drugi svetski rat (citanka)

8/9/2019 Drugi Svetski Rat (Citanka)

http://slidepdf.com/reader/full/drugi-svetski-rat-citanka 1/146

MODERNA ISTORIJA JUGOISTO^NE EVROPEAlternativni nastavni materijal

Drugi svetski rat



Original English Edition:CDRSEE Rapporteur to the Board for the Joint History Project: Costa CarrasExecutive Director: Nenad SebekDirector of Programmes: Sheila CannonProject Co-ordinator: Maria MylonaProject Administrator: Theano SavvaoglouEnglish Language Proofreader: Ruth SuttonGraphic Designer: STEP Pbl.-MAMALAKIS IOANNHS. S.A. - Ethnikis Aminis 13 str., ThessalonikiPrinter: FORUM PUBLISHING HOUSE - „Kosta Novakovic” 16 str., 1000 Skopje

Sponsors : The United States Department of State, the United States Agency for International Development (USAID), the German Ministry of Foreign Affairs, and the Stability Pact for South Eastern Europe.

Disclaimer : The designations employed and presentation of the material in this book do not imply the expression of any opinion whatsoever on the partof the publisher (Center for Democracy and Reconciliation in Southeast Europe), nor on the part of the sponsors (the US State Department, USAID, theGerman Ministry of Foreign Affairs, and the Stability Pact for South Eastern Europe). This book contains the views expressed by the authors in their indi-vidual capacity and may not necessarily reflect the views of the CDRSEE and the sponsoring agencies.

Copyright: Center for Democracy and Reconciliation in Southeast Europe (CDRSEE)Krispou 9, Ano Poli, 54634 Thessaloniki, Greecetel.: +30 2310 960820-1, fax: +30 2310 960822email: [email protected], web: www.cdsee.org

ISBN: 86-7055-061-X

Izdava~i: Prosvetni pregled, Beograd i Centar za demokratiju i pomirewe u jugoisto~noj Evropi, Solun

Za izdava~e: Biqana Stupar i Nenad [ebekNaslov originala: Teaching Modern Southeast European History, Alternative Educational Materials,The Second World War, Thessaloniki 2005.Prevod sa engleskog: Drinka Gojkovi}

Lektura i korektura: Zorica GalowaPrelom i {tampa: Cicero, BeogradTira`: 1500 primeraka

Sponzori srpskog izdawa

Potpomognuto i od:



UvodHronologija

Mapa 1 : Drugi svetski rat 1939–1942.

Prvo poglavqe: Politi~ki kontekst

Ia. Vo|e i ideologije

I–1. Ficroj Meklin, êr~ilov izaslanik kod partizana, o Titu 1943. godineRazgovor Ficroja Meklina sa Titom u partizanskom Beogradu 1944

Sl. 1. Josip Broz Tito, vo|a partizanskog narodnooslobodila~kog pokreta,i general Draà Mihailovi}, komandant Jugoslovenske vojske u otaxbini(~etnici)

I–2. Paveli}ev fotograf svedo~i o wegovoj li~nosti 1961. godineSl. 2. Ante Paveli}

I–3. Opis Mehmeta [ehua i Envera HoxeI–4. Engleski {pijun o Juliju Maniju ( Luliu Maniu) vo|i politi~ke opozicije u

RumunijiI–5. Metaksasova poruka urednicima i izdava~ima svih gr~kih novina

(30. oktobar 1940)Sl. 3. Lutrijski kupon za prikupqawe novca za porodice vojnika koji se bore na

albanskom frontu protiv Italijana 1940–41.I–6. Hitlerova naredba br. 26 (3. april 1941)I–7. Jon Antonesku o „jevrejskom pitawu“I–8. Proglas kraqa Mihaila gra|anima wegove zemqe (23. avgust 1944)

I–9. Komunisti~ka ideologija LNÇ, u tuma~ewu Sejfule Maqe{ove(Sejfulla Malëshova)I–10. Letak Oblasnog komiteta Komunisti~ke partije Jugoslavije za

Makedoniju, upu}en makedonskom narodu

Ib. Vojske i vojnici

I–11. Ameri~ki izve{taj o aktivnostima albanskog pokreta otporaI–12. Predstavnici saveznika na Balkanu o strategiji gerile u AlbanijiI–13. Hrvatski vojni izaslanik u Sofiji o situaciji u Makedoniji

Sl. 4. Zamewivawe nema~ke vojske bugarskom vojskom posle fa{isti~keokupacije jugoslovenske Makedonije (april 1941)

I–14. Proglas Nacionalnog oslobodila~kog fronta ( EAM)– Komitet Sterea Ellada

I–15. Proglas Nacionalne demokratske gr~ke unije ( EDES) 1943.Sl. 5. Fotografija partizana (mu{karaca i èna) sa levog krila otpora u Gr~kojI–16. Osnovi programa Osvobodilne fronte (OF, Oslobodila~ki front

slovena~kog naroda)I–17. Iz dnevnika jugoslovenskog partizanskog komandantaI–18. Iz zapisnika sa sastanka D. Mihailovi}a i predstavnika nema~ke

komande u Srbiji u selu DivciI–19. Iz instrukcija Draè Mihailovi}a majoru \or|u La{i}u i kapetanu

Pavlu \uri{i}u

5

Sadràj

2727

2829292931

31

32323333

34

34

35

353636

3737

3738

3939

40

40

1317

26

27

27



6

SADR@AJ

Sl. 6. Srpski plakatI–20. Saradwa izme|u usta{a i ~etnikaI–21. Po~etak ustanka u BosniI–22. Formirawe SS–„Hanxar“ divizije kao vrhunac muslimanske

kolaboracije u BosniI–23. Darko Stupari} pi{e o formirawu prve partizanske jedinice u

blizini Siska (Hrvatska) u junu 1941.I–24. Svedo~ewa o raspoloèwu u Ohridu prilikom ulaska Nemaca,Italijana, Bugara i partizana tokom Drugog svetskog rata

Sl. 7. Bosanski muslimani u usta{kim jedinicamaI–25. Iskaz jednog deteta o rivalstvu politi~kih grupa u AlbanijiI–26. Cirkularno pismo centralnog ve}a LNÇsvim regionalnim

komitetima u Albaniji (od 9. septembra 1943)

Iv. Odnosi sa dvema koalicijama i sa susednim zemqama

I–27. Novinski izve{taj o vojnom pu~u i zbacivawu proosovinske vladeKraqevine Jugoslavije. Pu~ se odigrao 27. marta 1941, poslepristupawa Jugoslavije Trojnom paktu

I–28. Izve{taj vrhovnog rabina Jugoslavije dr Isaka AlkalajaJugoslovenskoj vladi u izgnanstvu o doga|ajima u Jugoslaviji od krajamarta do kraja juna 1941. godine

Sl. 8. 27. mart 1941. Masovne demonstracije protiv sila Osovine u BeograduI–29. Iz memoara Konstantina Kacarova, poznatog bugarskog advokata,

o prvoj godini Drugog svetskog rataI–30. Poznati bugarski novinar Danail Krap~ev o optu`bi da Bugarska ne

pruà otpor nema~koj vojsciI–31. Isti bugarski novinar Danail Krap~ev komentari{e brzu pobedu

Nema~ke nad Jugoslavijom u aprilu 1941. godineSl. 9. Rumunske novine: kraq Mihail, general Antonesku, Musolini, Hitler

(1941)Sl. 10. Rumunske novine: kraq Mihail i generalisimus Staqin (1945)

I–32. Izvod iz Memoara (18.10.1941) onda{weg premijera EmanuilaCuderosa (E mmanouil Tsouderos) – nekada{weg bankara poznatog poliberalnim pogledima i suprotstavqawu Metaksasovom reìmu – uzvani~noj vladi Gr~ke u Kairu; upu}eno Britancima

I–33. Poruka britanskog Ministarstva spoqnih poslova britanskomministru u Kairu 14.8.1944.

I–34. Brigadni general Majers ( Myers), komandant britanske vojne misije uGr~koj, procewuje uticaj otpora nacistima na sveukupni tok rata

Sl. 11. Fotografija iz rumunskih novina: drugarstvo izme|u rumunske vojskei Crvene armije – oficiri na frontu

I–35. Tretman engleskih zarobqenika u Rumuniji (1944)I–36. Iz zapisnika o razgovoru izme|u J. B. Tita i V. êr~ila u Napuqu,

12. avgusta 1944.I–37. Naredba italijanskog kraqa Viktora Emanuela IIIod 3. maja 1941. oaneksiji Qubqanske provincije Italiji

I–38. Anegdota Ivana Venedikova, poznatog bugarskog arheologa, o wegovimodnosima sa Nemcima u Makedoniji

Ig. Verske organizacije

I–39. Poslanica arhiepiskopa Jawine (Gr~ka) svim hri{}anima podwegovom nadle`no{}u (10.9.1943)

414141

42

43

434445

45

46

46

4647

47

47

48

4848

49

49

49

5050

51

51

52

52

52



I–40. Pismo arhiepiskopa Damaskina i drugih uglednih Grka Ginteru fonAltenburgu, nema~kom ambasadoru u Gr~koj

I–41. Katoli~ka crkva Albanije o italijanskoj invaziji na AlbanijuI–42. Sarajevski muslimani o situaciji u Bosni i Hercegovini (koja je u to

vreme bila deo Nezavisne Dràve Hrvatske)I–43. Islamsko sve{tenstvo i stvarawe muslimanskih SS-divizija 1943.

I–44. Govor rumunskog patrijarha Nikodima, odràn na Pravnom fakultetu uBukure{tu 1942. godine

I–45. ^lanak iz novina: Sestrinske crkve. Velike perspektive pravoslavqa ,od Mihaila Burlakua ( Mihai Burlacu)

I–46. Hap{ewe patrijarha Gavrila od strane Gestapoa u manastiru Ostrog,23. aprila 1941.

I–47. Stepin~evo pismo Paveli}u, od 14. maja 1941.Stepin~ev poziv katoli~kom sve{tenstvu da podrì NDH, 28. april 1941.

I–48. Otac Zlatko Sviri} o pokr{tavawu pravoslavnih Srba u katoli~anstvo

DRUGO POGLAVQE: @ivot u vreme rata

IIa. Siroma{tvo, neizvesnost

II–1. Ograni~avawe potro{we hleba u Rumuniji tokom rata (1942)II–2. Ograni~avawe potro{we hleba u Rumuniji tokom rata (1944)

Sl. 12. Ograni~avawe potro{we hleba u IstanbuluII–3. Gr~ki seqak opisuje italijanske okupatoreII–4. Ivan D. Stan~ov, bugarski diplomata, o ìvotu svoje porodice za vreme

rataII–5. Iz poverqivog izve{taja br. 162, koji je ameri~ki generalni konzul u

Istanbulu Semjuel Honaker ( Samuel Honaker) poslao dràvnomsekretaru SAD Kordelu Halu ( Cordel Hull) o ose}awima bugarske javnosti,septembra 1942.

Sl. 13. Redovi ispred radwe u Qubqani za vreme rataSl. 14. Redovi za meso u Zagrebu

II–6. Traìmo sramne trake za crnoberzijance (izvod iz srpskih novina)Sl. 15. Turska karikatura

II–7. Te{ko}e preìvqavawa... Kako bi do{lo do hrane, gradsko stanovni-{tvo moralo je da proda prakti~no sve za {ta je moglo da na|e kupca

II–8. Neizvesnost civilnog ìvota tokom rata u AlbanijiII–9. Gra|ani Beograda gaje povr}e (tekst objavqen u beogradskim novinama

septembra 1942)Sl. 16. @rtve gladi u Gr~koj za vreme tragi~ne zime 1941/42.

II–10. Faik Okte o turskom porezu na prihodII–11. Ova pri~a ra{irila se me|u qudima za vreme prikupqawa poreza na

imovinu. Veoma je zanimqiva jer otkriva ’konkurenciju me|u mawinama’

kao svojstvo ovog oporezivawa

IIb. Civili

II–12. Pretwa nema~kih vlasti Beogra|animaSl. 17. Nema~ki propagandni plakat

II–13. S dolaskom rata, civilna industrija je militarizovana i rad je moraoda se obavqa pod specifi~nim, restriktivnim uslovima. Rad u Rumunijiu vreme rata

7

DRUGI SVETSKI RAT

5354

5455

55

55

56575858

60

60

60606161

61

61

62626263

6363

646465

65

66

6666

66



8

SADR@AJ

II–14. Izve{taj tajne policije lideru dràve Rumunije o stawu duha me|ustanovni{tvom i o nezadovoqstvu uslovima ìvota tokom rata. Staweduha u mesecu maju 1943. u izve{taju Tajne policije

Sl. 18. Ve`be civilne odbrane na Bajazitovom trgu u IstanbuluII–15. Vojni izaslanik Nezavisne Dràve Hrvatske u Sofiji izve{tava o

situaciji u Vardarskoj Makedoniji pod bugarskom vla{}u

II–16. Situacija 1941. godine prema vi|ewu Oblasnog komiteta Jugoslovenskekomunisti~ke partije za Makedoniju

II–17. Emil Satolo o svojoj qubavi prema devojci iz susedstva

IIv. @ivot vojnika

II–18. Odisej Elitis, dobitnik Nobelove nagrade za kwièvnost (1979),opisuje uobi~ajeno iskustvo gr~kog vojnika na albanskom frontu

Sl. 19. Litografija koja predstavqa drevnog ratnika iz bitke kod Maratona,borca iz gr~kog rata za nezavisnost 1821. i ’evzonea’ (modernog gr~kogborca)

II–19. Ivan [ibl, u~esnik partizanskog pokreta u Hrvatskoj od po~etka,opisao je svoje iskustvo u svojim ratnim memoarima. Slede}i tekst je

opis prvih [iblovih dana po{to je „oti{ao u {umu“ (popularan izrazza odlazak u partizane)

II–20. U svojim ratnim memoarima partizanski veterani ~esto su poklawaliposebnu pa`wu visokoj zastupqenosti èna u partizanskim odredima.U svojim memoarima, u poglavqu s podnaslovom „@ene ratnici“, [iblpi{e

II–21. @ene u selima Grevene (Gr~ka) zahtevaju vi{e po{tovawa i ve}eu~e{}e u javnim poslovima po{to su u~estvovale u pokretu otpora

II–22. Ovu pesmu komponovao je nepoznati autor za vreme Drugog svetskograta; veruje se da je to makedonska narodna pesma

Sl. 20. Heroine iz 1940.Sl. 21. Partizanske novine: Xepne novine ~ete za vezu , Zadar (Hrvatska), 1944.

II–23. Izdr`qivost partizana za vreme kontinuiranih bitaka protiv Nemacai wihovih kolaboranata u Jugoslaviji

II–24. Den~o Znepolski, ~uveni bugarski gerilski komandant, o odnosimaizme|u èna i mu{karaca u grupi i o neobi~nim opskrbama koje suprimili od Engleza

II–25. Oficir Viktor Budesku, u~esnik doga|aja, o borbama na okuci Dona –Staqingrad.

II–26. Neagu \uvara ( Neagu Djuvara), istori~ar i diplomata od prestià, se}ase (juna 2002) perioda kad je u~estvovao u borbama na Isto~nom frontu

Sl. 22. Oni koji su pevali ratu II–27. Te{ko}e boraca da se prilagode civilnom ìvotu

Sl. 23. Kola` novina jugoslovenskih makedonskih vojnih jedinica iz 1944.II–28. Stra{na zabuna Zdravka Lazari}a

IIg. Kultura i obrazovawe

II–29. Preporuke [kolskog inspektorata bitoqskog okruga za u~iteqeSl. 24. „Partizanska {kola“

II–30. Statut centralnog kulturnog kluba "Kliment Ohridski" u MakedonijiII–31. Po{to je proglasila svoju nameru da stvori novi obrazovni sistem za

rumunski narod, Antoneskuova vlada preuzela je vode}u ulogu upromovisawu patriotske {kolske politike u kojoj kult heroja imazna~ajnu ulogu

6767

68

6868

69

69

70

70

70

71

717272

72

73

73

7475757575

76

767777

77



II–32. Izvod iz uxbenika za osnovno obrazovawe, koji je objavio Nacionalnioslobodila~ki front (predvo|en komunistima) u oslobo|enimdelovima Gr~ke

Sl. 25. Ilija Be{kov: Bez ìvotnog prostora , 1942.II–33. Iz poverqivog izve{taja br. 162, koji je ameri~ki generalni konzul u

Istanbulu poslao dràvnom sekretaru SAD Kordelu Halu, o

propagandi u bugarskim {kolamaSl. 26. Rumunska novinska fotografija: ~lanak o ènskoj modi (1942)Sl. 27. Scena iz filma Nevinost bez za{tite Dragoquba Aleksi}a

II–34. Rumunska uredba za regulisawe obrazovawa Jevreja (11. oktobar 1940)II–35. Promene u {kolskim programima u Albaniji za vreme italijanske

okupacijeSl. 28. Najava filmskog programa u beogradskim bioskopima sredinom

septembra 1942.Sl. 29. Deca ulaze u osnovnu {kolu „Hasan Pri{tina“Sl. 30. Nacionalni fudbalski tim Nezavisne Dràve Hrvatske

II–36. @ivot u omladinskom centru „Italo Balbo“, jednom od mnogobrojnihcentara koje su fa{isti organizovali u Albaniji

Sl. 31. Rumunske novine izve{tavaju o fudbalskoj utakmici izme|u Rumunijei Hrvatske 1942. godine

II–37. Ministarstvo nacionalnog obrazovawa Rumunije zabrawuje mape kojepodse}aju qude na sovjetsku invaziju 1940. godine

II–38. Ilija Jakovqevi}, zatvorenik usta{kog logora u Staroj Gradi{ki(Hrvatska) o Paveli}evom jezi~kom purizmu

TRE]E POGLAVQE: Uàsi rata

IIIa. Linija fronta

III–1. Vojni zakon albanskih partizana

III–2. Tretman zarobqenika od strane albanskih nacionalistaSl. 32. êtvrta partizanska divizija u crnogorskim planinama 1944. godineSl. 33. Rumunski vojnici na kamilama u kavkaskim bitkama

IIIb. Brutalnosti

III–3. Saop{tewe nema~kog armijskog komandanta u Gr~koj (1943) upu}enoGrcima

III–4. Nema~ki pamflet (oktobar 1943) posle prvog talasa masovnihodmazdi u Gr~koj

III–5. Hitlerova naredba (iz septembra 1941) u vezi sa pona{awem vojskena okupiranim teritorijama u jugoisto~noj Evropi

Sl. 34. Odmazda nema~ke vojske u Gr~koj: fotografija masovnih egzekucija uAgriniju 1943.

III–6. Nema~ka zlo~instva za vreme okupacije Albanije (juli 1943)Stav nema~kih vojnika prema italijanskim vojnicima posle wihovekapitulacije (oktobar 1943)

III–7. Don Pjetro Biwoli: Sveta misa za moj streqani narod (fragment izdnevnika)

Sl. 35. Fotografije spaqenih ili uni{tenih sela (odmazde)III–8. Izvod iz intervjua sa Cvetom Kobalom

Sl. 36. Naslovna strana bro{ure o Mauthauzenu

9

DRUGI SVETSKI RAT

7879

79808080

81

818282

82

83

83

84

85

85

85868686

87

87

87

87

8888

88

89899090



10

SADR@AJ

III–9. Pismo HitleruIII–10. Nema~ke mere kojima se uzvra}a na podizawe ustanka u SrbijiIII–11. Masakr talaca civila u KragujevcuIII–12. Partizanski izve{taj o italijansko-~etni~kim akcijama u oblasti Like u

leto i jesen 1942.III–13. Strahote u usta{kim zatvorima u Sarajevu. U ovom slu~aju `rtva je mlada

Hrvatica komunistkiwaSl. 37. Fotografija beogradskog glavnog gradskog trga, 17. avgust 1941.

III–14. Izve{taj rumunske policije o poloàju Cigana deportovanih u TransnistrijuSl. 38. Plakat sa imenima mrtvih talaca u nema~koj okupacionoj zoni u Sloveniji

III–15. Ilija Jakovqevi} opisuje ìvot u koncentracionom logoru Stara Gradi{kaIII–16. Pismo porodici iz koncentracionog logora Stara Gradi{kaIII–17. Usta{ki vojnik opisuje svoje surovostiIII–18. Partizanski zlo~ini u Blajburgu. Kolin Ganer ( Collin Gunner), poru~nik

Kraqevske irske pe{adije, svedo~i kako zarobqenici prolaze kraj wegadok on posmatra...

III–19. Tito o partizanskim zlo~inima u maju 1945.Sl. 39. @rtve , Vladimir Filakovac, uqe na platnu, Zagreb 1943.

IIIv. Holokaust

III–20. Iz bugarskog zakona o za{titi nacijeIII–21. Bugarski poslanici protestuju protiv deportacije JevrejaIII–22. Naredba Vojne komande, BeogradIII–23. Jon Antonesku osu|uje pogrom u Ja{iju

Sl. 40. Turska karikaturaSl. 41. Turska karikatura

III–24. Koncentracioni logor Sajmi{te , BeogradSl. 42. Nepoznata devoj~ica ~eka na deportaciju u blizini Ceqa, u Sloveniji

III–25. Patwe mlade Jevrejke iz SarajevaIII–26. Antijevrejske mere u Gr~kojIII–27. Fragment iz uspomena jednog gr~kog Jevrejina iz Soluna (1941–1943)

Sl. 43. Koncentracioni logor Bawica u BeograduSl. 44. Koncentracioni logor U{tica, 1942.

III–28. Pismo Rozalije Kramer Paveli}evom oficiru, 20. oktobar 1941.Sl. 45. Naslovna strana kataloga antijevrejske izlo`be u Zagrebu 1942.

ÊTVRTO Poglavqe: Qudska solidarnost

IV–1. Razgovor izme|u partizana i usta{aSl. 46. Plakat iz rumunskih novina: Spasite siro~i}e

IV–2. Proslava imendana u koncentracionom logoruIV–3. Dopis intelektualaca upu}en J. Antoneskuu (april 1944)

IV–4. Izvod iz pisma predsednika vlade Gr~ke (7. oktobar 1943) nema~kim vlastimaIV–5. G. Enesku poku{ava da za{titi CiganeIV–6. Memorandum grupe bugarskih brica i frizera upu}en ministrima, u vezi sa

Dekretom o za{titi nacijeIV–7. Turska pomo} i podr{ka Gr~kojIV–8. Svedo~ewe penzionisanog ambasadora Nekdeta Kenta ( Necdet Kent) u vezi sa

wegovim spasavawem turskih Jevreja u Marseju, FrancuskaIV–9. Iz dnevnika bugarskog vojnika u Zapadnoj Trakiji, gr~koj oblasti pod

bugarskom okupacijom

909191

92

93939394949595

969797

97

97989899

100100101101102102103104104104105

106

106107107108

109110

110110

111

112



11

DRUGI SVETSKI RAT

IV–10. Stojan Petrov ômakov, bugarski ministarski opunomo}enik u Bukure{tu, pri-~a sme{nu i dirqivu pri~u o odnosima izme|u rumunskih vojnika, ruskih rat-nih zarobqenika i bugarske zajednice u Rumuniji za vreme Drugog svetskograta

IV–11. Gr~ki Jevrejin opisuje kako su pravoslavni Grci pomagali wegovoj porodiciza vreme nema~ke okupacije

Sl. 47. Turski Jevreji stoje ispred turskog konzulata u Parizu 1943. godine, kakobi dobili paso{e i vize pomo}u kojih }e se vratiti u Tursku

IV–12. Humani tretman Jevreja od strane rumunskog slu`benikaIV–13. Bugarski diplomata Ivan D. Stan~ov pri~a kako ga je nema~ki oficir

spasao od Gestapoa u BugarskojSl. 48. Tajna partizanska bolnica „Frawa“, pored Cerkna u SlovenijiIV–14. Alfonz Baron, poverenik fabrike bombona i ~okolade „Union“,

„Ravnateqstvu usta{kog redarstva“ 9. jula 1941Sl. 49. Pismo jednog anonimnog Beogra|anina nema~kom vojnom komandantu u Srbiji

PETO POGLAVQE: Posledice

V a. Ratni gubici, `rtve rata

V–1. Enver Hoxa na mirovnoj konferenciji u Parizu o `rtvama i materijalnoj{teti u Albaniji

Sl. 50. 17. novembar 1944.Tabele1. Broj ubijenih u Jugoslaviji, prema nacionalnosti2. Gr~ki gubici za vreme Drugog svetskog rata3. Gr~ki gubici u trgova~koj floti za vreme Drugog svetskog rata

V b. Migracije za vreme i posle rata

V–2. Fragment iz izve{taja federalnog slu`benika ministarstva unutra{wih

poslova Nema~ke, upu}enog ~elniku civilne administracije Dowe[tajerske, od 30. maja 1941. o masovnim preseqewima Slovenaca

V–3. Izve{taj visokog predstavnika za Qubqansku provinciju, od 24. avgusta1942, o programu aktivnosti u regionu

Sl. 51. Izbeglice iz Bosne u Srbiji, 1941.V–4. Progon nema~ke mawine u Rumuniji posle rataV–5. Li~na bele{ka britanskog premijera Vinstona êr~ila, adresirana na

britanskog ministra spoqnih poslova, u vezi s deportacijom rumunskih gra-|ana nema~kog porekla u Rusiju (19. januar 1945)

Sl. 52. Povratak slovena~kih domobranaca u junu 1945.

V v. Promene politi~kog sistema

V–6. êr~ilova ponuda za sporazum o „procentima“Sl. 53. Atiwani slave dolazak britanske vojske posle oslobo|ewa

V–7. Korak ka komunisti~kom monopolu vlasti u Bosni i Hercegovini posle rataV–8. Maja 1945. Josip Horvat, novinar i istori~ar, posmatra odlazak usta{a i

dolazak partizana u ZagrebSl. 54. Partizani ulaze u Zagreb 8. maja 1945.Sl. 55. Miting na Trgu bana Jela~i}a, maja 1945, po{to su partizani preuzeli vlast

V–9. Fragment iz izve{taja o sastanku Bugarske radni~ke partije (komunista),na kojoj je raspravqano o presudama izre~enim ~lanovima biv{eg reìma

112

113

113114

114115

115116

117

117

117117

118118119

119

119

120121121

121122

123

123123123

124124124

125



V–10. Izvodi iz izve{taja ministra pravde o broju qudi kojima je Narodni sudBugarske izrekao presudu

V–11. Britanski memorandum u vezi sa su|ewima i izvr{ewem presuda protivtakozvanih ratnih zlo~inaca u oslobo|enim i satelitskim zemqama

Sl. 56. Topao do~ek makedonskih vojnih, politi~kih i dràvnih vo|a uoslobo|enom Skopqu – glavnom gradu jugoslovenske Makedonije

(13. novembar 1944)V–12. Fragment koji opisuje invaziju Crvene armije na Bugarsku i preuzimawevlasti od strane Otaxbinskog fronta

Sl. 57. Beogra|ani pozdravqaju bugarsku vojsku

[ESTO POGLAVQE: Se}awe na rat

VI–1. Intervju sa Joètom Poàrom (ro|enim 1932. u Sloveniji), siro~etomDrugog svetskog rata

VI–2. Izvod iz polubiografskog romana Fikreta Demiraga ( Fikret Demirag)VI–3. Bugarski partizanski komandant Den~o Znepolski o preina~avawu

istorije pokreta otpora u godinama posle Drugog svetskog rataSl. 58. Fresko-kompozicija Borka LazeskogSl. 59. Scena iz filma Uì~ka republika

VI–4. General Ktin Sanatesku ( Ctin S¤n¤tescu ) o kontrastu izme|u „javne“informacije i realnosti na frontu (izvod iz wegovog dnevnika)

Sl. 60. \or|e Andrejevi} Kun (1904–1964), Streqawe , 1943.VI–5. An|elka Marti} u svojoj kratkoj pri~i Susret opisuje kako de~ak traì

svog oca partizanaVI–6. Begunac – pesma Jakovosa KambanelisaVI–7. Ivlin Vo ( Evelyn Waugh) opisuje partizanski napad (iz posledweg dela

wegove ratne trilogije Sword of Honour)Sl. 61. Plakat iz gr~kog filma Izdaja , 1964Sl. 62. Plakat iz gr~kog filma [ta si ti radio u ratu, Tanasise , 1971.

VI–8. Izvod iz prvog romana Dobrice ]osi}a Daleko je sunceSl. 63. Slika Fatosa Haxiua (Fatos Haxhiu), koja pokazuje epizodu sa bojnog poqa

u Drugom svetskom ratuSl. 64. Slika Guri Madija ( Guri Madhi), koja pokazuje partizanski napad na

nema~ku vojnu jedinicuVI–9. Tekst iz kwige Delirul od Marina Prede ( Marin Preda), objavqene 1975,

opisuje doga|aj iz perspektive vojnika. Primetna je realisti~nost opisa,u kojem se idealizam sukobqava sa tragi~nom realno{}u rata

Sl. 65. Scena iz komi~nog stripa Balkan ekspres od Branislava Keraca iBranka Plav{i}a, na osnovu scenarija Gordana Mihi}a

VI–10. Izvodi iz romana Duvan Dimitra DimovaVI–11. Kiparski Tur~in Kemal Rexep Susuzlu ( Kemal Recep Susuzlu) govori o

svojim zatvoreni~kim danima, koje je proveo sa vo|om kiparskih GrkaGlafkosom Kleridesom ( Glafkos Clerides)

Sl. 66. Scena iz albanskog filma Kad zora zarudi

Tabela : Nacionalni praznici vezani za Drugi svetski rat

Mapa 2 : Jugoisto~na Evropa posle Drugog svetskog rata

Bibliografija

12

SADR@AJ

125

125

126126126

127

127128

128128129

129129

130130

131132132132

134

134

134

135135

136137

137

138

139



13

Uvod

Prema re~ima istori~ara Marka Mazovera ( Mark Mazover ), „za razvoj Evrope u dvadesetom vekunije bilo kqu~nijeg iskustva [od iskustva Drugog svetskog rata ]... bila je to bitka za dru{tvenui politi~ku budu}nost samog kontinenta... Ne}emo biti kadri da razumemo potowi tokevropske istorije ako ne posvetimo pa`wu tom ogromnom preokretu i ne poku{amo da ustanovi-mo wegove dru{tvene i politi~ke posledice. Godine nacisti~ke okupacije, za kojima je do{aohaos neposrednog posleratnog perioda, pokidale su veze me|u qudima, uni{tile domove izajednice, a u mnogim slu~ajevima razorile same osnove dru{tva.“

Premda istori~ari, kad ispituju {ta je dovelo do Drugog svetskog rata, uzimaju u obzir niz~inilaca – najpre, da su posle Prvog svetskog rata narodi zemaqa gubitnica smatrali da se po-bednici odnose prema wima nepravedno; zatim, da su demokratije u mnogim evropskim zemqamabile krhke; i da je me|unarodna ekonomska kriza iz tridesetih godina predstavqala teàkudarac za kontinent – gotovo svi istori~ari se slaù da glavni uzrok Drugog svetskog rata le-ì u agresivnoj imperijalisti~koj politici nacisti~ke Nema~ke, fa{isti~ke Italije i Japana.

Fokus ove ~itanke i zbirke istorijskih izvora izabran je na osnovu geografski definisa-nih parametara i ograni~en je na region jugoisto~ne Evrope. Za razliku od Musolinija, u ~ijim

je planovima za ekspanziju italijanske imperije teritorija Balkana bila bitan, ako ne iglavni deo (italijanska vojska okupirala je Albaniju 1939, a Gr~ku pred kraj 1940), taj regionnije zauzimao visoko mesto na Hitlerovom spisku prioriteta, bar ne kad je re~ o potencijal-nom anga`manu nema~ke vojske. Ako se imaju u vidu veliki nacisti~ki planovi za pro{irewena istok i okupacija velikih delova teritorije, vojna operacija u jugoisto~noj Evropi mogla jezna~iti samo nepotrebno tro{ewe qudstva i resursa. Trebalo je da diplomatski pritisak nazemqe koje je snaga nema~kog Blitzkrieg-a upla{ila (ili impresionirala) bude dovoqan da

obezbedi nema~ku nadmo} i saradwu pot~iwenih. Izgledalo je da se stvari u prvi mah razvi- jaju u tom smeru: diplomatskim pritiskom obezbe|ena je nema~ka kontrola nad ma|arskim irumunskim resursima, a Bugarska i Jugoslavija su po~etkom 1941. pristupile Trojnom paktu.Politi~ka orijentacija, ponovno otvarawe starih ra~una od strane ekstremnih nacionalistai strahovi od rata ili od komunizma naveli su ove balkanske zemqe da poziciju neutralnostizamene pronacisti~kim stavom.

Albanija je prepu{tena Italiji, a Gr~ka je kona~no pala pod nacisti~ku kontrolu.Hitlerova vojna operacija postala je neizbe`na posle Musolinijevog neuspeha u pot~iwavawuGr~ke i britanske odluke da po{aqe trupe u tu zemqu. Kada je grupa oficira u Beogradu izve-la uspe{an dràvni udar, u kojem je oborena vlada koja je nekoliko dana ranije u ime Jugosla-vije potpisala Trojni pakt, Hitler je naredio da Vermaht okupira tu zemqu, kao i Gr~ku. Upo-

redo s time i, do izvesne mere, pre dràvnog udara, deo stanovni{tva izrazio je na javnimdemonstracijama svoje razo~arewe zbog priprema da Jugoslavija u|e u Trojni pakt, a kasnije izbog samog ~ina pristupawa. Ti doga|aji imaju kako simboli~an tako i moralni zna~aj, jer pred-stavqaju prvi primer javnog protivqewa odluci vlastite vlade da se prikqu~i Trojnom pak-tu. Osim moralne i simboli~ne va`nosti koju je imalo, ovo javno izraàvawe stava – samo posebi doga|aj bez presedana – imalo je i vojni aspekt: neki istori~ari smatraju da je Hitlerovaodluka da napadne jugoisto~nu Evropu zapravo bila nervozna reakcija na te doga|aje. Doizvesne mere, ta reakcija izmenila je smer Drugog svetskog rata utoliko {to je nacisti~ki



napad na Sovjetski Savez odgo|en. Stoga se moè postaviti hipoteti~ko pitawe: kakav bi tokuzeo rat da su nema~ke trupe stigle u Moskvu u septembru umesto u novembru 1941?

Do sredine 1941. sve balkanske zemqe izuzev Turske bile su ili pod nacisti~kom okupacijom, ili u savezu s nacistima. Jugoslavija je raspar~ana: Hrvatska (sa Bosnom i Hercegovinomkao jednim od wenih regiona) postala je marionetska dràva silâ Osovine, dok je ostatak

zemqe podeqen na okupacione zone pod italijanskom, ma|arskom i bugarskom vla{}u. I Gr~ka je podeqena na tri okupacione zone pod italijanskom, nema~kom i bugarskom vla{}u. Turska jepoku{ala da sa~uva neutralnost, iako tursko-nema~ki sporazum o prijateqstvu, potpisan juna1941, moè da sugeri{e da je prihvatila poziciju koja nagiwe silama Osovine.

Hitlerov rasisti~ki na~in mi{qewa i ideja o industrijalizovawu masovnog ubistva rezul-tirali su ubijawem oko pet do {est miliona Jevreja do kraja rata. Hitlerova rasna politikaobuhvatala je i druge etni~ke grupe, kakve su Cigani i Sloveni, ali sistemska priroda onoga{to je on zvao „kona~nim re{ewem“ razdvaja nacisti~ki pristup „jevrejskom problemu“ od op{-teg nacisti~kog tretmana mawina i ~ini od wega slu~aj za sebe, vredan posebnog istraìvawa.Na Balkanu, kao i u drugim evropskim zemqama, nacisti~ka okupacija isterala je na povr{inui iskori{}avala tenzije koje su ispotiha kqu~ale izme|u razli~itih etni~kih grupa i dalanekim mawinama mogu}nost da se osvete zbog tla~ewa ili da naplate svoje neda}e. Tako je, naprimer, Nezavisna Dràva Hrvatska, koja je stekla nezavisnost kao marionetska dràva silâOsovine i kojom je vladala jedna ekstremna nacionalisti~ka partija, Usta{e, progonila Srbei Jevreje. Taj fenomen nije bio ograni~en na jedno podru~je; i drugde su se ekstremne naciona-listi~ke grupe upustile u ostvarivawe programa demografskog inìweringa. Nacisti ipodr{ka koju su oni dobili na Balkanu doveli su do transformacije etni~ke kompozicije uregionu. Jevrejsko stanovni{tvo palo je sa 856.000 u 1930. godini na mawe od 50.000 u 1950.Posle rata, stotine hiqada etni~kih Nemaca isterane su iz Jugoslavije i deportovane izRumunije, dok su Sloveni i Albanci beàli iz severne Gr~ke.

Do kraja tridesetih godina desni~arske diktature su svuda na Balkanu zamenile demokrat-ske vlade i komunisti~ke partije su zabrawene. Ali, balkanske diktature razlikovale su seod fa{isti~kih reìma po tome {to masovni fa{isti~ki orijentisani pokreti u tom regionu

nisu uspeli da preìve, mo`da sa izuzetkom jedinog istinski narodnog pokreta koji je simpati-sao fa{iste – Kodreanuovog ( Codreanu ) pokreta u Rumuniji. Strahovit {ok zbog totalnog ratai bekstvo nekih {efova dràva u izgnanstvo zbrisali su predratne politi~ke elite. Nacis-ti~ka okupacija ogolila je nesposobnost dràve da svoje gra|ane za{titi od nasiqa, gladi inema{tine. [ok zbog ìvota pod reìmom ne~uvenog i sistematskog nasiqa pratila je i veli-ka patwa i destrukcija koja je tokom {est godina poga|ala civile i duboko transformisalasva evropska dru{tva, a posebno ona u jugoisto~noj Evropi, gde je zbog nacisti~ke politikeeksproprijacije i odmazde nastala uàsna situacija. Zato su glad i teror bili glavni ~iniocikoji su na po~etku nagnali mnoge da u|u u borbu protiv nacizma, ali su ti podsticaji na akcijukasnije dopuweni ideolo{kim i politi~kim razlozima. Pored vojne va`nosti (mada je onabila razli~ita u svakoj zemqi), pokreti otpora imali su ogroman politi~ki i moralni uticaj.

Za ve}inu pokretâ otpora bili su karakteristi~ni egalitarna i moralno uzvi{ena vizijaposleratnog sveta i ciq pravednije raspodele dobara. Pokreti otpora su, me|utim, bili frag-mentisani i u uslovima ratom izazvane neizvesnosti i ideolo{ke konfuzije unutar gotovosvake grupe do{lo je do unutra{wih borbi, koje su ~esto prerastale u gra|anski rat. Kako suposle 1943. pokreti otpora sve vi{e nicali, oni su provocirali odmazde od strane kolabora-cionisti~kih milicija, podsti~u}i tako u mnogim zemqama drugu vrstu gra|anskog rata. Me|u-tim, do 1944. masovni pokreti otpora kojima su dominirali komunisti bili su u mnogim zemqa-ma spremni da preuzmu vlast kad se nacisti povuku.

