18 hriscanski nacin zivota i ponasanja

8/10/2019 18 Hriscanski Nacin Zivota i Ponasanja

1/62

18 HRIANSKI NAIN IVOTA I PONAANJA

Miroslav M. Ki

Uvod

ovekovo ponaanje je vano Bogu koji nas je stvorio i koji nas je povezao sa sobom svojomljubavlju. Ono je vano i biima koja nas okruuju, jer je vlast nad Zemljom i dalje u rukamaljudi. Ono je vano i u okviru ljudske zajednice, jer su nai ivoti meusobno zavisni i usko

povezani. kona!no, !ovekovo ponaanje je vano njemu samome, svakome od naspojedina!no, jer svako delo, odluka i re! predstavljaju seme koje donosi rod u karakteru iizaziva posledice.

"ekoliko nau!ni# grana $ psi#ologija, sociologija, antropologija $ trude se da nam pomognu

da s#vatimo i objasnimo ljudsko ponaanje. %rianska etika, meutim, prelazi okvire opisaponaanja. Oslanjajui se na otkrivene podatke o prirodi, stanju i sudbini ljudski# bia, onanudi smernice za svakodnevni ivot. &e smernice odreuju ta je dobro i ta je u skladu soptimalnim i idealnim oblikom ponaanja ljudski# bia '(ovan )*,)*+.

&emelj #rianske etike su #rianske teoloke misli , ili jo blie, u!enja Biblije. Zadatak#rianske etike je da prui smernice, objanjavajui ta je dobro, ta je pravo i koji je

pri#vatljiv na!in dostizanja moralnog savrenstva 'i#ej -,+. /ti!ka merila podsti!udrutvene i kulturne norme da tee sve uzvienijim ciljevima. 0ilj #rianske etike je da

pripadnicima ljudskog roda prui pomo u obnavljanju Bojeg obli!ja na podru!ju ljudskogna!ina ivota i ponaanja, na kojemu se ljudska prolaznost i grenost meusobno suo!avaju u

ljubavi i na kojemu su nadvladane silom blagodati koja se iskazuje potenjem i realizmom.

Biblija opisuje Boga kao nenog i zabrinutog Oca !ija deca svojim ponaanjem istrajnodovode u pitanje svoj opstanak i opstanak svoje ivotne sredine. 1 svojoj ljubavi, koja jedovedena do o!ajanja, Otac se slui najsnanijim vidom izraavanja2 imperativom '3.ojsijeva 3*,)4)56 atej 76 -65+6 najjasnijim moguim re!nikom2 ljubavlju, zakonom,oprotenjem, sudom '8salam ))9+6 i najja!im protivotrovom u le!enju sklonosti kasamounitenju2 boanskom rtvom '(ovan :,)-+. ;ve nam to govori da je biblijska orijentacija

potpuno deontoloka 'gr. deon $ dunost+. oke+, ve teonomna '(ovan -,:.:9+.

&eleoloka razmiljanja 4 o posledicama 'gr. telos $ kraj+, nemaju neko vano mesto u#rianskoj biblijskoj etici. "agrade ili kazne ne smeju da budu jedini pa !ak ni primarnirazlog za poslunost Bogu ili za dobra dela. %riani su posluni Bogu zato to imaju

poverenja u Boga i zato to ga vole6 Bog nudi svoje dobre darove zato to voli svoju decu.%riani su vezani dunou, zato to su vezani ljubavlju. &eleoloki sistemi, bez obzira da liim je krajnji cilj uivanje '#edonizam+, li!ni interes 'egoizam+, drutveni interes'utilitarijanizam+ ili subjektivno oseanje ljubavi 'situacionizam+ nemaju korena u Bojoj?e!i. uka ):,::+ pre trenutka akcije iliiskuenja. (edino kada se s dilemama ivota suo!e naoruani predanjem, molitvom i#rabrou, #riani mogu da izbegnu opasnost da se povedu za svojom sklonou premagre#u i zlu.


2/62

Biblija govori da se #rianski ivot oslanja na tri Boja suverena dela2 na stvaranje,oltkrivenje i otkupljenje. 8utem stvaranja #riani su dobili osobine i sposobnosti sli!neBojima. 8utem otkrivenja Bog pokazuje sebe i svoju volju, poziva ljudski rod da uspostavizajednitvo sa susom %ristom, sve ljude da budu "jegovi u!enici. kona!no, delootkupljenja uzdie grenu ljudsku prirodu i putem opravdanja i posveenja obnavlja u njoj

prvobitno Boje obli!je.

1 ovom poglavlju mi razmatramo temelje, prirodu i praksu #rianskog na!ina ivota. 1prvom delu govorimo o tri temelja #rianskog ponaanja. 1 drugom istraujemo posebnamerila na du#ovnom, @izi!kom, drutvenom, i linom podru!ju ponaanja.

. Biblijski temelj #rianske etike

A. Boje delo stvaranja

). >judi kao svorena bia3. Boje obli!je $ imago


3/62

3. 8roblemi u braku i porodici:. 8roblem seksualnosti. 8ravo graanstva7. %rianska pristavska sluba


4/62

F stvori Cospod Bog !oveka od pra#a zemaljskoga i du#u mu i nos da# ivota i posta !ovekdua iva.F '). ojsijeva 3,5+

1. ,"-di #ao s$vor%)a !i(a

Biblija potvruje misao da u sklopu Bojeg dela stvaranja ljudi spadaju u jedinstvenu,posebnu kategoriju stvorenja. judsko postojanje postajezatvoreni sistem kojim dominira potreba da odri #omeostaza i unutranja ravnotea. ;a drugestrane, svest da ljudsko bie za#valjuje Bogu za svoje postojanje nada#njuje !ovekaoseanjem pripadnosti i odgovornosti Bogu. Ona pridaje ljudskom ivotu uzvieno idostojanstveno zna!enje, a ljudsko ponaanje odraava tada njegovo samopotovanje iodgovarajue staranje o drugim biima.

. o*"% o!li+"% / I&a0o %i

Bog jasno kae da je ljude stvorio po svom obli!ju '). ojsijeva ),3-.35+. inei to,garantovao im je i jedinstvenu prednost da na svoj ograni!eni na!in, kao Boja stvorenja, deleneke od "jegovi# boanski# osobina. &i odrazi boanske prirode u nama, a prou!iemo samoneke od nji#, sa!injavaju esencijalne dimenzije ljudski# bia.

a. o0 "% i(%. "jegovo ime glasi2 F(A ;AGF '3. ojsijeva :,)+ "jegovo postojanjeje neizvedeno i ni!im osim "jime odreeno i On svesno i suvereno dri svemir u svojimrukama. >judi odraavaju te atribute, iako samo delimi!no. "ji#ov ivot je izveden izavisan, a ipak oni ga uivaju u punoj svesti i samosvesti. &aj dar omoguuje ljudskim

biima da upoznaju sebe, da ispitaju i procene svoje misli '?imljanima 3,)7+ i ponaanje'3. =orinanima ):,7+ i da s#vate svoje stanje '>uka )7,)5+. Za razliku od ivotinja i


5/62

biljaka, oni su u stanju da odrede razdaljinu izmeu sebe i ostali# ljudi i drugi# stvorenja ida planiraju prirodu svoji# odnosa s njima. &a dimenzija, zajedno s razumom, pretvaraljudsko ponaanje u na!in ivota koji je utemeljen na !ovekovoj odgovornosti.

!. o0 "% i)$%li0%)$)o i(%. "jegov intelekt se pokazao u obliku mudrosti, dobri#saveta i moi da s#vati '(ov )3,):+ i prepozna ljudske misli '8salam 9,))+. Osim toga,celokupno delo stvaranja svedo!i o "jegovim umnim sposobnostima '8salam ):-,76 8ri!e:,)96 (eremija )*,)3+. F razumu njegovu nema mereGF '8salam )5,7+. >judski um ga nemoe doku!iti 'saija *,3+. >judska bia su ipak u stanju da odraavaju boanskuinteligenciju. ;posobnost rezonovanja i# osposobljava da proni!u, uporeuju, razumeju,razlikuju, odlu!uju, biraju. &a sposobnost je neprocenljivo dragocena na svakom podru!juivota, posebno na moralnom '>uka )*,3-+.

2. o0 "% slo!oda). On !ini ono to eli da !ini. "iko mu ne moe uputiti izazov,

govorei2 FHta to !iniGF '(ov 9,)36 8salam ))7,:+

>judi se raaju sa potrebom da budu slobodni, a #rianstvo slobodu smatra !ovekovimosnovnim pravom i odrazom boanskom karaktera. Bez slobode, ljudi ne bi mogli dadonose odluke, da biraju, niti bi mogli da budu odgovorni za ono to su izabrali '7.ojsijeva :*,)9+.

d. o0 "% sv%$. "jegova svetost obu#vata moralnu neporo!nost i savrenstvo. 8osledicaje da gre# ne moe da koegzistira uporedo s njime '). (ovanova :,7+. >judska biaodraavaju tu osobinu svojom stalnom tenjom za usavravanjem, rastenjem i

bezgrenou. "ji#ova ve!na sudbina i poziv je da budu savreni kao to je Bog savren'atej 7,+.

%. o0 "% v%+a). On nije vezan vremenom '(eremija )*,)*+, niti je podloan smrti ').&imotiju ),)56 -,)-+. Od ve!nosti do ve!nosti On je Bog '8salam 9*,3+. 8rilikom stvaranja,!ovekova prolaznost je predstavljala odraz boanske ve!ne prirode svojom uslovnom

besmrtnou i beskrajnim mogunostima. 8osle pada u gre#, i uprkos smrti, ljudska bia suzadrala snaan smisao za ve!no postojanje '8ropovednik :,))+. Eizi!ki, mentalno iemocionalno, mi svi ivimo s ve!nou u izgledu i borimo se protiv smrti svom svojomsnagom, voljom i sredstvima. >judski ivot je pun zna!enja, obogaen, pun nade, kada je

oblikovan i usmeren prema ve!nosti, koja je obeana svima koji podloe svoje bie i svojepostojanje susovoj spasonosnoj ruci.

3. o0 "% ,i+)os$. Biblija ga predstavlja kao jedinstvenog u mislima, volji, karakteru idelatnostima '. ojsijeva 3:,)9+. >judska bia delimi!no odraavaju te boanske atribute.1nutranja neskladnost ili dominiranje jednog podru!ja ljudske li!nosti nad drugima 'na

primer, emocije+, proizvodi nezdravu li!nost i ometa normalno rastenje. >judi nikada nedostiu potpuni sklad u sebi, ali iskustvom i uz boansku pomo oni mogu da se uzdignudo neslueni# visina.

Ove dimenzije Bojeg obli!ja $ identitet, razum, svetost, potencijal i individualnost $ stojekao dokaz protiv egzistencijalisti!kog odbacivanja bilo kakve esencijalne prirode,


6/62

stavljajui se tako na stranu potpune slobode svi# pojedinaca da oblikuju sami sebe. Biblijapotvuje da su ljudi jasno de@inisani kao bia i da zato nji#ov na!in ivota mora da bude uskladu s nji#ovom konstitucijom.

%rianski na!in ivota zavisi od boanskog obli!ja u !oveku, on unapreuje, !uva iobnavlja Boje obli!je u njemu. =ada se to obli!je odraava u naoj prirodi, naa delaoslikavaju na karakter kao to plod odgovara drvetu 'atej )3,::.:7+ i Boji lik u namase jasnije i otrije izraava. 'Didi ovek . B6 ;tvaranje . A.)36 Cre# . AG+

. o*"% d%lo o$#riv%)"a

F1 po!etku bee ?e!.F '(ovan ),)+ Ova ?e! nije bila samo re! u slubi komuniciranja iliobavetavanja, kao to su to ljudske re!i. ?e! koja je prodrla kroz duge eone tiine i tame bila

je iva ?e!, aktivno stvararajui i obavetavajui. &e dve kvalitete Boje ?e!i ostale su uskosjedinjene od vremena stvaranja. im su Adam i /va primili ivot, Bog im je progovorio ').ojsijeva ),3+. 1 toku svi# sledei# vekova, u vienjima, u snovima, glasom koji se !uo,

putem savesti i preko istoirijski# dogaaja, i kona!no preko svoga ;ina kao utelovljene ?e!i,Bog je progovarao i tako ostvarivao svoju volju na ljudskom podru!ju postojanja ''(evrejima),).36 vidi OtkrivenjeI "ada#nue . G+

1. Priroda i!li"%

&a dela stvaranja i obavetavanja, prikupljena i zapisana pod nada#nutom upravom ;vetoga


7/62

1koliko Biblija slui kao savetnik, vaspitavajui i negujui #riansku zajednicu bogatstvomsvoje Bogom nada#nute mudrosti, mogu se o!ekivati pozitivni rezultati. 8ismo je Fkorisno zau!enje, za ukoravanje, za popravljanje, za pou!avanje u pravdiF '3. &imotiju :,)-+. eutim,autoritet za njeno tuma!enje moe biti prenesen na zajednicu vere na takav na!in da izjave i

tuma!enja njeni# ;abora i teologa oblikuju zbirku tradicija koje polako dobijaju prednost nadBiblijom 'arko 5,549+. &o je opasno, jer ljudske re!i dovode do sukoba, ljudska pronicljivostje sklona predrasudama, a ljudska obuzetost moi 'posebno kada ljudi govore u Boje ime+dovodi do pokvarenosti.

