medjunarodni transport robe

SADRŽAJ

1. UVOD..............................................................................................................4

2. VRSTE SAOBRAĆAJA................................................................................5

3. POJAM TRANSPORTA...............................................................................7

3.1. FUNKCIJE I EFEKTI TRANSPORTA......................................................7

3.2. USLOVI ZA OBAVLjANjE TRANSPORTA............................................8

4. MEĐUNARODNI TRANSPORT.................................................................9

4.1. POJAM MEĐUNARODNOG TRANSPORTA.......................................11

4.2. FAKTORI KOJI UTIČU NA ODLUKE O MEĐUNARODNOM TRANSPORTU................................................................................................12

5. POSLOVI MEĐUNARODNOG TRANSPORTA....................................13

5.1. ZAKLjUČIVANjE UGOVORA O UKRCAJU, ISKRCAJU I PREKRCAJU ROBE.........................................................................................13

5.2. ZAKLjUČIVANjE UGOVORA O TRANSPORTNOM OSIGURANjU 14

5.3. ZAKLjUČIVANjE UGOVORA O USKLADIŠTENjU ROBE...............14

6. OSIGURANjE ROBE U TRANSPORTU.................................................15

6.1. ŠTA JE OSIGURANjE ROBE?.................................................................15

6.2. ZAŠTO VAM JE POTREBNO OSIGURANjE ROBE?...........................15

6.3. KOJI RIZICI POSTOJE KOJE MOŽEMO OSIGURATI?.......................16

6.4. KOJE VRSTE OSIGURANjA ROBE POSTOJE?....................................17

6.5. KAKO OSIGURATI ROBU?....................................................................17

6.6. KOLIKO OSIGURANjE ROBE MOŽE DA KOŠTA?.............................17

6.7. ŠTA UČINITI U SLUČAJU NASTANKA ŠTETE?................................17

7. MEĐUNARODNI TRANSPORT.................................................................19

7.1. DOZVOLE ZA MEĐUNARPDNI TRANSPORT.............................19

7.2. VRSTE DOZVOLA ZA ROBU...........................................................20

7.3. MEĐUNARODNI PREVOZ BEZ DOZVOLE.................................22

7.4 TAKSE ZA PUTEVE U MEĐUNARODNOM SAOBRAĆAJU..........23

8. PREVOZNE ISPRAVE U MEĐUNARODNOM PREVOZU.................24

9. MEĐUNARODNI TRANSPORT ROBE DRUMSKIM PREVOZOM..28

10. MEĐUNARODNI PREVOZ ROBE ŽELJEZNICOM............................30

Međunarodni transport robe

11. MEĐUNARODNI TRANSPORT ROBE VODNIM SAOBRAĆAJEM 31

12. MEĐUNARODNI TRANSPORT ROBE VAZDUŠNIM SAOBRAĆAJEM................................................................................................32

13. ZAKON O PREVOZU ROBE....................................................................33

14. ZAKLJUČAK...............................................................................................35

LITERATURA....................................................................................................36

2


1. UVOD

U ovom radu ćemo, prije svega, reći nešto o vrstama saobraćaja i navesti njegove podjele, zatim ćemo se osvrnuti na pojam transporta i reći da se njime vrši prevoz, pretovar, utovar, istovar i čuvanje materijala, polu-proizvoda i proizvoda u toku navedenih radnji. Za obavljenje ovih transportnih aktivnosti neophodna su nam transportna sredstva, transportne infrastrukture, oprema za manipulaciju i obučeni kadrovi.

Posebno ćemo govoriti o međunarodnom transportu kao specijalizovanoj privrednoj djelatnosti koja se bavi organizacijom otpreme robe i drugim poslovima koji su s tim vezani. Zatim o faktorima koji utiču na odluke o međunarodnom transportu i poslovima međunarodnog transporta, kao i o osiguranju robe, gdje ćemo reći šta predstavlja osiguranje robe, zašto nam je potrebno, koje vrste osiguranja postoje, kako osigurati robu itd.

Biće i par riječi o dozvolama za međunarodni transport, kao aktu koji omogućava da vozilo jedne zemlje saobraća u drugoj zemlji, i zakonu o prevozu robe.

3


2. VRSTE SAOBRAĆAJA

U zavisnosti od toga gdje se obavlja, saobraćaj dijelimo na:

1. kopneni,

2. vazdušni,

3. vodeni.

Prema saobraćajnim sredstvima i saobraćajnom putu:- kopneni koji se dijeli na:

1. drumski,

2. željeznički,

3. saobraćaj cijevovodima.- vodeni koji se dijeli na:

1. pomorski

2. unutrašnju plovidbu (rječni, kanalski i jezerski).- vazdušni koji se dijeli na:

1. vazdušni u običajenom smislu riječi

2. kosmoski.- kopneno-vazdušni koji se dijeli na:

1. PTT

2. radio saobraćaj.

Prema političko-teritorijalnoj podjeli:

1. međunarodni

2. unutrašnji.

4


Slika br. 1: Vrste transporta (drumski, željeznički, vodeni i vazdušni saobraćaj)Izvor: http://www.milance.edu.rs/mod/lesson/view.php?id=393&pageid=741&startlastseen=no

5


3. POJAM TRANSPORTA

Pod transportom u užem smislu se podrazumjeva prevoz stvari sa jednog mjesta na drugo. Pod transportom u širem smislu se podrazumijevaju sve aktivnosti neophodne za obavljanje prevoza i drugih prevoznih radnji, čuvanje i obezbeđenje stvari i dokumentacije tokom transportnog procesa.

Kao specifična djelatnost, transport povezuje ljude, preduzeća, grane, teritorije, gradove, države i tržišta. Njime se može uticati na nivo razvoja nekog tržišta, on neposredno utiče na stepen snabdjevenosti tržišta robama i na veću prisutnost ljudi na tržištu (bilo u ulozi prodavca ili kupca).Transport utiče i na cijenu proizvoda i usluga.

[http://www.vps.ns.ac.rs/Materijal/mat10953.pdf]

Transport se može posmatrati kao:

1. Ulazni transport,

2. Unutrašnji transport,

3. Izlazni transport.

Ulazni transport se odnosi na transport materijala proizvedenih unutar kompanije i transport materijala nabavljenih iz spoljašnjih izvora. Transport materijala proizvedenih unutar komapanije se obavlja unutrašnjim transportom, a transport materijala nabavljenih iz spoljašnjih izvora se obavlja spoljašnjim transportom.

Transport poluproizvoda se uvijek obavlja unutrašnjim transportom: unutrašnje skladište-pogon-izlazno skladište.

Izlazni transport se odnosi na transport proizvoda, koji se može obaviti djelimično unutrašnjim, a djelimično spoljašnjim transportom.

3.1. FUNKCIJE I EFEKTI TRANSPORTA

Transportom se obavlja prevoz, pretovar, utovar, istovar i čuvanje materijala, polu-proizvoda i proizvoda u toku navedenih radnji.

Veza transporta i skladištenja je direktna. Skladištenje je efikasnije ukoliko se:

1. objedine isporuke,

2. adekvatno koristi prostor u prevoznom sredstvu,

3. odaberu adekvatne rute.Objedinjavanjem isporuka smanjuje se potrebna količina rada i vremena isporuke i veći broj proizvoda. Nema potrebe za ponavljanjem operacija isporuke. Transport oslobađa skladišni prostor od proizvoda koji se čuvaju do momenta potrošnje i podiže frekvenciju zaliha. Koliko se efikasno proizvodi prevezu i sačuvaju tokom prevoza, toliko zalihe bivaju blagovremeno popunjene.