14

UVOD



15

DRUGI SVETSKI RAT

Sile izvan jugoisto~nog regiona su, me|utim, radile u korist vlastitih ciqeva. Uprkosrastu}oj snazi otpora, one su za Balkan imale druga~ije planove, u kojima samoopredeqewedràvâ i narodâ nije igralo nikakvu ulogu. Oktobra 1944, u isto vreme kad su masovni pokretibili spremni da preuzmu vlast, êr~il i Staqin dogovorili su se o posleratnoj podeli sferauticaja u jugoisto~noj Evropi: Gr~ka }e pasti pod britansku kontrolu; ostale zemqe }e, sa

izuzetkom Jugoslavije, za koju je nagodba bila 50:50, biti prepu{tene Sovjetskom Savezu. Gr~kikomunisti su, posle dugotrajnog gra|anskog rata (1946–1949), kona~no poraèni. U Albaniji iJugoslaviji partizani komunisti brzo su preuzeli vlast. Bugarska i Rumunija pretrpele su oku-paciju sovjetskih trupa koje su nametnule komunisti~ki reìm. Pred kraj ~etrdesetih, podelaEvrope na dve zone bila je zavr{ena i ratna neprijateqstva su se pod pritiskom hladnog ratatransformisala.

Iz dana{we perspektive, o~igledno je da je Drugi svetski rat bio mnogo vi{e od niza bita-ka i diplomatskih pregovora (mada je to, naàlost, glavni, a ponekad i jedini utisak kojiu~enici dobijaju iz uxbenika): pored vojne komponente, Drugi svetski rat je imao i svojstva ver-skog, etni~kog i rasnog sukoba. Kao {to je napred re~eno, u nekim zemqama on se pretvorio ugra|anski rat – sukob izme|u razli~itih pokreta otpora i izme|u pokreta otpora i kolabora-cionisti~kih snaga ~ije su akcije ponekad prevazilazile nacisti~ku surovost. Takvi primerimogu se na}i i u jugoisto~noj Evropi, pa otuda i u ovoj zbirci istorijskih izvora. To, me|utim,ne zna~i da makar i na trenutak moèmo da zaboravimo ko su bili glavni zlo~inci, niti immoèmo dopustiti da pori~u svoju odgovornost za zlo naneseno balkanskim narodima i nacija-ma. Odgovornost nacista za po~etak rata, a time i za wegove posledice, ne moè biti umawe-na, a pogotovu ne moè da se dovodi u pitawe. No, imaju}i u vidu zlo~ina~ki karakter nacis-ti~kog reìma koji je zapo~eo rat, ostaje ~iwenica da su politi~ke elite u mnogim zemqamanagiwale nacistima. O~igledno je da su mnoge od tih elita iskoristile mogu}nost da (pod ali-bijem hitlerizma) izmire neke stare ra~une sa susedima, oslobode se nekih ’nezgodnih’ mawi-na, ili pove}aju vlastite posede i steknu imovinu. O~igledno je da te elite nisu stigleniotkuda, niti su mogle da izrone iz vakuuma – u ve}ini zemaqa u regionu postojali su i otvo-reni, i prikriveni simpatizeri nacista, a zajedno sa wima postojalo je, na raznim nivoima, i

pre}utno sagla{avawe sa nacisti~kom ideologijom i latentna sklonost prema filozofijirasnih podela. Kada bi neka zemqa u regionu pristupila Trojnom paktu ili bila okupirana odstrane naci-fa{ista, simpatizeri su koristili priliku da pokaù da su lojalni nacisti~komreìmu i da prihvataju osnove nacisti~ke ideologije. Tako je bezuslovni pristanak utro putnacistima i doprineo potowim brutalnostima.

Na{a je namera da u~enicima pruìmo vi{eslojnu predstavu o Drugom svetskom ratu. U skla-du s tim, relativno mali broj izvora u ovom priru~niku bavi se vojnim operacijama. Zauzimaju-}i takav stav, nismo èleli da minimiziramo vojni zna~aj pokretâ otpora u jugoisto~noj Evro-pi (niti veliki doprinos koji je region dao u zbacivawu fa{izma i nacizma) – ciq je, pre, bioda se makar delimi~no osvetle oni aspekti ìvota za vreme rata koji su re|e zastupqeni uu~eni~kim uxbenicima, u skladu sa èqama i sugestijama nastavnika koji ih koriste u nastavi.

Dobro je poznato da u ve}ini uxbenika u jugoisto~noj Evropi politi~ka istorija zauzimapovla{}eno mesto, pa je to, otuda, generalno slu~aj i sa predstavqawem Drugog svetskog rata.Drugi sadràji, bar jednako va`ni, a sigurno zanimqiviji za u~enike, na primer svakodnevniìvot, status ènâ i dece, kulturni ìvot, odjek rata u kwièvnosti i drugim granama umet-nosti, qubav u ratnim vremenima itd. u uxbenicima su naj~e{}e zanemareni i nalazimo ih samou naznakama.

Ova zbirka sadrì izvore iz jedanaest zemaqa jugoisto~ne Evrope i to ima svoje prednos-ti i svoje mane. Najve}a prednost ovakve koncepcije zbirke izvora leì u tome {to ona u~eni-



cima omogu}uje da steknu multiperspektivni uvid u ovaj istorijski period. Pogled na odre|eniistorijski period, u ovom slu~aju Drugi svetski rat, sa dva ili vi{e razli~itih stanovi{tatrebalo bi da bude ne samo zanimqiv nego i neposredno koristan: u~enici imaju mogu}nost da~itaju i analiziraju kako se na isti problem, doga|aj ili proces gledalo i gleda u regional-nom susedstvu.

Analiziraju}i ove izvore, u~enici }e u mnogim slu~ajevima nai}i na o~igledne sli~nosti –siroma{tvo, glad, neizvesnost i veliku patwu koji su obeleìli ovaj period u ìvotu jugo-isto~ne Evrope. Na drugoj strani, na}i }e neke suprotne, opre~ne izvore, koji isti problem tre-tiraju sa sasvim razli~itog stanovi{ta ili na sasvim druga~iji na~in od onoga koji nalaze usvojim uxbenicima. U tim slu~ajevima, na{a sugestija nije nu`no da se u~enicima postavipitawe da procene koji je izvor u pravu, koji je istinit, ili najbliì istini – dovoqno je dau~enici postanu svesni da ti izvori postoje, to jest, da postanu svesni ~iwenice da neki isto-rijski doga|aji i procesi nisu nedvosmisleni, kao {to je mo`da predstavqeno u wihovimuxbenicima. Naime, u nekim zemqama (u ve}ini zemaqa?) jugoisto~ne Evrope nastava istorije(a u skladu s tim, i uxbenici istorije imaju tu koncepciju) zasnovana je na ’jednoj jedinoj isti-ni’, pa je za u~enika izuzetak da nai|e na opre~ne izvore. Imaju}i ovo u vidu, svesni smo dame|u onim nastavnicima i u~enicima koji mo`da nisu navikli da u svojim uxbenicima i u nas-tavi istorije uop{te nalaze opre~ne izvore, zbirka izvora zasnovana na multiperspektivnompristupu moè da izazove izvesnu dezorijentaciju, ~ak odbijawe. Mi smo, me|utim, mi{qewada bez multiperspektivnog pristupa nema istinskog, visokokvalitetnog izu~avawa,razumevawa i u~ewa istorije – bez wega, preostaje samo pam}ewe ~iwenica.

Na drugoj strani, zbirka izvora koncipirana na ovaj na~in ima ozbiqne mane. Evo {ta tozna~i. Ako se uzme u obzir da je u ograni~enom podru~ju ove zbirke zastupqen tekstualni ivizuelni materijal iz jedanaest zemaqa jugoisto~ne Evrope, o~igledno je da takva zbirka nepruà celovitu sliku Drugog svetskog rata u tom podru~ju – o~ekivati to bilo bi u najmawu rukupretenciozno. Od samog po~etka ovog projekta bili smo svesni te ~iwenice, tako da je bilopotrebno na~initi izbor tema, odnosno izabrati samo neke od mnogobrojnih aspekata Drugogsvetskog rata, dok neki drugi, mada ne mawe va`ni, ne}e biti ni pomenuti. Izuzev izbora tema

koje su re|e predstavqene u uxbenicima, drugi vaàn kriterijum pri izboru izvora bio jemetodolo{ki: nastojali smo da ukqu~imo {to je mogu}no vi{e izvora koji mogu da izazovu emo-cionalnu reakciju kod u~enika (gnev, {ok, naklonost, divqewe, smeh...). Sudbina obi~nih qudi– tragi~na, herojska, sme{na – ~esto nam daje boqu, ìvotniju sliku surovih vremena nego liproglasi, politi~ke izjave ili diplomatski izve{taji (naravno, nemamo nameru da wima odu-zimamo vrednost, pa su zato i oni ukqu~eni u ovu zbirku).

Ukratko, na{a je namera da u~enicima i nastavnicima ponudimo unekoliko druga~iji, mul-tiperspektivan pogled na tamni period na{e istorije, s nadom da }e ova zbirka izvora tako|evoditi wegovom boqem razumevawu. Jer, uprkos transparentnosti i jednostavnosti doga|aja uDrugom svetskom ratu (bar kada govorimo o wegovoj moralnoj komponenti, recimo o o~iglednojrazlici izme|u dobra i zla), u nekim zemqama jugoisto~ne Evrope jo{ se ve{ta~ki stvaraju

sumwe u vezi s tim doga|awima zahvaquju}i ~iwenici da su vode}u ulogu u ve}ini pokretaotpora imali komunisti. Uz to, u svetskoj i evropskoj istoriji zapadna perspektiva marginali-zuje ulogu koju je jugoisto~na Evropa imala u Drugom svetskom ratu i ponekad je podvrgava dav-na{wim stereotipima o regionu. Mi mislimo da }e ova zbirka dokumenata doprineti sveobuh-vatnijem razumevawu na{e istorije kao dela istorije ~ove~anstva.

16

UVOD



Hronologija

23 – Sovjetsko-nema~ki pakt„Ribentrop–Molotov“ sadr`i tajnisporazum o budu}oj sovjetskojokupaciji rumunske Besarabije

1 – Invazija Nema~ke na Poqsku3 – Britanija i Francuskaobjavquju rat Nema~koj17 – Invazija Sovjetskog Saveza naPoqsku

9 – Nema~ka upada u Dansku iNorve{ku

10 – Invazija Nema~ke naHolandiju, Belgiju i Luksemburg.Vinston ^er~il postaje premijerVelike Britanije12 – Invazija Nema~ke naFrancusku

10 – Italija progla{ava ratBritaniji i Francuskoj22 – Francuska potpisuje primirjesa silama Osovine

7 – Invazija Italije na Albaniju12 – Albanska ustavotvornaskup{tina progla{ava personalnuuniju sa Italijom, a ViktoraEmanuela IIIkraqem Albanije.Italijani imenuju marionetskufa{isti~ku vladu pod [ef}etomVerla}ijem ( Shefqet Verlaci) i ubrzopripajaju albansku vojnu idiplomatsku slu`bu italijanskoj

7 – Rumunija progla{avaneutralnost15 – Bugarska progla{avaneutralnost

19 – Turska, Francuska i Britanijapotpisuju sporazum u Ankari o uza-

jamnoj pomo}i ukoliko ih napadneneka evropska sila na Mediteranu

15 – Nova rojalisti~ka vladaBugarske, na ~elu sa profesoromBogdanom Filovim

26–27 – Rumunija ustupa Besarabijui Severnu Bukovinu, shodnosovjetskom ultimatumu

10 – Antisemitski zakon u Rumuniji30 – Pod nema~kim i italijanskimpritiskom Rumunija ustupa severnuTransilvaniju Ma|arskoj

Svet Jugoisto~na EvropaGodina Mesec

1939 April

Avgust

Septembar

Oktobar

1940 Februar

April

Maj

Jun

Avgust

17

DRUGI SVETSKI RAT



18

HRONOLOGIJA

13 – Invazija Italije na Egipat27 – Japan se pridruùje silamaOsovine

5 – Ruzvelt ponovo izabran zapredsednika11 – Britanci poraàvajuitalijansku flotu kod Taranta20 – Ma|arska se pridruùje savezu

Osovine

9 – Britanske trupe po~iwu daizbacuju Italijane iz Egipta

9 – Britanska invazija na Eritreju

11 – SAD po~iwu da snabdevajuBritance i druge saveznike ratnimmaterijalom24 – Romel po~iwe prvu ofanzivu uLibiji

4 – Jon Antonesku je imenovan zapredsednika ve}a ministaraRumunije6 – Karol IIabdicira u koristsvoga sina Mihaila I; de factovladar Rumunije je ’ Conducator’ JonAntonesku7 – Sporazum u Krajovi. Rumunijavra}a Bugarskoj ju`nu Dobruxu

12 – Nema~ka vojska ulazi uRumuniju kao „vojni savetnik“28 – Italija vr{i invaziju naGr~ku koriste}i Albaniju kao bazu

Bugarska odbija da se pridruìsilama Osovine, da napadne Gr~kuili da potpi{e pakt o garancijamasa SSSR-om14 – Gr~ke trupe vr{e kontranapad

na albanski front i u roku od me-sec dana preuzimaju od Italijanasve ve}e gradove u ju`noj Albaniji23 – Rumunija se pridruùje savezuOsovine25 – Turska progla{ava ratnostawe u zoni koja obuhvataIstanbul, Jedrene, Kirklareli,Tekirdag, ânakale i Koceli30 – Po~iwe pomra~ewe uIstanbulu

Bugarski parlament izglasava pro-fa{isti~ke zakone: Zakon o orga-

nizaciji bugarske mladeì i anti-semitski Zakon o za{titi nacije19 – Iz Turske kargo brodom„Kurtulus“ (Nezavisnost) poslatapomo} u Gr~ku

20 – Bugarski kabinet glasa za pot-pisivawe Trojnog ugovora21–23 – Pobuna (fa{isti~ke) Gvoz-dene garde u Rumuniji, poraènaintervencijom generala Antoneskua

8 – Nema~ka i Bugarska potpisujuvojni pakt

17 – Bugarsko-turska deklaracija oneutralnosti

1 – Bugarska se pridruùje silamaOsovine; Nema~ka vojska ulazi nabugarsku teritoriju24 – Tursko-ruska deklaracija: uslu~aju da bilo koja strananapadne Tursku, sovjetska Rusijaosta}e neutralna

Septembar

Oktobar

Novembar

Decembar

1941 Januar

Februar

Mart



19

DRUGI SVETSKI RAT

11 – Po~iwe nema~ka opsadaTobruka13 – Sovjetski Savez i Japan pot-pisuju petogodi{wi pakt o nena-padawu

27 – „Bizmark“ potopqen. Ruzveltprogla{ava vanredno stawe zbogdoga|aja u Evropi i Africi

22 – Nema~ka, Italija i Rumunija

napadaju Sovjetski Savez; Turskaprogla{ava neutralnost26 – Finska objavquje ratSovjetskom Savezu

25 – Jugoslavija se pridruùjesavezu Osovine27 – Posle masovnih protesta,

jugoslovenska vlada biva zba~ena uvojnom coup d’etat

Propao poku{aj probritanskog pu~aod strane levih Seqaka uBugarskoj6 – Invazija Nema~ke naJugoslaviju i Gr~ku10 – Stvarawe Nezavisne DràveHrvatske (NDH), marionetskedràve pod nema~ko-italijanskomdominacijom11–15 – Ma|arska vojska okupiraBa~ku u severnoj Srbiji (Vojvodina)17 – Jugoslovenska vojska se predaje19 – Bugarska vojska ulazi uMakedoniju, jugoisto~nu Srbiju iegejsku Trakiju23 – Gr~ka potpisuje primirje saNema~kom30 – Ante Paveli} donosi nekolikorasnih zakona u Nezavisnoj DràviHrvatskoj

12–13 Na Ravnoj gori grupa oficirai vojnika Druge armije, na ~elu sapukovnikom DragoqubomMihailovi}em, po~ela organizo-vawe gerilskog pokreta17 – Propao poku{aj mladog revolu-cionara Vasila La~ija ( Vasil Laçi,1922–1941) u Tirani da ubije kraqaViktora Emanuela III18 – Paveli} i Musolini potpisujusporazum u Rimu: NDH ustupa najve-}i deo dalmatinske obale Italiji21–31 – Kritska bitka. Gr~ki kabi-net i kraq napu{taju zemqu iodlaze u Kairo; Gr~ka je podeqenana tri okupacione zone, koje kon-troli{u nema~ka, italijanska ibugarska vojska31 – Uklawawe svastike sa Akropo-qa: prvi simboli~an ~in otpora

5 – U okolini Gacka, u Hercegovini,

po~eo spontani ustanak stanovni-{tva kao reakcija na nasiqeusta{ke vlasti18 – Potpisan tursko-nema~ki spo-razum o prijateqstvu i nenapadawu22 – Prvi hrvatski partizanskiodred osnovan u okolini Siska,~ime je po~eo ustanak u Hrvatskoj24 – Bugarski komunisti otpo~iwuoruàni ustanak

April

Maj

Jun



20

HRONOLOGIJA

12 – Britanija i Sovjetski Savezpotpisuju sporazum kojim se dode-quje pomo} Sovjetskom Savezu24 – Japan okupira FrancuskuIndokinu26 – SAD obustavqaju trgovinu saJapanom

8 – Nemci opsedaju Lewingrad19 – Nemci zauzimaju Kijev

17 – Hideki Tojo postaje premijerJapana

18 – Britanci po~iwu ofanzivu uLibiji

5 – Zaustavqen nema~ki pohod naMoskvu7 – Japan bombarduje Perl Harbur8 – Japan objavquje rat SAD i

Britaniji11 – Nema~ka i Italija objavqujurat SAD

21 – Romelov Afri~ki korpuspo~iwe kontraofanzivu u Libiji

15 – Japan zauzima Singapur

25 – Tursko-nema~ki sporazum rati-fikovan jedinstvenim glasawem uturskoj narodnoj skup{tini29 – Musolini progla{ava „VelikuAlbaniju“

7 – Po~iwe partizanski ustanak uSrbiji13 – Po~iwe partizanski ustanak uCrnoj Gori22 – Po~iwe partizanski ustanak uSloveniji27 – Po~iwe partizanski ustanak uBosni i Hercegovini

Osnivawe tri glavne gr~ke organi-zacije otpora: EDES(Nacionalnademokratska unija Gr~ke), EKKA(Nacionalno i dru{tvenooslobo|ewe), EAM (Nacionalnioslobodila~ki front);Usta{e otvaraju koncentracionilogor Jasenovac oko 100 km ju`nood Zagreba;U Rumuniji po~iwe deportacijavi{e od 100.000 Jevreja u Transni-striju, pri ~emu veliki broj qudiumire zbog r|avih ìvotnih uslova

Masovne odmazde nema~kih okupa-cionih vlasti protiv civilnogstanovni{tva u Srbiji11 – Po~iwe partizanski ustanak uMakedoniji

Po~etak gra|anskog rata izme|upartizana i ~etnika u Srbiji8 – Osnovana Komunisti~ka partijaAlbanije13 – Nemci odbijaju uslove ~etnika zasaradwu protiv jugoslovenskih par-tizana; uprkos tome, ~etnici nastav-qaju da se bore protiv partizana iizbegavaju da se bore protiv Nemaca

12 – Nezavisna Dràva Hrvatskaobjavquje rat SAD i Britaniji13 – Bugarska objavquje rat VelikojBritaniji i SAD

EAM odlu~uje da formira oruànugerilu (Nacionalna popularnaoslobodila~ka vojska – ELAS)

Jul

Septembar

Oktobar

Novembar

Decembar

1942 Januar

Februar



21

DRUGI SVETSKI RAT

4–6 – Bitka za Midvej21 – Romel zauzima Tobruk

12 – êr~il i Staqin sastaju se sa

predstavnicima SAD i francuskogPokreta otpora da bi raspravqalio Drugom frontu13 – General Montgomeri uzimakomandu nad britanskim snagama uEgiptu19 – Propao napad saveznika naDiep

22 – Nemci stiù do centraStaqingrada

23 – Montgomerijeve snage napadajuEl Alamejn u Egiptu

8 – Prva velika invazija saveznikau Maroku i Alìru13 – Britanci ponovo zauzimajuTobruk19 – Sovjeti po~iwu kontra-ofanzivu na Staqingrad

31 – General Fon Paulus predajenema~ku 6. armiju kod Staqingrada

5 – Po~iwe savezni~ko bombar-dovawe Rura

13 – Snage Osovine poraène uTunisu; okon~ana afri~ka kampawa

5–17 – Velika tenkovska bitka kodKurska na Isto~nom frontu: sovjet-ska pobeda9 – Saveznici se iskrcavaju naSiciliji25 – Musolini zba~en i uhap{en,nasle|uje ga Pjetro Badoqo

Osnovana oruàna sekcija EDES-a

Nema~ke okupacione snage

„re{avaju jevrejsko pitawe“ uSrbiji ubijaju}i gotovo 90 odsto

jevrejskog stanovni{tva do krajaleta 194225 – Prvi broj Zëri i Popullit (Glasnaroda), ~asopisa koji reprezentujeideologiju albanskogkomunisti~kog pokreta

Britanski odred tajno se iskrcavau Gr~koj16 – Konferencija u Pezi: osniva-we albanskog antifa{isti~kog na-cionalnog oslobodila~kog fronta

Osnivawe antikomunisti~ke orga-nizacije „ Balli Kombëtar“ u Albaniji

12 – Uvo|ewe turskog poreza naprihod od kapitala25 – Zdruène britanske, EAM-ove iEDES -ove snage podiù u vazduh è-lezni~ki most Gorgopotamos (Gr~ka)26 – U Biha}u (Bosna i Hercegovina)partizani osnivaju svoje najvi{epoliti~ko telo – AVNOJ(Antifa{isti~ko ve}e narodnogoslobo|ewa Jugoslavije)

5 – Generalni {trajk u Atini spre-~ava mobilizaciju gr~kih radnikaMart–maj – bugarsko dru{tvouspe{no se suprotstavqa„kona~nom re{ewu“ i deportacijibugarskih JevrejaMart–jun – deportacija oko 50.000Jevreja iz Soluna u Au{vic

14 – Partizani u Oto~cu osnivajunajvi{e politi~ko telo za Hrvat-

sku – ZAVNOH (Antifa{isti~ko ve-}e narodnog oslobo|ewa Hrvatske)

10 – Osnovana Nacionalna oslo-bodila~ka vojska Albanije

Jun

Jul

Avgust

Septembar

Oktobar

Novembar

1943 Januar

Mart

Jun

Jul



22

HRONOLOGIJA

3 – Saveznici prelaze sa Sicilijena italijansko kopno8 – Italija se predaje saveznicima12 – SS osloba|a Musolinija iodvodi ga u Nema~ku

13 – Italija objavquje rat Nema~koj

7 – Oslobo|en je Kijev; nema~kaodbrana na Dwepru se mrvi28–1. decembar – êr~il, Ruzvelt iStaqin sastaju se u Teheranu daisplaniraju savezni~ko iskr-cavawe u Francuskoj

24 – Ajzenhauer imenovan daupravqa iskrcavawem u Evropi

27 – Sovjeti poraàvaju Nemce kodLewingrada

15 – Invazija Japana na Indiju

2 – Potpisan sporazum u Mukjeuizme|u Nacionalne oslobodila~kevojske Albanije i Balli Kombëtar.Samo nekoliko dana kasnije odba-cuju ga Centralni komitet Komu-nisti~ke partije Albanije ( CPA) i

Nacionalno oslobodila~ko ve}e28 – Bugarski kraq Boris IIIumireu Sofiji; progla{ewe kraqaSimeona II

8 – Partizanske trupe privremenozauzimaju Split (Hrvatska) i tamo{-we ogromno italijansko skladi{te9 – Izbori za regenta u Bugarskoj:princ Kiril, profesor Filov igeneral Mihov9. septembar–10. oktobar – jugoslo-venski partizani razoruàvaju10. italijansku diviziju, dve divi-zije pridruùju se partizanima17 – Britansko-ameri~ka vojna mi-sija kod jugoslovenskih partizanadolazi na oslobo|enu teritoriju uzapadnoj Bosni i Hercegovini20 – ZAVNOH progla{ava ponovnoujediwewe teritorije, koju jeokupirala Italija, sa Hrvatskom iJugoslavijom

20 – Sledbenici kraqa Zogua na~elu sa Abazom Kupijem osnivajupartiju „ Legaliteti “, s ciqem daposle rata u Albaniji ponovoustanove monarhiju29 – U Jajcu (Bosna i Hercegovina)AVNOJ ustanovquje partizanskuvladu (NKOJ – Nacionalni komitetoslobo|ewa Jugoslavije)

7 – Ruzvelt, êr~il i Ineni ( Inönü)sastaju se u Kairu

Osnivawe ̀ andarmerije u Bugarskojza borbu protiv oruànog otpora8 – U pismu NKOJ-u (jugoslovenskapartizanska vlada) êr~il

obave{tava da }e Britanijaprestati da pomaè ~etnike. Odtog trenutka sva pomo} daje seiskqu~ivo partizanima

10 – EAM ustanovquje politi~kikomitet nacionalnog oslobo|ewa(PEEA), drugu gr~ku administraciju,paralelnu oficijelnoj vladi uGr~koj

Avgust

Septembar

Oktobar

Novembar

Decembar

1944 Januar

Mart



23

DRUGI SVETSKI RAT

9 – Sovjeti ponovo osvajajuSevastopoq18 – Nemci se povla~e iz MonteKasina

6 – Dan D, iskrcavawe saveznika uNormandiju

20 – Atentat na Hitlera propada25 – Saveznici zapo~iwu probi-

jawe iz Normandije

15 – Saveznici se iskrcavaju u ju`noj Francuskoj25 – Pariz je oslobo|en

3 – Oslobo|en je Brisel19 – Primirje izme|u Finske isaveznika

25 – Saveznici probijaju Gotskuliniju u Italiji

Ugovor u Libanu vodi sporazumu oformirawu gr~ke nacionalne koa-licione vlade sa J. Papandreuomkao gr~kim premijerom;Deportacija vi{e od 100.000Jevreja iz severne Transilvanije(pod ma|arskom vla{}u) u nema~kelogore uni{tewa24 – Albanski komunisti na kongre-su u Permetu biraju nacionalno--oslobodila~ko antifa{isti~kove}e kao najvi{e legislativnotelo i osnivaju komitet sa atribu-tima privremene vlade

1 – Nova rojalisti~ka vlada u Bugar-skoj, na ~elu sa Ivanom Bagrjanovim

2 – Turska odlu~uje da prekineodnose s Nema~kom12 – êr~il i Tito sre}u se uNapuqu23 – Coup d’état u Rumuniji: kraqMihail uz podr{ku koalicijenajve}ih partija i komunista hapsiAntoneskua i wegovu vladu;Rumunija se predaje Sovjetima26 – Bugarski premijer Bagrjanovprogla{ava neutralnost, u Ankarizapo~iwe pripreme za po~etak pre-

govora sa SAD i Velikom Brita-nijom i {aqe delegaciju u Kairo29 – Jugoslovenski kraq Petar IIrazre{ava du`nosti na~elnika{taba Vrhovne komande JugoslavijeDraù Mihailovi}a i priznajeTita kao vo|u otpora u Jugoslaviji30 – Paveli} spre~ava coup d’état Nezavisnoj Dràvi Hrvatskoj iostaje lojalan silama Osovine

Partizani i jedinice Crvene armije po~iwu borbe za oslobo|eweSrbije

2 – Bugarski regenti, predvo|eniKonstantinom Muravjovim, imenujuvladu proruskih politi~kih parti-

ja (prva vlada formirana iz redo-va politi~kih partija od maja 1934)3 – Formirawe nove gr~ke nacio-nalne koalicione vlade podJorgosom Papandreuom5 – Sovjetski Savez objavquje ratBugarskoj

Maj

Jun

Jul

Avgust

Septembar



24

HRONOLOGIJA

2 – Nemci slamaju pobunu uVar{avi dok nekoliko kilometaradaqe sovjetske jedinice pravepauzu i oporavqaju se; saveznici

prodiru kroz Zapadni zid uNema~ku9 – „Sporazum o procentima“ izme-|u êr~ila i Staqina u Moskvi23 – Saveznici priznaju De Golakao privremenog predsednikaprivremene francuske vlade

7 – Ruzvelt po ~etvrti put postajepredsednik SAD

15 – SAD se iskrcavaju na Mindoru,Filipini

17 – Sovjeti okupiraju Var{avu19 – Nema~ka u potpunosti odstupasa Isto~nog fronta20 – Ma|arska potpisuje primirje

sa saveznicima4–11 – êr~il, Ruzvelt i Staqinsastaju se u Jalti8 – Saveznici pokre}u glavnuofanzivu da bi stigli na Rajnu13–14 – Savezni~ko bombardovaweuni{tava Drezden19 – SAD se iskrcava na Ivo Ximu

8 – Crvena armija ulazi u Bugarsku;primirje izme|u Sovjetskog Savezai Bugarske; Bugarska objavquje ratNema~koj9 – Komunisti preuzimaju vlast ubugarskoj vladi Otaxbinskogfronta na ~elu s Kimonom Georgi-

jevim (vo|om partije „Zveno“), ukojem dominiraju komunisti12 – Rumunija potpisuje primirje sasaveznicima: priznaje sovjetskuvlast u Besarabiji i severnojBukovini i vrhovnu vlastsavezni~kog Kontrolnog komiteta,kojim dominiraju Sovjeti

5 – Britanci se iskrcavaju u Gr~koj8 – Bugarska po~iwe ratne operaci-

je protiv Nema~ke12 – Nema~ka vojska napu{ta Atinu

14 – Britanci ulaze u Atinu18 – Gr~ka vlada ulazi u Atinu20 – Sovjetska Crvena armija i

jugoslovenski partizani osloba|ajuBeograd23 – Antifa{isti~ki komitet naci-onalnog oslobo|ewa postaje privre-mena demokratska vlada Albanije,sa Enverom Hoxom kao premijerom25 – Rumunska vojska i Crvenaarmija osloba|aju teritorijuTransilvanije od ma|arske armije28 – Primirje izme|u antifa{is-ti~ke koalicije i Bugarske

13 – Partizani osloba|aju Skopqe29 – Albanija se osloba|a Nemaca

3 – EAM organizuje demonstracije uAtini, koje zavr{avaju krvopro-li}em; po~iwu borbe izme|uEAM-ELAS-a i vladinih snaga kojeuìvaju britansku podr{ku

Oko 70.000 etni~kih Nemaca izRumunije deportovano je u SSSR

Potpisivawe sporazuma u Varkizio raspisivawu op{tih izbora iplebiscitu u vezi s monarhijom uGr~koj, o raspu{tawu gerilskihorganizacija i ELAS-ovoj predajioru`ja23 – Turska objavquje rat Nema~koji Japanu

Oktobar

Novembar

Decembar

1945 Januar

Februar



25

DRUGI SVETSKI RAT

3 – Finska objavquje rat Nema~koj9 – SAD bombarduju Tokio22 – Paton prelazi Rajnu kodOpenhajma23 – Montgomeri prelazi Rajnu se-verno od Rura

12 – Ruzvelt umire, Hari S. Trumanpostaje predsednik23 – Sovjeti ulaze u Berlin25 – Snage SAD i Sovjetskog Savezasre}u se na reci Elbi; po~iwe kon-ferencija Ujediwenih nacija u SanFrancisku28 – Italijanski partizani stre-qaju Musolinija

30 – Hitler izvr{ava samoubistvou Berlinu

1 – Berlin se predaje sovjetskimtrupama7 – Nema~ka formalno kapitulira

5 – Saveznici dele Nema~ku na~etiri okupacione zone26 – Predstavnici pedeset zemaqa

potpisuju Povequ Ujediwenih nacija. Osnovane Ujediwene nacije

17–2. avgust – êr~il, Staqin iTruman sre}u se u Potsdamu daplaniraju mir u Evropi i zavr{ninapad na Japan

6 – Na Hiro{imu ba~ena atomskabomba9 – Na Nagasaki ba~ena atomskabomba14 – Japan kapitulira

6 – Sovjeti nalaù da se imenujekoaliciona vlada Rumunije na ~elusa Petru Grozom, ali tako da jekontroli{u komunisti7 – Formira se privremena vladaDemokratske FederativneJugoslavije, sa Titom kao predsed-nikom i s dominacijom partizananad ~lanovima vlade u egzilu(23:5)

6 – Oslobo|eno Sarajevo14 – Formirana vlada federa-tivne dràve Hrvatske, pod komu-nisti~kom dominacijom28 – SAD priznaje Titovu privre-menu jugoslovensku vladu

2 – Jugoslovenska partizanska voj-ska ulazi u Trst i stvara napetupodelu (kasnije na Zonu A & B)izme|u Italije i Jugoslavije6 – Paveli} i wegova vlada beèiz Zagreba prema Austriji8 – Partizani osloba|aju Zagreb

10 – AVNOJ postaje privremenanarodna skup{tina Jugoslavije

Mart

April

Maj

Jun

Jul

Avgust



26

MAPA 1: Drugi svetski rat, 1939–1942.



27

I–1. Ficroj Meklin, ̂ er~ilov izaslanikkod partizana, o Titu 1943. godine

„Tito je sredweg rasta i pomno obrijan.Lice mu je bilo opaqeno od sunca, a kosa~eli~no-sive boje. Usta su mu veoma ~vrsta,a o~i ìvahne i plave. (...) Pitao sam se ka-kav }e utisak na mene ostaviti taj ~ovjekkad ga usporedim s komunistima koje samsusretao u Rusiji? (...) Jedno mi je odmahupalo u o~i: spremnost da svako pitawe

razmotri sa svih strana i da odmah – ako jepotrebno – donese o tome odluku. ̂ inilo mise da je posve siguran u sebe. Taj je ~ovjekstarje{ina, a ne podre|eni. Za mene je tobilo ne{to posve novo – u jednom komunistuotkriti toliku sigurnost i samostalnost.“

Razgovor Ficroja Meklina sa Titom upartizanskom Beogradu 1944 1

„Tom zgodom obavijestio sam Tita kakvu jesrxbu izazvao kod saveznika wegov potajniodlazak s Visa. (...) Rekao sam Titu da je g.Churchillaveoma uvrijedilo kako je on biooti{ao. Tako|er sam ga obavijestio o nera-zumnom pona{awu nekih wegovih podre|e-nih i o trvewima i bezbrojnim sitnijim po-te{ko}ama do kojih je do{lo u vrijeme

wegova izbivawa.Jasno se vidjelo da ga je to iskreno raà-lostilo. Kazao mi je kako mu je ào {to ~ujeda su se wegovi podre|eni nerazumno pona-{ali prema nama, ali je dodao da }e se sveto odmah ispraviti. (...)

1 Wihov prvi sastanak po{to je Tito tajno napustio ostrvo Vis (gde su ga ~uvale britanske snage) kako bise sreo sa Staqinom.

PRVO POGLAVQEPoliti~ki kontekst

Svrha prvog poglavqa je da posluì kao svojevrstan okvir, po{to ve}ina odabranih doku-menata spada u politi~ku istoriju, {to u ostalim poglavqima nije slu~aj. Na po~etku sudati opisi nekolicine eminentnih politi~kih vo|a iz onog vremena; oni pruàju vredneinformacije o predmetu opisâ, kao i o wihovim autorima. Zbog toga smatramo da jeponu|eni materijal relevantan i da ima analiti~ku vrednost. Ove skice pra}ene sukarakteristi~nim ideolo{kim iskazima kojima su vladaju}e strukture poku{avale daopravdaju svoje delovawe i/ili sâmo svoje postojawe, a tako|e i nekim ideolo{ki oboje-nim iskazima pripadnika pokretâ otpora.

Potpoglavqe Vojske i vojnici je, iz razumqivih razloga, prili~no obimno. To je posle-dica ~iwenice da se u nekim zemqama na srazmerno malom terenu susretalo nekolikovojski (okupacione sile, kolaboracionisti~ke vojske, pokreti otpora). Poku{ali smo dabar u izvesnoj meri objasnimo wihove aktivnosti, wihovu ideolo{ku pozadinu, wihoveciqeve i wihove (~esto veoma sloène) me|usobne odnose. Tu su, zatim, dokumenti koji sebave odnosima izme|u razli~itih strana u ratu i susednih zemaqa.

Zavr{no potpoglavqe Verske organizacije donosi dokumente koji prikazuju aktivnostiverskih organizacija za vreme rata: koliko su otvoreno i jasno verske organizacijepokazivale svoj stav prema samom ratu, prema ukqu~enim stranama, prema pripadnicimadrugih nacija/religija, prema ratnom stradawu, ratnim zlo~inima itd.

Ia. Vo|e i ideologije



Odvratio sam da mi je to drago. ’Me|utim’,dodao sam ’meni se ~ini da vi ne uvi|atekako je glavni uzrok svemu tome bio va{ ne-stanak i ~iwenica da nam uop}e niste ka-zali kamo idete.’ Ali Tito ili ovo nije mo-gao ili nije htio shvatiti, ve} je nedu`nogovorio: ’Nedavno je g. Churchilloti{ao uQuebec da se tamo sastane s predsjednikomRooseveltom, ali sam o tome saznao tek kadse odanle vratio. Me|utim, ja se zbog toganisam razqutio.’“

MacLean, str. 14–15, 240–241

Josip Broz Tito ro|en je 1892. uKumrovcu, u blizini Zagreba. Izu~io

je zanat i radio kao bravar i fabri~ki rad-nik. Na po~etku Prvog svetskog rata mobi-lisan je u austrougarsku vojsku i poslat naisto~ni front. Rusi su ga zarobili, pa je ne-koliko godina proveo u Rusiji, gde se upo-znao s boq{evi~kim idejama. Zatim se1920. godine vratio u otaxbinu, novoosnova-nu dràvu Jugoslaviju. Prikqu~io se Komu-nisti~koj partiji. Nekoliko puta je hap{eni proveo je nekoliko godina u zatvoru.Godine 1937. dolazi na ~elo Komunisti~kepartije Jugoslavije. Godine 1941. postao jeglavni organizator pokreta otpora, a kas-nije Vrhovni komandant partizanskih sna-ga. Posle rata postao je predsednik Jugo-

slavije i vladao je u diktatorskom duhu dosvoje smrti 1980. godine.

[ta se Meklinu dopalo kod Tita?[ta mu se nije dopalo? Za{to je Tito

ostavio dobar utisak na Maklina pri-likom prvog susreta? (Kakva je bilawegova komunisti~ka reputacija?) [ta jepokvarilo wihove odnose? Da li seTito, po tvom mi{qewu, pona{ao neko-rektno prema svojim britanskim save-

znicima? Titovi simpatizeri cene wego-vo ’drsko’ pona{awe prilikom posled-weg susreta s Maklinom, jer u wemu videpotvrdu postojano nezavisnog duha Ju-goslavije. [ta ti misli{ o tome? Da lisu Britanci èleli da uspostave odnosezasnovane na ravnopravnosti, ili su utom savezni{tvu hteli da dominiraju?

Sl. 1. Josip Broz Tito, vo|a parti-zanskog narodnooslobodila~kog pokre-ta, i general Draà Mihailovi}, koman-dant Jugoslovenske vojske u otaxbini(~etnici)

Beograd, Narodna biblioteka Srbije, Zbirka plakata

Prevod:„100.000 zlatnih rajhsmaraka!

100.000 zlatnih rajhsmaraka bi}e dodeqe-no onome ko uhvati komunisti~kog lideraTita ìvog ili mrtvog.“

„Nagrada 100.000 zlatnih rajhsmaraka!100.000 zlatnih rajhsmaraka bi}e dodeqe-no onome ko uhvati banditskog vo|u DraùMihailovi}a ìvog ili mrtvog.“

28

POLITI^KI KONTEKST

?



