01 citanka 4 os

7/23/2019 01 Citanka 4 os

http://slidepdf.com/reader/full/01-citanka-4-os 1/217

7/23/2019 01 Citanka 4 os


^ITANKA za ~etvrti razred osnovne {kole

7/23/2019 01 Citanka 4 os


2

Mo`da se pita{ za{to da ~ita{,dobro je i to znati:koliko sebe kwigama damokwige }e nama dati.

Pri~e i pesme govore uveko svetu i o ìvotu.Onome ko ih s qubavqu ~itapruàju tajnu lepotu.

S kwigom se moè iz svoje sobevasceli svet obi}i,uz pomo} na{ih misli i ma{tedo novih saznawa sti}i.

Uz dobre kwige bi}emo lep{i,

s wima se brè raste,s wima sti~emo zmajevu snagui smela krila laste.

zadatak

crtamo i bojimo

seti se {ta smo nau~ili

glumimo

pi{emo

kwièvnost

govorna ve`ba

istraùjemo

re{avamo

doma}i zadatak

lektira

razmisli

re~nik

Uputstvo Vodi~

7/23/2019 01 Citanka 4 os


DRUGARSTVO1.

ÎTAMO• pri~e i pesme o drugarstvu

UÎMO I VE@BAMO• o fabuli i delovima fabule• o stihu, strofi i pesni~koj slici• o pripovedawu, dijalogu i opisu• o romanu• o autoru kwièvnog dela• o lirskoj pesmi• o stripu

TVOJ ZADATAK ]E BITI• da napi{e{ stihove o drugarstvu• da napravi{ dnevnik ~itawa• da sprovede{ istraìvawe o ~itawu

• da smisli{ i napi{e{ razgovor likova iz stripa

7/23/2019 01 Citanka 4 os


4

[ta zna~i biti dobar drug (drugarica)? [ta je t o {to nije dobro da ~ini drug drugu(drugarici)? Razmeni mi{qewe o tome s drugom (drugaricom) iz klupe.

Ko ima druga, ima sve –i prijateqa, i pomo} u svakoj prilici,i adresu za pisma, i gitaru za pesmu,i jo{ deset prstiju kada je malo svojih deset,i uvo za tajnu, i uvo za èqu,i jo{ jedne o~i, i jo{ jednu pamet.

Drugarstvo nije ptica – ptica odleti.Drugarstvo nije beli zec – zec je pla{qiv.

Drugarstvo nije pahuqica – pahuqica je lepa, ali se istopi.Drugarstvo nije zlato – zlato se kupuje.Drugarstvo nije {aputawe – {aputawe se pretvara u jedinicu.

Drugarstvo je kao hrabrost vojni~ka,kao ~asna re~,kao stalno se}awe na druga.

Dva druga i lopta su utakmica na male golove.

Dva druga u klupi jesu ku}a u razredu.Kad dva druga podele uìnu,to li~i na sve~ani ru~ak.Drug zna da sabira – ali za dvojicu.Jedna jabuka i jo{ jedna jabuka su –po jedna jabuka za dva druga!

Drug zna da deli.Kad se jedna jabuka podeli na dva druga,dobijamo po jedan rumeni obraz jabuke za dva druga.

Drug ne ivi sam, izdvojen.Dve noge i lopta nisu dovoqni za igru.

U {kolskoj klupi ne sedi samo jedan u~enik.Uìna nije lepa kada se jede kri{om,bez dru{tva.Da bi neko bio drug,potrebno je da na|e jo{ jednog druga.

Drug je samo drugu drug!

De~ak de~aku!Devoj~ica devoj~ici!Devoj~ica de~aku!De~ak devoj~ici!

Traìmo sebi drugove – jednog,deset,~itav razred drugova.

Dragan Luki}

~asna re~ stih, strofa

Drug drugu

7/23/2019 01 Citanka 4 os


5

Podvuci u pesmi crvenom bojom stihove koji govore o tome za{to drugarstvo nije ptica, zec,pahuqica, zlato i {aputawe i objasni ih.

Smisli i napi{i svoje stihove o drugarstvu.

Objasni {ta zna~e stihovi: Ko ima druga …

• ima adresu za pisma –

•ima gitaru za pesmu –

• ima uvo za tajnu –

• ima jo{ jedne o~i –

• ima jo{ jednu pamet –

Drugarstvo nije… Drugarstvo je…

Podvuci plavom bojom stihove iz pesmekoji, po tvom mi{qewu, najboqe govoreo drugarstvu i objasni ih.

7/23/2019 01 Citanka 4 os


6

Zaokruì poruke koje {aqe pesnik.

Re{i rebus.

Proveri da li si dobar drug.

a) Od pravog druga moè{ o~ekivati pomo}u svakoj prilici.

b) Drugovi postoje samo da bismo se s wimaigrali.

v) Dobri drugovi se vole i po{tuju.

g) Dovoqno je imati samo jednog druga.

1. Drugu rado dajem svoj bicikl da se provoza. DA NE

2. Drugu pomaèm oko doma}ih zadataka, ako on to eli. DA NE

3. Kad sam na putovawu, javqam se drugu razglednicom ili pismom. DA NE

4. Dozvoqavam da drug ima i druga~ije mi{qewe od mene. DA NE

5. Kad biram poklon za druga, razmi{qam o t ome ~emu bi se on obradovao. DA NE

6. Kad mi drug govori o svojim problemima, pa`qivo ga slu{am i trudim se da ga razumem. DA NE

7. Kad drug ne do|e u {k olu, zovem ga telefonom i pitam kak o je. DA NE

8. Kada je drug tuàn ili je u nevoqi, poku{avam da mu pomognem i da ga razveselim. DA NE

Ako ima{ 7 ili 8 odgovora DA – divan si drug!

Ako si 5 ili 6 puta odgovorio sa DA – mogao bi biti boqi drug, potrudi se!

Ako ima{ 4 odgovora DA ili mawe – razmisli o tome {ta treba da popravi{ kod sebe da bi te drugismatrali dobrim drugom.

7/23/2019 01 Citanka 4 os


7

Seti se druga ili drugarice kojima si se divio? Zbog ~ega si im se divio?

Celo prole}e i leto i{ao je bos, duboko u jeseni{ao je bos, tek krajem jeseni obuvao je ogromnecipele k oje bi i mnogom odra slom bile velik e.Otuda vaqda i dobi nadimak Bosonogi.

Godinama poku{avam da se se tim wegovog ime-na, pa ni{ta. Nestalo je wegovo ime pod na slagomdana koji su napadali po meni, bratu i wemu , po

svim stvarima i q udima, od onog dana kad sam gaposledwi put video.

Ostao je samo nadimak Bosonogi. Pa neka, i to jedovoqno za pri~u.

Bratu i meni ~inilo se da bez Bosonogog sve tuop{te ne bi bio zanimqiv, jer on je mogao sve iznao je sve, a bio je najja~i de~ak ne samo u na{ojulici nego i u ulici k oja je sekla na{u . Odrasli

ga nisu ba{ mnogo voleli. G ovorili su da kvaridecu, da dru`e}i se s wim deca postaju nevaspita-na, da od wega u~e mnoge ~udne i rogobatne re~i.Mo`da ba{ zato {to su odrasli bili protiv wega,ne be{e deteta koje ga nije obo`avalo. Bilo je do-voqno da pro|e ulicom i zazvi`di, onako ~udesno,kako je samo on to umeo, pa da strmoglavce izjuri-mo napoqe.

Jednom ga tri dana nije bilo. Brat i ja smo se

prosto razboleli od tuge. Trebalo je da za nek oli-ko dana krenemo sa roditeqima na more, aBosonogog nigde. Upla{ili smo se da ga pre pola-ska ne}emo vide ti. On se, ipak, pojavio. Bio jepra{wav i izgreban, {to je samo pove}avalo na{uradoznalost.

– Gde si? – upitao ga je brat ushi}eno. – Mi sespremamo na more, a tebe nema.

– Ne vredi, deco, da idete na more. Zapalio sam ga.

– Kako zapalio?! – zaprepa stio se brat . – Kak osi ga zapalio?

– Tako. Nije mi se svidelo, pa sam ga zapalio. – Kako? – ~udio sam se ja. – Lepo. Polio sam ga benzinom, nasuo sam pede-

set kanti benzina. I, e to, tak o, zapalio sam

{ibicu. P{{{. I gotovo! – I daqe? – Daqe ni{ta. Ostala je samo rupa. – Kao ku}a? – pitao sam ja. – Kao pet ku}a?! – popravqao me je brat. – Kao hiqadu i pe t ku}a! – rekao je Bosonogi

prezrivo.Popodne, iako je do polaska bilo jo{ nek oliko

dana, majka je ve} s tavqala poneku stvar u kofer,

Bosonogi i nebo

7/23/2019 01 Citanka 4 os


8

pripremaju}i se za more. Brat i ja smo se kri{omsmejali: ala }e se iznenaditi kad stignemo tamo, a

ono nigde mora, samo rupa! Razmi{qali smo da lida im kaèmo da je Bosonogi zapalio more i da neputujemo, ali je i wega i mene interesovalo k oli-ka je rupa, pa smo se dogovorili da }utimo.

Bosonogi je i te kak o znao da na s iznenadi.Uve~e je zviznuo prodorno i brat i ja smo istr~alinapoqe.

– Deco, da li znate – pitao na s je – da drve}eno}u ne os taje na is tom mes tu? Drve}e us taje i

{eta, a tek pred zoru se svak o drvo vrati na svojemesto.

– Laè{ – rekao je brat {ire}i o~i od neveri-ce.

– A vi os tanite cele no}i budni, pa gledajte –rekao je Bosonogi uvre|eno.

Do pola no}i izdràli smo zajedno na prozoru .Dud u na{em dvori{tu nije se ni pomerio. Dogo-

vorili smo se da, po{t o nam se prispavalo,pazimo na smenu. Svaki ~as smo budili jedan dru-gog. Do~ekali smo zoru neispavani, a dud se nijepomerio.

– Slagao si na s! Cele no}i smo gledali, a drvose nije pomaklo.

– Slagao si nas – rekao sam i ja uvre|eno. – Koje ste drvo gledali? – Dud. Na{ dud – rekao je brat.

Bosonogi je pri{ao dudu i zarezao ga malonoèm. Gledali smo zaprepa{}eno. [ta }e s tim?Rekao je nagla{avaju}i svaku re~:

– Va{ dud je boles tan. On se ne kre}e. Ima jo{samo ~etiri drve ta u gradu k oja se ne kre}u . Bo-lest, eto, to je to!

Rekao nam je jo{ i da }e se na{ dud jednoga da-na sru{iti. Toliko je bolestan. Brat i ja smo ga odtoga dana jednak o obilazili, s trahuju}i da se ne

sru~i na na s. Sasvim zaboravqaju}i na dud, Boso-nogi nam je rekao:

– Poqubio sam nebo. – E, to laè{. Sve ti verujem, ali t o laè{! –

rekao je brat. – Nisi ga mogao dohvatiti usnama! – sumwi~io

sam ga. – A ja ga usnama nisam ni dohvatio. Popeo sam

se na jedno brdo i {tapom dohvatio nebo. Zatimsam poqubio {tap, a to je isto kao da sam poqubionebo. To nas je pokolebalo. Bosonogi nam je ponu-dio da, ako ne verujemo, krenemo s wim na to brdo.Bili smo odu{evqeni. Kada? Odmah ujutro. Na ra-stanku nam je rekao da ponesemo uìnu.

– Ja volim pekmez – rekao je.Uzeli smo celu teglu pekmeza i s tavili je u

o~evu torbu. I veknu hleba. I kuhiwski no`. Pro-budili smo se vrlo rano i ~ekali ga. Kucnuo je naprozor oprezno, da ne bi probudio s tarije. Is-ko~ili smo kroz prozor na ulicu i krenuli. T ek{to smo iza{li iz grada, zatraìo je hleba i pek-meza. Doru~k ovali smo i krenuli daqe. Popelismo se na jedno brdo. Bosonogi je rekao da je to ni-sko brdo i da on sa wega nije poq ubio nebo.Pe{a~ili smo sve daqe i daqe. Ja sam bio umoran,

7/23/2019 01 Citanka 4 os


9

a Bosonogi je rekao da }e on i brat , ako ja cmi-zdrim, nastaviti daqe sami. T o me je upla{ilo i

ja sam rekao da nikako nisam umoran. Popeli smose na nekoliko brda, ali nijedno nije bilo ono br-do. Po{t o smo, da ne bismo zalutali, naj~e{}ei{li drumom, uve~e nas je stigao otac. Rekao je dane}e da nas bije, ni Bosonogog, i vratio nas je svutrojicu u grad. Mama je plakala:

– Kazala sam da se ne druè sa Bosonogim.Ujutru se Bosonogi prikrao na{em prozoru sa-

mo na toliko da nam kaè:

– Zamislite, deco, odmah iza onog brda ispredkoga su na s stigli bilo je ono brdo, ono na k omesam poqubio nebo!

– Ih, {teta! – rekao je brat razo~arano.Popodne smo krenuli na more. Bilo je na svome

mestu. Pomislio sam da nas je Bosonogi slagao i danije zapalio more. Ali brat je mislio druk~ije.

– Pita}emo oca – rekao je. – Meni se ~ini da

ima nekoliko mora. – Tata, da li ima vi{e mora ili samo jedno? – Ima mnogo mora, a ne samo jedno – rekao je

otac. – Eto, vidi{! Bosonogi je zapalio jedno more, a

to nije ovo; on je zapalio neko drugo more.Poverewe u Bosonogog je opet bilo uspostavqeno

i mi smo, pri kraju le tovawa, jedva ~ekali da ode-mo ku}i i da krenemo s wim da poq ubimo nebo.

Bosonogi je, me|utim, o ti{ao u neki drugi grad,tako da nikada nismo proverili da li na s je ondaslagao.

Branislav Crn~evi}

naslaga, rogobatan, strmoglavce, ushi}eno,sumwi~iti, pokolebati

• wegov izgled –

• wegove sposobnosti –

Prona|i u tekstu i napi{i re~i kojimase opisuje lik Bosonogog.

1.

2.

3.

Navedi tri re~enice iz teksta kojima je Bosonogi iznenadio decu.

Za{to odrasli nisu voleli Bosonogog?

Za{to su ga deca oboàvala?

lik, junak

7/23/2019 01 Citanka 4 os


10

Sigurno postoji vi{e razloga zbog kojih je Bosonogi poveo de~ake da im pokaè mestona kojem je poqubio nebo. Navedi jedan od wih.

Kako su se deca ose}ala kada su saznala da je Bosonogi o ti{ao u neki drugi grad?Opi{i razli~ita ose}awa koja su imala. Objasni za{to su se tako ose}ala.

Zbog ~ega su deca verovala Bosonogom? Zaokruì odgovor za k oji misli{ da je ta~an.

a) Zato {to je bio mnogo stariji od wih.

b) Zato {to je uvek govorio istinu.

v) Zato {to je radio ono {to su oni èleli, a nisu smeli da rade.

Razmisli i odgovori na slede}a pitawa:

• Bosonogi i nebo je:

a) dramski tekst (drama) b) pesma v) pri~a

• Glavni lik je:

• Sporedni likovi su:

dramski tekst (drama), pesma, pri~a

7/23/2019 01 Citanka 4 os


11

Odredi koja re~enica iz teksta odgovara uvodu, po~etku zapleta, a koja raspletu i pove`i ihlinijama sa odgovaraju}im ku}icama s leve s trane.

Odredi {ta je pripovedawe, {ta dijalog, a {ta opis. Upi{i u prazne ku}ice nazive onih oblikaizra`avawa koji odgovaraju navedenim re~enicama iz tek sta.

Jednom ga tri dana nije bilo. Brat i ja smo se pros to razboleli…

Bosonogi je, me|utim, oti{ao u neki drugi grad…

Godinama poku{avam da se setim wegovog imena, pa ni{ta.

po~etak zapleta

uvod

rasplet

Rekao nam je jo{ i da }e se na{ dud jednoga dana sru{iti. T oliko je bolestan.Brat i ja smo ga od toga dana jednako obilazili, strahuju}i da se ne sru~i na nas.

I{ao je bos… Tek krajem jeseni obuvao je ogromne cipele k oje bi i mnogom odraslombile velike.

– Gde si? – upitao ga je brat ushi}eno. – Mi se spremamo na more, a tebe nema. – Ne vredi, deco, da idete na more. Zapalio sam ga. – Kako zapalio?! – zaprepastio se brat. – Kako si ga zapalio? – Tako. Nije mi se svidelo, pa sam ga zapalio.

Ova pri~a je sastavqena od niza doga|aja koji ~ine fabulu. Fabula se sastoji od:uvoda, zapleta i raspleta.

fabula, uvod, zaplet, rasplet, pripovedawe, pripoveda~, dijalog, monolog, opis

7/23/2019 01 Citanka 4 os


12

Seti se nekog svog putovanja. Kako si se ose}ao kada si odlazio na put? O ~emu si razmi{ljao kad sise vra}ao s puta? Ko te je do~ekao kada si se vratio?

Kad lokomotiva zasviraI voz stane –Da li bi voleli da iz daljineTa~no pred vasNeko bane?

U pristani{tu kad brod zatrubi

I lenger spusti –Da li bi voleli sa palube da vamNeko mahneKroz dim gusti?

Kad krene avion ka zemlji doleSa neba plava –Da li bi voleli da kroz vratancaProviri na vasPoznata glava?

I no}u kada vas sirene dolaskaIz sna probude –Koga bi voleli da ugledate?Ko da to bude?Ko da to bude?

Stevan Rai~kovi}

banuti, lenger, paluba

1. O putovanju vozom

2.

3.

4.

Navedi o kakvim se putovanjima govori u ovoj pesmi:

Koga bi ti voleo da do~eka{ sa ovakvih putovanja?

Objasni za{to bi voleo da to bude ba{ ta osoba?

Ko da to bude

7/23/2019 01 Citanka 4 os


13

[ta }e{ joj sve re}i kada je do~eka{?

[ta bi voleo da ti ta osoba kaè?

Za{to neke ljude volimo da sre}emo?

Za{to neke ljude ne volimo da sre}emo?Zamisli kako bi se ose}ao kad ti ta osobamahne kroz dim gusti i opi{i svoja ose}anja.

Razmisli i napi{i kada }e se drugi radovati datebe sretnu.

Napi{i svoje mi{ljenje o tome za{to su namneki ljudi dragi.

Svaka strofa u ovoj pesmi predstavljapesni~ku sliku. Izaberi jednu pesni~ku slikui objasni ono {to ose}a{. [ta moè{ da vidi{u mislima? [ta moè{ da ~uje{?

Podvuci u pesmi re~i koje se rimuju.

Pored svakog stiha napi{i koliko ima slogova.

Prona|i najva`nije pitanje koje pesniknekoliko puta ponavlja u ovoj pesmi.

Objasni {ta ono zna~i.

pesni~ke slike

7/23/2019 01 Citanka 4 os


14

Za kowa se kaè da je lepa, pametna i ponosna ìvotiwa. Opi{i kowa. Kakve boje moè biti?Kako izgleda kowska griva? Kakva je razlika izme|u divqih i pit omih kowa?

De~ak Folko ìvi kraj mo~vare sa dedom Euzebijem. Na obli`we pa{wak e dolazi stado divqih kowa.Folko im se divi i ~esto sawa o wima. Jednoga dana polazi ~amcem u mo~varu da pokupi mreè za hvatawe

ribe koje je postavio s dedom.

Drè}i u ruci vedro izvaqena dna, de~ak jekle~ao u ~amcu. U t om trenutku u~ini mu se da u{evaru ~uje lak {um.

Sigurno neka ìvo tiwa koja je do{la da se na-poji… Mo`da mrka vidra ~iji je podrugqivpogled tako ~esto imao prilike da opazi.

Posle toga se nijedan list nije pokrenuo.U velikoj ti{ini ve~eri ~uo se samo blag {um

vode koja je udarala o bokove ~amca.A onda je Folk o odjednom ugledao, tu , sa svim

blizu, pomalo nejasnu sliku koja se odraàvala napovr{ini vode, blago us talasane i blis tave kaoogledalo.

Na ovom ogledalu ocrtavala se bela prilika sadva ne`na uha i dva velika tamna oka k oja su seotvarala i ponovo zatvarala.

Zadràvaju}i dah, dok mu je srce sna`no lupa-lo, Folk o se lagano podiè. Ruk om je pa`qivorazgrnuo trsku.

Istog trenutka slike je nestalo sa vodenog ogle-

dala. A zatim se pojavila ponovo.Ne veruju}i o~ima, izduìv{i svoj suvowavivrat, Folko je najzad ugledao divno `drebe. Ogle-dalo se u vodi.

Kowi} je, bez sumwe, prvi put gledao svoju sli-ku u vodenom ogledalu mo~vare. A onda de tedivqih kowa prvi put ugleda dete qudi.

@drebe naglo podiè glavu, a pramen bele grive,koji mu je visio na ~elu , zalepr{a na vetru . Dugi

Bela Griva

7/23/2019 01 Citanka 4 os


15

drhtaj pre|e preko kratke dlake wegovog neokaqanogpla{ta … pla{ta belog kao sneg, od grive do repa.

Uznemiren i iznena|en, kowi} je podrhtavao nadugim nogama, vitkim kao vretena. Ali nije beào.Stajao je nepomi~no pred de~akom.

Pogledi im se sreto{e.Folkov zaneseni osmeh kao da je op~inio mladu

pla{qivu ivotiwu. @drebe je {irom o tvaralosvoje blage i pomalo tu`ne o~i.

Kowi tako gledaju ~oveka kad ga dobro poznaju ,kad su mu prijateqi. Onda poku{avaju da s wim

razgovaraju, {ire}i nozdrve, dok im gubica blagopodrhtava.

Uzbu|eni de~ak bojao se da ne upla{i tog divnogmalog kowa. Nije smeo ni da se pokrene. Najzad seosmelio. Nagnuv{i se, on sasvim lagano pruì ru-ku, stidqivo poku{avaju}i da pomiluje kowi}a.

Istog trenutka sinu plamen u ogromnim o~ima`drebeta. Ono posko~i, naglo se prope. A zatim se jednim skokom, sagnute glave, baci u trsku.

Folko je bio zadivqen. înilo mu se da je sve tobio samo san. Divna bela prilika je i{~ezla.

De~ak se pope na obalu . U ra skva{enoj zemqiocrtavao se trag maju{nih kopita.

Folko se prikradao kroz trsku.Na mrkocrvenoj ravnici, ok o dvadesetak stopa

daqe, stajala je visoka kobila vitkih bokova, bela,obavijena dugom srebrnosivom grivom. Pa sla je

kre}u}i se lagano i zubima kidala ~itave bok oretrave. Pored we je pomamno poskakivalo wenosne`nobelo `drebe.

Folko se pribliì. Vi{e nije mislio na vre-me, na ve~e k oje se spu{talo. Bio je veoma dalek ood majura dede Euzebija. Bosonog, ne~ujno se kretaopo pesku. Ali kobila je osetila da joj se neko pri-bliàva. Ona zarza dozivaju}i drebe, k oje seistog ~asa vrati u galopu i pripi uz wene sapi.

7/23/2019 01 Citanka 4 os


16

Folko je jurnuo na obalu, usko~io u ~amac, zari-

nuo veslo. A onda je sna`nim zamahom poterao ~unnatrag.Nije ni slutio da su ga izdaleka pratila dva

~oveka. Dobro skriveni u ~es taru, ~ekali su da sede~ak udaqi.

Bila su to dva ~ergara, kowokradice.

(Odlomak iz romana Bela Griva)Rene Gijo

„Kobila }e pobe}i…“, pomisli Folko.Znao je da su divqi k owi veoma nepoverqivi i

da ne dopu{taju da im se ~ovek pribliì.Na svoje veliko iznena|ewe, Folko opazi da ko-bila nije bila upla{ena. Ona se ~ak nek olikokoraka pribliì de~aku. Zatim zastade, posmatraju}i kako joj prilazi.

– Lepotice moja – re~e Folko. – Ti me se ne boji{…

Bio je sada ve} sa svim blizu. Kobila ispruìdugu belu glavu wu{e}i de~aka, kao da ho}e da obr-

sti pramenove wegove nemirne kose. – Mir, lepotice … dopusti da te milujem…Folko je zavukao prste u svilastu grivu. Kobila

je priklonila glavu do de~akovog ramena.Ali Folko je eleo da pripitomi lepo drebe.

A ono je bilo is to toliko divqe koliko je wegovamajka bila kro tka. @drebe se nepres tano ritalo.Poku{avalo je da ga ugrize, jo{ uvek priq ubqenouz maj~ine sapi. Da bi ga umirila, k obila mu jelizala nozdrve.

Pa ipak, k owi}a kao da je privla~io Folk ovglas, glas ne`niji i od milovawa.

– Mir, Bela Grivo!… Mir…Bela G riva!… Ovo lepo ime navrlo je odmah

de~aku na usta. Ime na koje }e `drebe umeti vrlobrzo da se odazove.

– Ne boj se!… Ja }u se vratiti, Bela G rivo. Vra-

ti}u se uskoro da te vidim. I na s dvojica bi}emoprijateqi.

Imao je samo toliko vremena da se vrati na majur pre no {to padne no}.

griva, vedro, {evar, odraàvati se, prilika,pla{t, vreteno, gubica, stopa, pomamno, majur,zarzati, sapi, krotak, zarinuti, ~estar, ~ergar

7/23/2019 01 Citanka 4 os


17

Na koga je Folko prvo pomislio kada je ~uo {um u {evaru?

Kada je Folko prvi put primetio prisustvo drebeta?

Koja Folkova ose}awa zapaà{ u re~enici:Zadràvaju}i dah, dok mu je srce sna`no lupalo, Folk o se lagano podiè?

Podvuci u tekstu zelenom bojom re~enice koje opisuju drebe.

Prona|i u odlomku i prepi{i re~enice koje govore o tome

• kako kowi gledaju ~oveka kada ga dobro poznaju:

• kako kowi poku{avaju da razgovaraju sa ~ovekom:

Navedi re~enice kojima se opisuju ose}awa i pona{awe de~aka dok poku{ava da pomiluje k owa.

Objasni {ta zna~i re~enica iz teksta: Istog trenutka sinu plamen u ogromnim o~ima `drebe ta.

7/23/2019 01 Citanka 4 os


18

Na osnovu onoga {to si saznao iz teksta,zaokruì osobine glavnih likova.

Folko je:

a) ose}ajan

b) pla{qiv

v) vredan

g) radoznao

d) plemenit

|) nepo{ten

Bela Griva je:

a) nepoverqiv

b) bezose}ajan

v) pla{qiv

g) stidqiv

d) nemiran

|) hrabar

Kobila je:

a) mrzovoqna

b) lukava

v) miroqubiva

g) dobro}udna

d) poverqiva

|) strpqiva

Podvuci u tekstu plavom bojom re~enice kojima se opisuje kobila.

Na koji je na~in kobila pokazivala èqu da se sprijateqi s de~akom?

Napi{i {ta je Folko ~inio da bi se pribliìo k obili.

Roman je najobimnije kwièvno delo,obi~no u prozi.

Autor je pisac, tvorac umetni~kog dela.

Ovo je odlomak iz romana Bela Griva, koji je tvojalektira. Dok bude{ ~itao kwigu, izdvoj lepe opisei najuzbudqivija mesta.

Doma}i zadatak

Napi{i sastav pod naslovom Moja omiqenaìvotiwa. Napi{i kako ona izgleda, kako sepona{a, {ta prema woj ose}a{ i opi{i nekidoìvqaj u kojem je i ona u~estvovala.

Dnevnik ~itawaPredlaèmo ti da o pro~itanim kwigamau posebnoj svesci vodi{ dnevnik ~itawa. Dobro

bi bilo da u dnevnik zapi{e{ slede}e podatk e:naziv dela, ime pisca, temu (ono o ~emu se govoriu delu), mesto doga|awa, vreme doga|awa i k oji suglavni likovi. Izaberi i prepi{i najlep{eopise iz kwige i druge zanimqivosti koje eli{da zapamti{. Radi lak{eg snalaèwa, zabeleìbroj stranice u kwizi na kojoj se va`no mestonalazi. Bele{ke iz dnevnika ~itawa }e ti bitiod koristi prilikom pisawa lektire.

Lektira

7/23/2019 01 Citanka 4 os


19

Prepri~aj ovaj odlomak iz romana u ~e tiri re~enice, na tri na~ina.Zamisli da o doga|aju u prvom licu pri~aju glavni lik ovi: Folko, Bela Griva i kobila.

Folkova pri~a

Pri~a Bele Grive

Kobilina pri~a

7/23/2019 01 Citanka 4 os


20

Moje istraìvawe o ~itawuCiq istraìvawa: utvrditi koliko i {ta ~itaju u~enici iz mog odeqewaNa~in istraìvawa: anketa

Uputstvo: Svaki u~enik popuwava ovu anketu u svojoj ~itanci. Grupa u~enika sre|uje rezultateza odeqewe. Zajedni~ki izve{taj o rezultatima upisuju svi u~enici na s tr. 21.

Ime i prezime ispitanika:

Razred: Datum ispitivawa:

Zaokruì ili napi{i odgovore na slede}a pitawa:

1. Koliko si kwiga pro~itao tokom ovog leta (od 21. juna do 21. septembra)?

a) nijednu b) jednu v) dve g) tri d) ~e tiri |)

2. Koje su ti se od pro~itanih kwiga naro~ito dopale?

a) b) v)

3. Kako obi~no nabavqa{ kwige za ~itawe?

a) iz mesne ili {kolske biblioteke b) pozajmqujem ih od prijateqa

v) iz ku}ne biblioteke g) kupujem ih u kwiàrama

4. Da li ~ita{ ~asopise ili novine?

a) ne ~itam b) redovno ih ~itam v) povremeno ih ~itam

5) Ako ih ~ita{, navedi nazive ~asopisa ili novina koje ~ita{ redovno ili povremeno.

6) [ta najvi{e voli{ da radi{ u slobodnom vremenu? (zaokruì odgovor)

a) gledam televiziju b) igram igrice na ra~unaru

v) ~itam kwige g) ~itam ~asopise ili novine

d) druìm se sa prijateqima |) pomaèm roditeqima u poslu

e) bavim se sportom `)

7/23/2019 01 Citanka 4 os


21

Izve{taj o istra`ivawuAnketom je obuhva}eno u~enika odeqewa.

Rezultati su slede}i:

1. Koliko kwiga je pro~itano tokom leta

2. Lista naj~itanijih kwiga

broj pro~itanih kwiga broj u~enika

nijedna

jedna

dve

tri

~etiri

vi{e od 4

naziv kwigebroj

u~enika

201918171615

1413121110

987654321

28272625242322212019181716151413121110

987654321

b r o j u ~ e n i k a

b r o j u ~ e n i k a

nijedna jedna dve tri ~etiri vi{e od 4

broj pro~itanih kwiga

naziv kwige

7/23/2019 01 Citanka 4 os


22

3. [ta radimo u slobodnom vremenu

Zakqu~ak:

Preporuke:

naziv aktivnostibroj

u~enika

2827

26252423222120191817161514131211

10987654321

b r o j u

~ e n i k a

naziv aktivnosti

7/23/2019 01 Citanka 4 os


23

Da li si nekada video svica? Kako on izgleda? Zna{ li {ta je t o vodenica?Ko je vodeni~ar? Svoje znawe proveri u re~niku na kraju ~itank e.

U krilu jedne poto~areve} tri nedeqe ivotare

Jedan mlad svitac p{eni~ari jedan stari vodeni~ar.

Pre toga je svitac lutaosvetlucaju}i po p{enici

A vodeni~ar bra{no gutaoi ~amovao u vodenici.

Jedne ve~eri, tihe i prostekad im ve} be{e samo}e dosta

Starac pozva svica u gostesvitac zavole starca i osta.

Zapali svitac ìàk u du{ibrkatog starca, biv{e delije

I od tada mu `rvaw pevu{imnogo lep{e i veselije.

Udan starac xakove nosiprosipa bra{no i kupi zrnca

Svitac mu drema u sne`noj k osii slu{a pesmu wegovog srca.

U suton stari mlinar ve~eraa svitac mu nad sofrom sjaji

Pa su mu tvrdi zalogajisla|i od meda i {e}era.

Potom, kad popac dune u frulustarac prilegne na }ilim trave

A svitac mu zapali lului svetluca mu oko glave.

Tako ìve u senci ive

na koju sle}u jata bezbrojna

Svitac p{eni~ar i vodeni~ardva prijateqa, nerazdvojna.

Dobrica Eri}

Svitac p{eni~ar i vodeni~ar

svitac, p{eni~ar, vodenica, vodeni~ar, poto~ara,ìvotariti, ~amovati, prost, iàk, delija, rvaw,udan, sofra, popac, }ilim, iva

7/23/2019 01 Citanka 4 os


24

Podvuci plavom bojom stihove koji opisuju usamqenost svica i vodeni~ara.

Podvuci crvenom bojom stihove koji najboqe pokazuju koliko se svitac i vodeni~ar vole.

[ta zna~e stihovi? Zaokruì re~enicu za k oju misli{ da je ta~na.

Zapali svitac ìàk u du{ibrkatog starca, biv{e delije.

a) Svitac je razqutio starca.

b) Svitac je razveselio starca.

v) Svitac je zapalio vatru u vodenici.

Objasni za{to su vodeni~aru tvrdi zalogaji postali sla|i od meda i {e}era.

[ta su za tebe nerazdvojni prijateqi?

Kako su se vodeni~areva ose}awa mewala tokom pesme?

Na po~etku pesme vodeni~ar se ose}ao zato {to

Na kraju pesme vodeni~ar se ose}ao zato {to

Lirska pesma je ona u kojoj se izra avaju ose}awa, raspolo ewai razmi{qawa pesnika. Po tome koja se ose}awa wima iskazuju,

ove pesme mogu biti qubavne, rodoqubive, misaone, opisne, {aqivei dr. Lirske pesme se dele na narodne (kojima autor nije poznat)

i umetni~ke (za koje znamo ko ih je napisao).

Sigurno zapaà{ da se u ovojpesmi mawe govori o doga|ajima,a mnogo vi{e o ose}awimai raspoloèwima likova. Zbog togaova pesma spada u lirske pesme.

7/23/2019 01 Citanka 4 os


25

Strip

strip – pri~a sastavqena od niza slika, uz koje je obi~no dat govor likova ispisan u obla~i}ima

Smisli i u obla~i}e upi{i razgovor likova iz stripa.

1. 2.

3. 4.

Ilustrovao Andrej Vojkovi}

7/23/2019 01 Citanka 4 os


26

Seti se osobe koja ti je pri~ala pri~e dok si bio mali. Koje su t o pri~e bile?Koje si pri~e zavoleo kada si nau~io da ~ita{?

Ja ~es to kaèm: pri~ala mi mati. Ina~e, neznam kako bih druk~ije i mogao da po~nem pri~u .Ja, u s tvari, prepri~avam sve ono {t o sam davno,davno, kada sam bio dete, ~uo od svoje majke. I opet,moram da priznam, mati je moja mnogo lep{epri~ala. Lep{e – t o nije prava re~. Hiqadu putaboqe. I vi{e – sto hiqada puta.

Se}am se: leìm tako, no} je, a ona po~ne: – Jednom je mesec si{ao na zemq u. Lepo, kao~ovek, silazi on niz srebrne les tvice. Noge mu usjajnim ~izmama. G azi, a ~izme zveckaju i sijajupotpeticama, kao dukatima. Silazi on tak o, a svetpoustajao, gleda i ~udi se:

– Gle, mesec! Pa i ruke ima. Ko bi rekao da je ta-ko nao~it momak!

U selu samo jedan ~ovek nije iza{ao da vidi ovo

~udo. Be{e to poznati tvrdica, nadaleko ~uven posvojoj pakosti. Imao je du}an i veliku zemqu. Svogslugu, malog R adojicu, nagonio je da radi najteèposlove. A kada do|e vreme ve~eri, terao bi ga dapije mnogo vode, pa dete posle ne bi moglo okusitini{ta od jela. Voda bi mu toliko napunila stomakda u wega vi{e ne bi mogao s tati ni zalogaj hleba.

Kri{om bi po no}i Radojica uzimao sve}u i go-

re, na tavanu , u svojoj sobici ~itao kwige. Ba{kwige. Be{e pametno mom~e. Voleo je nauku. Ali gatvrdica uhvati i is tu~e. A onda, dr{}u}i odqutwe, re~e:

– Eto ti meseca, pa neka ti on sve tli. Ne dam jasvoju sve}u. Ionako te xaba hranim. Jo{ mi i {te-tu pravi{…

Radojica, uplakan i tuàn, uzeo je kwigu i seopored prozora. Mesec je sijao, ali wegov sjaj be{e

Bajka o de~aku i mesecu

7/23/2019 01 Citanka 4 os


27

slab. Uzalud je de~ak {irio o~i. Jedva je razlik o-vao slova. Zabole{e ga o~i i on os tavi kwigu.

– Eh, moj mese~e – poàli se Radojica gledaju}iu nebo – {t o nisi sunce, pa da osve tli{ ovu mojusobicu?! Lepo bih mogao ~itati. I sve bih kwige,koliko ih god ima na sve tu, pro~itao. Na{ao bihtako i onu najmudriju kwigu u k ojoj pi{e kako sebeda na zemqi satire.

Spava gazda tvrdica. Spava mali R adojica. Neslute da mesec silazi niz srebrne stepenice. A onlako, sa posledwe pre~ke, sko~i na zemqu, dohvati

se puta i, sijaju}i oko sebe jarku svetlost, uputi seba{ tvrdi~inoj ku}i.Zakucao je na vrata. Tvrdica, k oji je imao lak

san jer se pla{io za svoj novac, bojao se da ga nek one pokrade, odmah se probudi i otvori jedno okno.

– Ko si ti i {ta traì{? – pitao je trqaju}io~i koje mu zablesnu mese~eva svetlost.

– Ja sam mesec i, evo, do|oh da posvetlim malomRadojici da moè ~itati kwige.

Tvrdica za{krguta zubima od pakosti i mr`we. – Ne}e{! – viknu i jo{ boqe zatvori vrata.Nasmeja se mesec, jer wemu nisu bila po trebna

vrata. Po~e da se smaw uje. Odjednom pos ta sjajnalopta koja se vinu do krova i u|e kroz otvoren pro-zor u sobu malog Radojice. U sobi se oka~i o jedanklin na s tropu. Zaquqa se malo, kao fewer na ve-tru. A onda jako zviznu i probudi de~aka.

– Evo me, do{ao sam – re~e mesec. – Sad moè{mirno i spokojno da ~ita{.Obradovao se mali Radojica. Hteo je da posko~i

i da ga poqubi, ali se pla{io da ne oprì usne. – Moè{ me slobodno poq ubiti – re~e ra-

zneèni mesec. – Nisam ja vreo kao {t o je vrelosunce. Evo! – i on na~ini pravi pravcati obraz,koji malo napu}i i pruì. Radojica ga, sav sre}an,poqubi.

7/23/2019 01 Citanka 4 os


28

Od tada je svak e no}i sijala de~ak ova sobica.Radojica je ~itao, a mesec bi mu ponekad pri~ao osvojim putovawima. I na~itan je bio mesec. Nemakwige u k oju on nije zavirio. Davao je save tede~aku. A nekad bi ga s trogo ispitivao. I de~ak jenapredovao u naukama. Usk oro se po svojoj pame tira{~uo u {irokom svetu.

Tvrdica precr~e od pak osti. A mali R adojica,pro~itav{i i onu najmudriju kwigu, krenu po sve-tu da satire bedu. Mesec ga nije napustio. Kada sumra~ne no}i, on uri, probija oblak e, hita da

stigne i osvetli put svom prijateq u, koji je odav-no odrastao i nije vi{e de~ak.

Eto: ispri~ah. Ali, da s te ~uli moju majku kadona to pri~a! Tako lepo niko na svetu ne pri~a. Vibiste je pa`qivo slu{ali i nikad pri~u ne bis tezaboravili.

Tako lepo pri~a moja mati.

Branko V. Radi~evi}

potpetica, dukat, pakost, du}an, nagoniti, xaba,beda, satirati, pre~ka, okno, vinuti se, strop,precrknuti

Kako je mesec si{ao na zemqu?

Podvuci zelenom bojom u tekstu re~enicekojima je opisan izgled meseca.

O tome kakav je Radoji~in gazda saznaje{ naosnovu wegovog pona{awa. Opi{i tvrdicu.Navedi dva wegova postupka koja ukazuju nato kakav je.

a) niz duga~ko u`e

b) niz lestvice

v) preko duga~kog {tapa

Na koji je na~in mesec u{aou Radoji~inu sobu?

a) otkqu~ao je vrata

b) tvrdica mu je otvorio vrata

v) smawio se i u{ao kroz prozor

7/23/2019 01 Citanka 4 os


29

[ta zna~i re~enica: Krenu po svetu dasatire bedu ? Zaokruì obja{wewa za kojamisli{ da su ta~na.

a) ~initi dobra dela

b) putovati po neprohodnim krajevima

v) tu}i se sa siroma{nim qudima

g) pomagati drugima u nevoqi

1. poklapawe glasova i slogova u re~ima koje senalaze na kraju stiha ili strofe

2. po~etak pripovedawa

3. kwièvno delo u stihu

4. pri~a o ~udnovatim doga|ajima i likovima

5. lik o kojem se najvi{e govori u delu

6. najobimnije kwièvno delo, obi~no u prozi

Koje tvrdwe najboqe opisuju odlike ove pri~e?

a) zabavna i pou~na

b) tu`na i zastra{uju}a

v) neobi~na i mudra

Pomo}u kratkih naslova napravi plan zaprepri~avawe ove pri~e.

1. Majka pri~a

2. Mesec silazi

3.

4.

5.

6.

Za{to je Radojica poqubio mesec?

Podvuci plavom bojom deo teksta kojipokazuje kako su se no}u druìli meseci de~ak i kaì svoje mi{qewe o tome.

bajka

Re{i ukr{tenicu.

6

1

2

3

4

5

SETI SE

7/23/2019 01 Citanka 4 os


SETI SE {ta smo nau~ili…

30

kwièvnost

poezija drama

proza

slikovito iskazivaweose}awa, naj~e{}e u stihu

kwièvno delo napisanoza izvo|ewe na pozornici(scensko izvo|ewe)

pripovedawe o doga|ajimai likovima koje nije u stihu kwièvne vrste

pri~a

pripovetka

basna

bajka

autobiografija

roman

delovi kwièvnog dela

uvod ‡ upoznavawe s vremenom

i mestom radwe, doga|ajima

i likovima

zaplet ‡ deo kwièvnog dela

u kojem radwa postaje zamr{ena

i napeta

rasplet ‡ zavr{ni deo radwe

u kwièvnom delu u kojem dolazi

do razre{ewa napetosti i sukoba

moè biti narodnai autorska

fabula ‡ me|usobno

povezani doga|aji koji ~ine

radwu kwièvnog dela.