6


Privremeni transport dovodi do veće količine materijala na zalihi koji „čeka“ na proizvodnju ili do veće količine zaliha proizvoda na prodajnom mjestu. Ma koliko privremeno, nikada ne može da dovede do rasta troškova zaliha, koliko može nabavka, čije vrijeme ni količina nisu optimalni.Zakašnjeli transport i pored efikasno obavljene funkcije snabdjevanja može dovesti do zastoja u proizvodnji ili prodaji.

Transport doprinosi zadovoljstvu potrošača, ponudom pravih proizvoda na pravom mjestu, tj, mjestu na kojem potrošač očekuje proizvod u traženoj količini i obećanim performansama.

3.2. USLOVI ZA OBAVLjANjE TRANSPORTA

Za obavljanje transportnih aktivnosti neophodno je postojanje:

1. transportnih sredstava,

2. transportne infrastrukture,

3. opreme za manipulaciju u transportu,

4. obučenih kadrova.

Transport dobija podršku od skladišne infrastrukture. Adekvatan skladišni prostor je opremljen skladišnom opremom i opremom za manipulaciju. Skladišta prate parking prostori za unutrašnja i spoljna transportna sredstva i prostorom namjenjenom higijensko zdravstvenoj brizi vozača. Na njima se obavlja popravka, pregled i opskrba vozila gorivom i preventivna higijensko-zdravstvena zaštita nosioca/izvršioca transportnih aktivnosti.

Oprema za manipulaciju može biti:

1. ručna,

2. mehanizovana,

3. automatska.Ručna oprema su obično kolica na vuču ili guranje. Mehanizovanu opremu čine viljuškari, kranovi, kranovi-kašikari za rasutu robu i sl. Automatska oprema je specijalizovana u vidu integrisanih dizalica cijele prikolice sa teretom na sve tri strane.

Obučeni kadrovi su potrebni u oblasti upravljanja, rukovođenja i izvršenja. Naročito se od vozača očekuje da budu sposobni i spremni za rukovanje proizvodima i dokumentacijom u transportu.

7


8


4. MEĐUNARODNI TRANSPORT

Počeci međunarodnog transporta vezani su za Veneciju i 13.vijek. Venecija je apsolutni gospodar glavnih saobraćajnih puteva na moru. Ona igra najvažniju ulogu u trgovini sa susjednim zemljama. U trgovini sa alpskim i preko alpskim državama su redovno povjeravali opremu i dopremu robe posebnim posrednicima (vozari) koji su se brinuli za siguran prevoz. Posrednici ( vozari) organizuju otpremu/dopremu tuđe robe za svoj račun (naplata vozarine i izdavanje prevoznih isprava). Krajem 18. vijeka trgovina sa udaljenim područjima poprima široke razmjere.Trgovci se sve više obraćaju posebnim, specijalnim posrednicima – špediterima koji vrše odabir prevoznog puta, unajmljivanje prevoznog sredstva, daju stručne savjete za prevoz robe.

U 19. vijeku nastala je špedicija kakvu poznajemo i danas – pojava željeznice i modernizacija drugih oblika prevoznih sredstava dovela je do jačanja međunarodne trgovine. Međunarodni transport predstavlja jednu od najznačajnijih logističkih operacija i to zbog visokih troškova koje sa sobom nosi, a dijelom što zauzima prvo – transport sirovina za proizvodnju i poslednje mjesto – transport gotovog proizvoda do potrošača u proizvodnom procesu.

Slika br. 2: Prva lokomotiva iz 19.vijekaIzvor: http://www.zeljeznice.net/forum/index.php?/topic/10038-australija-nz/

9


Slika br. 3: Niskopodni elektromotorni voz iz 21.vijekaIzvor: http://www.klix.ba/vijesti/bih/novi-voz-kupljen-prije-tri-godine-tek-danas-krenuo-za-mostar/120613027

Slika br. 4: Avion braće Wright iz 19. vijekaIzvor: http://www.enovine.net/zanimljivosti/05/05iv01zan/05iv0109zan/index.html

10


Slika br. 5: Ruski „SUPERJET 100“ iz 21. vijekaIzvor: http://serbian.ruvr.ru/2009/06/15/1064203/

Ukoliko bi došlo do zaustavljanja transporta to bi značilo zaustavljanje proizvodnje, dakle obavljanje međunarodnog transporta je od izuzetnog značaja za opstanak preduzeća na tržištu, dobro organizovanje i upravljanje procesom.

4.1. POJAM MEĐUNARODNOG TRANSPORTA

Međunarodni transport je specijalizovana privredna djelatnost koja se bavi organizacijom otpreme robe i drugim poslovima koji su s tim vezani. Međunarodni transport organizuje se preko špedicije. Špediciju obavlja špediter – privrednik, pravna ili fizička lica koja se isključivo bavi organizacijom otpreme robe svojih komintenata pomoću vozača i drugim poslovima koji su s tim vezani, kako na domaćem tako i na međunarodnom planu.

Poslovi međunarodne špedicije su poslovi otpreme robe iz vlastite u stranu zemlju (izvozna špedicija), poslovi dopreme robe iz stranih u vlastitu zemlju (uvozna špedicija) i poslovi prevoza robe između stranih zemalja preko vlastite zemlje (transportna spedicija).

Međunarodni špediter je privredni subjekt pravno ili fizičko lice koja isključivo i u obliku stalnog zanimanja zaključuje u svoje ime i za tuđi račun (kao komisionar), u tuđe ime i za tuđi račun (kao agent) i u svoje ime i za svoj račun ugovore potrebne pri organizovanju izvoza, uvoza i prevoza robe svojih nalogodavaca s pomoću vozara i obavlja druge propisane ili uobičajene specijalne poslove i radnje u vezi s otpremom, dopremom i prevozom robe.

Međušpediter je špediter na kojeg je glavni špediter prenio djelimično izvršenje špediterskog posla. A podšpediter je špediter na kojeg je glavni špediter prenio u cjelini izvršenjem špedi-terskog posla.

11


4.2. FAKTORI KOJI UTIČU NA ODLUKE O MEĐUNARODNOM TRANSPORTU

Odluka o medjunarodnom transportu komapnije je pod uticajem:

1. državne regulative ciljnog tržišta,

2. raspoloživosti posrednika-transportnih kompanija,

3. razvijenost saobraćajne infrastrukture ciljnog tržišta,

4. kvaliteta saobraćajne povezanosti ciljnog tržišta kompanije i tržišta sa koga se obavlja isporuka,

5. iskustvo o radu sa transportnim aktivnostima najbližih konkurenata na ciljnom tržištu,

6. uslova i roka isporuke,

7. sopstvenih mogućnosti kompanije i

8. vrste proizvoda.

12


5. POSLOVI MEĐUNARODNOG TRANSPORTA

1. Zaključivanje ugovora o ukrcaju, iskrcaju i prekrcaju robe

2. Zaključivanje ugovora o transportnom osiguranju

3. Zaključivanje ugovora o uskladištenju robe

4. Skladištenje robe

5. Uspostavljanje i pribavljanje potrebnih isprava

6. Obavljane poslova u vezi sa carinjenjem robe7. Kontrola ispravnosti dokumenata i obračun vozarine, carine i drugih taksi i troskova te

informisanje nalogodavca.