I–2. Paveli}ev fotograf svedo~i owegovoj li~nosti 1961. godine

„Bila je prava muka fotografski portreti-rati Paveli}a, jer je na svim slikama ispadaoonakav kakav je doista i bio: mrk i s poznatimrazbojni~kim izrazom. Te se fotografije na-ravno nisu dopadale wegovoj supruzi ’faraon-ki Mari’, tako da su se po wenom izri~itomnalogu snimawa opetovala u nedogled. (...) Na-pokon ona je prona{la rje{ewe kako da wenmu` izgleda blaè pred fotografima: zahti-

jevala je da mu pri~aju viceve dok pozira.“Vojinovi}, str. 16

Ante Paveli} ro|en je u Bradini (Bosnai Hercegovina) 1889. godine. Po profe-

siji je bio pravnik. U mladosti stupio je u

Stranku prava. Posle zavo|ewa diktature uJugoslaviji 1929. godine, Paveli} je emigriraoi zajedno sa svojim usta{kim pokretom sna`nose zalagao za zbacivawe diktatorskog reìmai ukidawe dràve Jugoslavije. Paveli} je za-dobio simpatije fa{isti~kih vo|a, ponajvi{eMusolinija, koji je verovao da pomaù}i Pave-li}a moè da pripoji Italiji obalne deloveHrvatske. Posle sloma Jugoslavije, Musolinii Hitler omogu}ili su Paveli}u da stvori ma-rionetsku Nezavisnu Dràvu Hrvatsku (nada-qe: NDH). Na samom kraju Drugog svetskog rataPaveli} je pobegao u inostranstvo (Argentina,[panija). Umro je 1959. godine.

Pa`qivo osmotrite fotografiju. Da li je fotograf rekao istinu? Da li je na

osnovu fotografijâ mogu}no i{ta saznati okarakteru fotografisane li~nosti? [tanam o Paveli}u kao li~nosti govori ~iwe-nica da nije umeo da se smeje? (On je o sebive~ito mislio kao o smrtno ozbiqnom vo-|i?) Fotograf je dao svedo~ewe dugo vreme-na posle Paveli}evog pada; da li bi to sve-do~ewe bilo druga~ije da ga je fotograf dao

u vreme dok je Paveli} bio na vlasti? [tafotograf ho}e da kaè o Paveli}u kad govo-ri o odnosima izme|u wega i wegove ène?Moè li tra~ da bude istorijski izvor?

Sl. 2. Ante Paveli}

www.pavelicpapers.com

Razmisli o pitawima koja se odnosena svedo~ewe Paveli}evog fotogra-

fa (tekst I–2).

I–3. Opisi Mehmeta [ehua i Envera Hoxe

„Nekoliko dana kasnije, Maklin se vra-tio i u posetu, prvu od mnogih, do{ao nam

je Glavni {tab LNÇ-a, 2 ~ija su dva vode}a

29

DRUGI SVETSKI RAT

2 LNÇ– Levizija Nacional Clirimtare(Pokret nacionalnog oslobo|ewa) – organizacija kojom su za vreme Drugogsvetskog rata u Albaniji rukovodili komunisti. LNÇ je organizovao najve}i oruàni otpor u zemqi. Po{to jeza vreme i posle rata eliminisao sve druge politi~ke grupe, proglasio se jedinim zaslu`nim za osloba|aweAlbanije i zahvaquju}i tome je posle rata postao vode}a sila u zemqi.

?

?



~lana bili Mehmet [ehu 3 i Enver Hoxa. 4

Mehmet [ehu bio je nizak, mi{i}av, sme-|okos, bolesno ùte boje lica, trideseto-godi{wak koji se retko smejao, izuzev kadbi video nesre}u drugih. Dobro je govorio

engleski, bio je veoma sposoban i imao jeneuporedivo vi{e vojnih znawa od ve}inedrugih Albanaca.

Enver Hoxa bio je sasvim druga~iji – visok~ovek s previ{e mesa i mlitavog stiskaruke. Nije bio vojnik iako je imao vojnihpretenzija, ali je bio dru{tveniji od[ehua i sa nama je razgovarao na te~nomfrancuskom. Mogu}no je da nas nije voleo,ali je bar skrivao svoja ose}awa, dok stekod [ehua mogli da osetite neprijateqs-tvo. Hoxa je imao 35 godina. [kolovao se usredwoj {koli u \irokastru, u lyceéu Kor-~eu i na univerzitetu u Monpeqeu, u Fran-cuskoj, koji je bio prinu|en da napusti jernije poloìo ispite. Oti{ao je u Brisel iPariz da studira prava. Nije diplomirao.

Vratio se u Albaniju i postao u~iteqfrancuskog jezika u dràvnoj gimnaziji uTirani; kasnije je, i daqe kao u~iteqfrancuskog, preba~en u Kor~e. Uvek smo gaznali kao ’profesora Enver Hoxu’ – vero-

vatno je tu titulu uzeo s obzirom na svojnastavni~ki sta`. Napustio je predava~kiposao 1940. godine i po~eo da vodi duvan-sku radwu, koja je postala komunisti~ka}elija i mesto gde su se sastajali anti-dràvni elementi; posle osnivawa Komu-nisti~ke partije Albanije 1941. postao jegeneralni sekretar Centralnog komitetaPartije i na tom poloàju je verovatno bioi kad smo ga mi prvi put sreli.“

Smiley,5 str. 56

Kakve razlike uo~ava{ izme|u dvojice goreopisanih vo|a? Misli{ li

da su razlike u wihovim karakterimabile va`ne za wihov uspeh? Kako autordaje ~itaocu nagove{taj o svojim ose}a-wima prema [ehuu i Hoxi?

30

POLITI^KI KONTEKST

3 Mehmet [ehu rodio se 10. januara 1913. u Koru{u, u ju`noj Albaniji. Tridesetih godina dvadesetog veka studirao je navojnoj {koli u Napuqu. Od 1937. do 1939. borio se u [panskom gra|anskom ratu, u internacionalnoj brigadi „Garibaldi“. Od1939. do 1942. bio je u internirskom logoru u Francuskoj. Od 1942. [ehu je u~estvovao u partizanskom pokretu i u radualbanske Komunisti~ke partije. Od 1944. do 1945. bio je ~lan Antifa{isti~kog ve}a nacionalog oslobo|ewa (privremenavlada). Tokom rata, [ehu je izi{ao na glas kao surov funkcioner. Po wegovom nare|ewu, pogubqena je ve}ina plemenskihvo|a u planinama severne Albanije. Kada je Albanija oslobo|ena nema~ke okupacije, [ehu je postao na~elnik general{taba.Od 1948. do 1954. bio je potpredsednik Ve}a ministara i ministar unutra{wih poslova (i {ef tajne policije). Godine 1954.nasledio je Envera Hoxu na mestu predsednika Ve}a ministara i ostao je na tom poloàju do 1981. [ehu je smatran desnomrukom Envera Hoxe i bio je po{tovan kao „druga li~nost“ u Albaniji. Tvrdi se da se [ehu 1981. usprotivio izolacionizmuEnvera Hoxe i da je zbog toga optuèn da je jugoslovenski {pijun. Na dan 17. decembra 1981. na|en je mrtav u svojoj spava}ojsobi, sa metkom u glavi. Prema zvani~nom saop{tewu (od 18. decembra), izvr{io je samoubistvo u stawu nervnog sloma, {to

je prema albanskom zakonu bio zlo~in. [ehu je progla{en „narodnim neprijateqem“ i sahrawen je na pustopoqini u blizi-ni Tirane. Posle wegove smrti tvrdilo se da nije bio samo agent jugoslovenskih tajnih slu`bi, nego i CIA i KGB. U Hoxinojkwizi Titoites(1982) nekoliko poglavqa posve}eno je denuncirawu [ehua. Sa izuzetkom te kwige, [ehuovo ime i{~ezlo jeiz zvani~ne istorije Albanije.

4 Enver Hoxa ro|en je 16. oktobra 1908. u \irokastru. Godine 1930. dobio je stipendiju za studije u Monpeqeu; stipendi- ja je okon~ana 1934. Posle toga oti{ao je u Pariz i tamo ostao do pozne 1935. U Brisel je oti{ao 1935. i radio u albanskojambasadi u Belgiji. Otpu{ten je 1936. zbog svojih revolucionarnih ideja. Godine 1936. vratio se u Albaniju i nekoliko mese-ci je predavao u sredwoj {koli u Tirani, a u aprilu 1937. u lycéeu Kor~eu. Otpu{ten je 1939. sa obrazloèwem da je „pro-tivnik reìma“. Osmog novembra 1941. osnovana je Komunisti~ka partija Albanije i Enver Hoxa je postao izabrani ~lanPrivremenog centralnog komiteta. Novembra 1944. izabran je za premijera, a 11. januara 1946. za predsednika Ministarskogve}a. Enver Hoxa diktatorski je vladao Albanijom od 1944. do 11. aprila 1985, kada je umro.

5 Dejvid Smajli ( David Smiley) bio je kapetan britanske vojske i kao dobrovoqac pridruìo se Egzekutivi za specijalneoperacije ( Special Operations Executive) na Balkanu, a posebno u Albaniji. On daje ìv opis Drugog svetskog rata i svojihzvani~nih kontakata sa komunistima, a zatim i rojalistima u organizovawu albanskog antifa{isti~kog otpora.

?



I–4. Engleski {pijun o Juliju Maniju(Iuliu Maniu ), vo|i politi~ke opozicije uRumuniji

„Maniju je (...) bio jedan od najmawe bom-

basti~nih heroja koje je jedna zemqa ikaddala – po{ten, mudar, pre~esto u pravu isavr{eno li{en pomodne ratne visokopar-nosti. Krhke gra|e, inteligentnih o~iju,obu~en dosta formalno, vi{e je li~io naprovincijskog bele`nika nego {to je odgo-varao popularnoj predstavi o vo|i pokretaotpora. Godine 1938. morao je imati {ezde-set osam godina, ali je izgledao mla|e (...)Od po~etka je sebi i svojoj partiji posta-vio visoke standarde pona{awa. Preduze-

te su mere da se preduprede antisemitskedemonstracije. Ohrabrivao je strana ula-gawa i mada su neke wegove kolege nesum-wivo napunile sopstvene xepove, ne moèse ni zamisliti da je sâm Maniju uzimaobilo kakvo mito. On i wegovi bliski sa-radnici – qudi kao Jon Mihal~e ( IonMichalche) i ekonomist Madgaru ( Madgaru)– spadaju me|u najistaknutije Rumune dva-desetog veka.“

Porter, str. 18, 20

I–5. Metaksasova poruka urednicima iizdava~ima svih gr~kih novina (30.oktobar 1940)

„Turska nije saveznik Nema~ke kao {to jeto bila 1916, nego je saveznik Britanije.Bugarska, naravno, i sada kao i onda kal-kuli{e, ali se, u svakom slu~aju, u ovomtrenutku i bar za sada, ne usu|uje da se po-

krene. Vreme, me|utim, ne radi za sileOsovine. Ono radi za protivnike zemaqaOsovine. Na kraju, za Nema~ku bi, u svakomslu~aju, bilo mogu}no da pobedi samo akobi ostvarila svetsku dominaciju. Ali, uDenkerku se kona~no pokazalo da svetskadominacija Nema~ke nije mogu}na. [...]Ve} sada, posle nepravednog napada Ita-

lije, politika koju sledim je Venizeloso-va politika ve~nog se}awa. Jer, to je poli-tika izjedna~avawa gr~ke politike sasudbinom one sile za koju je, kad je o Gr~kojre~, okean uvek bio morska povr{ina koja

spaja, a ne granica koja razdvaja. [...]Za Gr~ku je Engleska prirodni saveznik;Engleska je vi{estruko dokazala da je bra-niteq Gr~ke, a u pojedinim trenucima iwen jedini braniteq. Pobeda ne}e i ne mo-è biti ni~ija do wena. Bi}e to pobedaanglosaksonskog sveta; i po{to do tog datu-ma nije uspela da postigne kona~ni rezul-tat, Nema~ka }e biti osu|ena da budesmrvqena wegovim rukama. Zato se od ovogtrenutka ne sme verovati da za sile Osovi-ne na horizontu nema oblaka, ~ak ni u sme-ru Istoka, a Istok je uvek mesto tajne. Uvek

je bilo tako, ali je on danas vi{e nego ikadranije pun neo~ekivanih doga|aja i tajni.Zato }emo na kraju mi trijumfovati. [...]Postoje trenuci kad narod, ako ho}e daostane veliki narod, sebi duguje da budekadar da se bori ~ak i bez ikakve nade upobedu. Samo zato {to je to ono {to trebada u~ini.“

Metaxas, str. 525–526

Na dan 28. oktobra 1940. Italija jeGr~koj postavila ultimatum. Joanis

Metaksas ( Ioannis Metaxas), gr~ki premijer idiktator od 4. avgusta 1936, odmah je odgo-vorio „ OXI“ (NE) i dan „ OXI“ ostao je drugigr~ki nacionalni praznik iako je Metaksa-sova diktatura i danas nepopularna. Nadan 30. oktobra, dok su italijanske trupe idaqe napredovale, a italijanski avionibombardovali, Metaksas se obratio ured-nicima i izdava~ima svih gr~kih novina,koje su bile pod cenzurom. Metaksas je umro

29. januara 1941, dok su gr~ke trupe bile du-boko u Albaniji, i nije doìveo da vidi ne-ma~ku invaziju 6. aprila.

Daj komentar posledweg paragrafa.[ta je Metaksas èleo da postigne?

31

DRUGI SVETSKI RAT

?



Sl. 3. Lutrijski kupon za prikupqawenovca za porodice vojnika koji se borena albanskom frontu protiv Italijana1940–41.

IEEE,To epos tou ’40. Laiki Eikonografia, 166

Prevod: „Grci, na{i vojnici heroji,idu}i stopama Leonide, poverili su

vama odbranu unutra{weg fronta. Jedno odsredstava te odbrane je VELIKA RATNALUTRIJA. Polovina prihoda od ove novelutrije i}i }e na obezbe|ivawe sredstavaza zimu, zimske ode}e, javnih kuhiwa, medi-cinske nege, itd. za decu i vreme{ne rodi-teqe na{ih boraca. Druga polovina nudi ve-like nagrade kupcima lutrijskog kupona, ko-

ji svakog meseca mogu da dobiju 10.000.000drahmi.Prva nagrada = 2.500.000 drahmi

Na raspolagawu su i poklon-bonovi od 200,100 i 50 drahmi.

I–6. Hitlerova naredba br. 26 (3. april1941)

Saradwa sa saveznicima na Balkanu1. Zadaci dràva jugoisto~ne Evrope u voj-

nom pohodu protiv Jugoslavije odre|eni suslede}im politi~kim ciqevima:Ma|arska, koja }e dobiti Banat, mora}e ida okupira taj region, ali se obavezala da}e pruìti dodatnu pomo} u uni{tavawuneprijateqa.Bugarska }e dobiti natrag Makedoniju izbog toga }e se najverovatnije, i bez poseb-nog pritiska sa nema~ke strane, usred-srediti na napad na taj region. Bugari }e,dodatno, uz pomo} jedne nema~ke tenkov-ske divizije, biti zaduèni da pruè po-dr{ku protiv Turske. Za tu operaciju Bu-garska }e tako|e morati da pozove u pomo}tri divizije postavqene na gr~ku granicu.Rumunija }e, u vlastitom interesu, kao i uinteresu Nema~ke, ograni~iti svoj zada-tak na ~uvawe jugoslovenske i ruske grani-ce. [ef nema~ke vojne misije mora da po-stigne da se spremnost za pruàwe odbra-ne od Rusije pro{iri i da rumunske snageraspore|ene oko Temi{vara budu poslatedaqe na istok kako se ne bi ugrozila vezaizme|u ma|arske Druge armije i nema~kihsnaga.Najzad, obostrani pokret ma|arskih i ne-ma~kih jedinica mora da omogu}i da se bezte{ko}a pre|e rumunsko-ma|arska granica.2. Za vojnu kooperaciju i organizaciju Ko-mande za predstoje}u operaciju na snazi}e biti slede}a uputstva:Objediweno rukovo|ewe vojnim pohodom,tamo gde je re~ o operativnom postavqawuciqeva za italijanske i ma|arske snage,

osta}e u podru~ju moje odgovornosti. Onose mora odvijati u duhu koji uzima u obzirose}awa saveznika i omogu}ava glavarimaitalijanske i ma|arske dràve da se predsvojim narodima i wihovim vojnim snagamapojave kao nezavisni vojni vo|i. [...]

Hitlers Weisungen für die Kriegsführung, str. 108–109

32

POLITI^KI KONTEKST



I–7. Jon Antonesku 6 o „jevrejskom pitawu“

17. septembar 1940.Propaganda, {tampa i radio moraju da radeu savr{enoj harmoniji, kako na unutra{-wem, tako i na spoqa{wem planu. Akcijamora biti jedinstvena i problemi se mora-

ju izbe}i.Na spoqnom planuTreba obznaniti da je na{a jedina upori{-na ta~ka iz perspektive spoqne politike:Osovina. General Antonesku ne}e voditipolitiku svojih prethodnika; generalAntonesku je izabrao sopstveni put kojim}e i}i. Rumunska politika je stoprocentnouz Osovinu. Ostvari}emo lojalnu, potpunukorektnost u odnosu na sile Osovine...

Jevrejsko pitawe predstavqa vitalniproblem. Poku{a}u – civilizovanim sred-stvima – da Jevreje postepeno uklonim izrumunskih ekonomskih struktura. Svi Jev-reji koji su u zemqu do{li potajno i ustoli-~ili se posle unije, u bilo kom obliku i podkojim god izgovorom, bi}e pozvani da likvi-diraju svoje poslove i napuste zemqu. Igno-risati jevrejsko pitawe ili ga prikrivatiprividnim re{ewima zna~ilo bi izdatisamu su{tinu na{eg rumunstva. Mada nasil-nost gesta ili re~i ne re{ava ovaj problem,

ve} degradira onoga koji gest ~ini ili re~izgovara, general Antonesku preuzeo jeodgovornost da taj problem re{i metodi~noi postupno, kako ne bi izazvao neravnoteùu privrednom ìvotu Rumunije. Uklawawestranog elementa uslovqeno je postavqa-wem doma}ih snaga na wegovo mesto.

Evreii din România între anii 1940–1944 , tom. II, dok. 44

Ovo su direktive za {tampu, radio itelegrafske agencije. Specifikacije

su na~iwene s obzirom na „jevrejsko pitawe“.

Na taj na~in nastavqena je politi~ka cen-zura u {tampi, koju je uveo prethodni reìm.

Ko je, iz Antoneskuove perspektive,1940. bio glavni saveznik Rumunije?

[ta su, po Antoneskuovom mi{qewu,bila sredstva za re{avawe „jevrejskogpitawa“? Uporedi situaciju u Rumunijisa situacijom u drugim dràvama u istovreme. Da li misli{ da je „jevrejskopitawe“ zaista predstavqalo vitalniproblem za Rumuniju 1940. godine (u vre-me kada je izgubila 1/3 svoje teritorijei bila na putu da bude uvu~ena u rat)?

I–8. Proglas kraqa Mihaila 7 gra|animawegove zemqe (23. avgust 1944)

Rumuni,u najteìm trenucima na{e istorije odlu-~io sam, zajedno sa svojim narodom, da pos-toji samo jedan put da se zemqa spase pot-pune katastrofe, a to je da napustimo sa-vez sa silama Osovine i smesta prekinemorat protiv saveznika.Rumuni,nova vlada nacionalnog jedinstva dobila

je zadatak da ispuni odlu~nu voqu ovezemqe da zakqu~i mir sa Ujediwenim na-cijama. Rumunija je prihvatila primirjekoje su joj ponudili Sovjetski Savez,Velika Britanija i Sjediwene Ameri~keDràve. Od ovog trenutka, svaka borbaili neprijateqstvo prema sovjetskoj vojs-ci mora prestati, kao i rat protiv VelikeBritanije i Sjediwenih Ameri~kih Drà-va. Molim vas da prihvatate vojnike tihvojski s poverewem. Ovi narodi garanto-vali su na{oj zemqi nezavisnost i neme-{awe u na{e unutra{we poslove. Oni sushvatili nepravdu be~kog diktata, kojimnam je oduzeta Transilvanija...

33

DRUGI SVETSKI RAT

6 Jon Antonesku ( Ion Antonescu, 1882–1946), vojno lice i politi~ar. Zauzimao je va`ne poloàje u rumunskojvojsci. Premijer (4. septembar 1940–23. avgust 1944). [ef dràve (1940–1944). Saveznik Hitlerove Nema~ke.Osu|en i streqan kao ratni zlo~inac (1946).

7 Mihail I (1921 - ), kraq Rumunije (1927–1930; 1940–1947). Na dan 23. avgusta 1944, uz podr{ku politi~keopozicije, uhapsio je Jona Antoneskua i objavio da je rat protiv Ujediwenih nacija zavr{en. Godine 1947. kraq

je, pod pretwom, primoran da abdicira, a Rumunija je progla{ena narodnom republikom.

?



Rumuni,diktatura je okon~ana, a sa wom se okon~a-va i svekoliko ugwetavawe. Ova nova vla-da ozna~ava po~etak nove ere, u kojoj }eprava i slobode svih gra|ana ove zemqe

biti garantovani i po{tovani.Istoria României între 1918–1944(culegere), str. 261

[ta su glavne ta~ke novog programarada rumunske vlade? Kako se gleda

na prethodnu vladu? Kraq Mihail jenajpre podràvao profa{isti~kog vo|uAntoneskua – za{to je promenio mi{qe-we? Da li je stvarno tako mislio ili jesamo bio oportunista? Uporedi to sanekim drugim primerima vo|â koji supromenili svoju politi~ku orijentaciju.

I–9. Komunisti~ka ideologija LNÇ , utuma~ewu Sejfule Maqe{ove ( SejfullaMalëshova )8

„Albanski narod, bore}i se protiv okupa-tora i reakcionarnih klanova, odnedavnose politi~ki obrazovao, stekao je svest osvojim interesima i shvatio da nema dru-gog ispravnog puta izuzev onoga koji vodinarodnoj demokratiji. Priroda budu}egreìma u Albaniji i narodni demokratskipokret direktno su povezani sa aktivno{-}u i doprinosom na{eg naroda u dana{wemratu. Danas, u bitkama narodnooslobodi-la~kog rata, odlu~uje se sudbina sutra{weAlbanije. îwenica da je ve}ina Albanacaokupqena oko nacionalnog antifa{isti~-kog oslobodila~kog fronta; ~iwenica dasmo organizovali slobodne izbore u naj-razvijenijim regionima i odràli kongres

uz prisustvo predstavnika iz svih krajevaAlbanije; ~iwenica da danas imamo anti-

fa{isti~ko ve}e, koje reprezentuje poli-ti~ku snagu naroda albanske dràve; ~i-wenica da danas imamo vojsku sastavqenuod brigada i divizija, armiju qudi sposob-nih da se odupru nema~kim divizijama i

reakcionarnim bandama i da ih uni{te –sve to daje garanciju za trijumf demokrat-skog narodnog reìma u Albaniji. (...) Na{narod, zajedno sa ~itavim progresivnimsvetom, ne}e dopustiti drugima, koji su gado danas tla~ili i eksploatisali, da ube-re ètvu wegove krvi. Ono {to se do sadadogodilo ne}e se ponoviti; narod ubijaju, adrugi, koji rade protivno wegovom intere-su, zaposedaju vode}e poloàje.“

Bashkimi , jun 1944.

Sejfula Maqe{ova bio je jedan odnajistaknutijih vo|a albanskog anti-

fa{isti~kog otpora. Komunisti~ka ideolo-gija LNÇ, izloèna u ovom izvoru, promovi-{e wihov manifest za vo|ewe zemqe poslerata. Manifest predstavqa situaciju takoda sve druge grupe izgledaju kao kolabora-cionisti~ke i izdajni~ke. îtaju}i ovaj~lanak, moè se ste}i realisti~an utisak okomunisti~koj propagandi za vreme rata.

Analiziraj jezik u ovom odlomku.Koji elementi ovog ~lanka se mogu

smatrati propagandom?

I–10. Letak Oblasnog komiteta Komunis-ti~ke partije Jugoslavije za Makedoni-ju, upu}en makedonskom narodu

Novembar 1941.

... Bugarske vlasti po~inile su masakre u

Kumanovu, bilo je 7–8 mrtvih, me|u wima sui ène. (...) Na{i gradovi su opkoqeni i

34

POLITI^KI KONTEKST

8 Sejfula Maqe{ova ( Sejfulla Malëshova) rodio se 1900. u mestu Maqe{ove ( Malëshovë) u blizini mestaPermeta ( Përmet). U 24. godini po~eo je da pi{e poeziju i prve ~lanke. Kasnije je oti{ao u Moskvu kao ~lanKominterne. Veoma je aktivno u~estvovao u Drugom svetskom ratu. Posle rata imenovan je za predsednikaUdruèwa pisaca, a kasnije za ministra obrazovawa u Albaniji. Preveo je Geteova, Nekrasovqeva etc. dela.Komunisti~ki reìm ga je zbog liberalnih politi~kih pogleda uhapsio i poslao na robiju u trajawu od 20 god-ina. Sejfula Maqe{ova umro je u Fieriju, gde je bio poslat u egzil.

?

?



okupirani i narod je prisiqen da danimaboravi u ku}i; u Prilepu (i u nekim drugimmestima) stotine qudi su uhap{ene, pqu-vane, batinane na ulici. Na ulicama ~estomoète da vidite kako bugarska fa{isti-

~ka policija vodi u zatvor po{tene Ma-kedonce – najboqe sinove makedonskognaroda. Ko ~ini sve to? Jesu li to Bugari?Ne. Bugarski narod nema nikakve veze satime; to ~ine izdajnici bugarskog naroda,koji se prodaju za {aku prqavog fa{isti~-kog srebra. Ti izdajnici ~ine sve {to je uwihovoj mo}i da budu poslu{ni monstrumuHitleru i da navedu nas Makedonce da za-mrzimo Bugare, Ruse, Srbe i druge sloven-ske narode, i da udarimo na wih. KrvolokHitler ho}e da uni{ti slovenske narode ida ih pretvori u feudalno robqe – robqekoje }e orati i kopati zemqu za nema~kegrofove i barone. Bezuman, Hitler urla da

4–5 miliona Slovena treba da nestanekako bi tamo gde su oni bili zaorao nema~-ki plug, i to je razlog {to je krenuo protivsovjetske Rusije, zemqe socijalizma, za{-titnika svih obespravqenih qudi, poseb-

no malog slovenskog naroda.Danas je herojska borba sovjetskog narodaborba svih slovenskih naroda protiv za-

jedni~kog zla. Wihova pobeda je i na{a po-beda, pobeda koja }e okon~ati ropstvo,glad i strah koji je doneo fa{izam.

Izvori za Osloboditelnata vojna iRevolucija vo Makedonija, 1941–1945 , str. 28–29

[ta su bili ciqevi ovog letka? Ka-kav je stav Oblasnog komiteta Komu-

nisti~ke partije Makedonije prema bu-

garskom narodu? Objasni ulogu SSSR-a uborbi makedonskog naroda. Uporedi jezikovog dokumenta sa jezikom prethodnih.

35

DRUGI SVETSKI RAT

9 Balist: ~lan Balli Kombetar.10 LNÇ– Levizija Nacional Clirimtare(Pokret nacionalnog oslobo|ewa), pod rukovodstvom komunista.

Op{ta pitawa za potpoglavqe Ia.Da li izvori realisti~no prikazuju politi~ke vo|e? Kakve sli~nosti moè{ da

uo~i{ u opisima razli~itih vo|a? Kakve razlike moè{ da uo~i{ u opisima razli~i-tih vo|a?Prona|i opise vo|a u svojoj zemqi iz istog perioda. Moè{ li da utvrdi{ sli~nostime|u wima? Prona|i neke druga~ije opise istih vo|a. [ta misli{, zbog ~ega je ista

li~nost opisana na razli~ite na~ine?

[ta moè{ da zakqu~i{ o propagandnim slikama – {ta one pokazuju? [ta je trebaloda one kaù qudima? Poku{aj da to utvrdi{ za svaki izvor: koju je ideologiju onpodràvao? Za{to je propaganda bila tako va`na za vreme rata? Moè{ li da odredi{glavne ideolo{ke i politi~ke konflikte u svakoj zemqi? Moè{ li da uo~i{ zajed-ni~ke trendove u svim zemqama?

?

Ib. Vojske i vojniciI–11. Ameri~ki izve{taj o aktivnostimaalbanskog pokreta otpora

„Balisti 9 izbegavaju da se bore i protivItalijana, i protiv Nemaca. Wihova osno-

vna politika u ranim danima bila je ’nekasaveznici biju na{e bitke.’ Sada, kada jeLNÇ10 osnaìo svoje pozicije do te mere daizgleda sasvim mogu}no da na kraju ratabude dominantan u zemqi, balisti postaju

?



nervozni i pozivaju Nemce da biju wihovebitke, poku{avaju}i da zbri{u LNÇa dapri tom sami uop{te ne u|u u borbu. [tagod da se dogodi, izgleda da su balisti~kagospoda, kako ih zove LNÇ, re{ena da se ne

upuste u istinsku borbu. Oni }e verovatnotu i tamo da obave poneku rafiniranu lik-vidaciju i izvedu poneko elegantno ubist-vo, i bi}e qudi koji }e to nazvati gra|an-skim ratom, ali oni ne}e ustati i boritise. Bar svi znaci ukazuju u tom smeru.“

Costa, str. 166

Ovaj izvod predstavqa deo zvani~nogizve{taja od 23. decembra 1943. koji

je ameri~ki predstavnik Kancelarije zastrate{ke poslove ( Office of Strategic Servi-ces) i Specijalnu egzekutivu ( Special Execu-tive) poslao u komandnu centralu izve{ta-vaju}i o aktivnostima albanskog pokretaotpora. Izvod omogu}uje da se stekne utisako ratnoj strategiji svake grupe i daje kom-parativnu perspektivu.

I–12. Predstavnici saveznika na Balka-nu o strategiji gerile u Albaniji

„Balli Kombetar zapravo kaè: ’Hajde da seorganizujemo odmah, a da se borimo kasnije.’Ili, kako navodi jo{ jedan izve{taj:’Krenu}emo u akciju kad se Britanci iskrca-

ju u Dra~u.’LNÇ zapravo kaè: ’Organizujmo se odmah iborimo se odmah. Nastavimo borbu sve dok sesavezni~ki vojnik ne pojavi na tlu Albanije’.“

Costa, str. 167

Ovo je izvod iz izve{tajâ o geril-skom ratu i ratnim strategijama Balli

Kombetar11 i LNÇtokom 1943; pisali su ihpredstavnici saveznika na Balkanu.

Slaè{ li se sa taktikom koja je opi-sana u gorwim izvorima? Da li ’male

nacije’ zaista treba da ostanu po stranidok se velike sile bore? Objasni svoj stav.

I–13. Hrvatski vojni izaslanik u Sofijio situaciji u Makedoniji

„[...] Odnosi izme|u Bugara i Nemaca sudobri. Pre nekog vremena u jednom no}nom

klubu u Skopqu do{lo je do incidentapoliti~ke prirode i tom prilikom inter-venisao je jedan nema~ki oficir. U tomklubu je orkestar svirao makedonsku him-nu, a jedan bugarski niì oficir je zapqe-skao. Na to mu je pri{ao oficir s vi{im~inom i upitao ga za{to je pqeskao. A on jeodgovorio: ’Sve {to je makedonsko isto-vremeno je i bugarsko’. Kad je to ~uo, bugar-ski oficir ga je o{amario. Taj doga|ajprimetili su neki nema~ki oficiri kojisu sedeli u istom klubu, pa su upitali bu-garskog oficira za{to je o{amario svogkolegu, ali ovaj nije odgovorio, nego je na-pustio klub. Nema~ki oficiri su po{li zawim i napoqu ga istukli. Taj incidentizazvao je nezadovoqstvo kod svakoga ko

je bio tamo i ko voli Makedoniju [...]“

Dokumenti za borbata ot makedonskiot narodza samostojnost i nacionalna dràva , str. 308–9

Ovaj tekst deo je {ireg izve{taja o

situaciji u okupiranoj Makedoniji,koji je hrvatski vojni izaslanik u Sofijipodneo Ministarstvu odbrane Hrvatske. Taunekoliko bizarna pri~a pokazuje nekeaspekte odnosa izme|u bugarskog i nema~kogvojnog osobqa u Vardarskoj Makedoniji,koja je u to vreme zvani~no bila bugarskateritorija.

Opi{i odnose izme|u nema~kog i bu-

garskog vojnog osobqa u VardarskojMakedoniji.

36

POLITI^KI KONTEKST

11 Balli Kombetar(Nacionalni front) bio je politi~ka i vojna organizacija u Albaniji tokom Drugog svetskograta, ~iji je ciq bio da posle oslobo|ewa uspostavi republiku. Pripadnici ove organizaije borili su se pro-tiv okupatora, ali su povremeno sara|ivali s Nemcima ne bi li uni{tili komuniste. Komunisti~ka propagan-da je to iskoristila da diskredituje organizaciju Bali Kombetar me|u Albancima.

??



Sl. 4. Zamewivawe nema~ke vojske bu-garskom vojskom posle fa{isti~ke oku-pacije jugoslovenske Makedonije (april1941)

I–14. i I–15.

Proglas Nacionalnog oslobodila~kogfronta (EAM) – Komitet Sterea Ellada

PROGLASNarodu RumelijeBra}o,Maska je pala i pokazalo se pravo liceorganizacije EDES. Jedinice te organiza-cije kukavi~ki su s le|a napale na{e sna-ge u Epiru i bez povoda zarobile vi{e~lanova Nacionalnog oslobodila~kogfronta. Wihov ciq je jasan: da u saradwisa svojim nema~kim partnerima [...] ras-ture Nacionalni oslobodila~ki front,pionirsku organizaciju gr~kog naroda, kojase bori za oslobo|ewe Gr~ke.Bra}o,Znali smo {ta je organizacija EDES, znalismo da sara|uju sa izdajni~kim nitkovima[...] . Znali smo {ta je wihov ciq: da masa-

kriraju Gr~ku, da slome nacionalni oslo-bodila~ki pokret, da podjarme gr~ki narodi uvedu diktatorski reìm. Sve smo toznali. No, u~inili smo sve {to je u na{ojmo}i da u {to ve}oj meri sa~uvamo je-dinstvo, jer je to bilo u interesu gr~kog na-roda – jer je to traìla borba za slobodu.Ali, sada, kad organizacija EDESotvore-

no sara|uje s Nemcima [...]; sada kad onipreduzimaju zajedni~ke operacije protivgr~kog naroda sa ciqem da ga pokoqu i daga razjedine u wegovoj borbi za slobodu,objavqujemo u ime gr~kog naroda da }emo

ih SLOMITI i onemogu}iti im da nanesu{tetu divovskom poduhvatu koji je gr~kinarod preduzeo da bi izvojevao slobodu,poduhvatu koji je hranio i koji jo{ uvekhrani svojom krvqu.Bra}o,imajte bezrezervnu veru u EAM– ELAS!Stupajte u wegove redove!Samo je EAM iznikao iz naroda i bori seza narod.Pozivamo sve qude koje je nepatriotskaorganizacija EDESzavela s pravog puta daotvore o~i i da nam se prikqu~e u na{ojsvetoj borbi za SLOBODU. @iveo EAM.@iveo ELAS.Smrt okupatorima, izdajicama i ubicamasopstvene nacije.

KOMITET EAM za STEREA HELLASFleischer,Stemma kai svastika, 2, str. 229

Proglas Nacionalne demokratske gr~keunije (EDES) 1943.

NACIONALNA DEMOKRATSKA GR^KAUNIJA [EDES]

PROGLASKomunisti~ka partija, koja je ̀ rtvovala ovuzemqu, koja je prepredeno i podmuklo uzur-pirala wene svete tradicije, koja je bezpotrebe samo uve}avala broj `rtava, koja jena sve strane organizovala ubistva i tero-risti~ke napade, koja je opqa~kala dobre

gra|ane, koja je eksploatisala sve i svako-ga, sada je pre{la sve granice uvredqivog ibestidnog pona{awa i usu|uje se da optuìEDES govore}i da se on sastoji od ger-manofila, agenata Gestapoa i ubica!!! [...]EDES stoji suvi{e visoko da bi ta bednakleveta mogla da stigne do wega i da gadotakne. U EDES-ovim redovima je sva voj-

37

DRUGI SVETSKI RAT



ni~ka slava moderne Gr~ke, sve moralnepoliti~ke li~nosti i svaki progresivanelement u ovoj zemqi.Zastava EDES-a je narodna socijalisti~kademokratija i tu zastavu on drì visoko i

~vrsto i drà}e je tako dok narodna socijalisti~ka demokratija ne bude ustanov-qena i ne postane izvor sre}e za sve Grke.EDES je istinski bakqono{a istinskogpatriotskog duha. Wegovi po~eci i wegovaduga tradicija, kao i li~na istorija wego-vih ~lanova ~ine ga zakletim neprijate-qem svih neprijateqa Gr~ke i krvoèd-nih vukova iz Sofije. [...]

Gr~ki demokrati i patrioti!Ostanite {to daqe od izdajnika i klevet-nika. [to daqe od onih koji denuncirajuokrvavqeni severni Epir i nastavqaju daflertuju s bugarskim medvedima. [to da-

qe od neprijateqâ va{eg mira i sre}e.Jednom re~ju, {to daqe od Komunisti~kepartije. Pridruìte se EDES-u, Nojevojbarki ~istote i nadmo}i. Pridruìte seEDES-u, sna`nom talasu plime istinskenarodne snage.

EDESFleischer,Stemma kai svastika, 2, str. 230

38

POLITI^KI KONTEKST

Po~etkom juna 1941. ~itava Gr~ka bila jepod trojnom nema~kom, italijanskom i

bugarskom okupacijom. Nemci su nametnulisurov okupacioni reìm, pqa~kaju}i poqo-privredu zemqe, wenu industriju, i zahteva-

ju}i od Gr~ke da pla}a tro{kove okupacije. Uzimu 1941–42. nastupila je razorna glad koja jeuzela desetine hiqada `rtava. Komunisti~kapartija je u septembru 1941. preduzela organi-zovawe Nacionalnog oslobodila~kog fronta(EAM). On je imao dva proklamovana ciqa:organizovawe otpora i slobodan izbor oblikavladavine po eventualnom oslobo|ewu Gr~ke.U ustanovqavawu EAM-a u~estvovale su idruge male zemqoradni~ke i socijalisti~kegrupe. Vojni ogranak ( ELAS) formiran je ubrzopotom. Nesposobnost tradicionalnog ’politi~-kog sveta’ da ponudi vo|stvo produìla se podokupacijom. Politi~ka praznina, stvorena zavreme Metaksasove diktature, sada se pove}a-la zbog ~iwenice da je veliki deo liberalnogvo|stva oti{ao u izgnanstvo. Komunisti, mar-ginalna snaga u me|uratnom periodu, poùrilisu da ispune ovaj vakuum. Nudili su viziju boqei pravednije budu}nosti. Osim toga, po{to supreìveli ranija progawawa, posebno pod Me-taksasovom diktaturom, stekli su iskustvo i

sposobnost da operi{u u ilegali. Iako su par-tijski vo|i dràli pod ~vrstom rukom vo|stvokako EAM-a tako i ELAS-a, najve}i deo vojnikanije pripadao komunistima. Pojavio se i niznekomunisti~kih grupa otpora, me|u kojima jenajzna~ajnija bila Nacionalna demokratskagr~ka unija ( EDES ), koju su stvorili gr~ki libe-ralni oficiri. Godine 1943. velika planinskapodru~ja bila su pod kontrolom snaga otpora.

