslovanje van nacionalnih granica se ne moze niti sme posmatrati kao dodatna i izvedena aktivnost iz domaceg trzisnog poslovanja preduzeca. Funkcionalno prepoznavanje medunarodnog menadzmenta se izvodi na osnovu praktikovanog nacina realizacije medunarodnih poslovnih operacija i aktivnosti u medunarodnim razmerama. Medunarodni menadzment koji se zasniva na primeni uniformnog organizacionog i poslovnog ponasanja u medunarodnim razmera se ne moze smatrati funkcionalnim, plodotvomim i savremenim. Principi fleksibilnosti i selekti\Tiosti moraju biti maksimalno vrednovani prilikom funkcionalne realizacije medunarodnih poslovnih operacija i aktivnosti. Trodimenzionalno opredeljivanje MM. I teorija i praksa sve vise potvrduju potrebu za posebnim izdvajanjem i posebnim izucavanjem upravljanja medunarodnim poslovanjem {international business management). Radi se o veoma si-rokom i kompleksnom podrucju poslovne ekonomije, koje ima svoj invajermen10

GLAVA I - KOORDINATE I DETER.M1NA.NTE MEDUNARODNOG BIZNTSA I MENADZMENTA

talni, funkcionalni 1 organizacioni aspekt (videti sematski prikaz). Postoje opsta slaganja da kljucne specificnosti, prepreke i izazovi proizilaze iz kompleksnosti medunarodnog poslovnog okruzenja, Da bismo govorili o efikasnom medunarodnorn menadzmentu, neophodno je istovremeno ispoljavanje trodimenzionalne sposobnosti: sposobnost upravljanja medunarodnim okruzenjem, sposobnost upravljanja medunarodnim poslovnim operacijama (formatima poslovanja) i sposobnost upravljanja medunarodnim poslovnim funkcijama. Upravljanje medunarodnim okruzenjem. Osobenosti medunarodnog menadzmenta se nalaze pod neposrednim uticajem strategijskih orijentira medunarodnog poslovnog okruzenja. Otuda, invajermentalni pristup izucavanju medunarodnog poslovnog menadzmenta ima preventivnu i usmeravajucu ulogu. Radi se o aspektu medunarodnog poslovnog menadzmenta koji vrsi snazan uticaj na koncipiranje i realizaciju kako pojedinih poslovnih funkcija, tako i pojedinih organizacionih formi nastupa na inostranom trzistu. Snazan uticaj medunarodnog poslovnog okruzenja u prvi plan istice interdisciplinami karakter upravljanja medunarodnim poslovanjem. Veliki doprinos imajii razlicite naucne discipline kao sto su: geografija, istorija, politika. pravo, ekonomija, sociologija, psihologija itd. Kompanija mora biti osposobljena da efikasno upravlja velikom heterogenoscu na koju se nailazi u medunarodnom poslovnom okruzenju u dimenzijama: ekonomskih, tehnoloskih, politician, pravnih i socio-kulturnih parametara. Upravljanje medunarodnim poslovnim formatima. Polazeci od razlicitog proizvodno-trzisnog konteksta i poslovno - trzisnih situacija, javlja se dodatni veliki problem opredeljivanja izmedu razlicitih formata medunarodnog poslovanja: izvoz, kontratrgovina (countertrade), licenca, fransizing, kooperacija, koprodukcija, inzenjering, zajednicka ulaganja, merdzeri, akvizicije, direktne investicije, strategijske alijanse. Upravljanje razlicitim medunarodnim poslovnim formatima zahteva veoma razlicite organizacione pretpostavke, konkurentske sposobnosti i vestine. Medunarodno orijentisana kompanija mora dobro poznavati osobenosti svakog poslovnog formata i mora biti osposobljena za njihovu prakticnu primenu u optimalnoj razvojnoj kombinaciji. Upravljanje medunarodnim poslovnim funkcijama. Na podlozi realnih i socio-kulturnih dimenzija medunarodnog poslovnog okruzenja, ima punog opravdanja za posebnim izdvajanjem i izucavanjem medunarodnih dimenzija pojedinih poslovnih funkcija: marketing, proizvodnja, finansije, racunovodstvo, ljudski resursi, organizacija. Suocavamo se sa velikim problemom pravilnog vrednovanja mnostva funkcionalnih osobenosti upravljanja medunarodnim poslovanjem. kao i potrebom njihovog uskladivanja radi ostvarivanja sinergetskih efekata. Funkcionalne osobenosti medunarodnog menadzmenta su uslovile i pojavu novog pristupa u njegovom izucavanju, a koji se oznacava kao - multikulturni menadzment. Najkrace receno, medunarodni menadzment, kao proces upravljanja medunarodnim biznisom, se odvija kroz razresavanje problema koji se javljaju u trou11