5.1. ZAKLjUČIVANjE UGOVORA O UKRCAJU, ISKRCAJU I PREKRCAJU ROBE

Pod ukrcajno – iskrcajno – prekrcajnim radnjama podrazumijeva se skup mjera i operacija koje stoje u vezi s prevozom tereta od otpremnog do odredišnog mjesta, a naročito s unosnim smještajem tereta u prevozna sredstva (ili kontejner), iznosom tereta iz prevoznih sredstava i prenosom tereta iz jednog prevoznog sredstva u druga. Svaka od tih radnja predstavlja dio ukupnog prevoznog procesa.Potrebno je izračunati raspon vremena koji je pod normalnim uslovima potreban za ukrcaj odnosno iskrcaj tereta. To vrijeme može biti propisano zakonom, ugovoreno ili određeno od vozara. Prekoračenje tako utvrđenog vremena predstavlja razlog zarazne vrste penala: prekostojnice, dangubnine željeznice ili vagona, dangubnine kamiona i sl. Vrijeme u kojem treba izvršiti ukrcaj ili iskrcaj tereta kod prevoza morem naziva se stojnicama (engl. “lay days”), a računa se na način utvrđen prevoznim ugovorom.

Nakon isteka stojnica nastupaju prekostojnice (engl. “demurrage”), a mogu biti određene ili neodređene.Ukrcajno – iskrcajno – prekrcajne radnje zauzimaju relativno najviše vremena u eksploataciji prevoznih sredstava. U savremenim uslovima međunarodne robne razmjene racionalizacija manipuliranja i transporta robe dobija sve veće značenje u konkurentskoj borbi za osvajanje novih tržišta i uključenje u međunarodnu podjelu rada, pa su time i razumljivi napori koji se poduzimaju da se manipulacijsko – prijevozni troškovi što više snize. To znači da se racionalizacijom manipuliranja i transporta robe ubrzava prevozni proces, a time se smanjuju prevozni troškovi i cijena robe.

Trajanje i racionalizacija ukrcajno – iskrcajno – prekrcajnih radnji zavisi od brojnih činitelja među kojima su najvažniji: vrsta, konstrukcija i nosivost prevoznog sredstva, vrsta i priroda robe, ukrcajno – iskrcajne tačke, način izvršenja dotičnih radnji, opremljenost terminala i prometnih čvorišta i skladišnih prostorija.

13


5.2. ZAKLjUČIVANjE UGOVORA O TRANSPORTNOM OSIGURANjU

Robu u transportu špediter osigurava samo na izričit nalog i protiv rizika koje je naveo komitent.U dispoziciji je potrebno navesti protiv kojih rizika treba robu osigurati. Ako je dat opšti nalog za osiguranje, onda on vrijedi do opoziva te je špediter dužan osigurati sve pošiljke odnosno nalogodavca tj. izdati generalnu policu osiguranja. U drugim slučajevima osiguravaju se samo one pošiljke koje su izričito navedene u dispoziciji. Ako u nalogu za osiguranje nisu navedeni rizici protiv kojih robu treba osigurati,špediter je dužan osigurati pošiljku samo protiv uobičajenih transportnih rizika. Špediteri s osiguravateljem imaju posebne, vrlo pogodne ugovore za osiguranje robe u transportu. U ponudi za osiguranje robe čije prazne obrasce osiguravatelj daje na raspolaganje špediteru unose se podaci o osiguraniku, podaci o pošiljci, podaci o instradiciji, podaci o vrijednosti robe i rizici i ostali uslovi osiguranja. Kod kopnenih grana prevoza unosi se klauzula temeljni rizici prevoza (AAR), kod pomorskog (TLO, FPA, WA ili AAR). Ukoliko se roba želi osigurati od ratnih ili političkih rizika unosi se kartica WAR ili SR&CC. Ove kartice nazivaju se institutske klauzule koje utvrđuju tzv. osiguravateljski instituti u Londonu. U pomorskom je saobraćaju najčešće upotrebljavana Lloyd's SG polica koja se koristi u nepromijenjenom obliku od 1892. godine.Roba se osigurava upisom u posebnu “knjigu pokrića” koju vode špediteri, pa je ovaj način osiguranja preko špeditera praktičan i jeftin.Roba se najčešće osigurava protiv tzv. uobičajenih rizika, a tu spadaju:rizik oštećenja pošiljke prilikom tvorničkog tovarenja oštećenje uslijed djelovanja prirodnih nepogoda protiv krađe i gubitka pošiljke.

5.3. ZAKLjUČIVANjE UGOVORA O USKLADIŠTENjU ROBE

Skladištenje robe ne predstavlja osnovnu djelatnost međunarodnog špeditera ali je funkcionalno povezano s ukupnim procesom organizacije otpreme i dopreme robe.Špediter obavlja uskladištenje robe posebno u dva slučaja, i to:ako se priljev robe u luku ne može sinhronizirati s dolaskom broda ako je robu prije daljnje otpreme potrebno sortirati, pakirati, prepakirati, miješati ili podvrgnuti drugim manipulacijama.Špediter može robu uskladištiti u svom skladištu ili u skladištu treće osobe. Ako skladišti kod treće osobe špediter je dužan robu prvenstveno predati javnim skladištima,špediter tada odgovara samo za izbor skladišta. Ako se za vrijeme skladištenja robe uoče nedostaci ili oštećenja ambalaža, špediter je dužan preuzet potrebne mjere za otklanjanje nedostataka na trošak i račun nalogodavca. Nalogodavac može uskladištenu robu prepakirati, vaditi uzorke i raspolagati sa skladištenom robom. Ako nalogodavac svoje pravo raspolaganja prenese na drugoga, dužan je o tome bez odgode obavjestit špeditera.

Robu opasnu i neprikladnu za uskladištenje, špediter može odbiti na uskladištenje. Od uskladištenja su isključene odnosno pod posebnim uslovima se uskladištava sljedeća roba: eksploziv, samozapaljivi i lako zapaljivi predmeti; roba koja širi neugodan zadah; roba koja može štetno uticati na drugu uskladištenu robu; lako pokvarljiva roba, roba podložna brzoj propasti i truljenju; radio–aktivne materije; volumiozna i druga opasna roba.

U vezi sa zaključivanjem ugovora o skladištenju i samom skladištenju robe potrebno je obratiti posebnu pažnju na:

1. obavezu špeditera da zaključuje ugovore o uskladištenju robe,

2. izbor skladišta,

3. odgovornost za usklađenu robu,

4. pristup uskladištenoj robi i raspolaganje njome.

14


6. OSIGURANjE ROBE U TRANSPORTU

1. Šta je osiguranje robe ?

2. Zašto Vam je potrebno osiguranje robe ?

3. Koji rizici postoje koje možemo osigurati ?

4. Koje vrste osiguranja robe postoje ?

5. Kako osigurati robu ?

6. Koliko osguranje robe može da košta?

7. Šta učiniti u slučaju nastanka štete?

6.1. ŠTA JE OSIGURANjE ROBE?

Osiguranje robe pokriva fizičko očtećenje ili gubitak vaše robe dok je u transportu zemljom, vodom ili vazduhom i obezbeđuje značajne mogućnosti i troškovne prednosti ukoliko se osiguranjem upravlja na dobar način.

Osiguranje robe u međunarodnom transportu predstavlja osiguranje kod kojeg se polazno i/ili odredišno mesto ne nalaze na teritoriji zemlje izvoza, bez obzira o kom se prevoznom sredstvu radi. Za osiguranje robe u međunarodnom prevozu koristi se ugovor o međunarodnoj kupovini i prodaji robe. Roba u prevozu osigurana je od opasnosti gubitka, uništenja ili oštećenja usled nepredviđenih, eksternih faktora rizika. Roba je, bez obzira na prevozno sredstvo, relaciju prevoza ili njenu vrstu, tokom puta do odredišta izložena čitavom nizu najrazličitijih rizika koji mogu prouzrokovati njeno oštećenje (umanjenje vrednosti), a u najgorem slučaju, i potpuni gubitak.