Uporedi dva prethodna izvora. Kojesu ideologije zastupqene u ovim

proglasima? Kakvim se argumentima onikoriste? Misli{ li da je opredeqi-vawe za odre|enu stranu bilo samo pi-tawe ideologije? Da li je za ve}inskostanovni{tvo (s obzirom na prose~annivo obrazovawa qudi u to vreme) bilolako da se opredeli za jednu stranu?

Sl. 5. Fotografija partizana (mu{kara-ca i èna) sa levog krila otpora u Gr~koj

Atina, Muzej rata; Britanska zbirka ( Istoria, tom 16, str. 16)

Snage ELAS-a u mar{u. EAM/ ELASoja~an je velikim brojem Grka koji su

èleli da pruè otpor okupatorima. Tokom~itave okupacije zemqe od strane silâOsovine on je bio najva`niji protivnik oku-pacionih snaga u Gr~koj.

?



I–16. Osnovi programa Osvobodilnefronte (OF, Oslobodila~ki frontslovena~kog naroda)

1. novembar, 1941.

1. Mora se voditi nemilosrdna oruànaborba protiv neprijateqa.2. Ta aktivnost predstavqa osnov oslo-ba|awa i ujediwewa svih Slovenaca.3. Smatraju}i zajednicu jugoslovenskih na-roda prirodnom i istorijskom, Osvobodil-na fronta (OF) ne priznaje slom Jugoslavi-

je. Ona }e uloìti sve svoje napore u borbi

za razumevawe i jedinstvo svih jugosloven-skih naroda. U isto vreme, ona teì ujedi-wewu svih slovenskih naroda pod vo|s-tvom velikog ruskog naroda, na temequ pra-va na samoopredeqewe svakog naroda. (...)

5. Sve grupe koje u~estvuju u Osvobodilnojfronti saglasile su se da budu lojalne jedna drugoj. (...)7. Posle oslobo|ewa, Osvobodilna fronta}e uvesti narodnu demokratiju. Sva pitawakoja izlaze iz okvira nacionalnog oslobo|e-wa bi}e re{ena na demokratski na~in. (...)

Repe, Sodobna zgodovina, str. 187

39

DRUGI SVETSKI RAT

Ubrzo po{to su Nema~ka, Italija iMa|arska okupirale Sloveniju u apri-

lu 1941, Komunisti~ka partija Slovenije

(KPS) organizovala je antiimperijalisti~kifront, ~iji je ciq bio oslobo|ewe Slovenijeuz pomo} Sovjetskog Saveza. Takva organi-zacija nije se pro{irila na ostale deloveJugoslavije. Pored KPS, ostale osniva~kegrupe „Sokol“ i razne levo i liberalno ori-

jentisane grupe humanisti~ke inteligencije.Posle nema~kog napada na Sovjetski Savez(22. jun 1941) organizacija je preimenovana uOsvobodilna fronta slovenskega naroda(OF). U leto 1941. OF je pozvao na oruàniotpor protiv okupatora. Partizanima seprikqu~io veliki broj qudi razli~itih uve-rewa. U jesen 1941. OF je sastavio izjavu oidealima, nazvanu „Osnovni ciqevi OF“.Iako je OF ukqu~ivao politi~ke grupe razli-~itih ideologija, kontrolu je imala KPS.Osim oslobo|ewa, ciq KPS bila je revoluci-

ja, a to je odbilo mnoge qude i izazvalo gra-|anski rat na delovima slovena~ke terito-rije. Ali, ukupno uzev, ve}ina Slovenacapodràvala je OF, koji je pri{ao Anti-fa{isti~kom ve}u narodnog oslobo|ewaJugoslavije (AVNOJ), i u~estvovao u formuli-sawu principa na kojima }e po~ivati novafederalna Jugoslavija. Oktobra 1944. na kon-gresu OF, kojem su prisustvovali delegati iz~itave Slovenije, izabran je Komitet nacio-nalnog oslobo|ewa. Godinu dana kasnije, on jepreimenovan u Skup{tinu i obrazovao je deoprivremene vlade. OF, kao deo narodnogfronta Jugoslavije, osvojio je vlast na prvimposleratnim izborima 1945. godine.

Razmisli o ta~ki 7. Da li je ona ost-varena?

I–17, I–18. i I–19.

Iz dnevnika jugoslovenskog partizan-skog komandanta

„Pre nekoliko no}i do{lo je do borbe saoko 500 ~etnika iz odreda Draè Mihai-lovi}a. Razbijeni su i oko 140 zarobqeno.Na{i su likvidirali ~etnike u Poèzi. Utoj borbi su na{i partizani imali stra-hovite `rtve. Poginuo je komandant bata-qona drug Kapelan, dva komandira ~eta imnogo partizana. (...)Dogodilo se to da umesto borbe protivfa{isti~kih razbojnika vodimo borbu sabra}om; umesto da prolivamo neprijateq-sku krv, mi se me|usobno krvimo. Umestoda qudi Draè Mihailovi}a presre}u ne-prijateqske kamione i otimaju, oni pre-sre}u na{e kamione i otimaju ono {to jesrpski narod odvajao od svojih usta i da-

vao za narodnu borbu; umesto da presre}uNemce i Nemce ubijaju, oni presre}u na{equde i ubijaju iz zasede.“

Dudi}, str. 240

?



Iz zapisnika sa sastanka D. Mihailovi-}a i predstavnika nema~ke komande uSrbiji u selu Divci

11. novembar, 1941.

„Draà Mihailovi} – Kao vojnik ne sti-dim se {to sam nacionalista. U tom svoj-stvu èlim jedino da sluìm narodu. Pritom nisam se stavio na stranu onih kojièle da isteraju Nemce. Ali, ne}u da doz-volim, uzimaju}i u obzir slabe nema~kesnage koje su u zemqi, da Srbija postanekomunisti~ka. Vodila se borba sa pojedi-nim oficirima i podoficirima, ali to jeipak bio samo mawi broj. Na{a du`nost jekao vojnika da se ne predamo dogod moè-mo izdràti. Stoga nam se ne moè pre-baciti za{to se ne predajemo.... Borba protiv okupatora bila je nu`nozlo kako narodne mase ne bi pre{le nastranu komunista. Meni je kao vojnikusituacija vi{e nego jasna. Nikad se ne bihupu{tao u prepade da nije do{lo do komu-nisti~kih prepada i da Nemci nisu pre-davali gradove i sela.“

Branko Petranovi}, Mom~ilo Ze~evi}, str. 529

Iz instrukcija Draè Mihailovi}amajoru \or|u La{i}u i kapetanu Pavlu\uri{i}u

20. decembar, 1941.„... Ciqevi na{ih odreda jesu:1) Borba za slobodu celokupnog na{eg na-roda pod skiptrom wegovog Veli~anstvaKraqa Petra II.2) Stvoriti veliku Jugoslaviju i u wojveliku Srbiju, etni~ki ~istu u granicamaSrbije–Crne Gore–Bosne i Hercegovine–Srema–Banata i Ba~ke.3) Borba za ukqu~ewe u na{ dràvni ì-vot i svih jo{ neoslobo|enih, slovena~kihteritorija pod Italijanima i Nemcima(Trst–Gorica–Istra i Koru{ka) kao iBugarske, severne Albanije sa Skadrom.

4) î{}ewe dràvne teritorije od svihnarodnih mawina i nenacionalnih eleme-nata...Sa Komunistima – partizanima ne moèbiti nikakove saradwe jer se oni bore

protiv dinastije i za ostvarewe socijalnerevolucije...Postupak: sa Arnautima, Muslimanima iUsta{ama prema wihovim zaslugama zawihova gnusna nedela prema na{em ìvqutj. iste treba prepustiti „Narodnom sudu“– prema Hrvatima koji su pod okupacijomItalijana postupiti prema wihovomdràwu u danom trenutku.“

Zbornik dokumenata i podataka o NOR naroda Jugoslavije , XIV, kwiga 1, dok. br. 34

Ova dva dokumenta su poku{aj da seosvetli uloga i stav ~etnika i wihov

odnos prema partizanima i Nemcima. êt-nike je predvodio pukovnik poraène Jugo-slovenske vojske, Dragoqub Mihailovi}. Uleto 1941. ~etnici i partizani su sara|iva-li i zajedno su uspeli da oslobode neke gra-dove u zapadnoj i centralnoj Srbiji. Od sa-mog po~etka ustanka, partizani i Mihailo-vi}evi ~etnici borili su se za kontrolunad gradovima koje su oslobodili. Po~et-kom novembra 1941. sukob izme|u dva pokre-ta prerastao je u otvoreni gra|anski rat.Obe vojske tvrdile su da su jedini istinskiborci protiv okupacionih snaga i da wi-hovi protivnici sara|uju s okupatorom. Dokonferencije u Teheranu saveznici su gle-dali na ~etnike kao na svoje saveznike itek posle toga po~eli su da daju izvesnupomo} partizanima.

Kako je Mihailovi} objasnio nema~-kom komandantu napade ~etnika na

Nemce u prvim mesecima okupacije? Po

tvom mi{qewu, da li je on zaista sma-trao partizane ve}om opasno{}u odNemaca?Obratite pa`wu na stavove i predra-sude prema drugim narodima u izvoruI–19. Koji delovi uputstva su zapravopoziv da se ~ine ratni zlo~ini?

40

POLITI^KI KONTEKST

?



Sl. 6. Srpski plakat

Nikoli}, str. 37

I Srbija je u antikomunisti~komfrontu .

I–20. Saradwa izme|u usta{a i ~etnika

Svedo~ewe Sava Pre|e„Usta{ke vlasti su, pod pritiskom Nije-maca, po~ele da revidiraju politikuprema srpskom stanovni{tvu u Bosni iHercegovini. Wema~kom okupatoru je bilo

va`no da ima mir da bi mogao eksploati-sati prirodna bogatstva i koristiti ih zafront. (...) Paveli}eva vlada donijela jeniz mjera. Uvela je u Hrvatski dràvni sa-bor od predstavnika Srba, u koji su u{li

istaknutiji Srbi (...) osnovala Hrvatskupravoslavnu crkvu i pozvala u domobran-stvo pojedina godi{ta srpskih mladi}a,itd. (...) Usta{ko rukovodstvo prihvatilo

je politiku sporazumijevawa sa ~etnici-

ma. Prve pregovore i sporazume vlastiNDH napravile su sa ~etni~kim komanda-ma na Ozrenu i Trebavi. Tim sporazumima~etnici su priznali NDH i izrazili oda-nost Poglavniku. Prekinuta su sva nepri-

jateqstva prema vojnim i gra|anskimvlastima NDH, koje }e biti uspostavqenena cijeloj teritoriji gdje se nalaze ~et-ni~ki odredi. S ciqem vo|ewa zajedni~keborbe protiv partizana, ~etnici zadrà-vaju svoje vojne formacije, naoruàwe ikomande, a u akcijama protiv partizanasnabdijevaju ih vojne jedinice NDH. Rawe-ni ~etnici }e se lije~iti u bolnicama oru-ànih snaga NDH.“

Sarajevo u revoluciji (ur. Albahari i dr.),tom 3, str. 101–102

Iako su snage Nezavisne DràveHrvatske bile u ratu sa predstavni-

cima srpskih ultranacionalista (~etnici),{to je za posledicu imalo veliki broj`rtava me|u nevinim civilima, tokom vre-

mena (1942), a pod nema~kim pritiskom,hrvatski i srpski nacionalisti povezalisu se kako bi vodili zajedni~ku borbu pro-tiv komunista.

[ta je navelo neprijateqe (~etnikei usta{e) na saradwu? Po tvom mi{-

qewu, da li je do we do{lo samo zbognema~kog pritiska?

I–21. Po~etak ustanka u Bosni

Svedo~ewe @arka Zgowanina 12

„Dok smo bili u zanosu oko stvarawa prvepartizanske grupe i zadovoqni {to posao

41

DRUGI SVETSKI RAT

12 @arko Zgowanin, bosanski Srbin, ro|en je 1916. godine u blizini Prijedora (severozapadna Bosna). Bio je jedan od organizatora ustanka 1941. godine na Kozari i u Bosanskoj krajini. Posle Drugog svetskog rata bio je jedan od ~elnika dràvne policije u Bosni i Hercegovini. Umro je u Zagrebu 1970.

?



ide dobro, situacija se na ~itavoj Kozari 13

naglo izmijenila i izme|u 28. i 30. jula 14

pojavili su se samoupu}eni kuriri i pro-nosili vijesti da je ustanak po~eo i da sesve mora di}i na noge. Ustanici s dubi~-

kog sreza,15

vjerojatno samoinicijativno,napali su àndarmerijsku stanicu naKneìci i likvidirali je. To je otprilikecentar Kozare, te se pronio glas po Koza-ri da je ustanak po~eo. (...) Dogovorili smose da preporu~imo narodu da se vratiku}ama dok mi ne pitamo rukovodstvo 16

{ta treba raditi. Neki su pristali, nekinisu. Odmah sam se uputio ka Le{qanimaznaju}i da je [o{a 17 tamo. (...) [o{i samrekao kakvo je stawe i pitao da li ima no-ve direktive. [o{a mi je odgovorio da nion ne zna {ta se de{ava. Narod se masovnodiè i puca na sve strane.“

Kozara u Narodnooslobodila~kom ratu (ur. @arko Zgowanin i dr.), tom 1, str. 349

Posle Drugog svetskog rata komu-nisti~ke vlasti su tvrdile da je

pobuna po~ela kao ustanak koji je podstakla jedino Komunisti~ka partija. Me|utim, ovajizvor pokazuje da je ustanak podstaknut inagonom za preìvqavawe.

Za{to su partizanski vo|i sa Ko-zare savetovali narodu da se vrati

svojim ku}ama i ostane onde dok se sarukovodstvom ne obave konsultacije

{ta da se radi? Za{to je bilo va`no daoni (komunisti) organizuju pobunu? Kakoi za{to se ponekad tuma~ewe istorij-skih doga|aja razlikuje od doga|ajasamih?

I–22. Formirawe SS –„Hanxar“ divizije 18

kao vrhunac muslimanske kolaboracijeu Bosni 19

Svedo~ewe Xemala Bijedi}a 20

„To je period kada neprijateq vodi propa-gandno-mobilizatorsku akciju u Sarajevu sciqem formirawa XIII SS, nazvane „Han-xar“ divizija. Zato je u Sarajevo do{aowema~ki, i ko zna ~iji jo{ agent, palestin-ski veliki muftija El Huseini, koji jeuspostavio kontakt sa reakcionarnom gru-pom Muslimana. Imali smo obavje{tewa o~emu se je raspravqalo na tim sastanci-ma, jer im je prisustvovao i ~ovjek koji je

drào vezu s nama. El Huseini je insisti-rao na tome da Muslimani daju svoj dopri-nos pobjedi Wema~ke i nastojao da seformira posebna SS jedinica, ve} pomenu-ta „Hanxar“ divizija, a zatim jo{ jedna.Najreakcionarniji dio Muslimana, koji seopredjelio za NDH, odnosno Wema~ku, ra-~unao je da ta jedinica moè posluìti

42

POLITI^KI KONTEKST

13 Planina u severozapadnoj Bosni.14 1941.15 Grad u severozapadnoj Bosni.16 Komunisti~ko vo|stvo.17 Slavni partizanski heroj sa Kozare.18 Hanxar je naziv za dugu sabqu koja je kori{}ena u osmanlijskom periodu.19 Za vreme Drugog svetskog rata Bosna je bila deo Nezavisne Dràve Hrvatske.20 Xemal Bijedi} ro|en je 1917. u Mostaru. Bio je ~lan jugoslovenske Komunisti~ke partije od 1939. i u~es-

nik komunisti~kog partizanskog pokreta od 1941. Za vreme i posle Drugog svetskog rata bio je jedna od kqu~-nih figura u politi~koj hijerarhiji. Iako je bio bosanski musliman, otvoreno je pisao o primerima musli-manske kolaboracije sa nacistima (recimo, o muslimanskoj SS „Hanxar“ diviziji). Poginuo je 1977. u avionukoji se sru{io u blizini Kre{eva (Bosna i Hercegovina). U vreme svoje smrti bio je jedan od vode}ih jugosl-ovenskih politi~ara.

?



kao snaga kojom }e Muslimani mo}i dakalkuli{u u ovom ili onom momentu. Zlo-upotrebqavaju}i izuzetno teàk poloàjmuhaxira, neprijateq je uspio da u ovu SSdiviziju uvu~e i dobar deo wih. Formira-

ju}i „Hanxar“ diviziju po brojnosti iustrojstvu wema~kih jedinica, nacisti su je poslali na prethodnu obuku u Francuskui Wema~ku, da bi po~etkom 1944. godinedo{la najprije u Srem, a zatim u isto~nuBosnu, gdje je izvr{ila brojne zlo~ine.Bila je sastavqena od jednog broja okr-vavqenih usta{a i olo{a, podràvana odnajreakcionarnijih muslimanskih, fa{is-ti~ki orijentisanih krugova. Iz kakvihsredina su vrbovani pripadnici ove divi-zije, najboqe govore sa~uvani podacivojnih i politi~kih organa Tre}eg rajha utzv. NDH. Naime, prilikom vrbovawa’dobrovoqaca’ u muslimansku SS diviziju,svakoj porodici iz koje je bio bar jedan’dobrovoqac’, bilo je ’zagarantovano’snabdijevawe prehrambenim artiklima inovcem koliko su dobivali i vojnici Tre-}eg rajha. Me|utim, to nikada nije zaìvje-lo u praksi, jer je rodbina – ène, rodite-qi ili djeca, da bi to ostvarila, moralaispuniti odre|ene formulare, a oni to ni-su mogli u~initi, jer su bili ’nepismeni’.“

Sarajevo u revoluciji (ur. Albahari i dr.),tom 3, str. 398–399

[ta su, po tvom mi{qewu, bili mo-tivi za pristupawe SS-u? Veruje{ li

da porodice dobrovoqaca nisu primilehranu i novac, koji su im bili obe}ani,iz razloga koji su navedeni u tekstu?

I–23. Darko Stupari} pi{e o formirawuprve partizanske jedinice u bliziniSiska (Hrvatska) u junu 1941.

„U dvori{tu ku}e obiteqi Lasi} u @abnute se ve~eri okupilo oko desetak komuni-sta i skojevaca. Pro{li su stotiwak

metara od sela i pod jednim hrastom odr-àli sastanak. Dogovarali su se do pono}i.^lanovi partijskih organizacija izobli`wih sela razi{li su se zatim zbogzadataka koje su trebali izvr{iti iste

no}i. Capo i Marijan ostali su sami podhrastom, rasprostrli {atorska krila i le-gli. Bila je to wihova prva partizanskano}. Bili su prvi jugoslavenski partizani.“U prvim danima partizanskog ratovawa„...svih je zanimalo koliko }e trajati rat.Odnosno dokle }emo ratovati, imamo li{anse da dignemo ustanak itd. (...) Neki supitali: ’Ako se zavu~em u {tagaq i akobudem ondje pet-{est tjedana, ho}e li sveovo zavr{iti?’ Takvima smo odgovaralida }e te{ko zavr{iti tako brzo, da je zanas najva`nije da se oru`jem odupremo, da

je to zasad na{a odluka, ali da }e takvuodluku donijeti cijela partija.“

Dedijer, str. 397

Kako je izgledala partizanska re-alnost u prvim danima pokreta

otpora? [ta misli{ o èqi za sakri-vawem u {tagqu?

I–24. Svedo~ewa o raspoloèwu u Ohri-du prilikom ulaska Nemaca, Italijana,Bugara i partizana tokom Drugog svet-skog rata

Ulazak Nemaca u Ohrid, 10. aprila 1941.„U ~etvrtak uve~e, oko pet sati, sva zvonapo~ela su da zvone jer su tad po~ele dastiù nema~ke jedinice. [...]Neki qudi ~ekali su ih u centru, a PantoRilkoski nudio im je hleb, so i vodu. Onisu se pla{ili da je sve to otrovano, pa jePanto morao prvi da proba. Kasnije ih je

jedan srpski pomorski oficir odveo domornarice i predao ih je. Znao je nema~kii verovatno je bio Hrvat. Po{to su pro{e-tali gradom, seli su da ru~aju, a jeli suhranu iz konzerve... Radwe su bilezatvorene. Radile su samo dve kafane,

43

DRUGI SVETSKI RAT

?

?



ali tamo nisu sluìli ni pi}e, ni kafu i~aj jer nije bilo {e}era...“

Ulazak Italijana, 11. aprila 1941.„U no}i izme|u petka i subote italijanske

jedinice do{le su s kolima punim vojnikai oru`ja... Italijani su bili prili~nogladni i traìli su od naroda jaja i pili-}e, kupovali su hleb i sli~no. Deca su improdavala hranu, a za uzvrat su dobijalanovac – lire i albanske leje.“

Ulazak Bugara, 12. maja 1941.„Dvanaestog maja u pet po podne stigla jenajpre bugarska policija. Primio ih jepredsednik op{tine, Ilija Kocareski.Petnaest dana kasnije do{ao je i ostatakbugarskih trupa. Nema~ki general Linde-man odrào je govor koji je prevo|en i ukojem je rekao da je predao grad Bugarima

jer je on wihov i oni treba da upravqajuwime. Onda je govorio bugarski general,koji je rekao da smo mi bili robovi srp-skog naroda i izrazio zahvalnost nema~kojoslobodila~koj vojsci.Eto tako su se u Ohridu promenili gospo-dari tri puta za mesec dana...“

Ulazak partizana 15. oktobra 1944.„Petnaestog oktobra (1944) u nedequujutro do{li su partizani. Narod je znaoda dolaze. Do{li su ja{u}i na kowima.Narod im je priredio veli~anstven do~ek.Bilo je mnogo qudi, mladih i starih. [...]Slede}eg dana do{lo je jo{ partizana.Me|u wima bile su ène naoruàne bom-bama, ma{inkama, redenicima, obu~ene upantalone, {to je bila prili~na novost...“

Mitreski, str. 230–232, 280

[ta su sli~nosti, a {ta razlikeizme|u ovih opisa? Je li mogu}no ra-

zaznati autorov stav prema razli~itimvojskama koje su dolazile u Ohrid?

Sl. 7. Bosanski muslimani u usta{-kim jedinicama

Kri{to, str. 257

Usta{e su posve}ivale posebnu pa`-wu bosanskim muslimanima. Paveli}

je obja{wavao da su cifre od 7,5 milionaSrba i samo 2,5 miliona Hrvata neta~ne;ima 5,5 miliona „katolika i muslimana

Hrvata“. Kako bi pridobili muslimane zasvoju stranu, zvali su ih „cve}e hrvatskognaroda“. Bosanski muslimani formirali suzasebne jedinice u usta{kim snagama.Razlikovali su se od drugih jedinica po„fesu“, tradicionalnoj muslimanskoj kapi.

44

POLITI^KI KONTEKST

?



I–25. Iskaz jednog deteta o rivalstvupoliti~kih grupa u Albaniji

„Slede}a smicalica koju su isprobali bi-la je da partizani, preobu~eni u nema~ke

uniforme, do|u k nama i kleve}u komu-niste, da vide ho}emo li da se sloìmo swima. Nema~ki simpatizeri izvodili suistu smicalicu sa svima u Arzi. I trifrakcije izvodile su istu smicalicu sasvima u Arzi. Mu{karci koji su dolazili uku}e uvek su bili iz nekog drugog delazemqe i u Arzi ih niko nije poznavao. Nataj na~in otkrivali su kako su se qudiodnosili prema svakoj od frakcija.“

Hysolli, str. 58

Kako su frakcije poku{avale daotkriju ko ih zaista podràva, a ko

ne? [ta ti ovaj odlomak govori o svako-dnevnom ìvotu civila? Po tvom mi{-qewu, {ta je mogao da bude najboqina~in da se odgovori na pitawa o raz-li~itim vojskama/frakcijama?

I–26. Cirkularno pismo centralnogve}a LNÇ svim regionalnim komitetimau Albaniji ( 9. septembra 1943)

„U slu~aju savezni~kog iskrcavawa, Ve}e

nacionalnog oslobo|ewa mora da budeistinska snaga. Oni moraju da mobilizuju~itav narod oko sebe i ne smeju da dozvoleda druge snage, kao Bali Kombetar, izvr{eikakav uticaj na narod. (...) Od ovog tre-nutka snage Nacionalnog oslobo|ewa mo-raju da se dokaù na svakom mestu i kad do-|e do iskrcavawa, moraju da se kroz ve}aNacionalnog oslobo|ewa predstave savez-nicima kao jedina snaga albanskog naroda.(...) Upravqawe Albanijom mora u celostida bude u rukama oslobodila~kih ve}a.“

Smiley, str. 89

[ta se ovim pismom savetuje qudi-ma, kako da se pona{aju u slu~aju

savezni~kog iskrcavawa u Albaniji?Kako da poku{aju da preduprede afir-maciju drugih politi~kih snaga? Kakav

je bio odnos LNÇprema rivalskim poli-ti~kim grupama u Albaniji? Da li jekona~ni, pa ~ak i glavni ciq pokretâotpora bio da do|u na vlast?

45

DRUGI SVETSKI RAT

?

?

Op{ta pitawa za potpoglavqe Ib.Napravi tabelu sa tri kolone. U prvu upi{i okupacione snage, u drugu komunisti~ke

snage, a u posledwu antikomunisti~ke snage iz svakog od izvora. Opi{i odnose izme|ukomunisti~kih i antikomunisti~kih snaga koje su operisale u istoj zemqi. Napravilistu snagâ koje su postojale u va{oj zemqi. Saznaj vi{e o wihovim vo|ama i ciqevi-ma. Kako su organizovane partizanske snage? Kakve su te{ko}e imale? Snage otporanisu se borile samo za slobodu nego i za neke druge ciqeve. Koji su to ciqevi bili?

?



Sl. 8. 27. mart 1941. Masovne demon-stracije protiv sila Osovine u Beogradu

Branko Petranovi}, Nikola @uti}, 27. mart 1941 .

Hitlerova besna reakcija na vojnipu~ koji je organizovala grupa jugoslo-

venskih oficira reaguju}i na pristupawe jugoslovenske vlade Trojnom paktu 25.marta ispoqila se u napadu na jugosloven-sku prestonicu 6. aprila 1941. i u uni{tewuprve jugoslovenske dràve.

I–29. Iz memoara Konstantina Kacarova, 22

poznatog bugarskog advokata, o prvojgodini Drugog svetskog rata

„U toj fazi ’ drôle de guerre’, u Bugarskoj serat, bar na povr{ini, jedva ose}ao, u poli-ti~kom kao i u vojnom smislu. Unutra{wasituacija po~ivala je na carskom autorite-tu, a on je opet po~ivao na vojsci o~i{}enojod oficira koji se bave politikom i naministrima koji nisu ~lanovi nijedne par-tije. Spoqna politika zemqe bila je po-litika ~ekawa, politika kursa ’pro}i ne-opaèno’. (...) Bugarska je bila neutralna.Ta re~ imala je posebno privla~nu snaguza Bugare. Vodili smo tri rata i propati-li dve nacionalne katastrofe, koje su sa-hranile nacionalne ideale kojima se in-spirisala na{a generacija. Bugari nisu

verovali da }e ratom ili u~e{}em u ve-likom me|unarodnom savezu popravitisvoje ìvotne uslove.Tipi~an primer izgubqene vere Bugara daih u to vreme sre}a ~eka u me|unarodnoj

politici daje slede}i vic, veoma popu-laran u to vreme:Piò sretne seoskog u~iteqa i pita ga:’U~itequ, ovog puta }emo ostati neutral-ni, zar ne?’’Ne, ne,’ odgovara u~iteq, koji je specija-lista za me|unarodnu politiku, ’ovog putaBugarska ne}e biti nema~ka saveznica.Sada idemo sa Engleskom!’’Odli~no! Nek jednom i Engleska zaradibatine!’“

Kacarov, str. 547–548

Za{to je ve}ina Bugara htela daizbegne novi rat? Da li su o~ekiva-

li da }e im potowi svetski sukob done-ti ikakvu dobrobit?

I–30. Poznati bugarski novinar DanailKrap~ev o optu`bi da Bugarska ne pru-à otpor nema~koj vojsci

Za{to nisu zaustavili nema~ku vojsku?

„Neke zemqe kritikuju Bugarsku {to je do-zvolila nema~koj vojsci, svome savezniku uSvetskom ratu, da pro|e kroz wenu teri-toriju. Moramo da naglasimo da su tezemqe Velike sile. Mi, Bugari, imamo svaprava da ih pitamo: za{to oni, koji kri-tikuju Bugarsku {to je dozvolila nema~kojvojsci da pro|e kroz wenu teritoriju, nisuzaustavili istu tu vojsku u wenom mar{upro{le ili pretpro{le godine? (...) Za{tonisu do{li u dowi tok Dunava da zaustaveNemce, nego ho}e da sedam miliona Bugara,koji su bili nema~ki saveznici u Svetskomratu, spre~i Nemce da pre|u veliku reku?

47

DRUGI SVETSKI RAT

?

22 Konstantin Kacarov ro|en je 1898. u Sofiji. Bio je profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Sofiji(1931–1953). Nepravedno je osu|en 1953. Oslobo|en je, jer je kasnije utvr|eno da je wegova presuda bilapogre{ka pravosu|a. Posle obarawa presude, emigrirao je u [vajcarsku.



Na kraju krajeva, ne bi trebalo zaboravitida je Bugarska `rtva Versajskog ugovora,koji je za wu po~eo u Bukure{tu, a zavr{iou Neiju. Za{to bi sedmomilionske nacijebile obavezne da zaustave juri{ osamde-

set miliona Nemaca koji hrle da stvorenovu Evropu? I Bugarska i Nema~ka su`rtve pobednika u ratu koji se vodio predve decenije i mi ~ekamo da pobedi prav-da (...)“Novine ’ Zora ’, Sofija, 6. mart 1941.

Krap~ev, str. 210–211

[ta su autorovi argumenti? Jesu lioni uverqivi? [ta je Krap~evqev

stav prema Nema~koj i Nemcima?

I–31. Isti bugarski novinar Danail Kra-p~ev komentari{e brzu pobedu Nema~kenad Jugoslavijom u aprilu 1941. godine

„Sru{ena je zemqa koja je 1885. napalaKne`evinu Bugarsku jer se Ju`na Bugarskaprikqu~ila severnoj. Sru{ena je zemqakoja je 1913. perfidno odbacila savezni~-ki sporazum izme|u Bugarske i Srbije iizazvala rat me|u saveznicama (Drugibalkanski rat). Sru{ena je zemqa koja jena mirovnim pregovorima u Bukure{tu hte-la da dobije Carevo selo, kao i da ’polo-mimo zube u Sofiji’, kako je izjavio srpskipredstavnik Spalajkovi}. Sru{ena je zem-qa koja je Gr~koj dala domovinu ]irila iMetodija. Sru{ena je zemqa koja je pod-stakla atentat na austrijskog princa pre-stolonaslednika, izazivaju}i time Svet-ski rat. Sru{ena je zemqa koja je dopri-nela da Bugarska bude izba~ena iz egejskogregiona. Ka`emo zemqa, a ne srpskinarod, jer narod nije kriv; kriva je wihovavladaju}a inteligencija, koja je oduvekmrzela Bugarsku...Ne samo {to je ta zemqa potla~ila vi{eod milion Bugara odvajaju}i ih od nas ipoku{avaju}i da uzme wihova srca, du{e imaterwi jezik, nego je i iznutra potkopa-vala Bugarsku...

Isus Hrist je ustao iz mrtvih! Od sada }egra|ani Bugarske disati slobodnije.Radujmo se!“

Krap~ev, str. 145–146

[ta je Krap~evqev razlog za sre}upovodom ovog doga|aja? Da li se we-

gova sre}a odnosi na ~itavu Jugoslavijuili samo na wen deo? Za{to? [ta taj~lanak govori o svome autoru?

Sl. 9. Rumunske novine: kraq Mihail, ge-neral Antonesku, Musolini, Hitler (1941)

„Universul“, br. 130, 15. maj 1942.

Sl. 10. Rumunske novine: kraq Mihaili generalisimus Staqin (1945)

„Universul“, 26. oktobar 1944.

Uporedi ovu fotografiju sa prethod-nom. [ta je tvoje mi{qewe o rumun-

skoj vojsci i o politi~arima koji mewajustranu? Da li misli{ da je novo ’dru-garstvo’ iskreno? Objasni svoj odgovor.

48

POLITI^KI KONTEKST

?

?

?



I–32. i I–33.Izvod iz Memoara (18.10.1941) onda{wegpremijera Emanuila Cuderosa (Emmano-uil Tsouderos ) – nekada{weg bankara po-znatog po liberalnim pogledima i

suprotstavqawu Metaksasovom reìmu– u zvani~noj vladi Gr~ke u Kairu; upu}e-no Britancima

„... Povratak Kraqa i wegove porodice una{u zemqu pitawe je ~asti, jer je on sle-dio ispravnu i hrabru politiku, ali i za-to {to je to u najboqem interesu nas samihi na{ih saveznika. Svako dovo|ewe reì-ma u pitawe, do kojeg bi moglo do}i poslerata, bacilo bi Gr~ku u sukobe i anarhijubez kraja. Ako se na{i prijateqi radujuposleratnoj Gr~koj, sposobnoj da nastavida sprovodi svoju spoqnu politiku ikoristan politi~ki uticaj na Mediteranui na Balkanu, oni moraju ve} sada da pri-preme tle koje }e onemogu}iti da se uGr~koj dogode takve anomalije.“

Fleischer, tom 1, str. 181

Kako Cuderos poku{ava da uverisaveznike da je povratak kraqa u

wihovom najboqem interesu? [ta timisli{ o wegovim argumentima?

Poruka britanskog Ministarstva spoq-nih poslova britanskom ministru uKairu 14.8.1944.

„Ono {to bi boqe posluìlo na{im inte-resima bila bi predaja Nemaca u trenutkukada na{e snage budu spremne da u|u uGr~ku, pod uslovom da oni predaju i sve-ukupno nema~ko oru`je i zalihe, tako da to

ne padne u ruke EAM-a, i da nema nikakvog jaza iz kojeg bi EAM mogao da izvu~e korist.Za to bi bilo vi{e izgleda ako bi materi-

jal mogao da se preda u lukama koje su namalako dostupne. Naravno, feldmar{al zaBliski istok razmatra razne puteve ina~ine i uze}e u obzir gorwa razmatrawa.“

Iatridis, str. 227

Nema~ka je zapo~ela invaziju na Gr~-ku u aprilu 1941. i gr~ke, kao i bri-

tanske trupe brzo su savladane. Tri danapre pada Atine 23. aprila, general Colako-glu ( Tsolakoglou) bez saglasnosti vlade sklo-

pio je sa Nemcima sporazum o primirju. Kraqi wegova vlada povukli su se na Bliskiistok. U Gr~koj je ustanovqena kolaboracio-nisti~ka vlada. U martu 1944. EAM je formi-rao Politi~ki komitet nacionalnog oslobo-|ewa, koji je trebalo da upravqa Gr~kom ikoji je predstavqao direktnu pretwu vladiu egzilu. Novi premijer vlade u egzilu Jor-gos Papandreu je, pod britanskom egidom, za-po~eo formirawe vlade nacionalnog jedin-stva. Na kraju je dao EAM-u pet sporednihministarstava u novoj vladi. Papandreuovavlada vratila se u oslobo|enu Atinu u okto-bru 1944, pra}ena nevelikim britanskimsnagama. Papandreu nije dao prvenstvo zah-tevima za ka`wavawe kolaboracionista.Ali, glavni problem leào je u demobilisa-wu gerilskih vojski i wihovom zamewivawunacionalnom vojskom. EAM-ov kandidat sepovukao iz kabineta i nekoliko dana kasni-

je, 3. decembra 1944, EAM je organizovao ma-sovne demonstracije. Policija je pucala iubila oko petnaestoro qudi. JediniceELAS-a napale su policijske stanice. U Ati-ni su vo|ene èstoke uli~ne borbe izme|u

ELAS-ovih jedinica, na jednoj, i britanskih ivladinih snaga, na drugoj strani. Na kraju subritanske trupe odnele prevagu u borbi.

Kakvog se jaza pla{ilo britanskoMinistarstvo spoqnih poslova?

Zbog ~ega?

I–34. Brigadni general Majers ( Myers ),komandant britanske vojne misije uGr~koj, procewuje uticaj otpora nacis-tima na sveukupni tok rata

„Ubrzo posle okupacije, Gr~ka je za neprijateqa postala podru~je od znatne stra-te{ke va`nosti. Ne samo da je zemqa ce-|ena kako bi dala maksimum lokalnih

49

DRUGI SVETSKI RAT

?

?



proizvoda nego su i wene luke, pogotovuPirej, kori{}ene koliko za snabdevaweneprijateqskih ostrvskih vazdu{nih bazau isto~nom Mediteranu, toliko i da se voj-ne potrep{tine doture preko mora do se-

verne Afrike.U jesen 1942, ba{ kad smo probili linijukod El Alamejna, sru{en je vijadukt kodGorgopotamosa i jedini èlezni~ki put doAtine prese~en je na {est kriti~nih nede-qa, 23 tokom kojih neprijateq nije bio u mo-gu}nosti da koristi Pirej za oja~avawesvojih trupa u severnoj Africi tako malimrezervama kao {to je ve} bio slu~aj u ju`-noj Gr~koj. [iroko rasprostrawene sabota-è komunikacijâ u junu i julu 1943. privre-meno su odsekle dve nema~ke divizije odglavnog fronta na Siciliji. To je znatnodoprinelo sveukupnom planu, uspe{nomiskrcavawu i zauzimawu ostrva. Procewu-

je se da su izme|u 1941. i 1944. andartes *

naneli neprijatequ gubitke od preko dva-deset pet hiqada. Poznato je da je prekosto pedeset lokomotiva o{te}eno ili uni-{teno. Podignuto je u vazduh preko sto mos-tova. Preko dve stotine pedeset brodovaod oko {ezdeset osam hiqada tona poto-pqeno je ili o{te}eno sabotaòm. Tokom1943. akcije andartesa zaustavile su tri-naest italijanskih divizija u Gr~koj. Po-sle italijanske kapitulacije, Nemci su bi-li prinu|eni da tamo drè {est divizija.Da je neprijateq oslabio svoju okupacionuarmiju pre nego {to je u planinama izbiogra|anski rat, ozbiqno bi rizikovao daGrci podignu svenarodni ustanak.“

Myers, str. 280–281

Za{to je Gr~ka bila od strate{kogzna~aja za Nemce? U ~emu je zna~aj

uni{tewa vijadukta kod Gorgopotamosa?

Sl. 11. Fotografija iz rumunskih no-vina: drugarstvo izme|u rumunske voj-ske i Crvene armije – oficiri na frontu

„Universul“, Bukure{t, 6. oktobra 1944.

Koje je godine mogla biti snimqenaova fotografija? Objasni svoj

odgovor.