NAD@WEVA SE MOMAK

7/23/2019 01 Citanka 4 os


NAD@WEVA SE MOMAKI DEVOJKA 2.

ÎTAMO• narodne i autorske pesme i pri~e; nau~nopopularni tekst

UÎMO I VE@BAMO• o obi~ajnim narodnim pesmama• o temi i motivu u pesmi• o narodnoj pri~i o ìvotiwama• o opisnoj lirskoj pesmi

• o stilskom sredstvu – pore|ewu• o stilskom sredstvu – personifikaciji

TVOJ ZADATAK ]E BITI• da nau~i{ da peva{ jednu narodnu pesmu• da opi{e{ neku prirodnu pojavu koja te je za~udila• da opi{e{ svoj doìvqaj prirode• da napi{e{ jednu {aqivu vest

[ j ? K b ? K j b ?

7/23/2019 01 Citanka 4 os


32

[ta je ètva? Kako se danas obavqa ètva na poqima? Kako je to nekada bilo?

ètva, nad`wevati se, snop

Pomo}u notnog zapisa ove pesme nau~i da jepeva{. Ako neko ume, moè da pokaè kakose na melodiju ove pesme igra u kolu.

Nad`weva se momak i devojka:Momak na`we dvades’t i tri snopa,A devojka dvades’t i ~etiri.Kad u ve~e o ve~eri bilo,Momak pije dvades’t i tri ~a{e,A devojka dvades’t i ~etiri.Kad u jutru beo dan osvanu,Momak leì ni glave ne diè,

A devojka sitan vezak veze.

Narodna pesma

(Iz kwige Antologija srpskih i crnogorskih narodnih pesama

s melodijama, priredio Dragoslav Devi}, Beograd 2001)

Nad`weva se momak i devojka

7/23/2019 01 Citanka 4 os


33

Obi~ajne narodne pesmea) opevaju doga|aje iz svakodnevnog ivota i obi~aje povezane s wima

b) pevale su se na svadbama, slavama, pri uspavqivawu deteta, na poqu, prilikom setve i etvev) izraàvaju razna ose}awa: radost, qubav, ne`nost, tugu.

Ova obi~ajna pesma jedna je od onih k oje su pevane dok se èlo i igralo u k olu.Zamisli wivu u leto, kada se na woj talasa zlatno klasje zrele p{enice. Doma}in, vlasnik

wive, obi~no je pozivao seqane da mu pomognu oko ètve i da do|u na molbu ili mobu . Na mobusu naj~e{}e odlazili momci i devojke. Obla~ili su se lepo. Radili su u dru{tvu i pevali,{alili se i zadirkivali uz rad. Pored t oga, takmi~ili su se i ko }e vi{e da po`we.

Uve~e, kad su se eteoci vra}ali ku}i, devojke bi pravile od marama barjake. Nosile su ihi pevale. Posle ve~ere pesme i igre bi se na stavile do duboko u no}.

Ozna~i u pesmi tri slike: sliku dana, sliku ve~eri i sliku jutra.

Opi{i kako su se, po tvom mi{qewu, nad`wevali momak i devojka.

Kako izgleda ve~erwa slika?

Opi{i izgled i raspoloèwe momka i devojke ujutru.

[ta zna~i narodna poslovica Veselo srce kudequ prede?

7/23/2019 01 Citanka 4 os


34

Za{to je qudima bilo va`no da pevaju dok rade?

Objasni zbog ~ega se ova lirska pesma naziva narodnom pesmom.

Ono o ~emu se govori u ovoj pesmi je `etva. To je tema pesme. Osnovni motiv u pesmi je qubavmomka i devojke. Sporedni motiv je nad`wevawe.

Kada ne{to u dru{tvu `eli{ da podeli{, na koji na~in to ~ini{? Ako ne{to zajedno s drugovima

7/23/2019 01 Citanka 4 os


35

Udruè se me|ed, svinja i lisica, pa se dogovore daoru zemlju i da siju p{enicu, da se rane. Zapitaju jed-no drugoga {ta }e koje raditi i kako }e sjeme na}i.Svinja re~e: „Ja }u provaliti ko{ i ukra{}u sjeme; i ja}u mojom surlom uzorati“. Me|ed re~e: „Ja }u posi-

jati“. A lisica re~e: „Ja }u mojim repom podrljati“.Uzora{e, posija{e. Do|e ètva. Sta{e se razgovara-

ti kako }e poèti. Svinja re~e: „Ja }u èti“. Me|edre~e: „Ja }u snoplje vezati“. Lisica re~e: „Ja }u klasjekupiti“.

Po`nje{e i snoplje poveza{e. Sad se sta{e dogova-rati kako }e da vr{u. Svinja re~e: „Ja }u guvnona~initi“. Me|ed re~e: „Ja }u snoplje snijeti i ja }u i

vrije}i“. Svinja re~e: „Ja }u pretresati i rastavi}u sla-mu od p{enice“. Lisica re~e: „Ja }u mojim repomtrniti pljevu sa p{enice“. Svinja re~e: „Ja }u ovijati“,

a me|ed re~e: „Ja }u ìto razdijeliti“.Ovrho{e. Me|ed ìto podijeli, ali ga ne podijeli

pravo: jer ga svinja zamoli, te joj dade samo slamu, ap{enicu svu uze sam, lisici ne dade ni{ta.

Rasrdi se lisica pa otide na tu`bu i kaza im da }eim dovesti jednoga carskog ~ovjeka koji }e ìto pra-

vo razdijeliti.Upla{e se svinja i me|ed, pa re~e me|ed svinji:

„Zakopaj se ti, svinjo, u slamu, a ja }u se popeti naovu kru{ku“. Zakopa se svinja u slamu, a me|ed sepope na kru{ku.

Lisica otide, te na|e ma~ku, pa je pozva u dru{tvoda idu na guvno da vataju mi{e. Znaju}i ma~ka da naguvnu ima dosta mi{a, po|e rado; pa sad iznad puta,sad ispod puta, tr~i za pticama.

Opazi je me|ed s kru{ke poizdaleka, pa kaè svi-nji: „Zlo, svinjo! Eto lisice |e vodi stra{nogabumba{ira: ogrnuo }urak od kune, pa i krilate tice

vata oko puta“.Uto se ma~ka ukrade me|edu iz o~iju, pa kroz tra-

vu do|e na guvno i traè}i mi{a stane {u{kati poslami. Svinja podigne glavu da vidi {ta je, a ma~kapomisli od njezine surle da je mi{, pa sko~i, te svinju{apama za nos. Svinja se upla{i, pa rukne i sko~i, te

p j j g(drugaricama) stekne{ (npr. nabere{ jabuke), kako }e{ to podeliti?

Me|ed, svinja i lisica

7/23/2019 01 Citanka 4 os


36

nada u potok; a ma~ka se prepadne od svinje, pa na-da uz kru{ku; a me|ed pomisli da je ona ve} svinjuudavila, pa ide sad na njega, pa od straha padne s

kru{ke na zemlju, te se razbije i crkne, a lisici osta-ne sve ìto i slama.

Narodna pripovetka

Za{to su se udruìli medved, svinja i lisica?

Kako su do{li do semena za setvu?

Podvuci deo teksta u kojem se opisuje postupak gajenja ìta od semena do nove p{enice. Izdvoj va`ne

re~i kojima je postupak opisan. Ispri~aj kako se gaji ìto.

Navedi uzrok nesloge izme|u medveda, svinje i lisice. Zaokruì odgovor za koji misli{ da je ta~an.

a) Lisica je traìla da dobije vi{e ìta od svih.

b) Medved nije pravedno podelio ìto.

c) Svinja je traìla da se njoj da slama.

bumba{ir, }urak, guvno, podrljati, trniti, snijeti(sneti), vrije}i (vre}i), ovrije}i (ovre}i), ovijati(ovejati), ovr{iti, ruknuti, nadati

7/23/2019 01 Citanka 4 os


37

Zaokruì poslovice koje odgovaraju poukama ove pri~e.

a) Po jutru se dan poznaje.

b) Sloga ku}u gradi, a nesloga razgra|uje.

c) S kim si, onakav si.

d) Ko traì ve}e, izgubi iz vre}e.

Napi{i slede}e re~enice savremenim jezikom.

Rasrdi se lisica.

Uto se ma~ka ukrade medvedu iz o~iju.

Navedi osobine likova iz ove pri~e i objasni {ta ti ukazuje na njih.

Medved je , zato {to

.

Lisica je , zato {to.

Svinja je , zato {to

.

narodna pri~a o ìvotinjama, basna, poslovica

7/23/2019 01 Citanka 4 os


38

Odredi koja re~enica iz teksta odgovara uvodu, koja zapletu, a koja raspletu ove pri~e.

… a me|ed pomisli da je ona ve} svinju udavila, pa ide sad na njega, pa od str aha padne s kru{ke na zemlju, te se r azbije i crkne, a lisici ostane sv e ìto i slama.

Udruè se me|ed, svinja i lisica, pa se dogov ore da oru zemlju i da siju p{enicu, da serane.

Me|ed ìto podijeli, ali ga ne podijeli pravo.rasplet

uvod

zaplet

Napravi plan prepri~avanja ove pri~e. Za svaki deo pri~e smisli naslov.

Ovo je narodna pri~a o ìvotinjama. U njoj su likovi ìvotinje koje obi~no imaju osobine ljudi.Pri~e o ìvotinjama su sli~ne basnama, ali su duè od njih i nemaju nagla{enu pouku, kao basne.

Prepri~aj ovu pri~u po planu koji si napravio.

Zamisli da slika{ jesen. [ta bi na slikao? Kojim bojama? [ta odlikuje jesen?

7/23/2019 01 Citanka 4 os


39

Ko gorda carica i bajna, sa snopom zlatnoga kla sja

Na poqu jesen stoji. Sa wene draèsne glaveLisnatih vreà splet ~arobno spu{ta se dole,Do same mirisne trave.

Puhorom posut grozd u jednoj podigla ruciI slatko sme{i se na w. Pitome i blage }udi,Priprema ona sad spokojne ve~eri i dane,I ètvu bogatu nudi.

Kako je mamqivo sve! Na starom ogwi{tu mirnoPuckara crvenkast plam. Kad magla pokrije ravniI vlagom ispuni zrak, tu pro{lost vaskrsne drevnaI gatke vremena davni’.

I pozno u tavnu no} razgovor spokojno brujiDok dreme` ne svlada sve. I s trasno {aptawe tadaKroz mirni pro{u{ti dom – al’ i t o gubi se brzo.

I san lagano pada…

Vojislav Ili} .

gord, bajan, draèstan, vreà, splet, puhor, }ud,spokojan, mamqiv, ravan, zrak, vaskrsnuti,drevan, gatka, pozno, tavan, strastan, pejza`

Pro~itaj pa`qivo pesmu. Podvuci ono {to ti se u woj najvi{e svi|a.Ispri~aj {ta je to i za{to ti se dopalo.

Jesen

lirska opisna pesma, pesni~ke slike, pejza`

Ova se pesma sastoji iz dve pesni~ke slike. U prve dve strofe data je slika predela u jesen(jesewi pejza`). U druge dve strofe naslikano je jesewe ve~e kraj starog ku}nog ogwi{ta.Za pesnika Vojislava Ili}a se kaè da je u pesmama veliki slikar, a t o zna~i da je stihovimado~aravao svoja ose}awa izazvana prirodom, boje, detaqe i raspoloèwa.

7/23/2019 01 Citanka 4 os


40

Izdvoj iz pesme najlep{e re~i i izraze k ojima je naslikana priroda u jesen.

Opi{i svoj do`ivqaj jeseni kao gorde i bajne carice k oja stoji na poqu.

Pro~itaj posledwu strofu pesme i objasni kako se to razgovor postepeno uti{ava.

Zamisli poqe prekriveno maglom. Opi{i ga.

Zamisli sliku ku}nog ogwi{ta u kojem plamsa i puckara vatra i objasni je. Koje boje su na toj

slici najja~e? Koji se zvuci ~uju?

Ova pesma izaziva u ~itaocu razli~ita ose}awa. Navedi dva ose}awa k oje pesma izaziva u tebi.Objasni ~ime je svako od wih izazvano.

[ta zna~e stihovi: … tu pro{lost vaskrsne drevna / I gatke vremena davni’?Zaokru`i odgovor za koji misli{ da je ta~an.

a) pored ogwi{ta se izvode uskr{wi obredi

b) pored ogwi{ta se pri~aju bajke i doga|aji iz pro{losti

7/23/2019 01 Citanka 4 os


41

Ispi{i re~i kojima su u pesmi slikane boje.

Napi{i kojim re~ima su slikani zvuci u pesmi.

Prepi{i stih kojim pesnik do~arava mirise.

Kakav ukus gro`|a nagove{tava stih: Puhorom posut grozd u jednoj podigla ruci ?

Pa`qivo ~itaj pesmu. Oslu{kuj wenu melodiju i ritam. Kakvo ra spoloèwe oni u tebi izazivaju?

Ispi{i re~i koje se u ovoj pesmi rimuju.

Izbroj broj slogova u svakom stihu prve strofe ove pesme i u svim stihovima narodne pesmeNad`weva se momak i devojka . Uporedi ih i napi{i svoje mi{qewe u vezi s tim.

Ovo je lirska opisna pesma. Lirska je zat o {to

,

a opisna je zato {to pesnik kroz opis prirode i uìvaju}i u wenoj lepo ti iznosi svoje misli,ose}awa i raspoloèwa.

ritam, rima

7/23/2019 01 Citanka 4 os


42

Stil je na~in izraàvawa misli. Pesnici u svojim delima koriste razli~ita stilska sredstva.U ovoj pesmi zapaàju se:1. pore|ewe – stilsko sredstvo kojim se ono {to je nepoznato poredi s ne~im {to je poznato, na

osnovu nekih sli~nosti, i tako postaje jasno i razumqivo. U ovoj pesmi se kaè: Ko gorda caricai bajna, sa snopom zlatnog klasja / Na poq u jesen stoji. Jesen se poredi s gordom, bajnom caricom.Pesnik se sluì takvim pore|ewem da bi do~arao lepo tu jeseni.2. personifikacija – stilsko sredstvo kojim se neìvim stvarima i pojavama pridaju qudskeosobine. Gotovo cela prva slika iz ove pesme je jedna personifikacija, jer u woj: jesen stoji,

grozd [ je ] u jednoj podigla ruci, sme{i se na w , pitome [ je ] i blage }udi itd. Personifikacija jeposluìla pesniku da predstavi jesen uzbudqivom i lepom.

Re{i ukr{tenicu.

7

1

2

3

4

5

6

1. na~in izraàvawa2. slika predela3. glavni lik u delu4. niz doga|aja u kwièvnom delu5. stilsko sredstvo kojim se jedan pojam upore|uje

s drugim6. kratka narodna umotvorina koja se sastoji

od pitawa na koje treba odgovoriti7. razgovor dva ili vi{e lica u kwièvnom delu

stil, stilsko sredstvo, pore|ewe,personifikacija, zagonetka

O kojim slavnim li~nostima smo dosad govorili? Da li zna{ ne{t o o na{em ~uvenom nau~nikuMihajlu Pupinu? Seti se {ta je to autobiografija. Ovo su odlomci iz wegove autobiografije.

7/23/2019 01 Citanka 4 os


43

j u u u j u r f j u d c u r f j

No, moja majka me je ubrzoubedila da sam na pogre{nomputu. Ona nije znala ni da ~itani da pi{e, pa mi je govorila dase ose}a slepa kod zdravih o~iju.Bila je tak o slepa, pri~ala mi je ona, da se ne bi usudila dakrene ni van granica na{eg se-

la. Koliko se dana s se}am, onami je govorila: „De te moje, ak oèli{ da po|e{ u sve t, o k omesi toliko slu{ao na na{im po-selima, mora{ imati jo{ jedanpar o~iju – o~i za ~itawe ipisawe. U svetu ima mnogo ~ega o~emu ne moè{ saznati ak o ne

ume{ da ~ita{ i pi{e{. Znawe,to su zlatne les tvice preko kojih se ide u nebesa; znawe jesvetlost koja osvetqava na{ putkroz ivo t i vodi na s u ivo tbudu}nosti pun ve~ne slave“.

Krajem te godine moja majka je uspela nagovoriti oca da me po{aqe u vi{u{kolu u Pan~evu. Tamo sam sreo u~iteqe k oji su na mene u~inili jak utisak,naro~ito wihovo poznavawe prirodnih nauka, koje su bile sasvim nepoznate u

Idvoru. Tamo sam prvi put ~uo za nek og Amerikanca koji se zvao Franklin, akoji je pomo}u kq u~a i zmaja o tkrio da je muwa posledica elektri~nogpra`wewa koje nastaje izme|u dva oblaka, a da je grmqavina posledica eksplo-zivnog {irewa vazduha, naglo zagrejanog prola skom elektri~nog pra`wewa.Opis ove pojave bio je propra}en ek sperimentom izvedenim pomo}u elektro-stati~ne ma{ine koja je proizvodila elektricitet putem trewa. Novo saznaweme je ushi}ivalo; sve je to bilo tako novo i tako jednostavno, tako mi se bar ta-da ~inilo, a u isto vreme bilo je tako opre~no svemu {to sam do tada poznavao.

Mihajlo Pupin

(1854–1935)ro|en je u selu Idvorukod Pan~eva. Bio jeodli~an |ak. Za vreme{kolskog raspusta~uvao je stada sasvojim vr{wacima.U gimnaziji u Pan~evu

posebno ga je zanimalafizika i mnoge pojaveiz prirode povezanesa elektricitetom,kao {to su grmqavinai svetlost muwe.Studirao jeu ê{koj, Americii Nema~koj i postao

veliki nau~nik.Wegov najve}ipronalazaksu Pupinovi kalemovikoji su omogu}iliprenos telefonskihrazgovora na veomavelike udaqenosti.

Od pa{waka do nau~ewaka

7/23/2019 01 Citanka 4 os


44

Kada sam posetio svoj dom, iskoristio sam prvupriliku da mom ocu i wegovim prijateqima, k ojisu se okupili pred na{om ku}om u nedeq u popod-

ne i razgovarali, ispri~am {ta sam novo nau~io.Odjedanput sam prime tio da su se o tac i wegoviprijateqi zgledali u ~udu . Izgledalo je kao da sepogledima pitaju: „Kakvu nam t o jeres pri~a ovajdrski deran?“ A onda me otac strogo pogleda i upi-ta da li sam zaboravio ono {to mi je ~esto govorio – da grmqavina na staje usled tandrkawa kola sve-tog Ilije kada se vozi kroz raj i da li ja mislimda taj Amerikanac Franklin, k oji se igrao zmaje-vima kao besposleno derle, zna vi{e o t ome negonajmudriji qudi u Idvoru.

Uvek sam visoko cenio o~evo mi{qewe, ali ovogputa nisam mogao a da se ne na sme{im sa prizvu-kom ironije, {t o ga je naq utilo. Kada samprimetio srxbu u wegovim krupnim crnim o~ima,sko~io sam i pobegao.

Iste ve~eri o tac je majci za ve~erom ispri~ao

o jeresi k oju je od mene ~uo t o popodne, ali jewegova srxba bila dos ta splasnula. Majka je pri-metila da nig de u Sve tom pismu nije na{lapotvrdu za legendu o svet om Iliji i da je sa svimmogu}e da je taj Amerikanac Franklin u pravu ,a da je pri~a o svetom Iliji pogre{na. Po pitawi-ma ta~nog tuma~ewa starih u~ewa, moj otac je uvekbio spreman da prihvati maj~ino mi{qewe te setako nas dvojica izmirismo.

Me|utim, nije potrebno ni nagla{avati da smomi preko dana tro{ili vi{ak energije na rvawe,plivawe, igrawe po travi i na druge zamorne igre,a tek onda smo pris tupali ve`baw u u pa stirskoj

ve{tini koja nam je bila potrebna, naro~ito no}u.Jedna od ve{tina bila je signalisawe i dojavqiva-

we kroz zemqu. Svaki de~ak imao je bricu , no` sadugom drvenom dr{kom. Taj no` bi se zabadao du-boko u zemq u, zatim bi se udarawem po wegovojdr{ci proizvodio zvuk, a de~aci su , le`e}i nazemqi, prisloweni uhom, imali zadatak da odredepravac i rastojawe zvu~nog izvora. Ve`baju}i, po-stali smo s tru~waci za ovu vrs tu signalizacije.Zapazili smo da se zvuk mnogo br`e prostire krozzemqu nego kroz vazduh i da ~vrs ta zemqa boqeprenosi zvuk od ra stresite uzorane zemqe. Znalismo, prema t ome, da se zvuk proizveden na ovajna~in na pa{wacima u blizini ra stresite zemqeu kukuruzima, ne}e ~uti u kukuruznim poqima.

Mihajlo Pupinposelo, prirodne nauke, elektri~no pra`wewe,eksplozivan, elektrostati~na ma{ina,elektricitet, ushi}ivati, opre~an, jeres, deran,ironija, srxba, brica autobiografija

7/23/2019 01 Citanka 4 os


45

[ta je Pupinova majka mislila o ~itawu?

[ta misli{, kako se ona ose}ala zato {to nije znala da ~ita i pi{e?

[ta ti misli{ o zna~aju ~itawa i pisawa?

Kojim saznawem je Pupin naro~ito bio odu{evqen u {koli u Pan~evu?

Kako su Pupinovu pri~u o gromu i muwi do~ekali o tac i wegovi prijateqi?

Za{to je Pupin sko~io i pobegao kada je primetio srxbu u o~evim krupnim crnim o~ima?

[ta je o muwi i gromu govorila Pupinova majka?

Kako ti obja{wava{ pojavu muwe i groma u prirodi?

7/23/2019 01 Citanka 4 os


46

Izdvoj i prepi{i iz ovog teksta jednu pou~nu misao o znawu i jednu o ~itawu.

1.

2.

Da li je i tebe nekada za~udila neka prirodna pojava k oju si video? Opi{i svoj doìvqaj izapaàwe o tome.

[ta su de~aci zapazili o brzini prostirawa zvuka? Zaokruì odgovore za koje misli{ da su ta~ni.

a) Zvuk se brè prostire kroz vazduh nego kroz zemqu.

b) Zvuk se brè prostire kroz rastresitu nego kroz ~vrstu zemqu.

v) Zvuk se brè prostire kroz zemqu nego kroz vazduh.

g) Zvuk se brè prostire kroz ~vrstu nego kroz rastresitu zemqu.

Da li si nekada posmatrao pauka kak o plete mreù?Da li zna{ kako ptice prave gnezdo?

7/23/2019 01 Citanka 4 os


47

Slu{am pti~ije re~ikora~aju}i kroz {umuuskom kozjom putawomsve strmijom i tawom,kad paukova mreàput mi najednom prepre~i.Sred mreè raskora~enpauk gazdinski staokao seqak na wivi

koju je uzorao.Mogla sam pokretom rukuzderati to pletivo,svu paukovu mukusmrsiti u klup~e sivo,ali mi be{e ào.Udarih {umom levokroz duboku ~estu sveù;ko zna {ta je pauk snivôdokle je pleo mreù;i on je mo`da srceu tanane niti preo,u mreù ga stvorio svega.

Obazrem se jo{ jednomiza grawa na wega,i vidim kako i on

za mnom se obazreo.

Desanka Maksimovi}

gazdinski, zderati, pletivo,udariti, ~esta, obazreti se

• pti~ije re~i –

• uska kozja putawa –

• duboka sveà ~esta –

Objasni izraze kojima se u pesmi slika {uma.

Paukovo delo

7/23/2019 01 Citanka 4 os


48

Objasni zna~ewe pore|ewa iz pesme: pauk gazdinski stao / kao seqak na wivi / koju je uzorao.

Za{to je pesnikiwi bilo `ao da pokretom ruku zdere to pletivo?

Za{to se jo{ jednom iza grawa pesnikiwa obazrela na wega?

Za{to se pauk za wom obazreo?

Napi{i ukratko {ta je tema ove pesme (o ~emu pesma govori)?

• sva paukova muka –• i on je mo`da srce u tanane niti preo –

Objasni {ta zna~e stihovi:

Koja bi poruka najvi{e odgovarala ovoj pesmi? Zaokru`i odgovor za k oji misli{ da je ta~an.

a) U prirodi treba uvek biti obazriv.

b) Treba po{tovati ose}awa i trud drugih.

v) Ne treba se obazirati na ono {t o drugi rade. poruka

Razmisli o tome kako izgleda priroda u ranu jesen, a kak o u poznu (kasnu) jesen. Ima li razlike?Uporedi izgled drve}a, li{}a, trave, sunca, neba i ptica.

7/23/2019 01 Citanka 4 os


49

Seqaci jo{ spavaju, a po drumu prolaze samo ve tar istud.

Bolesna trava se nasisala vlage, omlitavila i poleglai kao arkti~ka mahovina pomodrela od mraza i slane.

Na ivici jendeka leto{wi ~kaq razapeo svoje osu{enekrte stabqike, sa pobodenim }elavim lopaticama, a nauvelom listu leì mrtav jedan od onih finih ba{ten-skih paukova {to padaju na raspu{tene kose malih devoj-~ica i spavaju u krunicama belih jorgovana.

Na dnu jendeka }uti barica i strepi od prve ledene ko-re {to }e do}i.

U jednom udubqenom tragu ~ove~ije s topale ~u~i vra-bac. Zgr~io svoje promrzle noìce i ~ini se da je u zemquzaboden. Uvukao vrat , stegao kqun i dok temperatura na-glo pada, wegovo malo srce kuca nejednako i retko.

Na nebu dve-tri ra splakane zvezde, u vazduhu dva-trismrznuta mese~eva zraka.

U dnu poqa s toje redovi crnih debelih s tabala i poukr{tenim suvarcima se vidi da {uma ne ìvi.

Tamo na strani krupan bik doìvquje pozno jesewe ju-tro. Leì; pod wim i oko wega se otopila slana i pu{i sezemqa. Uz rogove nakostre{eni ~uperci kovrxave dlake, apod ispup~enim crnim ~elom svetla vlaga sawivih o~iju.Obara glavu i sluzavim svojim nozdrvama miri{e travu ,ùtu kao {afran, gorku kao pelen. – Kle~e, zaquqa se, gr-dan i teàk, i s trahovito {upqim t onom prastarih ì-votiwskih grdosija riknu pozdrav Bogu Suncu.

Zatim jo{ dugo be{e ti{ina i obla~no i iz {ume do-pira{e samo miris trulih drveta i mrtvih insekata.

Isidora Sekuli}

stud, arkti~ka mahovina, jendek, ~kaq, suvarak,{afran, pelen

Isidora Sekuli}(1877–1958)ro|ena je u Mo{orinuu Ba~koj. Pisala

je pripovetke, putopise i eseje o kwigamai piscima. Prevela je vi{e kwiga saengleskog jezika na srpski. Poznate su jojkwige: putopisi Pisma iz Norve{ke,pripovetke Hronika palana~kog grobqai Saputnici, zapisi Zapisi o mome narodu i druga dela.

Pozno jesewe jutro

7/23/2019 01 Citanka 4 os


50

Podvuci u tekstu opis koji ti se najvi{e svideo. Prepri~aj ga ili ka`i {ta o wemu zna{.

Prona|i u tekstu i napi{i najva`nije re~i kojima se u tekstu opisuju:

• seqaci –

• trava –

• ~kaq –

• pauk –

• barica –• bik –

• vrabac –

• zvezde –

• mese~ev zrak –

• stabla –

• {uma –

Kako izgleda vrabac iz ovog teksta?

Opi{i svoj do`ivqaj krupnog bika koji ri~e pozdrav Bogu Suncu?

Opi{i kakva ose}awa u tebi budi ovaj tek st. Objasni za{to.Navedi primere iz teksta kojima to potvr|uje{.

7/23/2019 01 Citanka 4 os


51

Napi{i koje je stilsko sredstvo upotrebila Isidora Sekuli} kada je kazala:

• }uti barica i strepi –

• rasplakane zvezde –

• Prona|i u tekstu re~i kojima se do~aravaju zvuci iz prirode i ispi{i ih.

• Prona|i re~i koje do~aravaju mirise.

Uporedi tekst Pozno jesewe jutro i pesmu Vojislava Ili}a Jesen.

• Napi{i po ~emu se razlikuju.

• Po ~emu su ovi tekstovi sli~ni? Obrazloì svoje mi{qewe.

Doma}i zadatakObi|i kutak prirode koji se nalazi u blizini(park, {umu, livadu, reku i sl.). Napi{i kakosi doìveo prirodu: opi{i zvuke koje si ~uo,mirise koje si osetio, boje, pokrete. Naro~itoobrati pa`wu na detaqe koji se ne vide na prvipogled, koje treba traìti i otkriti. Zapi{isvoja zapaàwa i opisu daj naslov.

Kad smo bili deca

7/23/2019 01 Citanka 4 os


52

Toga lepog novembarsk og dana prevarismo se iodosmo, sve polako kraj reke, ba{ prili~no dalekood grada. Sijalo je sunce i bilo neobi~no prijatno.Ali oko pola dva sata, nestade odjedared sunca kaoda je oboreno; i prosto nismo mogli da znamo kudase denulo. A ta~no u tri udari pqusak kakav se ret-ko doìvquje. [u{ti voda kao od velikih slapova,pada nam u o~i i u usta, glave smo oborili na grudida bismo mogli disati. Skloni{ta nigde.

– Maw da se zagw urimo u reku; da vidimo da liona nije mo`da mawe mokra nego ova ki{a.

Za cipele i noge i kojekako: gazimo po obali, poocednom {qunku. Ali ono os talo: sukwe u na s de-voj~ica i pantalone u mu{karaca priawaju uz nogekao mokri oblaci; kaputi promo~eni; {e{iri,mu{ki, oteàli kao olovo, a enski prokisavaju .Neko pevu{i kroz zube: „Sitna ki{a promi~e“ i

predlaè da okrenemo kapute na nali~je. Tada opa-zismo po s trani red ume trenih cepanica; u~ininam se t o neki zaklon, po tr~asmo, pri~u~nusmo,pripismo se le|ima uz cepke, sastavismo kolena ibrade, vaqda da nam povr{ina tela do|e mawa.@mirimo u reku: samo pqa{ti, i od ki{e se ne vi-di povr{ina re~ne vode; kao da ki{a curi kroz re-ku i zemqu, ili kao da se reka digla do nebesa.

– Boga ti, Mito, da mi nismo ve} sasvim pod vo-

dom, pa i ne znamo? Dela pogledaj gore i vidi danad na{im glavama ne vozi Brodarsko dru{tvo.

Odjednom, vetru{tina. Suv neki oluj kao u leto.Stade razgrtati ki{u velikim lopatama, a nabuja-lu re~nu vodu preduvati nekuda dalek o od na s.Proredi{e se vode, progledasmo, milo nam je {tovetar nije hladan, vidimo opet jasno zemqu i nebo,i jedno drugo, i kapute k oje je vetar mes timi~no

ve} malo osu{io. Krenusmo napred, u trku , da seugrejemo, da nas vetar boqe osu{i.

Nismo tr~ali dvesta metara, a vetar stade. Sta-de, ostade za nama, {ta li, i pokaza se sunce. Kaoda nas neko oblaè finom ugrejanom vatom. I mi,i sve oko nas, sme{i se zadovoqno, i skoro sre}no.

– Pogledajte {ta je bubica izmilelo! Kad brèoseti{e promenu u atmosferi i odakle li sve iz-mile{e?

Ovo je jedno se}awe Isidore Sekuli} na doga|aj iz detiwstva.

Z j ! b b

7/23/2019 01 Citanka 4 os


53

Zaista, vrvi od svakojakih insekata po zemqi, uvazduhu, po na{im kaputima. Sporo lete, sporomile, ali tu su. Na rukavu jedne devoj~ice sve tli

qubi~asta bubica, okrugla nekako, kao dugme od se-defa. Kako je dospela na rukav, nije jasno – mo`da ju je vetar poneo – jer se vidi da mu~i sto muka okopokreta. Isteè noge, naleè sad na jednu , sad nadrugu s tranu, poizdiè krilca, ~ak vilicamami~e – ali sve na istom mestu stoji. Posmatramo jekako se daje nositi; naga|amo: bolesna? spavalapod zemqom, pa se sad budi? gladna? zima joj i nemoè da se ugreje?

– To, to, to posledwe! – odgovori mesto bubice sodlu~no{}u onaj me|u nama koji se u prirodi i je-stastvenici najboqe razumevao. – Ne slutite vi

koliko insekti stradaju od hladno}e, koliko samiu sebi zebu. Oni jadnici nikada ne mogu dovoqnoda se ugreju. Od prirode im je su|eno da budu maju{ni, i materija i ma{ina u wima k oja loì igreje telo toliko je sitna da nije u srazmeri premapovr{ini tela kroz k oju toplota odlazi u vazduh.Insekti, dakle, skoro nikada nemaju po tpuno {tobi morali imati: s talnu vi{u temperaturu odokolne atmosfere. Pa znate svi da muve i usred

leta traè sunce; na s tolu se vrzmaju ok o pare odvru}eg jela; ako se otvore vrata u neko toplije ode-qewe, sve, kao na k onac nanizane, pole te tamo.Uve~e pak sroji se sve {t o moè da le ti oko sve-tiqke, leti ~ak u plamen i sagoreva, samo da pre-stane zepsti i oseti milinu dovoqne ugrejanosti.

– Sad prvi put ~ujem t o {to rekoste o stradawuinsekata od hladno}e; a o ~udnoj si}u{nos ti wi-

hovih tela ve} sam vi{e puta mislila: ne mogu danarastu, kao pra{ina su me|u ìvim bi}ima, sveih gazi i tamani.

– Pa, da vidite, nisu ni oni ba{ najgori; kao{to niko u ovoj prirodi nije najgori. Ak o su ma-lecni, imaju zat o vazdan nogu za beàwe, i jo{ ikrila za le tewe. Ta si}u{na s tvorewa imaju mo-gu}nost i slobodu kretawa u dva elementa.

– Ali {ta }e im sve noge i krila, kad, kak o ma-

lo~as rekoste, nemaju dovoqno t oplote i snage dase uvek hitro pokre}u? Eto, ba{ sad posmatram ovunesre}nicu na rukavu: nikako da se razmigoqi. Ru-kav nakva{en, ona hladna, pa de ìvi ak o moè{!Jednako gimnasti{e, ali mi{i}i joj vaqda slabi,pa sve uzalud. I jo{ u ovo doba godine. Trebalo bivaqda da sva bukne u plamen, pa da nadvisi spo-qa{nu temperaturu.

K j j

7/23/2019 01 Citanka 4 os


54

• Navedi vreme doga|awa radwe u ovoj pri~i.

• Mesto doga|awa radwe u pri~i je

Podvuci plavom bojom re~enice kojima su opisani pokreti qubi~aste bubice.

Za{to su bubice izmilele ~im su prestali ki{a i vetar?

– Kog se vraga onda izvla~ila iz zemqe novem-bra meseca?!

– Hja, izvla~i se zato {to biste se i vi izvla~i-

li: izvla~i se na najble|e sunce… – Hajde da malo s tanemo i da poku{amo da jeve{ta~ki zagrejemo.

Nekolicina se pribi{e uz mi{icu i rukav, sta-do{e dahom grejati ìvotiwicu. U prvi tren, vaq-da od s traha, bubica se umrtvila. Zatim je po~elada mili, sasvim sporo i, ~udno, samo nogama s jed-ne strane tela i, kao po{tapaju}i se, tvrdim kril-cima sa suprotne strane. Pa onda krenu{e sve no-

ge, i pomoli{e se, mal~ice, zbr~kana opnasta kri-la ispod tvrdih, nekako kao kad mi qudi pruìmoruku kroz prozor da osetimo promi~e li. Najzadbubica stade da traì najtoplije mesto. Iz sredi-ne kruga se definitivno povukla: mora biti da jetamo, zbog ukr{tawa toplih dahova, bilo neko neu-tralno mesto. Zaustavila se odlu~no na periferi- ji, ispred jednih usta.

Iz jednog mu{kog xepa se tad pojavi elektri~nalampica. Zapali{e je i prineso{e bubici. Vredno je bilo vide ti sna`ni dokaz da sve na ovoj zemqi

hrli svetlosti i toploti, da nam je to jedini izvorìvota. Bubica se o~as, i bez imalo straha, uspuza-la na so~ivo pod kojim je gorela mala sijalica. Ne-

koliko puta se dizala na ~vrs to oprte noìce iopet prilegla po staklu. Pa odjedared ra{iri kri-la i odlete bez zbogom ostaj. Gledali smo neko vrememaju{nu tamnu ta~kicu u vazduhu, pa je onda izgubi-smo iz vida. Ule tela je, bar se nama tak o ~inilo, ugu{}i sloj atmosfere, u sumrak, i vlagu mo`da, uki{u mo`da. Svakako je uletela u jesewe ve~e.

– Kako-tako, mi woj pomogosmo da oìvi i da seobraduje ìvotu.

– A ona nama da budemo blagorodni. Imaju isitne bubice zasluge za civilizaciju qudi.

(Odlomak)Isidora Sekuli}

denuti se, maw, ocedan, prokisavati, umetriti,umetren, cepka, dela, sedef, jestastvenica,srazmera, atmosfera, odeqewe, srojiti se,tamaniti, element, razmigoqiti se, de,

gimnastisati, po{tapati se, pomoliti se, opnast,definitivno, neutralan, periferija, o~as,so~ivo, opreti se, blagorodan, civilizacija

7/23/2019 01 Citanka 4 os


55

Objasni kakva su bila ose}awa dece iz ove pri~e:

• kada je sijalo sunce –

• kada je padala ki{a i kad je duvao ve tar –

Odredi koja re~enica iz teksta odgovara uvodu, po~etku zapleta i raspletu ove pri~e i pove`iih linijama sa odgovaraju}im ku}icama s leve s trane.

Nestade odjedared sunca kao da je oboreno.

Pa odjedared ra{iri krila i odlete bez zbogom ostaj.

Sijalo je sunce i bilo neobi~no prijatno.

po~etak zapleta

uvod

rasplet

Odredi i upi{i u ku}ice pored re~enica {ta je pore|ewe, a {ta personifikacija u slede}imprimerima iz teksta:

Suv neki oluj (…) Stade razgrtati ki{u velikim lopatama.

Na rukavu jedne devoj~ice svetli qubi~asta bubica, okrugla nekako,kao dugme od sedefa.

Objasni razliku u zna~ewu re~i.

a) sme{na i zabavna b) mis teriozna i uzbudqiva v) ozbiqna i ose}ajna g) za stra{uju}a i tu`na

Koji navodi najboqe opisuju ovu pri~u?

• vetar –• vetri} –

• vetru{tina –

Seti se osobe koja ume dobro da radi svoj posao.[ta ti se posebno dopada u wenom radu? Zbog ~ega?

V

7/23/2019 01 Citanka 4 os


56

Stari violinista je umro.Bio je to ~udotvorni muzi~ar. Znao je sve pesme

na svetu i znao je da ih za svira boqe od bilo k ogadrugog. Kada je svirao, duga bela k osa vijorila muse iznad ~ela kao da sama svira pesmu ju`nog ve-tra. Violinista je uvek dolazio neznano otkud, aliuvek u trenutku kada je qudima bio najpotrebniji.Donosio im je radost i smeh. Dolazio je s pesmom,

darivao je wome q ude i ponovo odlazio neznanokuda. Svi su govorili da ima ~udotvornu violinu.

Sada je stari violinista umro. Iza sebe je osta-vio najlep{e pesme, zave{tavaju}i ih svim q u-dima. Osim pesama, iza wega je ostala samo wegovaviolina. Wu nije dao nikome. Pre nego {to je pos-ledwi put sklopio o~i, pozvao je sebi dva svojanajboqa druga – slikara i pesnika.

– Ostavqam je onome k o moè najvi{e – re~e,dade im violinu i oprosti se s wima.

Slikar i pesnik pogleda{e jedan drugog i u is-tom trenutku pomisli{e: „Ja }u dobiti ~udo tvor-nu violinu, jer ja mogu vi{e nego ti!“

Bila su to dva sjajna umetnika. I oni su ve} bi-li u godinama, poznavali su sve t, a iznad svega subili majstori svog zanata.

– Moji stihovi mogu da zatalasaju more, skinu s

neba i najsjajniju zvezdu, da op~ine qude i ìvoti-we – re~e pesnik.

– Ispod moje ki~ice po te}i }e reka zamu}ena jesewim ki{ama, od mojih boja u prole}e procve-taju tre{we – odgovori slikar.

Dugo su se umetnici prepirali, sve dok ih suncenije upozorilo na to da je ve} podne. Tada su se po-sti|eni oprostili od svog prijateqa violiniste.

– Po|imo u sve t – predloì slikar – mo`da}emo negde na}i dokaz za to ko od nas dvojice moè

vi{e.Pesnik je bio saglasan: – Ali ak o na|emo nek og k o moè jo{ vi{e od

nas, wemu }emo dati violinu. Stari violinista jeupravo to hteo – da wegovu violinu dobije najboqi,pa ma ko to bio.

Krenu oni u svet da traè onoga k o moè naj-vi{e. Ve} prvog dana na putu na|o{e se ispod neba

Violina

7/23/2019 01 Citanka 4 os


57

~ija je jedna polovina bila prqava, a druga ~ista iplava. Pogleda{e ok olo i odjednom ugleda{e naduga~kim merdevinama nek og dugajliju sa pribo-rom za prawe prozora. Na merdevinama je bilooka~eno xinovsko bure s vodom k ojom je dugajlijaprao nebeski svod.

– Lepog li posla! – rek o{e umetnici, ali jo{nisu bili sigurni da li ovaj dugajlija svojim le-pim poslom moè vi{e nego nek o drugi. Pozdra-vi{e pera~a nebesk og svoda i produì{e svojimputem.

No} je pos tepeno padala, ali umes to da bude

tamnije, nebo je po~elo da svetli od nek og neo-bi~nog vatrometa. Vatromet je ~as bliè, ~as daqe{ikqao prema nebu. Dva umetnika odlu~e da se tuodmore i sa~ekaju jutro. Ujutro ugleda{e nekog ga-ravog ~oveka kako tr~kara sa velikom oxa~arskom~etkom. Tek tada shvati{e da je sino}ni vatrome tbila vatra iz vulkana, a ovaj garavk o je ~is tioza~epqena grla vulkana.

– Sjajne li zabave, ali bez muzik e. Mo`da bitrebalo ovom garavku dati violinu, pa da vatrometdopuni muzikom – pomisli{e umetnici.

Ipak se nisu mogli odlu~iti, pa po|o{e daqe.(…)

Idu}i daqe sre to{e starca koji je na nepre-glednim livadama, u maloj ku}i prekrivenoj sla-mom, me{ao mirise za sve cve}e sve ta. Taj starac je sam odbio violinu , jer on osim spravqawa mi-risa ni{ta drugo nije znao. Zatim su dva umetnikasrela farbara trava, frizera morskih tala sa,mlinara najfinijeg peska nepreglednih plaà …

i stotine drugih qudi, od kojih je svako mogao bitidostojan star~eve violine. Na svakom koraku nala-zili su dokaze da je lepo ta qudima i te kak o po-trebna, da je ìvot bez we prazan, ali nisu moglida donesu odluku o tome ko moè najvi{e.