Osiguranje robe u transportu je imovinsko osiguranje robe koja se prevozi, robe u skladištu koja čeka dalju otpremu i prevoznih sredstava u koja ne spadaju kopnena sredstva prevoza. Najčešći korisnici osiguranja robe su sami vlasnici, jer se pored osiguranja robe koja se prevozi osiguravaju i trajna i obrtna sredstva. Osiguranje pokriva sve štete nastale usled fizičkog gubitka i oštećenja robe u međunarodnom ili domaćem transportu. Osiguranje robe u domaćem transportu predstavlja osiguranje koje važi samo u slučaju kada se polazno i odredišno mesto nalaze u okviru granica jedne zemlje. Predmet osiguranja u domaćem prevozu je sva roba koja se prenosi ili prevozi na teret osiguranika sa bilo kojim prevoznim sredstvom. Roba se osigurava od svih transportnih rizika, plus dopunska premija za osiguranje od specifičnih rizika (lom, iscurenje, kvar i sl.).

6.2. ZAŠTO VAM JE POTREBNO OSIGURANjE ROBE?

Kada pričamo o izvozu jedan deo pošiljalaca pogotovo kada su u pitanju udaljene relacije (prekookeanski transport), prodaje robu na paritetu CIF (cost, insurance and freight) što im omogućava da obezbede robu u transportu. Kako je trošak osiguranja po paritetu CIF uračunat u

15


cenu proizvoda a koji plaća primalac robe, koji je takođe i korisnik usluga osiguranja, ovaj trošak za izvoznika praktično ne postoji. Mnogi kupci vide osiguranje robe kao esencijalnu uslugu koju pruža izvoznik jer ukoliko izvoznik ne obezbedi osiguranje može dugoročno izgubiti posaoSa druge strane postoji situacija u kojoj izvoznik omogućava kupcima da sami organizuju osiguranje robe. Ovo je moguće ukoliko se radi o EXW, FOB ili CFR paritetu. U situacijama kada je kupac dužan da obezbedi osiguranje, prodavac mora da dobije potvrdu da je roba osigurana pre nego što se ona fizički izveze. Međutim, ono što se često previdi jeste situacija u kojoj je izvoznik oslonjen na organizaciju osiguranja od strane kupca za robu koja nije plaćena.

Ukoliko roba stigne na odredište oštećena ili kupčevo osiguranje ne pokriva gubitak robe, izvoznik lako može ostati bez novaca za samu robu. Takođe ukoliko su roba ili propratni dokumenti odbijeni na destinaciji, rizik osiguranja se često prenosi na izovznika koji međutim nije robu pokrio nikakvim osiguranjem. Najbolje je da tražite kopiju dokumenta o osiguranju kako bi se potvrdilo da je obezbeđeno pokriće od rizika transporta robe. Roba je obično osigurana do luke ili aerodroma u kojima se vrši istovar. Često se osiguranje robe može produžiti „od skladišta do skladišta“, tj. „od vrata do vrata.“ Roba treba da bude osigurana najmanje na puni iznos fakture. Tako će osiguranik, u slučaju gubitka ili oštećenja pošiljke, biti u istoj finansijskoj poziciji kao kada bi posao bio uspešno okončan.

Osiguranje robe može da pokriva razne rizike kao što su tonjenje ili potonuće, oluje, požare ili eksplozije,štete prouzrokovane vodom, piraterija, sudari, havarijske štete, nezakonite radnje vozača, kapetana ,posade, krađa ili sitna krađa, štete ili lomljenje usled nepravilnog rukovanja, kao i gubitak tovara. Stepen pokrića osiguranja zavisi od rizika koji su pokriveni polisom, ali i od rizika poput robe koja se otprema, odredišta i standardne prakse za određene vrste trgovine.

Još jedna važna stvar jeste upravo tip pokrića osiguranja koje je obezbeđeno - da li je obuhvaćeno osiguranje od svih rizika ili samo određenih. Da li osiguranje pokriva kompletnu rutu transporta ili samo deo rute ? Bez ovih informacija, uvoznici često ne primete da plaćaju znatno više za osiguranje koje ne podmiruje vaše potrebe i mogu vas ostaviti bez pokrića.

6.3. KOJI RIZICI POSTOJE KOJE MOŽEMO OSIGURATI?

Rizici se obično dijele na:

1. osnovne - pokriveni polisom uz redovnu premiju kao, na primer, saobraćajne nezgode, elementarne nepogode, provala, krađa i rizik morskog transporta.

2. dopunske - pokriveni polisom samo u slučaju kada je to posebno ugovoreno i uz dopunsku premiju kao, na primer, manipulativni rizici, manjak i kvar iz bilo kog razloga;

3. specijalne - ratna dejstva, rizik štrajka i mane robe koja se prevozi.

Osiguranik ima obavezu da prijavi sve informacije od značaja za ocenu rizika, kako bi osiguravajuće telo moglo da oceni tip ugovora koji treba zaključiti. Nakon definisanja ugovora, osiguranik plaća premiju kao cenu osiguranja. Iznos premije osiguranja zavisi od visine procenjenog rizika, verovatnoće nastupanja i vrednosti osiguranja.

16


6.4. KOJE VRSTE OSIGURANjA ROBE POSTOJE?

Otvorena polisa - Ovo je najuobičajni oblik osiguranja robe pri čemu polisa pokriva više pošiljki. Polisa može biti na tačnu vrednost koja se obnavlja nakon što se potroši osigurana suma ili na trajnu otvorenu polisu koja se pravi na određeni period bez obzira na količinu pošiljki.

Specifična polisa - Iako nije najčešći oblik osiguranja, na ne razvijenim tržištima veoma često ćete biti u situaciji da osiguravate pojedinačne pošiljke u transprotu. Ovo je pak najčešći oblik osiguranja za mala i srednja preduzeća koja nemaju trajnu polisu osiguranja na određeni period.

Osiguranje kontigenta - Kao izvoznik često ćete biti u situaciji da prodajete robu pod uslovima gde je vaš kupac odgovoran za osiguranje robe, na primer paritet FOB ili CFR. U ovim slučajevima izloženi ste riziku oštećenja robe u tranzitu koju klijent neće hteti da plati ukoliko sam kupac nije osigurao robu.

Ukoliko se to desi i kupac pokušava da izbegne odgovornost, možete tražiti obeštećenje sudskim putem. Međutim ovo se često pokaže kao veoma skupo i često potpuno uzaludno.

6.5. KAKO OSIGURATI ROBU?

Vašu robu možete osigurati uvek i u svakoj situaciji. Ukoliko želite da se obezbedite i osigurate slbodno tražite od agenta koji vam organizuje transport da Vam ponudi i osiguranje robe. Ukoliko agent nije u mogućnosti da osigura robu u transportu uvek se možete sami obratiti osguravajućim društvima odnosno njihovim agentima kako biste obezbedili adekvatno osiguranje robe.

6.6. KOLIKO OSIGURANjE ROBE MOŽE DA KOŠTA?

Kao i sve druge usluge osiguranja i osiguranje robe morate platiti kroz premiju osiguranja. Premija se obično obračunava u zavisnosti od vrednosti robe, vrste robe kao i relacije i transportnih sredstava koja se koriste kao i drugih specifičnih rizika. Same premije nisu iste za sve tipove transporta tako se uvek raspitajte i tražite ponudu za osiguranje robe.

6.7. ŠTA UČINITI U SLUČAJU NASTANKA ŠTETE?

Neophodno je da Vi na odgovarajući način utvrdite prirodu, obim i uzrok štete kao i okolnosti pod kojima se šteta dogodila. Konstatacija šteta na robi zavisi od prevoznog sredstva i vrste štete. Kod prevoza pomorskim brodovima štetu obično konstatuje havarijski komesar. Kod

17


ostalih vrsta prevoza primalac robe i vozar. Obaveza osiguravača je da daje nadoknadu za nastalu štetu po uslovima Ugovora o osiguranju.