;a druge strane, ima neki# koji s#vataju Bibliju kao verodostojnog svedoka koji dovodi!itaoca do susreta sa Bogom. 1 tom slu!aju, Boja ?e! se pojavljuje samo u privatnostine!ijeg pojedina!nog postojanja, i to samo u trenutku susreta, ne ostavljajui mogunost da seBoju ?e! u objektivnom obliku pojavi izvan tog Fve!nog trenutkaF. Ovo je zaista ozbiljanzaklju!ak6 Boja ?e! se time ograni!ava na moju subjektivnost, koja moe da bude suprotnaiskustvu drugi# i da se pokae kao potpuno li!na. 'Didi OtkrivenjeI"ada#nue D.


8/62

ovekova grenost i ograni!enost !ine da bez neop#odne dodatne snage, bez usmerenja ipomoi ne bi mogao da raste u %ristu. Biblija zadovoljava tu potrebu objavljujui merilaponaanja u krugu zajednice vere u kojoj sluba boanskog oprotenja i ljubavi podupirerastenje u blagodati.

Biblijska merila priska!u u pomo ograni!enim i grenim ljudskim sposobnostima ')+ dajuiim na uvid autoritativni i apsolutni pregled Boje volje, '3+ pomaui im da na!ine razlikuizmeu dobra i zla, ':+ objavljujui etiku koja je obu#vatala mnogo milenijuma i mnotvokultura u kojima su boanaska merila primenjivana, '+ dajui primere koji pokreu, kojiopisuju posledice pridruivanja pobuni ili njenog odbacivanja, pokazujui meru predanja kojuza#teva odnos ljubavi sa Bogom i dajui razloge za potovanje merila6 '7+ @ormuliuidovoljan broj konkretni# pravila delovanja.

Zbog jasnoe izlaganja i njegovog struktuisanja, bilo bi korisno da merila podelimo nanekoliko kategorija, od opti# i apsolutni# do pojedina!ni# i relativni#. 8redlaemo tri takvekategorije da bismo lake s#vatili kako biblijska istina uti!e na moralni ivot. &o su opta

na!ela, normativni uzori i pravila delovanja. 1 ovom razmatranju opta na!ela predstavljajuobjektivna, temeljna, sveopta i !esto apsolutna merila sveoptepri#vaenog ponaanja.

"ormativni uzori slue kao smernice, koje omoguuju prelaz od opti# na!ela ka pravilimadelovanja. 8ravila delovanja su opet neposredna, direktna, !esto imperativna ili preventivna

pravila, koja se odnose na moralne aktivnosti u datom kontekstu. Ona se izvla!e iz opti#na!ela uz pomo normativni# uzora.

a. O5$a )a+%la

Deina #riana opta na!ela nalazi u


9/62

vidi iz iskustava oni# koji su se oslonili na Boga '(evrejima )3,:.+. Bog je za#tevao da seiskustva proli# narataja prou!avaju i !itaju '3. ojsijeva )*,36 7. ojsijeva :),))4):68salam ,)4:+ zato to e ti izvetaji pomoi !itaocima da svoje misli i odluke usklade sBojima '). =orinanima )*,))+. Oni e potvrditi da Boja volja nije ni samovoljna nineprimenljiva.

1mesto da budu samo proizvod mate ili da predstavljaju meusobno neusklaene pri!e, svibiblijski izvetaji se uklapaju u okvire opti# na!ela. ak ta vie, nema suprotnosti izmeuzakonski# pravila $ opti# na!ela $ i pojedina!ni# slu!ajeva $ biblijski# normativni# uzora. 1stvari, opta na!ela se a@irmiu, bilo da pojedina!ni slu!aj govori o poslunosti ilineposlunosti. "a primer, opte na!elo jasno kae2 F"e !ini preljubeGF '3. ojsijeva 3*,)+, a(osi@ova ivotna pri!a postavlja normativni uzor2 F"emoj kriti na!ela, !ak ni kada si rob ikada te tvoj gospodar primorava, !ak ni kada si usamljen, !ak ni kada se suo!ava s tamnicomili smruGF

Biblija !esto sadri i negativne primere, kao u slu!aju


10/62

eutim, Biblija nije iscrpni katalog konkretni# pravila delovanja. %riani su pozvani darazmiljaju, da se mole, i da se bore pod vodstvom ;vetoga uka )7,:4:3+. zgubljen, bespomoan, osuen na smrt,!ovek troi svoju energiju i talante na besciljna lutanja i ponaanja kojima sebe unitava.

Ovo stanje izgubljenosti je nastalo kao rezultat tvrdokornog, samovoljnog dela, izazvanogeljom za samouzdizanjem '). ojsijeva :,)43+. (edui plod sa zabranjenog drveta, ljudi susvoju volju uzdigli iznad Boje volje i svoj autoritet iznad Bojeg autoriteta. Ovo ponaanjeAdama i /ve gurnulo je sva stvorenja u naru!je zla, zato to je zlo posledica svakog gre#a'?imljanima 7,)3+.

;vi !ovekovi napori da rei ovo stanje ostali su neuspeni, bilo da je to pokuavaoobrazovanjem '8laton+, samodisciplinom ' budizam+, osloboenjem radni!ke klase 'arks+,ili tenjom za autenti!nim sazrevanjem !oveka '#umanizam+. ;ve se pokazalo nesposobno da

promeni uzrok zla, a to je !ovekova grenost i gre# kao takav. "ijedna !ovekova rtva nijemogla izvriti delo pomirenja za gre# ili ukloniti krivicu koja je unitila unutranji skladljudske due. zato, ljudska bia su suo!ena s nepremostivom provalijom izmeu sebe iizvora nji#ovog ivota 'saija 79,).3+.

&o je bio razlog to je sus doao u Fobli!ju tela gre#ovnogaF da savlada gre# i grenost u!ovekovoj prirodi i ponaanju i da otvori put pomirenja sa Bogom '?imljanima ,:.+. sus jeto postigao svojom smru i pobedom na krstu. (er upravo je na krstu gre# ispoljio svoju pravu

prirodu kao uzrok svega zla i na krstu je postao pobeeni neprijatelj. %ristovom smru

pravedni za#tevi zakona nali su svoje ispunjenje tako da je posle toga Bog mogao da pozovecelo !ove!anstvo k sebi, nudei mu zdrav i obilan ivot. 'Didi ;pasenje . /. G+

1. Po6iv )a 5o#a"a)"% i o5ro$%)"%

;udbonosni korak u nastojanju da pobeda na krstu postane stvarnost u ivotu pojedinca jenjegova spremnost da se odazove pozivu na pokajanje '3. =orinanima 7,3*.3)+. staudaljenost koja je nekada razdvajala ljude od Boga mora danas da razdvaja grenika od gre#a.&u udaljenost u stvari predstavlja aljenje zbog u!injenog dela, priznanje pune odgovornostiza posledice i elja da se odbaci stari na!in ivota i zameni novim.


11/62

otivacije za takvu radikalnu odluku mogu biti mnogostruke. Za po!etak, grenik moe dara!una na Boga. 1 svojoj ljubavi, Bog nije spreman da greniku uskrati bilo ta '?imljanima,:3+. ;vojom moi i autoritetom On budi poverenje svakoga koji eli da mu prui priliku.Zatim, grenik nema nita6 prema tome, nema ta da izgubi. =ona!no, svedo!enje mnotvagrenika, koji su, voeni ;vetim uka 9,794-3+. etvrto, pozivnas upuuje da sledimo susa, da odbacimo svaku drugu alternativu koju smo, moda,razmatrali.

4. Po6iv )a v%r- i 5osl-)os$

(edan od !etvorice u!enika, Andrija, objanjava zato je FsmestaF poao za susom2 Finaosmo esijuGF '(ovan ),)+ %rianin veruje i zato slua. Ali, kao to nam


12/62


13/62

prirodom ili @asciniranou ljudskim potencijalima kojom je obuzet pokret "eK Age, svakimetod koji trai da ljudi sami sebe preobraze suproti se Bibliji, ali i dosadanjem ljudskomiskustvu.

Biblija se slui mnogim slikama da pokae kako greno bie moe da postane sveto i kakogrean um, volja i oseanja mogu da postanu !isti i neporo!ni. sus ovo preobraenjenaziva novoroenjem '(ovan :,)4)7+. 8avle objanjava da se radi o Fnovom stvaranjuF '3.=orinanima 7,)5+, koje se postie smru, pogrebom i vaskrsenjem '=oloanima 3,)34)+.8ojavljivanje ovog novog bia u potpunosti je Boje delo. 1 ljubavi, On raskida zloudniciklus gre#a, nudi oprotenje i slobodu od krivice i duga. Crenik se oslobaa preanjezavisnosti i novo posveenje usmerava sve njegove energije da donosi rodove


14/62

velim2 to je ostrag zaboravljam, a za onim to je napred seem se, i tr!im k belezi, k darugornjega zvanja Bojega, u %ristu susu.F 'Eilibljanima :,):.)+

9. Po6iv )a l"-!av i 5osl-)os$

%riansko ponaanje nadilazi uroenu !ovekovu tenju za samoodranjem,samozbrinjavanjem i elju za apsolutnom li!nom nezavisnou, jer smatra poslunost Bogu iodanost nesebi!noj slubi drugima kao osnovni cilj svakog nastojanja '(ovan ),)76 ).=orinanima ):+. &aj na!in ivota u skladu je s biblijskom de@inicijom ljubavi i centralnom

porukom Biblije. 0itirajui ;tari zavet ':. ojsijeva ),)9+, sus je opisao ivot #rianinakao ljubav prema Bogu i ljubav prema blinjemu 'atej 33,:54*+. >jubav nije raspoloenjeniti oseanje6 to je aktivnost. Ona motivie i kontrolie sve li!ne, meuljudske i drutveneodnose. "a li!nom nivou, #rianinova ljubav nada#njuje na poniznost bez rtvovanjasamopotovanja i poziva na samoodricanje koje ne navodi na samounitenje. %rianin se

stara o svom telu, umu i dui na takav na!in da !uva i razvija svoj li!ni identitet i sreu. 1meuljudskim i drutvenim odnosima, ljubav za#teva isto potovanje identiteta i sree svi#ljudi, bez obzira na starost, rasu, pol ili drutveni status 'Calatima :,3.39+.

>jubav je najuzvieniji rod


15/62


16/62

simboli!ki predstavlja da je verbalno izraavanje prelo na podru!je prakse, na du#ovni,@izi!ki, drutveni i li!ni nivo.


17/62


18/62

misli kojima se sramoti Boja !ast tete i ljudskim biima i vreaju Boga koji i# je stvorio ikoji i# voli. Naelo potpunog posveenja '). ;olunjanima 7,3:+ naglaava razvojnu,

progresivnu prirodu ljudskog ivota. sto tako vano kao i telesno rastenje je i rastenje ublagodati i svetosti. ;vaki izbor i svaka odluka mogu unaprediti nau sli!nost sa Bogom usmislu svetosti i moralne snage karaktera.Naelo da je nae telo hram Svetoga Duha').

=orinanima -,)9.3*+ poziva na odbacivanje svake telesne navike koja bi ugroavala ilionemoguavala razvoj ljudskog tela. Zajedno sa tekstom u ). ;olunjanima 7,3:. ovo na!elopodrava #olisti!ki pristup ljudskom biu, po kojemu je svaka dimenzija na isti na!in poduticajem boanske blagodati koja posveuje.

!. Nor&a$iv)i -6ori. /demski vrt je primer idealne ivotne sredine koja unapreujeljudsko zdravlje. ;luei se njime kao uzorom, #rianin se trudi da u svoj na!in ivotauklju!i zdravu #ranu, odmor, !ist vazdu#, sun!evu svetlost, rad, i korisno vebanje miia iuma. ;klad u dui se unapreuje na!inom ivota koji je usklaen s prirodom.

