MEUNARODNI SISTEM JEDINICAMERENJE I KONTROLA ZAGAENJA

V. Prof. Dr Miodrag Hadistevi

Meunarodni sistem jedinicaMeunarodni sistem jedinica (Systme International dUnits odnosno International System of Units), skraeno ili SI, je najire korieni sistem jedinica. To je najei sistem za svakodnevnu trgovinu u svetu, i skoro je univerzalno korien u nauci. SI je prvi put dobio svoje ime 1960. godine, a poslednji put 1971. Njime upravlja organizacija za standarde: Meunarodni biro za teine i mere (Bureau International des Poids et Mesures).

OsnovaSI se sastoji od sedam osnovnih jedinica, zajedno sa skupom prefiksa. Sedam SI osnovnih jedinica su: kilogram, metar, sekund, amper, kelvin, mol i kandela. SI takoe definie i odreeni broj SI prefiksa koji se koriste uz jedinice: oni se kombinuju sa bilo kojim imenom jedinice da bi se dobili umnoci. Na primer, prefiks kilo oznaava umnoak od hiljadu, tako da kilometar iznosi 1000 metara, kilogram 1000 grama itd. Prefiksi nikad nisu spojeni, tako da je milioniti deo kilograma miligram, a ne 'mikrokilogram'.

SI stil pisanjaSimboli se piu malim slovom, osim kada su izvedeni od imena osobe. Na primer, jedinica za pritisak je nazvana po Blezu Paskalu, tako da se simbol pie "Pa", dok se sama jedinica pie paskal. Izuzetak je litar, ija je zvanina skraenica "L". "l" se esto koristi, ali je zamenjeno, jer je previe lii na "1". Simboli se piu u jednini: npr. "25 kg", a ne "25 kgs". Simboli nemaju taku (.) na kraju. Poeljnije je da se simboli piu rimski uspravno (m za metre, L za litre), da bi se razlikovali od kurzivnih slova korienih za matematike promenljive (m za masu, l za duinu). Razmak treba da razdvaja broj i simbol, npr. "2,21 kg", "7,3102 m2". Izuzeci su simboli za ravanske stepene, minute i sekunde ( i , ), koji se stavljaju odmah posle broja, bez razmaka.

SI stil pisanjaRazmaci treba da se koriste da grupiu decimalne cifre u trojke, npr. 1 000 000 ili 342 142 (nasuprot zarezima i takama koji se koriste u drugim sistemima, npr. 1,000,000 ili 1.000.000). U engleskom jeziku, decimalni simbol treba da se pie kao taka, tj. broj "dvadesetetiri koma pedesetjedan" treba da se napie kao "24.51". (Ovo je uvedeno od strane CIPMa 1997. godine). U svim ostalim jezicima, koristi se zarez (tj. "24,51"). Simboli za izvedene jedinice formirane od vie jedinica mnoenjem se spajaju razmakom ili srednjom takom (), npr. N m ili Nm. Simboli formirani deljenjem dve jedinice su spojeni znakom "kroz" (/) ili imaju negativan izloilac. Na primer, "metar u sekundi" moe da se pie "m/s", "m s-1", "ms-1" ili . Znak "kroz" ne bi trebalo da se koristi kada je rezultat dvosmislen, tj. "kgm-1s-2" je prikladnije nego "kg/m/s2".

Osnovne jediniceOsnovna jedinica Meunarodnog sistema Osnovna veliina duina masa vreme elektrina struja termodinamika temperatura koliina supstance intenzitet svetlosti metar kilogram sekund amper kelvin mol kandela Naziv m kg s A K mol cd Simbol

Osnovne jediniceMetar je duina puta koju svetlost pree u vakuumu tokom vremenskog intervala od 1/299 792 458 sekundi. Kilogram je jedinica mase, i jednak je meunarodnom prototipu kilgram. Sekunda je jednaka trajanju 9 192 631 770 perioda zraenja koje odgovara prelazu izmeu dv superfin nivo osnovnog stdijum tom cezijum 133, pri temprturi od 0 . Amper je takva konstantna struja koja e, proputena kroz dva prava paralelna provodnika beskonane duine i zanemarljivog poprenog preseka postavljena na udljenosti od 1 metr u vkuumu, izzvti izmeu ovih provodnik silu od 2 10-7 njutn po metru duine.