DEO I - MEDU.NARODNI BIZNIS I MENADZMENT-KONCEPT i KONTEKST

glu: medunarodno poslovno okruzenje - formati medunarodnog poslovanja rnedunarodni aspekt poslovnih funkcija Slika 2. Koncepcijski okvir odvijanja medunarodnog menadzmenta

4- ekonomsko 4tehnolosko 4politicko pravno 4socio-kulturno

MEDZUNARODNI MENADZMENT

Poslovni formati

4- marketing 4proizvodnja 4finansije 4racunovodstvo 4ljudski resursi 4" organizacija

4' izvoz 4- kontratrgovina 4- licenca i fransizing 4 kooperacija 4- koprodukcija

4" inzenjering 4" zajed. ulaganja 4 merdzeri i akvizicije 4 greenfield 4 strateg. alijanse

2.2. Profesionalizacija medunarodnog menadzmentaMenadzment sa medunarodnom vizijom. Napoleon je svojevremeno rekao da "armija zeceva kojom komanduje lav je bolja od annije lavova kojom komanduje zee". Ako prihvatimo pojmovnu paralelu i slicnost izmedu komandovanja i menadzmenta, onda bismo mogli reci da citirana izjava ima svoju relevantnost i za profesiju medunarodnog menadzmenta I menadzera. Medunarodni poslovni menadzment je prevashodno usmeren na kreiranje i realizovanje pozitivnih i perspektivnih promena, bilo pod uticajem tehnoloskih, bilo pod uticajem trzisnih i ambijentalnih pritisaka. Savremeni menadzeri neprestano drze inicijativu, povlace poteze i donose konkretne odluke. Preduzetno orijentisani rukovodioci ili savremeni menadzeri su optereceni sustinom problema, ispoljavaju pozitivnu sklonost ka promenama i ulaganjima i nastoje da se angazuju na pravim i perspektivnim poslovima. Odlikuje ih pozitivan odnos prema idejarna, svestrana informisanost i odgovornost pri povlacenju poteza. Savremeni menadzeri po svojoj definiciji moraju biti medunarodno orijentisani. Takva orijentacija biva bezuslovna ukoliko menadzer pretenduje da bude zaista savremen i do kraja odan profesiji poslovnog menadzmenta. Savremeni poslovni menadzer treba da ispoljava medunarodnu viziju i sledi logiku racionalnog ponasanja pa makar svojim aktivnostima nikad ne prelazio granice nacionalnog trzista. 12