"a dvoru neznaboa!kog vavilonskog cara !etvorica mladi# ratni# zarobljenika suo!ila su

se s probom vernosti zdravstvenim na!elima koje Biblija proglaava normativima. ladiisu odlu!ili da ostanu verni svojim ubeenjima. "asuprot okolnostima,


19/62

. M%rila 6a o!)avl"a)"% 6dravl"a

sto onako kao to je @izi!ka dimenzija nerazdruivi sastavni deo ljudske prirode, slubale!enja je integralni deo Bojeg dela spasenja. ako na!ela za o!uvanje zdravlja mogu da se

primene i na le!enje, moramo naglasiti i neke posebno relevantne principe2

a. O5$a )a+%la. Naelo velikodunosti 'Calatima -,9+ za#teva od #riana da !inedobro i da spre!avaju zlo. 8asivno ili ravnoduno dranje ne moe da se suprotstaviagresivnoj prirodi zla. Bolest je agresivni neprijatelj i elja da se pomogne onima koji su unevolji ima dalekosenu vanost.Naelo staranja o blinjima '


20/62

a. Hri(a)s#i !ra#. "ajbogatija i najdublja od svi# ljudski# veza poti!e od stvaranja.1prkos lepoti i skladu svoje okoline Adam je od samog po!etka osetio da je sam u Drtu.Cospod je reio problem stvarajui /vu. zvetaj u ). ojsijevoj u 3. poglavlju podseanas da je brak po svojoj prirodi daleko vie od @ormalne veze, ustanove kojom se odreuju

prava, dunosti i uslovi zajednitva dvaju ljudski# bia razli!itog pola. 8rvenstveno inajvanije, brak je intimni i li!ni odnos u kojemu se dva odrasla bia slau da otvore svavrata i da dozvole jedno drugome ulaz i u najtajnije odaje svoga @izi!kog, psi#olokog iduevnog bia. 1 braku su oboje spremniji da se izloe ranjavanju nego u bilo kojoj drugojljudskoj zajednici.

1pravo zbog tog intimnog deljenja i davanja sebe drugome, Biblija objavljuje velikomnotvo pravila koja treba da spre!e zloupotrebe u braku 'Didi Brak G+.

1. O5$a )a+%la. Naelo branog trougla '). ojsijeva 3,).33+ naglaava da jeBog partner bra!ni# drugova u #rianskom braku. zazovi i rizici ivota u uskoj,

intimnoj zajednici braka mogu se savladati jedino uz Boju pomo i uz "jegovouklju!enje. %riani se oslanjaju na Boga i prilikom izbora bra!nog druga. Oni sepokoravaju "jegovoj volji u svojim meusobnim odnosima.Naelo jednakosti partnerau braku '). ojsijeva 3,)+ izraeno je re!ima2F


21/62

koje su ti#o i strpljivo #erojski podnosile sve to im se dogaalo, jednostavno, izljubavi.

skustvo saka $ njegova spremnost da poslua savet svoga oca, njegove neprestane

molitve i ispitivanje srca, sve je to doprinelo njegovoj doivotnoj srei u braku ').ojsijeva 3,)49. 74-5+ $ predstavlja primer pravilne pripreme za brak. &ragi!ni;amsonov kraj bio je posledica njegove neuzdrljivosti, poputanja svojim slabostima,nastojanja da zadovolji svoje pro#teve i elje. Za njega, zadovoljavanje strasti je bilonajvii i jedini kriterijum postignute sree ';udije )4)5+. nogi su pre njega i poslenjega otkrili da se Fnamere rasipaju kada nema saveta, a tvrdo stoje gde je mnogosavetnikaF '8ri!e )7,33+. "a nesreu, mnogi ovo iskustvo sti!u tek kada bude suviekasno.

4. Pravila 5o)aa)"a."a mnogo mesta Biblija objavljuje neposredne smerniceza srean brak. &akvi tekstovi su zabeleeni na sledeim mestima2 7. ojsijeva 5,:476(ezdra )*,)*4)6 8ri!e 76 ?imljanima 5,3.:6 ). =orinanima 5,)4:96 /@escima 7,334:)6=oloanima :,).)96 ). &imotiju 7,)6 (evrejima ):,6 ). 8etrova :,)45.

%riani ele da dostignu visoke ideale u bra!nim odnosima iz najmanje dva razloga.8rvo, pri#vatajui Boju volju, dobijaju jedan od Boji# najdragoceniji# darova2 sreandom. &o se dogaa uprkos !injenici da nijedan brak nije bez mane, nijedan bra!ni drugnije savren kao FdrugF i nijedan ne nadopunjuje svoga druga savreno u svemu.


22/62

potrebe dece, ve, kada im to okolnosti dozvole, treba da im omogue obrazovanje,godinji odmor, kulturne aktivnosti, pa !ak i da im ostave neko nasledstvo '3.=orinanima )3,)+.

Naelo potovanja roditelja '3. ojsijeva 3*,)3+ stvara kontekst u kojemu se porodi!ne

odgovornosti mogu na odgovarajui na!in ispuniti. ?oditelji ne mogu ispunitiroditeljske dunosti, koje smo upravi opisali, ukoliko nemaju nikakve vlasti nad svojimdomom. ;tarost, vea zrelost, obrazovanje, iskustvo, sve su to prednosti koje deca trebada koriste sa za#valnou. "eop#odne, ali ponekad neugodne lekcije i zadaci se nikadane mogu nau!iti i obaviti ukoliko nedostaje duno potovanje. Naelo staranja o

starijima ':. ojsijeva )9,:3+ dovrava ljudski ivotni ciklus. %riani smatrajupotovanje i staranje o roditeljima i starijim !lanovima porodice svojom #rianskomdunou i prednou. 1 civilizaciji u kojoj se ljudske vrednosti !esto odmeravajunji#ovom korisnou, uspenou ili doprinosom, slabiji i stariji se odbacuju. esto seneni roditelji oseaju potisnuti, bivaju smeteni daleko od topline doma svoje dece uustanove u kojima retke posete dece samo izazivaju neizrecive patnje. Biblija za#teva

odgovarajue potovanje prema onima koji su stariji.

. Nor&a$iv)i -6ori. zvetaj o stvaranju treba da poslui kao primer bra!nimparovima koji planiraju da imaju decu. 8re svega, Bog je planirao stvaranje !oveka iene2 F%ajde da na!inimo !ovekaGF '). osjijeva ),3-+


23/62

ojsijeva )9,:6 7. ojsijeva 35,)-6 8ri!e ),6 -,3*6 3:,336 /@escima -,)46 ). &imotiju7,)46 &itu 3,:4-6 (evrejima )3,54)).

noge pozitivne vrednosti nastaju na temelju potovanja #rianski# merila porodi!nogivota. dentitet, svest o samome sebi, moe se ubrojati meu najvanije. "jegova

osnova po!iva na dijalogu sa samim sobom i sa drugima '). ojsijeva 3,)+.


24/62

%rianski na!in ivota tei za skladom i trajnou bra!ne zajednice. z tog razloga,

bliskost i romanti!nost iz perioda pre braka treba da preive dan ven!anja, dolazak dece, inailazak zlatni# godina. Oba bra!na druga treba da neguju meusobnu ljubav i da seustrajno trude da ostvare svoj zajedni!ki potencilaj. 1 #rianskom braku treba da postoji

stalno deljenje oseanja, ciljeva, stra#ovanja i nadanja, da bi se spre!ilo razo!aranje,otuenje i za#laenje u meusobnim odnosima.

%rianski porodi!ni na!in ivota usredsreuje se na pripadnike porodice.ajednitvo semora namerno negovati i razvijati igrama, izletima i jednostavnim zagrljajima. !radicijesvojstvene svakoj porodici jo vie poja!avaju svest o pripadnitvu svakog njenog !lana, tomogu da budu posebne proslave, letovanja, redovne du#ovne aktivnosti, ali i ostalikreativni porodi!ni obi!aji. "rihvatanjesvakog pripadnika porodice onakvoga kakav jesteza#teva tpreljivost prema njegovim pogrekama i priznavanje posebni# sposobnosti i

jedinstveni# karakteristika svakog !lana porodice. Disciplina e zatititi svakog !lana

porodice od neposredni# povreda i teta, ali i od mogue opasnosti da razvije tetne navike. kona!no, redovno bogosluenje e oja!ati svest o boanskoj prisutnosti u domu, donoseioseanje sigurnosti svima.

=ada se, uprkos uloenim svesnim naporima da se razvije #rianski na!in ivota, ipakpojave nevolje, Biblija sadri smernice namenjene upravo porodicama u kojima se takviproblemi zapaaju.

1. O5$a )a+%la. Naelo korisnog suoavanjao kojemu sus govori u /vanelju

po ateju ), moe se primeniti i prilikom reavanja bra!ni# i porodi!ni# problema.im se razlike u ponaanju i pristupu po!nu promeivati, sus poziva da FidemoF i da sesuo!imo sa svojim bratom, da pokuamo razreiti sukob. 1koliko se korisnakomunikacija ne ostvari, moda e biti neop#odno da se na drugom mestu potrai

pomo. ?azmatranje problema s jednim ili vie iskusni# pomaga!a !esto moe dadonese dobre rezultate. 1 slu!aju da propadnu i ovi napori, crkva koja je bila svedok

pri#vatanja bra!nog zaveta, treba da doprinese ozdravljenju braka.Naelo privremenograzdvajanja moglo bi da bude sledei spasonosni korak '). =orinanima 5,7.)*.))+.&ime bi se moglo osigurati vreme za smanjivanje napetosti, za razmiljanje, traenjesaveta, i za molitvu. Ali, 8avle upozorava da takvo razdvajanje moe bra!ne drugoveizloiti i iskuenjima i zato savetuje da razdvajanje bude kratko i ispunjeno molitvama.

Naelo svetosti braka izdie bra!nu zajednicu iznad ljudskog dodira, !ini jenedostupnom za uticaj volje ili elja bilo koje druge osobe. susove re!i su vrlo jasne2FA to je Bog sastavio, !ovek da ne rastavljaGF 'atej )9,-+ ;mrt je jedini apsolutnirazlog za prestanak bra!ne zajednice '). =orinanima 5,:9+. ak ni preljuba,najozbiljniji prekraj bra!nog zaveta, ne predstavlja automatski razlog za razvod. sus jetretira kao izuzetak od pravila svetosti ili nepovredivosti, a ne kao drugo pravilo

paralelno s osnovnim na!elom 'atej )9,9+. ala#ija govori da je Bog odbacio svojnarod Fzato to je Cospod svedok izmeu tebe i ene mladosti tvoje kojoj ti !inineveru, a ona ti je drugarica i ena s kojom si u veri... zato !uvajte du# svoj i enimladosti svoje ne !inite nevere. (er Cospod Bog zrailjev veli da mrzi na putanje, jertakvi pokriva nasilje platem svojimGF 'ala#ija 3,)4)-+ %rianski bra!ni drug,

suo!en s neverom svoga bra!nog partnera, odlu!uje se na razvod jedino u slu!aju kada


25/62

ne postoji mogunost da se ponovo uspostavi normalna bra!na veza '). =orinanima5,)7+.

. Nor&a$iv)i -6ori. skustvo proroka Osije opisuje ponaanje mua !ija je ena

u!inila preljubu 'Osija ),3.:6 :,)4:+. "eukrotiva ena naputa bra!nu zajednicu, ali je onotkupljuje iz ropstva u koje je pala, oprata joj preljubu i ponaa se prema njoj spotovanjem i ljubavlju. ;udbina ovog proroka samo bledo prikazuje odnos izmeuBoga i "jegovog naroda. F;vi !ine preljubuGF kae Cospod 'Osija 5,+, ali se On ipakne rastavlja od nji#. F=ako da te dam... da te predamGF 'Osija )),+ $ uzvikuje On,ispunjen ljubavlju koja nadmauje neverstvo. 8rema tome, Biblija nam upuuje poziv navernost u braku 'ala#ija 3,)4)-+, ali isti!e i normativni uzor boanskog primeraopratanja preljube.

8orodi!ni problemi ne mogu se potpuno spre!iti samo vernim potovanjem pravila ina!ela. ak je i dom Adama i /ve morao da se suo!i s ljubomorom izmeu brae i

nepokornim ponaanjem =ajina. 1 pri!i o izgubljenom sinu, #riani mogu da naunada#nue za strpljenje i podnoenje u op#oenju s FizgubljenimF sinovima i kerima,da nau o#rabrenje da uzdignu na!ela za obnavljanje porodi!ni# odnosa '>uka )7,))4:3+.

8orodi!ni problemi mogu nastati i zbog pogrenog ponaanja roditelja. (onatan jeprimer uzornog sina koji je potovao svoga oca, cara ;aula, ali je odbijao da se prikloninjegovom na!inu ivota ili da sarauje s njime u njegovim prestupima '). ;amuilova)9,)45+. "a nesreu, (akov je saraivao s majkom u ne!asnim postupcima, koji sudoveli do raskola u porodici, raskola koji je trajao naratajima '). ojsijeva 35+.

4. Pravila 5o)aa)"a. Od biblijski# tekstova koji sadre neposredna pravilaponaanja u braku i u porodici moemo spomenuti sledee2 7. ojsijeva 3),)743)6atej 7,:36 )9,7496 arko )*,)).)36 ?imljanima 5,3.:6 ). =orinanima 5G

?azo!aravajua je !injenica da dobri #riani ne osnivaju uvek dobre brakove niti susve #rianske porodice uzorne porodice. &o se moe dogoditi zato to nisu prizvaliBoga u pomo ili to "jegova volja nije bila pravilno protuma!ena ili to se jednostavnonisu eleli odrei svoji# sebi!ni# putova. Osim toga, upravo zato to skladni odnosistoje kao brana protiv gre#a, ;otona tako estoko napada brakove i porodice. tako

postavljamo pitanje2 kako bi se na #rianski na!in mogli razreiti problemi porodicakoje se raspadajuJ

!. Ra6vod. ?azvod nikada nije reenje, ve raspad. &o je raspad braka i proirenjenjegovi# problema na jo vei krug u!esnika. On iza sebe ostavlja ranjene i podeljeneosobe koje su nekada predstavljale Fjedno teloF i imale zajedni!ki identitet. On obeleavaveliki broj nevini# osoba za celi budui ivot. z tog razloga #rianin e uvek radije

pri#vatiti da bude rtva razvoda nego njegov uzrok, pa e zatraiti savet i snagu da spasebrak ukoliko je to ikako mogue. &ek poto su sve mogunosti bile iscrpljene bez uspe#a,#rianin treba da pristane na zapo!injanje procedure za razvod braka.

