Sadržaj:

Uvod............................................................................................................................................................3

Kjoto Protokol..............................................................................................................................................3

Ciljevi Kjoto Protokola.................................................................................................................................5

Ciljne emisije do 2012 i fleksibilni mehanizmi.............................................................................................6

Trgovanje emisijama...................................................................................................................................8

Visoka cena Kjoto Protokola (uticaj Kjoto Protokola na poslovanje)...........................................................9

Uticaj Kjoto Protokola na Poljoprivredu....................................................................................................10

Dodatne Kritike Kjoto Protokola................................................................................................................12

Cost-benefit analiza...................................................................................................................................14

Promene u emisiji gasova staklene bašte od 1990. godine.......................................................................15

Revizije Kjoto Protokola i dalji planovi.......................................................................................................17

Zaključak....................................................................................................................................................19

Literatura...................................................................................................................................................20

Uvod

Kjoto protokol je protokol koji je dodatak United Nations Framework Convention on Climate

Change (UNFCCC), tj Konvenciji Ujedinjenih Nacija o klimatskim promenama, koji je usmeren

na borbu protiv globalnog zagrevanja. UNFCCC je međunarodni ekološki sporazum koji se tiče

postizanja stabilizacije koncentracije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte (gasovi

staklene bašte) u atmosferi, na nivou koji bi sprečio kritične antropogene promene klimatskog

sistema Zemlje.

Kjoto Protokol

Protokol je inicijalno usvojen 11 .Decembra 1997. godine u Kjotou, Japanu, i stupio je na snagu

16. Februara 2005. godine. Od Novembra 2009. godine 187 zemalja su ptpisale i retifikovale

ovaj sporazum.

Po Protokolu, 37 industrijalizovanih zemalja (zvane „Zemlje Aneksa I”) obavezale su se na

smanjenje četiri gasa staklene bašte (ugljen dioksid, metan, azot oksid, sumporheksaflorid) i

dve grupe gasova (fluorougljovodonici i perfluorokarbonska jedinjenja) koje proizvode.

Zemlje Aneksa I, su se sporazmele da smanje svoju ukupnu emisiju gasova staklene bašte za

5.2% od nivoa na kom su oni bili 1990. godine. Ovo ne uključuje emisije prouzrokovane

međunarodnom aviotransportom i brodskim saobraćajem, ali su u dodatku industrijskim

gasovima, kojima se bavi Montreal Protocol on Substances that Deplete the Ozone Layer

(Montrealski protokol o supstancama koje utiču na smanjenje ozonskog omotača) iz 1987.

godine.

Kao benchmark, nivoi emisije iz 1990. Godine, su prihvaćeni Konferencijom potpisnica

UNFCCC gde su vrednosti potencijala globalnog zagrevanja izračunati od strane IPCC

(Intergovernmental Panel on Climate Change) u svom Second Assessment Report (drugi

izveštaj o proceni). Ove cifre se koriste za prevođenje raznih gasova staklene bašte u

ekvivalente emisije ugljendioksida uzimajući u obzir sve izazivače (izvore).

2

Ovaj protokol dozvoljava nekoliko takozvanih fleksibilnih mehanizama, kao što su trgovanje

emisijama, mehanizam čistog razvoja, i zajedničku implementaciju, da bi se onogućilo

Zemljama Aneksa I da ispune svoje ciljeve u smanjenju emisija gasova staklene bašte, tako što

im je omogućeno da kupuju smanjenja emisija, bilo preko finansijske razmene, projekata koji

smanjuju emisije zemljama koje ne pripadaju Aneksu I, od drugih Zemalja Aneksa I, ili od

Zemalja Aneksa I koje su ispunile više od predviđenog.

Svaka od Zemalja Aneksa I je obavezna da oreda godišnji izveštaj o svim emisijama gasova

staklene bašte i njihovim izvorima, kao i o načinima za njihvo redukovanje i redukovanim

količinama po UNFCCC i Kjoto Protokolu. Ove zemlje određuju osobu (zvanu „izabrani

nacionalni autoritet”) da pravi ove izveštaje i da njima upravlja. Ovakvu osobu su izabrale i sve

zemlje koje nisu potpisnice Aneksa I. Na slici 1. je prikazano učešće u Kjoto Protokolu, od Juna

2009. godine gde su tamno zelenom prikazane zemlje koje su potpisale i ratifikovale sporazum

(Kjoto Protokol), siva predstavlja još ne odlučene, a crvenom su prikazane zemlje bez namere

da potpišu.