GLAYA I - KOORDINATE I DETERMINANTE MEDUNARODNOG BIZNISA I MENADZMENTA

Mladost je sve prisutnije obelezje savremenog menadzrnenta i menadzera, pogotovo u novirn i globalno orijentisanim industrijama, kao sto su: elektronika. genetski inzinjering, informatika, programiranje, softveri, maloprodaja, zabava, turizam. Treba napomenuti da su stresogena obelezja medunarodnog biznisa i menadzrnenta, kao posledica uvecanog rizika i uvecanog broja nepoznanica, mnogo naglasenija i izrazenija od istih obelezja domaceg biznisa i menadzrnenta. To dodatno naglasava znacaj kontinuiranog unapredivanja profesionalizacije medunarodnog menadzrnenta. Imperativ profesionalizacije. Izdvajanje profesije menadzera je rezultat podele rada, odnosno specijalizacije pojedinaca i timova za profesionalnim upravljanjem preduzecem, pojedinim njegovima organizacionim delovima, poslovmm funkcijama, proizvodima i trzistima. Medunarodno orijentisani menadzer uvek polazi od ciljnog trzista 1 tome prilaaodava pojedina organizaciona resenja, forme poslovanja, funkcionalne specificnosti, proizvode, pa i poslovni sistem preduzeca. Shvatanje menadzrnenta kao profesije se mora zasnivati na uvazavanju univerzalnih principa i bitnih karakteristika koje se odnose na svako profesionalno ponasanje. Profesionalni status u menadzrnentu se stice na osnovu merljivih rezultata rada. Poslovni uspeh mora uvek biti kompatibilan sa okruzenjem. Za razliku od losih menadzera, koji su skloni da stvari predstavljaju lepsim i boljim nego sto realno jesu, pravi profesionalci nikad nisu zadovoljni nivoom ostvarenih rezultata. Oni smatraju da uvek moze i vise i bolje. Dve glavne i trajne njihove preokupacije su potrosac i novae. Otuda, jedino cega ne mogu da se odreknu, jesu marketing i finansije. Ono sto se sa sigurnoscu moze reci jeste da nema savremenih medunarodno orijentisanih menadzera bez maksimalne profesionalizacije i uvazavanja opstih principa medunarodnog poslovnog menadzrnenta. Na svetskom trzistu, amaterizam i puka intuicija danas sve teze prolaze. Pretpostavke profesionalizacije. Polazimo od toga da se medunarodni menadzrnent uvek suocava sa resavanjem trzisnih i razvojnih problema. Naime, savremenog medunarodnog menadzrnenta, u profesionalnom smislu, nema bez trzista i uvazavanja trzisnog mehanizma. Semanticki posmatrano, o menadzrnentu je moguce govoriti i u netrzisnim uslovima i pretpostavkama, ali tada se na menadzrnent gleda kao na proces upravljanja i rukovodenja koji se zasniva na afirmaciji cinovnicke logike. Administrativno orijentisani rukovodioci insistiraju na formi, izbegavaju ulaganja i rizik i nastoje da dobro obave dati posao. Posto u medunarodnom biznisu, primena cinovnicke logike nema razvojnu i poslovnu perspektivu, cinovnicki aspekti upravljanja i rukovodenja i nisu predmet naseg interesovanja. Profesiju menadzrnenta uopste, a medunarodnog menadzrnenta, posebno, vezujemo za afirmaciju preduzetnicke logike, sposobnost drzanja konkurentske inicijative i kreiranja promena, trzisno i vremenski posmatrano. Ponavljamo daB

DEO I - MEDUNARODNI BIZNIS I MENADZMENT - KONCEPT I KOMEKST

prave profesije medunarodnog menadzmenta nema bez afirmacije trzisnog mehanizma, a integralnog trzisnog mehanizma nema bez privatne svojine i konkurencije. Obelezja uspesnih medunarodnih menadzera. Cesto se postavlja pitanje -koji su to profili i tipovi Ijudi koji imaju sanse da postanu uspesni medunarodni menadzeri, ili koje su to kljucne i prepoznatljive karakteristike uspesnih medunarodnih menadzera? Istrazivanje. Jedno reprezentativno i cesto citirano istrazivanje je rangiralo trinaest karakteristika uspesnih medunarodnih menadzera po ocenjenom znacaju od strane anketiranih predstavnika medunarodno orijentisanih preduzeca. Naime, anketirani predstavnici medunarodno orijentisanih firmi su se opredeljivali samo za pet kljucnih karakteristika, koje po njihovom misljenju imaju opredeljujuci uticaj na uspeh medunarodnih menadzera (videti tabelu). Interpretacija. Izlozicemo ukratko, jednu slobodniju i strukturiranu interpreta-ciju dobijenih rezultata. Istrazivanje je nedvosmisleno pokazalo da na uspeh medunarodno orijentisanih menadzera opredeljujuci uticaj imaju one karakteristike koje govore o nacinu njegovog poslovnog razmisljanja i poslovnog pona-sanja. Najveci broj njih mozemo oznaciti ili kao pretpostavke za uspesnu prime-nu profesije medunarodnog menadzmenta (strategijska orijentacija, prilagodlji-vost novim situacijama, osecaj za razne kulture, sposobnost rada u medunarod-nim timovima i lingvisticke sposobnosti), ili pak kao pokazatelje dobrog pozna-vanja i uspesne primene medunarodnog menadzmenta i marketinga (razumevanje medunarodnog marketinga, sposobnost uspostavljanja odnosa i medunarod-ne pregovaracke sposobnosti). Uspeh medunarodno orijentisanih menadzera je znatno manje opredeljen cisto licnim osobinama koje se dobijaju rodenjem (samopouzdanje. stabilnost, ambicioznost, nepodozrivost licnosti, kulturno poreklo). Uze strucne karakteristike i funkcionalne sposobnosti (kao sto je razumevanje medunarodnih fmansija, medunarodnog privrednog prava, propisa, konkretnih poslovnih tehnika, instrumenata i tehnika medunarodnog platnog prometa i si.) u savremenom poslovnom svetu se ne smatraju opredeljujucim nego intervenisucim parametrima i promenljivim. Time zelimo reci da se sada radi o menadzerskim parametrima i sposobnostima za koje se smatra da su cisto strucni, potpuno raspolozivi i dostupni, bez razlike da li se obezbedivali neposredno unutar preduzeca ili pak iz okruzenja, kroz autsorsing (outsourcing). Poruka. Nije neophodno da uspesan medunarodni menadzer bude i vrstan prav-nik ili finansijski ekspert, geograf, sociolog ili pak prevodilac, ali je nuzno da za sve te dimenzije i nijanse medunarodnog poslovnog menadzmenta ispoljava maksimalno razumevanje i posebnu senzibilnost. Jedno je sasvim izvesno, medunarodni menadzer ne treba da se imenuje i postavlja sa strane (sto je kod nas bila praksa), on mora da se stvara ili bira u skladu sa medunarodnom poslovnom strategijom i ciljevima preduzeca. Kompetentnost i profesionalnost medunarodno orijentisanih menadzera je moguce konkretnim upravljackim parametrima ili rezultatima vrednovati. 14