Osnovne jediniceKelvin, jedinica termodinamike temperature, jednak je 273,16-om delu termodinamike temperature trojne take vode. Zbog naina na koji je definisana temperaturna skala, uobiajeno je da se termodinamika temperatura T izraava preko razlike od take mrnjenja vode pri normalnim uslovima (T0 = 273,15K). Razlika izmeu ove dve temperature se naziva Celzijusova temperatura (t) i definie se kao: t = T - T0 Mol je koliina suspance sistema koji sadri onoliko osnovnih entiteta koliko ima atoma u 0,012 kilograma ugljenika 12. Kandela je jaina osvetljenja, u datom smeru, koju daje izvor monohromatskog zraenja frekvence 5,40 1014 herca, i sa rdijlnim intenzittom u tom smru od 1/683 vti po strdijnu.

Jedinice bez dimenzijaSledee SI jedinice nemaju dimenzije, pa stoga ne trae definiciju osnovnim jedinicama. SI jedinice bez dimenzija Ime Simbol Veliina Definicija Jedinica za ugao je ugao kod centra kruga zatvoren lukom krunice koji je jednak u duini polupreniku kruga. Postoji 2 radijana u krugu. Jedinica za prostorni ugao je prostorni ugao kod centra kugle poluprenika r zatvoren delom povrine kugle sa povrinom r2. Postoji 4 steradijana u kugli.

radijan

rad

ugao

steradijan

sr

prostorni ugao

Jedinice bez dimenzija

RADIJAN

STERADIJAN

Izvedene jedinice sa posebnim imenimaOsnovne jedinice mogu da se kombinuju kako bi se izvele jedinice za merenje ostalih veliina. Nekima su data imena. SI izvedene jedinice sa posebnim imenima Ime herc njutn dul Simbol Hz N J Veliina frekvencija sila energija Izraeno u osnovnim jedinicama s1 kg m s 2 N m = kg m2 s2

Nastavak vat paskal lumen luks kulon volt om W Pa lm lx C V snaga pritisak svetlosni fluks osvetljenost naelektrisanje razlika u elektrinom potencijalu, elektrini napon elektrina otpornost J/s = kg m2 s3 N/m2 = kg m 1 s2 cd sr lm/m2 = cd sr m2 As W/A = J/C = kg m2 A1 s3 V/A = kg m2 A2 s3

Nastavak

farad

F

elektrina kapacitivnost

C/V = A2 s4 kg1 m2

veber

Wb

magnetni fluks

kg m2 s2 A1

tesla

T

gustina magnetnog fluksa

Wb/m2 = kg s2 A1

henri

H

induktivnost

Wb/A = kg m2 A2 s2

simens

S

elektrina provodnost

1

= kg1 m2 A2 s3

Nastavak

bekerel

Bq

radioaktivnost (broj raspada u jedinici vremena) apsorbovana doza (jonizujueg zraenja) ekvivalentna doza (jonizujueg zraenja) katalitika aktivnost

s1

grej

Gy

J/kg = m2 s2

sivert

Sv

J/kg = m2 s2

katal stepen Celzijusa

kat

mol/s = mol s1 K (0 C = 273.15 K, 0 K = 273.15 C)

C

termodinamika temperatura

Ne-SI jedinice prihvatljive za upotrebu u SISledee jedinice nisu SI jedinice, ali su "prihvaene za upotrebu u Meunarodnom Sistemu." Ne-SI jedinice prihvaene za upotrebu u SI Ime minut sat (as) dan Simbol min h d Veliina vreme vreme vreme Ekvivalent u SI jedinicama 1 min = 60 s 1 h = 60 min = 3600 s 1 d = 24 h = 1440 min = 86400 s

Nastavak

luni stepen luni minut luni sekund litar tona

ugao ugao ugao zapremina masa

1 = (/180) rad 1 = (1/60) = (/10800) rad 1 = (1/60) = (1/3600) = (/648000) rad 0.001 m3 1 t = 103 kg

l ili L t

SI prefiksiFaktor 1024 1021 1018 1015 1012 109 106 103 102 101 Naziv jota

Sledei SI prefiksi mogu da se koriste kako bi se dodao prefiks bilo kojoj od gore spomenutih jedinica kako bi se napravio umnoak ili podumnoak originalne jedinice.

Simbol Y Z E P T G M k h da

Faktor 10-1 10-2 10-3 10-6 10-9 10-12 10-15 10-18 10-21 10-24

Naziv deci centi mili mikro nano piko femto ato zepto (cepto) jokto

Simbol d c m n p f a z y

zeta (ceta) eksa peta tera giga mega kilo hekto deka

Grki alfabet