I–35. Tretman engleskih zarobqenika uRumuniji (1944)„Antonesku je obavestio âsa ( Chas) da }enas za{tititi od Nemaca iako ja ovamodolazim kao neprijateq. Nisu morali daizmi{qaju za Nemce nikakav izgovor {tonas uzimaju u za{titu i zahvaquju}i tome}e nam profesor Mihail Antonesku ( Mihai Antonescu) pomo}i da napi{emo svojeizjave. Ni u kom slu~aju ne smemo da pri-znamo da smo poslati radi sabotaè naf-te, jer bi takav ~in protiv strate{ke si-rovine pruìo Nemcima validan argumentda nas preuzmu... Eto, tako je najbliìHitlerov saveznik – kvisling – uhvatiotri britanska padobranca, zatim im ponu-dio svoju za{titu i poslao vlastitog mi-

50

POLITI^KI KONTEKST

23 Ru{ewe èlezni~kog vijadukta kod Gorgopotamosa u novembru 1942, preko kojeg je prelazila èlezni~kapruga Solun–Atina, bilo je jedna od najspektakularnijih akcija pruàwa otpora u okupiranoj Evropi. Izvelisu ga gerilci, ~lanovi ELAS-a i EDES-a i saboteri koje je padobranima spustila u Gr~ku Britanska egzekuti-va za specijalne operacije.

* Partizani.

?

?



nistra spoqnih poslova da ih pou~i kakoda se pona{aju kad ih Nemci budu ispiti-vali. Koliko bi qudi kod ku}e – naviklihda o ratu prosu|uju u najop{tijim i mawedvosmislenim crtama – moglo i da pomis-

li da je tako ne{to mogu}no?“ Porter, str. 161

Ovaj izve{taj napisao je Ajvor Porter(Ivor Porter), engleski obave{tajac

poslat u Rumuniju sa zadatkom da uspostavivezu sa Juliju Maniuom, 24 vo|om demokrat-ske opozicije. Tretman kojem su bili pod-vrgnuti zarobqenici pokazuje stav Antone-skuove vlade, koja je uprkos zvani~nim izja-vama vernosti Nema~koj, nastojala da zado-bije simpatije silâ unutar savezni~kih

snaga.

îme se, po tvom mi{qewu, obja{-wava neuobi~ajen tretman ratnih

zarobqenika?

I–36. Iz zapisnika o razgovoru izme|u J.B. Tita i V. êr~ila u Napuqu 12. avgus-ta 1944.

„(...) MAR[AL TITO je rekao da {to se ti~eSrba on nije u sva|i s wima ve} samo s Miha-ilovi}evom grupom koja je okrenula pu{keprotiv partizana u najkriti~nijem trenutku.MINISTAR PREDSJEDNIK je rekao da jepravo rje{ewe za Jugoslaviju demokratskisistem koji bi se oslawao na seqake, dokbi uvjeti na seqa~kim imawima postepenopostajali sve boqi.MAR[AL TITO je rekao da, kao {to je ne-koliko puta javno izjavio, ne èli uvestikomunisti~ki sistem u Jugoslaviji, ako nezbog drugoga onda zbog toga jer se o~ekujeda }e ve}ina evropskih zemaqa nakon ra-ta ̀ ivjeti u demokratskom sistemu od ~egase Jugoslavija ne bi smjela razlikovati.“

Tito–Churchill : Strogo tajno , str. 277

Da li je Tito bio iskren premaêr~ilu?

51

DRUGI SVETSKI RAT

?

?

I–37. Naredba italijanskog kraqa Vito-rija Emanuelea IIIod 3. maja 1941. o anek-

siji Qubqanske provincije ItalijiKRAQEVA NAREDBA OD 3. MAJA 1941 – XIX,BR. 291

Osnivawe Qubqanske provincije

VIKTOR EMANUEL III(...) ^lan 2. Naredbom Kraqa izdatom napredlog Du~ea i ministra spoqnih poslo-va, Qubqanska provincija }e – zbog kom-paktnog slovena~kog stanovni{tva – uì-vati autonomni status, ~ime }e se uzeti u

obzir etni~ke karakteristike stanovni{-tva, geografski poloàj zemqe i weneposebne lokalne potrebe.

^lan 3. Administrativna vlast bi}e u ru-kama Visokog komesara imenovanog Kraqe-

vom naredbom, na predlog Du~ea, premijera, kao i ministra unutra{wih poslova.^lan 4. Visokom komesaru pomaga}e ve}esastavqeno od ~etrnaest ~lanova izabra-nih iz produktivnih grupa slovena~kogstanovni{tva.^lan 5. Za stanovnike Qubqanske provin-cije ne}e biti obavezne vojne slu`be.^lan 6. Nastava u osnovnim {kolama odr-àva}e se na slovena~kom jeziku. Na se-kundarnom i tercijarnom nivou {kolo-vawa postoja}e izborna nastava italijan-skog jezika. Sve zvani~ne odluke izdava}ese na oba jezika. (...)

Ferenc, str. 33

24 Juliju Maniju ( Iuliu Maniu, 1873–1953), rumunski politi~ar. Istaknuti lider rumunskog nacionalnog pokre-ta u Transilvaniji za vreme Austrougarske monarhije. U me|uratnom periodu Maniju je bio jedna od glavnih po-liti~kih figura i postojano je promovisao demokratske ideje. Bio je lider demokratske politi~ke opozicijeza vreme Antoneskuove vlade. Komunisti su ga osudili i zatvorili (1947). Maniju je umro u zatvoru u Sigetu.



Op{ta pitawa za potpoglavqe Iv.Koji su ~inioci uticali na odluku o stvarawu odre|enih koalicija? Za{to su poli-

ti~ki akteri mewali koalicije? Da li su aktivnosti odre|enih aktera bile u skladu swihovim proklamacijama s po~etka rata?

Italijanske trupe okupirale su zapad-ne i ju`ne delove Slovenije. Posle

kratkotrajne vojne administracije, italijanski okupatori transformisali su svojeokupirane teritorije u takozvanu Qubqansku

provinciju ( Provinzia di Ljubliana). Wome jeupravqao visoki komesar. Nekoliko danaposle okupacije, vlast je preuzelo slovena~-ko telo pod imenom Nacionalni savet, ali jeono trajalo samo nekoliko meseci i nijeimalo nikakvu stvarnu mo}. Pravno, Qubqan-ska provincija bila je jedna od italijanskihprovincija. Dobila je autonomni status, kojise manifestovao u razli~itoj tituli wenogupraviteqa (’visoki komesar’ umesto ’pre-fekt’, kako je titula glasila u Italiji), udvojezi~nosti, u formalnoj koadministraci-

ji, tj. u~e{}u savetodavnog ve}a za Qubqan-

sku provinciju, ~iji su ~lanovi bili Slo-venci, i najzad u ~iwenici da slovena~ki gra-|ani nisu morali da slu`e vojsku. Posle ita-lijanske kapitulacije, nekada{wu italijan-sku okupacionu teritoriju preuzeli su Nemci

Komentari{i ~lan 4.

I–38. Anegdota Ivana Venedikova, pozna-tog bugarskog arheologa, o wegovimodnosima sa Nemcima u Makedoniji

„U tom trenutku Stamen Mihajlov doveo jenema~kog vojnika, arheologa. Bio je tipi-~an Nemac, plav, visok, u uniformi; nala-zio se sa svojom jedinicom u Skopqu. Imao

je oko 35 godina i specijalnost mu je bilapreistorijsko doba...

Posledwi put kad sam ga video,Lange mi je ispri~ao vic o nama, Bugarima:

’Pri~a se da vas ima dvanaest mili-ona’, rekao je.

’Ne, samo {est.’’Ne, dvanaest, {est miliona je s

nama, a drugih {est – sa SovjetskimSavezom’, rekao mi je.

To me je rastu`ilo, ali ni{ta nisamrekao. Je li mogu}e da je on u pravu?

Venedikov, str. 238–239

[ta je skriveni nema~ki prigovor?Na osnovu ~ega je dat?

52

POLITI^KI KONTEKST

25 Vidi i izvore III-6 i III-7.

??

?

Ig. Verske organizacije

I–39. Poslanica arhiepiskopa Jawine(Gr~ka) svim hri{}anima pod wegovomnadle`no{}u (10.9.1943) 25

Hri{}anima na{e zemqeDevetog ovog meseca vojnu upravu nadEpirom preuzele su nema~ke okupacionevlasti. Nosioci te vlasti objavili su danema~ka vojska preduzima mere da za{titimiroqubivo stanovni{tvo koje po{tuje

zakon, ali da pripadnike gerile smatraneprijateqima ne samo nema~ke vojske ne-go i miroqubivih gra|ana, koji }e snositiposledice strogog ka`wavawa, jer }e biti

neophodno da se preduzmu o{tre mere, pre-ma krivima i prema nevinima bez razlike.Koristimo ovu priliku da se jo{ jednomobratimo na{em hri{}anskom narodu i daga podsetimo koliko su kriti~na ova vre-mena i da uputimo o~insku opomenu i save-



tujemo ga da se uzdrì od svakog nezakoni-tog ~ina i da ubedimo naivnije me|u wimada se uzdrè od kooperacije sa gerilom ipomagawa gerili, kako bi se predupredilapogibeq nevinih qudi.

U potpunosti shvatamo nemir u du{amasvih, ali u ime na{e pastirske du`nosti,u ime ne`ne qubavi za na{e stado, u ime~itavog ìvota provedenog u za{titi sta-da koje nam je povereno i u slu`bi wemu,pozivamo sve da stave na stranu li~niinteres u korist op{teg dobra, u koristvelikog broja nevinih qudi koji su izlo-èni nebrojenim opasnostima, i pozivamona razboritost, na potpuno razumevaweteìne okolnosti i na strpqewe.O~ekujemo i nadamo se da }e ovaj na{ kraj-wi poziv nai}i na du`nu pa`wu i da }ebiti uvaèn.S usrdnim molitvama Bogu

Jawina, 10. septembar 1943.Spiridon, arhiepiskop Jawine


[ta je jawinski mitropolit saveto-vao hri{}anima koji su bili pod we-

govom nadle`no{}u? [ta su bili moti-vi za davawe takvog saveta? Da li se iz

te poslanice moè videti je li jawin-ski mitropolit odobravao akcije ne-ma~kih vlasti ili ne?

I–40. Pismo arhiepiskopa Damaskina idrugih uglednih Grka Ginteru fon Alten-burgu, nema~kom ambasadoru u Gr~koj

Arhiepiskop Damaskin i drugi ugledniGrci

Ginteru fon Altenburgu,

opunomo}eniku Rajha u Gr~koj Atina, 24. mart 1943.Va{a ekselencijo,Mi, dolepotpisani, ne traìmo ovim pis-mom da se na bilo koji na~in ume{amo u pi-tawa generalne taktike nema~kih vlastiu ovoj zemqi ili bilo gde drugde, nego sa-mo èlimo da Vam iznesemo izvesna raz-

mi{qawa u vezi sa pitawima koja su pos-ledwih dana uznemiravala i uzbuwivala~itavo dru{tvo, u uverewu da }ete ihispitati u duhu istinske dobre voqe i jo{dubqeg razumevawa.

Pitawe o kojem je re~ odnosi se na prote-rivawe jevrejske zajednice gr~ke nacio-nalnosti iz Soluna, zajednice koja je veo-ma dugo u celosti bila zakonom integrisa-na u institucije ove zemqe i ne samo {tonikada nije davala razloga za pritu`be odstrane ijednog Grka, nego je, naprotiv, uvekdavala primer ozbiqne i kooperativnesolidarnosti sa wima, a u trenucima krizedokazala da je kadra da sebe porekne i`rtvuje za dobrobit svoje zemqe. (...)Treba napomenuti i to da se mentalitetJevreja u Gr~koj razlikuje od mentalitetaJevreja u Nema~koj i da oni ~ak ne znaju ni

jezik svojih jednovernika u Poqskoj, kudaih {aqu da ìve.Uzimaju}i sve to u obzir i imaju}i u viduda su na{i odnosi sa jevrejskom zajedni-com tokom ~itave gr~ke istorije uvek biliharmoni~ni i prijateqski – od dubinâantike preko vremena Aleksandra Veli-kog i wegovih naslednika, tokom svih epo-ha tolerantnog gr~kog hri{}anstva, sve dona{eg dana{weg ìvota kao nacije – veru-

jemo da Va{a ekselencija, imaju}i velikumo} da reguli{e prilike u na{oj zemqitokom sada{weg rata, ne}e oklevati daprihvati na{ zahtev i da odlu~i da seproterivawe jevrejske zajednice iz Gr~keobustavi, bar privremeno, dok se pitaweJevreja u Gr~koj ne prou~i u svetlosti po-sebnog i temeqnog istraìvawa.(...)Va{a ekselencijo,

U ime istih onih uzvi{enih ideja koje sugr~ki duh i visoka kultura Va{e zemqepodigli toliko visoko da su oni postalilozinka univerzalnog prestià i trajnogautoriteta, molimo Vas da obustava pro-terivawa na{ih jevrejskih sugra|ana, kojutraìmo, bude sprovedena {to pre, iuveravamo Vas da }e ~itav gr~ki narod na

53

DRUGI SVETSKI RAT

?



duàn na~in visoko ceniti veli~anstveniistorijski gest koji }ete na~initi.

Dokumenti o istoriji gr~kih Jevreja, str. 264–265

Pravoslavna crkva, koja je tokom ~i-tave okupacije ostala aktivna u Ati-

ni, igrala je va`nu ulogu u verskim i poli-ti~kim doga|ajima tokom tog perioda i nas-tojala da pomogne Jevrejima da pobegnu ilida se sakriju, te tako – i da preìve. Kad supo~ele prve deportacije Jevreja, arhiepi-skop Damaskin organizovao je sastanak vo-de}ih akademskih gra|ana, sudija i pravni-ka, kao i predsednika i sekretara sindika-ta i profesionalnih udruèwa. Napisanesu peticije kvislin{koj vladi i opunomo}e-niku Rajha, a potpisali su ih Damaskin i 21

javna li~nost, izraàvaju}i uàsavawe gr~-

kog naroda zbog deportacija i zahtevaju}ida se s wima smesta prestane.

Kako su autori ovog pisma pisali o jevrejskoj zajednici u Gr~koj? [ta su

traìli od ambasadora da uradi? Da lisu ugledne javne li~nosti dovele sebe uopasnost potpisuju}i ovo pismo (imaj uvidu nema~ku antisemitsku politikukao i brutalnost samog reìma)? Za{tosu, po va{em mi{qewu autori pisma na-

glasili da se „... mentalitet Jevreja uGr~koj razlikuje od mentaliteta Jevre-

ja u Nema~koj...“?

I–41. Katoli~ka crkva Albanije o itali-janskoj invaziji na Albaniju

„Od istorijskog dana 7. aprila 1939.Albanija je imala sre}nu sudbinu. Zahvaqu-

ju}i velikom Du~eu, wegovoj ekselenciji Be-

nitu Musoliniju, spasiocu Albanije, i uskladu sa voqom koju je izrazio albanskinarod preko Ustavotvorne skup{tine 12.aprila 1939, Albanci i wihov bratski ita-lijanski narod ujediweni su u svojoj sudbi-ni, koja je prirodno predodre|ena od drev-nih dana. Pod blistavom krunom Savoje i

pod wegovim veli~anstvom Viktorom Emanu-elom III, velikim kraqem i trostrukim po-bednikom, postali su jedno kao deo Rimskeimperije. Od tog sre}nog vremena Albancisu slobodni da bez straha izraàvaju svoja

ose}awa i te`we u svim stvarima, {to nisusmeli od vremena wihovog legendarnog vo|e\or|a Kastriota Skenderbega.“„Hully i Dritës“, (Zvezda svetlosti), decembar 1940, str. 601

Ovo je izvod iz ~lanka objavqenog u~asopisu Zvezda svetlosti („ Hully i

Dritës“), koji je bio zvani~ni organ katoli~-ke crkve i jedan od najuglednijih ~asopisa uAlbaniji.

I–42. i I–43.

Sarajevski muslimani o situaciji uBosni i Hercegovini (koja je u to vremebila deo Nezavisne Dràve Hrvatske)

„U tom krugu pojavila se 12.10.1941. Rezo-lucija koju je potpisalo oko sto sarajevskihMuslimana sa~iwena na prijedlog glavnogodbora ’El Hidaje’, 26 dru{tva muslimanskogsve{tenstva. Rezolucija konstatuje te{kostawe Muslimana u Bosni i Hercegovini,osu|uje nasiqa prema Srbima i Jevrejima,odbacuje odgovornost Muslimana za po~i-wena zlodjela i istovremeno osu|uje oneMuslimane – ’neodgovorne elemente’, kojisu u~estvovali u nasiqima. PotpisniciRezolucije formulisali su na kraju zahtje-ve, me|u kojima su najva`niji: uspostavqa-we ’sigurnosti ìvota, ~asti, imovine ivjere za sve gra|ane u dràvi bez ma kakvihrazlika’, kao i da ubudu}e sprije~e ’ma kak-ve akcije koje }e po svojoj naravi izazivatipobune i krvoproli}a u narodu’.“

Rexi}, str. 16

Neki predstavnici bosanskih musli-mana bili su zgroèni zlo~inima

koje su vlasti NDH po~inile nad srpskim i jevrejskim stanovni{tvom u Bosni i Herce-govini tokom 1941. U oktobru 1941. izdalisu rezoluciju u kojoj su izneli svoje stavove.

54

POLITI^KI KONTEKST

26 El Hidaja je bila kqu~na islamska organizacija u Bosni i Hercegovini.

?



Islamsko sve{tenstvo i formirawemuslimanskih SS -divizija 1943.

„U tom pogledu naro~ito su bili aktivniimami Mustafa Malko~ i Halim Malko~,koji su pred xamijama dràli propagandnegovore i pozivali vojne obveznike Musli-mane da se jave u 13. SS-diviziju. Vrbova-no qudstvo preba~eno je najprije i We-ma~ku, a zatim upu}eno u ju`nu Francusku,gdje je bilo podvrgnuto posebnoj discipli-ni, vojnoj obuci i politi~kom vaspitawu.Glavni ciq vaspitne nastave bio je da sekod pripadnika ove divizije razvije fa-talisti~ka predanost islamu i ratnim ci-qevima Tre}eg rajha, me|u kojima je oslo-bo|ewe svih Muslimana, naro~ito musli-manskog Bliskog istoka, od posebnog zna-~aja. Nosioci vaspitawa vojnog sastava 13.SS-divizije bile su mlade muftije, koje suprethodno sticale panislamsko obrazo-vawe u specijalnoj {koli koju je osnovaoveliki jerusalimski muftija El Huseini uBerlinu.“

Rexi}, str. 16

Uporedi ova dva izvora. Po ~emu se

razlikuju akcije razli~itih ~lano-va muslimanskog sve{tenstva? Moè{li da na|e{ sli~ne primere u svojojzemqi?

I–44. i I–45.Govor rumunskog patrijarha Nikodima,odràn na Pravnom fakultetu uBukure{tu 1942. godine

„Preostala je jo{ jedna jedina stvar kojutreba da imamo na umu. Na{i neprijateqisu i neprijateqi krsta, neprijateqskiraspoloèni prema civilizaciji zasnova-noj na neopisivoj muci i `rtvovawu, nasvetom jevan|equ i na nauci u wegovojslu`bi. Boq{evici hule na boga i bore se

da uni{te krst i sve {to je podignuto we-govom snagom, prevr}u zemqu na{ih prao-taca i prekopavaju grobove 27. (...)Sa dubokim korenima u pro{losti punojkrvi, branimo ovo nasle|e, koje pripada i

~itavom civilizovanom svetu. Borimo seza sveti krst i za sveto jevan|eqe i moli-mo se bogu i na{em gospodu Isusu Hristu.“

„Universul“, 79/2. mart 1942, str. 4

^lanak iz novina: Sestrinske crkve.Velike perspektive pravoslavqa , odMihaila Burlakua ( Mihai Burlacu )

„îm je stao rat na Istoku, pao je crni veokoji je razdvajao dve susedne bratskepravoslavne crkve – onaj veo {to je stajao

izme|u na{e starije sestre, Patrijar{ijeRuske pravoslavne crkve, i wene mla|esestre, Patrijar{ije na{e Rumunske pra-voslavne crkve. (...)I u re~ima upu}enim okrugu, wegova sve-tost Nikodim, patrijarh Rumunske pravo-slavne crkve izrazio je po{tovawe Ruskojpravoslavnoj patrijar{iji, na{oj starijojsestri: ’Nedavno se wegova svetost Alek-sej, arhiepiskop lewingradski i novgo-rodski... obratio pravoslavnim vernici-

ma na{e voqene zemqe bratskim re~imapodsticaja i okrepquju}eg hrabrewa zanade na{eg voqenog naroda i za dobrobitna{e svete crkve. Te misli na{e starijesestre u Isusu Hristu izazivaju u nama ve-liku radost. Na{a je ìva èqa da je vi-dimo obnovqenu i oja~anu, zajedno sa na-{om starijom sestrom u bogu, svetom pra-voslavnom crkvom Saveza Sovjetskih So-cijalisti~kih Republika; u duhu hri{}an-ske i bratske qubavi, najbliù vezu.’ (...)Ali, velike i nove perspektive otvaraju sepravoslavqu u budu}nosti. Teolozi i sve{-tenstvo svih pravoslavnih crkava na Bal-kanu ozbiqno su se pripremali ~ekaju}inovi vaseqenski sabor. Ali vaseqenskogsabora ne moè biti bez u~e{}a starije se-stre, ruske pravoslavne patrijar{ije. Na-

55

DRUGI SVETSKI RAT

27 Tvrdwa se odnosi na okupaciju Besarabije i Bukovine od strane Sovjetskog Saveza u leto 1940.

?



{i teolozi preduzeli su ozbiqna izu~ava-wa i istraìvawa u vezi sa anglikanskomcrkvom, porede}i je sa drugim pravoslav-nim sestrinskim crkvama. Ali, nisu moglida do|u do kona~nog zakqu~ka bez ekumen-

skog razumevawa svih pravoslavnih crka-va. Zato je i sa na{eg verskog stanovi{taobja{wivo {to je anglikanska crkva toplommolitvom i pobo`nim po{tovawem pozdra-vila trenutak ponovnog bratskog ujediwewadva hri{}anska pravoslavna naroda.“

„Universul“, 29/28.10.1944

Po ~emu se razlikuju ova dva teks-ta? [ta moè{ da zakqu~i{ iz ove

dve izjave patrijarha Nikodima o spoq-

nim pritiscima? Da li se, po tvom mi{-qewu, stav prema boq{evicima prome-nio? Ako jeste, {ta je mogao biti razlogza tu promenu? 28 Objasni svoj odgovor.

I–46. Hap{ewe patrijarha Gavrila odstrane Gestapoa u manastiru Ostrog, 23.aprila 1941.

„Posle kapitulacije jugoslovenske vojske 16.aprila, ja sam jo{ ostao u Ostrogu. Imao samnameru da se vratim {to pre u Patrijar{iju uBeograd. No to nije bilo lako izvodqivo.Putevi su bili razoreni, a benzina nije bilo,niti je bilo mogu}nosti da se ma sa koje stra-ne nabavi. Okupator je takore}i sve puteve,ionako slabe, upropastio sa svojim blindi-ranim kolima i tenkovima. ̂ ekao sam kolikotoliko pogodan momenat za moj povratak.Ne{to pre 6 ~asova izjutra, 23. aprila, zaku-cao je Milutin 29 na moja vrata. To me je jakoiznenadilo. Odmah sam pomislio da sene{to desilo. Tako je i bilo. Samo {to je Mi-lutin u{ao u moju sobu, saop{tio mi je: ’Va{aSvetosti, Nemci su do{li i traè vas’. Bio

je uznemiren i vrlo uzbu|en. Vide}i to wego-vo neraspoloèwe, ja mu rekoh: „Budite, mo-lim vas, prisebni i nemojte da kloneteduhom. Vama se ne}e ni{ta dogoditi, jer vinemate nikakve krivice. Nemci mene traè’.Tek {to sam zavr{io re~enicu, upado{e bezkucawa ~etiri Nemca u vojni~kim uniforma-ma, sa crnim ko{uqama, ispisanim inicija-lima na rukavima i reverima od bluze SD ,{to zna~i: Politi~ka policija GESTAPO...(...) Potpukovnik je izjavio slede}e: ’Vi steoptuèni, kao glavni ratni zlo~inac, za ula-zak Jugoslavije u rat protivu sila Osovine. Naosnovu toga imam nare|ewe Vrhovnog koman-danta vojne i civilne sile firera AdolfaHitlera, da vas saslu{am za va{e zlo~ina~kepostupke i da ih posle toga sprovedem vi{em

vojnom sudu radi izricawa pravedne kazne,koju predvi|a vojni zakon. Va{a se krivicasastoji u ovome: vi ste bili {ef gr~ko-srpskeCrkve u Jugoslaviji. Va{e je zvawe Patrijarhsrpski. Umesto da gledate va{u Crkvu i va{epot~iweno sve{tenstvo i svoje verne kaoglava Crkve, vi ste odstupili od svega i u{liu ~istu politiku, da sa toga terena dejstvujeteu va{em narodu i da ga razdraìte sa va{imstavom da bude kompaktan u svome revoltuprotivu sila Osovine. Naro~ito otkako je pot-pisan bio Pakt 25. marta, kojim je Jugoslavijasvojom slobodnom voqom i bez presije odstrane sila Osovine, pristupila Trojnompaktu. (...) Sve {to ste radili na{lo jeplodnoga zemqi{ta kod va{ih vernika, da sepodaju revoltu i pripreme vojni pu~. (...) Vi steli~no gurnuli Jugoslaviju u rat i oborilizakonito Kraqevsko namesni{tvo i wegovuVladu. (...) ̂ im je izbio rat 1939. godine, vi steu~estali svoje posete srpskom narodu i u svo-

jim govorima podizali ste u masama ratobornoraspoloèwe koje se sastojalo u tome: da

treba dati svaki otpor silama Osovine, kaoneprijateqima jugoslovenske dràve.“Memoari patrijarha srpskog Gavrila, str. 291, 299, 300

56

POLITI^KI KONTEKST

28 Jedan od razloga mogao je da bude promena stava boq{evi~kog reìma prema ruskoj crkvi u perioduizme|u dva teksta. Posle progona tridesetih i ranih ~etrdesetih godina, ruska crkva je 1943. ponovo legali-zovana. Ta promena Staqinove politike mogla je i rumunskoj crkvi dati nadu da je mogu}no ìveti saboq{evicima. Vi{e o tome vidi u: Pospiclovsky,The Russian Church under the Soviet Regime, tom I.

29 Stalni patrijarhov pratilac.

?



Patrijarh Srpske pravoslavne crk-ve Gavrilo (Doì}, patrijarh od

1938. do 1950) interniran je na po~etku ratau manastir Ostrog u Crnoj Gori, kao protiv-nik politike sila Osovine i pristupawa

Jugoslavije silama Osovine. Posle dugotraj-nih mu~ewa, preba~en je u Sarajevo, a zatimu zatvor Gestapoa u Beogradu. Nema~ke oku-pacione vlasti su ga zatim internirale umanastir Rakovica u blizini Beograda, akasnije u manastir Vojlovica. Tamo je, podnadzorom i u potpunoj izolaciji, ostao doseptembra 1944, kada je, zajedno sa vladi-kom Nikolajem Velimirovi}em, preba~en ukoncentracioni logor Dahau, u kojem je pro-veo nekoliko meseci. Iako je bio protivniknovog komunisti~kog reìma, vratio se uzemqu 1946. godine i poku{ao da pomogne uobnovi ratom uni{tene zemqe i ponovnomustanovqewu gotovo potpuno uni{tenecrkvene organizacije u nekim podru~jima(posebno na teritorijama koje su bile u sas-tavu Nezavisne Dràve Hrvatske).

Kako je patrijarh reagovao kad mu jere~eno da ga traè Nemci? Za {ta je

bio optuèn? Uporedi veru patrijarhaGavrila sa verom nadbiskupa Stepinca(slede}a dva izvora).

I–47. Stepin~evo pismo Paveli}u, od 14.maja 1941.

„Poglavni~e!Upravo sam dobio vest da su u Glini usta-{e streqale 260 Srba bez ikakve istrageili suda. Znam da su Srbi u ovih dvadesetgodina svoje vladavine po~inili ozbiqne

zlo~ine. Ali ipak nalazim da je mojabiskupska du`nost da dignem glas i kaèmda katoli~ki moral to ne dozvoqava; zatovas molim da preduzmete najhitnije merena ~itavoj teritoriji NDH da nijedan

Srbin ne bude ubijen dok wegova krivicane bude dokazana tako da bude o~iglednoda on zasluùje smrt. Ina~e ne moèmora~unati na blagoslov neba, bez kojeg smoprokleti. Nadam se da ne}ete zameritizbog mojih otvorenih re~i.“ *

Kri{to, str. 134–135

Jedan deo visokog katoli~kog sve{-tenstva u Hrvatskoj, u kojem je zagre-

ba~ki nadbiskup Alojzije Stepinac imaoistaknut poloàj, podrào je u po~etku osni-vawe Nezavisne Dràve Hrvatske. No, krat-ko vreme posle wenog ustanovqewa, nad-biskup Stepinac pisao je u nekoliko navratapisma usta{kim zvani~nicima, u kojima jezvani~no protestovao protiv zlo~ina usta{-kog reìma, a kasnije ih je otvoreno osu|i-vao u svojim propovedima. Sli~ne promeneraspoloèwa pa ~ak i stava prema usta{komreìmu bile su karakteristi~ne ne samo zaStepinca i ve}inu katoli~kog sve{tenstvanego i za najve}i deo stanovni{tva Hrvatskeu to vreme. Me|utim, iako je osudio nekeaspekte usta{kog reìma, Stepinac, kao ra-

dikalni antikomunista, nije se distanciraood NDH, jer je partizane (preciznije re~eno:komuniste) smatrao najve}im neprijateqi-ma. Posle rata, komunisti~ke vlasti su gakao kolaboracionistu osudile na {esnaestgodina zatvora i prinudni rad. Tokomzatvoreni{tva, Sveta stolica po~astvova-la ga je titulom kardinala, na {ta je Jugo-slavija reagovala prekidom diplomatskihodnosa. Stepinac je umro 1960. u progonstvu.Papa Jovan Pavle IIbeatifikovao ga je 1998. 30

57

DRUGI SVETSKI RAT

*

Prevedeno s engleskog prevoda.30 U komunisti~koj Jugoslaviji, istoriografsko predstavqawe Stepinca, zasnovano na presudama suda koji je sudioza kolaboraciju, bilo je iskqu~ivo negativno i nikakva otvorena javna debata u vezi s tim stvarima nije bila dozvo-qena. S padom komunizma, dominantno istoriografsko predstavqawe Stepinca u Hrvatskoj promenilo se do te mereda ga sada generalno prikazuju u pozitivnoj svetlosti, kao pravednika i mu~enika i kao `rtvu istorijskih okolnosti(taj na~in predstavqawa preovladava u istorijskim uxbenicima). Izme|u ove dve krajnosti, postoji niz istori~ara kojiuzimaju u obzir wegove zasluge (spasavawe Jevreja, protesti slati vlastima), ali i wegove gre{ke (~iwenica da senikada nije potpuno distancirao od NDH). U svojoj kwizi Hrvatska povijest ugledni hrvatski istori~ar Ivo Gold{tajnkonstatuje izme|u ostalog da Stepin~eva gre{ka „... u tim sloènim ratnim doga|ajima moè biti samo moralna i poli-ti~ka, i da nije smeo da bude su|en za zlo~in“ (Ivo Gold{tajn, Hrvatska povijest , Zagreb 2003, str. 309). Srpska isto-riografija nije promenila svoj odnos prema Stepincu, smatraju}i ga odgovornim za saradwu sa usta{kim reìmom.

?



Protiv ~ega je protestovao Stepi-nac? Na koji se na~in obratio Pave-

li}u? Analiziraj jezik kojim se on sluì.

Stepin~ev poziv katoli~kom sve{ten-stvu da podrì NDH, 28. april 1941.

„âsovi su ovo, u kojima ne govori vi{e jezik, nego krv svojom tajanstvenom poveza-no{}u sa zemqom u kojoj smo ugledali svje-tlo bo`je i s narodom iz kojega smo nikli.Je li potrebno isticati da je i u na{imgrudima ìvqe zakucalo srce?(...) I tko nam moè zamjeriti, ako i mi kaoduhovni pastiri dajemo svoj prinos narod-

nom vesequ i zanosu, kad se puni dubokogganu}a i tople zahvalnosti obra}amoBo`jem Veli~anstvu?... Govore}i vam dak-le kao predstavnik Crkve i pastir du{amolim vas i pozivam, da svim silama na-stojite i radite oko toga, da na{a Hrvat-ska bude Bo`ja zemqa, jer }e samo takomo}i izvr{iti dvije bitne zada}e, kojekao dràva imade da izvr{i u korist ~la-nova... Odazovite se stoga spremno ovommom pozivu na uzvi{eni rad oko ~uvawa i

uznapre|ewa NDH. @ivojinovi}, Lu~i}, str. 554–556

Kakva je bila uloga dela visokogsve{tenstva u NDH?

I–48. Otac Zlatko Sviri} 31 o pokr{tava-wu pravoslavnih Srba u katoli~anstvo

„Jednog lijepog srpawskog dana prije pod-ne na|o{e se pred ùpskim uredom jednotridesetak postarijih qudi, i sve pravo-slavci, iz ve} ranije pomenutih sela mojeùpe.Bili su smrknuti, deprimirani, puni stra-ha, brige i neizvjesnosti, {to me se jakoneugodno dojmilo.

’[to je bra}o moja, qudi moji, koje dobrovas vodi u tolikom broju dovde?’, zapitaosam glasno, da predusretnem to lo{e itmurno raspoloèwe, a da s druge strane isamome sebi olak{am.

’Nikakvo dobro, o~e, fra Zlate’, povika{esvi kao u jedan glas. ’Eto, ho}e na silu damijewamo vjeru pod stare dane. Tko je tovidio i ~uo danas u dvadesetom stoqe-}u’!?... Govorili su to kroz duboke uzdahe isuze koje su im se kotrqale niz obraze.Uvi|am da ih golema nevoqa i stra{anudes priti{}u. Sjetiv{i se da nitko odwih nije od jutros ni{ta ni prezalogajioni popio, pozvao sam ih da sjednemo u de-belu hladovinu i rekao momku da donesene{to za mezu, rakije i vina. Za to vrijemesam intenzivno razmi{qao i donio odlu-ku – ovim qudima se mora pomo}i. Krivo-tvorit }u ’krsne listove’. Nekako mi je utom momentu laknulo. Zadobio sam opetsvoj mir i samouvjerenost. (...)Kada smo se malo potkrijepili jelom i pi-}em, i kada je ona wihova napetost prili~-no popustila, obratio sam se direktnoLazaru, da su me i ostali mogli ~uti:’Odgovori mi, Lazare, jesi li ti ro|en kaoSrbin pravoslavne vjere?’Jesam o~e fra Zlatko’. (...)’A da li ìvi{ kao takav?’’Jeste, bogami, fra Zlatko.’’E, onda }e{ i umrijeti kao takav, Lazare.Ne}e{ mijewati vjeru dok sam ja ìvovdje, a tako ni ostali!’Qudi podigo{e glave. Svi pogledi seuprije{e u mene. No, odmah se pojavi sum-wa, pa i strah. Obasu{e me pitawima. [tasada da rade? Razumqivo, bojali su se.Objasnio sam im svoju odluku. U ùpskom

uredu imao sam naàlost samo nekolikoformulara ’krsnih listova’. Rekao sam imda }u ih sutra nabaviti za sve. U{ao sam uku}u i odmah za neke po~eo popuwavati.Prvo za Lazara.“

Cvitkovi}, str. 113–114 (fusnota br. 48)

58

POLITI^KI KONTEKST

31 Rimokatoli~ki sve{tenik.

?

?



Op{ta pitawa za potpoglavqe Ig.Opi{i stavove verskih vo|a prema okupacionim silama, partizanskoj vojsci i

antikomunisti~koj vojsci. Kakve sli~nosti i razlike u izjavama vo|a verskih organi-zacija moè{ da na|e{? Jesu li sve{tenici smeli, ili su ~ak bili obavezni da zauzi-maju odre|enu stranu tokom rata?

“Deo visokog katoli~kog klera podr-ào je, na po~etku, stvarawe NDH.

Me}u wima je bio i zagreba~ki nadbiskupAlojzije Stepinac. Stepinac, koji je bioprogla{en i za vrhovnog vojnog sve{tenika

oruànih snaga NDH je, 4. maja 1941, naredioda se u ~ast progla{ewa NDH, odrì sve-~ana slu`ba boìja ( Te deum) po svim paro-hijskim crkvama, na koju je trebalo pozvatimesne vlasti i narod.Jedan od na~ina na koje su usta{ke vlastihtele da „re{e“ srpsko pitawe bio jepokr{tavawe u katoli~anstvo. 32 Mada Pa-veli}eva NDH nije formalno podràvalapokr{tavawe, fakti~ki svakako jeste, jer

je pokr{tavawe bilo uobi~ajena praksa ucrkvenim op{tinama. Nadbiskup Stepinacse u svojim izjavama distancirao od pri-nudnog pokr{tavawa, pa je ~ak protestovaoprotiv te prakse, ali niz istori~ara idaqe smatra da je upitno je li u~inio sve{to je mogao da to spre~i. Pokr{tavawe jevr{eno sa obja{wewem da je to na~in da seSrbi spasu usta{kog terora. Me|utim, madasu pripadnici verskih mawina moglipokr{tavawem da spasu svoj ìvot, ve}inanije rado prihvatala ovu „velikodu{nost“.Kao {to se vidi u ovom navodu, neki sve{-tenici u crkvenim op{tinama protivili suse politici pokr{tavawa u katolicizam.

[ta misli{ o akciji oca Zlatka?Za{to je on poku{ao da spase te

qude?

59

DRUGI SVETSKI RAT

32 Druga dva na~ina bili su deportacija i eksterminacija.

?

?



IIa. Siroma{tvo, neizvesnost

60

DRUGO POGLAVQE@ivot u vreme rata

Ovo poglavqe jasno pokazuje univerzalnost qudske patwe za vreme Drugog svetskog rata.Glad, siroma{tvo i neizvesnost bili su deo svakodnevnog ìvota ve}ine civila u ovompodru~ju; razlike su ~esto bile samo semanti~ke. Ipak, te{ko je re}i je li ìvot bio teìu gradu ili na selu.

U poku{ajima da prikaèmo svakodnevni ìvot pripadnika pokreta otpora nastojalismo, izme|u ostalog, da istaknemo kako se tokom ovog vremena mewao status ène. Pokretotpora spremno je prihvatio jednakost èna i mu{karaca, mada }e vreme pokazati da jestvarna promena bila daleko mawe sveobuhvatna nego {to je to nagla{avano u svrhu pro-pagande; posle rata, stvari su se vratile u poznatu patrijarhalnu rutinu i zato je na{diskurs o jednakosti polova ve}inom deklarativan.

Pred kraj poglavqa predstavili smo neke izvore koji se bave sasvim o~iglednim pro-menama u kulturi i obrazovawu i koji na neobi~an na~in uslo`wavaju sliku o eliti mo}iu ono vreme.

II–1. i II–2.