Najzad pored puta ugleda{e de~aka k oji je odpeska pravio zamak i pevao de~ju pesmicu. Slikaruze violinu i pruì je de~aku, govore}i:

– Tebi pripada violina, dete, jer ti moè{ naj- Prona|i i podvuci u tekstu re~enice kojima

7/23/2019 01 Citanka 4 os


58

Tebi pripada violina, dete, jer ti moè{ najvi{e. Od tebe moè biti slikar poput mene, pe-snik kao moj drug ili bilo {ta drugo. T i moè{

sve nas prevazi}i i graditi neki sasvim nov, namanepoznat svet. Ti stvarno moè{ najvi{e.De~ak je uzeo violinu , prislonio je uz lice i

po~eo da svira. On jo{ nikada nije imao u rukamaviolinu, pa je wegova svirka podse}ala na {kripuvrata, ali su dva umetnika u woj odmah raspoznala~udotvornu muziku svoga starog prijateqa.

Miroslav Demak

zave{tavati, ki~ica, {ikqati

Prona|i i podvuci u tekstu re~enice kojimase opisuje violinista dok svira.

Objasni kako je muzika violiniste delovalana qude dok su ga slu{ali.

[ta je violinista poru~io svojim prijateqima pre nego {t o se oprostio s wima?

• Objasni re~i pesnika: Moji stihovi mogu da zatalasaju more, skinu s neba i najsjajniju zvezdu,da op~ine qude i ìvotiwe.

• Objasni re~i slikara: Ispod moje ki~ice pote}i }e reka zamu}ena jesewim ki{ama, od mojih boja u prole}e procvetaju tre{we.

Koga su pesnik i slikar sreli na put ovawu po svetu?

7/23/2019 01 Citanka 4 os


59

Koga su pesnik i slikar sreli na put ovawu po svetu?

Objasni za{to su pesnik i slikar violinu poklonili de~aku.

Napi{i {ta bi ti voleo da dobro radi{.

Re{i ukr{tenicu. 1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

1. onaj koji u delu pripoveda

2. koji je lik iz pesme gazdinski stao / kaoseqak na wivi?

3. oblik pripovedawa kojim se slika re~ima

4. kwièvno delo napisano za izvo|ewe napozornici

5. prezime na{eg nau~nika

6. naziv pesme V. Ili}a

7. ime na{eg pesnika za koga se kaè da jeu svojim pesmama veliki slikar

8. tema narodne pesme Nad`weva se momaki devojka

9. ime na{e poznate pesnikiwe

10. koji se odlikuje ritmom

[ta je vest? Seti se {ta treba da sadrì jedna vest?

[aqive vesti

7/23/2019 01 Citanka 4 os


60

Ukrali mu krevet

Zemqoradniku Miloradu Damjanovi}u iz ok o-line Sente nepoznati no}ni pose tioci ukrali sukrevet dok je spavao na wemu . Miloradu je aokreveta, i vi{e bi voleo da su ukrali wega samogaa krevet ostavili, jer on bi znao da se vrati ku}i akrevet ne zna.

Prva pomo} izgubqenima

Pronalazak Velizara Usk okovi}a iz Zemunauzbudio je nau~ne krugove Evrope. U posledwevreme u~es tali su slu~ajevi da se q udi gube.Velizarov pronalazak sastoji se u tome {to }e sviqudi nositi u xepu po jedno ogledalce, i ~im seizgube – pogledaju u ogledalce i vide da su tu.

[aqive vesti

Pu{tawe brade Smisli i ovde napi{i jednu {aqivu vest.

7/23/2019 01 Citanka 4 os


61

u r d

Dimitrije Popov, u~enik tre}eg razreda iz

Pan~eva, odlu~io je da pusti bradu. Po{to mu nijebilo jasno kako se to radi, pitao je dedu. Deda mu jerekao:

– UHVATI ME ZA BRADU!Kada ju je Dimitrije uhvatio, deda je viknuo: – PUSTI!Tako je Dimitrije pustio bradu.

Qubivoje R{umovi}

Ne zaboravi da vest treba da ima zanimqivnaslov i da treba da sadr`i odgovor na pitawa:

{ta se dogodilo, ko je u~esnik u doga|aju, gde sedoga|aj desio, kada i kako.

Pro~itaj tri {aqive vesti i vest koju si sam smislio. Popuni tabelu podacima o svak oj vesti.

naslov vesti Ukrali mu krevetPrva pomo}izgubqenima

Pu{tawe brade

[ta sedogodilo?

Ko je u~esnik

u doga|aju?Gde se doga|ajdesio?

Kada se todogodilo?

Kako se todogodilo?


7/23/2019 01 Citanka 4 os


62

kwièvnost

dramaprozakwièvno delo napisanoza izvo|ewe na pozornici(scensko izvo|ewe)

pripovedawe o doga|ajimai likovima koje nije u stihu

stih‡ jedan red u pesmi

strofa ‡ deo pesme sastavqen od

dva stiha ili od vi{e stihova

pesni~ke slike ‡ mnogobrojni

opisi; nastaju kori{}ewem raznih

stilskih sredstava; wima se postiè

slikovitost pesni~kog jezika

rima ‡ podudarawe (poklapawe)

glasova ili slogova na kraju stihovaritam ‡ ravnomerno ponavqawe

stihova i rime u pesmi

moè biti narodna

i autorska

poezijaslikovito iskazivaweose}awa, naj~e{}e u stihu

lirska pesmaizraàva ose}awa,

raspoloèwai razmi{qawa pesnika

narodna autorska

obi~ajna narodna pesma lirska opisna pesma

opevaju se obi~aji i doga|ajiiz svakodnevnog ìvota

pevala se na svadbama,slavama i veseqima

izraàva ose}awa radosti,qubavi, ne`nost, tugu

kroz opis prirode iskazuju

se misli i ose}awa

ÔVEK SAMO SRCEMDOBRO VIDI3.

7/23/2019 01 Citanka 4 os


ÎTAMO• pri~e, bajke i pesme o qubavi i prijateqstvu

UÎMO I VE@BAMO• o tome kako se postiè humor u kwièvnom delu• o poemi• o dramskom tekstu• o didaskalijama

TVOJ ZADATAK ]E BITI• da napi{e{ nekoliko luckastih èqa• da napi{e{ druga~iji kraj za bajku Pepequga• da odglumi{ deo pozori{nog komada• da nacrta{ kostim za pozori{nu predstavu

[ta je to humor? Seti se nekog humoristi~kog dela (pesme, pri~e, romana).Da li si ~itao neko delo Branislava Nu{i}a, na{eg najve}eg humoristi~kog pisca?

Prva qubav

7/23/2019 01 Citanka 4 os


64

Zaqubio sam se u Persu, na{u kom{iku, jer ona mi je bila najblià. Per-sa je bila pegava, nosila je ùte ~arape i uvek su joj bile iskrivqene {tiklena cipelama. Dok se nisam zaq ubio, nisam ni obra}ao pa`w u na wu, ali od~asa kad sam se zaq ubio, izgledala mi je boàns tveno lepa i dovoqno mi jebilo da je vidim, ma i izdaleka, da vidim samo wene krive {tikle, pa da seodmah uzbudim i pohitam joj u susre t, ne bih li {t o pre sreo osmeh nawenome pegavome licu.

Ona je bila }erka profesora k oji nam je predavao ra~unicu i k oji o meni,

ne znam za{t o, nije imao tak o dobro mi{qewe. Bilo joj je deve t godina iu~ila je tre}i razred osnovne {kole. Qubav sam joj iskazao na jedan neobi~noromanti~an na~in. Jednom prilikom, kada smo se igrali `murke, mi se zajed-no sakrijemo u jedno bure, u kome je moja majka zimi kiselila kupus. Tu, u tomburetu, ja sam joj iskazao q ubav, i zbog te mile mi uspomene i dana s me jo{trone kad god pro|em kraj kakvog bureta.

Jedanput se na|emo posle {k ole i po|emo zajedno ku}i… T om prilikomsam je ozbiqno zapitao:

– [ta misli{, Perso, ho}e li mi te dati tvoj o tac ako te zaprosim?

Ona pocrvene, obori o~i i u zabuni prebi legi{tar na tri par~e ta. – Ne verujem! – odgovori mi polugla sno. – A za{to? – zapitah je uzbu|eno i po|o{e mi suze na o~i. – Zato {to si kod wega r|av |ak!Zakleo sam se da }u i no}u i daw u u~iti ra~unicu, samo da popravim be-

le{ku. I u~io sam, ali zar sam ja mogao savladati ono na ~emu su toliko wihslomili svoju snagu – zar sam mogao izmiriti qubav i ra~unicu? Imaju}i dabiram izme|’ q ubavi i ra~unice, izabrao sam kao lak{u q ubav i idu}ega

~asa umesto dvojke, koju sam dotad imao, dobio sam jedinicu.Idu}eg ~etvrtka … na podne sa~ekam Persu pred wenom {kolom i, prate}i je, priznam joj da sad jo{ gore s tojim, jer sam dobio jedinicu iz predme tawenoga oca. Ona bolno re~e:

– Onda nikad ne}u biti tvoja! – Ti mora{ biti moja, pa ako ne na ovome, a ono na onome svetu! – uzviknuh

ja ove re~i koje sam nekoliko dana ranije ~uo na pozori{noj predstavi. – Kako to moè da bude? – upita ona radoznalo.

Prva qubav

Branislav Nu{i}

(1864–1938) je najve}i srpskihumoristi~ki pisac.Ro|en je u Beogradu,a detiwstvo proveou Beogradu i Smederevu.Napisao je poznatadramska dela:

Sumwivo lice,Gospo|a ministarka,Narodni poslanik i dr.Napisao je i roman zadecu Hajduci, a wegovanajsme{nija kwiga je

Autobiografija u kojojgovori o svom ìvotu odro|ewa do ènidbe. Ovo

je odlomak iz te kwige.

7/23/2019 01 Citanka 4 os


65

– Otrova}emo se, ako pristaje{. – A kako }emo se otrovati? – Tako – nastavih ja odlu~nije – popi}emo otrov!

– Dobro – odgovori ona re{ena – pristajem! A kad? – Sutra posle podne. – E, sutra posle podne imamo {k ole – prise ti

se ona. – To jeste – pade i meni na pame t. – Ne mogu ni

ja sutra, jer bi mi zabele`ili odsustvo, a imam ihve} dvadeset i ~etiri, pa bi me mogli isterati iz{kole. Nego ako ho}e{ u ~etvrtak posle podne, on-

da nemamo {kole ni ja ni ti.Ona pristade i sporazumesmo se da ja pripre-mim sve za trovawe.

Idu}eg ~etvrtka posle podne ja ukradem od ku}ekutiju palidrvaca i po|em na ure~eni sastanak saPersom, gde }emo zajedno oti}i na onaj svet.

Sastali smo se u na{oj ba{ti i seli na travu , aiz du{e nam se otimao duboki uzdah bola i ~e`we…

Cela se stvar, me|utim, svr{ila ovako:

Ona je o ti{la ku}i i zamolila majku da jojspremi postequ da umre. Tom prilikom joj je pri-znala da se o trovala, odnosno da je jela drva samnom. Majka wena, bez ikakva obzira za wen po-lo`aj i wene ose}aje, re~e:

– E, kad si mogla da jede{ drva u ba{ti, je{}e{ih i ovde u sobi!

Zadigla joj je zatim sukwicu i po~ela joj s te

strane isterivati one ose}aje koji su Persi dubo-ko u srcu bili usa|eni.Zbog tih batina Persa me je omrzla i tak o se

svr{ila moja prva qubav.(Odlomak iz Autobiografije)

Branislav Nu{i}

romanti~an, ra~unica, tronuti, legi{tar, bele{ka, ure}i

Podvuci u pri~i mesta koja su ti najsme{nija. Objasni za{to su ti sme{na.

7/23/2019 01 Citanka 4 os


66

Navedi re~enice kojima je pisac opisao Persu.

Navedi re~enice kojima pisac opisuje svoja ose}awa prema Persi.

Zbog ~ega su zaqubqeni re{ili da se otruju?

Zbog ~ega je prestala ova prva qubav?

Humor se u kwi`evnom delu posti`e na vi{e na~ina. Jedan od wih je nesklad izme|u onoga {t oo~ekujemo da }e se dogoditi i onoga {t o se zaista doga|a.Evo jednog primera iz pri~e za to, a ti prona|i i dopi{i druge primere.

… Qubav sam joj iskazao na jedanneobi~no romanti~an na~in.

Jednom prilikom, kada smo se igrali `murke, mi se zajednosakrijemo u jedno bure, u kome je moja majka zimi kiselila kupus.

Nakon ove re~enice o~ekujemoda }e izjava qubavi biti ne`na,uzvi{ena i ~arobna.

Me|utim, de~ak izjavquje qubav devoj~ici dok se igraju`murke u buretu za kiseli kupus, {to je suprotno o~ekivanom.Upravo to doga|aj i ~ini sme{nim.

Na{ primer

Tvoj primer

7/23/2019 01 Citanka 4 os


67

Prona|i u nekom tekstu i napi{i jo{ po jedan primer za zna~ewa slede}ih re~i.

re~i i wihovo zna~ewe na{ primer tvoj primer iz nekog teksta

situacija – stawe, skupokolnosti i prilika u k ojimase neko nalazi

Zaqubio sam se u Persu, na{u kom{iku…

uzrok – povod, razlog … jer ona mi je bila najblià.

okolnost – stawe ~iwenica kojeuti~u na rezultat ne~ega

Ona je bila }erka profesora kojinam je predavao ra~unicu i kojio meni, ne znam za{to, nije imaotako dobro mi{qewe.

ispoqavati – pokazivati,iskazivati izgledom, dràwem,re~ima i sl., izraàvati

… Dovoqno mi je bilo da je vidim, ma

i izdaleka, da vidim samo wene krive{tikle, pa da se odmah uzbudim ipohitam joj u susret.

posledica – ono {to nu`nosledi, nastaje, proizlazi izuzroka

… umesto dvojke, koju sam dotadimao, dobio sam jedinicu.

Mjesec i wegova baka

Seti se neke pri~e ili pesme o Mesecu. Razmeni mi{qewe sa drugom (drugaricom) iz klupe.

7/23/2019 01 Citanka 4 os


68

j c

U {umi staroj ogaw gori,blista u mraku na kraju svijeta;kad bliè pri|e{ – od srebra dvori,po wima mudra starica {eta;nad krovom plavi vije se dim;tu ìvi Mjesec i baka s wim.

Od sino} Mjesec kod ku}e nije,a baka ~eka … prolaze sati…Mora}e, bogme, i da ga bijekada se zorom u dvore vrati.Niti je slu{a, niti je pita,~itave no}i po nebu skita.

„Ala }e sutra {iba da radi!Svrbi me ruka!“,baka se sladi.

Dremqiva pono} po {umi luwa,a stroga baka na pragu kuwa,drì u ruci od breze prut.A nebom dotle, po modroj vodi,skitnica Mjesec pu~inom brodi,u moru zvijezda dukat ùt.

U samu zoru maglica pade,

ozeblom {umom zaigra kos,umoran Mjesec domu se krade,oprezno ide, pla{qiv i bos.

[uqa se Mjesec, utvara prava,kad, gle, na pragu – bakica spava,spustila glavu, srebri se kosa,na prutu trepti jutarwa rosa.

S drveta utom, hitra i laka,pred ku}u sko~i brbqiva svraka,zakre{ta zlobno repati vrag.„Dr`’te ga! Ua! S neba je pao!îtave no}i zvijezde je krao!Pogledaj za wim – blista se trag!“

Potr~a Mjesec brè neg o~i,kroz vrata {mugnu, u krevet sko~i,

„Kuda li noge wegove jezde?Visine voli, nebo i zvijezde;

7/23/2019 01 Citanka 4 os


69

a svraka opet galamu stvara:„Pobjeè skokom! Drì ga, stara!“

Jadna se baka iz sna trè,zbuni je dreka i rumen sjaj,pa svraku pita {to moè brè:„Otkuda?! [ta je?! Da nije zmaj?!“

„Kradqivac zvijezda u tvojoj ku}i!“,povika svraka.

„Treba ga tu}i!“

„Poga|am ko je!“,baka se sjeti,u dvore korak upravi svoj.„Kradqivac koji s neba letiniko je drugi, ve} unuk moj.“Prilazi baka krevetu tajnoi gleda lice zla}ano, sjajno,u plavoj kosi zvjezdani prah.

kako ga nije u no}i strah?Moram ga tu}i, tu druge nije!“I baka uze sandale sive,brezovim prutom po wima bije.„Vi ste za skitwu wegovu krive!Za{to nosite unuka mog{irinom neba zvjezdanog?!“

Sandale trpe batine mnogei slo`no {kripe:

„Krive su noge!“Noge se bune:„Kriva je glava,no}u je budna, a obdan spava!“

Baka se quti.„Pogledaj vraga!Zar ova glava, ro|ena, draga?!Prije }u za brk bauka vu}i,negoli snenog unuka tu}i.Izmlati}u ga, al’ drugi put.“To re~e baka i baci prut…

(Odlomak iz poeme Mjesec i wegova baka)Branko ]opi}

kuwati, broditi, krasti se,{uqati se, utvara, obdan, bauk

Kako izgledaju Mese~evi dvori kad se gledaju izdaleka?

Kako izgledaju kad im se pri|e bliè?

Ispri~aj sadràj ove poeme u ~etiri re~enice. poema

Izdvoj re~i i izraze kojima je naslikana priroda.

7/23/2019 01 Citanka 4 os


70

pono} –

zora –

nebo –

{uma –

personifikacija – Dremqiva pono} po {umi luwa,

pore|ewe –

Izdvoj lepe re~i i izraze kojima su naslikani likovi.

Mesec –

baka –

svraka –

Napi{i koje su va`ne osobine likova i to obrazlo`i.

Prona|i u tekstovima koje si dosad ~itao i napi{i po jedan primer za personifikacijui pore|ewe ili smisli svoje primere za ta s tilska sredstva.

Mesec je , zato {to

.

Baka je , zato {to

.

Svraka je , zato {to

.

Ovo je poema (du`a, obimnija pesma). U woj pesnik k oristi mnoga stilska sredstva.

Navedi primere iz kojih se vidi bakina qubav prema unuku.

7/23/2019 01 Citanka 4 os


71

Smisli i dopi{i re~i sa sli~nim zna~ewem.

pono}: dremqiva, , , .

svraka: brbqiva, , , .{uma: ozebla, , , .

Mesec se {uwa, , , .

Prona|i u ovoj pesmi ili u nek om drugom tekstu jo{ jedan primer za zna~ewe slede}ih re~iili smisli svoj primer za svaku od wih.

re~i i wihovo zna~ewe na{ primer tvoj primer iz nekog teksta

diviti se (nekome) – s velikimzadovoqstvom gledati nekoga;biti odu{evqen nekim

Prilazi baka krevetu tajnoi gleda lice zla}ano, sjajno,

u plavoj kosi zvezdani prah.

odu{eviti se – ispuniti sezadovoqstvom, zanosom,razdragano{}u

Zar ova glava, ro|ena, draga?!

qubav – ose}awe velikenaklonosti prema nekomeili ne~emu

Prije }u za brk bauka vu}i,negoli snenog unuka tu}i.

Doma}i zadatak

Ovo je odlomak iz poeme Mjesec i wegova baka. Prona|i celu poemu i pro~itaj je.Sazna}e{ jo{ ne{to o novim do`ivqajima Mjeseca i wegove bake.

Mali princ i lisica

[ta je za tebe prijateqstvo? Za{to je va`no imati prijateqa (prijateqicu)?Kako se ~uva prijateqstvo?

7/23/2019 01 Citanka 4 os


72

Mali princ je zavoleo ruù koja raste nawegovoj maloj planeti. Po{to u toj qubavi nijeumeo da vidi sre}u, odlazi na planetu Zemqu.Tamo upoznaje lisicu. Ona mu pomaè da nau~ikako se stvaraju i ~uvaju prijateqstvo i qubav.

Tada se pojavi lisica. – Dobar dan – re~e lisica.

– Dobar dan – u~tivo odgovori mali princ k ojise okrete, ali ne vide ni{ta. – Evo me ovde – re~e jedan glas, pod jabukom… – Ko si ti? – upita mali princ. Vrlo si lepa… – Ja sam lisica – re~e lisica. – Hodi da se igramo – predloì joj mali princ.

– Tako sam tuàn… – Ne mogu da se igram s t obom – re~e lisica.

– Nisam pripitomqena.

– Ah! Izvini – re~e mali princ.A onda, razmisliv{i dodade: – [ta zna~i to „pripitomiti“? – Ti nisi odavde – re~e lisica. – [ta traì{? – Traìm qude – re~e mali princ. – [ta zna~i

to „pripitomiti“? – Qudi imaju pu{ke – re~e lisica – i oni love.

To je prili~no nezgodno! Ali oni gaje i k oko{i.

Po tome su zanimqivi. Traì{ li koko{i? – Ne – re~e mali princ. – Traìm prijateqe.[ta zna~i to „pripitomiti“?

– To je ne{to {to se davno zaboravilo – re~e li-sica. – To zna~i „stvoriti veze…“

– Stvoriti veze? – Naravno – re~e lisica. – T i si za mene samo

mali de~ak sli~an s totinama hiqada drugih

de~aka. I ti mi nisi po treban. A ni ja tebi nisampotrebna. Ja sam za tebe samo lisica sli~na s toti-nama hiqada lisica. Ali, ak o me pripit omi{,bi}emo potrebni jedno drugom. Ti }e{ za mene biti

jedini na svetu. Ja }u za tebe biti jedina na svetu… – Po~iwem da shvatam – re~e mali princ. – Po-

stoji jedna ruà … mislim da me je pripitomila…

– To je mogu}e – re~e lisica. – ega sve nema naZemqi… – Ah! To nije na Zemqi – re~e mali princ.Lisica je izgledala vrlo radoznala: – Na nekoj drugoj planeti? – Da. – Ima li lovaca na toj planeti? – Ne.

kada me pripitomi{! @ito, koje je pozla}eno, pod-se}a}e me na tebe. I ja }u voleti {um vetra u ìtu…

Lisica u}uta i dugo gleda{e malog princa:

7/23/2019 01 Citanka 4 os


73

– Gle, pa to je zanimqivo! A koko{i? – Ne. – Ni{ta nije savr{eno – uzdahnu lisica.Ali lisica se ponovo vrati na svoju misao:

– Moj ivot je jednolik. Ja lovim k oko{i, qudilove mene. Sve k oko{i su sli~ne, i svi q udi susli~ni. Meni je, dakle, pomalo dosadno. Ali, ako me

ti pripitomi{, moj ìvot }e biti kao oba sjan sun-cem. Upozna}u bat k oraka koji }e biti druk~iji odsvih ostalih. Drugi k oraci me teraju pod zemq u.Tvoj }e me kao muzika pozivati da iza|em iz jazbine.A zatim, pogledaj! Vidi{ li, tamo dole, poqa punaìta? Ja ne jedem hleb. Za mene ìt o ne predstavqani{ta. @itna poqa ne podse}aju me ni na {ta. A t o

je àlosno! Ali ti ima{ kosu boje zlata. Bi}e divno

Lisica u}uta i dugo gleda{e malog princa: – Molim te … pripitomi me – re~e ona. – Vrlo rado – re~e mali princ – ali nemam

mnogo vremena. Treba da prona|em prijateqe i dase upoznam s mnogim stvarima.

– ôvek poznaje samo one stvari koje pripitomi – re~e lisica. – Qudi nemaju vi{e vremena da bi-lo {ta upoznaju. Oni kupuju gotove stvari kod trgo-vaca. A kako nema trgovaca koji prodaju prijateqe,qudi vi{e nemaju prijateqa. Ak o ho}e{ prijate-

qa, pripitomi me! – [ta treba da radim? – upita mali princ.Treba da si veoma strpqiv – odgovori lisica. –

Najpre }e{ ses ti malo daqe od mene, e to tako, natravu. Gleda}u te kraji~kom oka, a ti ne}e{ ni{tagovoriti. Govor je izvor nesporazuma. Ali, svak ogdana se{}e{ malo bliè…

Sutradan mali princ ponovo do|e. – Bilo bi boqe da si do{ao u is to vreme – re~e

lisica. – Ak o dolazi{, na primer, u ~etiri satapopodne, ja }u biti sre}na ve} od tri sata. Uk oli-ko vreme bude odmicalo, bi}u sve sre}nija. U ~eti-ri sata bi}u uzbu|ena i uznemirena; upozna}u ce-nu sre}e! Ali ak o bude{ dolazio kad ti padne napamet, nikada ne}u znati za k oji ~as da spremimsvoje srce… Potrebni su ~itavi obredi za to.

– [ta je obred? – upita mali princ.

– I to je ne{to {to se davno zaboravilo – re~e li-sica. – To je ono {t o ~ini da se jedan dan razlikujeod drugog, jedan ~as od drugih ~a sova. Kod mojih lo-vaca, na primer, postoji jedan obred. Oni ~etvrtkomigraju sa seoskim devojkama. ê tvrtak je, dakle, di-van dan! Idem u {etwu ~ak do vinograda. Kad bi lov-ci igrali kad im padne na pamet, svi bi dani li~ili

jedan na drugi i ja ne bih uop{te imala odmora.

Tako mali princ pripit omi lisicu. A kad sedan rastanka pribliì:

– Ah! – re~e lisica – Plaka}u

7/23/2019 01 Citanka 4 os


74

Ah! re~e lisica. Plaka}u. – Sama si kriva – re~e mali princ – nisam ti è-

leo nikakva zla, ali ti si htela da te pripitomim. – Naravno – re~e lisica. – Ali ti }e{ plakati! – re~e mali princ. – Naravno – re~e lisica. – Zna~i, time ni{ta ne dobija{! – Dobijam – re~e lisica – zbog boje ita.Zatim dodade: – Idi, pogledaj ponovo ruè. Shvati}e{ da je

tvoja jedinstvena na sve tu . Vrati se onda da mikaè{ zbogom, a ja }u ti pokloniti jednu tajnu.

Mali princ ode da ponovo vidi ruè. – Vi uop{te ne li~ite na moju ruù , vi jo{

ni{ta ne zna~ite – re~e im on. – Nik o vas nijepripitomio, i vi nis te nikoga pripitomile. Viste kao {to je bila moja lisica. Bila je t o obi~nalisica sli~na s totinama hiqada drugih. Ali jasam od we napravio svog prijateqa, i ona je sada je-

dinstvena na svetu.Ruè su se ose}ale veoma nelagodno.

– Lepe ste, ali ste prazne – re~e im on jo{. – ô-vek ne moè da umre za va s. Naravno, obi~an pro-laznik poverovao bi da moja ruà li~i na vas. Aliona sama zna~ajnija je od svih vas zajedno zato {tosam ja wu zavoleo. Zato {to sam wu stavqao pod sta-

kleno zvono. Zato {to sam woj napravio zaklon. Za-to {to sam zbog we poubijao gusenice (sem onedve–tri radi leptirova). Zat o {to sam wu slu{ao

kako se àli, hvali{e ili kako ponekad }uti. Zato{to je to moja ruà.

I on se vrati lisici. – Zbogom – re~e joj on… – Zbogom – odgovori lisica. – Evo moje tajne.

Sasvim je jednostavna: ~ovek samo srcem dobro vi-di. Su{tina se o~ima ne da sagledati.

– Su{tina se o~ima ne da sagledati – ponovi

mali princ da bi zapamtio. – Vreme koje si uloìo ok o tvoje ruè ~ini tu

ruù tako dragocenom. – Vreme koje sam uloìo oko moje ruè… – re~e

mali princ da bi zapamtio. – Qudi su zaboravili tu istinu – re~e lisica. –

Ali ti ne treba da zaboravi{. Ti si zauvek odgovo-ran za ono {to si pripitomio. Ti si odgovoran za

tvoju ruù… – Ja sam odgovoran za svoju ruù – ponovi mali

princ da bi zapamtio.

pitom, pripitomiti, jednolik,strpqiv, obred, jedinstven,su{tina, odgovoran

Mali princ je jedna od naj~itanijih kwiga na svetu.Napisao ju je francuski pisac Antoan de Sent

Egziperi (1900–1944). Bio je jedan od prvih pilota.

Podvuci u tekstu plavom bojom re~enice kojima lisica obja{wava malom princu {ta zna~ipripitomiti nekoga.

7/23/2019 01 Citanka 4 os


75

Za{to je lisica rekla da treba biti s trpqiv kada ho}e{ da pripitomi{ nekog?Zaokruì odgovor za koji misli{ da je ta~an.

a) zato {to prijateqa uvek treba iznenaditi

b) zato {to treba uporno i istrajno ~ekati da se u prijateqstvu stekne poverewe

v) zato {to treba odustati od upoznavawa prijateqa ~im nai|u neke te{ko}e.

Objasni za{to je lisica rekla: Govor je izvor nesporazuma .

Objasni za{to je lisici va`no da mali princ dolazi na vreme.

Napi{i slede}e re~enice na drugi na~in, tako da wihovo zna~ewe bude isto ili sli~no.

• Ali, ako me ti pripitomi{, moj ìvot }e biti kao obasjan suncem. –

• Tvoj }e me [korak ] kao muzika pozivati da iza|em iz jazbine. –

• ôvek poznaje samo one stvari koje pripitomi. –

Objasni kako je mali princ pripitomio ruù.

7/23/2019 01 Citanka 4 os


76

Objasni za{to je mali princ odgovoran za svoju ruù.

Na koga }e lisicu podse}ati ìtna poqa? Za{to?

Da li si i ti nek oga pripitomio? Ako jesi, ispri~aj kako si to u~inio.

Da li postoji ne{to {to te podse}a na nekog koga si pripitomio? Ako postoji, napi{i {ta je to.

[ta zna~e re~i lisice: ôvek samo srcem dobro vidi . Zaokruì odgovor za koji misli{ da je ta~an.

a) ne treba verovati svojim ose}awima kada se o ne~emu sudi

b) najboqe se ne{to razume onda kada se o t ome dobro razmisli

v) ~ovek najboqe nekoga razume onda kada ga voli

Smisli i napi{i {ta bi lisicu pitao o prijateqs tvu, a {ta malog princa.

Pitawe za lisicu:

7/23/2019 01 Citanka 4 os


77

cu

.

Pitawe za malog princa:

.

Re{i ukr{tenicu.

1. autor pesme Drug drugu 2. kra}a pou~na pri~a ~iji su junaci ìvotiwe

koje se pona{aju kao qudi3. jedan red u pesmi4. glavni junak romana Bela Griva5. glavni junak pri~e Brane Crn~evi}a

6. tekst predvi|en za izvo|ewe na pozornici7. najobimnije kwièvno delo8. predstavqawe qudi i doga|aja na sme{an

na~in9. deo re~i

10. pri~a o ~udnovatim doga|ajima i likovima11. prezime na{e poznate kwièvnice12. ime na{eg najve}eg humoristi~kog pisca

13. re~ koja ima suprotno zna~ewe od re~i napred14. pesma koja govori o doga|ajima i junacima15. na~in izraàvawa16. deo naziva romana Renea Gijoa (Bela…)17. deo fabule koji radwu ~ini zamr{enom

i napetom18. upoznavawe sa glavnim likom, vremenom

i mestom doga|awa radwe u kwièvnom delu

4

2 3

1 5

6 7

8

9

10 11

12

13

14 15

16 17

18

[ta zna~i biti luckast? [ta o~ekuje{ od pesme ~iji je naziv Luckasta pesma?

Luckasta pesma

7/23/2019 01 Citanka 4 os


78

Mama,hteo bih da postanem srebro!

Sine,bojim se, hladno bi ti bilo!

Mama,hteo bih da postanem voda!

Sine,bojim se, hladno bi ti bilo!

Mama,hteo bih |erdan da budem od zlata!

Moè{!Sklopi mi samo ruke oko vrata!

Federiko Garsija Lorka

|erdan

[ta misli{, za{to je dete èlelo da postane srebro?

Za{to je èlelo da postane voda?

Mogu li se èlje ovog de~aka ispuniti? Objasni za{to.

Opi{i ~ega se majka bojala?

Kako de~ak moè da postane |erdan od zlata?

Objasni kako se razvijaju ose}anja u ovoj pesmi.

Na po~etku pesme ose}anja su

7/23/2019 01 Citanka 4 os


79

Za{to ova pesma ima naslov Luckasta pesma?

• Smisli i napi{i nekoliko luckastih `elja.

• Smisli i napi{i druga~iji naslov za ovu pesmu.

Na po~etku pesme ose}anja su ,

zato {to .Na kraju pesme ose}anja su ,

zato {to .

Re{i rebuse.

Pepequga

[ta su bajke? Po ~emu se bajke razlikuju od drugih pri~a?Da li si ~itao bajku Pepequga ili gledao crtani film?

7/23/2019 01 Citanka 4 os


80

Prele |evojke kod goveda ok o jedne dubok e jame, ado|e nekakav starac bijele brade do pojasa, pa im re~e:

– \evojke, ~uvajte se vi te jame, jer da koje od vasupadne vreteno u wu, one bi se mati odmah pre tvo-rila u kravu.

Ovo rekav{i starac otide, a |evojke onda, ~ude-}i se wegovijem rije~ima, priku~e se jami jo{ bli-è i stanu se u wu nadvirivati i razgledati je, dokse jednoj, k oja je bila najqep{a izme|u wih, iz-makne vreteno iz ruk e i padne u jamu . Kad onauve~e do|e ku}i, a to joj se mati pretvorila u kra-vu i stoji pred ku}om. Po tom ona stane ovu kravugoniti na pa{u s ostalijem govedima.

Poslije nekog vremena otac se ove |evojk e oè-ni udovicom, koja dovede jednu svoju k}er. Ma}ehastane odmah mrziti na svoju pastorku, osobito zato{to je ona bila mnogo qep{a od wezine k}eri:

zabrawivala joj je da se umiva, ~e{qa i preobla~i,i svakojako je traìla uzrok e da je kara i mu~i.Jednom joj dade ujutru punu t orbu ku|eqe, pa jojrekne:

– Ako ovo sve dana s ne oprede{ i u k oko{ku nesmota{, ne idi mi dove~e ku}i, ubi}u te.

\evojka, sirota, idu}i za govedima, prela je k o-liko je mogla, a kad na podne goveda polijeù uplandi{tu, ona vidjev{i da se na ku|eqi ne pozna-

je {to je oprela, stane plakati. Kad je vidi ona kra-va {to joj je bila mati |e pla~e, zapita je {to joj je,a ona joj kaè sve redom {to je i kako je. Onda krava,tje{e}i je, rekne joj da se za to ne brine nimalo:

– Ja }u – veli – ku|eq u uzimati u usta i `vata-ti, pa }e se na moje uho pomoliti ìca, a ti jeuhvati pa je odmah motaj na koko{ku.

Tako i u~ine; krava stane ku|equ u usta uzimatii `vatati, a |evojka na uho wezino ìcu izvla~itii motati, i odmah budu go tove. Kad |evojka uve~ema}ehi da veliku k oko{ku ma}eha joj se vrlo

7/23/2019 01 Citanka 4 os


81

ma}ehi da veliku k oko{ku, ma}eha joj se vrlo

za~udi, pa joj sjutradan da jo{ vi{e ku|eqe, a kadona i ovo oprede i smota kao i ono prije i uve~e do-nese koko{ku gotovu, ona pomisli u sebi da t o wojpomaù wezine drugarice, pa joj tre}i dan da jo{vi{e ku|eqe, ali kradom po{aqe za wom i svojuk}er da gleda k o to woj pomaè pres ti i mo tati.Kad se ova poslana |evojka privu~e te vidi kak okrava ku|equ uzima i `va}e, a pa storka na wezino

uho pre|u mota, ona se vrati ku}i i kaè sve mate-ri svojoj. Potom ma}eha navali na svoga muà da sekrava ona zak oqe. Mu` je iznajprije ènu od t ogaodvra}ao, ali najposlije, kad se èna nije {}elaokaniti, pristane i on na to, i kaè da }e je u taj itaj dan zaklati. Kad pastorka za to dozna, ona stane

jednako plakati, a kad je krava zapita za{t o pla~ei ona joj kaè sve {to je i kako je, re~e joj krava:

– Mu~i ti, ne pla~i, ve} kad mene zak oqu, da ne

jede{ od mene mesa, ve} kosti moje da pokupi{, pada ih za ku}om pod tijem i pod tijem kamenom za-kopa{ u zemqu, pa kad ti bude kaka nevoqa, do|i namoj grob i na}i }e{ pomo}.

Kad kravu zakoqu i meso joj stanu jesti, |evojkanije {}ela okusiti izgovaraju}i se da nije gladnai da ne moè, nego pokupi sve wezine k osti, pa ihzakopa |e joj je krava kazala. \evojci je ovoj biloime Mara, ali kako je poslije toga najvi{e radilai slu{ala u ku}i: nosila vodu, gotovila jelo, pra-la sudove, mela ku}u i radila sve os tale ku}evneposlove, i kako se tako najvi{e ok o vatre nalazi-la, prozovu je ma}eha i wezina k}i Pepequgom.

Jednom u ne|equ ma}eha, opremiv{i se sa svojom k}eri u crkvu , prospe po ku}i punu k opawuprosa, pa re~e pastorci:

– Ti, Pepequgo, ako ovo sve proso ne pokupi{ iru~ak ne zgotovi{ dok mi iz crkve do|emo, ubi}u te!

Po{to one o tidu u crkvu , |evojka siro ta staneplakati govore}i u sebi: Za ru~ak me nije brige

7/23/2019 01 Citanka 4 os


82

plakati govore}i u sebi: „Za ru~ak me nije brige,

lasno }u ga zgotoviti, ali ko }e toliko proso poku-piti!“ Uto joj padne na um {t o joj je krava rekla:ako kad bude u nevoqi da ide na wezin grob i da }ena}i pomo}, pa o tr~i odmah onamo; ali kad tamo,{ta da vidi! Na grobu s toji velika~ki sandukotvoren, pun svak ojakijeh dragocjenijeh haqina, ana zaklopcu wegovu dva bijela goluba, pa joj reku:

– Maro, uzmi iz sanduka haqine k oje ho}e{, pa

se obuci i idi u crkvu, a mi }emo proso pokupiti iostalo sve urediti.Ona vesela uzme prve haqine s vrha sve od same

svile, pak se obu~e i o tide u crkvu. U crkvi sve se,i ènsko i mu{ko, za~udi wezinoj qepo ti i wezi-nijem haqinama, a najvi{e {to niko nije znao ko jeona i otkuda je, a osobito joj se za~udi i ok o na wubaci carski sin, k oji se on|e desio. Kad bude is-pred svr{etka letur|ije, ona se iz crkve iskrade

pa bjeì ku}i, pa svukav{i svoje haqine ostavi ihu sanduk, a on se sam zatvori i nestane ga, a ona br-è k vatri; kad tamo, a t o proso pokupqeno, ru~akgotov i sve ure|eno. Malo postoji, al’ eto ti joj ma-}ehe sa k}erju svojom iz crkve, i vrlo se za~ude kadvide sve ure|eno, pa i proso pokupqeno.

Kad bude u drugu ne|eq u, ma}eha se sa svojomk}erju opet spremi u crkvu i na pohodu prospe jo{vi{e prosa po ku}i, pa kaè pastorci kao i prije:

– Ako to sve proso ne pokupi{ i ru~ak ne zgoto-vi{ i ostalo sve ne uredi{ dok mi do|emo iz cr-kve, ubi}u te!

Po{to wih dvije otidu u crkvu, pastorka odmahk materinom grobu, kad tamo, a to sanduk opet otvo-ren kao i prije i na zaklopcu stoje dva bijela golu-ba, pa joj reku:

– Obuci se ti, Maro, pa idi u crkvu , a mi }emoproso pokupiti i ostalo sve urediti.

Onda ona uzme iz sanduka haqine sve od ~istogasrebra, pak se obu~e i otide u crkvu. U crkvi joj se

7/23/2019 01 Citanka 4 os


83

srebra, pak se obu~e i otide u crkvu. U crkvi joj se

opet za~udi sve jo{ vi{e nego prije, a carev sino~iju ne sme ta{e s we; ali kad bude ispredsvr{etka letur|ije, ona se izme|u naroda nekak oukrade, te bjeì ku}i, pak se brè-boqe svu~e ihaqine ostavi u sanduk, pa k vatri. Kad joj ma}ehasa svojom k}erju do|e iz crkve, jo{ ve}ma se za~udekad vide proso pokupqeno, ru~ak go tov i os taloure|eno, i nikako se nijesu mogle do~uditi.

Kad bude u tre}u ne|eq u, one se ope t spreme ucrkvu, pa na pohodu ma}eha prospe jo{ vi{e prosapo ku}i i kaè pastorci kao i prije:

– Ako ovo proso sve ne pokupi{, ru~ak ne zgoto-vi{ i ostalo sve ne uredi{ dok mi do|emo iz cr-kve, ubi}u te!

Po{to one otidu iz ku}e, pa storka odmah k ma-terinu grobu i na|e ope t sanduk o tvoren i na za-klopcu dva bijela goluba, k oji joj reku da se obu~e

i da ide u crkvu, a da se ne brine ni za {to u ku}i.Onda ona uzme iz sanduka haqine sve od suha zlata,pak se obu~e i o tide u crkvu. U crkvi joj se sviza~ude jo{ ve}ma, a carev je sin bio namislio da jene pu{ta kao prije, ve} da je ~uva da vidi kuda }e.Kad bude ispred svr{e tka letur|ije, te ona po|eda ide, a carev sin za wom us topce, i tak o onaizme|u naroda provla~e}i se i bjeè}i, nekako jojspadne papu~a s desne noge, i ona, ne imaju}i kadtraìti je, pobjegne bosonoga, a carev sin uzme jojpapu~u. Do{av{i ona ku}i, svu~e se i haqine osta-vi u sanduk, pa odmah k vatri kao i prije.

Carev sin potom za|e s onom papu~om wezinomda je traì po svemu cars tvu ogledaju}i svak oj|evojci papu~u na nogu, ali kojoj duga, kojoj kratka,kojoj uska, kojoj {iroka, ne moè ni jednoj da pri-

stane. I tako idu}i od ku}e do ku}e, do|e i ku}iwezina oca. Ma}eha wezina, kad je vi|ela da }e ca-rev sin do}i i wihovoj ku}i da traì onu |evojku,ona wu pred ku}om sakrije pod k orito. Kad carev

Ma}eha povi~e: – I{, orao te odnio!Carev sin, ~uv{i to, potr~i brè-boqe ka koritu

te ga digne, kad tamo, a t o pod wim ona is ta |evojka

7/23/2019 01 Citanka 4 os


84

u r d u r j d r d c r

sin do|e s papu~om i zapita imaju li kaku |evojkuu ku}i, ona mu kaè da imaju i izvede mu svojuk}er. Kad joj papu~u on ogleda na nogu , ali joj pa-pu~a ne moè ni na prste da se navu~e. Onda carevsin zapita imaju li u ku}i jo{ kaku |evojku, a onamu kaè da nemaju vi{e nikake. Uto pijevac sko~ina korito pak zapjeva:

– Kukurijeku, evo je pod koritom!

d , d , d | j

{to je bila u crkvi i u onijem istim haqinama u ko- jijem je tre}i put bila, samo bez papu~e na desnojnozi. Kad je carev sin ugleda, on se go tovo obeznaniod radosti, pa joj brè-boqe papu~u nazuje na desnunogu, i vidjev{i da joj je ne samo taman na nogu negoda je upravo onaka kao i ona {to joj je na lijevoj no-zi, odvede je svome dvoru i oèni se wome.