GLAYA I - KOORDINATE I DETERMINANTS MEDl'NARODNOG BIZMSA I MENADZ.MENTA

Tabela 2. Kljucne karakteristike uspesnili medunarodnih menadzera

1 2 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13

Strategijska orijentacija Prilagodljivost novim situacijama Osecaj za razne kulture Sposobnost rada u med.timovima Lingvisticke sposobnosti Razumevanje medunarodnog marketinga Sposobnost uspostavljanja odnosa Medunarodne pregovaracke sposobnosti Samopouzdanje (stabilnost) Ambicioznost Otvorena. nepodozriva licnost Razumevanje medunarodnih finansija Svesnost svog kulturnog porekla

71% 67% 60% 56%, 46% 46% 40% 38%, 27%, 19% 19% 13% 2%

Izvor: The Asliridge survey, 1989-90, (na osnovit:Barhain&Oates, 1991)

"CKv-.O*

DOW - RAZVOJ MEBUNARODNOG MENADZMENTA "Dow je organizacija koja zeli zauvek da ostane globahui it okriizenjit it home je globalizacija jedan od nacina na koji industrija funkcionise " Popoff.CEO Peter Drucker, vodeci strucnjak na polju upravljanja, je izjavio da prava multinacionalna kompanija "zahteva od svojih menadzera da se ponasaju i razmisljaju kao medunarodni poslovni ljudi u svem u kojem su nacionalne strasti jake, kao i uvek". Iskustvo steceno poslovanjem u inostranstvu, pod veoma razlicitim uslovima okruzenja, pomaze u razumevanju problema koji se ne javljaju tako cesto u cisto domacem kontekstu. Kako bi medunarodne operacije postale integralni deo ukupnog poslovanja kom-panije, americka kompanija, Dow je mo-rala da utice na to da se sirok spektar menadzera u potpunosti posveti medunarod-nom poslovanju. Opsti stav, koji je preovladivao kasnih pedesetih godina, izrazio je istoricar kompanije: Sto se rice prekomorskih operacija, veciiui slarih radnika smatrahi di je sporechum zuiiimanjem. Inostrano trziste smarrano je pogodnim samo u slucajevima kada su zeleli da se rese viska proizvoda, dokje jedino trziste od koga se mnogo ocekivalo bilo americko Bili su skeptical pretua ideji, da kompanija postane u velikoj meri prisutna u zemljama ciji sit politika, jezik. kultitra, monetarna kontrola i nacin poslovanja njinta bili potpuno strain. Neki od Dowovih mladih menadzera ni-su delili ovaj etnocentricni stav, vec su prepoznali potencijal povecanja prodaje i smanjivanja konkurentskih pritisaka. Bile su neophodne dramaticne mere da bi se vecina menadzera preorijentisala i pocela da razmislja o medunarodnoj perspektivi. Jedan od metoda. koji je koristio predsednik kompanije 1958. godine, zasnivao se na dodeljivanju medunarodnih poslova i odgovornosti ljudima, koji su bili zapa15