Ograni~avawe potro{we hleba u Rumu-

niji tokom rata (1942)

„U pogledu ograni~avawa potro{we ìta,dràvni podsekretarijat za snabdevawevojske i civilnog stanovni{tva obave{ta-va javnost da }e, po~ev od dana koji }e bi-ti naknadno ogla{en, hleb u glavnom gradubiti deqen samo na osnovu karata za snab-devawe, i to samo za pet dana u nedeqi.Tokom druga dva dana treba jesti kuku-ruznu ka{u i zbog toga se treba na vreme

snabdeti potrebnim kukuruznim bra{nomkoje se moè na}i u svakoj pekari ili usvakoj radwi u kojoj se deli hleb.

„Universul“, 5.1.1942, str. 1

Ograni~avawe potro{we hleba u Rumu-niji tokom rata (1944)

Uredbom prefekture za srez Bra{ov, br.26/1944, potro{wa hleba za srez i za gradBra{ov ure|uje se na slede}i na~in:– dani kad se tro{i crni hleb: utorak,~etvrtak i subota– dani kad se tro{i beli hleb: nedeqa– dani kad se tro{i kukuruzno bra{no:sreda– dani kad se tro{i krompir: ponedeqak ipetak.Stanovni{tvo mora da se pridràva gore-

izre~enog. Svaki prekr{aj bi}e ka`wen uskladu sa zakonskim propisima.

Nacionalni arhiv – Odsek za okrug Bra{ov, fondGradske ve}nice op{tine Bod, dokument 74/1944, str. 83



U ~emu je razlika izme|u dva perio-da o kojima govore tekstovi? Kakva

su mogu}na obja{wewa za ove promene,ako ih ima? Ovaj primer odnosi se na

Rumuniju. Jesu li ti poznati sli~ni pri-meri iz tvoje zemqe?

Sl. 12. Ograni~avawe potro{we hle-ba u Istanbulu

Cumhuriet Ansiklopedisi, tom 2 (1941–1960)

U Istanbulu je ograni~avawe potro{-we hleba po~elo 14. januara 1942. U

maju je za osobe iznad sedam godina dnevnosledovawe iznosilo 150 g po osobi.

Kako obja{wavate ~iwenicu da jepotro{wa hleba ograni~avana u

Turskoj, iako Turska nije u~estvovala uDrugom svetskom ratu?

II–3. Gr~ki seqak opisuje italijanskeokupatore

„[Italijani i wihovi vla{ki kolaboranti ]neprestano su i{li gore-dole, kopilad, go-re-dole, jeli su na{e koko{i, pili na{evino, uzimali jaja i uìvali! I terali sunas da ih na na{im magarcima vodimo kudgod poèle. Nas je to dovodilo do besa. Igovorili smo: ’Zar niko ne}e da se pojavi,pa da napravimo novi Kolokotronisov [bo-rac za gr~ku revoluciju ] vod – revoluciju’?“

Van Bouschoten, str. 80

Opi{i seqakova ose}awa. Da li bise i ti isto ose}ao da si bio na we-

govom mestu?

II–4. Ivan D. Stan~ov, bugarski diploma-ta, o ìvotu svoje porodice za vremerata

„Moja porodica provela je tri zanimqivai aktivna meseca bore}i se protiv steni-ca i nastoje}i da preìvi na pe~urkama,borovnicama, mladoj koprivi i supi odrepe. Sistem kupona bio je nemilosrdan;ne samo {to je bilo nemogu}no na}i meso,nego niko nije smeo ni da ubije ìvotiwu.

Moète da zamislite kolika je bila ra-dost kad je sve{tenikovo tele slomilonogu pa je moralo da bude ubijeno. Moji suuspeli da kupe odrezak i jeli smo pomalo,da {to duè traje. Iako je, iz neobja{wi-vih razloga, u Sofiji, kao i u selima, sopotpuno i{~ezla sa trì{ta, uspeli su daodrè meso da bude jestivo ~itavih nede-qu dana: stavili su ga na cementni pod ipokrili vla`nom tkaninom ~iji su krajevipotopqeni u lavabo napuwen hladnom vo-dom. Tako su, u vrelim julskim danima, mo-gli da postignu neprestano isparavawe.“

Stan~ov, str. 145

U kakvim uslovima ìvi porodica jo{ uvek visokog slu`benika bugar-

ske dràve? Ako su to bili uslovi ukojima je ìvela elita, moè{ li dazamisli{ u kakvim su uslovima ìveli„obi~ni qudi“?

II–5. Iz poverqivog izve{taja br. 162,koji je ameri~ki generalni konzul uIstanbulu Semjuel Honaker ( Samuel Ho-naker ) poslao dràvnom sekretaru SADKordelu Halu ( Cordel Hull ) o ose}awimabugarske javnosti, septembra 1942.

Istanbul, 4. novembar 1942.„Svi su po~eli da ose}aju nedostatak

61

DRUGI SVETSKI RAT

? ?

?

?



hrane, ode}e i drvâ i ugqa za ogrev. Sis-tem kupona snabdevao je malom koli~inomhrane gotovo svakoga, ali to zapravo nijebilo dovoqno ni za koga. Qudi su stajali udugim redovima pred prodavnicama hrane.

Bugari su jo{ bili jedinstveni u èqi dapo svaku cenu zadrè ’nove teritorije’.Ali, bilo je nekih kriti~kih glasova kojisu govorili da }e prava Bugarska, dakleona bez okupiranih teritorija, sada mora-ti da brine o namirnicama i za stanov-ni{tvo na novim teritorijama, posebno uTrakiji i nekim delovima Makedonije. Bu-garska vlada tako|e je snabdevala bra{-nom bugarska sela unutar gr~ke granice, uoblastima severozapadno od Soluna.Pri~alo se da se preko 300.000 qudi u timoblastima izjasnilo da su Bugari samo dabi dobili bra{no. Naravno, to je bila sa-mo propaganda. Niko ne treba da o~ekujeda }e Bugarska odustati od okupiranih te-ritorija ukoliko ne bude naterana na to.“

BÍlgariÔ – svoenravniÔt sÍÓznik na TretiÔrayh , Sofija 1992, str. 90–91

Za{to su se Grci izja{wavali kaoBugari? Misli{ li da im je bilo

lako da to ~ine, ako se uzme u obzirnedavna istorija tog regiona?

Sl. 13. Redovi ispred radwe u Qub-qani za vreme rata

Sl. 14. Redovi za meso u Zagrebu

Vojinovi}, Nije sramota biti Hrvat, ali je peh

[ta moè{ da zakqu~i{ o ìvotu uZagrebu i Qubqani za vreme rata?

Postoji li sli~na fotografija iz tvojezemqe? Nedostatak svega i sva~ega, po-sebno prehrambenih namirnica, i ras-podela potrep{tina preko kupona iobveznica bili su svakodnevna pojavatokom rata.

II–6. Traìmo sramne trake za crnober-

zijance (izvod iz srpskih novina)33

„Mi ovde iznosimo otvoreno i bez obzirasve slu~ajeve nedozvoqene spekulacije icrnoberzijanske pqa~ke mole}i sve od re-da da nas i dràvu pomognu u toj akciji so-cijalnog spasa. Neka nam svaki svestangra|anin dostavi svaki takav slu~aj da gaobjavimo, da udarimo sramni ìg svakomtakvom zlo~incu na ma kakvom poloàju onbio. Pozivamo isto tako sve odreda da

nam upute predloge o merama kojima bi seefikasno mogla voditi borba protivu overak rane na{ega dru{tva.Danas objavqujemo predlog jednog na{eg~itaoca u vezi sa objavqivawem listaka`wenih {pekulanata, koje donosi dnev-

62

@IVOT U VREME RATA

33 „Srpski narod“: beogradske zvani~ne dnevne novine kolaboracionisti~ke Vlade narodnog spasa gene-rala Milana Nedi}a.

?

?



na {tampa. Ovaj na{ ~italac misli da tonije dovoqno ve} da treba da ostane ka-kav vidqiv trag ovih zlo~ina. I kad ve}ne moè usijanim gvo`|em da im se utisnesraman ìg, on predlaè da se uvede da

svi ka`weni {pekulanti moraju nositisramnu traku, na kojoj }e pisati: ’narodnaizjelica’ ili ’crnoberzijanac’ ili pak’{pekulant sa narodnom bedom’.’SRPSKI NAROD’ sa svoje strane smatrada je ovaj predlog sasvim umesan i obra}ase Vladi narodnog spasa da ga prihvati isprovede, jer je dala re~ i obavezu da }e~uvati i spasavati narod od sviju nevoqai neda}a, od komunisti~kih bandita po{umama kao i od razbojnika sa Terazija.“

„Srpski narod“, 3. jun 1942.

Komentari{i zahtev za uvo|ewesramnih traka za crnoberzijance. Da

li se slaè{ s tim predlogom? Moè{li da na|e{ isti (ili bar sli~an) stavu svojoj zemqi?

Sl 15. Turska karikatura

„Karikatur“, 24. septembar 1942

Prevod: Debela teta sre}e se sa pro-fiterom. Wen mu` kaè: „Nije va`-

no, draga! Wegove sike nisu bogom dane kaotvoje!“

II–7. Te{ko}e preìvqavawa... Kako bido{lo do hrane, gradsko stanovni{tvomoralo je da proda prakti~no sve za{ta je moglo da na|e kupca

„Stanovnici gradova bili su prinu|eni daprodaju bukvalno sve {to je moglo da na|ekupca, kako bi do{li do hrane: „Prodava-li su iz ku}e sve {to je seqak hteo da uzmeu zamenu za malo hrane. Prvo je odlazilozlato i nakit, a zatim i stvari iz ku}e: na-me{taj, posteqina, garderoba. Svet je pogradovima ogoleo, obosio i ostao bez i~e-ga. A seqaci kao seqaci. Uzimaju im raznevojske, uzima okupator, pa ono {to je spa-sio od wih i od svojih usta odvojio, nasto-

jao je da {to boqe naplati. Na{i seqacisu sa gladnim nevoqnicima bili nemi-losrdni i zbog onog ve~itog antagonizmaizme|u gospode i seqaka. Grad je od wegauvek samo uzimao, a nikada mu nije ni{tadavao. Mislio je, do{li su wegovih petminuta, te da sve naplati.“

Nikoli}, str. 113

Kako procewuje{ pona{awe seqakaprema stanovnicima gradova? Da li

ti je poznat sli~an materijal u kwièv-

nosti ili na filmu? Da li autor, prematvom mi{qewu, ima predrasude premaseqacima?

II–8. Neizvesnost civilnog ìvotatokom rata u Albaniji

„ ’Ovaj ~ovek kaè da su ju~e do{li Nemci.Uzeli su }ebad, hranu, pet pili}a i dve ko-ze. Isterali su qude iz ku}a pod izgovo-rom da vr{e pretres, pa su u ku}ama pod-metnuli poàr. Mnogi seqani pobegli suda se sakriju’, rekao je, ’jer su se pla{ilida bi mogli da budu odvedeni u zarobqe-ni{tvo.’ Gari je preko prevodilaca ispi-tivao seqane: ’Da li znate, jesu li Nemciimali ikakav razlog za odmazdu? Jeste lipre toga videli mnogo Nemaca ili wiho-

63

DRUGI SVETSKI RAT

?

?



vih akcija?’ Jedan uzbu|eni seqak bez pre-stanka je govorio dok ga Stefa nije blagopotap{ala po ruci i zaustavila bujicu we-govih re~i. ’Kaè da ne zna za{to su upaliu wegovo selo, ali ~ak ako su sve i uzeli,

za{to su morali da spale ku}e? Sad nemaju gde da ìve, a zima je blizu.’“Mangerich, str. 136

Ovaj pasus prikazuje ìvot u Albanijitokom rata i otkriva nesigurnost i ne-

izvesnost preìvqavawa. Re~ je o izve{tajuo~evidaca, ameri~kih medicinskih sestarakoje su se u novembru 1943. slu~ajno avionomspustile u Albaniju i posle dvomese~nogputovawa stigle do savezni~kih linija.

Da li bi rekao da je u tvojoj zemqiìvot za vreme rata bio teì na se-lu nego u gradu? Objasni svoj stav. [tasu, po tvom mi{qewu, ’obi~ni qudi’ose}ali u takvim situacijama – strah,gnev, ili ne{to tre}e?

II–9. Gra|ani Beograda gaje povr}e (tekstobjavqen u beogradskim novinamaseptembra 1942)

„ ’Varo{ki zemqoradnici’, oni koji su odneplodnih dvori{ta, pustih gradili{ta iraznih de~ijih igrali{ta na~inili sebiba{te, uveliko beru plodove svog truda.Dok drugi danas ~ekaju na pijacama, noviba{tovani ponosno se {epure po sveèmzelenilu, grickaju po cen dan paradajz i~eprkaju po novim lejama. Kroz lep naporoni su pokazali {ta moè da se uradi samalo dobre voqe i strpqewa.Ovih dana Beogradska op{tina uputila jena teren i naro~ite komisije, koje se bla-govremeno interesuju {ta je sve zasejano poba{tama. Stru~waci dele i prakti~ne sa-vete, koji mogu da koriste za idu}u sezonuuz bogato iskustvo ste~eno u dosada{wemradu. Objavqen je i apel da svaki obra-|iva~ odvaja i ~uva seme povr}a za novusetvu na svom terenu. Po simpati~nim ba{-ticama, u dekoru varo{kih palata, neko-

liko koraka od asfalta, vidi se ìvotkoji smo navikli da vidimo samo kad smonegde na selu, daleko od gradske buke...“

„Novo vreme“, 25. septembar 1942.

Te{ka situacija u snabdevawu stanov-

ni{tva Srbije adekvatnom hranom,posebno u velikim gradovima, preovla|iva-la je tokom svih ratnih godina. Zbog borbiizme|u okupacionih snaga i pobuwenika,zbog novih granica, o{te}enih komunikacijai zabrane slobodnog prometa robe i qudi,gradovi su bili odse~eni od poqoprivredneunutra{wosti. Trì{ni prehrambeni proiz-vodi (hleb, meso, mast) bili su strogo racio-nisani i u vrlo malim koli~inama proda-vani su u zamenu za kupone za snabdevaweili potro{a~ke karte. Ipak, osnovni proiz-vodi mogli su se kupiti na „crnoj berzi“, pomnogo vi{oj ceni od uobi~ajene. Kako bi segradskom stanovni{tvu pomoglo da preìvinesta{ice, podsticano je gajewe povr}a nasvim upotrebqivim povr{inama.

Postoji li sli~an primer u tvojojzemqi?

Sl. 16. @rtve gladi u Gr~koj za vremetragi~ne zime 1941/42.

Atina, Nacionalni istorijski muzej ( Istoria, tom 16, str. 59)

Gotovo potpuna nesta{ica hrane,posebno u Atini i drugim velikim

gradovima, dovela je do toga da ogromna ve-}ina stanovni{tva bude dramati~no ne-uhrawena i da svakog dana mno{tvo qudiumre od gladi.

64

@IVOT U VREME RATA

?

?



Op{ta pitawa za potpoglavqe IIaKakvi su bili ìvotni uslovi u zemqama u ratu? Kakve su bile reakcije qudi na te

uslove? Da li su svi podjednako podnosili posledice rata? Ako nisu, ko je pationajvi{e?

II–10. i II–11.Faik Okte o turskom porezu na prihod

„Na Izmenovu sugestiju, poreski obvezniciklasifikovani su u dve odvojene liste, li-

stu M za muslimane, i listu G za nemusli-manske mawine ( Gayrimuslim). Kasnije su do-date jo{ dve kategorije, E za strance(ecnebi ) i D za Donme, pripadnike sabataj-ske sekte jevrejskih konvertita u islam. [...]Porezi su morali da budu pla}eni u goto-vom novcu u roku od dve nedeqe. Dozvoqe-no je bilo prekora~ewe od dodatnih pet-naest dana, ali s penalima koji su prvo-bitnu sumu uve}avali za jedan i dva pro-centa, zavisno od slu~aja. Ako porez ni po-sle trideset dana ne bi bio pla}en, kon-fiskovana je celokupna imovina poreskogobveznika i wegovog prvog srodnika, a onsam bio bi slat u logor za prinudni rad.Nikakav prigovor na visinu poreza nijebio mogu}. Imovina onih koji nisu mogli daplate prodavana je na javnoj rasprodaji.“

Okte, str. 19, 25

Ova pri~a ra{irila se me|u qudima zavreme prikupqawa poreza na imovinu.Veoma je zanimqiva jer otkriva ’konku-

renciju me|u mawinama’ kao svojstvoovog oporezivawa

„Po{to su izdate liste poreza na imovinu,Solomon ode u kafe i po~e da se raspituje:Mi{one, 34 koliko si ti dao?Deset hiqada pet stotina i pedeset lirai dvadeset kurusa.

Lep novac... lep novac...Kirkore, 35 koliko si ti platio?Dvadeset hiqada pet stotina i petnaestlira i trideset kurusa.Jani, 36 koliko si ti dao?

Dvadeset devet hiqada sedam stotina ipetnaest lira i ~etrdeset kurusa.Lep novac... lep novac...Ahmet Bej, 37 koliko si ti dao?Pedeset lira i deset kurusa.Solomon podiè ruke prema nebu i re~e:O, veliki Atatur~e, kako si samo leporekao: ’Sre}an je ~ovek koji se moè naz-vati Tur~inom’.“

Aktar, str. 185

Iako je bila neutralna, Turska se ipak

borila s problemima sli~nim onimakoje su poznavale zemqe koje su bile u ratu.Turske vlasti suo~avale su se sa ozbiqnimfinansijskim te{ko}ama izazvanim te{kimekonomskim uslovima, neobuzdanom inflaci-

jom, oskudicom u hrani i drugim potrep{tina-ma. Zato je vlada u posledwim mesecima 1942.uvela niz drasti~nih pove}awa poreza. Najgo-ri me|u wima, Varlik Vergisi, ili porez na imo-vinu, odnosio se na one koji su imali imovinui za koje se verovalo da, zahvaquju}i ratnimprilikama, ostvaruju velike profite. Ovajporez regulisan je tako da najteè pogodilako pristupa~nu imovinu gradskih trgovaca,me|u kojima mnogi nisu bili muslimani, i kojisu, ~inilo se, jedini imali spremnu gotovinukoju su mogli da isporu~e za hitne nacio-nalne potrebe.Faik Okte, koji je bio odgovoran za admini-strirawe poreza, napisao je 1949. kwigu otome, pod naslovom „Tragedija turskog porezana imovinu“.

65

DRUGI SVETSKI RAT

34 Tipi~no jevrejsko ime u Turskoj.35 Tipi~no jermensko ime u Turskoj.36 Tipi~no gr~ko ime u Turskoj.37 Tipi~no tursko ime.

?



IIb. Civili

66

@IVOT U VREME RATA

II–12. Pretwa nema~kih vlasti Beogra-|anima

Stanovni{tvu BeogradaOd strane nema~ke oruàne sile sve~e{}e su àlbe da civilno stanovni{tvou odnosu sa nema~kim oficirima i vojni-cima ne pokazuje wima du`nu pa`wu i po-{tovawe. Naro~ito se sve vi{e prime}ujeda jedan veliki deo stanovni{tva u pe-{a~kom saobra}aju ne pokazuje nimalosklonosti da se ukloni nego ~esto nadrzak na~in prepre~ava put.Krajskomandantura upozorava stanovni{-

tvo da }e se ubudu}e protiv istupa ovevrste postupiti sa svom strogo{}u.Beograd, maja 1941. g.Krajskomandantura

Boòvi}, str. 129

[ta je razqutilo nema~ke vlasti uBeogradu? Komentari{i wihovu

pretwu.

Sl. 17. Nema~ki propagandni plakat

Nikoli}, str. 2

Nema~ki neprijateqi (komunisti,Britanci i Jevreji) „zaveli su“ la`-

nim obe}awima srpskog seqaka i naveli gada napada nema~kog vojnika s le|a. Ogromannema~ki vojnik rasteruje uqeze svojom poja-vom, opra{ta „zavedenom“ srpskom seqakui uzima ga u za{titu.

II–13. S dolaskom rata, civilna indus-trija je militarizovana i rad je moraoda se obavqa pod specifi~nim, re-striktivnim uslovima. Rad u Rumunijiu vreme rata:

Dekret o radnom reìmu za vreme rata (2.oktobar 1941)^lan 2. Suspenduju se svi godi{wi odmori,odobreni ~lanom 49 i 89 zakona o radnimugovorima od 5. aprila 1929, sa svimdaqim modifikacijama (...)^lan 4. U svim industrijskim preduze}imau kojima se radi kontinuirano (u tri sukce-sivne smene) radno vreme bi}e 8 ~asovadnevno ili 56 ~asova nedeqno; u svim dru-gim industrijskim preduze}ima, normalnoradno vreme bi}e 10 ~asova dnevno ili 60~asova nedeqno.Vojni komandanti u militarizovanim pre-duze}ima, vojni upravqa~i i direktori voj-nih preduze}a, u saglasnosti s inspektori-ma rada, a u onome {to se smatra nemilita-rizovanim preduze}ima inspektori radamogu da odobre najduè na tri meseca dagorepomenuto trajawe radnog dana iznosimaksimalno do 12 ~asova dnevno ili 72~asa nedeqno. Oni tako|e mogu da odobre

da se radi nedeqom i zakonom odre|enimpraznicima ako potrebe proizvodwe nala-ù takav reìm. [...]^lan 31. Slede}a dela smatraju se zlo~i-nom sabotaè i bi}e ka`wena sa 5 do 20godina u zatvoru:a) Svaka – individualna ili kolektivna –obustava rada do koje je do{lo bez pret-hodne saglasnosti vojnih komandanata mi-

?



litarizovanog preduze}a [...] ili direktoravojnog establi{menta, a u onome {to se sma-tra druga~ijim preduze}ima, bez prethodnesaglasnosti inspektora rada [...]b) uni{tavawe, kvarewe, podrivawe, fal-sifikovawe, mawkava proizvodwa ili na-merne gre{ke, manipulisawe ili rukovawena prevaran na~in ili bez kvalifikacija:ma{inama, instalacijama, instrumentimaza rad, materijalima, robom i proizvodima,delimi~no ili parcijalno, bilo od stranezaposlenih ili od strane direktora.

Murgescu (coord.), str. 343

Kako su te mere uticale na svako-dnevni ìvot radnika za vreme ra-

ta? Da li ovi propisi dopu{taju ikakvoodstupawe od dekreta? Recimo, da li jemogu}no da osoba koja je napravila gre{-ku na poslu bude optuèna za sabotaù?

II–14. Izve{taj tajne policije liderudràve Rumunije o stawu duha me|u sta-novni{tvom i o nezadovoqstvu uslovi-ma ̀ ivota tokom rata. Stawe duha u mese-cu maju 1943. u izve{taju Tajne policije

REGIONALNI POLICIJSKI INSPEK-

TORAT PLOE[TI(...) Funkcioneri i wihove porodice jadnosu obu~eni, moraju da idu na posao u starojode}i koja im ponekad vi{e ne odgovaraili nije u skladu sa wihovom pozicijom

javnih funkcionera.Tako|e, mnogi od wih ìve u ku}ama (iliname{tenim sobama) u kojima vladaju nehi-gijenski uslovi, {to smawuje wihovu radnusposobnost i ugroàva wihovo zdravqe.Wihov moral tako|e je veoma nizak jerstvari sve vi{e poskupquju i oni suzabrinuti po{to ne znaju kako da obezbedepotrep{tine koje su wima i wihovimporodicama neophodne za budu}nost.Isto stawe duha vlada i me|u radnicima ufabrikama i me|u funkcionerima i rad-nicima kod C.F.R.38

Ni funkcioneri ni radnici ne ispoqava- ju svoje nezadovoqstvo javno, neki od wihzato {to se boje da bi mogli da se izloènevoqama, a drugi zato {to razumejute{ko}e kroz koje dràva danas prolazi.

O ovim stvarima, o te{koj situaciji u kojojìve, oni razgovaraju me|u sobom i nadajuse da }e vlada uskoro preduzeti mere dapopravi tu situaciju.

QUAESTOR,I. Ciurea

Mârturii documentare, u: „ Revista Arhivelor“, 2/1969, str. 20–21

Kakav je stav dràvnih slu`benika uodnosu na wihov svakodnevni ìvot?

Da li se wihovo nezadovoqstvo izraà-va javno? Za{to? Za{to se vlasti zanima-

ju za stawe duha dràvnih slu`benika?

Sl. 18. Ve`be civilne odbrane naBajazitovom trgu u Istanbulu

Cumhuriyet Ansiklopedisi, tom 2 (1941–1960)

67

DRUGI SVETSKI RAT

38 Skra}enica za Rumunske èleznice .

? ?



II–15. Vojni izaslanik Nezavisne Drà-ve Hrvatske u Sofiji izve{tava 39 osituaciji u Vardarskoj Makedoniji podbugarskom vla{}u

Pre nekoliko dana moj prijateq do{ao je uSofiju iz Skopqa, gde je radio kao ovla{-}eni upravnik elektri~nog pogona.Wegovo ime je Albert [ritof. Pitao samga o situaciji u Skopqu i bugarskoj Make-doniji uop{te i on mi je u nevezanom raz-govoru rekao, izme|u ostalog, i ovo:Unutra{wa situacija u delu Makedonijekoji je dat Bugarskoj sasvim je nejasna. De-klarisani Makedonci pokazuju izvesno ne-zadovoqstvo novim bugarskim reìmom. Ina strani Bugara koji ìve u Makedoniji,wih oko 30 odsto nije odu{evqeno bugar-skom upravom, jer im ne omogu}uje ista pra-va kao Bugarima u Bugarskoj. Naro~itosna`no razo~arewe moè se primetiti kodmlade inteligencije koja je studirala uBeogradu i u staroj Jugoslaviji bila zapo-slena u dràvnoj slu`bi. Ti qudi nemajuvere i bez posla su. Ima i onih kojima jebugarska dràva dala neku slu`bu, ali sukasnije otpu{teni i tako|e su nezaposleni.Arnauti 40 su tako|e veoma nezadovoqninovim gospodarima i ~eznu za Jugoslavi-

jom. Na drugoj strani, Arnauti pod italijanskom okupacijom su zadovoqni jer su imItalijani dali vlast.Turci (muslimani) imaju sli~an stav kao iza vreme Jugoslavije, ali sada ispoqavajuanglofilska ose}awa.Trgovci Srbi i Jevreji prinu|eni su daprodaju svoju imovinu u roku od tri mesecai da likvidiraju svoje radwe, a onda }eSrbi koji ìve u bugarskoj Makedoniji ve-

rovatno biti ukloweni odande.Prema nama, Hrvatima, Makedonci pokazuju posebno srda~an odnos.(...) Sude}i po svemu, izgleda da u bugars-koj Makedoniji postoji jaka te`wa ka oslo-bo|ewu i stvarawu autonomne Make-

donije...Potporu~nikAdam Petrovi}, vojni izaslanik u Sofiji

Dokumenti za borbata na makedonskiot narodza samosvojnost i nacionalna dràva , II, str. 308–9

Da li je, po tvom mi{qewu, ovajizvor pouzdan? Objasni svoj stav.

II–16. Situacija 1941. godine premavi|ewu Oblasnog komiteta Jugosloven-ske komunisti~ke partije za Makedoniju

„Veliki delovi Makedonije ve} imajubugarsku upravu, ve} su tamo postavqenipolicajci, àndarmi, seoski na~elnici,sekretari, ra~unovo|e, notari, poreskislu`benici, i reklo bi se da su svi iz Bu-garske. Makedoncima se ne nude slu`be-ni~ka mesta. Oni ~ak nemaju pravo ni dabudu seoski na~elnici. Svaki po{ten Ma-kedonac s pravom se pita: ’Kakva je to slo-boda kad [umadinca (Srbina) zamewujeBugarin dok su Makedonci stavqeni u izo-laciju?’ Makedonska inteligencija u naj-boqem slu~aju dobija slu`bu u bugarskimselima, ali nikada u Makedoniji. Argu-

menti su isti kao oni kojima su se nekadasluìli Srbi – ’ne znate zvani~ni jezikove dràve!’“

Terzioski, 309

Kako se situacija u Makedoniji iz-menila tokom 1941. u pogledu admi-

nistrativnih poslova (ako se uop{teizmenila)? Kakvo su obja{wewe vlastidavale za to?

II–17. Emil Satolo o svojoj qubavi pre-ma devojci iz susedstva

„Ispred ku}e gdje smo stanovali ( u Novoj Gradi{ci, gde je Sattolo i{ao u {kolu ),

68

@IVOT U VREME RATA

39 Re~ je o izve{taju upu}enom Ministarstvu hrvatske odbrane (domobranstvo) od 21. oktobra 1941.40 Albanci.

?

?



prolazila je jedna djevojka svijetle kose.I{la je u osmi razred. Uvijek smo je nasto-

jali vidjeti kad pro|e, osobito ja. Sreta-li smo je i u parku. Bio sam zadovoqan sa-mo da ju pogledam. Jednu ve~er u prosincu,

ona pri|e meni i kaè. – Kolega, ako ide{ku}i i{la bih s tobom. Ostao sam zapawenod veseqa. (...) Razgovarali smo o svemu,ali najvi{e o grozotama rata. Kad smodo{li pred wenu ku}u (...) Nevenka ( takose djevojka zvala ) brzo kaè: – Do|i sutraoko {est kod mene, a sada moram i}i. Ipruì mi ruku. Ja sam je s veseqem prihva-tio. Osjetih meko}u, we`nost, kao i hlad-no}u wene ruke, a ugodan osje}aj mi pro-struji tijelom.Jedva sam ~ekao sutra{wu ve~er. Do{aosam. Pokucao na vrata, a ona je odmah otvo-rila.– Zdravo kolega, kako si?– Dobar ve~er, Nevenka. Nisam li preranodo{ao? (...)Stidqivo i pomalo nespretno u|em u sobuiz hodnika. Stol je bio uz prozor. Ponudimi stolicu. Sjednem. Onda me ponudi like-rom. Kucnuli smo ~a{ama i nazdravili.@ivio kolega! (...) Traìo sam razlog zbogkojeg me pozvala. Malo smo pri~ali o{koli, profesorima i ratu. (...)– Zna{ kolega napredna ideja pobje|uje i

jo{ malo, pa }e biti ovdje.– Kako ti to misli{?– Pa Rusi su na{a napredna ideja.Sad mi je postalo jasno da ona èli meneukqu~iti u napredne, a ja sam èlio wu.

Nisam èlio nikakvu ideju. (...) @elio samgovoriti o osje}ajima, ali wu je zanimalasamo politika.Dogovorili smo se ponovo za sastanak.Mislio sam da je ona ipak zainteresirana

za mene. Kako je trebalo pro}i par dana doslijede}eg sastanka pripremao sam se zato kako }u Nevenku odvratiti od politi-ke. Poku{at }u joj objasniti politi~ku si-tuaciju, mislio sam. Govorit }u joj o namje-ri da imam obiteq s puno djece. Misliosam da kao èna o tome èli slu{ati.“(Nije mu uspjelo.)

Emil Sattolo, str. 93–94

Za vreme rata, Emil Satolo bio jeu~enik sredwe {kole. @iveo je u se-

lu Puska, a u {kolu i{ao u Novoj Gradi{ki(Hrvatska). Satolo je odobravao osnivaweNDH i usta{ki pokret, mada je kritikovaowegove zlo~ina~ke aspekte. U svakom slu~a-

ju, bio je protivnik partizana i komunista. Usvojim memoarima pi{e, izme|u ostalog, osvojoj qubavi prema devojci iz susedstva.

Uporedi udvarawe u vreme rata idanas. Za{to je do{lo do nesporazu-

ma izme|u devojke i mladi}a? Jesu li

mladi}evi ciqevi i ideje bliski tvoji-ma? A devoj~ini? Koju je ideologiju onapodràvala i na ~ijoj je strani bila uratu? [ta je podrazumevala pod termi-nom „napredna ideja“? Za{to su Rusismatrani predstavnicima „napredneideje“?

69

DRUGI SVETSKI RAT

?

IIv. @ivot vojnikaII–18. Odisej Elitis, dobitnik Nobelo-ve nagrade za kwièvnost (1979), opisu-je uobi~ajeno iskustvo gr~kog vojnikana albanskom frontu

„Sada smo znali da smo u blizini mestagde ne postoje radni dani i praznici, bo-

lesni qudi i zdravi qudi, siroma{ni ibogati. Jer je huka ispred nas i bura izaplanina stalno rasla, tako da smo na krajumogli jasno da razaznamo sporu i te{kutopovsku kanonadu, suve i brze mitraqe-ze. I zato {to smo sve ~e{}e nailazili nasporu kolonu rawenih, koja je i{la u dru-



gom smeru. Lekari sa trakama crvenogkrsta na nadlakticama spu{tali bi nosi-la i pqunuli u ruke, dok im se u o~ima vi-delo da bi sve dali za cigaretu. Kad bi ~u-li kuda idemo, zatresli bi glavom i po~i-

wali da pri~aju svoje pri~e o krvi i uà-su. Ali, jedini glasovi koje smo mi slu{a-li bili su oni drugi glasovi koji su se di-zali iz tmine, jo{ oprqeni vatrom i sum-porom iz dubina. ’ Oi, oi, mana mou’, ’Oi, oi,mana mou’. A ponekad, re|e, zvuk prigu{e-nog disawa, kao hrkawe; oni koji su znaligovorili su da je to ~egrtaqka smrti.Ponekad su sa sobom vukli zarobqenikeuhva}ene pre nekoliko sati u iznenadnimracijama na{ih patrola. Wihov dah zau-darao je na vino i xepovi su im bili puni{e}erlema i ~okolada. A mi nismo imalini{ta, iza nas su sru{eni mostovi i neko-liko na{ih magaraca koji su nemo}no sta-

jali u snegu i skliskom blatu.“Elytis,str. 21

Sl. 19. Litografija koja predstavqadrevnog ratnika iz bitke kod Maratona,borca iz gr~kog rata za nezavisnost 1821.i ’evzonea’ (modernog gr~kog borca)

IEEE, To epos tou ’40. Laiki Eikonografia, 167

II–19. Ivan [ibl, u~esnik partizanskogpokreta u Hrvatskoj od po~etka, opisaoje svoje iskustvo u svojim ratnim memo-arima. Slede}i tekst je opis prvih[iblovih dana po{to je „oti{ao u

{umu“ (popularan izraz za odlazak upartizane)

„Ve} sam napola partizan. Nemam dodu{epu{ku, ali imam svrab i sav sam namazanùtom, smrdqivom ma{}u. (...) Osim toga, umojem dowem rubqu na|e se i gdjekoja u{ili, kako se po vojni~ki kaè, va{ka – tasvim vojnicima svijeta najprivrènijadoma}a ìvotiwa. (...) O buhama i stijeni-cama ne vrijedi govoriti. To su zapravosasvim pristojni kukci, koji se na tijeluizdovoqe no}u, a u rubqe i odijelo uop}ese ne zavla~e.“

[ibl 2, str. 13

Na koji na~in [ibl opisuje neudob-nosti partizanskog ìvota?

II–20. U svojim ratnim memoarima parti-zanski veterani ~esto su poklawaliposebnu pa`wu visokoj zastupqenosti

èna u partizanskim odredima. U svo-jim memoarima, u poglavqu s podnaslo-vom „@ene ratnici“, [ibl pi{e

„U ~etama na{e brigade ima mnogo parti-zanki. To su ve}inom seqa~ke djevojke,Slavonke, Kozar~anke, sve jo{ vrlo mlade.Pje{a~e u na{oj koloni, bore se na polo-àju, juri{aju na utvr|ena upori{ta nepri-

jateqa; zajedno s ostalim borcima prvebojne linije podnose sve napore partizan-skog ìvota. (...)

Sestre Milija i Danica Zlokapa su pu{ko-mitraqeskiwe. Tek su nedavno do{le u na{ubrigadu, no ve} su stari borci. Hrabru ~ovjeku

je potrebno samo jedno ratno kr{tewe. Miliji je {esnaest, Danici osamnaest godina. (...) Nasmjenu nose pu{komitraqez i ranac municijei ne dopu{taju da im itko pomogne. (...)

70

@IVOT U VREME RATA

?



U napadu na Sira~ poginula je jedna od naj-hrabrijih djevojaka na{e brigade i cijeleSlavonije, Persa Bosanac. (...) Bila je tan-ka, vitka osamnaestogodi{wa djevojka.Govorili su za wu: ’Persa se ne zna boja-ti’... U borbi na Javorovici, za vrijemeoùjske ofenzive, poslije cijelog dana ju-ri{awa upala je me|u prvima u neprijate-qske postave i tukla se s Nijemcima prsa oprsa sve dok nisu uni{teni. (...) Pala je podsira~kom {kolom, u jednom od mnogih

juri{a na taj utvr|eni objekt. Persa je mo-rala poginuti. Izlagala se mnogo, nije seznala bojati! (...) Na Javorovici je pokrajwe juri{ala i Katica Hacman, Bilogorka.Bile su najboqe drugarice i uvijek su sedràle jedna uz drugu. U posqedwem juri{u

Katicu je zahvatio neprijateqski rafal ismrtno je ranio. (...)U ratu i u surovim uvjetima ìvota qudimogu lako postati grubi i bezosje}ajni. Ho-}e li se ove djevojke-ratnice prometnuti umu{kara~e? Mo`da }e ih ratne strahote ukojima su prisiqene sudjelovati li{itidivnih svojstava koja ènu ~ine ènom ikakva èlimo osjetiti kod èna kojevolimo!“

[ibl 2, str. 308–311

Za{to je, po tvom mi{qewu, parti-zanima bilo va`no da istaknu

aktivnu ulogu èna? Za{to isto to nijebilo va`no usta{ama? Jesu li, po tvommi{qewu, ène partizanke zaista bi-le jednake s mu{karcima? ([ibl jenaveo samo nekoliko istaknutih prime-ra.) Objasni zna~ewe [iblovog zavr{-nog iskaza o ènama u ratu. Kako je ongledao na ulogu èna u ratu?

II–21. @ene u selima Grevene (Gr~ka) za-htevaju vi{e po{tovawa i ve}e u~e{}eu javnim poslovima po{to su u~estvo-vale u pokretu otpora

– Nastavnik: „Videli biste ène bez vlas-titog identiteta, kao lutke mu{karaca, i

onda bi one rekle: ’E pa, ja sama jesam ne-{to, postoji ne{to {to umem da uradim’; po-~ele su da misle da mo`da zasluùju vi{enego samo da kuvaju, peru i primaju naredbe.To je bilo prvo veliko bu|ewe ruralnih

èna i ostavilo je na wih veliki utisak.“– Seqanka I: „Svi|alo nam se to iprivla~ilo nas je, zato smo odlazile [nasastanke ]. Prosto smo htele da maloizi|emo iz tog kruga neprestanog primawanaredbi. Jer takvi su mu{karci bili onda– diktatura [ sic], kako kaù...“– Seqanka II: „Htele smo prosto malo slo-bode kao ène, pravo da govorimo, da ne bu-demo podre|ene mu{karcima... da samoradimo i dobijamo batine. Htele smo maloslobode za nas same. Ovde smo oti{le uplanine, nosile smo municiju na le|ima,pravile kutije za pu{komitraqeze, radiledanono}no – postajale smo ~ak qubavnice,iako smo bile supruge. A sve {to smo è-lele bilo je da i mi doìvimo ne{to dobro.Malo slobode, a ne robovawe, kako vi tokaète – da moèmo da otvorimo usta.“

Van Bouschoten, str. 101–102

Kakve su motive ène imale kad su seprikqu~ivale pokretima otpora?

[ta je tvoje mi{qewe o wihovim motivima?