Slika 1.

3

Ciljevi Kjoto Protokola

Kjoto Protokol je predviđen da smanji globalne emisije gasova staklene bašte. Cilj je u stvari,

stabilizacija i rekonstrukcija koncentracije gsaova staklene bašte u atmosferi na nivou koji će

sprečiti opasne antropogene promene klimatskog sistema.

Cilj Kjoto Protokola je bio da ustanovi legalno obavezujući međunarodni sporazum, u kome se

sve nacije koje učestvuju, obavezuju da se bave pitanjem globalnog zagrevanja i emisije

gasova staklene bašte. Cilj oko koga su se potpisnice sporazumele je smanjenje gasova

staklene bašte u proseku 5.2% do 2012. godine od nivoa na kom su bili 1990. godine.

Nasuprot popularnom verovanju, Protokol ne ističe 2012. godine, već se samo radi o obavezi da

do 2012. godine Zemlje Aneksa I moraju ispuniti svoje obaveze koje se tiču smanjenja emisije

gasova staklene bašte koje su ustanovljene za prvi period (2008-2012).

Pet principa Kjoto Protokola su:

1. Obaveza smanjenja emisije gasova staklene bašte koji su legalno obavezujući za Zemlje

Aneksa I, kao i obaveze za ostale potpsnice sporazuma;

2. Implementacije za ispunjenje ciljeva Protokola. Spremanje politika, i mera koje smanjuju

emisiju gasova staklene bašte, kao i korišćenje svih dostupnih mehanizama, kao što su

zajednička implementacija, mehanizam čistog razvoja, i trgovanje emisijama koji će biti

nagrađeni kreditima koji dozvoljavaju više emisija u svojoj zemlji.

3. Minimiziranje uticaja na zemlje u razvoju ustanovljavanjem fonda za adaptaciju

klimatskih promena

4. Računovodstvo, izveštavanje i revizija, u cilju osiguranja integriteta Protokola

5. Saglasnost (sa Protokolom), oformljavanjem komiteta koji će osiguravati integritet

Protokola.

4

Ciljne emisije do 2012 i fleksibilni mehanizmi

39 od 40 Zemalja Aneksa I su ratifikovale Protokol. Od ovih, 34 su se obavezale da smanje

emisije gasova staklene bašte koje priozvode u odnosu na njihove nivoe iz 1990. godine, u

skladu sa Aneksom B Protokola.

Po Protokolu, Zemlje Aneksa I su se obavezale na naicionalne ili zajedničke ciljeve smanjenja

(ranije zvane, kvantifikovana ograničenja emisije i emisioni ciljevi), koji iznose: 8% zajedničkog

smanjenja za Evropsku Uniju i druge, 7% za SAD (ovo nije obavezujuće jer SAD nisu

pootpisnice), 6% za Japan i 0% za Rusiju. Sporazum dozvoljava povećanje emisiije za

Australiju od 8% i 10% za Island. Ove emisije ne uključuju emisije prouzrokovane avio i

brodskim saobraćajem.

Protokol obezbeđuje nekoliko fleksibilnih mehanizama koji omogućavaju Zemljama Aneksa I da

postignu ciljne emisije gasova staklene bašte, tako što će skupljati emisione kredite. Ovi krediti

se mogu prikupiti finansiranjem projekata koji smanjuju emisije u zemljama koje nisu potpisnice

Aneksa I ili u drugim Zemljama Aneksa I ili kupovinom kredita od Zemalja Aneksa I sa viškom

kredita (zemlje koje su prebacile svoje ciljeve). U ove mehanizme spadaju trgovina emisijama,

mehanizam čistog razvoja i zajednička implementacija.

U praksi ovo znači da zemlje koje nisu potpisnice Aneksa I nemaju restrikcije u vidu nivoa

emisije, ali imaju finansijske podsticaje da razvijaju projekte koji utiču na smanjenje emisiije

gasova staklene bašte da bi dobili emisione kredite koji mogu biti prodati Zemljama Aneksa I,

podržavajući održivi razvoj.