1 toku tog bolnog razdoblja, i u toku dueg vremenskog perioda posle razvoda, #rianintreba da izbegava druenje sa osobama suprotnog pola izvan porodice. "ekoliko razloga


26/62

za#tevaju takvo ponaanje. 8rvo, nada u skoro sklapanje novog braka moe da zadobijeprevagu nad naporima da se razree problemi postojeeg.


27/62

). =o#abitacija nema biblijske potvrde ni podrke. Bilo koja intimna seksualnazajednica dveju osoba suprotnog pola izvan braka u Bibliji se naziva preljubom ili

bludom.

3. Zajednitvo izmeu dve osobe namee prednosti i odgovornosti. skustvo pokazuje da se

odgovornost za ne!iju sreu s#vata ozbiljno tek kada se ozbiljno s#vati i odgovornostprema toj osobi. 1koliko je odgovornost mua prema eni i obrnuto utemeljena na nji#ovojodgovornosti prema Bogu i 0rkvi, onda i ti autoriteti podravaju uslove bra!nog zaveta'ala#ija 3,):4)-+. Ali, ako je odgovornost prema partneru jednostavno utemeljena navlastitoj odluci ili na re!i datoj partneru, onda je jednostavna odluka da vie ne budemoodgovorni ili da povu!emo datu re! dovoljna da prekine i sve obaveze prema njemu. "ikodrugi nema prava ni dunosti da titi takvu zajednicu.

:. 8osvetiti nekome svoja najdublja oseanja i u!initi sebe ranjivim bez ikakve drugegarancije osim obeanja ljudski# usana, elja i !enji, nemudro je i opasno. z ti#razloga, mogunosti za trajnost ili dubinu takvi# odnosa su vrlo mravi 'Didi Brak .

B.0G+

4. Pi$a)"% s%#r-al)os$i

a. ,"-ds#a s%#s-al)os$. %riansko svedo!enje o odgovarajuem seksualnomponaanju ima neizmernu vanost u savremenoj drutvenoj zajednici. nogi drutveni ili!ni problemi nastaju kao posledica nesposobnosti da se uspeno obuzda ili reguliedinamizam tog prirodnog nagona. ;eksualna revolucija je samo intenzivirala i zaotrila

jedno ve teko stanje. =ao rezultat, #rianin ivi u civilizaciji koja seksualno izraavanjesmatra klju!em sree, vanbra!ne seksualne odnose normalnima, koja tolerie#omoseksualnost i neke druge seksualne perverzije i pri#vata i# kao validne alternativnena!ine ivljenja. zbegavati jasne smernice u toj dimenziji ljudskog ponaanja moe bitiisto tako neodgovorno kao i previati ili opravdavati izopa!enost intimnosti. Boja ?e! neuti o seksualnosti, niti je ravnoduna prema njoj, kao to e paljivo prou!avanje Biblijemnogostruko pokazati.

1. O5$a )a+%la. Naelo opravdanosti razlike meu polovima jasno proisti!e iz

Biblije '). ojsijeva ),35.3.:)+. Bog je namerno stvorio dve jedinke suprotnog pola. mukarci i ene su stvoreni po Bojem obli!ju, ali su nji#ove uloge i @unkcije, da nespomenemmo samo um i telo, potpuno razli!ite. injenica da su !ovek i ena razli!iti nezna!i da je jedno podreeno drugome ili in@eriorno drugome. 'Didi Brak . /. ). bG+

Naelo opravdanosti i prihvatljivosti seksualnog nagona potvruje da seksualninagon i seksualna aktivnost sami po sebi nisu ni zli ni greni '). ojsijeva ),363,3.376 ,)+. Biblija !esto i otvoreno govori o !oveku koji je FpoznaoF svojuenu6 !inei to Biblija de@inie parametre u !ijem okviru seksualna aktivnostostaje pri#vatljiva i dobra. 8rvo, intimnost nije samo @izi!ka po svojoj prirodi6njeno izraavanje obu#vata i za#teva emocionalnu, racionalnu, voljnu,

drutvenoekonomsku, zakonsku i du#ovnu dimenziju, osim telesne.


28/62

komuniciranje ne moe dogaati trenutno ili nasumi!no6 ono za#teva izdvojenost,istinsku emocionalnu saglasnost, slobodni pristanak razuma i volje, i puno

pri#vatanje drutveni#, ekonomski# i zakonski# odgovornosti. &ree, poto sezajednitvo i intimnost ne mogu uspostaviti s mnogostrukim partnerima,#rianski na!in ivota za#teva doivotni brak jednog !oveka i jedne ene. (edino

u okviru ti# granica !ovek moe da nae dovoljno sigurnosti, poverenja, ipredanja da se kao li!nost potpuno otvori drugoj osobi. ;amo u okviru ti# granicaseksualni odnosi mogu da budu pri#vatljivi i dobri.

Naelo seksualne neporonosti i istote stoji nasuprot svim oblicima perverzija izloupotrebe ljudske intimnosti '). =orinanima -,)743*+. 8otujui ovo na!elo,#rianin e odbaciti sve oblike poro!nosti, !ak i onda kada su drutveno ikulturno pri#vatljive.

8rostitucija, koja se sastoji od prodavanja svoga tela, postaje nepri#vatljiva izmnogo razloga. Ona odvaja @izi!ki aspekat seksualnosti od ostali# dimenzijaljudske li!nosti i ograni!ava vlastitu vrednost na trinu dimenziju. Osim todoprinosi irenju seksualno prenosivi# bolesti, prostitucija potkopava stabilnost

braka i sigurnost drutveni# odnosa. ;vi vanbra!ni seksualni odnosi moraju bitiodba!eni iz isti# razloga iz koji# i prostitucija, !ak i onda kada seksualnaaktivnost nije plaena ili na drugi na!in nagraena '7. ojsijeva 33,33+.

ncest je odbojan i iz dodatni# razloga. On naruava odnose meu bliskimroacima i postaje posebno traumati!an za zlostavljene maloletnike ili

nedragovoljne odrasle u!esnike. On kri ljudsku slobodu, uniava ljudskodostojanstvo i moe da izazove mentalne i emocionalne traume koje neretkonavode na prostituciju ili seksualnu neuravnoteenost sve do kraja ivota.;ilovanje je zabranjeno iz sli!ni# razloga i ima sli!ne posledice. jedno i drugo sukriminalne radnje6 odgovorne osobe bi morale prijaviti svaki takav slu!ajodgovarajuim vlastima.

%riani odbacuju i druge perverzne obi!aje, kao to su sodomija, travestizam,pedo@ilija i voajerizam. 8ornogra@ija je odbojna i uvredljiva za #rianina iznekoliko razloga. "aglaavajui senzualno i provokativno, pornogra@ija

predstavlja snano oruje u poniavanju mukosti i enstvenosti na nji#ovosputanje na nivo seksualni# objekata. Ona stimulie seksualni nagon bezmeuljudski# odnosa ili meusobnog potovanja. 8oto seksualno zadovoljavanje

postaje glavni cilj seksualne aktivnosti, navika zanemarivanja potreba partnera selako razvija. ;eksualnost postaje pitanje @antazije, koja se brzo degenerie uobsesiju, i doprinosi neprilagoenim ili loe prilagoenim brakovima.8ornogra@ija je postala mnogomilionski posao protiv kojega #rianin mora daustane i da mu se aktivno suprotstavi.


29/62

0rkva treba da preuzmu odgovornost za pripremanje mladi# da postanu snani imoralni.

. Nor&a$iv)i -6ori. Biblija otvoreno zapisuje alosne slu!ajeve pogrenogseksualnog ponaanja, ali i prekrasne primere plemeniti# pobeda nad zlom. 1 timdogaajima mi moemo videti na delu ljudsku pokvarenost i dosledno boanskoodbacivanje gre#a u svim okolnostima i poloajima. 8uti@arova ena i njen na!inivota predstavljeni su kao suprotnost (osi@u i njegovom na!inu ivota. 1 tom

jednom slu!aju i preljuba i blud su bezuslovno odba!eni '). ojsijeva :9,-43:+.Ovaj izvetaj pokazuje da su preljuba i blud nepri#vatljivi za sve, i za bogate imone koji imaju vlast da izrabljuju druge i da i# !ak osuuju i na smrt, ali i zarobove kojima su oduzeta sva prava.

Odvratno grupno silovanje koje se dogodilo u Cavaji Denijaminovoj pokazujekako nisko mogu da padnu ljudi koji robuju svom seksualnom nagonu. 0eli narod

je ustao protiv stanovnika grada da bi osvetio smrt rtve i poslao jasnu porukunjegovim stanovnicima da se merila pristojnosti i ljudski# prava moraju potovati';udije )9,3*+.

ncestuozno silovanje polusestre &amare, koje je u!inio neuzdrani inedisciplinovani Amnon '3. ;amuilova ):,)43*+, alje drugu okantnu porukudomovima. Avesalom je ubio Amnona, ali se sramota i beznadenost nisu mogliizbrisati iz &amarinog ivota. %rianski domovi moraju da prue priliku zau!enje kako da se obuzdaju i kanaliu svi apetiti i nagoni, uklju!ujui i seksualni.


30/62

bi se partner usreio donosi duboku radost oboma. Ova knjiga objavljuje#riansku normu seksualnog ivota.

4. Pravila 5o)aa)"a. Biblija sadri mnogo neposredni# pravila seksualnog ponaanja,koja se i danas moraju primeniti u #rianskoj sredini. eu nji# spadaju2 3. ojsijeva3*,)6 33,)96 :. ojsijeva 3*,)).)3.)543)6 7. ojsijeva 33,3:4:*6 8ri!e 7,)74)96 5,374356atej 7,35.3.:).:36 )9,:496 arko )*,3496 ). =orinanima 7,).36 -,)74)96 Calatima 7,)943)6 /@escima 7,:47.376 (evrejima ):,6 Otkrivenje 3),. 'Didi Brak . A4


31/62

masturbiranja !esto nose i teret krivice i kompleks nie vrednosti. "ji#ova samokontrolagubi bitku sa popustljivou prema svojim slabostima6 brak i !ak zdravlje mogu da buduugroeni.

2. Hri(a)i) i 'o&os%#s-al)os$. %rianinov odgovor na #omoseksualnost $ovde se termin odnosi na oba pola $ mora biti pod uticajem biblijski# naela i normi.?azmatrajui ovo pitanje mora se na!initi otra razlika izmeu #omoseksualne sklonostii prakse. ovek moda nema mnogo moi da promeni svoju sklonost, ali to se ti!e

prakse, on je sam gospodar svoji# odluka. 1z pomo boanske blagodati, mogua jepotpuna neporo!nost i moralna !istota. ;a druge strane, kada #riani razmatraju ovopitanje, moraju biti svesni da osobe sa #omoseksualnim sklonostima nose teak teret ida su im neop#odni ljubav i razumevanje crkvene zajednice dok se bore sa iskuenjima.'Didi Brak . BG+

1. O5$a )a+%la. Naelo heteroseksualnosti ima svoj temelj u stvaranju ').ojsijeva 3,3.37+. Adam i /va su bili stvoreni kao mukarac i ena tako da se mogunadopunjavati u jedinstvu Fjednoga telaF. Boje obli!je ne obu#vata samo ova pola,ve i enstvenost koja je nedostajala Adamu i mukost koju je /va nala u Adamu.&aj koncept ima svoje dalekosene implikacije kada se radi o #omoseksualnosti.

O!igledno je da #omoseksualnost nije postojala u vreme stvaranja i da se pojavilaposle pada u gre#. &o je nestvoreni elemenat u ljudskoj prirodi i svakako nepredstavlja alternativnu dimenziju Bojeg obli!ja. %omoseksualna orijentacija semora posmatrati kao posledica gre#a u ljudskom telu i dui. 1 svakom slu!aju, 8avle#omoseksualnost proglaava protivprirodnim '?imljanima ),3-+ i neprirodnim

ponaanjem.;ukob oko etiologije #omoseksualnosti jo nije razreen. ma neki# dokaza da je#omoseksualnost nau!eni vid ponaanja. eutim, neka istraivanja ukazuju da#omoseksualnost nije uvek posledica svesnog izbora niti da je isklju!ivo utemeljenana ranim uticajima, ve da ima i svoju geneti!ku pozadinu. 1 svakom slu!aju, @aktorikoji doprinose nastajanju #omoseksualnosti su samo delimi!no zna!ajni u naojraspravo o #rianskom na!inu ivota.