Srpska narodna bajka

priku~iti se, stati, pastorka, karati, ku|eqa, koko{ka, plandi{te, okaniti se, jednako, mu~ati, Pepequga, kopawa,proso, lasno, letur|ija (liturgija), pohod, smetati, ukrasti se, ustopce, ogledati, pristati, korito, obeznaniti se,nazuti

Prona|i u tekstu i podvuci plavom bojom ono {t o je majka govorila Pepequgi.

Crvenom bojom podvuci ono {to je ma}eha govorila Pepequgi.

Objasni kako je majka pokazivala qubav prema svojoj }erki Pepequgi.

Objasni kako je ma}eha pokazivala mr`wu prema Pepequgi.

Kakve su se haqine nalazile u sanduku za Pepeq ugu? 1.

2. 3.

Za{to se Pepequga kri{om vra}ala iz crkve pre svih os talih?

7/23/2019 01 Citanka 4 os


85

• Glavni likovi u ovoj bajci su:


Navedi osobine slede}ih likova. U tekstu na|i podatke koji to potvr|uju.

Pepequga je ,

zato {to

.

Ma}eha je ,

zato {to

.

Majka je ,

zato {to

.

Prepri~aj bajku koriste}i slede}i plan:

1. Devojke pored jame

2. Ma}eha

3. Krava poma`e

4. Ime Pepequga

5. U crkvi

6. Izgubqena papu~a

7. Petao na koritu

Re{i rebus.

Smisli i napi{i poruku ove bajke.

7/23/2019 01 Citanka 4 os


86

Poveì re~enice s pojmovima koji im odgovaraju.

zbiqa(istina, stvarnost)

ma{ta(sposobnost do~aravawa,

zami{qawa slika,fantazija)

Kad ona uve~e do|e ku}i, a t o joj se mati pretvorila u kravu i stoji pred ku}om.

Poslije nekog vremena ostac se ove |evojke oèni udovicom,koja dovede jednu svoju k}er.

I tako idu}i od ku}e do ku}e, do|e i ku}i wezina oca.

Po{to one otidu iz ku}e, pastorka odmah k materinu grobu

i na|e opet sanduk otvoren i na zaklopcu dva bijela goluba, k oji joj reku da se obu~e i da ide u crkvu , a da se ne brine ni za {t o u ku}i.

Poveì date pojmove sa odgovaraju}im obja{wewima (jedno obja{wewe je suvi{no!).

tema(ono o ~emu se govori)

ideja(glavna misao, zamisao)

Zrno po zrno – poga~a, kamen po kamen – pala~a!

@ivot sirote devojke Pepequge

Dobrota uvek pobe|uje; zlo se uvek ka`wava

narodna bajka, ideja

Za{to je Pepequga narodna bajka?

Autor bajke je .

7/23/2019 01 Citanka 4 os


87

Zamisli da je carev sin iz ove bajk e lutaju}i po carstvu izgubio Pepequginu papu~u.Smisli i napi{i druga~iji kraj ove bajke.

Nastala je .

Likovi su

.

Doga|aji su

.

Kakva je razlika izme|u pripovetke i dramskog teksta?

PepequgaBajka za prikazivawe u tri dela

Samo kad bi jednom bilo

7/23/2019 01 Citanka 4 os


88

(tre}i deo, peti ~in)

OTAC: Ne, va{e veli~anstvo, ja sam sasvim budan itrezan … ali moram vam re}i da u ovoj ku}iima jo{ jedna devojka … moja k}i Pepequga!…

GENERAL: Ovde je nema, koliko ja vidim…PRINC: Ja bih, tata, hteo da vidim svaku devojku …

svaku, ba{ svaku…

CAR: Gde je ta Pepequga?OTAC: Ne fantaziram ja, va{e veli~ans tvo!… Pe-pequga je pod koritom…

MA]EHA: Nema je!… Vidite i sami da je nema!…Na{ tatica fantazira!…

(Brzo pri|e i podigne k orito ispod k ojeg na podu kle~i Pepequga.) Evo, izvolite!…

SVI: Zaista!…OTAC: Ustani, k}eri!… (Pepequga stidqivo ustane.)

PRINC: Da, to je ona … kraqica moja!…CAR: [ta kaè{, sine?…PRINC: Ranije sam govorio da ne}u ni{ta re}i

pre nego {t o devojka proba bajnu cipelicu ,ali sad ipak kaèm: to je ona … ona je!…

CAR: Po garderobi ne bih rekao da je curicane{to naro~ito…

GENERAL: Ne treba, va{e veli~ans tvo, nikoga ce-niti po odelu!… Ako dozvoqavate, primeti}uda je to devoj~e tap!…

MA]EHA: Nemaju oni ukusa, va{e veli~ans tvo, viste u pravu!… Za{to bez potrebe prqati samowenom nogom tu divnu svilenu cipelicu?!…

CAR: Da, naàlos t ne ènim se ja, nego se èni mojsin, pa kad on zahteva, eto … neka mu bude!… Daj-te, a|utante, tu cipelicu da je proba Pepequga!…

A\UTANT (Pepina mu zgrabi cipelicu iz ruke): Ka-ko da vam je dam kad mi ju je gospo|ica Pepi-na otela u o~ajawu?!…

PEPINA: Ne dam!… Iz inata ne dam!… Zar drowava

7/23/2019 01 Citanka 4 os


89

Pepequga da postane princeza? Pa ja bih puklaod muke!… Ne}u da dam, baci}u je u bunar!…( Jurne.)

CAR: Dr`ite je!…(Svi jurnu, gu`va, kao da se igraju „{uge“.)

PRINC: Spre~ite je!…GENERAL: Opkolite je: tap!… Levo i desno krilo:

tap, tap!…OTAC ( uhvati Pepinu ): Vra}aj tu cipelicu, ~upava

Pepino!…PEPINA (zaprepa{}eno, upla{eno): Tatice … tata.OTAC (istrgne joj iz ruk e cipelicu ): Da, tata – je-

sam, ali ne samo tebi i R ozi, kao {to sam dosada bio!… I Pepeq uga je moja k}i!… Ja sestidim {to prema woj nisam bio dobar kaotata… ( Prilazi caru s cipelom .) Va{e ve-li~anstvo, ja se s tidim {to sam dopustio da

Pepequga ide u pocepanoj haqini!… Ne mo`enijedan dobar tata dvema k}erkama da kupisto haqina, a tre}oj nijednu…

CAR: Pa to je stra{na nepravda!… Ja }u ve} sutraizdati nare|ewe da se u celoj na{oj zemqi nesme praviti razlika me|u decom ni u ~emu!…

OTAC (brzo se sagne i obuje Pepeq ugi cipelicu ): Acipelica, va{e veli~ans tvo, pogledajte!…Stoji kao da je nikla na Pepequginoj nozi!…

PRINC: Kraqice moja!…PEPEQUGA: Prin~e moj!…PRINC: Osvitku mojih snova, nezaboravku moje

mladosti, kladencu ma{tawa … o divna! …o lepa! … o ~arobna Pepequgo!…

PEPEQUGA: O q ubi~asti ven~i}u moga ~ekawa,zvezdana krunice mojih nada, jutarwa roso

moje radosti… O ~a sni!… O hrabri… o neu-stra{ivi prin~e moj!…

(Princ je uzima za ruku i vodi pred oca.)PRINC: T ata, evo moje neves te, na{e budu}e

7/23/2019 01 Citanka 4 os


90

kraqice!…CAR: I kao car, i kao tata, i kao ~ovek kao svaki

drugi ~ovek, ja ti, sine, odobravam da odmahsvoju nevestu Pepequgu povede{ na dvor danapravimo carsku svadbu i gozbu kakvu jo{niko nikada nije napravio!… A sve vas ostalepozivam na gozbu i veseqe: i va s tata, i va sma}eho, i vas Pepina, i tebe Rozo, i sve osta-le, i sve ostale!…

MA]EHA: Prihvatamo, va{e veli~anstvo!… ^ujeteli vi, k}eri moje?… Boqe i{ta nego ni{ta…Dragi moj a|utante i generale, sad su mojek}eri princezine sestre, ipak…

Aleksandar Popovi}

a|utant, osvitak, nezaboravak, kladenac

Ovo je zavr{etak dramskog teksta Pepequga koji je napisao Aleksandar Popovi}. Sigurno sizapazio da postoji razlika izme|u ovog teksta i zavr{etka narodne bajke Pepequga. Objasni u~emu je razlika.

• Razlika u toku radwe: .

• Razlika u broju likova: .

• Razlika u osobinama likova: .

• Otac je , zato {to .

• Ma}eha je , zato {to .

• Ma}ehina k}i je , zato {to .

• Princ je , zato {to .

~in, scena (prizor), dramski tekst (drama), didaskalije (remarke)

Podvuci crvenom bojom u ovom dramskom tekstu sme{na mesta i objasni ih. Na koji na~in pisacposti`e humor? ime nas iznena|uje?

Prona|i i podvuci u tekstu: plavom bojom re~i kojima princ hvali Pepequgu, a zelenom bojom

j P

7/23/2019 01 Citanka 4 os


91

re~i kojima Pepequga hvali princa.

Objasni {ta zna~e izrazi:

• osvitak mojih snova –

• nezaboravak moje mladosti –

• kladenac ma{tawa –

• qubi~asti ven~i} moga ~ekawa –• zvezdana krunica mojih nada –

• jutarwa rosa moje radosti –

Zamisli da si pisac dramskog teksta Pepequga. Koji bi novi lik ti uveo u dramsku radw u?Smisli re~enice koje }e da govori novi lik. Ne zaboravi dida skalije.

Re{i rebus.

Podvuci utom bojom u ovom tekstu didaskalije (remarke), deo teksta koji u drami obi~no stojiu zagradi.

Remarke (didaskalije) u zagradama su obja{wewa u tekstu drame koja upu}uju ~itaoca, rediteqai glumce na izgled scene, pona{awe i pos tupke likova, na mesto radwe i sl.

Prepri~aj {to kra}e ovaj dramski tekst, ali kao da je odlomak iz pripove tke.

7/23/2019 01 Citanka 4 os


92

Zamisli da si postavqen za kostimografau pozori{noj predstavi Pepequga. Opi{ikakve bi kostime kreirao za slede}e likove:

• za princa

.

• za Pepequgu

.

• za ma}ehu

.

Nacrtaj jedan od tih kostima.

Odglumi s drugovima iz odeqewa deo ovog k omada.

A`daja svom ~edu tepa

[ta zna{ o a`dajama? Gde si ~itao o njima? Kako ih zami{lja{?Razgovaraj o tome sa drugom (drugaricom) iz klupe.

A`d j ~ d t

7/23/2019 01 Citanka 4 os


93

Objasni za{to se majka a`daja na ovaj na~in obra}a svom ~edu i za{to mu ka`e:

• nakazice moja lepa –

• najmiliji moj akrepe –

• lepotice moja grozna –

• rugobice moja divna –

A`daja svom ~edu tepa:„Nakazice moja lepa!

Ostavi}e{ svoju majku,i oti}’ u neku bajku,

Je{}e{ ljude kao repe,najmiliji moj akrepe.

[ta }e s tobom biti, ko zna,lepotice moja grozna?

Bi}e{ li~nost negativna,rugobice moja divna!

A tvoja }e jadna majkacelog veka da se vajka!“

Ljubivoje R{umovi}

a`daja, nakaza, akrep, negativna li~nost, rugoba, vajkati se

Na koji na~in majka a`daja u pesmi izra`ava ljubav i ne`nost prema svom detetu?

Za{to je majka zabrinuta?

[ta je to „negativna li~nost“?

7/23/2019 01 Citanka 4 os


94

Objasni {ta je „pozitivna li~nost“.

[ta misli{, kako se ose}a a`dajino dete dok mu majka ovako tepa?

Smisli i napi{i druga~iji naslov za ovu pesmu.

• Ovo delo je (zaokruì odgovor za koji misli{ da je ta~an): a) poema b) pesma c) brzalica

• Po ~emu to zaklju~uje{?

• Tema ove pesme (ono o ~emu se govori) je: .

• Ideje pesme su:.

• Ova pesma ima strofa. Svaka strofa ima po stiha.

• Ispi{i sve re~i iz pesme koje se rimuju.

Smisli i napi{i re~i koje imaju isto ili sli~no zna~enje.

• a`daja –

• nakaza –

• akrep –

• rugoba –

Doma}i zadatak

Nau~i ovu pesmu napamet. Seti se Pravila za izraàjno ~itanje i recitovanje sa strane 196.

Trnova Ruìca

Kako izgleda cvet divqe ruè? Kako miri{e? Za{to taj cvet qudi nazivaju trnovom ruìcom?

U davno vreme ìveli su jedan car i jedna cari-

ca koji su svak og dana govorili: Ah kada bismo

7/23/2019 01 Citanka 4 os


95

ca koji su svak og dana govorili: „Ah, kada bismoimali dete!“ – a nisu mogli da ga dobiju. No, jedan-put, dok se carica kupala, jedna àba izmile izvode na suvo i re~e joj: „Tvoja èqa bi}e ispuwena – pre no {to se navr{i godina, rodi}e{ }erku“.

[to àba re~e, to se i dogodi, i carica rodi jed-nu devoj~icu koja je bila tako lepa da car nije znao{ta }e od rados ti, pa priredi veliki pir. Na pirnije pozvao samo svoje ro|ak e, prijateqe i pozna-nike nego i mudre ène – su|aje, da bi bile prija-zne i naklowene de tetu. Wih je u wegovom cars tvubilo trinaest, ali kak o je on imao samo dvanaes tzlatnih tawira, to je jedna od wih morala da ostanekod ku}e. U~ini se velika sve tkovina i pre nego{to }e se pir zavr{iti, su|aje stado{e detetu pok-lawati svoje ~arobne darove: jedna vrlinu , drugalepotu, tre}a bogats tvo i, tak o redom, sve {t o se

moè poèleti na zemqi. Taman kad wih jedanaestizreko{e svoje, u|e iznenada ona trinaesta. Ona jebila naumila da se osve ti zato {to nije bila po-zvana, pa i ne pozdraviv{i, ~ak i ne pogledav{inikoga, glasno uzviknu: „Neka se careva k}i u svo-

joj petnaestoj godini ubode na vreteno i padne mr-tva“. I, ne rekav{i ni re~i vi{e, okrete se i napu-sti dvoranu. Svi se upla{i{e, no tad istupi dvana-esta, koja je jo{ imala da kaè svoju èq u. I, kako

nije mogla da opovrgne presudu , ve} samo da jeublaì, ona re~e: „Ali to {to }e sna}i carevu }er-ku neka ne bude smrt nego stogodi{wi dubok san“.

Car, koji je silno èleo da sa~uva svoje milodete od te nesre}e, naredi i obznani da se spalesva vretena u wegovom carstvu. Me|utim, na devoj-ci su se ogledali svi darovi mudrih èna, jer je

bila tako lepa, ~edna, qubazna i razborita da ju jemorao zavoleti svako ko bi je video. I dogodi se dacar i carica nisu bili kod ku}e ba{ onog dana ka-da je ona napunila petnaest godina i tako je ostalasasvim sama u dvorcu . Tumarala je kroz dvorac,razgledala do mile voqe sobe i odaje, pa najzaddo|e do jedne stare kule. Pope se uz jedne zavojitestepenice i stiè do nekih malenih vrata. U bra-

vi se nalazio zar|ao kq u~, a kada ga okre te, vratase otvori{e i ona ugleda u sobi~ku neku s taricukako sedi s vre tenom i vredno prede lan. „Dobardan, bakice“, re~e careva k}i. „[ta t o radi{?“„Predem“, re~e starica i klimnu glavom. „A {ta jeto {to tako veselo tr~kara ukrug?“, re~e devojka,pa uze vre teno i poku{a da i sama prede. Ali tek

{to dodirnu vreteno, kad se ma|ijska kletva ispu-ni i ona se ubode u prst.

Istog trenutka kad je ose tila ubod, ona leè ukrevet koji se tu nalazio i pade u dubok san. A taj

san se pro{iri na ceo dvorac: car i carica, k ojib b

i poku{avali da kroz ìvu ogradu prodru u dvo-rac. Ali to im nije polazilo za rukom, jer ih je tr-we zadràvalo, kao da je imalo ruke, i mladi}i suostajali da vise na wemu, nisu se mogli oslobodi-

ti i umirali su na àlostan na~in.P | j

7/23/2019 01 Citanka 4 os


96

san se pro{iri na ceo dvorac: car i carica, k ojisu se ba{ bili vratili i s tupili u dvoranu, po~e-{e da t onu u san, a s wima i cela dvorska svita.Onda pospa{e i kowi u {tali, psi u dvori{tu, go-lubovi na krovu, muve na zidu , ~ak i vatra k oja jeplamsala na ogwi{tu, ~ak se i ona uti{a i za spa.I vetar se smiri, pa se na drve}u pod dvorcem nije vi{e pomerio nijedan listi}.

Oko dvorca po~e rasti trnova ograda, koja je sva-

ke godine postajala sve vi{a, dok najzad nije oba-vila ceo dvorac, pa ga prera sla, te se uop{te nijemogao videti, ~ak ni zastava na wegovom krovu.

Me|utim, zemqom je kruìla pri~a o lepojusnuloj Trnovoj Ruìci, jer tako prozva{e carevu}erku, pa su s vremena na vreme dolazili carevi}i

ti i umirali su na àlostan na~in.Posle mnogo, mnogo godina ope t do|e jedan ca-

revi} u tu zemqu i ~u od nek og starca pri~u o tr-novoj ogradi iza koje se nalazi jedan dvorac u komestotinu godina spava prelepa careva k}i, nazvanaTrnova Ruìca, a s wom spavaju i car, i carica isvi dvorani. A i od dede je slu{ao da su ve} mnogicarevi}i dolazili i poku{avali da pro|u krozìvu ogradu, ali da su ostali da vise na woj i da su

svi umirali na àlos tan na~in. T ada mladi}re~e: „Ja se ne bojim, odoh tamo da vidim lepu Tr-novu Ruìcu“. I ma k oliko ga je dobri s tarac od-vra}ao od toga, on ne poslu{a wegov savet.

Me|utim, ba{ se t oga dana navr{ilo onih s togodina i do{ao je ~a s da se Trnova Ruìca probu-

di. Kad se carevi} pribliìo trnovoj ogradi, onugleda lepo i krupno cve}e k oje se razma~e samood sebe da bi ga neozle|enog propustilo, a onda seopet sastavi u ìvicu. U dvorsk oj avliji on vide

kowe i {arene k erove kako leè i spavaju , a nakrovu su sedeli golubovi glava uvu~enih u krila

7/23/2019 01 Citanka 4 os


97

r r ju ,krovu su sedeli golubovi glava uvu~enih u krila.Kad je stupio u ku}u, tamo su spavale muve na zidu,u kuhiwi je kuvar jo{ drào ruku kao da ho}e da{~epa momka, a kuvarica je sedela pred crnim pe-tlom koga je trebalo o~erupati. On po|e i daqe ivide u dvorani celu dvorsku pratw u gde leì ispava, a gore, kraj prestola, leàli su car i cari-ca. On onda po|e jo{ daqe, a sve je bilo tako mirno

da je ~ovek mogao da ~uje svoje disawe.Najzad stiè do kule i o tvori vrata sobi~ka u

kojem je spavala Trnova Ruìca. Leàla je tu i bi-la tako lepa da nije mogao da odvoji o~i od we, pase saè i poqubi je. Kako je on dota~e usnama, takoTrnova Ruìca o tvori o~i, probudi se i milo gapogleda. Onda wih dvoje si|o{e. A dole se probu-di{e car i carica i cela dvorska pratwa, pa se

stado{e gledati razroga~iv{i o~i. I k owi u dvo-ri{tu ustado{e i s treso{e se; k erovi sko~i{e ipo~e{e da ma{u repovima; golubovi na krovu iz-vuko{e glavice ispod krila, obazre{e se i pole-te{e u poqe; muve na zidovima produì{e da mi-le; vatra u kuhiwi se podiè, zaplamsa i na stavida kuva jelo, pe~ewe ope t po~e da cvr~i; kuvaro{amari momka da je zajaukao na sav glas i kuvari-ca o~erupa petla.

A potom se bogato i sjajno proslavi ven~awe ca-revi}a i Trnove Ruìce i oni su ìveli sre}no izadovoqno celoga ìvota.

Bra}a Grim

pir, su|aje, prijazan, vreteno, opovrgnuti,obznaniti, razborit, tumarati, zavojit, ma|ija,ma|ijski, svita, carevi}, ivica

Za{to car i carica nisu pozvali na sve tkovinu svih trinaest su|aja?

7/23/2019 01 Citanka 4 os


98

Prve tri su|aje darovale su detetu: , i .

Smisli i nabroj {ta je os talih osam su|aja poèlelo detetu.

U kom trenutku je do{la trinaesta su|aja?

[ta misli{, kako se ona ose}ala kada je do{la? Po ~emu t o zakqu~uje{?

[ta je poèlela detetu?

Koje dobro delo je u~inila dvanaesta su|aja?

Navedi re~i kojima su opisani izgled i osobine Trnove Ruìce.

Prona|i u tekstu i objasni {ta zna~i re~ tumarati u re~enici:

Tumarala je kroz dvorac. –

Podvuci plavom bojom deo teksta u kojem je naslikan trenutak kada careva k}i i ~itav dvorpadaju u san i prepri~aj ga.

Smisli i napi{i pri~u koja je kruìla zemqom o za~aranom dvorcu.

7/23/2019 01 Citanka 4 os


99

Uporedi sliku dvorca koji pada u san s prikazom dvorca koji se budi. [ta zapaà{?

Podvuci zelenom bojom re~enice koje opisuju zaspali dvor koji je video carevi}.

Poveì pojam s delom re~enice koji mu odgovara.

Za{to su carevu k}erku prozvali Trnova Ruìca?

Za{to su carevi}i poku{avali da u|u u usnuli grad?

Prona|i u tekstu zanimqive detaqe kojima se opisuje bu|ewe zaspalog dvora i opi{i ih.

posledica

uzrok

Leàla je tu i bila tako lepada nije mogao da odvoji o~i od we.

Objasni {ta zna~i re~enica: Milo ga pogleda.

Ispi{i neke re~i koje ukazuju na jo{ neki na~in na k oji moè da se pogleda:

7/23/2019 01 Citanka 4 os


100

Ispi{i neke re~i koje ukazuju na jo{ neki na~in na k oji moè da se pogleda:

qutito,

Navedi bar tri razloga zbog kojih je Trnova Ruìca bajka.

1. 2. 3.

Poveì linijama nazive delova fabule (toka radwe) sa re~enicama iz teksta koje im odgovaraju.

uvod

po~etak zapleta

zaplet raste

rasplet

Kako je on dota~e usnama, tako Trnova Ruìca otvori o~i,

probudi se i milo ga pogleda.

Ona re~e: „Ali to {to }e sna}i carevu k}erku neka ne bude smrtnego stogodi{wi dubok san“.

U davno vreme ìveli su jedan car i jedna carica.

Taman kad wih jedanaest izreko{e svoje, u|e iznenada ona trinaesta.

• Navedi postupke likova koji u ovoj bajci vode ka dobru.

• Navedi postupke likova koji vode ka zlu.

• Glavni likovi u ovoj bajci su:


Prepri~aj bajku tako {to }e{ za svaki na slov napisati po jednu re~enicu:

1. @eqa 2. @aba 3. Svetkovina 4. Trinaesta su|aja 5. Dvanaesta su|aja 6. Vreteno 7. Zaspali dvor8 P j 9 H b } 10 P b 11 S } j

7/23/2019 01 Citanka 4 os


101

8. Poku{aji spasewa princeze 9. Hrabri carevi} 10. Poqubac 11. Sre}an kraj

Re{i rebuse.


kwi`evnostautorska

autor ‡ pisac, tvorackwi`evnog dela,proza

7/23/2019 01 Citanka 4 os


102

lik ‡ nosilac radwe u kwièvnom delu;

moè da bude glavni i sporedni,

dobar (s pozitivnim osobinama)

ili lo{ (s negativnim osobinama);

osobine lika u kwièvnom delu odre|ujemo

na osnovu wegovog pona{awa

tema dela ‡ ono o ~emu se u delu govori

motiv ‡ deo teme, misao vodiqa koja nosi

kwièvno delo

ideja dela ‡ osnovna zamisao kwièvnog

dela, misao koja pokre}e pisca

poruka ‡ kratka zavr{na re~enica

(ili strofa) kojom se saop{tava zakqu~ak

stil ‡ na~in izraàvawa misli

u kwièvnom delu

stilska sredstva ‡ pore|ewe

i personifikacija

d

obi~no umetni~kog

narodna

nastala u narodu

i prenosila se

usmenim putem,

s kolena na koleno

drama

r

poezija

NA MUCI SE POZNAJU JUNACI

4.

7/23/2019 01 Citanka 4 os


ÎTAMO

• juna~ke i druge pesme, bajku, pri~u i informativni tekst

UÎMO I VE@BAMO• o dramskom tekstu• o epskoj narodnoj pesmi• o stihu od deset slogova – desetercu

TVOJ ZADATAK ]E BITI• da napi{e{ oglas• da smisli{ i napi{e{ odgovore jednog kowa

na gospodarove pohvale• da napi{e{ nastavak bajke

[ta je to hrabrost? Za koga se kaè da je junak? Za{tokapetani broda treba da budu hrabri qudi?

Poznajem jednog kapetana.Brada mu duga skoro do juga.Oplovio je pola sveta

Juna~ka pesma

7/23/2019 01 Citanka 4 os


104

Oplovio je pola sveta,oplovio je sto okeanai mnogobrojna mora druga,i mnogobrojna mora tre}a,i mnogobrojna mora peta.

Taj je kapetan stra{no jak.

Na le|a moè da digne xak.Koje{ta – xak!Bar dva-tri xakai uvrh toga jo{ sedam |akai pet mornara, jakih momaka.

Pa kad sve to lepo na le|a stavi,on se ovako vaàn pravi:pro{eta,

recimo,~itavom lukomi sru{i ku}u levom rukom.Ispije mleka osam okai {est buradi vi{wevog soka,pa tako pijan sve usput gazii okolo se na decu plazi.

Znam i tog tre}eg kapetana.

Glas mu je ja~i od uragana.Brada mu duga daqe od jugai oko zemqe jo{ dva-tri kruga.

Tek taj je stra{an!Tek taj je jak!Slobodno {eta kad je mrak.

Ne pla{i se hladne vode.Ne pla{i se nijednog mi{a.U berbernicu bez mame odei ne{to pevu{i dok se {i{a.

Mislim da nikad prst ne sisa.Ume al’ ne}e da se bije

Pred u~iteqem mirno stoji.Zna do milion brzo da broji.Ni~eg se, kaèm,taj ne boji.

Lako je wemu,lako je wemu

7/23/2019 01 Citanka 4 os


105

Ume, al ne}e da se bije.Taj se ne boji zemqopisa,ra~una,crtawa,istorije…

lako je wemuda bude takav junak u svemu.Lako je wemu da su~e brk,lako je wemu da bude jak,kad je iskusni morski vuk,a ne obi~an razmaèn |ak.

Miroslav Anti}

oka, morski vuk, uragan, zemqopis, sukati

Prona|i u pesmi stihove kojima su opisani likovi prvog i tre}eg kapetana i lik razmaènog|aka: wihov izgled, osobine i postupci. Upi{i u tabelu re~i koje ih opisuju.

prvi kapetan tre}i kapetan razmaèn |ak

izgled

osobine

postupci

• Uporedi likove dva kapetana iz pesme. Po ~emu se oni razlikuju?

• Po ~emu su sli~ni?

7/23/2019 01 Citanka 4 os


106

Zamisli jo{ jednog stra{nog kapetana i opi{i ga: kako izgleda, koje su wegove osobine, kako sepona{a i sl.

Navedi primere humora iz ove pesme. Obja sni kako pesnik gradi sme{ne situacije.

[ta je to dramski tekst? Kako se dramski tekst priprema za izvo|ewe? [ta zna~i podela uloga?

Lica: REDITEQ, MIRKO, PAVLE, BRANKO, MILE i DEVOJÎCA.

(Na pozornici je sto za kojim sedi Rediteq koji pred sobom drì neke harti- je. S desne strane su stolice na kojima sede de~aci i devoj~ica.)REDITEQ: Sada drugari kada ste saslu{ali sadràj komada koji }emo iz-

Podela uloga

7/23/2019 01 Citanka 4 os


107

REDITEQ: Sada, drugari, kada ste saslu{ali sadràj komada koji }emo iz-voditi na {kolskoj priredbi, hajde da pre|emo na podelu uloga, a onda}emo po~eti s probom. Slaète li se?

SVI: Slaèmo! Slaèmo!REDITEQ: Dobro, da po~nemo. Da vidimo k o }e u na{em k omadu igrati Ma-

garca? (Nastaje tajac. S vi de~aci }ute pokuweni i oborene glave. Nak onkratke pauze.) Dakle, drugari, pitam vas: ko }e igrati Magarca? Hajde, ne-

ka se javi ko }e, pa da pre|emo na druge uloge. Nemamo vremena za gubqewe.( De~aci i daqe sede onako i }ute. Devoj~ica se sme{ka.) Drugari, nemojmo ta-ko. Ho}emo li da igramo ovaj komad ili ne}emo? Ne}emo vaqda da ga odba-cimo zato {to ne moèmo da podelimo uloge. Hajde, Mirko, ho}e{ li ti?

MIRKO: A ne, ne, ja }u igrati vu~jaka. Umem svojski da lajem i da reìm.Boqi ~uvarku}a ne treba. Eto: vau, vau, vauuuu.

REDITEQ: Dobro. Onda ti, Pavle.PAVLE: Izvini, ja }u biti lav. Ja mogu da riknem da me ~uju odavde do zoo-

lo{kog vrta. A onda se tamo sve zveri pokuwe i skupe, a samo im lav od-govara: Uuuu…

Gvido Tartaqa(1899–1984)

je na{ slavni de~ji pisac.Ro|en je u Zagrebu. Wegovenajpoznatije zbirkepesama su: Oìvelacrtanka, [ta mesecipri~aju , Od obla~ka domasla~ka, Dedin {e{iri vetar, Gusarska druìna

i druge.

REDITEQ: Dobro, onda }e{ ti biti lav. Ali ko }e biti Magarac? Branko,ho}e{ li ti?

BRANKO: A ne, ja }u biti lovac. Ja sam najboqi strelac u razredu. (Pokazu- je de~ju pu{ku, koju je do tada drào izme|u nogu.) Evo, ja se od svoje pu{ke

ne odvajam ni dawu ni no}u.REDITEQ: Ma dobro, drugari. Nek o ipak treba da igra Magarca, ak o neèlimo da otkaèmo na{u ta~ku. Mile, ho}e{ li ti?

7/23/2019 01 Citanka 4 os


108

komad, pajac, jasle

èlimo da otkaèmo na{u ta~ku. Mile, ho}e{ li ti?MILE: Ja }u igrati Pajaca. ( Naglim pokretom zapra{i puderom lice i on-

da izlazi pred Rediteqev sto.) Prevrta}u se sve ovako. (Prevrne se neko-liko puta preko glave. Ustane.) Ako treba, mogu i pedeset puta.

REDITEQ: Eto sad! Ne moè{ ni ti. Dobro, pa k o }e onda da igra Magar-ca? (qutito) ûjete li me vi?

DEVOJÎCA (Ustane, pri|e Reditequ i ne{to mu {apne, pa se vrati na svo-

je mesto.)REDITEQ (sme{ka se): Ah, da, zaboravio sam da vam kaèm ne{to vrlo va`-

no. Rekao sam vam da u komadu Magarac treba da jede seno koje leì predwim. Da, tako }e izgledati gledaocima, a on }e, u s tvari, jesti {trudlus makom. ( Me|u de~acima nas taje kome{awe.) [trudla }e se nalaziti u

jaslama usred sena, ali tako da to gledaoci ne vide. To je trebalo odmahda vam kaèm. Dakle, drugari, ko se javqa da igra Magarca?

MIRKO: Ja }u! Ja umem da wa~em boqe nego pravi magarac: ia, ia, iaaa!PAVLE: Ja }u! Ja }u! Ja umem da se ritam kao niko. (Pokazuje.)BRANKO: Ne, ne, ja }u! Umem da se ukopam u mestu da me niko ne moè po-

meriti. Ne}e me ma}i ni deset wih. (Zauzima pozu .) Probajte pa vidite.MILE: Ja }u, ja }u! ( Pri|e Reditequ.) Umem da se vaqam i da dièm sve

~etiri uvis kao pravi magarac. ( Legne na le|a i diè ruk e i noge uvis iwa~e.) Ia, ia, iaaa!

SVI DEÂCI ( uglas): Ja }u, ja }u, ja }u!…REDITEQ: Ej, stanite malo! Otkud sada odjednom svi ho}ete da igrate Ma-

garca. Toliki mi magarci nisu potrebni. Ja za ovaj komad traìm samo

jednoga i potraì}u ga negde drugde. (Iza|e, a de~aci ostanu pokuweni.)ZAVESA

Gvido Tartaqa

[ta misli{, zbog ~ega se uloga magarca u po~e tku de~acima nije dopala?

Na koji je na~in svako od wih odbio da igra ulogu magarca?

7/23/2019 01 Citanka 4 os


109

Na koji je na~in svako od wih odbio da igra ulogu magarca?

Kako su de~aci dokazivali da umeju da glume magarca?

Za{to je na kraju svaki de~ak èleo da glumi magarca?

Zaokruì odgovor za koji misli{ da je ta~an:

a) zato {to }e magarac na pozornici jesti seno

b) zato {to }e magarac na pozornici jesti {trudlu s makom

v) zato {to magarac ima glavnu ulogu u komadu

Navedi dva tuma~ewa rediteqeve re~enice: Toliki mi magarci nisu potrebni.

1.

2.

Dramski tekst (drama) je kwièvno delo u stihu ili prozi nameweno izvo|ewu u pozori{tu, na filmu,televiziji, radiju i sl. Dramsko delo ~ine govor likova i didaskalije (napomene o tome kako izgledapozornica, kako se glumci pona{aju, kakvi su wihovi kostimi, koje je vreme i mesto doga|awa i dr.).

Me|u pliva~ima ja sam se posebno isticao svojom

sposobno{}u da ronim duè od ostalih. Zato, kad jetrebalo izvaditi iz mora ispu{ten kq u~ ili nekidrugi predmet, unapred se znalo da }u najverovatni-

Se}awe na detiwstvo

Ovo su se}awa na detiwstvo slavnog de~jeg pisca Gvida Tartaqe.

7/23/2019 01 Citanka 4 os


110

dru r d , u r d d u j r je ja biti taj koji }e ga izneti sa morskog dna. I kadsmo se takmi~ili u rowew u, obi~no sam ja po-be|ivao.

Ali jednog dana umalo tu svoju strast nisam pla-tio glavom. Zaronio sam ispod onda{weg drvenogkupatila na Ba~vicama, k oje je leàlo na balvani-

ma i buradima u~vr{}enim lancima, pa sam zapaoizme|u ograde i nekih balvana i jedva sam uspeo dase kroz podvodni lavirint od buradi probijem ìvi zdrav na povr{inu . Moji drugovi su se bili up-la{ili da sam mo`da na stradao i, kad sam posled-wim ostacima snage izronio iz vode, saleteli su me,sre}ni i razdragani, sa svih strana, pitawima kakosam se izvukao.

Kad je re~ o meni i mojoj bra}i, ho}u da kaèm i toda sam u svojim pesmama za decu vi{e puta pomenuosvog „brata blizanca“, {tavi{e, jedna od mojih novi- jih kwiga za decu nosi na slov „Moj brat blizanac i ja“, mada nisam blizanac ni s jednim od moje bra}e.Pojmom „blizanac“ eleo sam da is taknem prisnost,povezanost i slogu koja je vladala me|u nama.

Jo{ kao osnovac po~eo sam da se „bavim pisa-wem“. Sastavqao sam nek e male pesme i pri~ice i

imao sam svoj sopstveni mali list „za doma}u upo-trebu“, za koji smo pisali tekstove ja i, ponekad, mo-

ja sestra od s trica, dok su ilus tracije bile sve odmog brata Marina, k oji je ve} tada pokazivao prveznake slikarskog talenta.

Nekoliko dana posle onog mog rowewa, koje umalonisam platio glavom, doìveo sam u moru jo{ jednu

nesvakida{wu zgodu. I opet zamalo {t o se nisamudavio, ovoga puta bez imalo svoje krivice.

Dve strankiwe, Austrijanke, majka i k}i, zabav-qale su se u pli}aku na Ba~vicama, kad su odjednomobe upale u duboku vodu i, neve{te plivaw u, po~eleuz vrisak da se dave. Zatekav{i se u wihovoj blizi-ni prisko~io sam im u pomo} i s tao ih izvla~iti.

Za decu sam po~eo pisati tek po{t o sam objavionekoliko zbirki za odra sle. Do t oga je do{lo tak o{to sam, kao mladi}, u Beogradu s tanovao kod naj-starijeg brata, pa sam, uspavq uju}i ~esto uve~e we-govu }erkicu, izmi{qao stalno za wu nove pri~e.

Tako sam jednom po~eo pri~u o devoj~ici k oja je jednog jutra na{la pred svojom kapijom mrtvu pti-

7/23/2019 01 Citanka 4 os


111

One, me|utim, neume{ne u vodi, {~epale su me obe uisti mah za vrat i po~ele me tak o gr~evito stezati,da umalo nisam stradao s wima. Uspeo sam nekako dase oduprem nogama o dno i da ih izguram u pli}ak.Bile su se nagutale morske vode i jedva disale, pre-mrle od straha. Video sam ih posle nekoliko puta u

gradu i uvek su me oslovqavale re~ima unser Retter,{to na nema~kom zna~i „na{ spasilac“.

cu, uzela je, ra{irila joj krila i zamahnula wima, auve~e, kad je utonula u san, ugledala je pred sobom tuistu pticu, sada `ivu, i odle tela s wom u dalekipti~ji grad. T o pri~awe bilo je k oren mojoj prvojkwizi za decu, koju sam uskoro posle toga napisao ikojoj sam dao naslov „Srmena u gradu ptica“. Kwiga

je iza{la sa mnogo crte`a mog brata Marina.Gvido Tartaqa

Ba~vice

Kojim sposobnostima se isticao pesnik u detiwstvu?

Napi{i kako je do{lo do toga da pesnik po~ne da pi{e za decu.

Kakav je bio odnos izme|u dece u porodici T artaqa? Po ~emu to zakqu~uje{?

Podvuci u tekstu plavom bojom re~enicu iz koje saznaje{ kada je Gvido Tartaqa po~eo da se bavipisawem.

Koje si pesme Jovana Jovanovi}a Zmaja dosad ~itao? Zna{ li napame t neke stihoveiz wegovih pesama? Se}a{ li se nek e pri~e o pesnikovom detiwstvu?

Gleda{, je li, moga kowa,

Gospodaru stari?Ne zna{ je li kow il’ pticaLastavica?

Da ga pospe suvim zlatom,

Ko ne {tedi,Jo{ i onda jedan dukatVi{e vredi

Ciganin hvali svoga kowa

7/23/2019 01 Citanka 4 os


112

Lastavica?Skidaj nao~ari,Ne moè{ se nagledati,Ve} hajde, pazari!

Ti jo{ pita{ za Putaqa

Da li vaqa?Nemaj brige!Da ne vaqa, ne bi bioOn kod Cige.Ne moè{ ga u carevojNa}i {tali,Samo Ciga {to ne umeDa ga hvali.

Vi{e vredi.

Ako ima{, jede seno,Zob i slamu,Ako nema{, on ne i{te,Ne treba mu.

Nemoj da mu gleda{ zube,Moj golube,Ni ja mu ih nisam gledô;Nemoj ni ti,Taj ne moè ostariti.

[to ga duè tera{, kume,Sve je mla|i

A {to pita{, moj prijane,Ima l’ mane?

7/23/2019 01 Citanka 4 os


113

Sve je mla|i,Pa de sad muPara na|i!

A {to pita{ ho}e l’ mo}iKakav jendek da presko~i?

Jendek, jendek – kakav jendek?Taj se nije jo{ rodio,Koj’ on nije presko~io,Presko~io ga tako lakoKao da je pile neko,I to uzdu`, ne popreko.

Ja ga ja{em bez sedla,Sedlasta mu le|a,

Za paso{ ga ne pitaj,Jer to wega vre|a.Idi, kume, idi, idi,Jo{ me pita{ kako vidi;To je da se pripoveda;Vidi ostrag kô i spreda,Vidi no}u kô na danu,A na danu kô u no}i,

Takve su mu o~i.

Ima l mane?Ta zato ga i prodajem,Moj prijane,Jerbo nema mane,Takvi kowi nisu za nas,Za Cigane.

A brzina kakva mu je?Malko j’ brì od oluje.Sad }e{ ~uti,Kaza}u ti:Jednom sam se iz ErdutaVra}ô s puta.Mada nas je pqusak vijô,On se nije umorio.

Muwa sevne, a on rè,Pqusak brzo, a on brè;Pqusak pizmen na mog ata,Pa ga hvata,A Putaq ga preko gleda,Pa se ne da.Pqusak leti da polije,Tek {to nije!

Kad stigosmo pod {atora,U ciganski dvorac lep,Na mom kowu sve je suvo,Pokisô mu samo – Rep.

Jovan Jovanovi} Zmajputaq, iskati, paso{, prijan, Erdut, pizmen, at

• Za{to Ciganin predlaè kupcu: Skidaj nao~ari, / Ne moè{ se nagledati, / Ve} hajde, pazari ?

• Za{to Ciganin kaè: Nemoj da mu gleda{ zube?

7/23/2019 01 Citanka 4 os


114

Navedi osobine Ciganina iz pesme. Objasni po ~emu zakqu~uje{ da je on takav.

• Za{to savetuje kupca: Za paso{ ga ne pitaj?

• Navedi izraze kojima Ciganin oslovqava kupca.

• Za{to ga tako oslovqava?

Pesnik gradi humor u ovoj pesmi preuveli~avawem.Prona|i i navedi jo{ neke stihove u kojima ima takvog humora.

Taj ne mo`e ostariti.

Smisli nova pore|ewa kojima bi pohvalio kowa iz pesme.