Kao dodatak, fleksibini mehanizmi dozvoljavaju Zemljama Aneksa I sa efikasnim industrijama

koje emituju male nivoe gasova staklene bašte, i visokim ekološkim standardima da kupuju

emisione kredite na svetskom tržištu, umesto da smanjuju emisije u zemlji. Zemlje Aneksa I će

po pravilu želeti da prikupljaju emisione kredite što je jeftinije moguće, dok će zemlje koje nisu

potpisnice Aneksa I želeti da maksimiziraju vrednost emisionih kredita koje su dobili od svojih

projekata za smanjenje emisije gasova staklene bašte.

5

UNFCCC je usvojio princip takozvanih zajedničkih, ali drugačijih odgovornosti. Ovo znači da:

Najveći deo prošlih i trenutnih globalnih emisija gasova staklene bašte potekao iz

razvijenih zemalja;

Emisije po glavi stanovnika u zemljama u razvoju su još uvek na niskom nivou;

Deo globalnih emisija koje potiču iz zemalja u razvoju će porasti u skadu sa društvenim

i razvojnim potrebama;

Kina, Indija i ostale zemlje u razvoju nisu uključene u bilo koja numerička ograničenja

Kjoto Protokola, zato što one nisu glavni doprinosioci emisiji gasova staklene bašte u

periodu industrijalizacije pre potpisivanja sporazuma (Kina je od tada postala najveći

izvor gasova staklene bašte). Međutim, čak i bez ovakve odgovornosti u Kjoto Protokolu,

zemlje u razvoju su takođe obavezne da dele zajedničku odgovornost svih zemalja za

smanjenjem emisije.

Protokol definiše mehanizam saglasnosti, kao saglasnost za praćenje ispunjenja

obaveza i penale za ne ispunjenje istih.

Protokol takođe reafirmiše princip po kom razvijene zemlje moraju da plaćaju milijarde dolara i

da dopremaju tehnologiju drugim zemljama za istraživanja i projekte vezane za proučavanje

klimatskih promena. Ovaj princip je prvobitno bio usvojen u UNFCCC.

6

Trgovanje emisijama

Najveći kupci emisionih kredita su često individualne kompanije koje očekuju da premaše svoju

kvotu u poslovanju pa imaju višak finansijskih resursa ili jednostavno misle da neće moći da

ispune emisiona očekivanja.

Kupci ovih kredita mogu biti i vlade država, koje nisu u stanju da na drugi način ispune emisione

obaveze.

Pošto je ovim kreditima moguće trgovati i imaju transparentne cene, finansijski investitori mogu

da ih kupuju na tržištu u cilju špekulacije, ili da ih vezuju za buduće ugovore.

Izvor ovih kredita su Clean Development Mechanism (CDM) tj mehanizam čistog razvoja i Joint

Implementation (JI) projekti zajedničke implementacije. CDM omogućava stvaranje emisionih

kredita razvijajući projekte koji pomažu smanjenju emisija gasova staklene bašte u zemljama

koje nisu potpisnice Aneksa I. Sa druge strane JI omogućava da krediti budu konvertovani od

postojećih kredita unutar Zemalja Aneksa I.

Dodatni razlog za kupovinu ovih kredita jesu penali u slučaju ne ispunjenja obaveza iz

Protokola.

Ovi penali su sledeći:

Zemlja koja nije ispunila svoju obavezu se dodatno obavezuje za smanjenje od 30% i

naravno da nadoknadi razliku koju u prethodnom periodu nije ispunila;

I zabranjuje joj se da truguje kreditima dok ovaj penal ne podmiri.

7

Visoka cena Kjoto Protokola (uticaj Kjoto Protokola na poslovanje)

Kao primer u ovom delu su uzete SAD jer su one jedan od najvećih izazivača efekta staklene

bašte i nisu potpisnice protokola. Ovo je usled mišljenja da će potpisivanje ovog protokola imati

izrazito negatvan uticaj na celu ekonomiju SAD.