"eki tvrde da #omoseksualnost ukoliko je geneti!ki uslovljena, ne predstavlja samooblik ponaanja ve umesto toga poseban na!in na koji #omoseksualna ili lezbijskaosoba sebe s#vata. %omoseksualni akt proizlazi onda iz tog posebnog oblika svesti osebi. =ao takva, za svest bi morala da bude prirodna i ne bi se smela smatratinezakonitom ili grenom.


32/62

Osim toga, proglasiti #omoseksualnost prirodnom pojavom, a njeno ispoljavanje upraksi pri#vatljivim i normalnim ponaanjem, upuuje i izazov #rianskomverovanju u mo evanelja. sus je doao da oslobodi ljude od nau!eni# greni#oblika ponaanja, ali i od genetski# ili nasleeni# sklonosti prema zlu. %rianinsmatra da se li!na odgovornost ne protee samo na oblike ponaanja nad kojima

imamo potpunu kontrolu. i smo svi roeni Fu gre#uF '8salam 7),7+, ali ta grenostne sme da upravlja naim ivotom. "iko $ ni #omoseksualac, ni alko#oli!ar, nikleptoman, ni bilo koji drugi grenik $ ne sme da ostane mrtav u svojim gresima i

prestupima, to zna!i, pomiren sa svojim grenim stanjem. ;vi su pozvani da sebepredaju Bogu kao "jegovo orue umesto bezakonju i zlu i da se odazovu na poziv davaskrsnu sa %ristom u novini ivota '?imljanima -,)43:+.

. Nor&a$iv)i -6ori. ;amo dva biblijska izvetaja nagovetavaju#omoseksualne aktivnosti. 1 oba slu!aja, banda #omoseksualaca preti silovanjem, ali

pretnju ne izvrava. 1 ). ojsijevoj )9,)4)). stanovnici ;odoma ele da FpoznajuF

anele koji su doli u >otov dom. 1 ;udijama )9,)-433. stanovnici CavajeDenijaminove ponaaju se na sli!an na!in. Oba izvetaja su napisana s tendencijomda se naglasi pokvarenost i grenost osoba uklju!eni# u te aktivnosti.

4. Pravila 5o)aa)"a. ;ledee zapovesti jasno objavljuju biblijsko gledite o#omoseksualnosti2 :. ojsijeva ),336 3*, ):6 ?imljanima ),356 ). =orinanima -,94))6 ). &imotiju ),4)).

. Pravo 0ra:a)s$va

8oziv da ive #rianskim ivotom zati!e ljude zabavljene svojim pro@esionalnim idrutvenim aktivnostima. 8onekad taj poziv zna!i promenu ivotnog zanimanja, alinaj!ee #rianin je pozvan da sledi %rista na istom radnom mestu, u istomsusedstvu, u istoj porodici, i da se jedina promena vidi u na!inu ivota. =ada se sveto uzme u obzir, javlja se pomalo paradoksalna situacija. sus ju je izrazio kada jerekao da "jegovi sledbenici ive u svetu, ali da nisu od sveta '(ovan )5,)4)+.

1 toku cele istorije 0rkva je pokuavala da na najbolji na!in bude prisutna u svetu,ali da svetovnost isklju!i iz svoje sredine. 1 veoma poznatoj studiji, %.?. "ibur')97)+ opisuje pet razli!iti# odnosa izmeu #rianstva i sveta2 F%ristos protivkultureF $ u kojemu 0rkva ivi u #ermeti!ki zatvorenim enklavama '&ertulijan+,F%ristos u kulturiF $ nastojanje da se #rianstvo prilagodi i uklopi u postojeukulturu 'gnostici+6 F%ristos iznad kultureG $ traenje sisteze %rista i kulture '&omaAkvinski+6 F%ristos i kultura u paradoksuF $ razvijanje dualisti!ke dijalektike'>uter+6 i kona!no, F%ristos preobraava kulturuF $ u kojoj obraenje de@inie slubu0rkve u svetu 'Avgustin+.

(asno se vidi iz Biblije da %ristos zamilja 0rkvu izloenu @ermenatciji od stranedrutva, ali ipak slobodnu od zala kulture koja je okruuje. &rebalo bi zato razmotriti


33/62

tri podru!ja #rianinovog svakodnevnog ivota2 radne odnose, njegovu odgovornostkao graanina i njegovu drutvenu odgovornost.

a. Rad)i od)osi. Bez obzira kojim se poslom bavi, #rianin uvek uzdie na!ela#rianskog ponaanja. Bez obzira na poloaj koji zauzima, #rianin se prema svojimnadreenima, podreenima i sebi ravnima odnosi #rianski, po uzoru na %rista.

1. O5$a )a+%la. Naelo adekvatne nagrade za adekvatno delo poziva#rianina da prema svojim radnicima i slubenicima postupa poteno '>uka )*,56 ).=orinanima 9,4)*6 (akov 7,4-+. storija svedo!i o drutvenim, ekonomskim i

politi!kim pokretima i ustancima koji su nastajali zbog o!ajni# ivotni# uslova radnika.%rianski poslodavci e nastojati da lakomost ne odreuje plate i druga primanjanji#ovi# nametenika. %rianin treba da daje potene nadnice i plate. Naeloadekvatnog rada za adekvatnu platu sa svoje strane obavezuje #riane da rademarljivo i stalno '). ;olunjanima ,))6 3. ;olunjanima :,)*+, odupirui se iskuenju da

varaju svoga poslodavca. =arakteristike kao to su vernost, potenje, odgovornost,stvaralatvo, vrednoa treba da krase #rianina. Deran poslodavcu, #rianin neetraiti veu platu od one koja odgovara uloenom radu i trudu. Naelo jednakosti u

#ristu za#teva da #riani $ bez obzira da li su nadreeni ili podreeni $ potuju i cenejedni druge kao jednake pred %ristom 'Calatima :,3+. %rianski nadglednik je brat ilisestra nameteniku6 i nijedan nee traiti posebne pogodnosti zbog takvog meusobnogodnosa. Osim toga, #rianski poslodavac ili nadglednik nee se ponaati razli!ito

prema radnicima zbog nji#ove etni!ke pripadnosti, pola, nacionalnosti, drutvenogpoloaja, ili religije. 1 isto vreme, #rianski nametenik ili radnik ne sme da o!ekujeposebne pogodnosti zbog svoje rase, pola, nacionalnosti, drutvenog statusa, ili religije.8lata, unapreenje, nagrada, nametenje ili otputanje, !ak i nazadovanje, sve to mora

da bude nada#nuto #rianskom sveu o potenju i ravnopravnosti. ako je vano nasvim podru!jima ivota, naelo istinoljubivosti mora posebno da se potuje na radnommestu. Apsolutno potenje se trai od svi#, bez obzira na poloaj koji zauzimaju.stinoljubivost je posebno vana u meusobnim odnosima pro@esionalaca sa klijentimaili pacijentima. 1 isto vreme, poverljivost se mora sa!uvati, !ak i kada nije posebnoobeana, jer je za#teva pro@esionalna etika.

. Nor&a$iv)i -6ori. Biblija na nekoliko mesta govori o loim odnosima naradnom mestu i jasno osuuje takvo ponaanje. ;lu!aj >avana i (akova pokazuje kakonadreeni moe pokuati da manipulie svojim radnicima, ali isto tako i strategije

kojima se mogu posluiti radnici da bi preiveti zlostavljanje '). ojsijeva 39,:)+.

8rimerno (osi@ovo ponaanje u tamnici donelo mu je potovanje drugi# zatvorenika izapovednika strae. 1pravo zato je postao poverenik tamni!ara i doiveo neverovatnounapreenje2 iz tamnice otiao je u carsku palatuG '). ojsijeva :94)+.

11 svojoj 8oslanici Eilimonu, 8avle opisuje odnos roba i robovlasnika, dvojice ljudikoji su istovremeno i braa u %ristu. 8oslunost gospodaru i dalje obavezuje roba, ali suza#tevi na koje odgovara i ponaanje kojemu je izloen doivelim promenu2 gospodar irob su sada braa u %ristu. 1 crkvi rob Onisim moe !ak da postane stareina svome

gospodaruG


34/62

4. Pravila 5o)aa)"a. "ekoliko pravila se odnose na #rianske radne odnose2(eremija 33,):4)96 /@escima -,7496 ). ;olunjanima ,)).)36 3. ;olunjanima :,-4)36 3.&imotiju 3,-6 (akov 3,)49G

!. ;ra:a)s#a od0ovor)os$. =ao integralni deo graanske zajednice, #rianin ne moeda izbegne svoje odgovornosti prema drutvu. ;ledea biblijska na!ela se odnose naponaanje u javnom ivotu2

1. O5$a )a+%la. Naelo da poslunost prema Bogu ima prednost pomae#rianinu da svoje graanske odgovornosti stavi u prave okvire '


35/62

"a dvoru Asvira, medopersijskog vladara, carica (estira nije zaboravila svoju vernostBogu i "jegovom narodu. 8osle molitve i posta #rabro je krenula i uspela da opozovenemoralni carev dekret. ;tavila je na kocku svoj ivot '(estira ,)-+ i postavila visokenorme prvenstvene vernosti Bogu.

8avle je jasan primer dobro in@ormisanog graanina koji je potovao zakone zemlje, alikoji nije ostao ravnoduan kada su oni bili prekreni '


36/62

povremena i povrna pomo ne mogu zadovoljiti potrebe. 8otrebna je mnogo odreenijapomo, mnogo vie li!nog uklju!ivanja i prisutnosti. %rianski na!in ivota je ivotsistematske velikodunosti, koji omoguuje #rianinu da na delu ostvari dobro koje jezamislio.

. Nor&a$iv)i -6ori. 0elokupna organizacija ivota zrailjaca u doba teokratijepokazuje da su !injeni svesni napori da se zbrinu siromani i nesreni. ;istem jubilarni#godina $ koji je za#tevao da se plodna zemlja odmara, da se oslobode robovi, da sezemlja vrati prvobitnom vlasniku $ sve je to imalo kao cilj smanjivanje razlika izmeu

bogati# i siromani#, oni# koji su imali sreu i oni# koje je nisu imali ':. ojsijeva 37+.Od zrailjaca se trailo da sistematski !ine dobra dela, trebalo je da namerno ostavljajudeo roda na njivama, tako da i oni siromaniji mogu nai dovoljno #rane da preive ':.ojsijeva )9,9.)*+.

1 pri!i o dobrom ;amarjaninu, sus je naglasio opasnost da versko samozadovoljstvo i

verski poslovi zauzmu toliki deo naeg vremena i enegrije da vie ne budemo u stanjuda vidimo teke drutvene tragedije koje se dogaaju svuda oko nas '>uka )*, :*4:5+.


37/62

),3-+. %riani ovaj zadatak s#vataju vrlo ozbiljno i u svoj na!in ivota uklju!uju i svekarakteristike dobrog pristava.

Dernost je temelj i najvie na!elo pristavske slube '). =orinanima ,3+. Odaninadzornik e imati na umu interese svoga poslodavca. "jegove elje i ciljevi e imatiodlu!ujuu ulogu u odreivanju na!ina na koji e se upravljati imanjem i sluitisredstvima. Livot, priroda, i uticaj su tri velika dobra koja je Bog poverio ljudima da i#!uvaju i razvijaju za "jega 'Didi ;luba pristava G+.

a. Pris$avs#a od0ovor)os$ 6a *ivo$. Livot je najdragocenije, najtajanstvenije inajsvetije blago koje je Bog podelio ljudima na upravljanje.Livot je i prva vrednost koju su ljudi potcenili kada su pali u gre#. 1pravo zato je Bog

ponudio ivot svoga ;ina, to je najvia cena ikada plaena za bilo to, da bi ljudski ivotizbavio od unitenja.

1. O5$a )a+%la. Naelo prokreacije je prvo na!elo ikada objavljeno u vezi saivotom '). ojsijeva ),3+. &o je zaista zastraujua odgovornost, jer sama re!FprokreacijaF zna!i Fstvarati umestoF, Fstvarati umesto BogaF. Ovim aktom ljudska biau!estvuju u stvaranju novi#, jedinstveni# ljudski# bia, uzimajui na sebe odgovornostza raanje, razvijanje, i vaspitanje dece. 1pravo zato #rianin naglaava !injenicu da jeBog ljudima dao sposobnost da kontroliu svoj seksualni nagon i naredio im da se njimeslue jedino u okviru braka. ;am Bog je roditeljima dao zadatak da obnavljaju ivot usvetu. Naelo planiranja porodice poziva #riane da ljudski ivot i raanje novog

bia s#vataju vrlo ozbiljno. F%ajde da na!inimo !ovekaGF $ kazao je Bog u trenutkukada je zapo!elo planiranje prve ljudske porodice '). ojsijeva ),3-+. "ije zabeleenanijedna pogreka u toku sedmice stvaranja. Bog nikada nije stvorio neko prekobrojno

stvorenje niti neki nepotrebni genetski materijal. Odgovorni bra!ni drugovi se sluekontracepcijom da bi spre!ili neeljenu trudnou.