Kategorije šteta:

1. potpuni gubitak osiguranog predmeta (stvarni i izvedeni),

2. djelimični gubitak i oštećenje osiguranog predmeta,

3. troškovi spašavanja i troškovi neposredno prouzrokovani nastupanjem osiguranog slučaja,

4. troškovi konstatacije i likvidacije štete

18


7. MEĐUNARODNI TRANSPORT

Međunarodni prevoz je svaki prevoz koji obuhvata prelaženje najmanje jedne državne granice. Obavljanje medjunarodnog prevoza je regulisano relativno velikim brojem multilatarnih (potpisuje veći broj država) i biletarnih (potpisuje dvije države) medjunardnih ugovora.Biletarni ugvori. Bivša Jugoslavija je imala izgrađen sistem bilatarnih ugovora sa velikim brojem država koji su prikrivali veliki prostor.Tipične klauzule u biletarnim ugovorima, odnosno zajedničke odredbe u ovim ugovorima prema principu ECE UN su:

• zabrana kabotaže (obavljanje transportnih usluga inostranih prevoznika u drugoj zemlji),

• zabrana prevoza za treće zemlje,

• prevoz uslovljen dozvolama (ima više vrsta za prevoz robe i dozvola za prevoz putnika).

7.1. DOZVOLE ZA MEĐUNARPDNI TRANSPORT

Međunarodni komercijalni saobraćaj uslovljen je sistemom dozvola. Dozvola je akt koji omogućava da vozilo jedne zemlje saobraća u drugoj zemlji (dokument kojim se odobrava korišćenje vozila na teritoriji zemlje izdavanja). Kontigent dozvola je ukupan broj dozvola kojim je označen maksimalan broj vozila jedne zemlje koji u toku jednog perioda (kalendarska godina) mogu saobraćati u drugoj zemlji (njenoj teritoriji).

Slika br. 6: Dozvole za međunarodni transport

19


7.2. VRSTE DOZVOLA ZA ROBU

Multilatarne dozvole, su one isprave koje omogućavaju prevozniku koji ih posjeduje da sa svojim vozilom obavlja prevoz, odnosno pristup i kretanje po putevima svih država (većeg broja) čiji su organi prihvatili multiletarni ugovor kojim su te dozvole uvedene. U Evropi postoje dvije vrste ovakvih dozvola i to:Multiletarne dozvole CEMT-a, čije je sjedište u Parizu, ima 19 evropskih zemalja članica i pridružne članice: SAD, Kanada, Japan i Australija. U okviru CEMT-a postignut je dogovor da svaka zemlja ima određen broj dozvola ove vrste. Bivša Jugoslavija je bila članica CEMT-a i krajem osamdestih godina ukupan kontigent ovih dozvola iznosio je 661 dozvola. Multiletarne dozvole EU (Evropske unije), posjeduju i koriste samo za zemlje članice EU.

Slika br. 7: Multilateralna dozvola CEMThttp://teretna-vozila.com/smf/zakonodavstvo-zakoni-propisi/cemt/60/

20


Slika br. 8: Potvrda o kretanju robehttp://www.komorars.ba/pkrs/projekat/5/evropska_unija/vijest/1310/

Biletarne dozvole , izdaju se na osnovu biletarnih sporazuma zaključenih između dvije zainteresovane zemlje. Ovim sporazumom regulišu se, između ostalog i kontigenti (broj i vrsta) ovih dozvola. Kontingeniranje dozvola obično se vrši svake godine protokolom koji se sastavlja mješovite komisije formirane na osnovu sporazuma.Biletarneih dozvola za robu ima više vrsta:

pogranične dozvole, za pogranične prevoze između susjednih zemalja i to 25 km od granice ako sporazumom nije utvrđeno drugačije,

biletarne dozvole, omogućuju prevoz imeđu bilo kog područja dvije zainteresovane zemlje. Ova dozvola može da zamjeni i pograničnu dozvolu.

tranzitne dozvole, omogućavaju tranzit kroz zemlju koja ju je i dala bez kabotaže,

dozvola za treće zemlje, omogućava prevozniku iz jedne zemlje da vrši utovar u drugoj zemlji i radi prevoz za treću zemlju,

dozvole za luke.

21


7.3. MEĐUNARODNI PREVOZ BEZ DOZVOLE

U međunarodnom saobraćaju ne traže dozvole za:• Putničke automobile do 8 sjedišta,

• Prevoz stvari sa vazduhoplovnog pristaništa u slučaju nezgode ili prinudnog sletanja vazduhoplova,

• Poštanske prevoze,

• Prevoz oštećenih motornih vozila,

• Prevoz smeća i nečistoća,

• Prevoz posmrtnih ostataka,

• Vozila tehničke pomoći za popravku vozila u kvaru,

• Ulazak praznih vozila radi zamjene vozila u kvaru i preuzimanje stvari iz vozila u kvaru...i dr.

Slika br. 9:Prevoz smeća i nečistoćahttp://www.ekapija.com/website/sr/page/250876/Pretovarne-stanice-za-odlaganje-sme%C4%87a-re%C5%A1enje-firmi-Gommi%C5%A1-i-Nencki

22


Slika br. 10:Putnički automobil do 8 sjedištahttp://www.forum.hr/archive/index.php/t-681452.html

Slika br. 11:Poštanski prevozhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Datoteka:Hrvatska-posta-vozilo.jpg

7.4 TAKSE ZA PUTEVE U MEĐUNARODNOM SAOBRAĆAJU

Taksu – naknadu za puteve po pravilu plaćaju samo komercijalna vozila (kamioni i autobusi). Ako je strani prevoznik iz države u kojoj naši prevoznici za upotrebu puta plaćaju veću taksu od one koja je kod nas propisana, onda i taj prevoznik kod nas plaća taj veći iznos, odnosno onoliko koliko naši prevoznici plaćaju u njegovoj zemlji. Bilatarnim sporazumom između dvije zainteresovane države može se predvidjeti da se neke prevoze ili za dio nekog kontigenta dozvola, uzajamno po principu preciprociteta, ova taksa ne plaća. Najčešće su ove takse oslobođeni pogranični, djelimično i bilatarni prevozi, a po pravilu se tranzitni prevozi ne oslobađaju. Ovu taksu naplaćuju carinski organi za sebe zadržavaju proviziju (oko 3 %), a ostalo bi trebalo da bude namjenjeno za puteve jer je po osnovu njihovog habanja taj prihod i naplaćen.

23


8. PREVOZNE ISPRAVE U MEĐUNARODNOM PREVOZU

Za obavljanje međunarodnog prevoza potrebne su sledece isprave: Koncesija-dozvola –odobrenje za rad, (linijski prevoz),

Dozvola za vanlinijski prevoz putnika,

Dozvola za prevoz stvari,

Tovarni list – kada se vrši prevoz za drugo lice,

Drugi dokument za prevoz za sopstvene potrebe,

Isprava za vozilo,

Isprava za vozača: pasoš, vozačka dozvola, viza po potrebi,

Polisa osiguranja: za treća lica – vozilo, za putnike.

Za prevoz nekih stvari na osnovu ugovora ili međunarodnog ugovora robu treba da prate isprave i uvjerenja kao sto su:

Uvjerenje o porijeklu robe,

Potvrde koje se odnose na sanitetske, fitopatološke, veterinarske i dr.preglede,

Isprava da je roba iz carinske zone,

Uvijerenje o višoj sili- izdaje se SO na čijem podrčju se desila,

Uvjerenjenje da je roba iz treće zemlje-izdaje nadležan organ te zemlje,

Uvjerenje o robi koja se uvozi radi izvoza.