Negativne kritike Američkih stručnjaka iz oblasti ekonomije su u glavnom usmerene na

negativan uticaj koji Kjoto Protokol može imati na celokupnu industriju, uključujući postrojenja za

obradu i pravljenje aluminijuma i gvožđa, a i proizvodnju papira, preradu nafte, automobilsku

industriju. Oni smatraju da bi samo direktni troškovi enegrije porasli za najmanje 50%, što bi

proisteklo iz smanjenja utpotrebe fosilnih goriva kao što su ugalj i nafta i prelaska na

alternativna goriva.

Ovo ne bi pogađalo samo navedene industrije, već bi ovim rigoroznim merama bile pogođene i

veće bolnice, škole, hoteli i slično, tj svi koji na neki način zavise od foslinih goriva, a ona su im

potrebna u većoj meri, za grejanj, hlađenje ili jednostavno proizvodnju.

Pored ovoga, da bi pratilo kako se svaki vat električne energije proizvodi i troši, Environmental

Protection Agency (EPA), tj Agencija za zaštitu zivotne sredine, bi morala da smisli sistem u

poređenju sa kojim bi trenuti sistem praćenja poreza izgledao smešno jednostavno, a kazne bi

mogle da budu jako visoke ili čak i da se pretvore u kazne zatvorom.

Ovo bi moglo da ugrozi poziciju SAD na međunarodnom tržištu i stavi u bolju poziciju zemlje

kao štto su Kina i Brazil, zato što oni ne moraju da plaćaju više za energiju nego što su do sada

kao što bi morale SAD, ako bi potpisale ovaj sporazum. Sporazum bi obavezao i potrošače i

preduzeća da smanje emisije za oko 30% u odnosu na to kolike bi inače bile u periodu od 2008

do 2012.

Na sve ovo se čak postavlja pitanje šta bi se desilo ako SAD ne bi uspele po potpisivanju da

ostvare planirane emisije, a ne budu u mogućnosti da kupe kredite. Iz ovih razloga Američki

stručnjaci smatraju da bi potpisivanje moglo da ima izuztno negativan uticaj na njihovu

ekonomiju.

8

Uticaj Kjoto Protokola na Poljoprivredu

Ovaj deo se takođe odnosi na primer SAD. Usled činjenice da je poljoprivreda u SAD izvor

emisije gotovo petine gasova staklene bašte, potpisivanje Kjoto Protokola bi moglo da poveća

troškove poljoprivrede između 10 i 20 miljardi dolara godišnje, tj da smanji prihode Američkih

domaćinstava između 24 i 48 procenata.

Naravno, više cene goriva, motornog ulja, đubriva i ostalih operativnih troškova bi značili i i više

cene hrane, samim tim bi se smanjio i izvoz. Ovaj protokol može biti najveća trenutna pretnja

Američkoj poljoprivredi.

U Tabeli 1 je prikazan uticaj viših torškova energije na poljoprivredu.

Dolara po hektaru obrađivane površine

trenutna cena

cena sa porezom od 0.50$ za galon

trenutna cena

cena sa porezom od 0.50$ za galon

Kukuruz Pamuktrošak 147.08 193.65 276.95 347.38promena 31.70% 25.40%neto profit

99 52.54 143.36 72.93

promena -47% -49.10%Soja Pšenica

trošak 75.76 96.45 54.58 69.15promena 27.30% 26.70%neto profit

100.91 80.22 25.48 10.91

promena -20.50% -57.20%Svinje Mleko

trošak 38.4 42.41 11.35 12.2promena 10.30% 7.50%neto profit

4.7 0.73 1.6 0.75

promena -85% -53.10%

Tabela 1.

9

Iz navedenog se može zaključiti da, Kjoto Protokol kadda bi se uveo, izazvao bi veliki

ekonomski stres u poljoprivredi SAD. Profiti poljoprivrednika bi opali za čak 84%, a u proseku

oko 50%, u slučaju da se cena godiva poveća za 0.50$ po galonu (3.78 litara) da bi se smanjila

emisija gasova staklene bašte. Ukupni godišnji rashodi poljoprivrednika bi se popeli za 10 do 20

milijardi dolara dok bi neto profit opao između 24 i 48 procenata. Mnogo poljoprivrednici, a

posebno oni koji su tek na početku poslovanja bi bili primorani da napuste posao.

Usled navedenog, poljoprivrednici imaju značajan ulog u debati oko globalnog zagrevanja.