38/62

. Nor&a$iv)i -6ori. Boanski primer rtvovanja vlastitog ivota radispasavanja ljudskog postavlja najviu normu u #rianskom na!inu ponaanja '(ovan:,)-+. (o#aveda, ojsijeva majka, upotrebila je svu svoju vetinu i #rabrost da sa!uvasvoga sina od sigurne smrti6 ona slui kao primer potovanja !ovekovog ivota '3.ojsijeva 3,)4)*+. Odbijanje babica da izvre nareenje o ubijanju muke

novoroen!adi upuuje izazov #rianima da se opredele, da donesu svoju odluku oistom problemu '3. ojsijeva ),)743*+.

4. Pravila 5o)aa)"a. "ekoliko izri!iti# naredaba poziva na !uvanje !ovekovogivota2 ). ojsijeva ),36 ,)6 9,-6 8ropovednik )),9.)*6 )3,)456 atej -,374:. 'DidiBrak , /. )6 E. )G+

!. Pris$avs#a od0ovor)os$ 5r%&a 5rirodi. Zemlja sa svom svojom lepotom i obiljemblaga bila je stavljena pod vlast !oveka '8salam ,-4+. 8itanje ta e od toga ljudska biavratiti Bogu postaje sve zna!ajnije kada se uzme u obzir osiromaenje i zagaenje vode,

atmos@ere, @lore i @aune na Zemlji. =oji zadatak Bog kao vlasnik svega daje #rianimapreko svoje ?e!i, zadatak koji se odnosi na stopu porasta stanovnika Zemlje, naiscrpljivanje planetarni# riznica, na pretnju nuklearnim unitenjem, i na sve vee zagaenjenuklearnim ili otrovnim te#nolokim otpadomJ

1. O5$a )a+%la. Naelo zatite emlje 'Otkrivenje )),)+ predstavlja temelj.%rianin e se uzdrati od neodgovornog unitavanja svoje ivotne sredine. Naelo

jednostavnosti moe da u velikom meri doprinese naporima za spasavanje riznicaZemlje.


39/62

4. Pravila 5o)aa)"a. Obavljajui svoj zadatak da u Boje ime odravajuZemlju, #riani smernice trae u Bibliji. oramo ipak imati na umu da irokorasprostranjeno zagaenje, nesavesno iscrpljivanje zemaljski# rezerv i prenaseljenostnisu predstavljali problem u biblijska vremena. &o je razlog to u Bibliji nalazimo samonekoliko neposredni# pravila na ovom podru!ju. (edan primer je tekst u 7. ojsijevouj

3:,)34).

2. Pris$avs#a od0ovor)os$ 6a sr%ds$va. Biblija tvrdi da Bog !oveku daje sposobnosti iprilike da stekne sredstva '8ropovednik 7,).)9+. &aj jedinstveni talanat izlae !oveka iblagoslovima i iskuenjima. %rianstvo postavlja merila koja pomau da se izbegnuzamke i da se poja!a zadovoljstvo.

1. O5$a )a+%la. Naelo zahvalnosti '7. ojsijeva ,)5.)6 ).


40/62

u!inioJ Zato to jednostavni na!in ivota nije ometao njegovo prijateljstvo s Bogom ninjegovu !enju za FgradomF !iji je tvorac i graditelj Bog '(evrejima )),9.)*+.ojsije, koji se mogao nadati moi i neverovatnom bogatstvu egipatskog prestola, izabrao jena!in ivota koji e ga odvesti u Obeanu zemlju. "ije mogao da pri#vati sve prednosti

vladalatva, jer je #teo da ostane odan svojem siromanom, potla!enom i izrabljivanomnarodu '(evrejima )),343+.ako bogat i izrazito moan, car ;olomun je s#vatio da zemaljsko blago, mo i uivanje

predstavljaju samo tatinu kada postanu sredite ne!ijeg ivota '8ropovednik 7,)*.))+. 8otose neko vreme usuivao da ivi nemoralnim na!inom ivota, s#vatio je tatinu svega. "akraju, molio se Bogu da ne bude ni suvie siromaan ni suvie bogat da ne bi pao u iskuenjeda krade ili da povredi Boga svojom arogancijom '8ri!e :*,.9+.

&ragedija mladog bogatog zakonika sastojala se od izrazitog vezivanja uz materijalna blaga iodgovarajueg otuenja od Boga i potreba njegovi# blinji#. Didei ga, sus je uputio

najozbiljnije mogue upozorenje svima koji se vezuju uz svoja materijalna bogatstva vienego za "jega 'arko )*,3.37+. 8ri!a o nerazumnom bogatau jo jednom naglaava istu!injenicu '>uka )3,)-43)+.Apostol (akov, zajedno s prorocima pre sebe, poziva na obra!un bogatae su nepravedni izlostavljaju svoje radnike '(akov 7,)4-6 saija ),)-.)56 :,):4)76 (eremija 33,):4)5+. Bog,kojemu pripada sve blago i koji vodi ta!ne izvetaje o svim poslovima, vratie po zasluzisvakome, i tla!iteljima i potla!enima.4. Pravila 5o)aa)"a. ;ledei tekstovi predstavljaju samo neke primere neposredni#

biblijski# nareenja koja se odnose na pristavsku odgovornost prema bogatstvu2 :. ojsijeva)9,:7.:-6 7. ojsijeva 37,):4)-6 8salam -3,9.)*6 8ri!e )),)4.).)9.366 33,)496 3:,)45.)*.))6 (eremija 9,3:.36 (ezekilj 7,94)36 atej -,)943)6 ):,336 arko )*,3.37.

d. Pris$avs#a od0ovor)os$ 6a vr%&%. Dreme je jo jedan Boji dar !ove!anstvu. 1 tokusedmice stvaranja, vreme je bilo podeljeno u segmente od po 3 sata dana i noi, kada je;tvoritelj izvravao svoje planove. ako je pre pada u gre# ivot imao jedino po!etak, posle

pada u gre# svako stvorenje je nasledilo krajnju granicu ivota, to jest smrt '


41/62

bi neprestano radili i spavali. Bog je sedmi dan rezervisao za sebe. Od zalaska ;unca u petakdo zalaska ;unca u subotu ljudi treba da prestani raditi i planirati, moraju se osloboditi tiranijezaraivanja i troenja novca, da bi mogli provoditi vreme sa Bogom, s porodicom, s

prijateljima. eutim, ovo isto na!elo nas poziva da se odmorimo od svega to je prolazno ipokvarljivo, promenljivo i smrtno. =orisno je da prekora!imo granicu vremena i da umesto o

prolaznome mislimo o ve!nome, za kojim !eznemo '8ropovednik :,))+. ;ubota nudi pogled uivot bez stra#a od smrti. &o je vreme kada nita to je zemaljsko nema mnogo vanosti.Abra#am enost je nespojiva s #rianskim u!enitvom,

jer je Bog dao est dana za rad. Zatim, odmor je prestanak rada, koji svakako mora pret#oditiodmoru. =ona!no, odmor nije tako pasivan kao lenost. &o je aktivni na!in usredsreivanja na

sam ivot, na njegovo zna!enje, na njegovog ;tvoritelja. Naelo pravovremenosti'8ropovednik :,)4+ poziva na paljivo korienje vremena. ?edovnost je temeljini zakon

prirode6 i sam ivot zavisi od nje. ;porost rasipa vreme drugi# koji su uklju!eni u istuaktivnost. Ona moe da bude i znak nestabilnog karaktera, nedostojnog poverenja.

. Nor&a$iv)i -6ori. Bog nam prua vr#unski primer dobrog upravljanja vremenom. On jeradio u toku est dana stvaranja i odmorio se sedmoga '). ojsijeva 3,3.:6 3. ojsijeva3*,))+. On aktivno u!estvuje u zbivanjima u svetu '


42/62

;vako delo, re! i ponaanje ostavljaju svoj trag, svoj utisak6 mi taj trag zovemo uticajem.


43/62

8omazanja


44/62

ili neslaganje. 8aljivo prou!avanje ove odee potvruje !injenicu da je ovde simboli!ko iliturgijsko zna!enje imalo prednost pred estetskim '3. ojsijeva 3+.

"evestinsko ukraavanje u Bibliji obu#vatalo je dragulje i dragocene metale. uki)7,33+, noenje nakita je ipak povezano i sa pokvarenim enama '(ezavelja u 3. 0arevima9,:*6 buntovnim kerima zrailja u saiji :,)-436 bludnicom u Otkrivenju )5,+. Osim toga, udva jasna slu!aja, nakit je bio uklanjan u vreme du#ovnog preporoda 'Didi ). ojsijeva:7,3.6 3. ojsijeva ::,7.-+. ;vakako da nada#nuti 8etrov savet ni danas nije izgubio svojuvrednost2 FDaa lepota da ne bude spolja... nego u tajnome !oveku srca, u jednakosti krotkogai ti#oga du#a, to je pred Bogom mnogoceno.F '). 8etrova :,:.+

4. ;l%di$% adv%)$is$a s%d&o0a da)a. Adventisti sedmoga dana se uzdravaju od noenjanakita, zato to2'i verujemo u Boga Stvoritelja& koji se stara o svojim stvorenjima i koji jedostojan naeg poverenja. ;matramo da je naa misija da pokaemo svoju potpunu zavisnostod "jega i da bismo !ak i povrnom zavisnou od posedovanja propadljivi# ukrasapokvarilisvoje svedo!enja za "jega 'atej -,)943).37.3-+. 'i smo uenici skromnog& jednostavnog(itelja)i smo zadovoljni da budemo sli!ni svome 1!itelju po spromnosti i jednoistavnosti

'(ovan )7,)43*+. 'i cenimo unutranju lepotu i pokuavamo da se odupremomanipulacijama reklame i uticaju posvetovljenog drutva.Nama je stalo do potreba blinjih&dece bez neop#odne nege, stari# ljudi koje niko ne voli i niko ne podrava. &azainteresovanost za brinje za#teva od nas da ivimo jednostavnim na!inom ivota 'atej37,:)4-+. FClobalna misonarska aktivnost 0rkve za#teva sve vie i vie sredstava. =aosusovi sledbenici, mi moramo !initi ono to moemo !initi na mestu na kojemu se nalazimo.F'(o#nsson )*+!. Moda. ;vet more pokuava da diktira ta ljudi i ene treba da nose, kako treba da se!eljaju i kako da ukraavaju lice. ;vaka nova sezona donosi neku promenu samo zato da bise prologodinja odea proglasila zastarelom. Osim toga, neki modni trendovi i stilovi kre

biblijska na!ela skromnosti& jednostavnosti i ekonominosti) Biti %ristov u!enik zna!i bitineograni!eno odan %ristu i ne ostavljati mesta za robovanje diktatima mode.


45/62

4. M%rila r%#r%a2i"%

>judsko srce i ljudski um su dva izvora iz koji# proisti!e ljudsko ponaanje. 1 atej )3,::4:7. sus ukazuje da dela i re!i zavise od srca, dok mudri !ovek kae2 F(er kako on tebe ceni udui svojoj, tako ti jelo njegovoGF '8ri!e 3:,5+ z tog razloga se


46/62

. Nor&a$iv)i -6ori. (osi@ nam prua prekrasan primer neporo!nosti, vladanja sobom iivota provedenog u Bojoj prisutnosti. On je mogao da pomisli da mu njegovi svakodnevni

poslovi i zlostavljanja koja je trpeo daju pravo da doivi i trenutke uivanja. eutim, (osi@nije mislio o posledicama niti je razmatrao svoj poloaj. On se odlu!no i #rabro suo!io sastranim iskuenjem. 1nutranju atmos@eru njegovog srca /len C. Dajt opisuje kao Fsvesnu

nevinostF. Cre# bi mu oduzeo tu nevinost, ali (osi@ nije bio spreman da je se odrekne. pak,odlu!ujuu ulogu imala je Boja prisutnost. ak i onda Fkada ne bee nikoga od domanji# ukuiF, (osi@ je znao i oseao da je Bog prisutan. 8itao se2 F=ako bi# u!inio tako grdno zlo iBogu zgreioJF '). ojsijeva :9,94))+ Creno ponaanje bi se suprotilo njegovim ivotnimciljevima i zato je odlu!io da ostane u Bojoj blizini.Biblija belei mnoge negativne primere osoba koje su provodile svoje vreme u zabavama inezdravim uivanjima. ;tanovnici ;odoma i Comora su ponjeli unitenje zbog svograzvratnog naina ivota '). ojsijeva )9,):.3.37+. ;amsonov ivot se zavriosamoubistvom kao posledica gubljenja vlasti nad samim sobom ';udije )-,34:*+. eutim,susov ivot stoji kao najuzvieniji primer savrenstva i neporo!nosti. &ri iskuenja posle

"jegovog krtenja 'atej ,)4))+ i poziv da se odrekne svoje misije da bi dobio svetovnuvlast i svetovna uivanja 4 sus je odbacio odlu!no i bez imalo kolebanja. =ona!no, "jegovasmrt na krstu postala je neuporediva norma, pozivajui "jegove u!enike da slede putugaanja Bogu kao najsigurniji put ka svojoj srei.