Međunarodni tovarni list, izdaje se prema Konvenciji o ugovoru za međunarodni prevoz robe drumom CMR. To je dokumet za prevoz stvari koji se izdaje kad bilo koja strana traži njegovo izdavanje, uz izjavu da se prevoz vrši po konvencijom i spisak dokumenata predatih prevozniku.

24


Slika br. 12:Međunarodni tovarni listhttp://trisan.hr/index.php?main_page=popup_image&pID=340

Putni list, je dokument za međunarodni prevoz putnika. On je formata 29,7 x 21cm, popunjava se u dva primjerka, prvi primjerak za vozilo, drugi za knjigu evidncije putnih listova.

Sadrzaj putnog lista:

podaci o vozilu (regostarski broj, broj sjedišta),

Podaci o prevozniku (firma, naziv, adresa)

upis u sudski registar za međunarodni prevoz,

oznaka i broj rešenja o upisu,

Ime i prezime vozača,

Vrsta prevoza,

kružna vožnja,

Prevoz u odlasku-prazan u povratku-država i mjesto iskrcavanja,

25


naizmjenična vožnja,

druga vrsta vanlinijskog prevoza.

plan putovanja (datum, dnevna etapa, km, granični prelazi),

spisak putnika (koji može da bude dat u prilogu),

datum satavljanja spiska,

naknade izmjene,

ovjera kontrolnih organa.

Slika br. 13:Putni listhttp://www.mppi.hr/UserDocsImages/nn-138-05-Pravilnik-putnilist.htm

Osobe koje učestvuju u transportuU transportu robe po pravilu učestvuju :

pošIljalac,

prevoznik,

primalac.

Ove osbe su obaveznu učesnici u prevozu robe, s tim što ponekad pošiljalac i primalac mogu da budu jedno fizičko lice.Kod nekih prevoza mogu se pojaviti još i :

26


špediter,

skladištar.

Pošiljalac, je fizičko ili pravno lice koje, na osnovu ugovora, preda ili preduzme ono sto je potrebno da se roba preda na prevoz. Pošiljalac i primalac mogu biti ista osoba. Prevoznik, vozar ili transporter je fizičko ili pravno lice koje, n aosnovu ugovora o prevozu, treba da izvrši prevoz čiji je: vlasnik, korisnik ili zakupac.Primalac, je vizičko ili pravno lice koje je ovlašćeno da u mjestu opredjeljenja primi stvari predate na prevoz. Primalac može biti svaka osoba koju odredi pošiljalac. Robu može preuzeti: primalas lično, njegovo osoblje ili njegov zastupnik.Špediter, je fizičko ili pravno lice koje se bavi organizacijom otpremanja ili dopremanja robe. Špediter je organizator prevoza, on vodi računa o pakovanju, sklapa ugovor o prevozu, pribavlja ostale prevozne isprave i obavlja ostale preuzete poslove.Javno skladište je organizacija koja smješta i čuva robu, a može obavljati i druge poslove u vezi sa skladištenjem (utovar, istovar, otprema, manipulacija robe...i dr.)

Slika br. 14:Pošiljalachttp://backend.ekapija.ba/Uploads/Article/Images/dhl_11311.jpg

Slika br. 15:Primalachttp://www.personalmag.rs/wp-content/uploads/2013/09/posta.jpg

27


9. MEĐUNARODNI TRANSPORT ROBE DRUMSKIM PREVOZOM

Drumski transport je elastičan i prilagodljiv zahtjevima prevoza. Može prihvatiti svaku količinu robe. Vrijeme polaska vozila se podešava prema potrebama prevoza, tereta ili putnika. Pravci kretanja mogu zadovoljiti potrebe više neko bilo koje prevozno sredstvo. Savremeni drumski transport obavlja se automobilima (teretni automobili sa prikolicom i bez prikolice, tegljači, šleperi, specijalni automobili i priključna vozila). Odlika drumskog saobraćaja je što omogućuje jednostavniju organizaciju prevoza. Moguće je svako pojedinačno vozilo organizovati nezavisno od drugog. Bez obzira na jednostavnu organizaciju prevoza drumski saobraćaj ima složenu organizaciju saobraćaja. Nezavisnost voznih jedinica ističe daje bezbjednost saobraćaja na putevima manji nego kod bilo koje vrste saobraćaja. Na to utiče veliki broj vozila različitih mogućnosti, starosti, želja, potreba, kojima upravlja isto toliko osoba koje istovremeno donese odluke stoje razlog nesporazuma i saobraćajnih nesreća. Pod motornim drumskim saobraćajem podrazumjeva se prevoz putnika i robe automobilima, autobusima, kamionima i specijalnim motornim vozilima kao što u šleperi,kamioni hladnjače, vučni vozovi, autocisterne itd. Još uvek ni jedan vid transporta po raznolikosti sredstava nije ugrozio drumskitransport. Ima prednosti u odnosu na ostale vidove transporta, naročto kod nekih vrsta roba. Drumskim transportom se može obavljati prenos roba i proizvoda“od vrata dovrata”. Ne gube se vreme i sredstva na pretovar, prepakivanje. Naročto je pogodan za skupocene teretena kraćim relacijama (novac, zlato, dragocenosti, umetnička dela itd.). Može se obavljati i za sopstveni i za tuđi račun. U međunarodnom drumskom saobraćaju često se koristi oznaka TIR – znači da je teret propisno zapakovan i da odgovara dokumentu (tovarnom listu) pa ga ne treba posebno pregledati kroz tranzitne zemlje. Transport se ugovara se transportnim ugovorom. Vozač mora uz sebe imati tovarni list (sačinjen na osnovu ugovora).Bitni elementi tovarnog lista:

mesto izdavanja,

datum,

adresa pošiljaoca,

adresa primaoca,

mesto utovara i mesto istovara robe,

podaci o prevozniku,

opis i količina robe,

bruto težina,

dokumenta koja potvrnuju da prevoz odgovara odredbama menunarodne konvencije

28


Slika br. 16:Prevoz automobilahttp://www.autofonija.com/tag/uvoz-automobila/

Slika be. 17:Prevoz naftnih derivatehttp://www.netauto.rs/images/stories/1_Vesti/2012/

Slika br. 17:Prevoz živih životinjahttp://www.prijatelji-zivotinja.hr/index.hr.php?id=1383

29


10. MEĐUNARODNI PREVOZ ROBE ŽELJEZNICOM

U ugovoru o prevozu robe željeznicom se željeznica kao jedna ugovorna strana obavezuje da prevezerobu koja je predala druga strana iz otpremnne u uputnu stanicu i da je preda određenom licu,dok se pošiljalac obavezuje da će za to platiti vozarinu.Ovo je realan ugovor i do njega dolazi predajom robe od strane pošiljaoca železnici. Prijemstvari se potvrđuje stavljanjem žiga i datuma otpremne stanice na tovarni list.Po pravili, ugovori o prevozu robe železnicom spadaju u red ugovora po pristupu, adhezionihugovora, sa unapred utvrđenim uslovima.