• brz je kao –

• lep je kao –

• jak je kao –

• vidi kao –

Smisli neka sme{na imena za kowa iz pesme.

Pretpostavi da treba da proda{ `ivotiwu koju si sam odgajio.Napi{i oglas koji bi objavio u novinama. Kako }e{ ubediti kupce da je kupe?

OGLAS

7/23/2019 01 Citanka 4 os


115

OGLAS

Zamisli da je ovaj kow imao svoj odgovor posle svake strofe koju kazuje wegov gospodar.[ta misli{, {ta je on u sebi govorio slu{aju}i gospodarove pohvale? Smisli i napi{i{ta je kow mogao da kaè u vezi sa svak om strofom.

1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

10.

Doma}i zadatak

Nau~i ovu pesmu napamet. Pogledaj Pravila za izraàjno ~itawe i recitovawe na strani 196.

Ako bi èleo da sazna{ podatke o nekom gradu u na{oj zemqi, gde bi ih traìo?Zna{ li da koristi{ Internet? [ta moè{ na}i u enciklopedijama?

Novi Sad je glavni i najve}i grad u pokrajini

Vojvodini. Sa prigradskim na seqima ima blizu300.000 stanovnika.

Grad leì na levoj obali Dunava, ispod plani-

Novi Sad

7/23/2019 01 Citanka 4 os


116

ne Fru{ke gore. Na desnoj obali Dunava nalazi se~uvena Petrovaradinska tvr|ava.

Kroz Novi Sad vode va`ni putevi, a grad ima iveliko pristani{te za brodove k oji plove Duna-vom.

U Novom Sadu se nalazi veliki broj fabrika zaproizvodwu hrane, preradu ìtarica, proizvodwupoqoprivrednih ma{ina i alata i sl. Poznata jevelika rafinerija nafte.

U gradu se nalaze brojne osnovne i sredwe {ko-le i fakulte ti. Poznato je Srpsk o narodno pozo-ri{te, biblioteka i galerija Matice srpsk e, Voj-vo|anski muzej i druge ustanove.

Svake godine u Novom Sadu se odràvaju veli-

ki sajmovi: Sajam poqoprivrednih ma{ina, Sajamlova i ribolova, Sajam turizma i dr.

Iz teksta o Novom Sadu izvuci podatke i rasporedi ih prema zadatoj {emi.

poloàj grada saobra}aj

7/23/2019 01 Citanka 4 os


117

Novi Sad

javne ustanove

privreda

stanovni{tvo

Mnoga deca danas `ive u gradovima,u velikim stambenim zgradama i soliterima.[ta misli{, za{to je to dobro? Za{to nijedobro? Razmeni mi{ljenje s drugom(drugaricom) iz klupe.

Rastao grad, porastao, u svom se rastu osilio. Ras-terao cve}e i drve}e, ptice i veverice. Pustio gradske

Oldanini vrtovi

7/23/2019 01 Citanka 4 os


118

p gkule da se takmi~e koja }e prva do neba sti}i, zaklo-niti sunce i zvezde! Briga ih {to u njima ljudi kao ukavezima ìve, {to devoj~ica na vrhu najvi{e kule o~ine otvara.

Pa i {to bi? Da vidi pusto{ oko sebe? Svoje u poà-

ru unakaèno lice? [ta? Devoj~ica uzdahnu. Da joj jeneko da popri~a dok se roditelji ne vrate s posla. Damakar vrabac proleti! Zaciju~e mi{ u zidu! Gore, uplanini, kada je ku}a u poàru planula, mi{evi su seprvi razbeàli, a ovde ~ak ni njih nema!

Devoj~ica oseti kako ti{ina kao olovna ki{a padapo njoj, kad ~u kako u blizini ne{to {u{ka i za~udi se.Do njenog stana glasovi ulice ne dopiru, a susednezgrade su daleko. Niko ni da pogleda ka njenom pro-

zoru, niko da mahne rukom!– Kao da bi ti to videla? – trè je ne~iji prekorni

glas. – Ja ti svako jutro bacam svetlosnu mrlju na li-ce, pa ni{ta! Ti kao okovana ìvi{…

– Zar nije tako? – progun|a devoj~ica i okrete glavu ka polici s knjigama. Da glas odande ne dolazi?Koje{ta! U knjigama je mnogo toga, ali one ne govo-re, ne smeju se, ne prepiru. Devoj~ica prebaci pokri-

va~ preko glave, re{ena da ne obra}a pa`nju na ne- vidljivog posetioca, ali onaj isti glas ljutito re~e:

– Zvala si me da do|em, do{la sam! Soba, najed-nom, buknu radosnim sjajem, a devoj~ica u ~udura{iri o~i. Na polici, kao svetlosna loptica ~u~i Belami{ica, mrda brkovima, smeje se, a na zvuk njenogsmeha sve stvari u sobi po~inju da se kre}u … prvo

papu~e, pa stolica, ka{ika u tanjiru, ~a{e na stolu.Sve veselo zvecka, trupka, lupka. Gle, i knjige kao dasu po{le u {etnju dok naslonja~a gun|a:

– [ta vam je? êkajte me! Ja sam ovde najstarija.„Mora biti da sanjam?“, devoj~ica protrlja o~i, ali

sve je bilo kao i pre nekoliko trenutaka. Zveckala jeka{ika, igrale knjige na polici, smejala se Bela mi{ica.

– Razvedri se – `micnu Mi{ica crvenim o~ima, pa~u~nu kao da ne{to oslu{kuje. – Ponekad se i èljeostvare.

– Aj, kad bi bilo tako! – promrmlja devoj~icasnu`deno. – Oko nas ne bi bio beton ve} cve}e!

Samo {to to re~e, a zajedno sa Belom mi{icom na-|e se u vrtu prepunom cve}a svih boja i oblika iznadkoga lete bele ptice. A sve je druga~ije od onog {to jeu ku}i na planini zapamtila: i cve}e, i ptice, i vlatitrave. Pa i Mi{ica! âs je Mi{ica, ~as svetlosna hitraloptica u koju je nemogu}e gledati.

7/23/2019 01 Citanka 4 os


119

p j j g g– Ej, ti? [ta si? – upita je. – Mi{ica ili vila? Moj

san?– Sve pomalo! – zavrte se Mi{ica kao ~igra, a cve}e

buknu plamenim sjajem postaju}i jarkocrveno, zlat-no, ljubi~asto.

(Odlomak iz istoimene bajke)Grozdana Oluji}

osiliti se, pusto{, `micnuti, snu`deno

Prona|i u tekstu i podvuci plavom bojom re~enice koje govore o tome kako je rastao grad.

Objasni kakve je brige i probleme imala devoj~ica iz ove pri~e.

Napi{i {ta je devoj~ica `elela?

• Objasni zna~enje re~enice: Soba, najednom, buknu radosnim sjajem.

• Napi{i koja su se ~uda dogodila kada se u sobi pojavila Mi{ica.

7/23/2019 01 Citanka 4 os


120

• Navedi najlep{e re~i kojima je opisan vrt u kojem su se na{le devoj~ica i Mi{ica.

• Objasni zbog ~ega ti ovaj tekst li~i na bajku.

Smisli i napi{i nastavak ove bajke. [ta se dalje doga|alo sa devoj~icom i Mi{icom?

Lektira

Za lektiru pro~itaj celu bajku Oldanini vrtovi i jo{ nekoliko bajki Grozdane Oluji} po sopstvenom izboru.Preporu~ujemo ti da, kao i do sada, vodi{ dnevnik ~itanja i da beleì{ zapaànja koja }e ti kasnije koristitipri pisanju lektire. (Vidi uputstvo na 18. strani.)

Stari Vujadin

[ta zna{ o hajducima? Popri~aj o t ome s drugom (drugaricom) iz klupe.

\evojka je svoje o~i klela:„ârne o~i, da bi ne gledale!Sve gledaste, danas ne vi|este|e pro|o{e Turci Lijevqani,provedo{e iz gore hajduke:

j b

7/23/2019 01 Citanka 4 os


121

Vujadina sa obadva sina.Na wima je ~udno odijelo:na onome starom Vujadinu,na wem biwi{ od suvoga zlata,u ~em pa{e na divan izlaze;

na Mili}u Vujadinovi}u, jo{ je na wem qep{e odijelo;na Vuli}u, bratu Mili}evu,na glavi mu ~ekrkli-~elenka,ba{ ~elenka od dvanaest pera,svako pero po od litru zlata“.Kad su bili bijelu Lijevnu,ugleda{e prokleto Lijevno|e u wemu bijeli se kula;

tad govori stari Vujadine:„O sinovi, moji sokolovi,vidite li prokleto Lijevno,|e u wemu bijeli se kula?On|e }e nas biti i mu~iti:prebijati i noge i ruke,i vaditi na{e o~i ~arne.O sinovi, moji sokolovi,

ne budite srca udovi~ka,no budite srca juna~koga,ne odajte druga nijednoga,ne odajte vi jatake na{e,kod kojih smo zime zimovali,zimovali, blago ostavqali;ne odajte kr~marice mlade,

kod kojih smo rujno vino pili,rujno vino pili u potaji“.Kad do|o{e u Lijevno ravno,metnu{e ih Turci u tavnicu;tavnova{e tri bijela dana,

dok su Turci vije} vije}alikako }e ih biti i mu~iti.Kad pro|o{e tri bijela dana,izvedo{e starog Vujadina

7/23/2019 01 Citanka 4 os


122

izvedo{e starog Vujadina,prebi{e mu i noge i ruke;kad stado{e o~i vadit’ ~arne,govore mu Turci Lijevqani:„Kazuj, kujo, stari Vujadine,

kazuj, kujo, dru`inu ostalu,i jatake kud ste dohodili,dohodili, zime zimovali,zimovali, blago ostavqali;kazuj, kujo, kr~marice mladekod kojih ste rujno vino pili,pili rujno vino u potaji!“Al’ govori stari Vujadine:„Ne ludujte, Turci Lijevqani!

Kad ne kazah za te hitre noge,kojeno su kowma utjecale,i ne kazah za juna~ke ruke,kojeno su kopqa prelamalei na gole sabqe udarale, ja ne kazah za varqive o~i,koje su me na zlo navodilegledaju}i s najvi{e planine,gledaju}i doqe na drumove,kud prolaze Turci i trgovci“.

Narodna pesma

kleti, ~aran, hajduk, biwi{, pa{a, divan,

~ekrkli-~elenka, udovi~ki, jatak, rujan,

vije} vije}ati, kuja, utjecati (uticati)

Objasni za{to je devojka iz ove pesme svoje o~i klela?Zaokru`i odgovor za koji misli{ da je ta~an.

a) zato {to nije elela da je vide hajduci

b) zato {to se pla{ila Turakav) zato {to joj je bilo ao zarobqenih hajduka.

P b j j j j bj

7/23/2019 01 Citanka 4 os


123

Podvuci u pesmi plavom bojom stihove koji opisuju lepotu hajdu~kog odela i objasni ih.

• Zbog ~ega su Turci mu~ili hajduke?

Za{to hajduci nisu `eleli da odaju one k oji su im pomagali?

Podvuci zelenom bojom poruku koju starac Vujadin upu}uje Turcima i objasni je.

• Podvuci u pesmi crvenom bojom poruku koju starac Vujadin upu}uje svojim sinovima i objasni wenozna~ewe.

[ta zna~e izrazi:

• srce juna~ko –

• srce udovi~ko –

Koje su osobine hajduka prikazane slede}im izrazima?

• hitre noge –

• juna~ke ruke –

• varqive o~i –

Jo{ neke osobine hajduka su opevane u ovoj pesmi. Koje? Obja sni po ~emu zakqu~uje{ da su

7/23/2019 01 Citanka 4 os


124

• Tema ove pesme je:

• Ideja ove pesme je:

• Poruke ove pesme su:

j u u u j j j u u uj uhajduci takvi.

Ovo je epska ( juna~ka) narodna pesma. Nastala je u narodu, prenosila se s kolena na koleno usmenimputem, dok nije zapisana. Kao i druge juna~k e pesme, ona govori o va`nim doga|ajima i junacima.

Izbroj slogove u nekoliko stihova ove pesme. Sigurno zapaà{ da svaki stih ima po deset slogova.Takav stih naziva se deseterac. U desetercu su ispevane gotovo sve srpske juna~ke pesme.

Naj~e{}e su pevane uz gusle.

Poveì pojmove iz ku}ica s navedenim re~enicama.

Zato se narod divio hajdu~koj hrabrosti i to je opevao

u mnogim juna~kim pesmama.

Hajduci su hrabri.

Hajduci juna~ki podnose muke i ne odaju one koji su im pomagali.

dokaz

tvrdwa

zakqu~ak

[ta zna{ o svetom Savi? Gde je sveti Sava proveo detiwstvo?

De~ak se bojao vukova.Urlikali su, no}u, iz {uma oko grada – tvr|ave u kojoj

je ìveo. G rad se zvao R as, a de~ak R astko. Bio je naj-mla|i sin gospodara grada, velik og upana StefanaNemawe. Dok ih je slu{ao kako zavijaju, de~aku je izgle-dalo da su vrlo blizu da }e ~a skom sti}i pod kulu u

Zlatno jagwe

7/23/2019 01 Citanka 4 os


125

dalo da su vrlo blizu , da }e ~a skom sti}i pod kulu ukojoj je, na samom vrhu , spavao sa svoja dva brata, Vuka-nom i Stefanom. U kamenoj pros toriji, kru`noj iprostranoj, prekrivenoj ov~ijim k oàma, bile su na-me{tene wihove tri posteqe.

Poku{avao je da im obja sni kako mu se stvarno ~ini-lo da je vuk tu , iza vrata, ali nisu hteli ni da ga ~uju .Jako su ga prezirali. Vukan mu je ~ak rekao da }e moli-ti oca da on, Rastko, vi{e ne spava u istoj prostoriji sawima.

U}utao je i ose tio kako se uvla~i dubok o u sebe, kaopu` u ku}icu. Da, razlikovao se od svoje bra}e – oni subili hrabri, on nije. Oni su umeli da budu sinovi svogaoca, on nije. Uradio je ne{to {to se ne radi: ne samo {to

se pla{io, nego je i svima otkrio i da se pla{i i ~ega sepla{i.

Od tada su bra}a izbegavala da se igraju s wim. „Jo{si mali“, govorili su mu, „i kukavica. Igraj se sam.“

Odjednom, u snu, ugleda loptu svu od ~udesnog sjaja ka-ko se kotrqa prema wemu. [to mu je postajala blià, to je on postajao radosniji. Gle, pa to vi{e i nije lopta ne-go ono malo zlatno jagwe k oje se neverovatnom brzinompreme}e preko glave. Ba{ je sme{no i slatk o! Hop, hop,hop – i zaus tavilo se pred R astkom. Pogledalo ga je iprogovorilo:

– Slu{aj me – reklo je. – I sutra }e biti divan dan.Nemoj da ostane{ u kwi`nici. Iza|i da se igra{ loptomi igraj se sam. U podne kapije grada }e se, kao i obi~no,otvoriti da prime gla snike i putnik e namernik e. T i

neopaèno istr~i, u igri, za lopt om i, is to tako uigri, pribliì se {umi. Lopta }e se o tkotrqati u{umu a ti potr~i za wom. Slobodno. Ne boj se. Kad sena|e{ u {umi, ispred tebe }e iza}i velik i stra{anvuk. Iskezi}e zube i grdno }e zareàti. Poèle}e{

da pobegne{, ali t o nikako ne sme{ da u~ini{. Sa-vladaj svoj s trah kak o zna{ i ume{, primakni sevuku, pogledaj ga u o~i i mirno mu zapovedi da sednekao da nije vuk nego obi~an pas. Ako bude{ miran – a

7/23/2019 01 Citanka 4 os


126

d j u ud r ja znam da }e{ biti – vuk }e te poslu{ati. Ali, ak omu okrene{ le|a i po~ne{ beàti, s ti}i }e te i on-da ti nema spasa.

îm je to izreklo, malo zlatno jagwe prima~e svo-

ju glavu de~akovoj, liznu ga po nosu i nestade.Kad se probudio, Rastko je odmah osetio da je neka-ko ja~i u sebi. Se tio se sna i zlatnog jagwe ta.Pogledao je kroz prozor~i} – bilo je prelepo pro-zra~no jutro… Jo{ jednom se zagledao i u sebe: da,bio je spreman da uradi sve {t o mu je jagwe na-loìlo.

Celo pre podne igrao se na poqan~e tu, sam. – Ne udaq uj se, kneèvi}u – viknuo je jedan od

straàra. – Ne sme{, opasno je! – Odmah se vra}am – doviknuo je Rastko i nastavio

da juri za loptom. Uletela je u {umu, a Rastko za wom.Kotrqala se sve daqe, ve{t o vijugaju}i izme|u dr-ve}a. Najzad ju je sus tigao i uhvatio, sav zadihan.Uspravio se sa lopt om u rukama i – u tami {ume,pred sobom, ugledao ogromnog vuka.

Bio je stra{an i zao. O~i su mu sjaktile, reào jei kezio zube, spreman na skok.

Rastko je stajao, ukopan. Nije mogao ni da jekne, nida bekne. Ni da se makne.

Odjednom, kao da ga je neka sila gurnula ka vuku ,koraknuo je unapred jednom, pa drugi, pa tre}i put .

A vuk, reè}i, uzmicao. Jes te, uzmicao je. Vi{enije ni izgledao tako stra{an.

Obuzet ~udnom snagom, Rastko ga pogleda pravo u o~i.Vuk prestade da reì, mada je jo{ k ezio ogromne

zube. Zatim se sasvim primiri.Glasom koji kao da nije sa svim bio wegov, R astko

mu zapovedi:

– Sedi. Sedi dole.Ogromni vuk je gledao u de~aka, a de~ak u vuka. On-

da zver poslu{no obori glavu i sede.Rastko mu pri|e, podiè malom ruk om koja je jo{

7/23/2019 01 Citanka 4 os


127

u r | ru j j jpodrhtavala opasnu vukovu gubicu i mirno re~e:

– Po|i sa mnom. Ti si moj. I ti si dobar.Na gradskoj kapiji straàri su zaprepa{}eno gle-

dali neobi~an prizor: pod jarkim podnevnim suncem

i{ao je mali kneèvi} Rastko sa loptom u rukama, aogroman sivi vuk ga je poslu{no pratio. Straàridograbe lukove i strele, ali im Rastko doviknu:

– Ne, ne, on je moj. Ne}e vam ni{ta.…

Vuk je bio pres tao da reì, ali je i{ao tak opriqubqen uz Rastka kao da èli da se obznani da se odsada on s tara o de~aku. Istovremeno se svima ~iniloda je Rastko naglo porastao, iako je bio jo{ onaj is ti

mali de~ak, samo {to je sada neka mo} zra~ila iz wega.Veliki ùpan Stefan Nemawa ~ekao je svoje sinove.

Ve} su ga bili izvestili o neobi~nom doga|aju. – Pobedio si svoj strah – rekao je najmla|em sinu i

uzeo ga na krilo. – To je velika pobeda i ja ti ~es titam. Majka i ja se

ponosimo tobom, zar nije tako, Ana? – Tako je – rekla je knegiwa Ana i poq ubila Rastka

sa suzama u o~ima. – Znala sam da si hrabar. Najhrabriji.Vukan i Stefan su utonuli u }utawe.

– Mogu li da zadrìm vuka? – pitao je R astko. – Da, moè{ – odgovorio mu je o tac. – I mora{, jer

}e on odsad s talno biti uz tebe. Boqi ti ~uvar i nijepotreban.

Kao da je razumeo re~i velikog ùpana, sivi vukmu se sasvim primakao i stavio svoju glavu na ko-lena Stefana Nemawe. Kao pas.

Znam, dragi ~itaoci, da odavno pre tpostavqateda je de~ak Rastko onaj isti mladi Rastko Nemawi}

koji je, jedne no}i, ostavio i oca, i majku, i bra}u,i grad Ras, i oti{ao, pe{ice, sa gr~kim kalu|eri-ma, na Sve tu goru. @eleo je da u po tpunosti svojìvot posveti Bogu…

tarwe o~i ima svako od nas u sebi, ali ih svak o nedrì otvorene i ne ume da gleda wima. One se otva-raju ak o razumemo i prihvatimo da bogats tvo unovcu i imawu nikako nije i najve}e bogatstvo. Onodrugo, koje ~ovek stekne u svom umu i srcu, mnogo je

ve}e, a niko ga ne moè ni opqa~kati, ni oteti.Tako je u~io sveti Sava.

(Odlomak iz Kwige za Marka)Svetlana Velmar-Jankovi}

7/23/2019 01 Citanka 4 os


128

[ta uop{te zna~i prosve titeq? To je onaj k ojiu~i qude da sve t ne gledaju samo svojim telesnimnego i duhovnim o~ima. Duhovne, nevidqive, unu-

Navedi re~i kojima je opisana prostorija u kojoj je spavao Rastko?

Objasni kako je Rastko pobedio strah i postao hrabar.

Prona|i u tekstu one re~enice koje je Rastko govorio vuku i prepi{i ih.

Za{to se Rastko zagledao u sebe pre nego {t o je krenuo u {umu?

Podvuci plavom bojom re~enice koje opisuju Rastkov san i objasni ih.

ùpan, prezirati, premetati se, kwi`nica,namernik, naloìti, kneèvi}, sjaktiti (se),uzmicati, knegiwa, prosvetiteq

Izvedi zakqu~ak o tome kako ~ovek moè da savlada s trah.

• Glavni lik ove pri~e je:

• Wegove osobine su:

7/23/2019 01 Citanka 4 os


Wegove osobine su:

• To se vidi iz slede}ih postupaka:

• Sporedni likovi u ovoj pri~i su:

Prona|i u osmosmerci osam naziva likova iz tekstova koje si dosad ~itao u itanci.

129

k a r i r s e t i n o p i h o

l { i m a l i p r i n c e k l

a ~ i f s i b i { r a n p x dd e n e t e r p e p e q u g a

e f o l k o n e s n u p t a n

n t r n o v a r u ` i c a n a

s t a r i v u j a d i n q a s


kwi`evnost

poezijaproza

slikovito iskazivawepripovedawe o doga|ajima

mo`e biti narodnai autorska

7/23/2019 01 Citanka 4 os


130

ose}awa, naj~e{}e u stihui likovima koje nije u stihu

tekst je pisan u vidu dijaloga

sadrì i didaskalije,obja{wewa o izgledu scene

i pona{awu likova, o mestu

radwe i sl.

dramska radwa ima uvod,

zaplet i rasplet, a zasniva se

na sukobu likova

~in i scena (ili prizor) su

delovi dramskog teksta

drama

kwièvno delo pisanou stihu ili prozi,nameweno izvo|ewuu pozori{tu, na filmu,radiju ili televiziji

ÛDESNI SVET5.

7/23/2019 01 Citanka 4 os


ÎTAMO• bajke, se}awa, {aqive i druge pesme,

nau~nopopularne i informativne tekstove

UÎMO I VE@BAMO• o romanu za decu• o refrenu• o ritmu pesme

TVOJ ZADATAK ]E BITI

• da smisli{ i napi{e{ {ta bi mogao da pos tigne{uz pomo} ma{te

• da napi{e{ sastav na temu Rascvetalo drvo• da napi{e{ koje bi va`ne poruke poslao

stanovnicima drugih planeta

Prva glava

Niz ze~ju rupu

Alisi je ve} bilo dosadilo da sedi na obalikraj svoje sestre i da ni{ta ne radi. Dvaput-tri-put gvirnula je u kwigu koju je sestra ~itala, ali uwoj nije bilo ni slika ni razgovora Ih kakva mi

pretek da dobro osmotri sve oko sebe i da se u ~udupita {ta li }e se daqe dogoditi. Najpre poku{a da

pogleda dole, ne bi li videla {ta je tamo o~ekuje,ali je pod wom sve bilo u gus tom mraku, tako dani{ta nije videla; onda po~e razgledati s tranebunara i vide da su na~i~kane ormarima i polica-ma za kwige; poneg de su o klinovima visile

Alisa u zemqi ~uda

Kako zami{qa{ zemqu ~uda? Ko u woj ìvi? [ta se u woj doga|a?

7/23/2019 01 Citanka 4 os


132

woj nije bilo ni slika ni razgovora. „Ih, kakva mi je pa to kwiga“ – pomisli Alisa – „u kojoj nema nislika ni razgovora?!“

Zato ona po~e da premi{qa (uk oliko je mogla,

jer je dan bio tako topao da je bila prosto ìva za-spala) ima li smisla da ubere malo belih rada isplete ven~i}, kad odjednom, jedan Beli Zec, cr-venkastih o~iju, protr~a pored Alise.

U tome zbiqa nije bilo ni~eg naro~itog, niti seAlisa ba{ mnogo iznenadila kad je ~ula da Zec kaèsamom sebi: – O, zaboga! Zaboga! Zadocni}u! (Kad jeAlisa posle mislila o svemu tome, palo joj je na pa-met da je ipak trebalo da se za~udi, ali tada joj se

to ~inilo sasvim prirodno.) Ali kad Zec izistin-ski izvadi sat iz xepa na prsluku , pogleda u sat i od-

juri, Alisa sk o~i na noge. Sinu joj u glavi da jo{nikad nije videla ni Zeca sa xepom za sat, a kamolida iz xepa vadi sat . Gore}i od radoznalosti Alisase stu{ti za Zecom preko poqa i vide ga kako {mug-nu u veliku ze~ju rupu ispod ìvice.

I Alisa se istog trena sjuri za wim u tu rupu, nepomi{qaju}i uop{te kako }e iza}i iz we.

Ze~ja rupa se u po~e tku protezala pravo napredkao neki tunel, a onda se spusti u dubinu tako nagloda Alisa nije imala vremena da se zaus tavi, negopo~e padati dole niz nekakav veoma dubok bunar.

Ili je bunar bio isuvi{e dubok, ili je Alisapadala isuvi{e polako, tek, imala je vremena na-

ma za kwige; poneg de su o klinovima visilezemqopisne karte i slike. Alisa usput uze s jednepolice }up na k ojem je pisalo MARMELADA ODPOMORANXI, ali se stra{no razo~ara, jer je }upbio prazan; pla{ila se da ga baci dole, da nek ogatamo ne ubije, pa ga spus ti na jedan od ormara po-red kojih je padala.

„Pa, posle ovakvog padawa“ – pomisli Alisa –„ne}e mi ni{ta biti ak o se desi da se sk otrqamniz stepeni{te! Svi }e mi se kod ku}e diviti kakosam hrabra! Ma ne bih ni pisnula i da se s tro-po{tam s na{eg krova!“ (T o je zbiqa bilo sa svim

ta~no.)„Dole, dole, dole. Ho}e li se ovo padawe ikad

zavr{iti?“ – Ba{ me zanima k oliko sam miqa dosada pre{la? – re~e Alisa nagla s. – Mora da samsada negde blizu sredi{ta zemqe êkaj da vidim:

koje sam geografsk e {irine ili duìne dospela!(Alisa nije ba{ ni{ta znala ni o geografsk oj{irini ni o duìni, ali joj se u~inilo da to vrlolepo i u~eno zvu~i.)

Pa je opet po~ela: „Pitam se da li }u pasti pra-

vo kroz Zemq u! Kako bi bilo sme{no da iza|emme|u qude koji idu na glavi! Mislim da su t o An-tipatijani… (Bila je sre}na {to je niko ne ~uje, jerovo nije zvu~alo ba{ kao ona prava re~) … – alimora}u da ih pitam kak o se zove wihova zemqa –

7/23/2019 01 Citanka 4 os


133

sada negde blizu sredi{ta zemqe. êkaj da vidim:to bi bilo, ~ini mi se, ok o ~etiri hiqade miqa…(jer, Alisa je u {k oli u~ila ne{to o tome, i madasad i nije bila osobita prilika da pokaè {tazna, po{to je niko nije mogao ~uti, ipak, dobro }e joj do}i da se presli{a) … da, t o je o tpriliketa~na razdaqina, ali sada, da mi je samo znati do

mora}u da ih pitam kak o se zove wihova zemqa. Molim Vas, gospo|o, da li je ovo Novi Zeland iliAustralija?“ (Dok je govorila, ona poku{a da sepokloni i napravi kniks. Zamisli da se klawa{ ipravi{ kniks dok pada{ kroz vazduh! Misli{ lida to moè{ da uradi{?) „Ali zar ne}e pomislitida sam najobi~nija neznalica?! Ne, bilo bi glupoda pitam; mo`da je neg de napisano ime te zemqe,pa }u ga videti.“

Dole, dole, dole. Po{to nije imala {ta drugo daradi, Alisa opet po~e da pri~a sama sebi. – Zacelo}u ve~eras nedostajati Dini (Dina je bila wenama~ka). Nadam se da ne}e zaboraviti da joj daju we-

no ~an~e mleka za uìnu. Oh, moja draga Dina, ba{mi je krivo {to sada nisi sa mnom! Dodu{e, ovde, uvazduhu, nema nijednog mi{a, ali moè{ da uhva-ti{ {i{mi{a, a t o je, zna{, vrlo sli~no mi{u .Samo ne znam da li ma~k e jedu {i{mi{e? I tadase Alisi pridrema, pa onako kroz san po~e govori-ti: „Jedu li ma~k e {i{mi{e, jedu li {i{mi{ima~ke?“ Po{to nije mogla da odgovori ni na ovopitawe, bilo joj je ba{ svejedno govorila ovako ili

onako. Alisa je t onula u san, i taman je po~ela dasawa kako se {e ta sa Dinom, drè}i je za {apu , ikako joj govori vrlo ozbiqno: – ûj, Dina, reci miistinu, da li si ikad smazala {i{mi{a? – kad od-

jednom, tres! tra s! – ona pade na hrpu gran~ica isuvog li{}a i tako se svr{ilo padawe.

Alisa je ostala zdrava i ~itava, pa odmah sko~ina noge; pogleda gore, ali nad wom se nadnela du-boka pomr~ina, pred wom se pruào jedan duga~akhodnik i ona opazi u daqini Belog Zeca kak o od-mi~e wime. Ne ~ase}i ~asa Alisa polete kao vetar

i taman stiè da ~uje kak o Zec, zami~u}i za ugao,kaè: – Tako mi u{iju i brkova, zakasni}u! – Bila

mu je gotovo za petama, ali kad do|e do ugla i skre-nu, od Zeca nije bilo ni traga ni glasa. Na{la se uduga~kom hodniku, osvetqenom mnogim svetiqka-ma koje su visile sa tavanice.

(odlomak iz romana Alisa u zemqi ~uda)Luis Kerol

stu{titi se, miqa, osobit, kniks, ~an~e, {i{mi{, smazati

7/23/2019 01 Citanka 4 os


134

Za{to je Alisi bilo dosadno na obali?

Navedi re~enicu u kojoj Alisa daje svoj sud o kwigama.

Da li se u tome sla`e{ sa Alisinim mi{qewem? Objasni za{to misli{/ne misli{ kao ona.

^ime je Alisa re{ila da razbije dosadu?

Objasni po ~emu je zec koga je Alisa videla bio neobi~an?

[ta misli{, kako se Alisa ose}ala kada je po~ela da pada? Za{t o?

Kako se Alisa ose}ala kada je u duga~k om hodniku ponovo ugledala Belog Zeca? Za{to?

7/23/2019 01 Citanka 4 os


135

Smisli i napi{i kako bi moglo sli~no ili druk~ije da se kaè:

• gore}i od radoznalosti –• Alisa se stu{ti za Zecom –

• Alisa je tonula u san –

• nad wom se nadnela duboka pomr~ina –

• ne ~ase}i ~asa –

• polete kao vetar –

• bila mu je gotovo za petama –• od Zeca nije bilo ni traga ni glasa –

Razmisli o Alisinim osobinama. Zaokruì one osobine k oje zapaà{ iz Alisinih postupaka.Objasni po ~emu zakqu~uje{ da ona ima te osobine.

radoznala, dosadna, hrabra, ma{tovita, sebi~na, strpqiva, dobro}udna, pravi~na, pla{qiva

Smisli i napi{i kakva je druga ~uda videla i doìvela Alisa.

7/23/2019 01 Citanka 4 os


136

Ovo je odlomak iz romana Alisa u zemqi ~uda Luisa Kerola.Roman je kwièvno delo u kojem je ispri~an ~itav ìvot jedne li~nosti ili niz va`nih

doga|aja iz wenog ìvota. Za razliku od pri~e, roman je obimniji. U romanima za decu glavni junaci su obi~no deca, a doga|aji su uzbudqivi, neobi~ni, a ponekad i neverovatni.

Lektira

Re{i rebuse.

Pro~itaj ceo roman Alisa u zemqi ~uda. Nadamo se da }e{ u t ome uìvati. U dnevnik ~itawa zabeleìsve ono {to je va`no, a {to }e ti kasnije koristiti pri pisawu lektire. Vidi uputstvo na 18. strani.

Koje si pesme i pri~e Du{ka Radovi}a ~itao?Da li zna{ ne{to o wegovom detiwstvu?

Tri sam zemqe prelazio,i tri gore pregazio,

i tri mora preplovio –dok ga nisam ulovio.

Plavog zeca,~udnog zeca, jedinog na svetu!

Ja ga htedoh vama datida vam {ije,

da vam pije,da vam kroji,da vam broji,da vam plete,da vam mete,

Plavi zec

7/23/2019 01 Citanka 4 os


137

Ovaj zeczna da svira,

ovaj zeczna da plete,

ovaj zecru~ak kuva,

ovaj zecku}u mete.

Ovaj zecplesti ume,

ovaj zec

èti ume,ovaj zec,

{iti, pitii francuski govoriti

– sve razume!Plavi zec,~udni zec, jedini na svetu!

da vam kuva,da vas ~uva,da vam peva,slike {arai francuski razgovara.Plavi zec,~udni zec, jedini na svetu!

Stavih zeca u torbak,pa poùrim svojoj ku}i.

Al’ kad besmo ispred ku}e,stade ze~i} da {apu}e:

– Pusti me, lov~e,hrabri lov~e,da o~e{qam kosu,da umijem lice,da ise~em nokte,da ispravim stas,da udesim glas.Nek vide decaplavog zeca,~udnog zeca, jedinog na svetu!

Pustih zeca iz torbaka,al’ se zec ne o~e{qa,al’ se zec ne umi,nit ise~e nokte,nit ispravi stas,nit dotera glas.Ve} pobeè, oj nesre}o,na kraj sveta, oj nevoqo!

Plavi zec,~udni zec, jedini na svetu!

Du{an Radovi}

mesti, èti, torbak, stas

[ta je sve lovac morao da u~ini da bi uhvatio plavog zeca?

Objasni za{to je ovaj zec jedini na svetu .

Za{to je lovac hteo da deci da zeca?

7/23/2019 01 Citanka 4 os


138

Za{to je lovac hteo da deci da zeca?

Kako je zec uspeo da ubedi lovca da ga pus ti iz torbaka?

[ta misli{, zbog ~ega je zec pobegao?

Kako se lovac ose}ao kada je zec pobegao? Iz k ojih re~i to zakqu~uje{?

Doma}i zadatak

Ponavqawe (refren) se javqa u pesmi kada se jedna re~, grupa re~i ili ~itav s tih ponavqajuposle svake strofe ili posle odre|ene grupe s tihova. Takvo ponavqawe isti~e osnovno

pesnikovo ose}awe ili glavnu misao. Ponavqawem se nagla{ava ritam pesme.

Ozna~i pesmu znacima iz Pravila za izraàjno ~itawe i recitovawe sa strane 196.Nau~i ovu pesmu napamet. Nadamo se da }e{ uìvati u recit ovawu!

Navedi sve stihove koji se ponavqaju u ovoj pesmi. Kaì svoje mi{qewe o t ome za{to se ponavqaju.

[ta zna~i re~ fantazija? Kako ti fantazija pomaè dok se igra{, ~ita{ knjigu, kad pi{e{?

Bastijan je ~itao knjigu o zemlji Fantaziji (ma{ti). Dok je

~itao, polako je postajao jedan od likova iz te knjige. Stanov-nici Fantazije traè od njega da ih spase, jer njihovo carstvonestaje. On to ~ini tako {to ulazi u svet fantazije. Stvara gaponovo svojom ma{tom i svima daje nova imena. VladarkiDetinjoj Carici daje novo ime – Mese~evo Dete.

[

Beskrajna pri~a

7/23/2019 01 Citanka 4 os


139

„[ta je to, Mese~evo Dete?“„Zrno peska“, odgovorila je, „to je sve {to je ostalo od bezgra-

ni~nog carstva. Poklanjam ti ga.“

„Hvala“, re~e Bastijan za~u|eno. Nije znao {ta da radi saovim darom. Da je bar ne{to `ivo!Dok je razmi{ljao, {to je Mese~evo Dete verovatno i o~ekiva-

la od njega, iznenada je na ruci osetio ne`no golicanje. Pogle-dao je malo bolje.

„Pogledaj, Mese~evo Dete!“, {aputao je.“Pa ovo po~inje datinja i svetluca! I tu se – vidi{ li? – pojavljuje maju{ni plamen.Ne, pa to je klica. Mese~evo Dete, pa to uop{te nije zrno peska!To je svetle}e seme koje po~inje da klija!“

„Dobro si uradio, moj Bastijane!“, za~uo je njen glas.“V idi{kako je to lako za tebe.“Ta~kica na Bastijanovom dlanu zra~ila je jedva vidljivim sja-

jem, koji je brzo rastao i u bar{unastom mraku obasjavao dvatako razli~ita de~ja lica, nadneta nad ~udom.

Bastijan je polako povukao ruku i svetle}a ta~ka je ostala dalebdi izme|u njih kao mala zvezda.

Klica je nicala tako brzo da se mogao posmatrati njen rast.Izbijalo je li{}e i stabljike, nicali su pupoljci koji su se otvarali

u divne fluorescentne cvetove, vi{ebojne i blistave. V e} su sera|ali mali plodovi koji bi, ~im bi sazreli, eksplodirali kao mi-nijaturne rakete i poput iskri~ave {arene ki{e sejali oko sebenovo seme.

Iz novog semena ponovo su rasle biljke, ali ove su imale dru-ga~iji oblik. Neke su li~ile na lepezastu paprat ili male palme,

7/23/2019 01 Citanka 4 os


140

okrugle kaktuse, rastavi}e ili kvrgasto malo drve}e.Svaka biljka sijala je i blistala drugom bojom.

Ubrzo se bar{unasta tama oko Bastijana i Mese~e- vog Deteta, ispod i iznad njih i sa svih strana, ispu-nila blistavim biljkama koje su brzo nicale i bujale.Lopta sjajnih boja, novi svetlucavi svet, lebdeo je NIU ÊMU i rastao i rastao. A u samom sredi{tu sedelisu Bastijan i Mese~evo Dete drè}i se za ruke, zadi-

vljeno posmatraju}i ~udesan prizor.înilo se da biljke neumorno stvaraju uvek nove

oblike i boje. Otvarali su se sve ve}i cvetni pupoljci istvarali sve bogatiji i bogatiji bokori. Sve to odvijalose u potpunoj ti{ini.

Posle izvesnog vremena neke biljke su ve} dosegle visinu suncokreta, a druge su bile ~ak velike kao vo}-ke. Bilo je tu lepeza od smaragdnozelenog li{}a ilicvetova nalik na paunovo perje, prekriveno o~ima

duginih boja. Drugo rastinje podse}alo je na pagode,poput otvorenih ki{obrana napravljenih od ljubi~as-te svile. Nekoliko providnih debelih stabala, ispreple-tenih poput pletenica, izgledalo je kao da su od ruì-~astog stakla iz kojeg zra~i svetlost. Bilo je velikih bo-kora nalik na krupne grozdove plavih i ùtih lampio-

na. Na nekim mestima hiljade malih zvezdastih cve-tova visile su kao blistavosrebrnasti vodopadi, ili kaotamnozlatne zavese od zvon~i}a sa velikim pa{njaci-ma kao ki}ankom. Ove svetle}e no}ne biljke rasle susve bujnije i sve gu{}e, i malo-pomalo isprepletale su

se me|usobno u divan splet blagog svetla.„Mora{ svemu ovome dati ime!“, {apnu mu Me-se~evo Dete.

Bastijan klimnu glavom.„No}na {uma Perelin“, re~e.Okrenuo se Mese~evom Detetu

To je bio AURIN, medaljon, Sjaj, znak Detinje Ca-rice i svako ko bi ga nosio postajao je njen zamenik!Mese~evo Dete dalo mu je mo} nad svim bi}ima istvarima u Fantaziji. I sve dok bude nosio ovaj znak,ona }e neprestano biti s njim.

Bastijan je dugo posmatrao dve zmije, jednu sve-tlu, drugu tamnu, koje su jedna drugoj zagrizle rep ioblikovale oval. Zatim je okrenuo medaljon i, na svo-

je ~u|enje, na{ao natpis na drugoj strani. Bile su to~etiri kratke re~i ispisane ~udnim kitnjastim slovima:

7/23/2019 01 Citanka 4 os


141

Okrenuo se Mese~evom Detetu.Ali, nje vi{e nije bilo!Bio je sam u kru`nom prostoru, koji je stvorio ti-

njaju}i gusti{ biljaka.„Mese~evo Dete!“, povikao je.“Mese~evo Dete!“Nije dobio odgovor.Seo je ose}aju}i se bespomo}no. [ta sada da

u~ini? Za{to ga je ostavila? Kuda bi trebalo da krene,ako je uop{te mogao da krene nekud?

Dok je tako sedeo i poku{avao da shvati {ta je na- velo Mese~evo Dete da ga napusti bez obja{njenja ipozdrava, prstima se poigravao zlatnom amajlijom

koja mu je visila oko vrata.Posmatrao ju je i odjednom ispustio krik izne-na|enja.

(Odlomak iz romana Beskrajna pri~a) Mihael Ende

fluorescentan, rastavi}, pagoda,

amajlija, medaljon

Prona|i u odlomku i napi{i jo{ neke re~i koje pokazuju kako se od zrna peska postepeno stvarala~arolija, sve do divnog spleta blagog svetla.

zrno peska, ne`no golicanje, tinja i sv etluca,

• Kako se ose}ao Bastijan dok je posmatrao ~udesne promene zrna peska?

• [ta su ose}ali Bastijan i Mese~evo Dete kada su se na{li okru`eni tinjaju}im gusti{em biljaka?

Kakvu je mo} imala amajlija koju je Bastijan dobio od Mese~evog Deteta?

7/23/2019 01 Citanka 4 os


142

• Prona|i u tekstu jo{ jedno pore|enje i prepi{i ga.

Objasni {ta za tebe zna~i poruka: U~ini ono {to èli{ .

• Prona|i pore|enje u slede}oj re~enici i objasni {ta zna~i: Bastijan je polako povukao ruku i sv etle}ata~ka je ostala da lebdi izme|u njih kao mala zv ezda.

Zamisli da u ruci drì{ stakleni kliker. Smisli i napi{i {ta bi mogao da postigne{ uz pomo} ma{te.

Izraàjno pro~itaj naglas deo romana Beskrajna pri~a.