Milioni poslova i hiljade porodica zavise od ovoga.

Iz ovoga se jasno vidi zašto SAD imaju negativan stav prema Kjoto Protokolu.

10

Dodatne Kritike Kjoto Protokola

Postoje zagovornici toga da ovaj protokol ne preduzima dovoljno da bi kriva emisije gasova

staklene bašte dovela na željeni nivo. Drugi smatraju da cena Kjoto Protokola prevazilazi korist

koja se od njega dobija, treći smatraju da su standardi koje postavlja Kjoto previše optimistični.

A postoje i oni koji smatraju da je pristup Kjoto Protokola potpuno pogršan i da treba preduzeti

potpuno drugačije mere. Na Slici 2. Su prikazane emisije ugljen diokskida u periodu od 1800. do

2000. godine.

Slika 2.

Oni smtraju da razvijene nacije nastavljaju sa poslovanjem kao što su i do sada, zato što

očekuju da će moći da kupe kredite dajući male količine novca zemljama u razvoju. Ovim se ne

postiže sam cilj Kjoto protokola a to je smanjenje emisije gasova staklene bašte.

11

Čak i zemlje koje preuzele na sebe najveće obaveze, kao što je Japan na primer, kada se uzmu

u obzir njihove stvarne emisije i korišćenje fosilnih goriva može se videti da su se u stvari

povećale i to sve u cilju uvođenja sistema koji treba da smanje emisije. Iz ovoga se može

zaključiti da uvođenje ovih sistema, koje je dugoročno, na kratki rok može imati negativne

posledice po atmosferu, tj po sam cilj Kjoto protokola. I zbog toga ovo se mora uzimati u obzir

kada se proračunava koliko se stvarno mogu smanjiti emisije i u kom vremenskom periodu.

Naime, ako bi sve zemlje potpisnice, istovremeno započele uvođenje ovih promena, moglo bi se

očekivati da se emisije povećaju i to izazove nenadoknadivu štetu, kao što je izumiranje biljnih i

zivotinjskih vrsta usled promena temperature i topljenja lednika. Ovo bi se moglo dogoditi jer je

za promene koje su predviđene potrebna velika količina energije, a trenutno sve najveći deo

sveta oslanja isključivno na foslina goriva koja izazivaju upravo emisije koje su predviđene za

smanjenje po Protokolu.

Predlog je da se uvede dodatni porez na emisiju gasova staklene bašte koji bi bio u srazmeri sa

ekološkim otiskom koji se tom emisijom izaziva. Ali se ovde postavlja pitanje kako bi taj porez u

stvari uticao na ciljeve i naravno na poslovanje. Za očekivati je da bi se ovakvim merama u

stvari postiglo isto što i povećanjem cene goriva koji su SAD predvidele ako bi potpisale Kjoto.

Dalje, postoje sukobi mišljenja u pogledu toga što se za bazni period uzima 1990. godina, a i ne

uzimaju u obzir emisije po glavi stanovnika nego ukupne.

Sve navedeno implicira da je potrebno razmatrati i stalno poboljšavati ne samo sopstveno

poslovanje, nego i sam Protokol i ciljeve i načine na koje se oni mogu ostvariti.

12

Cost-benefit analiza

Ekonomisti su pokušali da analiziraju ukupnu neto korist Kjoto Protokola, kroz cost-benefit

analizu. Ovde postoje neslaganja usled toga da postojie neizvesnosti koje se tiču ekonomskih

promenjivih. Neke od procena čak tvrde da je posmatrati Kjoto Protokol tj pratiti učinak, mnogo

skuplje nego ne pratiti ga, tj da Kjoto protokol ima marginalnu prednost u odnosu na situaciju u

kojoj bi se jednostavno adaptirali a globalno zagrevanje.

Nedavni koncezusni projekat iz Kopenhagena, je predvideo da Kjoto protokol i ako smanjuje

emisije i usporava proces globalnog zagrevanja ima samo marginalnu ukupnu korist. Ovo

osporavaju protivnici ovi tvrdnje tako što iznose činjenicu da su ovo samo početni brojevi koje

treba ispuniti, i da će oni u budućnosti ustvari imati mnogo veći uticaj na ukupan rezultat

13

Promene u emisiji gasova staklene bašte od 1990. godine

Sve mere Kjoto protokola su dovele do sledećih rezulatata:

Tabela 2 prikazuje listu promena emisija gasova staklene bašte od 1990 do 2007 godine nekih

zemalja koje su potpisnice UNFCCC.