Slika br. 18:Međunarodni prevoz željeznicomhttp://img710.imageshack.us/img710/9779/1005204.jpg

30


11. MEĐUNARODNI TRANSPORT ROBE VODNIM SAOBRAĆAJEM

Vodni saobraćaj može se podeliti na pomorski saobraćaj i saobraćaj na unutrašnjim vodnim putevima. Saobraćaj na unutrašnjim vodnim putevima obuhvata prevoz putnika, njihovog prtljaga i robe na plovnim rekama, kanalima i jezerima.Istorijski posmatrano, na prvim ljudskim naseobinama pojavila su se i prva primitivna plovna sredstva. Kada je shvatio da drvo pliva u vodi, čovek ga je počeo koristit na razne načine, najpre izdubljivanjem samih debala i pravljenjem čamaca, zatim povezivanjem više debala u splavove, a kasnije i za brodove. Za upravljanje ovim sredstvima najpre su korišćena vesla, potom jedra, a vremenom na bočnim stranam ugrađuju se točkovi sa lopaticam. Umesto lopatica ubačen je propeler. Početkom prošlog veka klipnu parnu mašinu zamenila je parna turbine sa nafnim pogonom, čime je povećana snaga vuče i smanjena masa (pogonskog postrojenja i goriva) a povećana korisna nosivost, brzina i ekonomičnost broda. U novije vreme koristi se i atomski pogon,međutim njega prvenstveno koriste velike pomorske sile za izgradnju ratnih brodova i podmornica.Za plovidbu rečnih brodova koriste se tokovi plovnih reka i kanala. Pored plovnih puteva, infrastrukturu saobraćaja na unutrašnjim plovnim putevima sačinjavaju: plovni objekti (sa ili bez sopstvenog pogona) , pristaništa, marine i pristani. Rečni saobraćaj ima veoma znaćajnu ulogu u unutrašnjem prometu mnogih zemalja.Njegovo mesto u saobraćajnom sistemu pojedinih zemalja je zavisno od prirodnog i geografskog položaja reka, njihove veličine i sposobnosti za plovidbu. U mnogim zemljama prirodni putevi su dopunjeni veštačkim plovnim kanalima, koji za cilj imaju da upotpune saobraćajni sistem unutrašnje plovidbe. Ne samo što se kanalima povećava plovna mreža u jednoj zemlji,već se često dešava da pojedine reke tek kada se vežu kanalima dobijaju na svom značaju mreža kanala unutrašnje plovidbe, koja je naročito razvijena u Nemačkoj (Centralni kanal), Francuskoj(Rona-Rajna), Rusija(Volga-Moskva).Iako rečni saobraćaj spada u najstarije saobraćajne grane,on još uvek ima veliki značaj za prevoz masovne jeftine robe,koja ne može da podnese visoke transportne troškove(npr.nafta,ruda,drvo ,ugalj).Ucešće rečnog saobraćaja u ukupnom prevozu robe u Evropi iznosi 8%,mada se u nekim zemljama taj udeo značajno povećava.

Slika br. 19:Prevoz kontejnera morskim transportomhttp://www.taringa.net/posts/info/7029574/El-Triangulo-de-las-Bermudas.html

31


Slika br. 20:Prevoz kontejnera riječnimhttp://i1286.photobucket.com/albums/a606/Dina1102/4Containerschiff_Amistade-Nyks_zps7dd80867.jpg

12. MEĐUNARODNI TRANSPORT ROBE VAZDUŠNIM SAOBRAĆAJEM

Obuhvata: prevoz tereta vazdušnim putem na redovnim linijama, s utvrđenim redom letenja vanredni prevoz tereta vazdušnim putem iznajmljivanje vazduhoplovne opreme s posadom u svrhe prevoza tereta

Slika br. 21: Međunarodni transport robe vazdusnim saobraaćajemhttps://nedimmakarevicdiplomacy.files.wordpress.com/2014/05/utovar-pomoci-u-avion.jpg

32

http://i1286.photobucket.com/albums/a606/Dina1102/4Containerschiff_Amistade-Nyks_zps7dd80867.jpg


13. ZAKON O PREVOZU ROBE

Član 42Međunarodni javni prevoz stvari obavlja se u skladu s međunarodnim ugovorom kao bilateralni ili tranzitni prevoz stvari, ili prevoz stvari za treću zemlju iz treće zemlje.Strani prevoznik čije je sjedište na teritoriji zemlje s kojom je zaključen ugovor o međunarodnom drumskom prevozu stvari može da obavlja međunarodni javni prevoz stvari na teritoriji SRJ na osnovu dozvole za međunarodni javni prevoz stvari, koju izdaje savezni organ nadležan za poslove saobraćaja.Dozvola za međunarodni javni prevoz stvari izdaje se za jednu vožnju, koja obuhvata odlazak i povratak.Član 43Ako strani prevoznik iz člana 42. stav 2. ovog zakona ne poseduje dozvolu za međunarodni javni prevoz stvari, savezni organ nadležan za poslove saobraćaja može doneti odluku da mu carinski organi na graničnom prelazu izdaju posebnu dozvolu za bilateralni ili tranzitni prevoz, imajući u vidu broj razmenjenih dozvola, broj iskorišćenih dozvola, mogućnosti domaćih prevoznika i potrebe privrede.Zahtev za izdavanje dozvole iz stava 1. ovog člana mora se podneti najmanje pet dana pre dolaska teretnog vozila na granični prelaz.Član 44Ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja utvrđuje i razmenjuje potreban broj i rok važenja pojedinačnih i vremenskih dozvola za narednu godinu sa organima nadležnim za poslove saobraćaja drugih država na osnovu međunarodnih bilateralnih ugovora, odnosno preuzima određen broj CEMT dozvola na osnovu međunarodnih multilateralnih ugovora (u daljem tekstu: godišnji kontigenti dozvola).Godišnji kontigenti dozvola raspodeljuju se prevoznicima na osnovu godišnjeg plana raspodele dozvola koji se utvrđuje jednom godišnje shodno propisanim kriterijumima.Godišnji plan raspodijele dozvola utvrđuje, na osnovu iskazanih potreba prevoznika, ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja. Kriterijume iz stava 2. ovog člana, kao i način raspodele stranih dozvola za međunarodni javni prevoz stvari domaćim prevoznicima propisuje Vlada uredbom.Ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja preuzima i dodeljuje pojedinačne dozvole koje su stečene na osnovu obavljenog kombinovanog prevoza domaćih prevoznika u drugim državama.Član 45Ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja, na osnovu zahtjeva domaćeg prevoznika, donosi rešenje o dodjeli stranih dozvola za međunarodni javni prevoz stvari domaćem prevozniku u skladu sa godišnjim planom raspodele dozvola ili donosi rešenje o odbijanju zahteva prevoznika.Rešenje o dodjeli stranih dozvola za međunarodni javni prevoz stvari domaćem prevozniku i rešenje o odbijanju zahteva prevoznika je konačno.Član 46Ako priključna vozila, u skupu vozila koji čine strano vučno vozilo i priključna vozila, imaju registarske oznake različitih zemalja, međunarodni javni prevoz stvari obavlja se na osnovu dozvole za međunarodni javni prevoz stvari izdate za vučno vozilo. Član 47Ako je strani prevoznik iz zemlje s kojom nije zaključen ugovor o međunarodnom javnom prevozu stvari ili iz zemlje sa kojom nisu razmenjeni godišnji kontingenti dozvola, ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja može doneti odluku da tom prevozniku nadležni carinski organ izda posebnu dozvolu za prevoz stvari za bilateralni ili tranzitni prevoz, pod uslovom uzajamnosti.Član 49

33


Stranom prevozniku nije potrebna dozvola za međunarodni javni prevoz stvari pod uslovom da je i domaćim prevoznicima dozvoljeno obavljanje istog prevoza u zemlji tog prevoznika, i to za prevoz:1) stvari do aerodroma ili od aerodroma, u slučaju skretanja vazduhoplova s redovnog leta;2) havarisanih vozila ili vozila za popravku;3) servisno-remontnih vozila za popravke motornih vozila u kvaru;4) praznog teretnog vozila koje će zameniti vozilo u kvaru u nekoj drugoj zemlji i u povratnoj vožnji za vozilo koje je bilo u kvaru;5) stvari teretnim vozilima čija maksimalna dozvoljena masa, uključujući i prikolice, ne prelazi šest tona, ili čija dozvoljena nosivost zajedno sa prikolicom ne prelazi 3,5 tone;6) posmrtnih ostataka (osim ako je lice umrlo od zarazne bolesti);7) humanitarnih pošiljki u hitnim slučajevima, naročito u slučaju prirodnih katastrofa;8) djelovi koje treba zamijeniti na havarisanim letelicima i avionima;