DEO I - MEBUNARODN1 BIZNiS I MENADZMENT - KoNCEPT [ KONTEKST _______________________________________________________________________ zeni i koji su trebali da postanu deo najviseg upravljackog nivoa kompanije. Ovimje znacaj internacionalnih operacija postao ocigledan i svim menadzerima kompanije. Kompanije, takode, moraju da se trude da privuku i zadrze kvalitetno osoblje u okvim svake zemlje u kojoj posluju. Dow Sinatra da, kako bi ih privukao. mora ljudima iz celog sveta da pruzi Lvov: B.R. - baza poslovnih prica i primera SA KOJIM TEMAMA I PROBLEMIMA JF MOGUCE POYEZATI OVU PRICU? jednake sanse za dostizanje najvisih pozicija, u ok\iru njihovih specijalnosti. Danas je Dow kompanija koja je u vrhu liste od 500 najvecih i najuspesnijih globalnih kompanija, U 2005. g. je Dow u grani prema ostvarenim prihodima zaiizeo drago mesto iza BASF-a, a ispred giganata poput Bayera. DuPonta. Mitsubishi Chemicala. i drugih.

3. GENERICKE STRATEGIJE MEDUNARODNOG BIZNISA I MENADZMENT APojedine strategije i strategijske alternative medunarodnog biznisa i menadz-menta mozemo posmatrati u relacijama neophodnog medunarodnog prilagoda-vanja. sa jedne strane, i nivoa mectunarodne angazovanosti, sa druge strane (vi-deti sliku). Suceljavajuci navedene eksteme i interne pretpostavke i pritiske, razlikujemo: strategije satelitskog medunarodnog angazovanja, strategije aktiv-nog medunarodnog angazovanja i strategije globalnog poslovnog angazovanja. Genericke strategije su uvek rezultat konkurentskih. troskovnih i organizacionih pritisaka, sa kojim se kompanija susrece u medunarodnim i svetskim trzisnim razmerama.

3.1. Strategije satelitskog medunarodnog angazovanja preduzecaRealizatori strategije. Strategije satelitskog ili pasivnog medunarodnog angazovanja uglavnom primenjuju preduzeca nedovoljne mectunarodne poslovne kompetentnosti i osposobljenosti. To su najcesce preduzeca male i srednje veli-cine, preduzeca proizvodne orijentacije i specijalizacije, preduzeca sa dominant-nom nacionalnom orijentacijom svoga poslovanja, preduzeca nedovoljne medu-narodne funkcionalne osposobljenosti u domenui marketinga, proizvodnog raz-voja. finansija i ljudskih resursa. Veliki je broj preduzeca sa takvim i slicnim karakteristikama, pogotovo u manje razvijenim zemljama i zemljama u tranzici-ji. Radi se o preduzecima koja nisu sposobna za samostalno i akttvno meduna-rodno poslovno angazovanje. U tokove medunarodnog poslovanja se ukijucuju povremeno ili ograniceno, k]_oz indirektne i kooperativne izvozne strategije. Indirektna izvozna strategija. Indirektni izvoznik se nalazi u pasivnoj poziciji u odnosu na ciljno trziste izvoza i nema potpunu kontrolii nad ukupnim procesom izvoza svojih proizvoda. Za indirektnog izvoznika se moze reci da i 16

GLAVA I - KOORDINATE I DETERMINANTS .MEDUNARODNOG BIZNISA I MENADZMENTA

nema samostalnu i aktivnu strategyu medunarodnog poslovanja. U tokove medunarodne razmene se ukljucuje preko specijalizovanih posrednika lociranih u domacoj zemlji. U indirektnim formarna izvoza se nudi ista proizvodna ponuda i asortiman koji se nudi i na domacem trzistu. Pritisak za prilagodavanjern izvozne ponudeje veoma mali ill neznatan. Na izvoz se gleda kao na dodatnu raoaucnost, dok se poslovanje na domacem trzistu tretira kao osnovno i opredeljujuce. Preduzece je izlozeno malom pritisku za multitrzisnom i globalnom inteeracijom svojih poslovnih operacija. Na mediinarodne poslovne aktivnosti se leda kao na velike nosioce troskova. zbog cega se preduzece opredeljuje na njihovo delegiranje i prenos na eksteme posrednike. Time se ono svesno opredeljuje i na mali stepen poslovne kontrole nad izvozom svojih proizvoda. Slika 3. Genericke strategije medunarodnog poslovanja