Seti se nekog rascvetanog drveta u prole}e. Opi{i ga po se}aw u. Kojih su boja cvetovi, kakomiri{u, koga privla~i taj miris?

Tre{wa u cvetu

Sva uzavrela,

I sva bela;U woj zuzoriHiqadu p~ela.

Zuzore, zuzoreSlo`no, ìvo;

7/23/2019 01 Citanka 4 os


143

uzavreo, zuzoriti, drevan, {tivo, miomiris

Objasni zna~ewe slede}ih stihova kojima je naslikana tre{wa u cvetu:

• sva uzavrela –

• i sva bela –

• u miomirisu cvetnoga grmqa –

Prona|i re~i kojima se opisuje zujawe p~ela i obja sni {ta one zna~e, na {ta te podse}aju.

^itaju nekoDrevno {tivo.

U miomirisuCvetnoga grmqa

Hiqadu p~elaIstu re~ mrmqa.

Milovan Danojli}

• Kojim se re~ima do~arava miris rascvetale tre{we?

• Zamisli da se nalazi{ kraj ove tre{we i da je posmatra{. Kakva bi ose}awa u tebi izazvala? Zbog ~ega?

Ovo je lirska opisna pesma.

7/23/2019 01 Citanka 4 os


144

Navedi re~i iz pesme koje se rimuju.

• Lirska je zato {to

• Opisna je zato {to

Uz slede}e re~i dopi{i {to vi{e re~i koje imaju isto ili sli~no zna~ewe.

• uzavreo –

• miomiris –

• zuzoriti –

• drevan –

• mrmqati –

Doma}i zadatakNapi{i sastav pod naslovom Rascvetalo drvo.Posmatraj jedno rascvetalo drvo iz tvoje ok oline. Potrudi se da zapazi{ {to vi{e detaqa: izgledstabla, grana, li{}a, cvetova, boje, mirise, zvuke, igru svetlosti… [ta ose}a{ i o ~emu razmi{qa{kada pogleda{ drvo? Moè{ li da zamisli{ svoj razgovor s drvet om? O svemu tome napi{i sastav.Pogledaj uputstva u Pravilima za dobro pisawe i recitovawe sa strane 196.

Kako izgleda zvezdano nebo? [ta zna{ o va sioni?

Kroz vasionu i vekoveDanas }emo po}i, ak o na t o pristajete, na daleki

put. Nikakva brzina na svetu, pa ni ona svetlosna, ne

bi nas mogla za vreme celog na{eg ìvo ta odvestionamo kuda èlimo da s tignemo, sem lakih krilana{ih misli koja su brà od muwe. Ali je, pored sve-ga toga, potrebno da premerimo puteve koje }emo pre-leteti, da bismo se mogli vratiti natrag . Zato }emoponeti sa sobom jedno klup~e, sli~no onome k oje je

Milutin Milankovi}(1879–1958)

ro|en je u Daqu, u Slavoniji.Bio je profesor kosmi~ke fizikena Beogradskom univerzitetui nau~nik svetskog glasa. Napisao je vi{e kwiga iz oblasti nauke,

a najpoznatije su: Nebeska mehanika, Istorija

7/23/2019 01 Citanka 4 os


145

Arijadna dala T ezeju kada je po{ao u Lavirint . Odtankog, skoro nevidqivog konca. Evo, ja ga ve} ispre-dam i pravim na wemu zna~k e na kojima }emo ~itati

prevaqene daqine…Sada sam ba{ govorio telefonom sa putni~kim ode-

qewem Me|unarodne kompanije za saobra}aj sa Mese-com. Odavde mi javi{e da sa wihove glavne stanice Ar-bon, na Bodenskom jezeru, polazi u subotu u 8 sati izju-tra brzi me|unarodni voz. R ezervisao sam za na s dvekabine prve kla se. Ta~no pola ~a sa pre pola ska ja }uvas ~ekati u vestibilu te stanice.

Na{a sedi{ta su , dodu{e, niska zbog u{tede pro-stora, ali se u wima moèmo divno zavaliti iopruìti, jer su meka i sa svih strana opkoqena debe-lim jastucima. I patos i plafon pre tvoreni su u du-{eke. Kroz ova okrugla okna u patosu mo}i }emo da po-smatramo na{u Zemq u, a moèmo se pri t ome poslu-ìti i ovim dvogledom; on je, kao {to vidite, pokret-no, ali hermeti~no proturen kroz patos.

Na{ voz ubrzava bez pres tanka svoj le t, jer Zemqino

privla~ewe biva sve slabije. Ovo posledwe ose}amo ve}isuvi{e jasno. Na{i pokre ti postali su pla{qivi, agestovi svetiteqski. Neoprezan pokre t noge bacio binas do tavanice i zato je ova, za svaki slu~aj, obloènamekim du{ekom. A za vreme no}i mora}emo prikop~atina{e jorgane za krevet da ne bismo poleteli…

a najpoznatije su: Nebeska mehanika, Istorijaastronomske nauke, Kroz vasionu i vekove, Krozcarstvo nauke i dr. Jedno svoje se}awe na

detiwstvo opisao je u tekstu sa 150. strane.

Na{a krila trepere, mi ostavqamo Zemqu, klup-~e Arijadnino se odmo tava. U na{em silnom le tumi smo ve} u prvoj sekundi ostavili daleko, dale-ko iza na{ih le|a ceo na{ planetski sistem, na{epti~je gnezdo.

Oko nas preovladava mrak, sun~ana svetlost ble-di i gasi se. Sa sviju, ba{ sa sviju strana, obavilose oko nas zvezdano nebo kao kakva ogromna lopta.Na wemu sijaju bezbrojne zvezde, a ok o toga nebaobavila se Mle~na s taza kao grivna opletena odsitnog bisera.

Z j j | Z

7/23/2019 01 Citanka 4 os


146

Zvezdana jata koja smo postepeno vi|ali sa Zem-qe sad su nam sva odjednom na vidiku. Eno, ono je Ve-liki medved, ono je Orion, ono Ka siopeja… Sa

Zemqe smo uvek videli samo pola vasione, a sada jevidimo celu.

Pra{ina od sto hiqada sunaca! Ogromnih i ve-}ih sunaca nego {to je na{e, ~ijoj smo se veli~ininekad divili i mu~ili se da je predstavimo. A sa-da treba da na{im misaonim pogledom obuhvati-mo ovoliki wihov roj, uzimaju}i pri t ome da suwihova me|usobna ods tojawa tolika da svetlos t

utro{i godine dok od jednog stigne do najblièg.Poletimo daqe, nasumce, izme|u ovog roja. Ari- jadnin konac pokazuje ve} s totine svetlosnih go-dina. Mi ulazimo iz no}i opet u dan, ali je ta zoradruga~ija nego {to je bila na Zemqi, ona je zla}a-na, a novo sunce ne ra|a se na horizontu – t oga ov-de nema – nego nam se ono prividno pribliàva.Eno, ona zvezda koja je doskora bila sitna, raste ibiva sve svetlija. To je jedno xinovsko ùto sunce.

Ono nam {aqe ùtu svetlost: to se vidi po na{emodelu, a jo{ lep{e po va{oj k osi koja izgleda kaosuvo zlato.

Novi dan nam zasewuje o~i: zato mewamo pravacda se suvi{e ne pribliìmo ovom novom suncu .Ostavqamo ga daleko iza sebe, ulazimo opet u tamu.

Svi}e novi dan, mi se pribliàvamo novomsuncu, obasjava nas nova sve tlost; ona je ruì~a s-ta. To sunce je jedan crveni xin, kako se ove zvezdezovu u nauci. Ono se nalazi ba{ u cvetu svoje mla-dosti. Vremenom }e postati ùto, pa }e na vrhuncu

svog razvitka za svetliti belom, sk oro plavi~as-tom svetlo{}u. Posle t oga }e, s tare}i, stupiti ukategoriju patuqaka, poùteti, pa pocrveneti, doksasvim ne potamni.

Prolazimo pored novih i novih sunaca. Svak ood wih je druk~ije. Izgleda kao da me|u wima ima

b N j

7/23/2019 01 Citanka 4 os


147

i bra~nih parova. Nauka ih zove dvojnim zvezdama.To su sunca koja su tako blizu jedno drugom – blizuu kosmi~kom smislu te re~i – da ih me|usobna priv-

la~na snaga drì u zajednici. Izgleda kao da se ne-vidqivim rukama drè jedno za drugo, igraju}ipri tom gracioznu okretnu igru kojoj poznajemo ri-tam i sve wene ostale osobine…

Ja traìm sliku, uspomenu, doìvqaj k oji binam olak{ao predstavu ovolikog broja sunaca. Evo je! Sigurno ste kadgod posmatrali si}u{na zrncapra{ine kako se k ovitlaju i trepere u sun~evom

zraku, propu{tenom kroz puk otinu u tamnu sobu .Na{e Sunce je takvo zrnce u pra{ini vasione! Milutin Milankovi}

svetlosna brzina, Arijadna, Tezej, Lavirint,Bodensko jezero, vestibil, hermeti~an,

hermeti~no, Mle~na staza, grivna, Velikimedved, Orion, Kasiopeja, svetlosna godina,prividno, kategorija, graciozan

Koja sazve`|a pisac pomiwe u ovom tekstu?

Kojim prevoznim sredstvom putuje kroz vasionu?

Kako se u tekstu mere rastojawa izme|u nebeskih tela?

Kako je pisac isplanirao po~etak putovawa u vasionu?

Objasni zna~ewe re~enice: Nikakva brzina na svetu, pa ni ona svetlosna, ne bi nas mogla za vremecelog na{eg ìvota odvesti onamo kuda èlimo da stignemo, sem lakih krila na{ih misli k oja su brà od muwe.

7/23/2019 01 Citanka 4 os


148

Za{to pisac upore|uje ovo putovawe s mitom o Tezeju i Arijadni? Objasni.

Za{to pisac na{ planetski sistem naziva na{im pti~jim gnezdom?

Podvuci u tekstu opis kabine vasionskog voza i ispri~aj kako ona izgleda.

Napi{i svoj do`ivqaj opisa zore u va sioni.

Objasni {ta zna~i izraz pra{ina od sto hiqada sunaca kojim se slika vasiona.

Opi{i svoj do`ivqaj slike Sigurno ste kadgod posmatrali si}u{na zrnca pra{ine kako sekovitlaju i trepere u sun~evom zraku, propu{tenom kroz pukotinu u tamnu sobu.

Objasni pore|ewa:

• zbezdano nebo kao kakva ogromna lopta –

7/23/2019 01 Citanka 4 os


149

[ta je u ovom tek stu plod pi{~eve ma{te?

Koje nau~ne istine saznaje{ iz ovog teksta?

• Mle~na staza kao grivna opletena od sitnog bisera –

Prona|i u tekstu i podvuci jo{ neka pore|ewa.

Napi{i kako bi ti opisao Zemqu stanovnicima neke druge planete.

Koje va`ne poruke bi poslao sa Zemqe u vasionu stanovnicima drugih planeta.

Kako sam doìveo narodne juna~ke pesme

Jednog dana o tac donese iz biblio teke drugusvesku narodnih pesama prvog Vuk ovog izdawa ipo~e da mi ~ita:

Vino pije Musa Arbanasa u S tambolu u kr~mi bi- jeloj, tuma~e}i mi pri tome sve {to mi je bilo ne-poznato. Gutao sam svaku re~ te pesme i uìvio sesvom du{om u wu i u doga|aje {to ih ona tako ìvopredo~ava. Kada do|e red na ono mesto gde se pri~akako izvedo{e Marka pred cara, kak o ga je ubila

Ovo je jedno od se}awa na detiwstvo ~uvenog nau~nika Milutina Milankovi}a.

7/23/2019 01 Citanka 4 os


150

r r r j umemla od kamena i kak o je pocrneo kao kamen si-wi, briznuh u pla~ i jedva se sti{ah.

Otac produì ~itawe. Do|e na red: suva dreno-vina sa tavana od devet godina. Kad je Marko steèu desnicu, iz we dvije kapqe isko~i{e. Pa kad odeu primorje ravno: sve se skita, a za Musu pita. T ezamete kavgu s Deli-Musom.

Pri slu{awu tih mes ta sav sam trepereo, srcemi se pope u grlo i smiri se tek pri sre}nom za-vr{etku dvoboja Mark ovog sa Musom. Onda zamo-lih oca da mi pesmu pro~ita jo{ jedanput.

– Ne}u – re~e mi on – jer }e{ da pla~e{. – Pa ne}u!I otac po~e da iznova ~ita pesmu . Ja je proì-

veh jo{ jedanput sa jo{ ve}im u~e{}em. Kad o tacstiè na ono kriti~no mes to, ja stisnuh zube, alibujica suza pojuri mi niz obraze. Otac me pogledaprekorno, ali mu ja, vi{e rukama no jecavim gla-som, dadoh znak da ~ita samo daqe. I, zais ta, ~im

stigo{e tri berbera mlada, jedan mije, drugi Mar-ka brije, a tre}i mu nokte sarezuje, moj pla~ pre|eu sladak smeh.

Sutradan mi otac na moju molbu pro~ita istu pe-smu jo{ dva puta, uz moje propisno jecawe. Dan izatoga saop{tih mu da celu pesmu znam naizus t: pre-

sli{ao sam se sino} u krevetu. Kada je, zaista, predocem ponovih, a pri tome posle pitawa carevog: Je-si l’ |egod u ìvotu Malko? izgovorih tu`nim gla-

si}em: Jesam cale, ali u l|avu!, otac me, onako sla-ba~kog, pogleda, a suze mu navre{e na o~i.

Za kratko vreme znao sam naizus t jo{ i ove na-rodne pesme: „Uro{ i Mrwav~evi}i“, „Smrt Kraqe-vi}a Marka“ i „Car Lazar i carica Milica“. To su,sa onom prvom, ~etiri najlep{e pesme na{e narod-ne poezije, dela pravog pesni~kog genija, koje, svo-

jom sadrìnom i pesni~k om lepo tom, dalek o od-ska~u od svih ostalih na{ih narodnih pesama…

Milutin Milankovi}

predo~avati, memla, siwi, drenovina, zametnuti,kavga, sarezivati, naizust

Podvuci delove teksta iz kojih saznaje{ kakose mali Milutin ose}ao i prepri~aj ih.

U seoskim dvori{tima se nekada nalazila drvena zgradica k oja je sluìla kaoostava za ~uvawe mleka i mle~nih proizvoda. Bio je t o mlekar ili ladnik. I danas ga ponegdeima. Da li si nekada video kako izgleda mlekar? Leti, i po najve}im vru}inama,mleko u mlekaru uvek je hladno, ukusno i prijatno za pi}e.

Lica: PESNIK, DEÂK, DEVOJÎCA, PEVA ^,SUNCE, MESEC, PLANINKA, OKLAGIJA, ÎÂ,BABA

(Na sredini pozornice je mali mlekar, drvena

îk da pogodite zbog ~ega

su se posva|ala dva zlatna brata

7/23/2019 01 Citanka 4 os


151

r d r j r drku}ica, {irom o tvorenih vrata, kroz k oja se vide{erpe i lonci. Nad mlekarom je drvo. Ok o mlekara i

drveta poskakuju De~ak, Devoj~ica i Peva~ i tap{u dlanovima. Pesnik sko~i me|u wih sa drveta.)PESNIK: Da li ste ~uli, da li ste znali…? (malo

zastane) Sunce i Mesec se posva|ali!PEVA^: Ooo, ~ujete li {ta kaè pesnik, deco?!DEÂK i DEVOJÎCA: [ta, {ta?PEVA^: Sunce se posva|alo sa Mesecom!DEÂK i DEVOJÎCA: Sva{ta!PESNIK: Smem da se zakunem u kla s p{enice i u

sve bulke i medenice! Pa ta pri~ica, kao pti~i-ca, ve} sedam dana kruì po Gruì!

PEVA^: Jo{ nije stigla u moju doqu.DEÂK: Da mi je znati {ta wima fali!DEVOJÎCA: Samo se igraju po plavom poqu!PEVA^: Zbog ~ega su se posva|ali?PESNIK: E, u t ome i jes te trik. îk da pogodite

zbog ~ega, ~ik!

PEVA^: Ja }u. Ja znam.PESNIK: Ma {ta ti zna{?!PEVA^: Ja znam. Zbog neke princeze, ba{.PESNIK: O, ne…PEVA^: Zbog … neke vile rumene…PESNIK: Ne, ne.

DEÂK: Da nije … zbog bistrih izvora?DEVOJÎCA: Plavih ve~eri i rujnih zora?DEÂK: Zvezdanog jata?DEVOJÎCA: Krilatog ata?PEVA^: Ili zbog dvorca od zlata?

PESNIK: Nije…DEÂK: Zbog toga – ko }e da bere vo}e!DEVOJÎCA: Zemqu da rije, nebo da brije!PEVA^: Gro`|e da muqa, zvona da quqa!DEVOJÎCA: Rosu da pije…PESNIK: Ma nije, nije!

PEVA^ (vrti se na jednoj nozi i peva, a De~ak i De-voj~ica ga prate):

Nije pa nije!Rosu ne pije,kowa ne ja{e,

sabqu ne pa{e,zemqu ne rije,nebo ne brije,zvono ne quqa,gro`|e ne muqa!Pa gde se krije,kad nije pa nije?!

PEVA^ (vrti se i peva, De~ak i Devoj~ica ga prate):Po~ni, po~ni,i lepo sro~i,pa za{e}eri,pa pobiberi,

pa raspredi,sve natenane,al’ pazi da tistihovi budulepi i so~nikô vo}e s grane!

PESNIK: Jednom Sunce, ok o podne, {epure}i se

7/23/2019 01 Citanka 4 os


152

j jDEÂK: Nego {ta je?DEVOJÎCA: Vidi ti wega.

PEVA^: E pa, brate, reci zbog ~ega?PESNIK: Ho}u … ne}u … ho}u! Al’ nik o ne sme da

zna ko vam je rekô!SVI: Ta govori ve} jednom, pla{qivko!PESNIK: Zbog jedne plave {erpe sa mlekom!SVI: [ta? Pla… [ee…DEÂK: [ta si to rekô?PESNIK: Zbog jedne plave {erpe sa mlekom!PEVA^ (okre}e se oko sebe): E, ja sad tek…DEÂK: Ma ~ek’, bre, ~ek’…DEVOJÎCA: Kakve {erpe … i kakvog mleka?PESNIK: Pa rekô sam: pla…PEVA : Molim te bratski, prevedi t o na srpsk o-

hrvatski!PESNIK: Dobro. Da po~nem iz po~etka…

u urna vrhu rodne kru{k e, vide kak o de~ica pro-vla~e tanke raàne slamke izme|u onih ùtih

letvica, i … dok èdan bumbar {ara zlatnu ti-{inu oko bunara – srku}u mleko iz mlekara…

DEÂK: Ih, to su trice!DEVOJÎCA: To je bar lako.PEVA^: Ja sam pio sto puta tako!

(Sve troje izvla~e iz rukava duge slamk e,provla~e ih kroz letvice na mlekaru, zabada-

ju u {erpe i „piju“ mlek o. Iz grawa polak oproviruje Sunce i zadivqeno ih gleda.)PESNIK: I ~im je t o Sunce videlo, t o se

wemu stra{no svidelo.

(Sunce ~ini brze kretwe rukama, kao da pu{ta strele.)PESNIK: I ono po~e decu da peca

svojim àrkim mu{icamapo obrazima i ru~icama…

( De~ak, Devoj~ica i Peva~ ma{u rukama kao da se

brane i beè oko mlekara.)… sve dok nisu pobegla deca.I onda, sre}no {to je doznalotajnu, pruì èdne i drske(Sunce ~ini sve {to pesnik govori.)zrake u mlekar, kroz li{}e mekoi zamo~i ih radoznalo

PEVA^ (poskakuje oko mlekara i Sunca i peva):O-ho-ho, vidi ti wega samo.A posle, posle … mi ispa{tamo!

PESNIK: Podne je davno s kru{ke opalo.Grlica predve~erja u ìtu gr~e.

A Suna{cu se mleko dopalo,pa samo trep}e i sr~e li sr~e…PEVA^: Pa ja ~ujem … da ne{to sr~e…DEÂK i DEVOJÎCA: I ja! I ja!PEVA^: Ali mislim … grlica gr~e…DEÂK i DEVOJÎCA: I ja! I ja!PESNIK: I râni Mesec podiè glavu

7/23/2019 01 Citanka 4 os


153

u jednu plavu {erpu sa mlekom.Pa se namesti jo{ udobnije

i po~e slatko mleko da pije.DEVOJÎCA: Ooohooo! Vidi ti wega samo!DEÂK: A posle … sve mi ispa{tamo.

iz bulke, kô iz zlatne kolevke:ugleda Sunce i {erpu plavu,

pa i on pruì srebrne cevke.( Mesec protr~i pored Sunca i po~ne da pije mleko.)

SVI: Pa i on po~e mleko da sr~e.PESNIK: I dan kô plod s kru{ke opade.

Grlica ve~eri u ìtu gr~e.I Mesecu se mleko dopade,pa i on po~e slatko da sr~e.

DEÂK: Vidi, vidi, te bezobrazne…DEVOJÎCA: Osta}e sve {erpe prazne!PEVA^ (poskakuje okolo i peva, De~ak i Devoj~ica ga

prate):I tako su oni srkalidok su okolo hr~ci hrkalii zrikavci travke strugalii wima se kri{om rugali…

PESNIK: Jedna baka banu s vretenom…BABA (iza|e i zastane; s nevericom gleda Sunce i

Mesec):î~a! î~a, daj brzo pu{ku.Da vidi{ ~udo nevi|eno:dva nevaqalca obrala kru{ku,pa se prikrala mlekaru, deko,i popi{e nam, vragovi, mleko!

ÎÂ (bane s pu{kom i zastane):[ta si rekla, vrag ti tvoj }a}a?!Pa to su zlatna nebeska bra}a!(Oboje se povla~e i daqe govore.)

BABA: Sve ti xaba…

ÎÂ: ]uti, baba!BABA: Otkuda oba u isto doba?! (Odlaze.)PESNIK: Ve} prvi svitac pali p{eni~no

poqe, gde plave grlice gr~u,a zlatna bra}a naizmeni~nosamo trep}u i sr~u li sr~u…

PEVA^ (poskakuje okolo, De~ak i Devoj~ica tako|e):

PLANINKA (Pojavi se i zastane preneraèna.)PEVA^ ( radosno poskakuje i peva, a De~ak i Devoj~i-

ca izviruju ):I tad Planinka banu na vratai vide kako dva zlatna brata

(Sunce i Mesec je ugledaju i brzo dohvate neku gran~icu, opkora~e je i prave se neve{ti.)na zawihanoj gran~ici ja{u…

PLANINKA: [ta }ete tu, bogu vam va{u?!(Pauza. De~ak i Devoj~ica se kiko}u .)

7/23/2019 01 Citanka 4 os


154

Ja ~ujem … sr~e … a mislim …gr~e…

Oni piju … a svi nas biju…SUNCE: Jedno je zvonce }utkalo popce

i jedno ku~e negde lajalo.I da ta {erpa be{e ~arobna,i to bi ve~e svu no} trajalo.Ali to be{e obi~na plava{erpa za belo mleko od krava,i, tako, pre nego {to prestata lepa igra – mleka nesta.

PEVA^ (poskakuje i peva, deca za wim):Mleka nestade, igra prestade,mlekca nestade, igra prestade!

PESNIK: Sunce si|e jo{ malo nièi po~e plavu {erpu da liè.A wegov brat isteè vrati zavu~e glavu u {erpu plavu.(Sunce i Mesec ~ine ono {to govori pesnik.)

Spore~ka{e se i poko{ka{ekao oko carske stolicei obori{e sa policei {erpicu i jo{ dve fla{e.(Tresak posu|a.)I tad Planinka banu na vrata…

MESEC (muca): Ja … ovaj … ja … ja … ho}u re}i …nisam ni pio … ni oborio…

SUNCE: Jesi, jesi … smem da se … ovaj … ti si imene nagovorio!

MESEC: I joj, {to laè!

SUNCE: [ta, {ta to kaè{?MESEC: Laè{, majke mi!SUNCE: Ko? Ja! Ti laè{!PLANINKA: Svakog dana vi, nevaqalci,

obigravate oko tarabe.Laète oba, kô neki vrapci,a ja ispqeskah decu za xabe!

DEÂK E ! N b !

{ta je sve bilou tom trenutku?

OKLAGIJA (pojavquje se, hramqe i posr}e):Tu sam ja, tu sam, nezvani gosti,al’ nisam vi{e na du`nosti.

Ja sam vam, moji cvetovi zlatni, ja sam od tada – invalid ratni!PESNIK: E, zbog tog rata, dva zlatna brata

beru li{}e i zvezde krunete jedan drugom izvore trune.I od tog danca ta dva blizanca{to se celom svetu javqaju –j j

7/23/2019 01 Citanka 4 os


155

DEÂK: Eto ti, vidi{! Na pravdi boga!DEVOJÎCA: Mi ispa{tamo, a oni piju!

OBOJE (obra}aju se pesniku ):I … {ta je bilo posle toga?

PESNIK: Pitajte jednu oklagiju!(Sunce i Mesec pokuweno stoje ispred Planinke, a

Peva~, De~ak i Devoj~ica poskakuju oko wih i pevaju ):PEVA^ i DECA: O Oklagijo,

o Pelagijo,ti {to se krije{u tamnom kutku,reci nam, reci,dobro ispeci,

jedan drugog ne pozdravqaju.A kad ih è|, kao kopriva,

oàri iznad p{eni~nih wiva,opet oni, o opet oni,kô naduveni zlatni balonisa ki}ankama ~udesnih {ara –pocupkuju i popquckujupo drve}u oko mlekarai obojici, kô zlatne ìce –rastu li rastu – zazubice!

SVI (svi se hvataju u kolo i poskakuju}i oko mlekarapevaju ):Zuje p~elice, cvrku}u ptice,cvetaju svici oko ìvice…a na{e nepce àri i pecka jedna è| stara, oko mlekara,pa nam svima, kô znatne ìce,rastu i rastu – zazubice…pa nam svima, kô zlatne ìce,

rastu i rastu … zazubice…ZAVESA Dobrica Eri}

medenica, doqa, muqati, sro~iti, trica, grkati,popac, spore~kati se, poko{kati se, neve{t(praviti se neve{t), xabe, popquckivati, zazubica

Podvuci u tekstu zelenom bojom sve de~je pretpostavke u vezi s razlogom sva|e izme|uSunca i Meseca.

[ta je to Sunce bilo videlo, pa mu se onda s tra{no svidelo?

Kako je Sunce oteralo decu od mlekara?

7/23/2019 01 Citanka 4 os


156

Za{to deca na pri~u o Suncu i Mesecu dodaju: O-ho-ho … a posle … mi ispa{tamo!

[ta je u~inio Mesec kada je video Sunce kak o pije mleko?

Zbog ~ega su se posva|ali Sunce i Mesec?

Prona|i u tekstu i prepi{i stihove kojima se kazuje:

• kako je Sunce po~elo da pije mleko iz plave {erpe

• kako se Suncu mleko dopalo

Objasni zna~ewe slede}ih stihova:

• I râni Mesec podi`e glavu / iz bulke, kô iz zlatne kolevke –

• Podne je davno s kru{ke opalo –

• I dan kô plod s kru{ke opade –

• Grlica ve~eri u `itu gr~e –

7/23/2019 01 Citanka 4 os


157

[ta je baba u~inila kada je videla da je mlek o popijeno?

Za{to se Planinka qutila na zlatnu bra}u?

Kako je igra oko mleka prestala?

Za{to pesnik Sunce i Mesec naziva zlatnom bra}om?

• i … dok `edan bumbar {ara / zlatnu ti{inu ok o bunara –

Prona|i re~i koje do~aravaju zvuke u pesmi i prepi{i ih.

Podvuci plavom bojom pesni~ku sliku koja ti se u ovom tekstu najvi{e dopala.Objasni za{to ti se dopala.

Prona|i i napi{i po jedan primer iz teksta za:

7/23/2019 01 Citanka 4 os


158

Objasni za{to je ovaj tekst dramski.

Prepi{i iz teksta jedan primer didaskalija.

• pore|ewe:

• personifikaciju:

Napravi plan prepri~avawa ovog dramskog teksta. Odredi delove radwe kao {to je zapo~eto.Prepri~aj tekst.

1. Deca naga|aju razlog sva|e izme|u Sunca i Meseca

2. Sunce posmatra decu koja poskakuju oko mlekara

3.

4.

5.

6.

7.

Vrabac

Ako bi èleo da sazna{ ne{to vi{e o nekoj ìvotiwi, u kojim kwigama bi te podatke mogao daprona|e{? Gde bi potraìo te kwige?

OSOBINE – Vrabac je pti~ica duga~ka o tpri-like petnaest santimetara, a te{ka tridese tak

grama. Raspon wenih krila iznosi ok o dvadeset ipet santimetara.

Glava je u vrapca vitka i lepo zaobqena, sa pri-li~no krupnim, ~vrs tim kqunom ~unasta oblika,kojim lako hvata svak ovrsne semenke, zoba bobicei gricka vo}ke i povr}e. Leti je kqun crne boje, azimi postaje tamnosme|.

7/23/2019 01 Citanka 4 os


159

Na nogama ima tri predwa prs ta i jedan zadwi.

Prsti su naoruàni o{trim kanxama, koje se lakouvla~e u koru grana, pa se tako ptica moè spretnokretati po drve}u kao i na zemqi.

Vrap~eva se pesma sa stoji od svega nek olikovi{e puta ponavqanih no ta: „Xiv, xiv“. Uzvikdozivawa je: „Xiu, xiu“ ili „Xirrr“ (znak uzbune).

Ova je ptica veliki prijateq drugih ivotiwa,osobito kowa i pa sa. S velikim zadovoqs tvom, ikad god moè, uzima zrna p{enice k okama iz

kquna, ne obaziru}i se pri tom na wihove pretwe.Kada joj se za to pruì prilika, vrlo rado jede u

dru{tvu drugih ivotiwa, ponekad iz wihove po-sude.

GDE @IVI – Vrabac uvek boravi na mestima gdeima ku}a, krovova, rupa u zidovima. Ak o qudi na-puste ku}e, odlazi i on. Mada izgleda vrlo pit o-mo, nerado prihvata ìvot u suàwstvu.

Ako se na|e u kavezu , pobe}i }e prvom prili-kom, za razliku od drugih ptica k oje, kada se jed-nom sprijateqe s ~ovek om, ne}e vi{e da ga napu-ste, ~ak i ako ih on pusti na slobodu.

Vrabac je prepreden i sumwi~av; upoznao je

~oveka i nau~io da u wega ne sme imati previ{epoverewa. Pre nego {to dodirne neki predmet koji

je pripadao ~oveku, dobro }e proveriti da se u we-mu ne krije klopka. Iako dolazi da traì mrvicena naslone prozora, nikad se ne odoma}i toliko dabi primio hranu iz ~ovekove ruke.

OBIÂJI – Dawu vesele ~ete vrabaca neumornolete i skaku}u u potrazi za hranom. S ve~eri se sviskupe na visok om stablu, koje se prek o no}i pre-

tvori u vrap~je kona~i{te. Pre spavawa su jo{ du-go bu~ni. âvrqaju i galame; ~esto se sva|aju. To seponavqa ~im se probude.

Kad stegne zima i do|e nevreme, vrapci se, da bise za{titili, sklawaju ~ak u dimwak e, ne mare}iza dim i ~a| koji im ogarave perje.

ÎME SE HR ANI – Vrabac se hrani pre te`nosemenkama. Voli i sveè, mekano povr}e, a na-ro~ito je lakom na zrelo vo}e. U doba se tve i kadado|e ètva, vrapci se obilno gos te p{enicom, pastoga nanose znatnu {tetu obra|enim poqima.

PORODICA – U aprilu tata vrabac i mama vra-bica traè zgodna mes tanca gde }e sagraditi gne-zdo za decu koja }e se izle}i. Takvih mesta ima napretek: rubovi krovnih oluka, neki kuti} ispodcrepa, rupa u zidu ku}e. Tu pti~ice postave hrpi-cu sena i slame.

Od aprila do juna mama vrabica u vi{e navrata

Novoizvedeni vrap~i}i nisu pokriveni perjem,ve} su po tpuno goli. Ubrzo uzdignu uvis krupneù}kaste kqunove i vape za hranom.

Tata i mama muku mu~e da utole silnu glad svojih mali{ana. Nepres tano lete od gnezda, pa na-trag. Nije to ba{ lako sakupiti oko pet stotina in-sekata, {to predstavqa dnevnu zalihu za porodicu.

Vrap~i}i brzo ra stu i kad s teknu sigurnost uletu, napu{taju roditeqe i pridruùju se vr{wa-cima.

Iz kwigeMala enciklopedija ìvotiwskog carstva,

7/23/2019 01 Citanka 4 os


160

Od aprila do juna mama vrabica u vi{e navratasnese ~etiri do pet jaja.

Mala enciklopedija `ivotiwskog carstva,Beograd, 1968

~unast, su`awstvo, kona~i{te, ~avrqati, lakom

Na osnovu pro~itanog teksta o vrapcu unesi najva`nije podatke u zadatu tabelu.

osobine: gde ivi:

7/23/2019 01 Citanka 4 os


161

~ime se hrani:

porodica:

a) pla{i ih se

b) slobodno im prilazi

v) napada ih

Kako se vrabac odnosi prema ivotiwama izokoline?

a) odlazi daqe od qudskih naseqa

b) slobodno prilazi qudima

v) nema poverewa u qude

Kako se vrabac odnosi prema qudima?

Prona|i u tekstu tri primera za vrap~evu dru`equbivost i ispi{i ih na linijama.

1.

2.

3.

– semenke

– sve`e povr}e

– zrelo vo}e

– zrna p{enice

Prona|i u tekstu tri primera koji pokazuju vrap~ev odnos prema qudima.

1.

2.

3.

Napi{i na koji na~in se vrapci ogla{avaju

• kada pevaju: • kada se dozivaju:

• kada upozoravaju na opasnost:

Navedi podatke iz teksta u kojima se govori o tome kako se vrapci pona{aju pred spavawe

7/23/2019 01 Citanka 4 os


162

a) detaqnim opisom vrap~evog izgleda

b) ta~nim podacima o osobinama i pona{awu vrapca

v) ose}ajnim kazivawem detaqa o ivotu vrapca i wegove porodice

îme je autor ovaj tekst u~inio posebno zanimqivim?

Zaokruì odgovor sa kojim se najvi{e slaè{.

Mama i tata vrapci su veoma bri`ni roditeqi.Navedi dva podatka koja si pro~itao u tekstu, a koji to pokazuju.

1.

2.

Navedi podatke iz teksta u kojima se govori o tome kako se vrapci pona{aju pred spavawe.

Koja je glavna svrha ovog teksta?

Koliko gleda{ televiziju? Smatra{ li da pre teruje{ u tome?

Televizija nije nimalo bezazlen ~lan tvoje po-rodice. Qudi koji tamo smi{qaju programe mo}nouti~u i na tvoje pona{awe. Odgleda{ program i,kao, zaboravi{ sve. E pa, ne zaboravi{! Ti, nekako,zajedno sa junak om serije ili filma proìvi{situacije koje gleda{, one postanu tvoje gotovo is-to koliko i stvarna iskustva. Junak ti postane bli-zak, wegovi problemi su i tvoji problemi. Nekiqudi „odlepe“ ~ak toliko da televizijska iskustvaza wih pos tanu stvarnija od s tvarnih iskustava.

b j

[ta ti radi televizija

7/23/2019 01 Citanka 4 os


163

Na primer, po~nu da se obla~e, odevaju , govore i

misle kao junak sa televizije.Zato, pa`qivo sa televizijom! Ne dopusti da ona

presudno uti~e na tvoja uverewa.Nau~i da kriti~ki gleda{ TV. Kako se to radi?1. Napravi plan gledawa TV-a. Nemoj da vrti{

kanale dok ne{to ne na|e{. Prvo na|i u novinama{ta }e{ gledati, pa tek onda gledaj. Ako ima{ vi-deo, snimi emisije i gledaj ih onda kada je tebizgodno. Podredi TV raspored rasporedu svojih oba-

veza!2. Ne veruj u sve {to ~uje{ na TV-u. Proveri stva-

ri! Raspitaj se okolo, baci pogled u neku enciklo-pediju. Ako je neki doga|aj u pitawu, okreni i drugekanale, pa uporedi kak o oni izve{tavaju o is tojstvari. Desi}e se da si na TV-u video samo jedno odmogu}ih mi{qewa, samo jedan od mogu}ih pogleda.Treba da bude{ svestan da to nije i jedini pogled.

Mnogi ozbiqni q udi rade neozbiqne s tvari imnoge simpati~ne osobe rade veoma nesimpati~nestvari.

3. Ako sa nekim gleda{ TV, porazgovaraj na kraju emisije o tome {ta ste gledali. Ispitaj kako jetaj drugi to razumeo, da li bi on tako postupio, da

li je moglo druga~ije. R azgovor o TV emisijama jezgodan na~in da o svojim bli`wima sazna{ ne{to{to ina~e ne bi rekli. Komentari{u}i pona{aweTV junaka, oni mnogo kaù i o sebi.

4. Probaj da pronikne{ u TV zanat . Razmi{qajmalo o tehnologiji pravqewa neke emisije. Kako jemogu}e izvesti neki filmski efekat , {ta je svemorao pro}i ~ovek koji je snimio neke retke sceneiz ìvota ìvotiwa, kako je prikazan neki doga|aj – da li je jasno {ta se stvarno desilo, da li su da-te prave i bitne informacije itd. Jer sve to, ipak,rade samo qudi.

Kako bi napravio takvu emisiju da si rediteq?Kakva bi re{ewa izabrao, kako bi se pona{ali tvoji junaci, u kakav ambijent bi ih sve smes tio…?Ukratko, kako bi ti to napravio?

TV serije koje gledamo, naro~ito one policijske,e e P b e e e j

Takve serije su prava reklama za na siqe. Pred-laèmo ti da napravi{ samo jednu jedinu, najgrub-qu analizu: izbroj koliko puta je glavni junak na-siqem re{io problem, a k oliko puta je na stupiomiroqubivo.

Zamisli sebe kao nervoznog policijskog inspek-tora. U koliko slu~ajeva stvarno moè{ da prime-ni{ inspektorove metode? ovek bi ponekad radonekog mlatnuo, ali t o u pravom ìvo tu ima svojeposledice. U serijama `rtve os tanu na podu, a ju-nak tr~i daqe. U stvarnom ìvotu se `rtva digne ionda po~iwe frka. Zat o ne ma{taj o nokautima.Oni u najve}em broju slu~ajeva nisu dobar me tod.^ |e e

7/23/2019 01 Citanka 4 os


164

akcione, pune su nasiqa. Problemi se re{avaju tako

{to neko nekog ukoka, ili mlatne, ili mu zavrne ru-ku iza le|a … i go tova stvar. To je veoma brz na~inda se pos tigne ciq, a glavni junak naj~e{}e jak oùri, frka mu je, nema vremena za fine metode.

âk i da ti po|e za ruk om da nek oga nokautira{,

stvorio si sebi jednog neprijateqa. T aj }e se tru-diti da ti to negde i nekako vrati.

Iz kwige Konflikti i {ta sa wima, Dijana Plut i Qiqana Marinkovi}

Na osnovu onoga {to si saznao iz teksta, odgovori na slede}a pitawa:• Kako televizijski program moè negativno da uti~e na gledaoca?

• Koja se ~etiri na~ina kriti~kog gledawa televizije predlaù u ovom tekstu?

1.2.

3.

4.

podrediti, informacija, ukokati, frka, analiza,posledica, nokautirati

[ta autori ovog teksta predlaù u vezi sa emisijama prepunim na siqa?

a) da te ubedi da je televizija {te tna po zdravqe

b) da te upozna sa tehnikom pravqewa TV emisija

v) da ti pomogne da shvati{ dobre i lo{e s trane televizije

g) da te podstakne da zavoli{ televiziju

[ta je glavni ciq ovog teksta? Zaokruì odgovor za koji misli{ da je ta~an.

7/23/2019 01 Citanka 4 os


165

[ta ti misli{ o televiziji?

Koje su ti emisije omiqene? Za{to?

Koje emisije ne voli{ da gleda{? Za{to?

Da li ti stariji zabrawuju da gleda{ neke emisije? [ta misli{ o tome?

Koliko vremena u toku dana provede{ gledaju}i televiziju?


kwièvnost

poezija dramatekst pisan u dijalozimaza izvo|ewe na pozornici

prozakwièvne vrste kwièvne vrste

lirska opisna pesma

poema

pri~a

pripovetka

7/23/2019 01 Citanka 4 os


166

bajkabasna

autobiografija

roman

narodna

epska (juna~ka) pesma

lirska pesma

obi~ajna pesma

balada

pri~a o `ivotiwama

bajka

basna

pripovetka

narodna

DOBRO SE DOBRIM VRA]A 6.

7/23/2019 01 Citanka 4 os


ÎTAMO• poemu o mravu dobra srca• narodnu pri~u• baladu• narodnu lirsku pesmu• bajku

UÎMO I VE@BAMO• o melodi~nosti kwièvnog teksta• o baladi• o re~ima sa suprotnim zna~ewem

• o zna~ewu re~i, izraza i poslovica

TVOJ ZADATAK ]E BITI• da opi{e{ svoj doìvqaj nevremena• da napravi{ sopstveni re~nik• da napi{e{ druga~iji kraj pesme i basne• da navede{ sli~nosti i razlike izme|u dve bajke

Tri miliona i jedan mrav ìve, radei spavajuu mravqem gradu,ispod velike kru{ke, u hladu.Oni imaju ku}e na sprat, na tri, na devet

spratova,oni navijaju budilnike na pet, da bi se navreme

probudili

Mrav dobra srca

Seti se basne Cvr~ak i mravi. Kako se zavr{ava? Smisli druga~iji zavr{etak te basne.

7/23/2019 01 Citanka 4 os


168

probudili.

Ta~no u pet zazvoni milion satova.Tada mravi ustaju, galame, prave zbrku,obla~e se, peru zube u trku.Kada zazvoni {est, nema nikoga u gradu;svi su na radu.

Ujutro mravqe stare{ine po spiskovimaprozivaju:

mrav taj i taj.

Mravi se po imenima odazivaju.Svak mora da ka`e: Tu sam! I: zdrav;kada se javi tri miliona i jedan mravtada je spisku kraj.

Pre tri dana, tek {to se jutro zaplavilo,mravi se tri puta u grupe prestrojavalii tri puta se prebrojavali.

Stare{ine su iz spiskova prozivali:mrav taj i taj.Mravi se, po imenima, odazivali.Kako god okrene{: tri miliona mrava!I kraj![ta je sa jednim mravom? Zar spava?!

Sutradan isto, i prekosutra isto,

tri miliona mrava trese glavom.Tu ima ne{to ~udno! Tu ne{to nije ~isto.

To zanimqivo postaje!Za{to i koji mrav nedostaje?