4. Pravila 5o)aa)"a. "ekoliko konkretni# pravila mogu posluiti #rianima kao smerniceza upotrebu slobodnog vremena2 8salam ),)4-6 8ri!e 37,36 8ropovednik )),96 )3,)6?imljanima ),36 ,-6 Calatima 7,33.3:6 Eilibljanima ),94))6 =oloanima :,3G

. Pi$a)"a 5ov%6a)a sa r%#r%a2i"o&

%rianstvo ni na koji na!in nije protivno zdravom uivanju i istinskoj rekreaciji. 1 stvari,igre, muzika, !itanje, sluanje radija i gledanje televizije moe da bude korisno i da uzdie.eutim, #riani su izloeni iskuenju da u!estvuju i u nezdravim aktivnostima. 1ticajsvetovnog sistema vrednosti i elje da !ovek ne bude nazadan u o!ima drutva, mogu i#navesti na kompromis. 8rivla!nost zabava i nji#ova usaglaenost sa snanim nagonima tela,

uma i srca neke #riane !ini popustljivima. "edostatak kreativni# i svrsis#odni# napora0rkve, ali i samog drutva kao celine, da ljudima osiguraju zdravu i korisnu zabavu mogudovesti do stvaranja opasnog vakuuma dosade. =ona!no, primer odrasli# !esto navodi i mladeda krenu putem koji se suproti svemu to veruju i to ispovedaju. i emo se ukratko

pozabaviti nekima od ti# pitanja.a. i$a)"%. 8isani tekstovi su snaan instrumenat u prenoenju ideja, pogleda i s#vatanja.Det pisac moe tako dobro naslikati sliku u mislima !itaoca da je nikakvo prikazivanje na

pozornici ili na ekranu ne moe nadmaiti. "a taj na!in pisana stranica ulazi u riznice naegasrca i uma i stvara temelj na kojemu se zidaju nae akcije i reakcije. Opasnosti koje krijeneodgovarai pisani materijla su mnogobrojne. "a primer, !itanje proizvoda mate moe

!itaoca odvojiti od stvarnosti6 svet @antazije moe mu postati ugodno uto!ite u trenutku kadastvarni ivot za#teva trenutne, teke odluke. ;umnjiva !ak i grena s#vatanja mogu se uvui u


47/62


48/62

prisutnosti. =ona!no, poto je ve platio ulaznicu, svako e se teko odlu!iti da napustipredstavu.ako neki problemi koji se pojavljuju prilikom gledanja @ilma u bioskopu ili pozorine

predstave u javnoj dvorani nestaju kada se ista predstava gleda u domu putem videa, osnovni

problem je ostao isti. Biblijska na!ela neporo!nosti i prikladnosti moraju se potovati prilikombiranja !emu emo dozvoliti da ue u nae srce i u na um '8ri!e ,3:+.

d. Pl%s. ako se plesanje od radosti i kao spontano izraavanje sree pojavljuje i u ivotuBojeg naroda '3. ojsijeva )7,3).336 3. ;amuilova -,)+, biblijski plesovi se ne moguuporediti s dananjima. 8rvo, savremeni drutveni ples ne izraava raspoloenje, ve jeumesto toga programiran da izazove posebno raspoloenje koje su odredili zabavlja!i.1!esnici u takvom plesu postaju rtve uticaja i vrednosti koje ina!e nikada ne bi izabrali.skustva pokazuju da su raspoloenja izraena biblijskim plesom 'radost, za#valnost,#valjenje Boga+ potpuno razli!ita od oni# koja se stvaraju u plesnim dvoranama 'uzbuenje,

strast, zavoenje+ i ne mogu se uklopiti u #rianski na!in ivota. ?omanti!na muzika i ritamsra!unati su da deluju na intimna oseanja i privatne emocije u javnom kontekstu. #rianinse neizbeno izlae nepotrebnim iskuenjima i neverovatnim izazovima da sa!uva svoj#rianski identitet.


49/62

%rianski na!in ivota za#teva daleko vie od pokoravanje merilima, sposobnosti donoenjapravilni# odluka, ili spremnosti na dobra dela. >judsko ponaanje obu#vata dimenzije i iriuticaj daleko sveobu#vatniji od uticaja vidljivog dela ponaanja. (edna od najdalekoseniji#

dimenzija je uska meuzavisnost izmeu vidljivog ponaanja i unutranjeg identiteta moralneosobe. judi i ene, kao to su bili (osi@,


50/62


51/62

2. Hra!ros$. Biblija vrlo !esto opisuje #riaanski ivot kao #odo!asnitvo, kao bitku, kaou!enitvo. %rianski na!in ivota, prema tome, mora po du#u odgovarati na!inu ponaanja

pionira, u njemu se mora pokazati na delu prava vojni!ka smelost i odvanost, istinskaodanost voi. ;ve to za#teva #rabrost, to zna!i sposobnost racionalnog ponaanja u trenutkusuo!avanja s opasnou. "ekoliko okolnosti doprinose da se u karakteru #rianina razvije

#rabrost. 8rvo, radikalna promena koja se pokazuje na svim podru!jima ivota #rianinaprilikom njegovog obraenja za#teva od njega da se #rabro suprotstavi svojim starimnavikama i zlim sklonostima '). =orinanima 9,3435+, da se odupre pritiscima drutva ivrnjaka '


52/62

Ovo s#vatanje oprotenja zna!i da #rianin ne moe da pri#vati miljenje da postojibezuslovno oprotenje gre#a. 1 stvari, Biblija jasno kae da je pokajanje najvaniji uslov zaobnavljanje zdravi# meusobni# odnosa '(ezekilj ),:*6 atej :,36 uka ),556


53/62

poremeene odnose da se spre!e in@ekcije i osigura izle!enje. Oprotenje tako preusmeravaljudske odnose u susu %ristu da se drugima ukazuje potovanje, da i# se razume i ceni onakokako to %ristove zasluge za#tevaju i zasluuju.

kona!no, najpozitivnija karakteristika #rianskog oprotenja je !injenica da uvreena strana

ne mora da !eka da se krivac pokaje pre nego to e mu oprostiti. Boansko oprotenje toveoma jasno pokazuje '?imljanima 7,-4))+. "ada u oprotenje pokree grenika da se vrati ida se pokaje '>uka )7,)54)9+, zato to je oprotenje utemeljeno jedino na boanskomoprotenju. 1slovljenost pokajanja odnosi se na delotvornost oprotenja koje je ve dodeljenou neograni!enoj meri 'atej ),3).33+. 8okajanje odvaja krivca od uvredljivog ponaanja iraspoloenja i !ini ga prikladnim da primi oprotenje 'Didi ;pasenje . A.).+.

III. Ko&%)$ari judskaponaanja se mogu ozna!iti kao dobra ili loa, pravilna ili pogrena, zato to stoje poduticajem uroenje sposobnosti za donoenje moralni# odluka '); 3)-.3)56 3& 396 ;> 5-688 .9+. Ali, ljudska bia nisu preputena sebi i svojoj ograni!enosti i grenosti darazaznavaju ta je dobro i ta je zlo, da trae razliku izmeu onoga to je pravedno inepravedno '& *7. -)76 :& ::3+. F


54/62

ljubavi Bog zabranjuje, uskrauje, ili oduzima sve ono to ugroava ljudski ivot ';< -:6 /d39)+.;vojim na!inom ivota #rianin se odaziva na ovu boansku inicijativu. &aj odgovor se dajeu obliku dragovoljne slube Bogu i blinjima '0O> 33+, i svesnog rtvovanja sebe za dobro

drugi# 'C0 :)-6 3& ):3+. >jubav prema Bogu i blinjima se nikada ne moe potpuno izrazitire!ima. Ona se mnogo bolje izraava delima koja slede Boju volju i %ristov primer '&33:.336 >; *.)+. &o je zakon, koji, prema re!ima /len C. Dajt, stoji kao temeljdeontolokogI vrlinskog pristupa moralnom ivotu, s poslunou i dunou kao svojimklju!nim izrazima '88 ::5+. Ona dalje objanjava2 F(ovan nije govorio da se spasenje morazaraditi poslunou6 ve da je poslunost rod vere i ljubavi... '). (ovanova :,7.-+. Akonastavamo u %ristu, ako Boja ljubav ivi u naem srcu, naa oseanja, nae misli, naa dela,

bie u skladu s Bojom voljom. 8osveeno srce je u skladu s propisima Bojeg zakona.F 'AA7-:+sto onako kao to ljubav ne ukida poslunost, ve je nada#njuje, tako je i sa verom ';0

-*.-)6 88 3596 ) ; :--6


55/62

Fda jubav6 da one sjedinjene mogu da postignuskoro sve, a ako se razjedine nijedna vie nije sposobna da !ini dobroF '& -36 :& )*. )97+.

. Na+i) *ivo$a i i!li"a

Biblija, Boja ?e!, autoritativno i nepogreivo izraava Boju volju s ljudima '/d 3-*6 C0)*36 & :)3.96 7& 3+. Ona verno objavljuje na!ela dobra i zla u svim okolnostimamoralnog ivota '0& 336 7& 3-6 C0 73)6 &e )9:+. "ijedna druga knjiga se ne moe tako

boriti protiv iskuenja ':& 3+, za preobraenje karaktera '0O> -*6 C0 9+, nijedna takojasno ne izlae pravila svetog ivljenja 'E/ )-6 0& ):.):9+, nijedna tako otvoreno neupozorava na opasnost od gre#a i zla ';, 3:. april )9*56 /d 55++. /len C. Dajt kae2 F1Bibliji se nalaze jedina sigurna pravila delovanja. Ona je prepis Boje volje, izraz boanske

mudrosti. Ona !ovekovom umu razjanjava velike probleme ivota, i svima koji sluaju njenesavete pokazae se kao nepogreivi vodi!, !uvajui i# da svoj ivot ne raspu na pogrenousmerene napore.F 'AA 7*-+/len C. Dajt kae da se opta na!ela moraju potovati u #rianskom ivotu, ali i posebna

pravila ponaanja ''3; 3)56 0C --+. Covorei o


56/62

kada je ikako mogue pacijente treba da primaju lekari istoga pola '0% :-:4:-7+. ora seizbegavati svaki mogui trag zla '3& 7.79+, svako posebno ukazivanje panje i svakanedoli!na @amilijarnost ' )7.)-+. ;tareine treba da unapreuju neporo!nost u mislima,skromnost u odevanju i !ednost u re!ima. F1koliko ima na raspolaganju neni# re!i, puni#ljubavi i ljubazne panje, onda i# uputi onome kome si pred Bogom i anelima obeao ljubav,

potovanje i !ast sve dok oboje budete iveli.F '3& -3+

sto onako kao to je seksualno uzdravanje temeljno #riansko na!elo u izvanbra!nimodnosima, neporo!nost i vladanje sobom su bitni i u bra!nom ivotu. F;trasti isto tako niskogkvaliteta mogu se nai u bra!nim odnosima kao i izvan braka.F '3& 5:+ &o se dogaa kada seivotinjske strasti bore za prevlast, kada razum izgubi kontrolu nad strastima, kada je enasputena na nivo FinstrumentaF za zadovoljavanje Fniski# telesni# sklonostiF '3& 5345+.&akve krajnosti e dovesti do gubitka elje za du#ovnim usavravanjem, do ograni!avanjadelatnosti mozga, iscrpljivanja ivotne snage, do rtvovanja savesti, dostojanstva i !ak i dogubljenja identiteta ene '3& 5-. 556 &;B )*94))5+. /len C. Dajt savetuje svima Fkoji sebenazivaju #rianima da prinesu svoja tela kao ivu rtvu, svetu, ugodnu BoguF '3& :)+.

ako se sam pojam #omoseksualnosti ne spominje u njenim delima, /len C. Dajt opirnogovori o gresima ;odoma i Comora i kae da su ti gradovi bili razoreni zbog Fzadovoljavanjaneprirodni# pro#tevaF kojima su robovali i da su stanovnici ti# gradova postali tako Fsurovi ismeli u svojim odvratnim izopa!enostima da i# Bog vie nije mogao trpeti na ZemljiF ':&)-36 &;B ))94)3)+.eutim, njeno pero ima mnotvo o#rabrujui# re!i, puni# nade, upueni# svima koji ele dase promene. FOni koji se oslone na %rista, ne smeju da budu zarobljeni nikakvom nasleenom'geneti!kom+ ili ste!enom navikom ili sklonou...Bez obzira kakve su nae nasleene iliste!ene sklonosti prema zlu, mi i# moemo savladati silom koju je On spreman da nam da.F'% )57.)5-6


57/62

Fi smo pristavi, kojima je na odsutni Cospod poverio staranje o svom domainstvu i osvojim interesima, kojima je i doao na ovaj svet da slui.F '& :5+ &o je na!in na koji#riani posmatraju svoj ivot '9& 3-6 5& )5-6 A% :-+. /len C. Dajt podsea #riane da

imanje '& *6 0; *+, obrazovanje '-B0 )*)+, talanti '& -)96 -B0 )*)+ i energija '3&:3+ pripadaju Bogu. 8ristavska odgovornost za vreme je posebno vana. Besposli!enje,ogovaranje i ugaanje sebi treba da nestanu iz #rianskog na!ina ivota '3& 7**6 & 53.*6)& :376 ); -6 9& + i da budu zamenjeni vrednoom, molitvom '5& )96 ;< )*9+,usavravanjem uma ':& )-+, @izi!kim vebama '> )6 0& 397+ i paljivim planiranjem'0O> :+.