Iox a

>

Globalno poslovno angazovanje Aktivno medunarodno angazovanje

Globalna strategy a

Transnacionalna strategy a

Intemacionalna strategy a

Multinacionalna strategy a

Satelitsko 'c medunarodno > angazovanje

Indirektna izvozna strategy a

Kooperativna izvozna strategy a

Mala Velika Neophodnost medunarodnog prilagodavanjaKooperativna izvozna strategija. Ukoliko je preduzece izlozeno velikom pritisku za medunarodnim prilagodavanjern svoje proizvodne ponude i asortimana usluga, a da pri tome, nije interno, organizaciono i resursno osposobljeno za samostalno nastupanje na inostranim trzistima, ono moze da se opredeli na pronalazenje odgovarajuce kooperativne izvozne strategije. Kooperativna izvozna strategija se moze realizovati na vise razlicitih nacina. U uslovima globalizacije, medunarodni biznis i menadzment dolaze na domace trziste svake zemlje, u vecoj ili manjoj meri. To otvara nove mogucnosti za indirektnu, ili unutrasnju in17

DEO I - MEflUNARODNIBIZNISIMENADZMENT-Ko.NCEPTiKONTEKST

ternacionalizaciju poslovnih aktivnosti preduzeca kroz saradnju i kooperaciju sa afirmisanim medunarodnim kompanijama koje dolaze na domace trziste. Lon (Lolui) poslovi su, potom, karakteristicna varijanta kooperati\Tie izvozne strategy e, kojom se realizuje pasivna varijanta medunarodnog poslovanja i menadzmenta vrsioca kooperativne usluge u torn aranzmanu. Obelezja ove strategije mogu da imaju i: reeksportni poslovi u saradnji sa ino-partnerima, komplementarni ili pridruzeni izvozni aranzmani sa partnerom iz inostranstva, kao i dobijanje i realizacija izvozmh prava za licencirane proizvode i marke poznatih medunarodnih kompanija. Opredeljujuci se za kooperativnu izvoznu strategiju, preduzece doprinosi srnanjivanju troskova i neizvesnosti, prikljucuje se pouzdanoj i proverenoj formi medunarodnog poslovanja i prevazilazi unutrasnju nesposobnost za aktivnim medunarodnim i globalnim integrisanjem svojih poslovnih aktivnosti. Pored ovih racionalnih efekata i doprinosa, treba uvek irnati u vidu opste nedostatke pasivne strategije i pasivnog ponasanja, koje ide uz ovu strategiju.

3.2. Strategije aktivnog medunarodnog angazovanja preduzecaRealizatori strategije. Strategije aktivnog medunarodnog angazovanja uglavnom primenjuju preduzeca koja su konkurentski profilisana i koja imaju dokazanu konkurentsku prednost, primenjivu u medunarodnim razmerama. To su najcesce preduzeca. koja imaju sve organizacione, resursne. konkurentske i funkcionalne pretpostavke da se aktivno i na prepoznatljiv nacin angazuju na realizaciji rnedunarodnih poslovnih operacija i aktivnosti. Radi se o preduzecima koja potpuno ravnopravno tretiraju sva trzista i potencijalne trzisne sanse i mogucnosti. Cesto u inostranirn trzistima vide vece izazove i nalaze povoljnije mogucnosti za rast i razvoj nego u domacem trzistu. Posedovanje dokazane distinktivne prednosti i ocigledne poslovne izvrsnosti predstavlja kljucno obelezje potencijalnih nosilaca i realizatora aktivnih strategija medunarodnog poslovnog angazovanja. Na podlozi konkurentske sigumosti i samouverenosti, takva preduzeca se ne plase neposrednog i direktnog angazovanja u razlicitim drustvenim i kulturnim sredinama. Uspesno i superiorno se snalaze u razlicitim poslovnim okruzenjima, bez razlike da li se radi o velikim ili malim direktnim izvoznicima, konkurentskim liderima ili satelitskim imitatorima, ili pak velikim medunarodno orijentisanim preduzecima, centralizovane ili multinacionalne organizacione strukture. Po nacinu aktivnog medunarodnog poslovnog angazovanja, razlikujemo intemacionalnu i multinacionalnu strategiju preduzeca. Internacionalna strategija se primenjuje kada je konkurentsku prednost, dokazanu na domacem trzistu, moguce afirmisati u medunarodnim razmerama, bez velikog prilagodavanja. Preduzeca nisu izlozena velikom pritisku globalne konkurencije. Uglavnom se radi o strategyi postepene internacionalizacije poslovnih aktivnosti. Medunarodno orijentisano preduzece nije prinudeno da vrsi naglu racionalizaciju troskova u kratkom vremenskom periodu, niti da vrsi iznu18

GLAYA I - KOORDI.NATE I DETERMINANTE MEDUNARODNOG BIZMSA I