Nema mrava koji je najvi{e pevao i galamio;on se, zbog ne~eg, osamio.

– [ta mu je? – ~udi se tri miliona mravau mravqem gradu,ispod velike kru{ke, u hladu.[ta mu je?Za{to samuje?

Sve je u mravqem gradu zbunio.Mrvicu keksa su mu nudili,a on se uzjogunio:nije ni prstom maknuo, niti ju je taknuo.

A jutros, tek {to se dan zaplavio

neko je bu~no prozor otvorioi mravqem gradu javio:

– Progovorio je! Progovorio!

Za{to je mrav tri dana }utao?[to nije ru~ao?[to je zami{qen gradom lutao?

7/23/2019 01 Citanka 4 os


Tri dana nije ni re~ prozborio.Mravi koji sa posla ku}i hitajuwegovu majku pitaju: – Da li se odobrovoqio?Da li je progovorio? Tri dana ni{ta nije ru~ao,sam je po gradu lutaoi zami{qeno }utao,ili na stepeni{tu ~u~ao.

Svi se pitaju: [ta mu je?[ta mu je? Za{to samuje?

j r u

I na stepeni{tu ~u~ao?

– Pre nekoliko dana – veli – moj je tataoterao gladnog cvr~ka s vrata.I, sada, ne}u ni da se maknem.Dok ne dovedete cvr~ka da sa mnom ru~ane}u ni{ta da taknem!

Pa sada

u mravqem gradu,ispod velike kru{ke, u hladu,tri miliona mrava tr~kai traì cvr~ka.

Branislav Crn~evi}

169

zaplaveti se, zaplaviti, prestrojavati se,osamiti se, samovati, prozboriti, uzjoguniti se

• Podvuci crvenom bojom stihove koji ukazujuna to kako su se pona{ali mravi kadasu primetili da nema jednog mrava.

• Prona|i i podvuci utom bojom stihoveu kojima se govori o tome kako se pona{aomrav koji je nestao. Kako ga ti zami{qa{?

• Podvuci plavom bojom stihove koji opisujukako izgleda mravqi grad.Ispri~aj kako ga ti zami{qa{.

• Podvuci zelenom bojom stihove u kojimase govori o tome {ta mravi rade ujutrui objasni ih.

[ta misli{, da li je pobuna mrava pravedna? Obja sni za{to.

Kwièvni tekst Mrav dobra srca spada u (zaokruì): a) poeziju b) prozu

[ta zna~i imati dobro srce?

Melodi~nost poezije postiè se skladno{}u stihova koji lepo zvu~e i ostavqaju prijatanutisak na ~itaoca. Melodi~nost kwièvnog teksta uti~e i na wegovo zna~ewe.

Objasni {ta sve i na koji na~in doprinosi melodi~nostiovoga teksta (rima, ponavqawe re~i i s tihova i sl.).

7/23/2019 01 Citanka 4 os


170

Ovo su neki izrazi nastali od imenice srce. Razmisli i napi{i {ta oni zna~e.

zlatno srce –

biti kamenog srca – biti neosetqiv, nepopustqiv

imati meko srce –

zlo srce –

lavqe srce –

ze~je srce –

biti tvrdog srca –

biti bez srca –

biti nekome u srcu –

si{lo mu srce u pete –

slomiti nekome srce –

davati nekome od srca –

leàti nekome na srcu –

biti daleko od srca –

poezija, proza, melodi~nost

Prona|i u re~niku na kraju kwige zna~ewe re~i zadu`bina.[ta zna{ o svetom Savi? Seti se pri~a koje govore o wemu.

Tako do|u jedanput dva bogata ~oveka k sve tomSavi, pa mu kaù: „Sveti vladik o! Bogati smo iimamo svega dosta. Radili smo, pa nam je Bog dao.

Znamo da }e i ovo na{e bogatstvo pro}i. Ne}e dugotrajati, kao i ostala {to nisu bila dugog veka. Zavreme na{eg ìvo ta i bogats tva radi smo dau~inimo poneku dobru zadu`binu, pa smo do{li ktebi da nam ti kaè{ k oje su to najboqe zadu`bi-ne“. „Ja vam ne}u sada t o kazati“, re~e bogata{imasveti Sava, „no idite po svetu i ~inite dobra dela.Posle tri godine da se vratite, pa }u vam ja tek on-

trebaju da prenose putnik e prek o velikih voda;bolnice trebaju da se u wima le~e bolesni; zvonatrebaju da ogla{uju slu`bu Bo`ju i da pozivq u

qude u crkvu; u~iteqi trebaju da upu}uju decu narad, po{tewe i znawe; lekari trebaju da ~uvaju na-rodno zdravqe i narodni ìvot“.

Za ovim se sveti Sava okrene mla|em trgovcu, pa gaupita: „A {ta si ti uradio za ove tri godine?“ Mla|i

Najboqe zadu`bine

7/23/2019 01 Citanka 4 os


171

da re}i: ili ste dobro ili zlo u~inili.“Bogata{i su poslu{ali svetog Savu. Uzeli su do-sta novaca i krenuli se na put, da ~ine u svetu do-bra dela. Da se ne bi g degod u putu sreli, jedan seod wih krene pravo na is tok, a drugi pravo na se-ver. Tako su po svetu putovali i ~inili narodu do-bra dela. Posle tri godine vrate se svojim ku}ama.

Kad odu svetom Savi da mu ka`u {ta su radili igde su bili tri godine, sveti Sava prvo upita stari-

jeg trgovca: „[ta si ti u~inio?“ Stariji mu trgovacre~e: „Sveti vladiko! Za ove tri godine putovao sampo svetu, pa sam za svoj ro|eni novac podigao: tri ve-like crkve, tri {k ole, tri izvora, tri gos tionice,tri mosta, tri la|e i tri bolnice. Svak oj crkvi ku-pio sam po tri zvona; a svak oj {koli platio sam potri u~iteqa; a svakoj bolnici po tri lekara“.

Sveti Sava mu na to re~e: „Lepe su tvoje zadu`bi-ne: crkve trebaju da se u wima qudi Bogu mole; {ko-le trebaju da se u wima deca u~e svemu onome {to jedobro; izvori trebaju da se sa wih me{tani i put-nici napiju lepe i ~is te vode; gos tionice trebajuda se u wih sklone putnici i namernici; mos tovitrebaju da se qudi ne dave po dubokim rekama; la|e

trgovac mu re~e: „Sveti vladiko! Evo da ti sve po re-du ka`em. Kad sam s tigao u prvo selo, be{e zapao je-dan putnik, s kolima i volovima, u jedno veliko bla-to; ja mu pomogoh, te odatle izi|e. U drugom selu be{ese ~oveku zapalila ku}a, te da ja ne viknuh, ho}a{eizgoreti i on i ~eqad mu. U tre}em selu uklonih ma-

ho}a{e ubiti. U deve tom selu opravio sam jedan na-pu{ten i zabataqen izvor pored jednog velik og dru-ma. U desetom selu nahranih jednog ubogog starca i po-red toga dadoh mu guw i opank e. U jedanaes tom selupokazah put za obli`wi grad nekim strancima. U dva-naestom selu na|oh i dadoh punu k esu novaca ~oveku

koji je be{e izgubio, i t o ba{ onome koji me pro{leve~eri ne primi na preno}i{te. Najzad, u jednomgradu podelih sirotiwi sav novac koji sam bio sa so-bom poneo, tako da sam bez pare do{ao ku}i“.

Zaradovao se sveti Sava ovolikim dobrim delimamla|eg trgovca, pa ga zagrli, poqubi i re~e mu: „@ivmi bio, sink o, i veliku sre}u imao! Zadu bine semogu podizati i novcem i dobrim delima. No za-

7/23/2019 01 Citanka 4 os


172

lo dete s puta ispred kola koja htedo{e da ga pregaze.U ~etvrtom selu ~uvao sam za sedam dana i sedam no}isirotog bolesnika, koji ne ima|a{e nikoga vi{e semdva nejaka deteta, nude}i i dvore}i ga. U pe tom seluizvadih iz bunara jedno dete, koje se htelo onoga ~asautopiti. U {es tom selu ra sterah razbojnike ispredku}e jednog velikog bogata{a. U sedmom selu nakale-mih i posadih pored puta tri lepe i plemenite vo}-ke. U osmom selu odbranih slabijeg od ja~eg , koji ga

du`bine koje se podi`u novcem mawe su od zadu`bi-na koje se ~ine dobrim delima. Zadu bina koju neko~ini sam sobom, svojim li~nim radom, li{avaju}ise i sam i mu~e}i se, vi{e vredi od zadu`bine k ojase novcem podi`e. Tvoje su zadu`bine boqe od za-du`bina tvoga starijeg druga“.

Narodna pri~a

Za{to su trgovci odlu~ili da u~ine dobre zadu`bine?

Navedi koje je dobre zadu`bine u~inio stariji trgovac.

Prona|i i podvuci plavom bojom ono {t o je sveti Sava rekao o zna~aju zadu`bina starijegtrgovca. Objasni zna~ewe tih dobrih dela.

zadu`bina, vladika, ~eqad, nuditi, nakalemiti,opraviti, zabataliti, guw

1.

2.

3.

Navedi ukratko {ta je mla|i trgovac uradio.

Prona|i i crvenom bojom podvuci re~i k ojima je sveti Sava ocenio va`nost dela mla|eg trgovca.

Objasni za{to je sveti Sava boqe ocenio zadu`bine mla|eg trgovca nego zadu`bine s tarijeg.

7/23/2019 01 Citanka 4 os


173

Napi{i svoje mi{qewe o zadu`binama i jednog i drugog trgovca.

[to jedan lud zamrsi, sto pametnih ne mogu razmrsiti.

Zlu daj, a dobra poznaj.

Ve{t goru lomi, a neve{ta – gora.

Sa dobrim drugom i preko sveta, a sa zlim ni na pir.

Spoqa gladac, iznutra jadac.

Ako pravda ne pomogne, krivda ne}e pomo}i.

Dobar glas daleko ide, a zao jo{ daqe.

êga se mudar stidi, tim se lud ponosi.

U ratara crne ruke, a bela poga~a.

Sre}an je koga tu|a nesre}a u~i pameti.

Podvuci re~i sa suprotnim zna~ewem u slede}im narodnim poslovicama.Objasni {ta zna~e ove poslovice.

gladac, jadac,krivda

Hrani majka dva nejaka sinau zle dane, u godine gladne,

kad je bila ponajskupqa hrana:oka bra{na trideset dinara.Hranila ih i odranila ihna preslici i desnici ruci.Kad su deca ènidbe dorasla,obadva je oènila majka,dovela im dve lepe devojke:Vidu Vinku, Davidu Koviqku.Jetrvice malo ìvovale,

nek se znade da je sirotica,da moj Mirko svoje majke nema.

Oj Koviqka, mila sestro moja,kad nam sveta nedeqica do|e,kad izi|e{ na sokak me| druge,tvog Marinka na krilo posadi,moga Mirka kod sebe na zemqu –nek se znade da je sirotica,da moj Mirko svoje majke nema.Oj Koviqka, mila sestro moja,kad nam sveto Vaskrsewe do|e,

Jetrvica adamsko koleno

Prona|i u re~niku na kraju itanke {ta zna~e slede}e re~i: jetrva, adamsko koleno, preslica.

7/23/2019 01 Citanka 4 os


174

r c ,

malo vreme tri godine dana;kad nastala godina ~etvrta,svaka rodi po jednoga sina,Vinka Mirka, Koviqka Marinka.Al’ ne pro|e ni godinu dana,Ni godina, nit }e polovina,razbole se nevestica Vinka,razbole se, ho}e umrijeti,

pa doziva svoju jetrvicu:„Oj Koviqka, mila sestro moja, ja bolujem i ho}u umreti,amanet ti sirotice moje,sirotice i moje i tvoje!Pazi, seko, siroticu moju:kad Marinku bela hleba se~e{,podaj, seko, i mojemu Mirku,wemu podaj od hleba korice –

nek se znade da je sirotica,da moj Mirko svoje majke nema.Oj Koviqka, mila sestro moja,kad Marinku spravi{ ko{uqicu,mome Mirku zakrpi traqicu –

d r d | ,

kad na deci ruho pokrojite,va{em krojte kako vama drago,mome krojte ~isto ruho crno –nek se znade da je sirotica,da moj Mirko svoje majke nema.Oj Koviqka, mila jetrvice,kad mi, sejo, u crkvu po{e}e{,tvog Marinka na ruci ponesi,

moga Mirka za ruku povedi –nek se znade da je sirotica,da moj Mirko svoje majke nema“.To izusti nevestica Vinka,to izusti, pa du{icu pusti.Hvala bogu, hvala jedinome!Koviqka je srca milostiva,ona znade {ta je sirotiwstvo(od malo}e sirotica j’ bila):

prije Mirku bela hlepca daje,prije Mirku neg svome Marinku;prije Mirku skroji ko{uqicu,prije Mirku neg svome Marinku.Kadno sveta nedeqica do|e,

kad izi|e na sokak me| druge,wenog Mirka na krilo posadi,svog Marinka do sebe na zemqu:nitko ne zna da je sirotica,a da Mirko svoje majke nema.Kadno sveto Vaskrsewe do|e,

kad na deci ruho pokroji{e,kakvo Mirku, onako Marinku,~isti skerlet i zelenu svilu,svako misli i svako se divikako strina neguje ih oba,kao da su bra}ica ro|ena.Kad Koviqka u crkvu po{e}e,obojicu vodi za ru~icu,a sav narod strinu blagosiqa

Obadva ih opravila majkada joj idu na carevu vojsku.Kad je bilo u boju prvome,kad u vatru deca udarila,pu~e pu{ka iz te vatre prve,pu~e prva te ubi Marinka.

Sam ostade sirotica Mirko,sam ostade na carevoj vojsci.Vojevao za devet godina.Kad nastala godina deseta,prekide se ta careva vojska,ne zna Mirko na koju }e stranu:da li strini, da li svetu belu.Okrete se svojoj miloj strini.Daleko ga ona ugledala

7/23/2019 01 Citanka 4 os


a sav narod strinu blagosiqa(sam li gospod iz nebeskog carstva):„Oj Koviqka, koleno adamsko,prosta du{a tvojih roditeqa,koji su te porodili mudru,me| tu|u te bra}u opravili,pa ti znade{ {ta je sirotiwstvo!“Boè mili, na svemu ti hvala!Tako radi jetrva Koviqka:

ona hrani oba svoja sina,hranila ih do sedamn’est leta.Kad nastalo leto osamn’esto,pisat po|e carevi vezire,pisat po|e po zemqici carskoji on kupi na carevu vojsku:gde s’ u ku}i ~etir’ mu{ke glave,od ~etvoro uzima trojicu;gde s’ trojica, uzima dvojicu;gde dvojica, onde obojicu;gde je jedan, i onog jednoga.Redak do|e Koviqkinom dvoruda joj ide Mirko i Marinko,da joj idu na carevu vojsku.

Daleko ga ona ugledala,pa je preda w stara i{etala:„êdo, Mirko, a gde je Marinko?“„Oj, boga mi, moja mila majko – jer za drugu boqu ne znam majku –kad smo bili u boju prvome,pu~e pu{ka iz te vatre prve,pu~e prva te ubi Marinka!“Zaplaka se jetrva Koviqka,

pa govori sirotici Mirku:„êdo, Mirko, odi bliè strini!Ja ne imam da zagrlim sina,a ti nema{ da t’ zagrli majka,odi, Mirko, da t’ zagrli strina!“

Narodna pesma

175

jetrva, adamsko koleno,preslica, amanet, sirotica,spraviti, traqica, Vaskrsewe,ruho, sirotiwstvo, malo}(a),skerlet, opraviti, vojevati

Objasni zna~ewe stihova: Hranila ih i odranila ihna preslici i desnici ruci.

Podvuci u pesmi plavom bojom stihove u kojima se govori o tome kako narod blagosiqa Koviqkuza wenu mudrost. Objasni zbog ~ega narod hvali Koviqku.

7/23/2019 01 Citanka 4 os


176

Objasni {ta je ose}ala Koviqka kada je izgovorila re~i:êdo, Mirko, odi bliè strini! / Ja ne imam da zagrlim sina, / a ti nema{ da t’ zagrli majka,

/ odi, Mirko, da t’ zagrli strina!

Objasni za{to je Mirko posle vojevawa (rata) bio u dilemi kuda da po|e ( da li strini, da lisvetu belu ).

Za{to se Mirko odlu~io da krene svojoj strini?

Poveì date pojmove sa odgovaraju}im stihovima.

Oj, boga mi, moja mila majko – jer za drugu boqu ne znam majku –kad smo bili u boju prvome,

pu~e pu{ka iz te vatre prve,pu~e prva te ubi Marinka!

Kadno sveto Vaskrsewe do|e,kad na deci ruho pokroji{e,kakvo Mirku, onako Marinku,~isti skerlet i zelenu svilu.

iskrenost

plemenitost

7/23/2019 01 Citanka 4 os


177

Koviqka je srca milostiva,ona znade {ta je sirotiwstvo(od malo}e sirotica j’ bila):prije Mirku bela hlepca daje,prije Mirku neg svome Marinku.

pravi~nost

êga se mudar stidi, tim se lud ponosi.

Dobro se dobrim vra}a.

Sre}an je koga tu|a nesre}a u~i pameti.

Podvuci i objasni poslovicu koja najvi{e odgovara ovoj pesmi.

Utvrdi koliko slogova ima svaki stih ove narodne pesme.

Kako nazivamo stih sa tim brojem slogova?

Ova narodna pesma je balada. Balade su duè lirsko-epske pesme tu`nog sadràja u kojimase opeva neki doga|aj ili sudbina nek e li~nosti. Kraj je obi~no tragi~an.

7/23/2019 01 Citanka 4 os


7/23/2019 01 Citanka 4 os


• Prepri~aj doga|aje iz ovog teksta na osnovu slede}eg podsetnika:1. Vru}ina i omorina 2. Ki{ica 3. Vetar 4. Muwa 5. Gråd 6. Sunce.• Ve`baj prepri~avawe doga|aja unapred ({ta je bilo posle) i unazad ({ta se dogodilo pre).

Prona|i u tekstu i prepi{i va`ne re~i koje govore o bi}ima i pojavama:

• kukuruzi –

• koko{i –

• drveta –

• vazduh –

• sunce –

Z

Pre nepogode:

• seqak – kora~a te{ko

• goveda – jure ulicom kao besomu~na

• psi –

• gu{~i}i –

• }urke –

7/23/2019 01 Citanka 4 os


180

Za vreme nepogode:

• ki{ica –

• oblak –

• vetar –

• muwa –

• drve}e –

• gråd –

Posle nepogode:

• sunce –

• grawe i li{}e –

• drva –

• p{enica –

• kukuruz –

Prona|i u tekstu i podvuci plavom bojom deo k oji govori o tome {ta ose}a pisac posle oluje.Objasni wegova ose}awa.

U ovom tekstu pi{~eva ose}awa se mewaju. Kada opisuje prirodu pre po~etka nepogode, nagla{eno je ose}awe zamora, uznemirenosti i zagu{qivosti. Napi{i kakva su pi{~eva ose}awa:

• tokom nepogode –.

• posle nepogode –

.

7/23/2019 01 Citanka 4 os


[ta misli{, za{to se kaè: „Jedna jabuka svaki dan i lekar nije po treban“?

Jabuka je drvo koje ima {iroku kro{-wu. Dostiè visinu od preko 10 metara.Listovi jabuke su jaja stog oblika, ve-

li~ine 5–10 cm. Cvet je bele ili ruì-~aste boje, prijatnog, opojnog mirisa.Jabuka cveta od aprila do maja. Plo-

dovi su obi~no okrugli, crvene, ùteili zelene boje. Zreli su od avgus ta dooktobra. Pojedine rane sorte jabukasazre ve} krajem juna i po~e tkom jula(na primer, petrova~e, iliwa~e i dr.).

Jabuka najboqe uspeva u brdskim pre-

delima Postoje mnoge sorte ovog vo}a a

Jabuka

7/23/2019 01 Citanka 4 os


182

delima. Postoje mnoge sorte ovog vo}a, akod nas su najpoznatije: budimke, ko`a-re, kola~are i novije sorte: jonatan, deli-{es, ajdared i druge.

Plodovi ovog vo}a koriste se u proiz-vodwi sokova, kompota, xemova, pekmezaitd., a od wih se prave i nek e poslasti-ce: pite, {trudle, vo}ni kola~i i sl.

Ovo vo}e je ukusno i veoma zdravo, pase preporu~uje za ishranu , jer je bogat ovitaminima i mineralima.

Navedi svoje mi{qewe o plodu jabuke.Zaokru`i {ta je po tvom mi{qewu svrhaovog teksta:

a) da te upozna s na~inom gajewa jabuk eb) da sazna{ va`ne ~iwenice o jabuci

v) da te zabavi uzbudqivom pri~om o jabuci

g) da te ubedi da gaji{ jabuke

Na osnovu ovog teksta ispuni slede}u tabelu.

naziv biqke

visina stabla

oblik li{}a

boja cveta

izgled ploda

vreme cvetawa

vreme zrewa

}

7/23/2019 01 Citanka 4 os


183

Re{i ukr{tenicu.

kori{}ewe

1. ono {to je mawe va`no

2. ono {to neko tvrdi, iznosi kao istinu

3. ose}awe velike naklonosti prema nekome iline~emu

4. sposobnost zami{qawa stvari i doga|aja

5. utvr|ivawe sli~nosti i razli~itosti

6. svojstvo onoga koji je pravi~an

7. sud koji se izvodi iz jednog ili vi{e drugihsudova ili ~iwenica

8. svojstvo onog koji je ~estit, po{ten, plemenit9. prosu|ivawe, stvarawe suda o nekome, ne~emu

10. osobina onoga koji je iskren

11. veliko zadovoqstvo, razdraganost

11

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

7/23/2019 01 Citanka 4 os


Objasni zna~enje stiha: Gora ga rosom pojila.

Prona|i i podvuci plavom bojom stihove koji govore o neopreznosti jelen~eta.

Podvuci crvenom bojom stihove iz kojih se vidi zabrinutost ko{ute.

Navedi osobine likova iz ove pesme:

7/23/2019 01 Citanka 4 os


185

Smisli i napi{i u stihu ili u prozi druga~iji kraj ove pesme.

Objasni za{to je Jelen~e lirska narodna pesma.

• Jelen~e je , zato {to .

• Ko{uta je , zato {to .

Objasni zna~enje re~i i izraza:

• slutiti .

• ljuta rana .

Kako lepo be{e u poq u: leto u punom jeku, ìtose zlati, ova s zeleni, seno na zelenim livadamasadeveno u s togove, roda k ora~a na svojim dugimnogama i klepe}e egipatski, jer je taj jeziknau~ila od majk e. Oko poqa i livada pro tegle sevelike {ume sa dubokim jezerima okruènim du-bravom. Da, da, zaista prelepo be{e u poqu!

Na lepom mestu, obasjano suncem, okruèno ka-nalima, nalazi se s taro vlastelinsko dobro. Odbedema do vode rastao je repuh, tako bujan i visokda se pod wegovim najve}im li{}em moglo sakri-

ti dete i to u stoje}em stavu. I eto, u t om ~estaru,

nalik na gustu {umu, sedela je na svome gnezdu pat-ka na jajima i dosa|ivala se jer se sedewe oteglo, amalo ju je ko pose}ivao; ostale patke vi{e su vole-le da plivaju po kanalima nego da sede pod repu-hom i da s wom preklapaju.

Najzad jaja jedno za drugim po~e{e da pucaju .„Pi, pi!“, za~u se iz wih, sva ùmanca oìve{e, izsvakog jajeta iskquvi se pa~e i pomoli glavu.

„Pat, pat!“, oglasi se patka, a mladunci poùri-{e, nekako se iskobeqa{e i po~e{e da se osvr}u okosebe, pod zelenim li{}em; mati im dopusti da gle-

daju koliko im drago, jer je zelenilo zdravo za o~i.

Da li si ~itao bajku Ru`no pa~e? Da li si ~itao jo{ neku Andersenovu bajku(Pal~icu , Carevo novo odelo ili neku drugu)? [ta je to bajka?

Ru`no pa~e

7/23/2019 01 Citanka 4 os


d u j u , u ru, d ju dr , j r j dr

186

„Kako je veliki sve t!“, izjavi{e pa~i}i, jer susad imali odista vi{e mesta nego dok su leàli u jajetu.

„Zar mislite da je t o ceo sve t?“, re~e majka.„Svet se pro teè jo{ dalek o s druge s trane vrta,sve do sve{tenikove wive, samo ja jo{ nikad nisam

tamo bila. No, jeste li tu svi?“ Potom ustade. „Ne, jo{ nisu svi; ovo najve}e jaje jo{ se nije raspuklo.Pa dokle }e? Ve} mi je stvarno dosadilo!“

I opet sede.„No, kako je, kako je?“, upita je neka starija patka.„Pa evo. S jednim jaje tom jo{ se nateèm!“, od-

govori patka koja se|a{e na jajima. „Nikak o da seotvori. A pogledaj ove ostale! Najlep{i pa~i}i nasvetu! I svi na oca, onu dangubu; nije me nijednom

ni posetio!“

pqus!, sko~i u vodu. „Pat, pat!“, pozva ona mlade ipa~i}i jedan za drugim bu}nu{e u vodu.

U prvi mah voda im se sklopi iznad glava, alioni odmah izroni{e i zapliva{e da be{e prava mi-lina! Noge same po~e{e da im rade, svi behu u vodi,~ak i ru`no sivo pa~e pliva{e zajedno sa ostalima.

„Ne, nije }ure!“, re~e patka. „Pogledaj samo ka-ko lepo vesla noìcama, kako se pravo drì! To jemoje ro|eno dete! I kad ga dobro zagleda{, sa svim je lepo!“

„Pat, pat!“, povika majka. „Sad brzo za mnom, po-ve{}u vas u svet, predstavi}u vas u dvori{tu, samobudite uvek bliè meni da va s neko ne pogazi. I~uvajte se ma~ke!“

Stigo{e u dvori{te. Be{e tamo s tra{na graja,

jer se dve porodice pobi{e oko jedne jeguqine gla-

7/23/2019 01 Citanka 4 os


187

„Pokaì mi to jaje {to ne}e da se otvori!“, re~estara. „Slu{aj, pa t o je }ur~je jaje. I mene su jed-nom tako nasamarili, pa sam imala te{ku muku stim }uri}ima; zamisli: boje se vode! Vi~em ja, zo-vem ih, guram u vodu – sve uzalud, ne}e i ne}e! Dajda pogledam jaje! Jeste, }ur~je! Boqe ti wega os ta-vi i u~i decu da plivaju!“

„Ipak }u jo{ malo na wemu posede ti!“, re~epatka. „Kad sam toliko sedela, mogu jo{ malo!“„Kako ti drago!“, odgovori starija patka i odge-

guca.Najzad veliko jaje pu~e. „Pi-pii!“, pijuknu pa~e

i izvali se iz jajeta. Bilo je veliko i ru`no.Patka se zagleda u wega.„Strahota koliko je veliko! Nijedno drugo pa~e

nije toliko. A da odis ta nije }ure? Odmah }emo

proveriti. Mora u vodu, pa makar ga ja sama mora-la gurnuti!“

Sutradan be{e lepo vreme; sunce obasjava{e go-lemo li{}e repuha. Majka patka s celom svojomporodicom uputi se u kanal, s tiè do vode i –

j r r j j uve, koju najzad ugrabi ma~ak.

„Eto vam {ta se de{ava na belom sve tu!“, re~emajka patka oblizuju}i kq un, jer je i ona samaimala voqu na jeguqinu glavu.

„Hajde, mi~ite nogama!“, re~e pa~i}ima. „Samoìvo, i lepo se poklonite onoj staroj patki, koja jenajotmenija od svih u dvori{tu. Ima u sebi {pan-

ske krvi i zato je tako ugojena; vidite, oko noge imavezanu crvenu krpicu . To je najve}e odlik ovawekoje patka moè da dobije; t o ozna~ava da se za w uboje da se ne izgubi, a ovako }e i qudi i ìvotiwemo}i lako da je poznaju . Hajde, ìvo napred! Idrìte noge pravo, ne dajte da vam se iskrivq ujuunutra! Lepo vaspitano pa~e {iroko rastavqa no-ge, kao otac i majka. Tako, a sada se lepo poklonitei recite: pat!“

Pa~i}i tako i u~ini{e.A druge patke ih posmatrahu i glasno zagraja{e:„Gle, sad }e i ova horda k nama! Kao da nas je bi-

lo malo! Tfu , a kakvo je ono jedno pa~e? ! E, wegane}emo trpeti me|u nama!“

I odmah dojuri jedna patka i kqunu ga u potiqak.„Ostavi ga na miru!“, povika majka. „Ono vam

ni{ta nije u~inilo!“„Da, ali je tak o veliko i tak o ~udno izgleda!“,

re~e patka koja ga je kqunula. „I zato ga treba bu-betati!“

„Lepa su ti deca, majk o!“, re~e patka s crvenompodvezicom na nozi. „Sva su divna, sem toga jednogkoje nije uspelo. Bilo bi dobro kad bi moglo da sepreobrazi!“

„To je nemogu}e, va{a milosti!“, re~e patka maj-ka. „Ono, istina, nije lepo, ali ima dobro srda{cei ume sjajno da pliva, ba{ kao i os tali, ako ne iboqe. Nadam se da }e se kad pora ste prolep{atiili da }e se posle izvesnog vremena smawiti. Pre-

vi{e je dugo leàlo u jaje tu i zato ne izgleda ba{b “

7/23/2019 01 Citanka 4 os


188

kako treba.“I ona ga ~upnu za vrat i ne`no pomilova.„Osim toga, ono je patak“, dodade, „i zato lepota

za wega ne}e imati tolikog zna~aja. Mislim da }ebiti jak i da }e se nekako sna}i u ìvotu.“

„Drugi pa~i}i su zaista divni!“, re~e stara pat-ka. „Pona{ajte se kao k od svoje ku}e, a ak o na|ete

jeguqinu glavu, moète je meni doneti.“I pa~i}i se vladahu kao kod svoje ku}e.Samo ono jadno pa~e, k oje se iskquvilo kasnije

od svih i koje be{e toliko ru`no, po~e{e da kqu-caju, guraju, ujedaju i oba sipaju podsmehom svi udvori{tu – i patke i koko{i.

„Uh, koliki je!“, govorahu svi, a }uran, k oji serodio s mamuzama i zbog t oga uobrazio da je car,sav se naduo pa, poput broda sa dignutim svim je-

drima, krenuo pravo na jadno pa~e, i zapu}puri-kao tako da mu se glava sva zajapurila. Jadno pa~ene zna|a{e {ta da radi ni kuda da po|e; mnogo seàlostilo {to je tako ru`no i {to sluì na pod-smeh celom dvori{tu.

Tako be{e prvoga dana, a i potom biva{e sve go-re i gore. Svi su progawali jadno pa~e, pa ~ak iwegova ro|ena bra}a i sestre behu zli prema wemui uvek mu govorahu:

„Dabogda te ma~ka odvukla, ti, odvratna nakazo!“A majka bi dodavala:

„Boqe da te moje o~i nisu nikad ni videle!“Patke su ga ujedale, k oko{i kqucale, a devojkakoja je ìvinu hranila, udarala bi ga nogom.

Pa~etu to najzad dozlogrdi, pa se jednom zale tepreko dvori{ta i – presko~i preko ograde. A malepti~ice {t o behu u `buw u, upla{eno prhnu{euvis.

„To je zato {to sam toliko ruàn“, pomisli pa~ei sklopi o~i; ali nastavi da tr~i daqe, sve dok naj-

zad ne stiè do velike mo~vare gde ìvqahu divqepatke. Presede tamo celu no}, jer be{e umorno itu`no.

Ujutro divqe patke izlete{e iz gnezda i po~e{eda se zagledaju u novog druga.

rumene od krvi. „Pif, paf!“, razleè se ponovo i~itava jata divqih gusaka izle te{e iz {evara. Apaqba se nastavi.

Be{e to veliki lov. Lovci su opk olili mo~varusa svih strana; neki su sedeli pritajiv{i se na dr-ve}u, ~ije se grawe nagiwa{e nad mo~varom. Mo-

drikast dim poput oblaka obavijao se ok o tamnogdrve}a i vaqao se nad vodom; lova~ki psi {qapalisu po glibu. Trska i {evar povijahu se na sve strane.

Jadno pa~e be{e ni ìvo ni mrtvo od s traha!Vrtelo je glavom i upravo je htelo da je sakrije podkrilo, kad li se u tom trenu stvori pred wim ogro-man pa s: isplazio jezi~inu i s travi~no sevao~ima. Ve} prima~e pa~e tu svoju ~eq ust, iscerizube i – {qap, {qap – odjuri kao {to je i do{ao.

„Boè dragi!“, uzdahnu pa~e. „Toliko sam ruànj j !“

7/23/2019 01 Citanka 4 os


189

„Ko si ti?“, upita{e ga, a pa~e se na sve s traneokreta{e i sve ih naju~tivije pozdravqa{e.

„Stra{no si ruàn!“, rek o{e mu divqe patk e.„Ali nas se t o ne ti~e, sve dok ne naumi{ da seoèni{ kojom iz na{e porodice!“

Jadno pa~e! Nije mu enidba bila ni na kraj pa-

meti, samo da mu dozvole da leì u {evaru i da senapije malo vode iz mo~vare.Provede tamo dva dana, a onda dole te{e dve di-

vqe guske ili, boqe re~eno, gusana, jer behu mu`ja-ci; nedavno su se izlegli iz jaja i zato su nastupa-li tako dr~no.

„ûj, druè!“, rek o{e mu. „Toliko si ruàn dasi nam se ~ak dopao. Ho}e{ li da le ti{ s nama ida bude{ ptica selica? T u, nedalek o, u drugoj

mo~vari, ìve prekrasne divqe gu{~ice gospo|i-ce. Divno ga~u ga-ga! Ti, koji si toliko ruàn, mo-è{ jo{ da bude{ dobre sre}e kod wih!“

„Pif, paf!“, razleè se odjednom nad mo~varomi obe divqe guske pado{e u {evar mrtve, a voda po-

da je ~ak i psu ogavno da me ujede!“I tako se pritaji u tr{~aku; nad wegovom gla-

vom svaki ~as bi preletala sa~ma i razlegao bi sepucaw za pucwem.

Pucwava prestade tek predve~e, ali se pa~e jo{dugo ne usu|iva{e da se pomeri. Pro|e jo{ nek o-liko ~asova dok se ne usudi da ustane, da se osvrne

oko sebe i da po tr~i {to ga noge nose niz poqa ilivade. A vetar be{e toliko jak da je siro to pa~e jedva moglo da se probija napred.

Pred no} s tiè do siroma{ne seosk e ku}ice.Be{e toliko oronula, samo {t o ne padne, ali nezna|a{e na k oju bi s tranu pala, te tak o i os tade.Vetar je tako fijukao oko pa~eta da se ono moradeosloniti na rep kako ga vetar ne bi odneo!

Ali vetar se s talno poja~ava{e. T ada pa~e, na

sre}u, opazi da su vrata ku}ice ispala iz jedne{arke i da su se toliko iskrivila da se ono moglokroz otvor provu}i, te tako i u~ini.

U ku}ici ivqa{e neka s tarica sa svojomma~kom i k oko{kom. Ma~ak, k oga starica nazi-

va{e sin~i}em, umeo je da izvija le|a u grbu i daprede, a umeo je ~ak i iskre da baca ako bi ga ko pomraku milovao uz dlaku . Koko{ je imala kratk enoge i s toga je dobila ime Kratk onoga; vredno jenosila jaja i èna ju je volela kao ro|eno dete.

Ujutro opazi{e do{qaka: ma~ak po~e da mjau~e,

a koko{ zakakota.„[ta je t o?“, upita starica i pogleda ok o sebe.

Ali kako ima|a{e slab vid, u~ini joj se da je pa~eugojena patka koja je odnekud dolutala.

„Ba{ dobra prinova!“, re~e. „Sada }u imati ipa~ijih jaja, samo ako ovo nije patak. Vide}emo!“

I starica odlu~i da nek o vreme sa~eka, alipro|o{e i tri nedeqe, a jaja ne be{e ni za lek.

Ma~ak je bio gospodar u ku}i, a k oko{ gospoda-

rica. Stalno su ponavqali: „Mi i sve t!“ Verovalisu naime da wih dvoje ~ine polovinu sve ta i to

pa~e. „Takvo je uìvawe kada se voda sklopi nad to-bom i kad zaroni{ do dna!“

„Lepa mi uìvawa!“, re~e k oko{. „Nisi ti ba{~itav. Pitaj ma~ka, koji je najmudrije stvorewe ko-

je poznajem, da li bi on hteo da pliva ili da se gwu-ra. O sebi da i ne govorim. Upitaj na{u gospodari-

cu, pametnije od we vaqda nema na celom svetu. Mi-sli{ li da bi htela da pliva ili da se gwura?“

„Ne razumete me!“, re~e pa~e.„No, ako te mi ne razumemo, k o }e te razume ti?

Nikad ne}e{ biti pametniji od ma~ka i od oveène, a o sebi i da ne govorim. Ne budi tako tvrdo-glav, dete moje, i hvali Boga za sve dobro k ojim te je obasuo. Zar nisi dospeo u t oplu sobu? Zar se nekre}e{ u dru{tvu od k ojeg moè{ ne{t o da nau-

~i{? A ti si nesnosan i razgovor s tobom nije pri-jatan Moè{ mi verovati da ti èlim dobro zato

7/23/2019 01 Citanka 4 os


190

su, naime, da wih dvoje ~ine polovinu sve ta, i toonu boqu. A pa~e smatra{e da se u t om pogledumoè imati i drugo mi{qewe, samo {to koko{ nehtede to da dozvoli.

„Ume{ li da nosi{ jaja?“„Ne umem!“„Onda lepo umukni!“

A ma~ak ga upita:„Ume{ li da pravi{ grbu , da mjau~e{ i da si-pa{ iskre?“

„Ne umem!“„Onda ~uvaj svoje mi{qewe za sebe kad pame tni

govore!“Pa~e sede u ugao i snu`di se. T ada se seti sve-

èg vazduha, sunca i ose ti neodoqivu èqu da za-pliva, toliku èqu da ne mogade da izdrì a da se

ne poveri koko{i.„[ta ti pada na um?!“, povika koko{. „Tu bespo-

sli~i{, pa te glupos ti zaokupqaju. Nosi jaja ilipredi, pa }e te pro}i.“

„Ali plivati po vodi tak o je prijatno!“, re~e

jatan. Moè{ mi verovati da ti èlim dobro, zatoti i govorim neprijatne s tvari, a upravo po t omese i poznaje pravi prijateq. Boqe se trudi da no-si{ jaja i nau~i da prede{ ili da baca{ iskre.“

„Mislim da }u po}i u svet!“, kaza pa~e.„Pa idi!“, uzvrati koko{.I pa~e po|e. Plivalo je po vodi, gwuralo se, ali

niko ne obra}a{e na wega pa`wu, a i {to bi kad jebilo tako ru`no.Stiè jesen, li{}e u {umi poùte i po tamne,

vetar ga gowa{e tako da ono igra{e u vazduhu; a va-zduh be{e hladan; oblaci se spusti{e nisko, punigrada i snega, a na plo tu se|a{e vrana i kraka{ekra, kra!, jer joj be{e hladno. Ve} na samu pomisaoo tom sledi{ se od hladno}e. Jadno pa~e ne ose}a-{e se nimalo dobro.

Jedne ve~eri sunce lepo za|e, a iz `buwa izletecelo jato divnih velikih ptica; pa~e jo{ nikad nevide takvu lepo tu: behu za slepquju}e bele i ima-|ahu duge, vitke vratove; to behu labudovi. Pu{ta-li su ~udne krik ove, {irili divna duga krila i

odletali iz hladnih zemaqa u tople krajeve, prekosiweg mora.

Labudovi polete{e visok o, visok o, a ru`nopa~e zahvati neko ~udno uzbu|ewe. Zavrte se u vo-di, istegnu prema wima vrat i na kraju pus ti pro-doran i ~udan krik da se i samo upla{i.

Ah, ne moga{e da zaboravi te lepe ptice, tesre}ne ptice, i, kad mu se one izgubi{e iz o~iju ,pa~e zaroni u vodu ~ak do dna, a kad izroni be{ekao van sebe. Nije uop{te znalo kako se te ptice zo-vu ni kuda lete, a ipak ih je volelo; nije im uop{tezavidelo, jer kako bi mu i na pamet palo da za sebepoèli onakvu lepotu! O, da su bar patk e htele daga podnesu u svom dru{tvu – jadno, ru`no stvorewe!

A zima be{e tako hladna! Pa~e morade stalno da

se neumorno kre}e po vodi kako joj ne bi dopustiloda se zamrzne ali otvor kojim je plivalo iz no}i u

Deca htedo{e s wim da se igraju, ali pa~e mi{-qa{e da ele da mu u~ine nek o zlo i od s trahaupade u zdelu s mlekom i tako razli mleko po sobi.@ena viknu kr{e}i ruk e, a pa~e upade u ka~icu smaslom, a potom u na}ve pune bra{na, iz kojih od-mah izlete.

Jao, kako stra{no izgleda{e! @ena vika{e itr~a{e za wim prete}i àra~em, a deca uz smeh iciku potr~a{e da ga s tignu. Sva sre}a, vrata behuotvorena i pa~e prhnu u `buwe i sneg koji tek {tobe{e napadao. Tu se skupi i dugo ostade u snegu, je-dva ìvo.

Ali bilo bi previ{e tu`no kad bi se ispri~alosve {to je pretrpelo jadno pa~e za vreme q ute zi-me. Kad sunce po~e ponovo da greje, ono leà{e u

mo~vari, u tr{~aku; {eve pevahu, be{e divno pro-le}e

7/23/2019 01 Citanka 4 os


da se zamrzne, ali otvor kojim je plivalo iz no}i uno} je postajao uì. Hladno}a je tak o pritisla da

je led sve pucao i {kripao na vodi. Pa~e morade daprebira nogama kak o voda ne bi sa svim stala, alinajzad se umori, zastade i zamrznu se u ledu.

Rano ujutro nai|e neki seqak; ugleda pa~e, raz-bi drvenom klompom led na vodi i ponese pa~e

ku}i, svojoj èni. Tamo ga vrati{e u ìvot.

le}e.Pa~e razmahnu krilima i gle! – krila za{ume-

{e ja~e nego pre i poneso{e ga sna`nije nego ne-kad, i pre no {to do|e k sebi, na|e se u velikom vr-tu gde cvetahu jabuke, gde mirisa{e jorgovan, doksu se wegove duge zelene grane nadnosile nad voduu jarku. O, kak o sve tu be{e lepo, kak o se svud

ose}a{e dah prole}a!

191

U istom trenutku pa~e ugleda tri divna bela la-buda; isplivali su iz ~es tara i {ume}i krilimalako klizili po vodi. Pa~e ve} poznava{e ta lepastvorewa i, kad ih ugleda, srce mu ispuni neizre-civa tuga.