Zemlja

Promena u emisiji gasova staklene bašte

(1990-2007) bez koriščenja zemljišta,

promena u korišćenju zemljišta i šumarstva

Promena u emisiji gasova staklene bašte (1990-2007) sa koriščenjem

zemljišta, promenom u korišćenju zemljišta i

šumarstvom

Cilj za EU do 2012

Obaveza po

sporazumu od 2008 do 2012

Danska -3.30% -5.60% −20% −11%Nemačka -21.30% -20.80% −21% −8%Kanada 26.20% 46.70% / −6%Australija 30.00% 82.00% / 8%Španija 53.50% 55.30% 15% −8%Norveška 10.80% -22.00% / 1%Novi Zeland 22.10% 18.30% / 0%Francuska -5.30% -11.80% 0% −8%Grčka 24.90% 25.20% 25% −8%Irska 25.00% 22.60% 13% −8%Japan 8.20% 8.20% / −6%Velika Britanija -17.30% -17.80% −12.5% −8%Portugal 38.10% 30.80% 27% −8%EU -4.30% -5.60% / −8%

Tabela 2.

14

U Tabeli 3. su prikazane emisije 20 zemalja u periodu od 1992 do 2008 godine koje emituju najviše gasova staklene bašte.

Zemlja

Promena u emisiji GSB od 1992 do

2008

Emisije CO2 u metričkim tonama

po glavi stanovnika u 2008. godini

Udeo u ukupnoj svetskoj emisiji

CO2

Kina 166.50% 5.3 22.20%SAD 16.80% 18.6 17.80%Indija 124.10% 1.5 5.50%Rusjia −23.1% 11.3 5.00%Japan 8.50% 10.3 4.10%Nemačka −17.0% 9.4 2.40%Kanada 20.50% 17 1.80%VB -6.80% 8.9 1.70%Južna Koreja 81.80% 10.8 1.60%Iran 98.50% 7.5 1.50%Italija 5.60% 7.9 1.40%Meksiko 13.50% 4.1 1.40%Južna Afrika 36.00% 9.1 1.40%Saudijska Arabija 52.60% 15.5 1.40%Brazil 84.10% 2.1 1.30%Francuska −4.4% 5.9 1.20%Indonezija 78.90% 1.5 1.10%Australija 18.80% 16.8 1.10%Španija 42.60% 8.5 1.10%Poljska −2.8% 8.6 1.00%Ostale zemlje 45.10% 3 23.70%Ukupno na svetskom nivou 41.70% 4.7 100.00%

Tabela 3.

15

Revizije Kjoto Protokola i dalji planovi

Kada je bio donošen Protokol je ostavio neka pitanja da budu razmatrana u budućnosti. Jedna

od sednica za ovo pitanje je bila šesta Konferencija potpisnica (COP6). Na COP6, održanoj u

Hagu krajem 2000. godine, na kojoj strane nisu uspele da se usaglase, jer je sa jedne strane

bila EU (koja je bila zagovornik težih uslova), a sa druge strane, SAD, Kanada, Japan i

Australija (koji su bili za to sa sporazum bude manje zahtevan i fleksibilniji).

U 2001. godini održan je nastav predhodnog sastanka (COP6bis), u Bonu, gde su zahtevani

uslovi bili usvojeni.

COP7 je održavan od 29. Oktobra 2001. do 9. Novembra 2001. godine u Makarešu u cilju

ustanovljavanja konačnih detalja vezanih za Protokol.

Prvi sastanak potpisnica The first Meeting of the Parties Kjoto Protokola (MOP1), je održan u

Montrealu i trajao je od 28. Novembra 2005. do 9. Decembra 2005. godine, zajedno sa COP11.

Australija je 3. Decembra 2007. godine ratifikovala Protokol za vreme prvog dana COP13 na

Baliju.