=. M%rila od%va)"a

zgled je za #rianina vrlo vaan. /len C. Dajt je napisala stotine stranica o ovom pitanju, aliemo mi izabrati samo nekoliko kratki# tekstova, upuujui istovremeno !itaoce na ndeksnjeni# dela i na odrednice FOdeaF, FOdeloF, F"akitF i F1kraavanjeF.=ada govori o odei /len C. Dajt podsea #riane da je Fnaa prednost da proslavimo svoga;tvoritelja. On eli da naa odea bude ne samo uredna i zdrava, ve i prikladna i da namdobro pristajeF '/d 3+. "jena knjiga F0#ild CuidanceF objavljuje nekoliko osnovni#smernica o odevanju. "ijedan ta!no odreeni stil nije propisan #rianima kao uni@orma '0C)9+, ve se preporu!uje ono to je uredno, privla!no, !isto, u skladu s dobrim ukusom, trajno,

jednostavno, skromno, i skladu s ne!ijim uzrastom i zanimanjem '0C )94:)6 ):4)6% 354396 3; -74596 7& 99.7**+.Ona mudro opominje protiv krajnosti koja prljavu i neurednu odeu proglaava dokazom

poniznosti, koja urednost proglaava o#olou '& )3.):6 0C )7+. Ona nastoji da seizbegnu krajnosti. ;ama zapaa2 Fnogi ova uputstva smatraju suvie zastarelima da bi bilavredna panje6 ali, Onaj koji i# je dao svojim u!enicima s#vatio je opasnostu koju u naevreme donosi ljubav prema odevanju i zato nam je poslao svoj glas opomene.F '0C )-+

/len C. Dajt pie i o nakitu i ukraavanju. Ovde se podsea na razo!aranje novoobraeneosobe koja je odustala od noenja Fnakita, zlata, srebra i draguljaF i koja se upravo spremalada rasproda sve svoje ukrase kada je !ula neku dugoginju vernicu kako uzvikuje2 FZato sveto prodajeJ (a bi# to nosila kada bi bilo moje.... "ije dobro da budemo razli!iti po svomizgledu, jer tada neemo imati toliko uticajaGF /len C. Dajt se pita2 FZar je to u skladu sa%ristovim u!enjemJ &reba li da sledimo Boju ?e! ili obi!aje svetaJF ; odobravanjem kaeda je nova sestra Fodlu!ila da je ipak najsigurnije da se dri biblijski# merilaF '/v 35*.35)+.%riani, a posebno adventisti sedmog dana, izdravaju se od razmetanja, jer smatraju da je tou skladu s uputstvima Boje ?e!i i na!elom skromnosti '0C 3:+, imajui na umu potrebesiromani# '3B0 )*)36 0% -*3+ i da bi mogli prilagati za propovedanje evanelja '-& )6 3-9+.


58/62

;. M%rila r%#r%a2i"%

8ostoji velika razlika izmeu rekreacije i zabave, bar po re!ima /len C. Dajt.F?ekreacija, kada je dostojna svoga imena, eli da oja!a i izgradi. 8ozivajui nas da seodvojimo od svoji# uobi!ajeni# briga i zanimanja, ona nudi osveenje umu i telu, i tako nasosposobljava da se s novom energijom vratimo ozbiljnim ivotnim zadacima. Zabava, sadruge strane, trai se zbog zadovoljstva i vrlo !esto nas odvodi u krajnosti6 ona troi energijukoja nam je neop#odna za koristan rad i tako se pokazuje kao smetnja pravom uspe#u uivotu.F '/d 3*56 A% 7):6 0& ::-6 3& 77479:6 )& 7)9.73*+*itanjemoe da bude korisno ukoliko nas ne odvaja od stvarnosti i od !itanja Biblije ')&3).336 ;< )56 E/ 9349+. Ali, kada !itanje budi elju za uzbuenjem, @izi!ke energije se

rasipaju, nered u domaim uobi!ajenim dunostima i nji#ovo zanemarivanje onemoguavajunormalan i skladan razvoj porodice '& 95.96 % :46 0& )3*.)336 A% )*4)6 3&)*.))+.

ako radio i televizijajo nisu bili u upotrebi u vreme /len C. Dajt, njene opomene da se!uvaju prilazi dui i da se izbegava F!itanje, gledanje i sluanje onoga to bi moglo danametne ne!iste misliF na iznenaujui na!in se uklapaju u moderna vremena i upuuju naiskuenja putem medija masovne komunikacije '88 -*6 AA 7).7)96 & )*6 A% *-4*9+.

Bioskop i pozorite. ako se @ilm pojavio tek po!etkom dvadesetog stolea, saveti /len C.Dajt se vrlo dobro mogu primeniti na savremeni @ilm i pozorite. Ona, naime, tvrdi da Fu naojzemlji nema tako monog uticaja koji truje matu, unitava verska oseanja, potkopava eljuza smirenim zadovoljstvima i treznim stvarnostima ivota kao to su to teatarske zabaveF '&-7:+. Ona nudi nekoliko razloga koji su je naveli na ovako negativne ocene. 8ozorite nudiokvir u kojemu se Fpokvarene navike i grene sklonosti ja!aju i potvrujuF, i to je jo tee,

prerastaju u robovanje '& -7:+. ;otona se slui pozoritem da bi Fljude i ene zadrao podsvojim uticajemF '&e 373.37:+. Boji blagoslov se ne moe prizvati na vreme provedeno u

pozoritu '?Q%, 3. @ebruar )3+6 Fjedini siguran put je drati se daleko od pozoritaF'N8 :*+, jer ono gui elju za nebeskim uivanjima. 8ostepeno #rianin gubi Fdu#sigurnostiF, ljubav prema biblijskoj religiji izumire, jer niko ne moe sluiti Bogu podeljenimsrcem '))? :*+.

"lesanje) /len C. Dajt pravi jasnu razliku izmeu plesanja kod 0rvenog mora ili


59/62

'uzika je jedno od najprikladniji# sredstava kojima #rianin moe da slavi Boga '88 79+ ida oplemenjuje i uzdie svoje misli '/d )-5+. uzika se !uje na "ebu na slavu Bogu ';&, )-.septembar )9+, a na Zemlji predstavlja Fisto toliko delo oboavanja Boga kao i molitvaF'88 79+. Hkolovanje glasa je Fvrlo vano podru!je obrazovanjaF '88 79+.

eutim, i ;otona se slui muzikom kao najprivla!nijim sredstvom za privla!enje dua ')&7*-6 3; :+. =ada vokalna ili instrumentalna muzika proslavlja izvoa!e, a ne Boga 'N839:+, kada budi ne!iste misli i elje '0& ::9+, kada navodi na uzbuenje , a ne uliva snagu i#rabrost ')& 95+, onda su njene posledice Fo#olost, tatina i ludostFF 'N8 397+. &akvamuzika se pretvara u instrumenat zla.FBuka nije muzika. ::)6 N8 :7+. &o je trajno odupiranje sklapanjukompromisa na ra!un verovanja, odanosti i predanosti Bogu. "i okolnosti '8= 77+, ni #itnislu!ajevi '& ))5+, ni nevolje i obes#rabrenja 'N8 *+, ni tatina, razmetanje ili laskanje ':&5+, ni preobilje '88 )*)+, ni dobitak ili svetovna prednost '88 *+ ne mogu uticati na pravog#rianina da promeni svoj smer kretanja i da se udalji od Boje poznate volje. /len C. Dajt

poziva2 Fi moramo imati moralnu ki!mu, potenje koje ne pada na laskanje, podmiivanjeili zastraivanje.F '% 9+ ;vaki koji se bude Fjo !vre oslonio na Boga i osetio da morasa!uvati svoje potenje pred Bogom !ak i pod cenu svog telesnog ivota, primie snaguodozgo... On ne treba da misli da bi pokuavajui da sklapa kompromise sa svojim

prijateljima, koji su ogor!eno ustali protiv nae vere, sebi olakao poloaj. Ako bude ostao!vrst, s jedinom namerom da slui Bogu bez obzira na cenu, dobie pomo i primiti snagu.F'& 3:5+

Fak ni sam ivot ne treba da bude otkupljen pod cenu lai. ;amo jednom re!ju ili jednimgestom mu!enici su se mogli odrei istine i sa!uvati svoj ivot... &amnicu, mu!enje, smrt, ali!iste savesti, do!ekivali su radije nego osloboenje uz uslov da varaju, lau ili otpadnu od%rista.F '&& ::-6 8= 5949*6 N8 354:36 88 3)543::. :*9+

+azboritost) ; posebnom uverljivou /len C. Dajt poziva svoje !itaoce da pokaurazboritost u svom svakodnevnom ivotu. 8oznavanje Boga, predanost "jegovoj volji,aktivan molitveni i verski ivot, pa !ak ni sama vera ne mogu zadovoljiti potrebu za zdravimrazumom i paljivim razmiljanjem '3& 7:7+. %riani nisu religiozni ekscentrici koji se

ponaaju iracionalno da bi pokazali svoju religioznost. Bog ne osuuje sluenje razboritou u

pitanjima koja se ti!u ovoga ivota '0; )79+, u porodi!nim @inansijama '3& :)+, uobavljanju poslovni# podu#vata i u ekonomi!nom sluenju sredstvima. F?eligijska dunost i


60/62

najvia ljudska razboritost na poslovnom podru!ju moraju se ispreplesti.F 'A% :)+ /len C.Dajt se suprotstavlja onima koji se drsko Fstavljaju u opasan i teak poloaj, i tako sebe izlauiskuenjima iz koji# bi i# samo boansko !udo moglo izvesti neoteene i neuprljane... i semoramo sluiti razboritou, opreznou i poniznou i paljivo se pribliavati onima koji sunapolju.F ':& 3+ %riansko svedo!enje postaje snano orue kada je obeleeno

prakti!nom mudrou i zdravim razumom. F;a koliko se tekoa suo!avamo, kako !estoometamo delovanje 8rovienja u nau korist, samo zato to se smatra da razboritost,dalekovidost i briljivost nemaju mnogo veze sa religijom.F '0#; 3:96 8= -::4-7+

#rabrost) %rianstvo za#teva izdrljivost i !vrstinu. Biti #rianin zna!i ostati !vrst usredsve veeg bezakonja, ostati uz na!ela i onda kada si izloen pritisku da se prilagodi ili da

pristane na kompromis. %rabrost je ta istinska vrlina '% :9)+, neop#odna za su!eljavanje sneverni!kim svetom ')& 35+. =ada poslunost Bojim zapovestima '/v 3*+ za#teva smerkoji se razlikuje od svetovne ugaene staze 'C0 795+ onda e ;veti


61/62

budu u gre#u '& )-).)-3+, ve mogu da dobiju oprotenje ':& :53+. 1 iskustvu oprotenjaneop#odna je i !ovekova saradnja. 37)+. &ada sesigurnost '8= --+, neizrecivi mir, radost i odmor naseljavaju u !ovekovo srce '% 3-5+.Ali, prvi korak je da doemo susu Fupravo onakvi kakvi jesmo, greni, bespomoni, zavisni.i moemo doi sa svim svojim slabostima, svojim ludostima, svojom grenou, i pasti pred

"jegove noge kao pokajnici. "jegova je slava da nas zagrli rukama svoje ljubavi, da zavijenae rane, da nas o!isti od svakog bezakonja. upravo tu #iljade gree2 oni ne mogu da veruju

da im sus oprata li!no, kao pojedincima. Oni ne #vataju Boga za re!.F ';0 73+Ovo bogato iskustvo oprotenja u!i ljudska bia kako da oprataju svojim blinjima. %ristolikdu#, spreman da oprata '3& 7--.7-5+, pomae da se uklone uspomene na bolnu prolost ':&95+ i pomae umu i srcu da budu kreativni i da rastu. ;au!ee i oprotenje podiu one koji sunam skrivili i daju svakome jo jednu priliku 3& 7--+. %riansko ponaanje bi bilo

beznadean podu#vat ukoliko ne bi bilo vrline opratanja 'B 3).336 B 3)43.)):4))-6 ;0947-6 88 :794:-3+.

IV. ,i$%ra$-ra

Atkinson, ouisiana 'aco, &eT2 old 0assette >ibrarR, )95: '"o *3*7+

Ceisler, "orman >. /t#ics2 Alternatives and ssues, Crand ?apids2 Zondervan, )95).


62/62

%enrR, 0.E.%. ed. Bakers eKis B. 0#oices2 aking ?ig#t ove it#in >imits. Crand rapids2 /erdmans, )95.;mit#, 8aul. anaging CodPs Coods. "as#ville2 ;out#ern 8ubl. Assn, )95:.;pringett, ?onald . %omoseTualitR in %istorR and i# t#e ;criptures. as#ington

18 hriscanski nacin zivota i ponasanja

Documents