„Polete}u tim kraqevskim pticama! Sigurno

}e me ubiti kqunovima {to se ja, ovako ruàn, usu-|u jem da im se pribliìm; ali idem, pa nek meubiju! Vi{e volim da me ubiju ove ptice, nego dame {tipaju patk e, kqucaju koko{i, da me nogomudara devojka koja hrani ivinu i da skapavam nazimi!“

I pa~e slete u vodu i zapliva prema divnim la-budovima; ugleda{e ga i {ume}i krilima zapli-va{e mu u susret.

„Ubijte me!“, povika jadni s tvor i povi glavui{~ekuju}i smrt Ali {ta vide u prozra~noj vodi?

7/23/2019 01 Citanka 4 os


192

i{~ekuju}i smrt. Ali {ta vide u prozra~noj vodi?Vide svoju sops tvenu sliku, ali kak o promewenu!To vi{e ne be{e nezgrapno, crnosivo, ru`no, odur-no pa~e, ve} pravi labud!

Ni{ta nije labudu zasmetalo {to se rodio u pa-~jem gnezdu, samo kad se izlegao iz labudovog jajeta.

Kako se ose}ao sre}an posle svih ovih nevoqa i

prevratnosti sudbine; tek je sad bio kadar da oce-ni svoju sre}u i lepo tu koja ga okruàva{e! A ve-liki labudovi plivahu ok o wega i milovahu gakqunovima.

Stigo{e u vrt deca koja po~e{e da bacaju u voduhleb i zrna, a najmawe od wih povika:

„Stigao novi labud!“Ostala deca se obradova{e i povika{e:„Tako je, stigao novi labud!“, pa zatap{a{e ruka-

ma i po~e{e da skaku}u od rados ti, a onda potr~a-{e svojim roditeqima, dovedo{e i wih, pa im za-

jedno bacahu u vodu hleb i kola~e i svi govorahu:„Ovaj novi je najlep{i! Tako je mlad i lep!“A stari labudovi pokloni{e se pred wim.

Tada se mladi labud za stide od rados ti; sakriglavu pod krilo i sam ne zna|a{e {ta se s wim de-{ava; bio je previ{e sre}an, ali ne i ohol, jer do-bro srce nikad nije oholo; mislio je o tome kako su

ga gonili i rugali mu se, a sad je slu{ao kak o svigovore da je najlep{i od svih ovih lepih ptica.Jorgovani su povijali svoje grane nad vodom, a

sunce je sjalo tak o toplo, sna`no. Tada za{ume{ekrila mladog labuda, on izvi svoj vitki vrat ikliknu iz sveg srca:

„Zar sam mogao i da sawam o ovakvoj sre}i ondakad sam bio samo ru`no pa~e?!“

Hans Kristijan Andersen

sadenuti, stog, dubrava, repuh, preklapati,iskquviti se, horda, bubetati, podvezica,preobraziti se, mamuza, zapu}purikati, {evar,glib, ogavno, tr{~ak, sa~ma, {arka, zakakotati,krakati, àra~, prevratnost

a) zato {to je posledwe jaje bilo }ur~je

b) zato {to je ~ekala da se izlegne jo{ jedno pa~e

v) zato {to joj je to savetovala starija patka

Za{to je patka produìla da sedi na jajima?

Kako se patka uverila da ru`no pa~e nije }ure?

Koliko je veliki svet po mi{qewu pa~i}a koji su se tek izlegli?Koliki je po mi{qewu wihove majke?

7/23/2019 01 Citanka 4 os


193

Navedi ~emu je sve patka u~ila svoje pa~i}e.

Prona|i i crvenom bojom podvuci deo bajke iz kojeg se vidi qubav patke prema ru`nom pa~etu.

a) zato {to je pa~e vre|alo drugeb) zato {to su ostali bili qubomorni na wega

v) zato {to je bilo druga~ije od ostalih pa~i}a

Za{to su svi ubrzo po~eli da odbacuju pa~e?

Napi{i s kim se sve pa~e susretalo kada je napustilo svoje dvori{te.

Za{to je koko{ka kazala pa~etu da treba da prede i da nosi jaja?

Prona|i u tekstu i navedi re~enice iz kojih se vidi pa~etovo uzbu|ewe kada je ugledalo labudove.

[ta misli{ o slede}im re~ima k oko{ke? Mo`e{ mi verovati da ti `elim dobro, zat o ti i govorim neprijatne stvari, a upravo po tome sei poznaje pravi prijateq.

7/23/2019 01 Citanka 4 os


194

Za{to je pa~e reklo: Ubijte me! i povilo glavu pred labudovima?

Navedi re~enice kojom je iskazana sre}a ru`nog pa~eta (labuda) na kraju bajk e.

Prona|i u bajci i podvuci plavom bojom re~enice k ojima su ostali labudovi i deca iskazivalidivqewe i qubav prema ru`nom pa~etu (labudu).

Prona|i u bajci i podvuci naranxastom bojom opis leta u poqu, s po~etka bajke, i opise prirodezimi, u jesen i u prole}e.

Objasni re~enicu: Dobro srce nikad nije oholo.

Navedi zbog ~ega je ova pri~a autorska bajka.

Napi{i poruke ove bajke.

Kako su se ose}awa ru`nog pa~eta mewala u t oku bajke? [ta misli{, kako se ose}alo na po~etkubajke, kako se ose}alo kada je oti{lo iz dvori{ta, a kako na kraju? Navedi primere koji to pokazuju.

7/23/2019 01 Citanka 4 os


195

ru j

Uporedi bajku Ru`no pa~e s bajkom Pepequga. Navedi nekoliko sli~nosti i nekoliko razlika.

Re{i rebuse.

7/23/2019 01 Citanka 4 os


Re~nikAadamsko koleno – osmo dete iste majke

koje je, po narodnom verovawu,obdareno najboqim osobinama, alinema sre}e u ìvotu

a|utant – oficir u slu`bi kod nekogvi{eg stare{ine, pomo}nik

a`daja – bi}e iz bajki zastra{uju}egizgleda, naj~e{}e zelene boje,s jednom ili vi{e glava, krilimai ~equstima iz kojih bquje vatru, zmaj

akrep – 1. {korpija 2. veoma ru`naosoba

amajlija – predmet koji, po narodnomverovawu, {titi ~oveka od nevoqeukoliko ga nosi uz sebe

amanet – poveravawe nekoga ili ne~egana ~uvawe, oslawaju}i se na ~as ti po{tewe onoga kome se to

Ba~vice – deo grada Splita,u Hrvatskoj, sa istoimenom plaòm

beda – 1. zlo koje zadesi ~oveka, nevoqa2. oskudica, siroma{tvo

bele{ka – ovde: ocena u~ewa i vladawa,obi~no |a~kog

besomu~an – 1. koji boluje od besnila,

lud, mahnit 2. razjaren, besanbiwi{ – {iroki ogrta~ od crvene

tkanine s dugim rukavima, opto~enkrznom

blagorodan – plemenit, human

Bodensko jezero – jezero u podno juAlpa, na trome|i Nema~ke, Austrijei [vajcarske

brica – ovde: no sa dugom dr{kom

broditi – ploviti, ovde: i}i, kretatise

b b }

vinuti se – uzdi}i se hitro uvis,uzleteti

vladika – najvi{i sve{teni~ki ~in,episkop

vlat – stabqika, struk biqke, trave

vodenica – mlin koji pokre}e voda

vodeni~ar – mlinar koji radi uvodenici

vojevati – boriti se u ratu, ratovati

vreà – tawa puzava stabqika, lozica

vreteno – drven obao {tapi} saza{iqenim krajevima na koji se pripredewu namotava vuna, predivo

vrije}i (vre}i), vr{em – odvajatizrnevqe od klasa ìta

Ggazdinski – na gazdinski na~in, kao

7/23/2019 01 Citanka 4 os


197

poverava, zavet, preporuka

analiza – traèwe veze izme|u uzrokai posledice i izvo|ewe zakqu~kapomo}u rastavqawa ne~ega nasastavne delove

Arijadna – }erka kritskog kraqaMinoja koja je pomogla Tezeju da se

vrati iz Lavirinta pomo}u klup~etakonca

arkti~ka mahovina – mahovina kojaraste na Severnom polu

at – kow plemenite rase

atmosfera – ovde: sredina, okolina

Bbajan – ~aroban, divan, zanosan

banuti – izneneda se pojaviti, nai}i,nabasati (na nekoga ili ne{to)

bauk – zami{qeno zlo bi}e koje ulivastrah

bubetati – tu}i, udarati, treskati

bumba{ir – izvr{ilac naredbe,izaslanik, glasnik

Vvajkati se – 1. àliti se, tuìti se

2. kukati, naricati

Vaskrsewe – najva niji hri{}anskipraznik, dan vaskrsewa IsusaHrista, Vaskrs

vaskrsnuti – 1. ustati iz mrtvih,oìveti 2. ponovo se javiti

vedro – posuda za vodu s dve dr{ke,kabao

Veliki medved – sazve |e na severnomnebu sa sedam glavnih zvezda; naziva

se i Velika kolavestibil – veliko zatvoreno predvorje

u prizemqu ve}e javne zgrade

vije} vije}ati – raspravqati se,dogovarati se, ve}ati

gazdinski na gazdinski na~in, kaogazda

gatka – pri~a o neverovatnim,fantasti~nim doga|ajima, bajka,legenda

gimnastisati – baviti se gimnastikom,ve`bati

gladac – sjaj, blesak

glib – raskva{ena lepqiva zemqa;mutna voda s razmu}enom zemqom

gord – ovde: dostojanstven, ponosit

graciozan – qubak, skladanu pokretima

griva – duga dlaka na glavi i vratukowa

grivna – nakit u obliku obru~a koji senosi oko ruke, narukvica

grkati – ispu{tati glas gu , gukati(o golubu, grlici)

gubica – deo ìvotiwske glave na kojemsu usta i nozdrve, wu{ka

7/23/2019 01 Citanka 4 os


jestastvenica – nauka o prirodi,

prirodopis jetrva – èna muèvqevog brata,

deverova èna

Kkavga – sva|a, sukob; obra~un, tu~a

karati – vikati na nekoga, grditi,prekorevati

Kasiopeja – sazve |e na severnom nebu

~ije glavne zvezde ocrtavajulatini~no slovo W

kategorija – grupa sli~nih predmeta,pojava, pojmova, tip, vrsta, rod

ki~ica – slikarska ~etkica

kladenac – izvor, vrelo, studenac

kleti – prizivati nesre}u, bacatikletvu na nekoga ili ne{to,prokliwati

knegiwa – kneèva ena; titulaènskog ~lana vladarske porodice

kneèvi} kneèv sin

krivda – nepravedan postupak,

nepravdakrotak – koji se odlikuje blago{}u ,

miran, pitom

ku|eqa – vunena ili lanena vlaknaspremna za predewe, kudeqa

kuja – ku~ka; pogrdan naziv kojim seneko oslovqava

kuwati – dremati, padati u lak san

LLavirint – legendarna gra|evina na

Kritu s mno{tvom isprepletenihhodnika iz kojih je te{ko na}i izlaz

lakom – koji èli da se domogne ne~eg{to je tu|e, da za sebe prigrabi {tovi{e, pohlepan, gramziv

lasno – bez velike muke, lako

legi{tar – pisaqka kojom su nekada

|aci pisali po tablicamalenger – gvozdena naprava obe{ena

o lanac koja se baca na dno da bi

medaqon – deo ènskog nakita ovalnog

ili okruglog oblika, u koji se moèstaviti slika drage osobe, a k oji senosi na lancu oko vrata

medenica – zvono od medi, mesinga ilibakra, koje se ve{a stoci oko vrata

memla – vlaàn, ustajao vazduh, vlaga

mesti – metlom uklawati |ubre, ~istiti

miqa – mera za duìnu (1,609km)

miomiris – prijatan miris, obi~no

cvetniMle~na staza – svetli pojas od gusto

zbijenih zvezda, Mle~ni put, Kumovaslama

morski vuk – iskusan, neustra{ivpomorac

muqati – gwe~iti, gwe~ewem ceditigro`|e

mu~ati – ne govoriti, }utati

Nnagoniti terati nekoga da ne{to radi

7/23/2019 01 Citanka 4 os


199

kneèvi} – kneèv sin

kniks – naklon uz savijawe kolenau znak pozdrava

kwi`nica – soba u kojoj se ~uvajukwige, biblioteka

koko{ka – ovde: duguqasto klupko,smotuqak pre|e jajastog oblika

komad – ovde: pozori{no delo, drama

kona~i{te – mesto gde se kona~i,provodi no}, preno}i{te

kopawa – korito izdubqeno od {irokogbalvana, koje je nekada sluìlo zaprawe rubqa i imalo druge namene

korito – poduì sud na~iwen odizdubqenog drveta koji sluì zapojewe i hrawewe stoke i drugeku}ne potrebe

krakati – kre{tati, ogla{avati seglasom kra-kra

krasti se – {uwati se, tiho i kradom sepribliàvati

c j c d dbrod ostao na mestu, sidro, kotva

letur|ija (liturgija) – najva nijaslu`ba u pravoslavnoj crkvi

luckast – {a{av, bleskast

M

ma|ija – natprirodna, tajanstvena mo},~arolija, magija

ma|ijski – koji se odnosi na ma|ije,~arobwa~ki; magi~an

majur – veliko imawe izvan selas ku}om i {talama, sala{

malo}(a) – doba u kojem je neko biodete, de~je doba, detiwstvo

mamqiv – privla~an, primamqiv;

omaman, omamqivmamuza – ovde: {iqati izra{taj na

nogama mu`jaka nekih pernatihìvotiwa

maw – osim, sem

nagoniti – terati nekoga da ne{to radiprotiv svoje voqe, prisiqavati,primoravati

nadati – po~eti beàti, pojuriti,strugnuti

nad`wevati se – takmi~iti se u tomeko }e vi{e na`weti, nase}i srpomìta

nazuti – navu}i na noge obu}u, ~arape,obuti

naizust – bez gledawa u napisani tekst,napamet

nakaza – vrlo ru no, nakazno stvorewe,rugoba

nakalemiti – kalemqewem poboq{atiosobine biqke, vo}ke

naloìti – zatra iti od nekoga dauradi ne{to, da obavi neki posao

namernik – putnik koji slu~ajno,u prolazu, svrati kod nekoga

naslaga – ono {to se nagomilalo,

naslagalo, nataloìloneve{t – koji nije ve{t, spretan.

Izr. praviti se neve{t pona{atise kao osoba koja ne{to ne zna

negativna li~nost – lo{a, r|ava osoba

nezaboravak – cvet spomenak

neutralan – koji nije opredeqen, kojinije svrstan ni na jednu stranu

nokautirati – udariti jakim udarcem

i oboriti protivnika na zemqu takoda dugo ne moè da ustane

nuditi – ovde: voditi brigu o nekome(obi~no o bolesniku), negovati

Oobazreti se (za nekim) – osvrnuti se,

pogledati okrenuv{i se

obdan – preko dana, dawu

obeznaniti se – izbezumiti se, zanetise, omamiti se

obznaniti – dati na znawe javnosti

oka – nekada{wa mera za teìnu (1,28 kg)

okaniti se – ostaviti nekoga na miru

okno – a. staklo na prozoru b. prozor

omorina – sparno vreme, zapara predki{u

opnast – sli~an opni

opovrgnuti – pore}i, osporiti, pobiti

opraviti – 1. dovesti u ispravno stawe,popraviti 2. poslati, otpremiti,uputiti

opreti se – odupreti se, osloniti se

opre~an – suprotan, protivan

Orion – sazve |e na severnom nebu;u gr~koj mitologiji divovski,izuzetno lep lovac

osamiti se – povu}i se u samo}u,odvojiti se od svih, usamiti se

osvitak – svanu}e, svitawe, osvit

osiliti se – 1. ste}i, dobiti silu,snagu 2. postati agresivan,netrpeqiv, bezobziran

patrqak – suvi komad odse~ene

stabqike, ostatak ne~ega {to je slomqeno, ise~eno

pa{a – visoki dostojanstveniku Turskom carstvu

pejza` – 1. predeo, kraj 2. slika ilicrte` koji prikazuju neki predeo izprirode

pelen – biqka gorkog ukusa (u narodupostoji verovawe da donosi àlosti nesre}u)

Pepequga – ènska osoba uprqanapepelom

periferija – spoqa{wi, krajwi deonekog prostora

pizmen – ogor~en, pun pizme, qutwe,qut, neprijateqski nastrojen

pir – sve~anost, proslava, gozba,sve~ani ru~ak

pitom – koji ìvi s qudima i koji im

koristi

plandi{te – hladovito mesto na kojemse dawu odmara planduje stoka

7/23/2019 01 Citanka 4 os


200

obznaniti dati na znawe javnosti,objaviti, razglasiti

obred – ovde: skup odre|enih radwikoje se obavqaju u nekoj prilici,obi~aj

ovijati (ovejati) – odvojiti zrno ìtaod pleve na vetru

ovrije}i (ovre}i) – vidi: ovr{itiovr{iti – zavr{iti vr{idbu

ogavno – gadno, odvratno

ogledati – probati, isprobati

odgovoran – 1. koji savesno obavqadu`nosti 2. koji ima zadatak daobavi neki posao i da za wegaodgovara 3. ovde: koji preuzimaodgovornost, obavezu u vezi s brigomo ne~emu ili nekome

odeqewe – ovde: pregra|eni deo,posebna prostorija

odraàvati se – pokazivati se, videtise u nekoj glatkoj povr{ini

osobit – poseban, izuzetan, naro~it

ocedan – koji se lako oslobodi vode,s kojeg se lako ocedi voda

o~as – za~as, za trenutak, odmah

P

pagoda – vi{espratni budisti~ki hramna Dalekom istoku sa stepenastimkrovom

pajac – 1. komi~ni lik iz komedije2. klovn, komedija{ 3. de~ja sme{nalutka

pakost – potajno ose}awe radosti zbogtu|e nesre}e, zluradost, zloba

paluba – gorwi deo trupa broda kojiprekriva wegovu unutra{wost

paso{ – ovde: slu`bena potvrdao vlasni{tvu i zdravqu stoke

pastorka – }erka iz prethodnog brakabra~nom drugu iz novog braka

se dawu odmara, planduje stoka

pla{t – ogrta~; ovde ozna~ava kowskudlaku

pletivo – ono {to se plete, {to jeispleteno; ovde: paukova mreà

podvezica – traka vezana oko noge

podrediti – ovde: svrstati kao mawe

va`no

podrqati – poravnati i usitnitipooranu zemqu drqa~om

poznati – ovde: razumeti, shvatiti,uvideti

pozno – kasno

pokolebati – u~initi nesigurnim,uneti sumwu, neodlu~nost

poko{kati se – posva|ati se,spore~kati se

pomamno – na pomaman na~in,s pomamom, veoma uzbu|eno, ludo

pomoliti se – pojaviti se, pokazati se,

iskrsnutipopac – insekt koji zri~e trqaju}i

predwa krila jedno o drugo, zri~ak,cvr~ak

popquckivati – pquvati, popquvavati

poselo – ve~erwi ku}ni sastanak radizabave

poskapati – uginuti jedan za drugim,pocrkati

posledica – ono {to nu`no sledi,nastaje iz uzroka

poto~ara – mlin, vodenica na potoku

potpetica – zadwi dowi deo cipelekoji podràva petu, {tikla

pohod – polazak nekuda, odlazak

po{tapati se – oslawati se na {tapili na ne{to sli~no, odupirati sene~im

prevratnost – prevrtqivostpredo~avati – slikovito, ìvo

iznositi ne{to pred nekoga,

prijazan – koji je prijatan u opho|ewu,

qubazan, uqudanprijan – prijateq (u prijateqskom

oslovqavawu)

priku~iti se – pri}i bli e, prima}ise, pribliìti se

prilika – ovde zna~i: lik, oblik,silueta

pripitomiti – u~initi pitomim(ìvotiwu)

prirodne nauke – nauke u kojima seopisuje priroda i prou~avaju wenepojave i zakonitosti

pristati – ovde: pokazati se pogodnim,onakvim kakav treba da se bude

prozboriti – progovoriti, re}i, kazati

prokisavati – propu{tati ki{ne kapi,vlagu

prosvetiteq – onaj koji {iri znawe,

prosve}enost, koji prosve}uje,uzdiè {ire}i kulturu

proso – biqka sitnozrnastog ploda koja|

ra~unica – {kolski predmet

matematikaregnuti – zareàti i pri tom iskeziti

zube

repuh – korovska biqka {irokog lista,~iji koren sadrì eteri~na uqa

rogobatan – koji nije u skladu s dobrimukusom, pravilima, nakaradan,nepravilan

romanti~an – koji izaziva zanos,sawarewe

rugoba – ru`na osoba, nakaza

rujan – crvenkast, rumen, crven

ruknuti – jako riknuti

ruho – ode}a, odelo

Ssadenuti – sloìti seno, slamu u stog,

snop

samovati – ìveti sam, usamqeno,izdvojeno, kao usamqenik

sapi deo tela iznad zadwih nogu kod

7/23/2019 01 Citanka 4 os


201

rpredstavqati ne{to nekome

prezirati – odnositi se s prezirom,omalovaàvawem prema nekome iline~emu

preklapati – voditi duge besciqnerazgovore

premetati se – okretati se, prevrtatise preko glave

preobraziti se – promeniti se,izmeniti se

preslica – naprava, sprava za predewe

prestrojavati se – nanovo sepostrojavati, postavqati se u stroj,razme{tati se u redove

presukati se – usukati se, uvrnuti se;oslabiti, omr{aviti

precrknuti – naglo umreti

pre~ka – popre~na da{~ica nalestvama, merdevinama, pre~aga

prividno – naoko, naizgled

se koristi za ishranu stoke, re|ei qudi

prost – ovde zna~i: obi~an, jednostavan

pusto{ – pust, prazan, nenaseqen kraj

putaq – kow s belim belegama iznadkopita

puhor – 1. pepeo od duvana 2. finipra{ak na krilima leptira; ono {topodse}a na takav prah

p{eni~ar – vrsta insekta koji svetlino}u, veliki svitac, ìtnica

Rravan – ovde: ravnica, nizija

razborit – razuman, mudar, pametan

razmigoqiti se – po~eti se migoqiti,vrpoqiti, me{koqiti

raspu~iti – otkop~ati, raskop~ati

rastavi} – vrsta biqke

sapi – deo tela iznad zadwih nogu kod~etvorono`nih ìvotiwa

sapiwa~ – spona kojom se sapiwe,zakop~ava seqa~ka ko{uqa

sarezivati – se}i, rezati

satirati – ~initi da neko ili ne{tovi{e ne postoji, uni{tavati

sa~ma – sitna okrugla olovna zrnakojima se pune patrone lova~kihpu{aka

svetlosna brzina – rastojawe kojepre|e svetlost u jedinici vremena(300.000 km/s)

svetlosna godina – mera za duìnu;razdaqina koju svetlost pre|e zagodinu dana

svita – pratioci istaknute osobe,pratwa

svitac – vrsta insekta koji svetli no}u

sedef – unutra{wi sloj qu{ture

{koqke koji se presijava u raznimbojama

siwi – 1. koji je boje pepela, siv 2. koji je boje mora, tamnoplav, modar,qubi~ast

sirotiwstvo – ovde: stawe osobe kojanema roditeqe, siro~eta

sirotica – osoba koja je ostala bezroditeqa, siro~e

sjaktiti (se) – sijati se, sjajiti se,cakliti se

skerlet – tkanina qubi~astocrvene bojeod koje se izra|ivala skupocenaode}a

sklapati – ovde: pritiskati,prekrivati

smazati – pojesti sve u slast

smetati – skidati, sklawati

snijeti (sneti) – nose}i skupiti na jedno mesto

snop – ovde: sveàw po wevenog ita

stopa - jedinica mere za duìnu, oko 30 cm

strastan – koji je proèt stra{}u,sna`nim ose}awem

strmoglavce – ovde zna~i: naglo, brzo,ùrno, navrat-nanos

strwika – mesto sa kojeg je poko{enoìto, strni{te

strop – plafon, tavanica

strpqiv – koji je sposoban da mirno ~eka

stud – zima, studen

stu{titi se – naglo i brzo pojuriti, jurnuti

suvarak – suva gran~ica koja slu iza potpalu vatre

su|aje – zami{qena bi}a enskog polakoja, pri dolasku novoro|en~adi nasvet, odre|uju wihovu sudbinu

suàwstvo – zarobqeni{tvo, ropstvo

sukati – vrte}i, vuku}i oblikovati

sumwi~iti – 1. kriviti nekoga, iznositisumwu, nepoverewe, pripisivatinekome neko zlodelo prestup

trniti – trnovom metlom odstrawivati

slamu i plevu iz ovr{enog ìta nagumnu

tronuti – dirnuti, potresti, ganuti

tr{~ak – zemqi{te obraslo trskom

tumarati – i}i bez odre|enog ciqa,bazati, lutati

]}ilim – a. prostirka za pod od

raznobojne vune ili ve{ta~kogmaterijala, tepih b. ono {to podse}ana }ilim (a)

}ud – narav, priroda, karakter

}urak – ogrta~ postavqen krznom,koùh

Uudan – preko dana, tokom dana, dawu

udariti – 1. krenuti, po}i u nekompravcu 2. po~eti sna`no padati(o ki{i, snegu)

7/23/2019 01 Citanka 4 os


202

snu`deno – poti{teno, neveselo, tu`no

sofra – sto za kojim se jede, trpeza

so~ivo – ovde: vrsta stakla koje sabiraili rasipa zrake svetla

splet – ono {to je me|usobno spleteno

spokojan – smiren, miran, tih

spore~kati se – posva|ati se, zavaditi se

spraviti – na~initi, napraviti

srazmera – me|usobni odnos dveveli~ine

srojiti se – skupiti se u roj, u gomilu

sro~iti – 1. zdruìti u celinu,sastaviti 2. iskazati re~ 3. napisatipismo

srxba – gnev, bes, qutwa

stas – telesna figura

stati – ovde: po~eti, otpo~eti

stog – plast, gomila sadevenog ìta, slame

nekome neko zlodelo, prestup2. ose}ati sumwu u istinitost ne~ega

su{tina – ono {to je bitno i glavnou ne~emu

Ttavan – mra~an, taman

tamaniti – uni{tavati, ubijati

Tezej – legendarni heroj koji je ubioMinotaura, ~udovi{nog polu~oveka,polubika

torbak – torba, obi~no ko`na, ranac

traqica – a. drowak, rita, prwa, krpa,traqa b. odelo u ritama

trica (naj~e{}e u mn.) – 1. opne, quskeod samlevenog zrnevqa ita koje

ostaju u situ posle sejawa, mekiwe2. bezna~ajna, bezvredna stvar,tri~arija

udovi~ki – koji se odnosi na udovice;ovde: tuàn, upla{en, uznemiren

uzavreo – ovde: ustalasan, uzburkan,uskome{an

uzjoguniti se – postati svojeglav,samovoqan, nepokoran; usprotiviti se

uzmicati – kora~ati unazad, povla~itise, odstupati

ukokati – ubiti

ukrasti se – izvu}i se neprimetno,tajno, iskrasti se

umetren – sloèn u metre (o drvima,cepanicama)

umetriti – sloìti u metre (cepanice)

uragan – veoma jak tropski vetar

ure}i – zakazati dogovorom, ugovoriti,dogovoriti se

ustopce – prate}i u stopu, i}ineposredno za nekim

7/23/2019 01 Citanka 4 os


Mali leksikon kwièvnih pojmovaA

autobiografija – pi{~ev opis sopstvenog ìvota

autor – pisac, tvorac kwièvnog dela

B

bajka (autorska) – pri~a fantasti~ne sadrìne~iji je autor poznat; opisuje svet ~udesnogi ~arobnog; u woj se javqaju natprirodnai izmi{qena bi}a: vile, a`daje, ve{tice,zmajevi i ~arobwaci; glavni lik se borisa silama zla i uvek ih pobe|uje; uporedi:narodna bajka

balada – duà lirsko-epska pesma tu`nog sadràjau kojoj se opeva neki doga|aj ili nesre}na

sudbina neke li~nostibasna – kratka pri~a u stihu ili prozi s ciqem da

pou~i; glavni likovi su ìvotiwe sa qudskim

drama (dramski tekst) – kwièvno delo u stihuili prozi, pisano u dijalozima, a namewenoizvo|ewu u pozori{tu, na filmu, radiju iliteleviziji; zasniva se na sukobu likova

dramski tekst – vidi: drama

Eepska (juna~ka) narodna pesma – pesma, obi~no

u desetercu, koja opeva neki zna~ajan doga|aj: juna~ko delo, bitku, borbu za oslobo|eweod porobqiva~a ili podvig koji se pesmom ~uvaod zaborava; ~esto je pevana uz gusle; prenosilase s kolena na koleno, usmenim putem

Z

zagonetka – govorno-misaona pitalica; sastoji seod pitawa koje ima samo jedan odgovor; zasnivase na upore|ivawu

7/23/2019 01 Citanka 4 os


204

u u uosobinama i pona{awem; u basni se kazuje jedno,a misli se na drugo; na kraju se nalazi poukaili naravou~enije; uporedi: narodna pri~ao ìvotiwama

brzalica – govorni izraz za zabavu ili ve`bu;sastoji se od igre glasova i slogova ~iji jeraspored teàk za izgovor

D

deseterac – stih od deset slogova, naj~e{}i stihna{e narodne poezije

didaskalije (remarke) – napomene, obja{wewapisca u zagradama; upu}uju na izgled scene(pozornice), na pona{awe i postupke likova,

na mesto radwe i sl.

dijalog – razgovor dva lika ili vi{e likovau nekom kwièvnom delu; uporedi: monolog

se na upore|ivawu

zaplet – deo kwièvnog dela u kojem radwa postajezamr{ena i napeta

I

ideja – pi{~ev stav prema onome o ~emu se u delu

govori; pi{~ev sud o ìvotu; osnovna zamisaokwièvnog dela, misao koja pokre}e pisca

informativni tekst – tekst koji ~itaocu pruàpodatke, obave{tewa, informacije o ne~emu

J

junak – glavni lik nekog kwièvnog dela, nosilacideje, pozitivna li~nost u kwièvnom delu,

heroj; uporedi: lik, pozitivna li~nost

7/23/2019 01 Citanka 4 os


7/23/2019 01 Citanka 4 os


refren vidi: ponavqawe

rima – podudarawe (poklapawe) glasova ilislogova na kraju stihova

ritam – ravnomerno ponavqawe stihova i rimeu pesmi; zahvaquju}i ritmu pesma lepo zvu~i

roman – najobimnije kwièvno delo, obi~no

u prozi; u wemu je opisan ~itav ìvot jedneli~nosti ili niz va`nih doga|aja iz wenogìvota

roman za decu – pisac u wemu do~arava svetdoga|aja i li~nosti koji su bliski deci

S

stil – na~in izraàvawa misli u kwièvnom delu

stilsko sredstvo – poseban oblik izraàvawau pesni~kom jeziku kojim se postiè slikovitoststila i izraàjnost

umetni~ka lirska pesma – lirska pesma kojoj jeautor poznat

umetni~ko delo – kwièvno delo s umetni~komvredno{}u ~iji je autor poznat

F

fabula – svi me|usobno povezani doga|aji koji~ine radwu kwièvnog dela; sastoji se od uvoda,zapleta i raspleta

H

humor - predstavqawe doga|aja, situacija, qudii wihovog pona{awa u sme{nom ili u {aqivomobliku

^

~in - deo drame, dramskog teksta, pozori{nogkomada predstave

7/23/2019 01 Citanka 4 os


207

r j

stih – jedan red u pesmi

strip – pri~a sastavqena od niza slika, uz koje jeobi~no dat i govor likova ispisan u obla~i}ima

strofa – deo pesme sastavqen od dva stiha ili od

vi{e stihovascena – 1. deo pozori{nog ~ina, prizor, pojava

2. pozornica, bina

T

tema – ono o ~emu se u delu govori

U

uvod – deo kwièvnog dela u kojem se upoznajemos vremenom i mestom radwe, doga|ajimai likovima

komada, predstave

Tematski sadràjKwièvnost

autobiografija 30, 43, 65, 166, 204autor 18, 87, 102, 204bajka 26, 29, 30, 77, 80, 86, 87, 88, 95, 100, 118 –119, 166, 186 –192, 204

autorska 195narodna 80, 86, 87

balada 166, 174 –177, 204basna 30, 37, 38, 77, 166brzalica 94, 204

vest 60, 61{aqiva 61glavni lik, junak pri~e 9, 10, 19, 29, 42, 77, 85, 90, 101, 129, 204, 205deseterac 124, 177, 204didaskalije (remarke) 90, 91, 109, 130, 158, 204dijalog 11, 42, 130, 204dramski tekst (drama) 10, 30, 59, 62, 77, 88, 90, 102, 107 –109, 130, 151 –158, 166, 204epska (juna~ka) pesma 77, 121, 124, 166, 204zagonetka 42, 204informativni tekst 116, 159, 163 –164, 182, 204kwièvne vrste 30, 166, 205kwièvni rodovi 205kwièvnost 30, 62, 102, 130, 166, 205

autorska 30, 62, 102, 130narodna 30, 62, 102, 130

lik iz pri~e, romana, drame – osobine, postupci 9, 18, 85, 90, 91, 100, 102, 105, 106, 114, 129, 135lirska pesma 24, 41, 47, 62, 144, 166, 184, 205

autorska 62

7/23/2019 01 Citanka 4 os


208

autorska 62narodna 24, 32, 34, 62, 184, 185, 205obi~ajna 33, 62, 166, 206opisna 39, 41, 62, 143 –144, 205umetni~ka 24, 39, 205, 207

melodija 41melodi~nost 41, 170, 205mesto i vreme doga|awa radwe 54, 109monolog 11, 205motiv 102, 205narodna bajka 80, 86, 87, 90, 205narodna pesma 32, 121, 174narodna pripovetka 35narodna pri~a 171narodna pri~a o ìvotiwama 37, 38, 166, 205nau~nopopularni tekst 43 –44, 145 –147, 206opis 11, 18, 24, 28, 50, 54, 58, 59, 66, 178 –179, 206pejza` 39, 42, 206personifikacija 42, 51, 55, 70, 102, 158, 181, 206pesma 4, 10, 12, 23, 29, 32, 39, 47, 78, 93, 94, 104, 112, 137, 143, 206pesni~ka slika 13, 33, 39, 62, 158, 206

poveì pojmove sa obja{wewima 86, 99, 100, 124, 177poveì re~enice s pojmovima 86, 99poezija 30, 62, 102, 130, 166, 170, 206poema 68 –69, 70, 94, 166, 168 –169, 206pozitivna, negativna li~nost 94, 102, 206ponavqawe (refren) 138, 170, 206

7/23/2019 01 Citanka 4 os


o putovawima 12 –13o sazve`|ima i vasioni 147, 148o sme{nim situacijama 106o tvojim ose}awima 144o uticaju televizijskog programa na gledaoca 164 –165objasni zna~ewe poslovice 33, 37, 173objasni zna~ewe re~i, izraza, re~enica 17, 24, 29, 47, 58, 71, 75, 76, 91, 93, 94, 98, 100, 120, 123, 135,

143, 144, 148, 170, 185, 195objasni zna~ewe stihova 5, 24, 40, 41, 48, 123, 143, 156, 157, 170, 176, 185objasni razliku u zna~ewu re~i 55oglas 115opis

`drebeta 17zore u vasioni 148

zujawa p~ela 143 jeseweg jutra 50kobile, kowa 18meseca 28nepogode 178ose}awa 17, 66Perse 66prirode 194prostorije u dvoru 128stra{nog kapetana 106tvrdice 28usamqenosti 24

opi{i i objasni pesni~ke slike 13, 33, 40, 158

opi{i kostim koji si kreirao za predstavu 92opi{i svoj do`ivqaj slike iz kwi`evnog dela 40, 41, 46, 50, 148, 149, 181poruka bajke 86poruka pesme 48, 123, 124poruke za stanovnike drugih planeta 149

7/23/2019 01 Citanka 4 os


210

ru druprepi{i

va`ne re~i 50, 180pore|ewe 142pou~ne misli 46re~i koje do~aravaju zvuke 158stihove 41, 156

prepri~aj bajku 101

prepri~aj odlomak iz romana 19prepri~aj ukratko dramski tekst 92, 158pri~a o za~aranom dvorcu 99prona|i primere iz teksta za zna~ewe odre|enih re~i 67, 71, 180re~i sa suprotnim zna~ewem 77, 173ru`no pa~e 193sme{na imena za kowa 115smisli ili prona|i re~i, re~enice koje imaju isto ili sli~no zna~ewe 71, 75, 94, 100, 144stihovi o drugarstvu 5strip 25tema pesme 48uvedi u dramu novi lik 91uporedi tekstove 51

humor – tvoj primer 67{aqiva vest 61{ta bi pitao malog princa, a {ta lisicu 77{ta misli kow 115{ta sve moè{ uz pomo} ma{te 142{ta su su|aje poklonile detetu 98

Glumimo

odglumi deo dramskog teksta 92Govorna ve`baza{to se stihovi ponavqaju 138izraàjno pro~itaj naglas 142izrecituj pesmu 94, 115, 138ispri~aj sadràj poeme 69kaì {ta ti se dopalo u pesmi 39kako izgleda kabina vasionskog broda 148kako se gaji ìto 36kako su se druìli de~ak i mesec 29najsme{nija mesta u pri~i 66o zna~aju zadu`bina 172objasni zna~ewe poslovica 173, 177objasni Rastkov san 128objasni stihove 5, 123, 169oluja 180opi{i mravqi grad 169opi{i pesni~ku sliku 13pozno jesewe jutro – opis 50prepri~aj

bajku, deo bajke 85, 99deo teksta 150dramski tekst 158pri~u 38, 180

prepri~aj doga|aje unapred i unazad 180

sme{na mesta u dramskom tekstu 91smisli druga~iji kraj ba sne 168uporedi sliku dvorca koji pada u san sa slik om dvorca koji se budi 99{ta ose}a pisac 180{ta sve doprinosi melodi~nosti teksta 170

Re a a o

7/23/2019 01 Citanka 4 os


211

Re{avamoispuni tabelu 183rebuse 6, 79, 85, 91, 101, 136, 195test 6ukr{tenice 29, 42, 59, 77, 129, 183

Istraùjemomoje istraìvawe o ~itawu 20 –22

sredi podatke o vrapcu i unesi ih u tabelu 161sredi podatke o Novom Sadu 117{aqive vesti 61

Doma}i zadatakzapi{i svoja zapaàwa o prirodi 51napi{i sastav o omiqenoj ìvotiwi 18napi{i sastav o rascvetalom drvetu 144nau~i pesmu napamet 94, 115, 138opi{i svoj doìvqaj nevremena 181pro~itaj celu poemu 71

Crtamo i bojimonacrtaj kostim za pozori{nu predstavu 92

LektiraAlisa u zemqi ~uda – Luis Kerol 132 –136Bela Griva – Rene Gijo 14 –18Oldanini vrtovi – Grozdana Oluji} 118 –120

SadràjUPUTSTVO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2

VODI^ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2

DRUGARSTVO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3

Drug drugu, Dragan Luki} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4

Bosonogi i nebo, Branislav Crn~evi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .7

Ko da to bude, Stevan Rai~kovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .12Bela Griva, Rene Gijo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .14

Moje istraìvawe o ~itawu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .20

Izve{taj o istraìvawu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .21

Svitac p{eni~ar i vodeni~ar, Dobrica Eri} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .23

Strip . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .25

Bajka o de~aku i mesecu, Branko V. Radi~evi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .26

SETI SE {ta smo nau~ili 30

1.

7/23/2019 01 Citanka 4 os


212

SETI SE {ta smo nau~ili… . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .30

NAD@WEVA SE MOMAK I DEVOJKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .31

Nad`weva se momak i devojka, narodna pesma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .32

Me|ed, svinja i lisica, narodna pripovetka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .35Jesen, Vojislav Ili} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .39

Od pa{waka do nau~ewaka, Mihajlo Pupin . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .43

Paukovo delo, Desanka Maksimovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .47

Pozno jesewe jutro, Isidora Sekuli} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .49

Kad smo bili deca, Isidora Sekuli} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .52

Violina, Miroslav Demak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .56

[aqive vesti, Qubivoje R{umovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .60

SETI SE {ta smo nau~ili… . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .62

2.

7/23/2019 01 Citanka 4 os


Tre{wa u cvetu, Milovan Danojli} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .143

Kroz vasionu i vekove, Milutin Milankovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .145

Kako sam do`iveo narodne juna~ke pesme, Milutin Milankovi} . . . . . .150

^ik da pogodite zbog ~ega su se posva|ala dva zlatna brata,

Dobrica Eri} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .151Vrabac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .159

[ta ti radi televizija, Dijana Plut i Qiqana Marinkovi} . . . . . . . . . .163

SETI SE {ta smo nau~ili… . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .166

DOBRO SE DOBRIM VRA]A . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .167

Mrav dobra srca, Branislav Crn~evi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .168Najboqe zadu`bine, narodna pri~a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .171

Jetrvica adamsko koleno, narodna pesma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .174

Gråd Janko Veselinovi} 178

6.

7/23/2019 01 Citanka 4 os


214

Gråd, Janko Veselinovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .178

Jabuka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .182

Jelen~e, narodna pesma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .184Ru`no pa~e, Hans Kristijan Andersen . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .186

Pravila za izraàjno ~itawe i recitovawe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .196

Pravila za dobro pisawe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .196

Re~nik . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .197

Mali leksikon kwièvnih pojmova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .204

Tematski sadràj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .208

Sadràj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .212

7/23/2019 01 Citanka 4 os


215

^ITANKAza ~etvrti razred osnovne {koleprvo izdawe

autori

ilustrovala

re~nik i leksikon izradila

recenzenti

lektor

grafi~ko oblikovawe

priprema za {tampu

izdava~

Dr Simeon Marinkovi}

Slavica Markovi}

Milica Nenadi}

Violeta Babi}

Prof. dr @ivojin Stanoj~i}, Filolo{ki fakultet u Beogradu

Spomenka Markovi}, nastavnik razredne nastave, O[ „Josif Pan~i}“ u Beogradu

Mr Sla|ana Ili}, urednik

Violeta Babi}

Du{an Pavli}

Neboj{a Miti}

Kreativni centar

Gradi{tanska 8

Beograd

7/23/2019 01 Citanka 4 os


urednik

za izdava~a

{tampa

tira`

copyright

Tel./faks: 011/ 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659

Violeta Babi}

Dejan Begovi}

Publikum

© Kreativni centar, 2006

CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

Ministar prosvete i sporta Republike Srbije odobrio je izdavawe i upotrebu ovog uxbenika u ~etvrtom razredu osnovne

{kole za {kolsku 2006/07. godinu re{ewem broj 6-00-00112/2006-06 od 8. 5. 2006. godine.

01 citanka 4 os

Documents