U neobavezujućoj Wašingtonskoj Deklaraciji, koja je dogovorena 16. Februara 2007. godine,

vlade država Kanade, Francuske, Nemačke, Italije, Rusije, Velike Britanije, SAD, Brazila, Kine,

Indije, Meksika i Juzne Afrike su se dogovorile oko naslednika Kjoto Protokola.

Na 33. samitu G8, 7. Juna 2007. godine, vođe zemalja G8 su se složile da u najmanju ruku

prepolove emisije gsaova staklene bašte do 2050. godine.

Poslednji sastanak u vezi sa ovim se održao u Kopenhagenu, Danskoj, i trajao je od 7.

Decembra 2009. do 18. Decembra 2009. godine.

Cilj COP15/MOP5 UNFCCC je bio da se ustanovi ambiciozni globalni klimatski sporazum za

period od 2012, kada istekne Kjoto Protokol.

Ova konferencija jeste postigla vezujući sporazum za post-Kjoto period. Ali ovaj sporazum nije

dobio koncenzus.

16

Za vreme konferencije, neke zemlje su istakle koje akcije predlažu u slučaju da se ovaj

sporazum prihvati. Na kraju takav sporazum ipak nije prihvaćen, ali su dogovoreni sledeći

sastanici koji se tiču ovog pitanja u 2010, 2011 i 2012. godini.

COP16 se očekuje da će biti održan u Meksiku od 29. Novembra 2010. do 10. Decembra 2010.

godine.

COP17 je planiran da se održi u Južnoj Africi od 28. Novembra 2011. do 9. Decmbra 2011.

godine.

17

Zaključak

Iz svega navedenog može se zaključiti da je Kjoto Protokol tj sledeći koji će doći posle njega neophodan u cilju očuvanja života kavim ga poznajemo, jer sadašnja industrijalizacija proizvodi suviše veliku količinu zagađenja koja ima za posledicu promene naše klime tj globalno zagrevanje. Ovim tempom će relatvino brzo doći do tačke na kojoj će se temperatura promeniti dovoljno da se lednici na polovima u potpunosti otope, Golfska struja će usled toga stati i nastupiće novo ledeno doba. Ceo ovaj proces preti i izumiranju braojnih životinjskih i biljnih vrsta usled promena u klimi, tj atmosferi. Ovo znači da je nekakva promena neophodna, ali se postavlja pitanje njene isplativosti i efektivnosti.

Kako je već izloženo, neke zemlje se plaše da će ovakav pristup imati veće štete nego koristi, i to ne samo po njihove ekonomije nego i po stanovništvo koje ne bi usled povećanih troškova energije moglo da ostvari profit od svojih preduzetničkih poduhvata. Proizvodi koji bi dolazili iz ovih zemalja bi imali znatno višu cenu, i samim tim ne bi imali konkurentski položaj koji su imali pre sporazuma. Ovo bi impliciralo da Kjoto protokol određuje konkuretnske sposobnosti modernog poslovanja i može se protumačiti kao izrazito negativan uticaj ovog Protokola.

Međutim s obzirom na opšte prihvaćeno naučno mišljenje koje se tiče emisije gasova staklene bašte ne može se ignorisati problem koji imamo i ovakve ili slične mere su neophodne u cilju očuvanja Planete Zemlje. Ostaje da se vidi da li će nekakav sporazum biti postignut na nardenim sednicama UNFCCC.

18

Literatura

1. http://www.ucar.edu/news/record/#kyoto posećen 03.01.2010.

2. http://findarticles.com/p/articles/mi_m4070/is_n135/ai_20860166/ posećen 03.01.2010.

3. http://en.wikipedia.org/wiki/Kyoto_Protocol posećen 05.01.2010.

4. http://unfccc.int/files/essential_background/kyoto_protocol/application/pdf/kpstats.pdf preuzet 30.12.2009.

5. http://www.accf.org/publications/50/impact-of-kyoto-protocol-on-agriculture posećen 03.01.2010.

6. http://unfccc.int/kyoto_protocol/items/3145.php posećen 03.01.2010.

7. http://www.eea.europa.eu/publications/eea_report_2006_9/eea_report_9_2006.pdf preuzet 30.12.2009.

8. http://www.guardian.co.uk/environment/2007/feb/16/usnews.greenpolitics posećen 06.01.2010.

19