34


14. ZAKLJUČAK

Pod transportom u užem smislu se podrazumjeva prevoz stvari sa jednog mjesta na drugo. Pod transportom u širem smislu se podrazumijevaju sve aktivnosti neophodne za obavljanje prevoza i drugih prevoznih radnji, čuvanje i obezbeđenje stvari i dokumentacije tokom transportnog procesa. Transportom se obavlja prevoz, pretovar, utovar, istovar i čuvanje materijala, polu-proizvoda i proizvoda u toku navedenih radnji. Međunarodni transport je specijalizovana privredna djelatnost koja se bavi organizacijom otpreme robe i drugim poslovima koji su s tim vezani. Međunarodni transport organizuje se preko špedicije. Međunarodni prevoz je svaki prevoz koji obuhvata prelaženje najmanje jedne državne granice. Obavljanje medjunarodnog prevoza je regulisano relativno velikim brojem multilatarnih (potpisuje veći broj država) i biletarnih (potpisuje dvije države) medjunardnih ugovora. Multilatarne dozvole, su one isprave koje omogućavaju prevozniku koji ih posjeduje da sa svojim vozilom obavlja prevoz, odnosno pristup i kretanje po putevima svih država (većeg broja) čiji su organi prihvatili multiletarni ugovor kojim su te dozvole uvedene.

35


LITERATURA

1. http://transportrobe.com/medjunarodni-transport-robe-inostranstvo/ 2. http://www.mkt.gov.ba/dokumenti/transport/cestovni_transport/zakoni/zakoni/

default.aspx?id=3748&langTag=bs-BA3. www.slideshare.net/MarinaSimidzija/saobracajpodela 4. www.scribd.com/doc/50538814/POJAM-I-ZNAČAJ-TRANSPORTA 5. www.studenti.rs/skripte/saobraćaj/medunarodni-transport-2/ 6. http://www.vps.ns.ac.rs/Materijal/mat10953.pdf 7. http://www.milance.edu.rs/mod/lesson/view.php?id=393&pageid=741&startlastseen=no 8. http://www.zeljeznice.net/forum/index.php?/topic/10038-australija-nz/ 9. http://www.klix.ba/vijesti/bih/novi-voz-kupljen-prije-tri-godine-tek-danas-krenuo-za-

mostar/12061302710. http://www.enovine.net/zanimljivosti/05/05iv01zan/05iv0109zan/index.html 11. http://serbian.ruvr.ru/2009/06/15/1064203/ 12. http://teretna-vozila.com/smf/zakonodavstvo-zakoni-propisi/cemt/60/ 13. http://www.komorars.ba/pkrs/projekat/5/evropska_unija/vijest/1310/ 14. http://www.ekapija.com/website/sr/page/250876/Pretovarne-stanice-za-odlaganje-sme

%C4%87are%C5%A1enje-firmi-Gommi%C5%A1-i-Nencki15. http://www.forum.hr/archive/index.php/t-681452.html 16. http://hr.wikipedia.org/wiki/Datoteka:Hrvatska-posta-vozilo.jpg 17. http://trisan.hr/index.php?main_page=popup_image&pID=340 18. http://www.mppi.hr/UserDocsImages/nn-138-05-Pravilnik-putnilist.htm 19. http://backend.ekapija.ba/Uploads/Article/Images/dhl_11311.jpg 20. http://www.personalmag.rs/wp-content/uploads/2013/09/posta.jpg 21. http://www.autofonija.com/tag/uvoz-automobila/ 22. http://www.netauto.rs/images/stories/1_Vesti/2012 23. http://www.prijatelji-zivotinja.hr/index.hr.php?id=1383 24. http://img710.imageshack.us/img710/9779/1005204.jpg 25. http://www.taringa.net/posts/info/7029574/El-Triangulo-de-las-Bermudas.html 26. http://i1286.photobucket.com/albums/a606/Dina1102/4Containerschiff_Amistade-

Nyks_zps7dd80867.jpg27. https://nedimmakarevicdiplomacy.files.wordpress.com/2014/05/utovar-pomoci-u-

avion.jpg

36

https://nedimmakarevicdiplomacy.files.wordpress.com/2014/05/utovar-pomoci-u-avion.jpg

https://nedimmakarevicdiplomacy.files.wordpress.com/2014/05/utovar-pomoci-u-avion.jpg



http://www.taringa.net/posts/info/7029574/El-Triangulo-de-las-Bermudas.html

http://img710.imageshack.us/img710/9779/1005204.jpg

http://www.prijatelji-zivotinja.hr/index.hr.php?id=1383

http://www.netauto.rs/images/stories/1_Vesti/2012

http://www.autofonija.com/tag/uvoz-automobila/

http://www.personalmag.rs/wp-content/uploads/2013/09/posta.jpg

http://backend.ekapija.ba/Uploads/Article/Images/dhl_11311.jpg

http://www.mppi.hr/UserDocsImages/nn-138-05-Pravilnik-putnilist.htm

http://trisan.hr/index.php?main_page=popup_image&pID=340

http://hr.wikipedia.org/wiki/Datoteka:Hrvatska-posta-vozilo.jpg

http://www.forum.hr/archive/index.php/t-681452.html

http://www.ekapija.com/website/sr/page/250876/Pretovarne-stanice-za-odlaganje-sme%C4%87are%C5%A1enje-firmi-Gommi%C5%A1-i-Nencki

http://www.ekapija.com/website/sr/page/250876/Pretovarne-stanice-za-odlaganje-sme%C4%87are%C5%A1enje-firmi-Gommi%C5%A1-i-Nencki

http://www.komorars.ba/pkrs/projekat/5/evropska_unija/vijest/1310/

http://teretna-vozila.com/smf/zakonodavstvo-zakoni-propisi/cemt/60/

http://serbian.ruvr.ru/2009/06/15/1064203/

http://www.enovine.net/zanimljivosti/05/05iv01zan/05iv0109zan/index.html

http://www.klix.ba/vijesti/bih/novi-voz-kupljen-prije-tri-godine-tek-danas-krenuo-za-mostar/120613027

http://www.klix.ba/vijesti/bih/novi-voz-kupljen-prije-tri-godine-tek-danas-krenuo-za-mostar/120613027

http://www.zeljeznice.net/forum/index.php?/topic/10038-australija-nz/

http://www.milance.edu.rs/mod/lesson/view.php?id=393&pageid=741&startlastseen=no

http://www.vps.ns.ac.rs/Materijal/mat10953.pdf

http://www.studenti.rs/skripte/saobra%C4%87aj/medunarodni-transport-2/

http://www.scribd.com/doc/50538814/POJAM-I-ZNA%C4%8CAJ-TRANSPORTA

http://www.slideshare.net/MarinaSimidzija/saobracajpodela

http://www.mkt.gov.ba/dokumenti/transport/cestovni_transport/zakoni/zakoni/default.aspx?id=3748&langTag=bs-BA

http://www.mkt.gov.ba/dokumenti/transport/cestovni_transport/zakoni/zakoni/default.aspx?id=3748&langTag=bs-BA

http://transportrobe.com/medjunarodni-transport-robe-inostranstvo/

medjunarodni transport robe

Documents