II–22. Ovu pesmu komponovao je nepozna-ti autor za vreme Drugog svetskog rata;veruje se da je to makedonska narodnapesma

MLADA PARTIZANKA

Mnogo sam radosna i sre}na{to sam postala mlada partizanka{to sam postala mlada partizankaNa planini Pelister.

Zbogom i oprosti mi, zemqo moja,Ja idem u bitku, u bitku, u bitku(...)

71

DRUGI SVETSKI RAT

?



Tamo smo se zakleliDa }emo se boriti s fa{istimaDa bismo stekli svoju sloboduZa na{u MakedonijuZbogom i oprosti mi.

@enite od Makedonija voNarodnoosloboditelnata vojna , str. 56

Objasni razloge za komponovaweovakvih pesama. Ima li u wima mo-

menata propagande?

Sl. 20. Heroine iz 1940.

IEEE, To epos tou ’40. Laiki Eikonografia, str. 55

Ova litografija predstavqa `eneEpira za vreme gr~ko-italijanskog

rata kako na le|ima nose kutije s municijomkroz planinu Pindos na gr~ko-albanskojgranici.

Sl. 21. Partizanske novine: Xepnenovine ~ete za vezu , Zadar (Hrvatska),1944.

Hrvatski istorijski muzej

[ta pokazuje ova karikatura? Kakosu partizani gledali na svoj status u

odnosu na druge antifa{isti~ke snage(koje su predstavqene zastavama)? [tati misli{, jesu li Velika Britanija,SAD i Sovjetski Savez gledali na par-tizane kao na ravnopravne partnere?

II–23. Izdr`qivost partizana za vremekontinuiranih bitaka protiv Nemaca iwihovih kolaboranata u Jugoslaviji

Svedo~ewe @ivka Rodi}a„Gledao sam neprijateqske tenkove kojine}e da pucaju na na{e borce, nego ho}e daih gaze. To je ravnica pa je tenkovimaolak{ano manevrisawe, a na{im borcima

72

@IVOT U VREME RATA

?

?



oteàno povla~ewe. Jedan od na{ih bora-ca bjeào je ispred tenka i zaklawao seoko plasta sijena da bi ga najposlije tenkzgazio prelaze}i preko sijena. (...) îtavabrigada je nosila rawenike na nosilima.

(...) Obi~no smo no}u napadali neprijate-qa, a dawu bi on napadao nas. Umor je biotoliki da se vi{e nije moglo, pa se pomi{-qalo da bi najboqe bilo poginuti, jer jeponestalo snage. Nije u pitawu hrana, jer

je bilo hrane, nije u pitawu ni hrabrost, jer vi{e nije bilo straha, ali je umor teìod svega. Tada je komandir ~ete Petar Ma-rin, krasan momak, hrabar i odvaàn,poginuo iskqu~ivo zbog umora. Prosto jestoje}i zaspao i tako je pogo|en.“

Kozara u Narodnooslobodila~kom ratu

(ur. @arko Zgowanin i dr.), tom 1, str. 687

Poku{aj da se stavi{ u poloàj tihpartizana. Moè{ li da zamisli{

da pada{ u san stoje}i?

II–24. Den~o Znepolski, ~uveni bugarskigerilski komandant, o odnosima izme|uèna i mu{karaca u grupi i o ne-obi~nim opskrbama koje su primili odEngleza

„I mi u gerilskom odredu Tran, kao i Srbi,bili smo vrlo strogi u pitawima morala.Intimni odnosi nisu bili dozvoqeni, i u

jedinici smo stvorili kult mladih èna,i ~uvali smo ih od svakog nasiqa. Ali,Srbi su bili jo{ ve}i nekonformisti urevolucionarnoj situaciji, u kojoj su se na-lazili. Prosto nije moglo biti druga-~ije!... Mnogo kasnije, kad su Englezi, uskladu sa odlukama konferencije Veliketrojice u Teheranu, po~eli da padobrani-ma bacaju oru`je i municiju za gerilceTrana i sve vrste potrep{tina za sop-stvenu vojnu misiju, bacili su nam i kartei kondome. I Srbi su dobili istu isporu-ku. U prvi mah, wihov bes bio je neopisiv iubrzo su do{li kod mene i Vlade Tri~ko-va (u to vreme ja sam ve} bio komandant

gerilskog odreda Tran) psuju}i i prete}ida }e da udare na Engleze. Kad smo ~uli{ta je posredi, Vlado Tri~kov, koji je biovrlo u~en i dobro informisan ~ovek, nas-mejao se sa razumevawem i sve im objasnio.

Rekao je da svaki vojnik u engleskoj armi- ji od Prvog svetskog rata obavezno dobijato za{titno sredstvo, kao {to dobija ode-}u, cipele itd., i da smo mi u prvoj po-{iqci dobili li~ne medicinske pakete,kondome i karte. Dodao je da smo razde-lili medicinske pakete i da smo ostavilina stranu ono {to smo smatrali nepotreb-nim, i to je sve. Uspeo je da ih smiri, ali

je Barko oti{ao u englesku misiju, bacioim paketi}e i rekao sarkasti~no:

’Hvala, ali ovo nam nije potrebno!Mi smo vojnici!’“

Znepolski, str. 112–113

Kakvi su bili odnosi izme|u bugar-ske i srpske gerile? Kako jedni i dru-

gi reaguju na ~udne po{iqke od Engleza?Komentari{i Barkovu reakciju.

II–25. Oficir Viktor Budesku, u~esnikdoga|aja, o borbama na okuci Dona –Staqingrad.

„Ujutro 11. decembra Rusi su otpo~eli kon-traofanzivu na ~itavom frontu. Sledilisu dani i no}i kad vojnici nisu dobijalini hleb ni vodu zbog uàsne neprijate-qske paqbe iz topova i baca~a. Danima suwihove ruke stezale pu{ke i sejale smrt uredovima neprijateqâ ~ija su mrtva telahrpimice prekrivala poqa ispred wiho-vih poloàja. Deset dana i deset no}i vla-dala je neprestana napetost, vodila sebesomu~na borba i izgledalo je da po~iwuda se ukazuju znaci pobede i da prestajubrige komandanata i vojnika, koji su osma-trali sa svojih poloàja ne bi li nekakozaustavili razobru~enu pomamu ruske bu-

jice. Ali, nije bilo tako. S novim i sve-ìm snagama, dovedenim iz pozadine

73

DRUGI SVETSKI RAT

?

?



fronta, Rusi su ponovo napali, ~ak sa jo{ve}om pomamom. Zbog velikih gubitakana{ front vi{e nije pruào otpor. Napus-tili smo poloàj koji smo osvojili uz to-liko mnogo `rtava i od tog trenutka po~eo

je uàs na{eg povla~ewa u donsku stepu.Ali re~ stepa isuvi{e malo govori onomeko nikada nije pro{ao kroz wu u zimu i uratnim uslovima.Najpre, tu je mraz, mraz koji grize, a uz we-ga vetar koji duva strahovito besno. Nadtom pustarom ~esto je leàla gusta ite{ka magla, koja kao da se spustila dazauvek baci zemqu u ponor. A iznad svega,ta potpuna, apsolutna ti{ina poja~anamrzlom ti{inom svega okolo, transfor-mi{e stepu u okoli{ suprotan ìvotu,neprijateqski i nehuman.“

„Magazin istoric“, oktobar 2002, str. 93

Bitke na okuci Dona – Staqingradbile su me|u najstra{nijima za ru-

munske vojnike u Drugom svetskom ratu, jersu morali da se nose kako sa neprijateqem,tako i sa ekstremnim klimatskim uslovima.

Kakav je stav vojnika na linijifronta prema ratu? Da li oni raz-

mi{qaju o slavi i heroizmu? Jesu lisre}ni {to se bore?

II–26. Neagu \uvara ( Neagu Djuvara ), isto-ri~ar i diplomata od prestià, se}a se(juna 2002) perioda kad je u~estvovao uborbama na Isto~nom frontu

„Kad sam se vratio na front, posle okodeset dana provedenih u stacionaru zaoporavak, desilo se da je Odesa pala, pasam ja tako izbegao najgori trenutak; jer tusu oni tako stra{no poklani. Moj neka-da{wi kolega iz Vojne akademije, koji jebio pukovnikov a|utant, rekao mi je da jevideo da je na pukovnikovoj listi, neko-liko dana pre pada Odese, u na{em puku,

koji je prvobitno bio sastavqen od 1800qudi, a kasnije je primqeno jo{ 1200 re-gruta, jo{ bilo validno 92. Eto {ta je zna-~ilo da je Antonesku zauzeo Odesu. To jeono {to govorim na televiziji kad god

imam priliku, jer je borba tamo bila pot-puno apsurdna – Nemci su nam rekli:’Okruìte Odesu’ kako ruska vojska ne bibila u stawu da se izvu~e odande, alinisu insistirali. Rumunski Glavni {tab iAntonesku hteli su da zauzmu Odesu(izgleda da ta ideja nije bila ba{ Anto-neskuova, ali on ju je prihvatio) kakobismo im pokazali ko smo, koliko smoveliki; ali mi nismo imali sredstava dazauzmemo veliki grad. Mogu}no je porazitiga do krajwih granica... Kad smo preuzeliOdesu – to je bilo zato {to su se Rusipovukli.Jednog lepog jutra, mada su u okolini sva-kodnevno umirale hiqade qudi, u{li subez ikakvog otpora, jer u gradu niko nijeostao – svi koji su branili Odesu ve} su senanovo ukrcali. Bila je to jedna od prvihAntoneskuovih gre{aka, ali mi, uglavnommladi}i – re}i }u vam iskreno – kad smokretali u rat, po{li smo puni entuzija-zma, s mi{qu da izbri{emo sramotu pos-ledwe godine kad smo bez ijednog ispaqe-nog pucwa dali Besarabiju i Bukovinu, aonda i Transilvaniju, pa i Kvadrileter.“

Neagu Djuvara, Despre cucerirea Odessei,http:/www.memoria.ro/index.php?option=articles/artid=38

Da li ovaj tekst odraàva heroi-zam? [ta je bila cena kojom je ru-

munska vojska platila svoju ambiciju daosvoji Odesu? Postoji li promena per-spektive u naratorovom stavu (izme|uperioda rata i dana{wice)? Uporediperspektivu mladog ~oveka ~ije je srceispuweno heroizmom i, nasuprot tome,perspektivu zrelijeg ~oveka koji anali-zira relativnu politi~ku dobit ali iqudske gubitke.

74

@IVOT U VREME RATA

?

?



Sl. 22. Oni koji su pevali ratu

Epopeja e Luftës AntifashisteNacionalçlirimtare e Popullit Sqiptar, 1939–1944.

Ova slika Andona Lakuri}ija ( AndonLakuriqi) pokazuje pojedince razli~i-

te starosti, koji su pripadali partizan-skim jedinicama u ratu.

Uporedi sliku sa tekstom III–2.

II–27. Te{ko}e boraca da se prilagodecivilnom ìvotu

Svedo~ewe Dragomira Radi{i}a„Prakti~no, 1. bataqon 11. kraji{ke ko-zarske brigade zavr{ava svoj ratni putkod Zidanog Mosta. 41 Tu smo zaustavqeni ivra}eni u Brestanicu. Bio je 12. maj 1945.Zadràli smo se dan-dva, a zatim krenuliu Sv. Nedjequ kod Zagreba, gdje smo ostali15, 16. i 17. maja 1945. i proslavili dankona~nog oslobo|ewa na{e zemqe. Rat jezavr{en. Nastalo je pravo slobodarsko

raspoloèwe, ali rekao bih za kratkovrijeme. Po~ela se uvla~iti tuga. Nema vi-{e pokreta, nema borbe i ratnici su po-~eli prosto da boluju zato {to nema bor-bi, {to se ne tuku i {to nemaju pokreta,

akcije i borbe. Jer, ~inilo nam se da je naj-ve}a radost biti sa borcima, i}i u borbu,a mi smo se sada na{li u oslobo|enom[ibeniku, 42 gdje je tekao sasvim drugimirnodopski ìvot na koji nismo navikli,odnosno zaboravili smo takav na~inìvota.“

Kozara u Narodnooslobodila~kom ratu (ur. @arkoZgowanin i dr.), tom 6, str. 399

Za{to vojnik kaè da se „pojavila tu-ga“? Da li misli{ da su se svi vojni-

ci isto ose}ali? Da li zna{ {ta je PTSS(posttraumatski stresni sindrom)? Da libi se sloìo da ovaj izvor otkriva i ele-mente fanatizma koji je uobi~ajenirezultat rata? Objasni svoj stav.

Sl. 23. Kola` novina jugoslovenskihmakedonskih vojnih jedinica iz 1944.

II–28. Stra{na zabuna Zdravka Lazari}a

„... pre{ao sam u Osijek i tamo do~ekaopad grada u partizanske ruke po~etkom

75

DRUGI SVETSKI RAT

41 U Sloveniji.42 Grad u Hrvatskoj, na Jadranskom moru.

?

?



II–29. Preporuke [kolskog inspektora-ta bitoqskog okruga za u~iteqe

„1) Da se razvija bugarsko nacionalno ose-}awe me|u u~enicima i celokupnim sta-novni{tvom, ili da se postigne nacional-no i dràvno jedinstvo tako {to }e se na-gla{avati pro{lost i kultura bugarskognaroda.2) Stanovni{tvu, a posebno |acima treba

objasniti da zbog dugotrajnog ropstva wi-hovo bugarsko nacionalno ose}awe i svesto pripadawu bugarskoj naciji i dràvinisu konsolidovani. Treba im naglasitida su nacija i dràva neodvojive i da seza dràvu moraju dati `rtve ba{ kao {tosu ranije davane za bugarsku naciju.3) Treba objasniti da je u pro{losti u Ma-kedoniji uni{tena svekolika kultura koja

je mogla da ujedini bugarski narod. Bugar-ske kwige, {kola, crkva, udruèwa, spo-

menici, narodne sve~anosti, posebno bu-garska narodna pesma, tradicija, mitovi,sve su to turske vlasti progonile. Zbogtoga je kod delova stanovni{tva u Make-doniji do{lo do gubqewa bugarskogose}awa.4) Naglasiti da je zbog takvih uslova iz-gubqeno svako znawe o pro{losti bugar-

skog naroda u Makedoniji, dok je u istovreme slobodni deo bugarskog narodapostigao velike uspehe u samoj Bugarskoj.5) U nastavi treba pokloniti pa`wu reak-ciji koja se protivi nacionalnom vaspita-wu, a stoji u vezi sa nekim kriminalnimpojavama koje se javqaju u redovima nepri-

jateqâ Bugarske. Treba objasniti razvojvojne situacije na frontu i hraniti veru uuspe{an zavr{etak rata.“

Terzioski, str. 78

Kao {to je bugarska vlast podelila jugoslovensku Makedoniju na dve

administrativne jedinice nazvane premadva velika grada – Skopqu i Bitoqu, tako

je i obrazovni sistem obuhvatao bitoqski iskopski obrazovni okrug. Ovaj izvor po-kazuje {ta je [kolski inspektorat bitoq-skog okruga preporu~io u~iteqima kaoglavne ciqeve koje treba ispuniti (tu, na-ravno, nije bilo velikih razlika u odnosuna druge obrazovne okruge).

Kakve su preporuke date u~iteqimau jugoslovenskoj Makedoniji? Zna{

li {ta se dogodilo sa osmanskom Make-donijom posle balkanskih ratova iPrvog svetskog rata?

mjeseca travwa 1945. Malo zatim pozvansam na vojni~ku komisiju za regrutaciju iprimqen u vojsku. Moj drug Ivan Kosovel,do{av{i pred komisiju, od straha se zabo-ravio i podigav{i ruku pozdravio sa

’Spremni’ ( usta{ki pozdrav ). Radi toga jeprogla{en ’umno nesposobnim’ te malokasnije zatvoren u Brodu, gdje je odleào6–7 mjeseci. Uprkos tome slijede}e jegodine primqen u oficirsku {kolu uOsijeku i promaknut u rezervnog poru~-nika.“

Prcela–@ivi}, str. 329

Partizanske jedinice bile su sastav-qene iskqu~ivo od dobrovoqaca.

Partizanska vojska je tek pred kraj rataotpo~ela s mobilizacijom. Mnogi mladi qu-di prisiqavani su da se pridruè partiza-nima. Jedan od wih bio je Zdravko Lazari}.

Za{to se Lazari}ev prijateq tolikozbunio? Kako je on (makar podsvesno)

doìveo promenu vlasti? Kako qudi ina-~e reaguju na (nasilnu) promenu vlasti?

76

@IVOT U VREME RATA

?

IIg. Kultura i obrazovawe

?



Sl. 24. „Partizanska {kola“

Epopeja e Luftës AntifashisteNacionalçlirimtare e Popullit Sqiptar, 1939–1944.

Ova slika od S. Kapoa ( S. Capo) nosinaziv Partizanska {kola . Zanimqi-

va je jer ilustruje obrazovnu ulogu parti-zanskog rata. Oni koji umeju da ~itaju i pi{upodu~avaju one koji to ne umeju.

II–30. Statut centralnog kulturnog klu-ba „Kliment Ohridski“ u Makedoniji

„1) Ujediniti sve snage zainteresovane zakonsolidaciju bugarskog nacionalnog bi}ame|u makedonskim stanovni{tvom;2) stvoriti u narodu duboku svest o bugar-skoj dràvi i priznavawe bugarske drà-ve, cara i otaxbine;3) raditi na zadatku ujediwavawa svih Bu-gara kako bi se stvorila Velika Bugarskau wenim etni~kim, istorijskim i organ-skim granicama;4) raditi na formirawu savr{enog iden-titeta Bugara u Makedoniji i obrazovatiomladinu u zdravom nacionalnom duhu; (...)6) voditi ra~una o brzom inkorporirawuMakedonije u Bugarsku u svakom smislure~i, s pozitivnim ose}awima i postepeno;

7) raditi na ujediwavawu svih klasa u jednu nacionalnu i ekonomsku celinu;8) razviti qubav prema svemu {to je bu-garsko: prema bugarskoj nacionalnoj isto-riji, bugarskom nacionalnom nasle|u, ~u-

vawu narodnih obi~aja i nacionalnesu{tine itd.“Terzioski, str. 198–199

Posle aneksije teritorije jugosloven-ske Makedonije Bugarskoj, Uprava za

nacionalnu propagandu organizovala je usvim ve}im gradovima mreù takozvanih’komiteta za kulturu’. Ta tela trebalo je dasluè kao korak ka formirawu ’narodnihuniverziteta’, tj. ve~erwih kurseva za {ire-we pismenosti, ~itaonica itd. Ovi komitetisu vrlo brzo postali regularni elementadministrativnih jedinica na svim nivoima– u gradovima, op{tinama, ve}im okruzimaitd. U Skopqu je formiran centralni kul-turni klub – „Kliment Ohridski“. Gorwitekst pokazuje kako wegov statut defini{eulogu kulturnih klubova u Makedoniji.

II–31. Po{to je proglasila svoju nameruda stvori novi obrazovni sistem zarumunski narod, Antoneskuova vladapreuzela je vode}u ulogu u promovi-

sawu patriotske {kolske politike ukojoj kult heroja ima zna~ajnu ulogu

Kult heroja u {kolama„Da bi {kola – na osnovu uzora iz ìvota– bila ku}a nacionalnog obrazovawa zadecu i omladinu, svaka {kolska jedinicamora da bude snabdevena fotografijamanastavnika heroja, uz koje }e i}i obja{we-we o wihovim ratnim zaslugama i o onome{to su u~inili za {kolu. Da bi se ilus-trovala vera i `rtva koju su dali seqanipali na bojnom poqu, u svakoj {koli sakup-qa}e se wihove slike i uz svaku fotogra-fiju i}i }e obja{wewe kakvu su hrabrostoni pokazali u borbi. Tako|e, da bi se ilu-strovala vera i `rtva koju su pali seqanipodneli za otaxbinu, sakupi}e se wihoveslike i uz svaku sliku bi}e dato obja{we-

77

DRUGI SVETSKI RAT



we o hrabrosti koju je lice sa slike po-kazalo u borbi.Na taj na~in, uvode}i heroje na{eg narodau {kole i odaju}i im po~ast, ustanovi}e seprva kwiga nacionalne istorije za |ake.

Dela heroja neprestano }e bdeti nad sve{-}u dece i ima}e jedan od najja~ih uticaja nawihov moral i nacionalno formirawe...Svako obdani{te i osnovna {kola odabra-}e jedan sat nedeqno za ovaj kult.Program ~asa posve}enog kultu heroja sas-toja}e se od se}awa na borce iz sela, i tokori{}ewem slede}ih sredstava:Slike lokalnih heroja...Opisi koje su dali seoski heroji koji su sevratili ku}i...Mape koje se odnose na borbu protivboq{evizma (rad dece)...Aleja heroja: na jednoj strani {kolskogdvori{ta posaditi stabla koja }e nositiimena heroja. Ta stabla }e oblikovati lugili aleju lokalnih heroja, koju }e odrà-vati grupa dece.U svakoj {koli postoja}e raspe}e u znakse}awa na seoske heroje.Posete grobqima heroja i odràvawegrobaqa.“

„Universul“, 44/15.2.1942

Prema Antoneskuovom planu, {ta suciqevi {kolskog obrazovawa kako

ih ocrtava ovaj navod? [ta je ciq’kulta heroja’? Postoje li za u~enikeikakvi uzori osim wihovih u~iteqa?[ta je tvoj stav prema ’kultu heroja’ u{koli i ’kultu heroja’ uop{te? Da liwihova borba odraàva tvoja dana{waverovawa? Postoje li danas u {kolamasli~ni projekti?

II–32. Izvod iz uxbenika za osnovno obra-zovawe, koji je objavio Nacionalnioslobodila~ki front (predvo|en komu-nistima) u oslobo|enim delovima Gr~ke

Ko je tvoj sused?Kiki se danas probudila s visokom tempe-

raturom. Gu{ila se ~itave no}i. Grlo ju jebolelo.Wena majka zamolila je suseda koji je na-meravao da pro|e ulicom u kojoj je ìveolekar da svrati do wega i kaè mu da do|e.

[...]Majka nema mira; ~im ~uje korake naasfaltu, tr~i do prozora. Kada }e da stig-ne lekar?Lekar je na kraju do{ao, pregledao dete irekao:– Morate dobro da vodite ra~una o detetu,gospo|o. Imate li jo{ dece? Morate ihrazdvojiti, jer je bolest zarazna. Nabavi-te ovaj lek {to pre moète, u roku od~etvrt sata.îm je lekar oti{ao, majka je zgrabila {ali torbu i otr~ala u apoteku.[...]– Tasija Joanidu, pozva apotekar, prepa-rat je gotov i ko{ta 55 drahmi. Majka otva-ra ta{nu. Ima samo 35 drahmi. [ta da ra-di? Prilazi tezgi. – Mogu li da vam sadadam sve {to imam i da uzmem lek? Ostalo}u vam poslati tokom poslepodneva– Ni govora, gospo|o. Da li se vi to pra-vite ludi? Nabavite novac, pa }ete dobi-ti lek.Majci je neprijatno, po~iwe da pla~e. Za-kasni}u. Mom detetu je potreban ovaj lek.@ivot joj je u opasnosti.Ali apotekar ne}e ni da ~uje, a qudi okowe gledaju je sumwi~avo.Onda sa klupe ustaje radnik. Odeven jesiroma{no, umornog je lica.– [ta je bilo, gospo|o? Nemojte tako. Mismo samo qudi. Evo, uzmite novac koji vam

je potreban.Majka se sagiwe da poqubi radnikovu ru-

ku. Ali on ùri da se skromno vrati nasvoju klupu.Ta aetopoula, 97/98, anatyposi ASKI

Kako je u ovom izboru predstavqenradnik? [ta je poenta ovakvog pred-

stavqawa?

78

@IVOT U VREME RATA

?

?



Ilija Be{kov jedan je od najslavnijihbugarskih umetnika, karikaturista i

slikara.

Kakvu poruku on poku{ava da po{a-qe ovom karikaturom?

Sl. 25. Ilija Be{kov: Bez ìvotnog prostora , 1942.

79

DRUGI SVETSKI RAT

?

II–33. Iz poverqivog izve{taja br. 162,koji je ameri~ki generalni konzul uIstanbulu poslao dràvnom sekretaruSAD Kordelu Halu, o propagandi ubugarskim {kolama

Istanbul, 4. novembar 1942.Drugi izuzetno snaàn ~inilac koji obra-

zuje javno mwewe, pa odatle i ose}awaqudi, jeste nacional-socijalisti~ka pro-paganda koja se sprovodi u {kolama. Onase naj~e{}e sprovodi kroz nastavu bugar-ske geografije, istorije i kwièvnosti.Svaki bugarski pisac i nastavnik je pro-pagandist bugarskog nacionalizma. Svimladi Bugari, koji su zavr{ili osnovno



obrazovawe sa ~etrnaest godina, ilisredwu {kolu sa devetnaest, znaju napa-met mapu Balkana i vrlo su lepo informi-sani o bugarskim pretenzijama na razli~i-te balkanske teritorije. Na zidovima sva-

ke {kole stoje mape Bugarske iz razli~i-tih perioda wene istorije i one su sna`noutisnute u pam}ewe svakog bugarskog dete-ta. Tako su se teritorijalne pretenzijepretvorile u deo nacionalnih interesa.One ne izraàvaju samo mi{qewe dinas-tije i vlade, nego i ~itavog stanovni{tva.Na taj na~in, {kolsko obrazovawe iz na-cionalizma u wegovim razli~itim obli-cima dobilo je ogroman propagandisti~kizna~aj.BÍlgariÔ – svoenravniÔt sÍÓznik na TretiÔ rayh , str. 91

Za{to je toliko va`no sprovoditipropagandne programe u {kolama?

Da li, po tvom mi{qewu, i danas postoji ne{to sli~no u uxbenicima istorije,geografije i kwièvnosti? Objasnisvoj stav.

Sl. 26. Rumunska novinska fotogra-fija: ~lanak o ènskoj modi (1942)

„Universul“, br. 30, 1. februar 1942.

Da li misli{ da je mnogo ~italacabilo zainteresovano za ovaj ~lanak

u to vreme? Objasni svoj stav.

Sl. 27. Scena iz filma Nevinost bez za{tite Dragoquba Aleksi}a

Jugoslovenska kinoteka, Beograd

Film je ilegalno snimqen u Beograduza vreme okupacije. Aleksi}, cirkus-

ki artist, nije imao iskustva u pravqewufilmova, a isto vaì i za ve}inu wegovihsaradnika. Ipak, cenzura je odobrila film

i on je, sa velikim uspehom, kao jedini srp-ski film prikazivan na doma}em repertoa-ru, na kojem su prikazivani samo nema~kifilmovi i filmovi drugih zemaqa Osovine.

II–34. Rumunska uredba za regulisaweobrazovawa Jevreja (11. oktobar 1940)

^lan 1. Jevreji su slobodni da u okviruprivatnog obrazovawa organizuju vlastiteosnovne i sredwe {kole.

^lan 2. Jevrejske {kole opisane u prethod-nom ~lanu mogu da zapo{qavaju samo je-vrejske nastavnike i da upisuju samo jevrej-ske |ake.^lan 3. Oni ~ija su oba roditeqa Jevrejiili ~iji je otac Jevrejin, bez obzira koje ve-re, ne mogu da rade kao nastavnici iliadministrativno osobqe i ne mogu biti

80

@IVOT U VREME RATA

?

?



prihva}eni kao |aci ili studenti u rumun-skim osnovnim i sredwim {kolama, niti uvisokim {kolama, bilo dràvnim ili pri-vatnim, a ni u {kolama drugih hri{}anskihetni~kih zajednica. Izuzetno i u pojedinimslu~ajevima, Ministarstvo nacionalnogobrazovawa, kulture i umetnosti moè daodobri onima koji su ro|eni od jevrejskogoca koji je pre{ao u hri{}anstvo i majkehri{}anke druga~ijeg etni~kog porekla darade u privatnim i profesionalnim hri{-}anskim {kolama ako su kr{teni u hri{-}ansku veru do druge godine ìvota.Vanbra~na deca ima}e pravni status svojemajke. [...]^lan 5. Ministarstvo nacionalnog obrazo-vawa, kulture i umetnosti otpusti}e i

ukloniti sve one koji odgovaraju odredba-ma ~lana 3 ove uredbe.Evreii din România între anii 1940/1944,tom I:Legislaþie antievreisc ¤ , str. 70–71

Na koji su na~in u~enici Jevrejidiskriminisani u odnosu na druge

u~enike? Jesu li sli~ni stavovi premaJevrejima ili bilo kojoj drugoj etni~kojili religioznoj grupi prisutni i danas?

II–35. Promene u {kolskim programima uAlbaniji za vreme italijanske okupacije

„Ministarstvo obrazovawa po~elo je da ost-varuje {irok izdava~ki program za objavqi-vawe visoko{kolskih tekstova. Kao {to sezna, jedva da su postojali ikakvi tekstoviza visoke {kole i umesto uxbenika kori{-}en je sistem hvatawa beleàka. Zato je Mi-nistarstvo obrazovawa razmotrilo ovajproblem i moè se re}i da }e do po~etkaidu}e {kolske godine veliki broj tekstova

biti spreman za upotrebu. Danas niz pisacai prevodilaca radi na tome. Prvi tekst ne-davno je objavqen i nosi naslov „Doktrinafa{izma“ od Benita Musolinija; predgovorza {kole napisao je Salvatore Valituti(Salvatore Valittuti ), a kwigu je preveo profe-sor Koqa [iroka ( Kole Shiroka ).“Publikacije Ministarstva obrazovawa , „Tomori“, 6. avgust

1940, 2

Komentari{i naslov prvog tekstaprevedenog i objavqenog za upotre-

bu u visokim {kolama u Albaniji. Kojadoktrina je imala sredi{we mesto ualbanskom obrazovnom sistemu?

Sl. 28. Najava filmskog programa ubeogradskim bioskopima sredinomseptembra 1942.

„Novo vreme“, Beograd, 16. septembar 1942

Naslovi ukazuju na to da je re~ o ne-ma~kim, italijanskim i ma|arskim

filmovima. Na po~etku okupacije Srbije,aprila 1941, svi bioskopi i filmska dis-tribucijska preduze}a stavqeni su podstriktnu ’komesarsku upravu’ i uvedena jecenzura, dok su bioskopi u vlasni{tvuJevreja konfiskovani. Nema~ka propagandai doma}e kolaboracionisti~ke filmskenovosti bile su obavezan deo programa.

81

DRUGI SVETSKI RAT

?

?



Za{to su fudbaleri podigliruku? [ta taj gest simboli-zuje danas? Treba li, po tvom mi-{qewu, da sportisti reprezen-tuju svoju zemqu ako se ne slaùsa akcijama dràvnih vlasti?

Sl. 30. Nacionalni fudbalski tim Nezavisne Dràve Hrvatske

Sl. 29. Deca ulaze u osnovnu {kolu„Hasan Pri{tina“

Ova slika zna~ajna je zbog promena do

kojih je posle italijanske okupacijedo{lo u {kolama. Slika prikazuje decu ka-ko ulaze u osnovnu {kolu „Hasan Pri{-tina“. Moè se lako uo~iti da deca noseuniforme kakve je nosila italijanska fa-{isti~ka omladina. To je bio jedan od na~i-na da se u albanskim {kolama pod okupaci-

jom ra{iri fa{isti~ki uticaj.

II–36. @ivot u omladinskom centru„Italo Balbo“, 43 jednom od mnogobroj-nih centara koje su fa{isti organizo-vali u Albaniji

„Ovi posetioci idu da vide sre}nu omla-dinu koja ima veliku privilegiju da prviput doìvi fa{isti~ko gostoprimstvo uzabavnim sun~anim ba{tama, gde svako-dnevno dobija dobro fizi~ko i moralnoobrazovawe i u~i da voli fa{izam i Du-~ea. Tokom dana na brdu, na sveèm vazdu-hu i suncu, u ve`bawu, plivawu, igrama,plesu i drugim zabavnim i sportskimaktivnostima, oni upoznaju imperiju, ~ijideo Albanija ima sre}u da bude, wenog su-verena, ìvot osniva~a imperije i herojskadela Italo-Balboa, ~ije ime centar nosi.“

„Tomori“, 11. avgust 1940, 2.

[ta je, po tvom mi{qewu, bioglavni ciq ovih kampova? Za koje je

ciqeve zabava zapravo kori{}ena?

82

@IVOT U VREME RATA

?

?

Vojinovi}, Nije sramota biti Hrvat, ali je peh

43 Italijanski dobrovoqac koji se borio u Albaniji 1913. tokom balkanskih ratova.



[ta je tvoje mi{qewe o sportskimdoga|ajima za vreme rata? Uporedi

ovu fotografiju sa fotografijom br. 30.

II–37. Ministarstvo nacionalnog obra-zovawa Rumunije zabrawuje mape kojepodse}aju qude na sovjetsku invaziju1940. godine

Primena Konvencije o primirju u {kolamaMinistarstvo nacionalnog obrazovawaobave{tava sve {kole u zemqi, kao i kul-

turne institucije koje zavise od ovog ode-qewa, da je prema odredbama ~l. 16 Kon-vencije o primirju zabraweno {tampati,uvoziti, distribuirati ili prikazivatimape s rumunskim granicama pre 28. juna

1940, koje pokazuju Severnu Bukovinu iBesarabiju kao delove ove zemqe. Tako|e je zabraweno koristiti u {kolama obra-zovni materijal bilo koje vrste ako tajmaterijal nije odobren i nije u saglasnos-ti sa instrukcijama koje su dale kontrol-ne komisije ustanovqene od strane Mini-starstva koje ga analizira i koje ne odo-brava ni{ta osim materijala u kojem nema

Sl. 31. Rumunske novine izve{tavajuo fudbalskoj utakmici izme|u Rumunijei Hrvatske 1942. godine

83

DRUGI SVETSKI RAT

?

„Universul“, br. 28, 14. oktobar 1942.



Op{ta pitawa za potpoglavqe IIgU ovom potpoglavqu ima mnogo primera propagande u obrazovawu tokom Drugog svet-

skog rata. Napravi listu razli~itih propagandnih ciqeva u razli~itim zemqama ipoku{aj da na|e{ sli~nosti me|u wima. Da li je propaganda i{~ezla iz obrazovnog si-stema posle Drugog svetskog rata? Ako je tvoj odgovor negativan, na|i primere. Ima li

primera u tvojoj zemqi?

ni~ega {to bi moglo da izazove problemeu prijateqskim odnosima izme|u Rumunijei saveznika. Tako|e je zabraweno iz uni-verzitetskih i {kolskih biblioteka iz-davati kwige koje bi mogle da sadrè de-

love koji naru{avaju odredbe Konvencijeo primirju i koje bi mogle da ugroze uspo-stavqeno primirje sa saveznicima.

„Universul“, 318/26. novembar 1944.

Da li novi reìm donosi demokra-tiju i slobodu Rumuniji, kao {to je

obe}avala Kraqevska proklamacija?Daj argumente koji }e potkrepiti tvojodgovor. Po tvom mi{qewu, ko su pro-moteri ovih zabrana? Za{to oni negujutakve stavove?

II–38. Ilija Jakovqevi}, zatvorenik usta-{kog logora u Staroj Gradi{ki (Hrvat-ska) o Paveli}evom jezi~kom purizmu

„U glavnom usta{kom glasilu ’Hrvatskomnarodu’, zaboravio se netko i upotrijebiorije~ ’pogreb’ ( srbizam ). Zaprepastio sePoglavnik, zaprepastio se wegov ’dvor’,prestravio se wegov osobni ured. Sve je

alarmirano. Tko je zlo~inac? ’Hrvatskinarod’ objavi na ~elu lista dva puta uza-

stopce strogi ukor iz Poglavnikova osob-nog ureda s Poglavnikovim upozorewem da}e doti~ni prestupnik biti ka`wen. (...)O~ekivah da }emo u najskorije vrijeme poz-draviti u logoru jedno ’lice’ ( osobu koja je

upotrijebila rije~ ’pogreb’ ). Ali kako to’lice’ bija{e Paveli}ev osobni stenografili ’brzopisac’, pomilovan je, i tako namizosta ta senzacija.“

Jakovqevi}, str. 205–206

Koriste}i represivne mere, usta{kavlast je preduzela korake da ’o~isti’

hrvatski jezik od stranih, prvenstveno srp-skih uticaja. Ako se imaju na umu sli~nostidvaju jezika, usta{e su poku{ale da(ve{ta~ki) stvore hrvatski jezik koji bibio sasvim druga~iji od predratnog jezika.

Opi{i i objasni Jakovqevi}ev stavprema Paveli}u. Kakvu sliku o

Paveli}u sti~e{ na osnovu Jakovqevi-}eve interpretacije – posebno u vezi saanegdotom o srbizmu „pogreb“? Treba li{ef dràve da se bavi pitawima jezi-ka? Uporedi sliku o Paveli}u koju sistekao na osnovu teksta I–2.

84

@IVOT U VREME RATA

?

?

?



85

THE SECOND WORLD WAR

III–1. Vojni zakon albanskih partizana

„Samo u jednoj prilici zarobqeni su nekiitalijanski vojnici; {tab je ovaj neobi~andoga|aj objavio s velikim ponosom i ja sampozvan da odem da ih i sâm vidim. Oti{aosam u ku}u porodice Vitku} i tamo zatekao~etiri italijanska oficira i ~etvoricuvojnika s drugim ~inovima. Izgledali surezignirani u odnosu na svoju sudbinu, jergotovo da nije bilo sumwe da }e biti stre-qani – oficiri, u svakom slu~aju. Dràlisu se upadqivo mirno i odbili su da dajuikakvu informaciju izuzev svojih imena i

adresa svojih porodica u Italiji; bio samtuàn, jer mi je streqawe zarobqenikabilo odvratno. Odbijawe da se u akcijiuzimaju zarobqenici bilo je druga stvar –Italijani su jednom zapretili da }e zasvakog zarobqenog Italijana streqatideset albanskih talaca, {to sigurno nijepodsticalo na samilost. U gerilskom ratuzarobqenik je smetwa, jer morate da gahranite i motrite da ne pobegne; zato jerazumqiva politika bila da se zarob-qenici ne uzimaju. Gerilci su ra~unali satime da }e biti na mestu streqani iliubijeni, verovatno posle mu~ewa, tako da

TRE]E POGLAVQEUàsi rata

Strahovita surovost Drugog svetskog rata rezultat je sloène me{avine mnogih ~inilaca,okolnosti, stavova i motivacionih ideja. Zbog ove sloènosti i obima, samo neki od ovihelemenata mogu da se pomenu i ispitaju detaqno: poloàj civilnih `rtava u situaciji kad jegranica izme|u linije fronta i pozadine izbrisana; planovi Nema~ke da pro{iri ìvotniprostor, zbog ~ega je do{lo do ~i{}ewa okupiranih teritorija; surovost kao su{tinski ele-ment ostvarewa nema~ke ideologije zasnovane na rasizmu i antisemitizmu; zadràvawe kon-trole nad okupiranom teritorijom posredstvom nemilosrdnog i surovog ka`wavawa nevinogcivilnog stanovni{tva; i najzad, uloga nacisti~ke/fa{isti~ke okupacije u ispoqavawuzapretenih etni~kih tenzija. Ovo posledwe bilo je jedan od razloga za razbuktavawegra|anskog rata u nekim zemqama jugoisto~ne Evrope – okupacione sile podstakle su svakuod strana, {to je vodilo nezamislivo surovim sukobima.

Drugi svetski rat ’obogatio’ je na{ re~nik dvema novim re~ima: genocid i holokaust. Imada je, u skladu sa nacisti~kom idejom ~iste rase, oznaka Untermensch , vezivana ne samo zaJevreje, nego i za Cigane, Poqake, Ukrajince, Ruse..., ’kona~no re{ewe’ je ipak slu~aj za sebezbog svojeg uàsnog sistemskog savr{enstva. To je razlog {to je ono u ovom poglavqu obra|enozasebno, kao posebna jedinica koja ima vlastitu distinktivnu prirodu, zamah i ciqeve,sasvim nezavisno od ciqeva i dinamike rata, ali u wegovom kontekstu. Naàlost, u jugois-to~noj Evropi je ’kona~no re{ewe’ izvedeno s tako brutalnom efikasno{}u da je broj Jevrejapao sa oko 900.000 na 50.000.

Neki od ovih uàsa zabeleèni su u izvorima koji slede – po~ev od onih na bojnom poqudo onih izvr{enih protiv civila u nema~kim i italijanskim operacijama odmazde, u koncen-tracionim logorima, u tamnicama, u partizanskim osvetni~kim operacijama posle rata, itd.

IIIa. Linija fronta



je sistem neuzimawa zarobqenika postaoutvr|ena karakteristika gerilskog rata.“

Smiley, str. 66

Komentari{i pona{awe italijanskihoficira: moè li ono da se nazove

herojskim iako su oni u ratu bili agre-sori? Za{to albanski gerilci nisu uzi-mali zarobqenike? Kako je italijanskapolitika uticala na takvo pona{awe?

III–2. Tretman zarobqenika od stranealbanskih nacionalista

„Me|utim, najzna~ajniji doga|aj, koji je

obeleìo boravak vojske u selu, bilo jehvatawe dvojice partizana, prvih zarob-qenika u ovoj akciji. Obojica su bili sas-vim mali de~aci, od dvanaest i deset go-dina, i iscrpqeni gla|u i nespavawem,ispali su iz stroja prilikom povla~ewaiz [upala. U vreme kad smo ih mi videli,ve} su jeli i odmorili se, i bili su sprem-ni, mada vrlo pla{qivo, da sklapaju poz-nanstvo. Govorili su u jakom komunisti~-kom àrgonu; i rekli su nam da ima gotovogodina dana otkako su pobegli od ku}e, ublizini Valone, da bi se pridruìli par-tizanima. Obojica su tvrdila da su videliakcije protiv balista i Nemaca.“

Amery, str. 222–223

Komentari{i ìvotnu dob uhva}e-nih partizana. [ta misli{ o deci

vojnicima? [ta misli{ o vojskama kojeih regrutuju i koriste? Postoje li danasdeca-vojnici? Uporedi ovaj tekst sa

slikom 22.Uporedi stav prema zarobqenicima izovog izvora sa stavom iz prethodnog. Dali je mogu}no stvoriti op{ti zakqu~aksamo na osnovu ova dva kratka izvoda?Objasni svoj stav.

Sl. 32. êtvrta partizanska divizijau crnogorskim planinama 1944. godine

Dedijer, Dnevnik

Sl 33. Rumunski vojnici na kamilamau kavkaskim bitkama

„Universul“, br. 272, 5. oktobar 1942.

Imaju}i u vidu da je velika ve}inarumunskih vojnika bila iz redova

seqaka, daj kratak komentar o mogu}nimreakcijama vojnika na kamile – bio je toprili~no egzoti~an na~in putovawa zarumunsku vojsku. Moè li rat da seshvati i kao na~in sticawa novihiskustava – ne samo r|avih?

86

U@ASI RATA

?

?

?



IIIb. Brutalnosti

III–3. Saop{tewe nema~kog armijskogkomandanta u Gr~koj (1943), upu}eno

Grcima

SAOP[TEWESvako lice uhva}eno u uni{tavawu ilio{te}ivawu telefonskih ìca bi}e stre-qano. Ova kazna primewiva}e se i na è-ne i maloletna lica.Ako po~inilac ne bude uhva}en, pet licaiz susednog sela bi}e uhap{eno i streqa-no. Zajednice kojima pripadaju ta licabi}e ka`wene imovinskom kaznom.

Primena ove naredbe po~iwe od danawenog objavqivawa.Krf, 23. oktobar 1943.Komandant ostrva Krf

SAOP[TEWE U VEZI SA ZABRANOM [TRAJKASvaki {trajk bi}e smatran neprijateq-skim ~inom uperenim protiv okupacionihvlasti, ~ak i ako nikakvi vojni interesine budu direktno ugroèni.Upotrebi}u sva sredstva koja mi stoje na ra-spolagawu da predupredim takve poku{aje.Ubudu}e }e te{ki prekr{aji biti ka`wa-vani smr}u. Smrtna kazna primewiva}e sepogotovo na podbada~e i vo|e. Ostali u~e-snici u {trajku bi}e ka`weni dugotrajnimkaznama koje }e sluìti u zatvoru ili ulogorima za te{ki rad.Atina, 10. septembar 1943.Vojni komandant Gr~ke


III–4. Nema~ki pamflet (oktobar 1943)posle prvog talasa masovnih odmazdi uGr~koj

SAOP[TEWENARODE EPIRA!Nema~ka armija bila je prisiqena da uni-{ti va{e selo jer ste vi pruìli pomo}gerilcima koji su ubijali na{e trupe.

Na vama je da spre~ite gerilce da napadaju nema~ke trupe.

Va{a je du`nost da najbliòj nema~koj voj-noj stanici odmah prijavite prisustvogerilaca.Na taj na~in nema~ka vojska moè da za{-titi va{ ìvot, va{u porodicu i va{uimovinu.Nema~ka vojska nije u Gr~koj kao neprija-teq gr~kog naroda. Na{ jedini neprijateqsu gerilci, koji naru{avaju mir i red uzemqi. (...)Od sada morate da negujete dobre odnose

sa nema~kom vojskom u ciqu obnove zakonai reda, a naro~ito u ciqu za{tite va{ihli~nih interesa.NEMA^KA KOMANDA


Da li su stanovnici uni{tenih selazaista bili kadri da spre~e geril-

ce da napadaju nema~ke trupe? Da li jeciq nema~ke vojske u Gr~koj zaista bioza{tita ìvota i imovine lokalnogstanovni{tva, kao {to su tvrdili uovom saop{tewu? [ta misli{ o prime-wivawu smrtne kazne na ène i decuzbog dela ove vrste?

III–5. Hitlerova naredba (iz septembra1941) u vezi sa pona{awem vojske naokupiranim teritorijama u jugoisto~nojEvropi

„Da bi se zavere sasekle u korenu, u prvompojavqivawu i bez oklevawa, moraju sepreduzeti najo{trije mere tako da se na-metne autoritet okupacione sile i predu-predi svako daqe {irewe ideje o zaveri.Kad to ~inite, morate biti svesni da u timzemqama qudski ìvot nema nikakvuvrednost i da efekat zastra{ivawa moè

?

87

DRUGI SVETSKI RAT



biti postignut samo neuobi~ajenom o{tri-nom. U odmazdu za jednog nema~kog vojnikamora se izvr{iti proporcionalna smrtnakazna nad 50 do 100 komunista. Na~in smr-ti mora da stvori zastra{uju}i u~inak.“

Krizman, str. 520

Po{to je to bio zakonski poredak,nema~ka vojska nije smatrala da su

ove egzekucije zlo~ini. Da li se sla-è{ s tim stavom? Da li zakon uvek mo-è da ispravno defini{e {ta je zlo-~in, a {ta ne?

Sl. 34. Odmazda nema~ke vojske u

Gr~koj: fotografija masovnih egzekuci-ja u Agriniju 1943.


III–6. Nema~ka zlo~instva za vreme oku-pacije Albanije (juli 1943)

„U povratku, video sam dim drugih sela uplamenu i pretpostavio sam da su ih zapa-

lili Italijani u znak odmazde; pogre{iosam, jer sam sreo Safeta Butku i wegovu~etu Bali Kombetar, i oni su mi rekli da

je selo koje sam video u plamenu bilo seloBarma{ i da su ga zapalili Nemci. Rekaomi je da su spalili ìve ène i decu u ku-}ama i da su ih ubijali iz pu{ke ako bi po-ku{ali da pobegnu; dodao je da je nema~kadivizija upravo stigla u Kor~e iz Flori-ne. To je bila prva vest koju smo dobili oNemcima u Albaniji.“

Smiley, str. 52

Stav nema~kih vojnika prema italijan-skim vojnicima posle wihove kapitu-lacije (oktobar 1943)

„Imao sam jo{ jedno zaka{wewe jer suseqani insistirali da mi pokaù grobove{ezdeset pet italijanskih oficira, kojesu po naredbi Nemaca morali da pokopaju.Gledali su kako ih Nemci ubijaju. Nemci su

vezali Italijanima ruke, pore|ali ih,streqali ma{inkama i rawene dokraj~i-li bajonetima. Zbog svega {to su videli,seqani su se mnogo pla{ili Nemaca i lak-nulo im je kad sam se pozdravio i krenuodaqe.“

Smiley, str. 93

[ta je bio ciq toliko brutalnog po-na{awa nema~ke vojske? U koje vre-

me je mogao da se odigra drugi doga|aj?Postoje li sli~ni zlo~ini koje suNemci izvr{ili u tvojoj zemqi?

88

U@ASI RATA

?

?



Sl 35. Fotografije spaqenih iliuni{tenih sela (odmazde)


III–7. Don Pjetro Biwoli: 44 Sveta misa za mojstreqani narod (fragment iz dnevnika)

„Dvadeset peti avgust. O~ajne ène. Jednaod wih moli za pravdu.

U selu u koje smo upravo u{li zatvorilismo sve mu{karce, kao i drugde. Na po~et-ku operacija qudi nisu bili upla{eni kadsmo hapsili odrasle mu{karce jer nisuznali {ta da o~ekuju. Kad su novosti oonome {to se de{ava po~ele da se {ireunaokolo, 45 podigao se kao neki talas o~a-

ja. Isto je bilo u ovom ’oslobo|enom’ selu.Po{to su pokupili mu{karce i nadziraliih na livadi, ène su se sakupile nedale-ko odatle, molile su za mu{karce i plaka-

le s toliko emocija da su ~ak i mawe oset-qivi vojnici bili potreseni. S vremenana vreme neko bi opsovao ovu jadnu grupu ipripretio da }e svi mu{karci biti stre-qani ako ène ne prestanu da mole. Na

trenutak su sve za}utale, a zatim smo ~uliprigu{eno jecawe i na kraju su zaplakale jo{ o~ajnije nego pre...“

Repe, Na{a doba , 1996, str. 201

Pisac ovog dnevnika nije samo sve-dok nego i u~esnik doga|aja koji opi-

suje. Da li u wegovim re~ima postojiikakav znak saose}awa?

89

DRUGI SVETSKI RAT

44 Don Pjetro Biwoli bio je kapelan u okupatorskoj italijanskoj vojsci u Sloveniji i Hrvatskoj. Tokom ratapisao je dnevnik koji je objavqen {ezdesetih godina. Bio je lojalan Italiji, ali je tako|e opisao i osudiosurovo postupawe italijanskih vojnika prema civilnom stanovni{tvu u Sloveniji i Hrvatskoj. Za vreme ita-lijanske ofanzive u leto i jesen 1942: paqewe sela, ubijawe talaca, deportacije u koncentracione logore,pqa~ka... Biwoli je za sve uàse koje je video krivio sam rat i poku{avao je da odgovor na svoj nemir na|etako {to je na rat gledao kao na univerzalnog krivca.

45 Streqawe talaca ili slawe qudi u koncentracione logore .

?



III–8. Izvod iz intervjua sa CvetomKobalom 46

„Posle nekoliko dana saterali su nas zatransport. Oko 1.000 qudi transportovano

je jednim jedinim vozom. Vozili smo se dva

dana. Neki qudi u na{em vagonu umrli suve} tokom putovawa. Vru}ina je bila stra-{na, nemogu}i uslovi. Vagoni su bili fur-goni za stoku, bez ikakve mogu}nosti za ko-ri{}ewe toaleta. Onda smo nosili mrtvatela od èlezni~ke stanice do vrha brda,gde se nalazio koncentracioni logor. Ba{pre nego {to smo do{li do Mauthauzena

jedan zatvorenik je streqan jer je sa zemqepodigao zelenu jabuku...Govore}i na osnovu sopstvenog iskustva,hteo bih da kaèm mladim generacijama ko-liko je potrebno boriti se protiv svakognasiqa. Nikakvo nasiqe, makar i iz najbo-qih namera, ne moè se opravdati...“

Repe, intervju sa Cvetom Kobalom (video)

[ta Cveto Kobal, ~ovek koji je pre-ìveo koncentracioni logor Maut-

hauzen, misli o nasiqu? Da li deli{wegovo mi{qewe?

90

U@ASI RATA

46 Cveto Kobal ro|en je 15.12.1921. Postao je ~lan pokreta otpora u Sloveniji 1941. Januara 1941. uhap{en je i poslat u koncentracioni logor Au{vic, a zatim u Mauthauzen. U prole}e 1944. pobegao je iz radnog logorau Lincu (Austrija) i pridruìo se partizanima u Sloveniji. Juna 1944. ilegalna partizanska {tamparija obja-vila je wegovu bro{uru o Mauthauzenu i to je, koliko se zna, prvi objavqeni tekst o jednom od najuàsnijihkoncentracionih logora (vidi ilustraciju).

47 Na dokumentu se nalazi bele{ka na srpskom jeziku: „Osoba je umrla u logoru 14. januara 1942.“ Pismo jenapisano na dan kada je Jugoslavija pri{la silama Osovine. Dva dana kasnije, jugoslovenska vlada je zba~ena

?

Sl. 36. Naslovna strana bro{ure oMauthauzenu Ovu bro{uru napisao je Cveto Kobal

juna 1944. i to je, koliko se zna, prviobjavqeni tekst o jednom od najuàsnijihkoncentracionih logora.

III–9. Pismo Hitleru 47

Para}in, dana 25. III.1941. godine.ADOLFU HITLERUBerlin, 1. april 1941.Nit pravde prekinuta je. Zacarila obest isila. Veliki tla~e male i u svojoj osiono-

sti ne poznaju boga; nemaju du{u.Krvoèdni Hitler hita da nijedna wivana ovo zemaqskoj kugli ne ostane nezase-

jana jadom i ~emerom. Ni na{a napa}enaOtaxbina nije po{te|ena. Pruàmo ti svo-

ju po{tenu ruku ali ti ho}e{ i srce. U è-qi da osvaja{ i tla~i{ ti nam gazi{ ono{to nam je kroz sva robovawa i kroz veko-ve bilo najsvetije – gazi{ nam slobodu i~ast, gazi{ nam ponos.Tebi Hitlere, Kajinov sine, mi deca

velikih otaca i dedova uzvikujemo dosta.Ne slu{a{ li nai}i }e{ na bodre mi{ice



na{e. Proli}emo ti krv i nogom ti a`dajestati na vrat da se ne digne{. Upamti danas je mo`da Bog odredio da kod nas dobi-

je{ odmazdu za sva nedela. Upamti.Svetolik M. Draga~evac

sreski na~elnik u penzijiGlavna uprava za sigurnost RajhaBerlin, 16. maj 1942.Policija sigurnosti i Slu`ba sigurnosti(SD),Einsatzkommandou BeograduPredmet: Sreski na~elnik u penziji Sve-tolik Draga~evac, Para}in (Jugoslavija)Kancelarija Firera NSDAP, {aqe prilo-èno pismo goreimenovanog sreskog na-~elnika u penziji sa jednim prevodom.Pismo sadrì najgrubqe uvrede i optu`beprotiv firera. Molim da preduzmete {ta

je potrebno protiv pisca i izvestite uslu~aju da uspe wegovo hap{ewe.Po nalogu:potpis: BastzBele{ka na dokumentu na srpskom: Osoba

je umrla u logoru 14. I 1942.Istorijski arhiv grada Beograda, BDS, d–77

Poku{aj da shvati{ motive za pisa-

we takvog pisma. Po tvom mi{qewu,da li je Svetolik Draga~evac bio sves-tan mogu}ne opasnosti kada je pisao ovopismo? Ako jeste, za{to ga je pisao upr-kos tome?

III–10. Nema~ke mere kojima se uzvra}ana podizawe ustanka u Srbiji

„... smatram – po{to je ugled oruàne silepretrpeo znatne {tete usled neuspeha...da je ve} iz razloga prestià potrebno dase sa krajwom bezobzirno{}u postupi bar

na jednom odre|enom mestu, kako bi seovim primerom zastra{ili ostali deloviSrbije... Deca i ène odràvaju vezu, astaraju se i o snabdevawu. Prema tome,kaznu mora iskusiti celokupno stanov-

ni{tvo, a ne samo mu{karci...“.Sam general Bohme je odmah po dolasku uSrbiju izdao naredbu da „bezobzirne meremoraju biti zastra{uju}i primer, {to }e seza kratko vreme pro~uti po celoj Srbiji“.Ovakva politika oslawala se na naredbeo gu{ewu pokreta otpora u okupiranimzemqama, koje su stigle sa „najvi{egmesta“, iz Hitlerovog glavnog stana. Wih

je, po Hitlerovom nalogu izneo feldmar-{al Keitel, 16. septembra 1941. Na jednommestu se podvla~i: „Da se pokret ugu{i usamom zametku imaju se upotrebiti najdra-sti~nije mere... U vezi s tim treba podse-titi na to da qudski ìvot u tim zemqa-ma ~esto ne vredi ni{ta i da se samo neo-bi~nom strogo{}u moè posti}i zastra{u-

ju}i efekat“.Boòvi}, str. 23

Tekst ocrtava oruàni ustanak koji je izbio u Srbiji u leto 1941. Podr{-

ka koju je stanovni{tvo pruìlo pobuwe-ni~kim snagama, kombinovana sa gubicimakoje su trpele okupacione sile, izazvala jetalas sistematskih odmazdi koje su zahva-tile ~itavu Srbiju u jesen iste godine. Useptembru 1941. zapovednik nema~ke okupa-cione uprave general Turner, predloìo jegeneralu Bemeu (glavnokomanduju}em uSrbiji) mere kojima treba uzvratiti na po-dizawe ustanka.

III–11. Masakr talaca civila u Kragu-jevcu 48

Oko 7 ~asova ujutro (20. oktobra) nema~ke

91

DRUGI SVETSKI RAT

u dràvnom udaru, a 6. aprila po~ela je nema~ka invazija. Zato moèmo da pretpostavimo da osoba koja jenapisala ovo pismo nije bila potpuno svesna opasnosti kojoj se izlaè.

48 Oktobarske likvidacije koje je Vermaht izvr{io u Kragujevcu, Kraqevu i drugim gradovima {irom Srbije,sa hiqadama ubijenih, predstavqaju tragi~an dokaz o istinskoj, goloj su{tini okupacionog sistema. Odpo~etka avgusta 1941. do sredine februara 1942, ubijeno je u borbama 7.776 qudi, a wih 20.149 su u znakodmazde pobili streqa~ki vodovi.

?



jedinice su pod komandom majora Koeniganapravile obru~ oko grada:„Zatim se obru~ sve vi{e stezao a nema~kivojnici kupili su mu{karce, sve odreda...Qudi su uzimani sa ulice, iz ku}a, radwi,

kafana, crkve i svih drugih ustanova. Izsuda su uzimali sudije, pisare i stranke;iz {kola profesore, u~iteqe, |ake..., pa isame bolesnike u pojedinim ku}ama nisupo{tedeli.Ovako sakupqen ogroman broj gra|ana, koji

je iznosio oko 8.000–9.000 qudi bio jepritvoren u topovskim {upama...“Dvadeset prvog oktobra ujutro po~elo jestreqawe:„Ubijawe su vr{ili na slede}i na~in: onisu uzimali qude po grupama... i tako ihpod jakom straòm vodili na gubili{ta,koja su se nalazila kod Su{i~kog potoka,[umarica i topovskih {upa. Gubili{ta suse otezala na desetine kilometara. Tu suih ubijali iz mitraqeza, pu{komitraqezai pu{~anim plotunima [...] Dotle su sviostali, koji su ~ekali na red da idu na gu-bili{ta, slu{ali klokotawe mitraqeza,pu{komitraqeza i prasak pu{aka, a onipak koji su bili na putu za gubili{te ima-li su prilike, uo~i same smrti na nekoli-ko minuta, i sve to da vide svojim o~ima.“

„Oni (Nemci – pr.p.) su u lecima objavili dasu ubili 2.300 Srba. Ovo je isto tako ne-istinito, jer su ubili samo u Kragujevcu, ane uzimaju}i u obzir broj ubijenih u okol-nim selima Kragujevca, 7.100–7.300 Srba.“ 49

Boòvi}, Poruke streqanog grada , str. 50

Masakr talaca civila u Kragujevcuusledio je („prema naredbi za Srbiju“,

koja je nalagala da se za svakog pripadnikaokupacionih vlasti koji je ubijen od po~etkaokupacije uzme 100 talaca, a 50 za svakogpripadnika koji je rawen) posle napada par-tizanske jedinice u blizini Gorweg Mila-novca sredinom oktobra u kojem je 10 nema~-kih vojnika raweno, a 26 ubijeno. Doma}ekolaboracionisti~ke jedinice („Srpske do-brovoqa~ke jedinice“) pruàle su pomo}prilikom hap{ewa i zatvarawa talaca.Ovo je izvod iz svedo~ewa Danila Mihailo-vi}a, visokog oficira policije u doma}oj ko-laboracionisti~koj upravi, koji je posetioKragujevac nekoliko dana posle masakra.

Da li je nema~ka vojska po{tovalavojni zakon? Da li ti je poznat sli-

~an slu~aj iz tvoje zemqe?

92

U@ASI RATA

49 Ovaj broj dugo je vaìo za zvani~an. Srpski istori~ar Venceslav Gli{i} ranih sedamdesetih, a nekidrugi autori kasnije pokazali su da je broj `rtava preuveli~an, ali i da je vi{i od 2.300.

50 Narodnooslobodila~ka borba – partizansko ime za antifa{isti~ki pokret otpora.

?

III–12. Partizanski izve{taj o italijan-sko-~etni~kim akcijama u oblasti Likeu leto i jesen 1942.

„êtnici su gdje god su mogli, pqa~kali iubijali Hrvate, posebno prista{e NOB-a 50

(Narodnooslobodila~ka borba ). Tako suubili Ivana [ebeqa iz Glibodola, oca

devetoro djece, Miju Mesi}a iz Lipca,Miju Ferti}a i wegovu ènu, inìwera[ari}a iz Pla{kog, inìwera Denisovaiz Dre`nika. Ve}inu ubistava i pqa~ki

izvodili su maskirani partizanskimkapama kako bi svoje zlo~ine prikazalikao djelo partizana. Po~etkom septembra1942. godine nalaze se u akcijama zajednos Talijanima u selu Ponikve i okolini,gdje su zapalili i opqa~kali 96 srpskihku}a. (...) Svoja zlodjela ~etnici su ~estoopravdavali kako su ih na to prisilili

Talijani izraàvaju}i àqewe {to supopalili srpske ku}e, ali da su zatopopalili vi{e hrvatskih.“

Jeli}-Buti}, str. 161



93

DRUGI SVETSKI RAT

Glavni ciq ~etni~kih jedinica bila je restauracija Jugoslavije sa veli-

kom i etni~ki homogenom Srbijom koja biimala dominantnu poziciju. Kao najve}iprotivnici bile su progla{ene partizan-ske jedinice, pa su, radi uni{tewa parti-zanskog pokreta, neki ~etni~ki komandantiprihvatali saradwu sa italijanskim jedi-nicama u akcijama „odmazde“ i „~i{}ewaterena“ u Dalmaciji, Bosni i Hercegovini iCrnoj Gori. U tim akcijama stradalo je broj-no civilno stanovni{tvo, kako hrvatsko imuslimansko, tako i srpsko. 51

Kako su ~etnici opravdavali svojezlo~ine? Koje su kriterijume ~etni-

ci imali prilikom izbora svojih `rta-

va? Za{to i u kojim slu~ajevima su pa-lili ku}e svojih sunarodnika?

III–13. Strahote u usta{kim zatvorima uSarajevu. U ovom slu~aju `rtva je mladaHrvatica komunistkiwa

Svedo~ewe [tefice Belak-Pavi~i}„Najgore mi je bilo izdràti batine podledenim tu{evima u mjesecu decembru, upodrumu UNS–e, gdje su se agenti, tuku}i,smjewivali. Sje}am se, iz golog tijela pu-

{ila se para, a hladna voda iz tu{evadràla je tijelo da ne padne. A onda sugazili ~izmama, udarali pendrecima, kor-ba~ima, tijelo je bilo i{arano krvavimmodricama. Leàli smo na betonu u }elija-ma, vezani. Poslije takvih batina, buncalismo od temperature. Primjewivali su ba-tiwawe pendrekom po tabanima, u obliku’ra`wa’. Svi smo uglavnom pro{li kroz ta-kove torture. Neko je izdrào, neko nije.“

Albahari, str. 432

[tefica Belak-Pavi~i} preìve-la je uàsna mu~ewa. Ne treba da

odgovara{ ni na kakva pitawa, samo po-ku{aj da zamisli{ kakve je poslediceimalo takvo mu~ewe na svakog pojedin-ca koji je preìveo.

Sl. 37. Fotografija beogradskog gla-vnog gradskog trga, 17. avgust 1941.

Istorijski arhiv Beograda, Zbirka fotografija

Svakodnevne scene pod okupacijom,sa iluzijom „normalnosti“ (qudi {e-

taju u letwoj ode}i, plakat koji poziva pub-liku na kowske trke na gradskom trkali{-tu, i slogan nema~ke organizacije za masov-no letovawe ’ Kraft durch Freude’ (snaga krozradost) uporedo sa brutalno{}u okupacije,sa obe{enim telima talaca na glavnomgradskom trgu Terazije 17. avgust 1941.

III–14. Izve{taj rumunske policije o po-loàju Cigana deportovanih u Transni-striju

Bilten @andarmerijskog inspektorata u Odesi

o stawu duha u àndarmerijiza mesec septembar 1943.

Cigani su sme{teni na teritoriji okrugaBerezovca i Oceacov, ukupno 2.441 Ciga-nin. Ista tendencija da se izbegnu poqo-

privredni radovi potvr|ena je u vezi saCiganima i ovog meseca.Oni su duboko nezadovoqni {to su pre-me{teni u Transnistriju. Svi poku{avaju,sluè}i se svim sredstvima, da se vrate uzemqu. Uhva}ene su kompaktne grupe

?

?

51 Nezavisna Dràva Hrvatska .



Cigana koji poku{avaju da se vrate uzemqu pomo}u la`nih dokumenata iodobrewa. @andari treba da intenzivno ineprestano motre na wih, da ne bi pobegliiz kolonijâ na Bugu. Nemaju ode}u i pre-

pla{eni su od zime koja dolazi, po{to suskoro goli. Zahvaquju}i takvom stawustvari, oni }e u zimu umreti od hladno}e ineuhrawenosti, kao {to su umrli pro{lezime – i eto kako }e slede}eg prole}aproblem Cigana u Transnistriji i{~eznu-ti kad oni i{~eznu.

Minoritati etnoculturale. Marturii documentare. Tiganii dinRomania(1919–1944), dok. 339

[ta su glavni uzroci smrti me|udeportovanim Ciganima? Da li su

vlasti preduzele ikakve mere da za-{tite deportovane qude? Kako suvlasti nameravale da re{e „problemCigana“?

Sl. 38. Plakat sa imenima mrtvihtalaca u nema~koj okupacionoj zoni uSloveniji

III–15. Ilija Jakovqevi} opisuje ìvotu koncentracionom logoru Stara Gra-di{ka

„Ispod }elije je podrum koji je u proqe}e

bio pun vode {to je prodirala iz Savekroz kanal, izmije{ana s fekalijama. Ka-nal, naime, stoji u vezi sa Savom. Prije ne-go Sava po~ne rasti, izlaz se kanala za-tvori, tako da voda ne prodire. (...) Usta-{e, preuzev{i biv{u kaznionu, nisu toznali, ostavili su u proqe}e izlaz otvo-ren i Sava je prodirala kroz kanal ispu-wavaju}i podrum do visine svojega vodo-staja. (...) Da ugase è|, ovi su izbezumqe-ni qudi 52 spu{tali cipele do podrumskogprozor~i}a, a kroz taj prozor~i} u podrum.(...) Tako su se opskrbqivali vodom. (...)Cipele su provla~ene tako|er kroz cijevdimwaka, da se do|e do prqave teku}ine.Jedan zato~enik, koji je imao du`nost dasvakoga dana pere hodnik pred tom }eli-

jom, pripovijedao mi je:– Od svih poslova koje sam obavqao u lo-goru, ovaj je, pod takvim okolnostima bionajstra{niji. Donesem kantu s vodom i za-pqusnem hodnik. Ispod vrata proklete }e-lije pokaù se prsti. To netko kvasi ruke.Vidim tako|er gdjekoju `licu. Nesretnikhvata prqavu vodu. Neki podme}u ~ak icipele, a neki legnu na pod i liù zamaza-nu teku}inu. Prag je nizak, i kako zapqus-nem, voda prodire pomalo u }eliju. I dokse jedni bacaju na svaku kap, drugi vi~u: ’Nepqu{ti, ne pqu{ti! Prestani ve} jednom,ne moèmo slu{ati kako voda pqu{ti.’“


Ilija Jakovqevi}, predratni politi-~ar i ~lan Hrvatske seqa~ke stranke

bio je zatvoren u logoru Stara Gradi{ka. To je bio jedan od logora koji su usta{e, slede}iprimer svojih fa{isti~kih mentora, osno-vale za pripadnike mawina koje nisu voleli(Romi, Srbi, Jevreji) i za svoje politi~keprotivnike bez obzira na nacionalnost.

94

U@ASI RATA

52 Zatvorenici mu~eni è|u.

?



III–16. Pismo porodici iz koncentracio-nog logora Stara Gradi{ka

„Neki dan je u mojoj sobi ( Dikinoj ) ronio su-zice. Znate li vi da je on meni o~itovao ne-{to kao qubav!? Rekla sam mu neka to sadapusti na stranu. Nije meni ovdje do toga. Onmora najprije ste}i moje po{tovawe, morapopraviti {to je pogrije{io, qudima poma-gati. Obe}aje da }e biti ’dobar’. Uvjerava meda me ne}e ni u najkriti~nijem ~asu napusti-ti. Dok je on ovdje, mene ne}e nitko mrcva-riti. Stigne li nalog da me likvidiraju, on}e osobno do}i po mene i to obaviti. Dat }emi kuglu u zatiqak. Uvjerava me da to ni{tane boli, ali ne bi htio da na sebi isproba.Takve, eto, razgovore mi vodimo. Ve} sam

preko wega uhvatila neke druge veze.Postala sam gatalicom. Bacam im ( usta{a-ma u logoru ) karte, poga|am, da je ~udo. (...)Nema druge, odoste vi na slobodu, a mene nepu{taju ni unutar klauzure. Triput sretanput. Jeste li upamtili sve {to imate poru-~iti mojima? Ne zaboravite pusicu djevoj~i-ci od mamice.“

Jakovqevi}, str. 304

Ovo pismo tajno je doturila Jakovqe-vi}u wegova sapatnica u logoru, èna

po imenu Dika, pripadnica partizanskog po-kreta otpora. Jakovqevi} je o~ekivao da }euskoro biti pu{ten. U dodatku pismu, Dikaopisuje svoj neobi~ni odnos sa jednim odzatvorenika u logoru, poznatim po nadimkuUzvi{eni . Po{to je bio usta{a, Uzvi{eni jeu logoru imao boqi tretman nego ostali za-tvorenici (komunisti, Jevreji, Romi, Srbi).

U prvom odlomku su opisani logora{ikoje su usta{e mu~ile è|u. Je li

mogu}e prona}i vaqane razloge za takvomu~ewe? [ta misli{, kakve su to osobekoje su spremne da na takav na~in mu~edruge qude? Je li to povezano sa stranomza koju su se borili u ratu ili s wihovimkarakterom, temperamentom itd? Postojeli i danas takvi qudi?[ta misli{ o pona{awu Uzvi{enoga? Ka-kav je bio wegov stav prema logora{ima,ubijawu logora{a i „logorovawu“ uop{te?

III–17. Usta{ki vojnik opisuje svoje su-rovosti

„Tratio je ( Uzvi{eni ) dane u trgovini –bio je, kaè, poslovo|a velike tvrtke – a

no}i po barovima i {antanima, i jedva jedo~ekao da se posveti svojemu ìvotnompozivu. (...) Uzvi{eni je vi{e od politi~a-ra. On je ro|eni organizator na svim pod-ru~jima. Osobito mu je te{ko {to ne moèvojni~ki djelovati, iako je wegov strate{-ki talent neobi~an. Brzo bi on o~istiozemqu od svih wezinih neprijateqa. Eto,kako je u Bosni uspje{no izvr{io pov-

jereni mu zadatak! Kada Ma|ari prilikomsloma potjera{e dobrovoqce ( jugoslaven-ske vojske ), poùri{e se u svoj bosanskizavi~aj, na zemqu davnu, ali ipak ro|enu.Trebalo je ove qude evidentirati.– Kako ste to u~inili?– Jednostavno, dao sam ih pozvati, a oni suse odazvali. Re~eno im je da privremenoidu u jedno selo gdje je sigurnost apsolut-na. Ja sam se pobrinuo da nakon popisabudu dobro hraweni. Onda sam ih daootpraviti u zatvorenim vagonima.– Kamo?– Do jedne mawe postaje. Nemate pojma kako

je za sve to potrebno samo nekoliko dje~a-ka. Bio je prevrat, bjegunci su izgubiliglavu. Likvidaciju su obavili Cigani.Nakon toga smo se rije{ili i te gamadi.@ao mi je {to sam, osim Cigana, moraolikvidirati i nekoliko na{ih koji su utome poslu sudjelovali. Radili su na svojuruku, a usta{ka vlast ne moè preuzetiodgovornost za wihovu samovoqu. [tetaih je, ali domovina traì `rtve od svojihnajboqih sinova. Bili smo pokriveni –

krivce smo kaznili. Rezultat je bio jedanprema sto. (...) Volio je umjesto mr`we iosjetqivosti isticati druge, vi{e motivesvoje djelatnosti. Traìo ih je, a vjerovao

je da ih je na{ao, u ~i{}ewu hrvatske zem-qe od Srba i hrvatske privrede od@idova.“

Jakovqevi}, str. 54, 57

95

DRUGI SVETSKI RAT

?



Usta{ke vlasti u NDH vr{ile su re-presiju nad odre|enim etni~kim ma-

winama: Romima, Jevrejima i Srbima. Pri-padnicima ovih mawina oduzimana je imo-vina, a oni sami slati su u logore i ubijani.Na isti na~in postupano je sa Hrvatima kojise nisu slagali sa usta{kim reìmom. Po-litika prema Jevrejima nije se razlikova-la od one u nacisti~koj Nema~koj. Jevreji suli{avani svih gra|anskih prava, a brakoviizme|u Jevreja i lica „arijevskog” poreklabili su zabraweni „Statutarnom odredbomu vezi sa za{titom arijevske krvi i ~astihrvatskog naroda”.Ovo je jedan od mnogobrojnih razgovora koje

je ve} pomenuti Ilija Jakovqevi} vodio sa(tako|e ve} pomenutim) jednim od zatvore-

nika, usta{om zvanim Uzvi{eni u logoruStara Gradi{ka.

Da li je Uzvi{eni mislio da je po-~inio zlo~in? Kako on opravdava

svoje akcije i kako je sebe motivisao daubija qude? Kako opravdava ubijawepripadnika svog naroda?

III–18. Partizanski zlo~ini u Blajburgu.Kolin Ganer ( Collin Gunner ), poru~nikKraqevske irske pe{adije, svedo~ikako zarobqenici prolaze kraj wegadok on posmatra...

„... usta{e koje su pripadnici Titovih tru-pa provodili u smrt. Usta{e su bili za-pravo Jugoslaveni koji su se od po~etkaborili na wema~koj strani. Sad, poslije

pobjede Titovih komunista, wih je trebalopoklati, doslovce poklati. Kolona se ~i-nila beskona~na, a vodili su je preko drav-skog mosta na jugoslavensku stranu. Mu{-karci, ène, djeca i dojen~ad u naru~ju, svi

izgladweli, kretali su se daqe goweniTitovim qudima {to su jahali na ponijimai nosili zloglasne koza~ke bi~eve s ~e-li~nim vr{cima, nagajke, kojima se jednimudarcem moè rasparati ~ovjeku lice.

Upotrebqavali su ih nesmetano...“ Bleiburg, str. 141–142

Jugoslovenski partizani smatrali susebe borcima koji po{tuju zakone ra-

ta i ne trpe zlo~in, i sebe su predstavqaliu tom svetlu. Tvrdili su da se po tome raz-likuju od zlo~ina~kih fa{isti~kih vojski.Ipak, nisu oklevali da smrtnom kaznomkazne i zarobqenike, i civile koji su iden-tifikovani (ili samo osumwi~eni) kaosaradnici okupatorskih snaga ili usta{kih

vlasti.U maju 1945. partizani su gonili razli~itefa{isti~ke vojske sa teritorije Jugoslavi-

je prema severozapadu. Usta{e su, zajednosa mnogobrojnim civilima iz Hrvatske,i{le prema sada{woj slovena~ko-austrij-skoj granici, kako bi se predale britanskojvojsci (a ne partizanima). Me|utim, Britan-ci nisu prihvatili wihovu predaju, pa sumorali da se predaju partizanima. Mnogiratni zarobqenici ubijeni su i mu~eni odstrane vojnika pobedni~ke vojske. To je po-~elo u malom gradu Blajburgu (Austrija), anastavilo se kasnije kad su zarobqenicibili primorani da mar{iraju na jug, dubqeu jugoslovensku teritoriju (taj mar{ je poz-nat kao „kri`ni put“).

[ta je uzrokovalo masovne odmazdena kraju rata? Uporedi to sa

sli~nim manifestacijama ’pobedni~kogbesa’ na ostalim ratnim scenama (Hiro-{ima, Drezden, sudetski Nemci, fran-

cuski kolaboracionisti itd.). Moè liosvetni~ko pona{awe posle rata da seopravda bitkom za pravednu stvartokom rata?

96

U@ASI RATA

?

?



Opi{i sliku. Kakav se tovar nala-zi na vagonu? [ta misli{ o tome

{to se uàsi rata koriste kao predmetumetni~kog dela? Kakav je, po tvomemi{qewu, bio umetnikov stav premauàsima koje je slikao?

Sl. 39. @rtve , Vladimir Filakovac,uqe na platnu, Zagreb 1943.

III–19. Tito o partizanskim zlo~inima umaju 1945. 53

„[to se ti~e ovih izdajnika koji su se na-{li unutar na{e zemqe, u svakom naroduposebice – to je stvar pro{losti. Rukapravde, ruka osvetnica na{eg narodadostigla ih je ve} ogromnu ve}inu, a samo

jedan mali dio uspio je pobje}i pod krilopokroviteqa van na{e zemqe.“

Bleiburg, str. 41

Da li je ’ruka osvete’ uvek i ’rukapravde’; da li su one identi~ne, kao

{to sugeri{e izvor? Objasni iskaz: ono{to je za jednoga zlo~in, za drugoga je

pravda.

97

DRUGI SVETSKI RAT

53 Zlo~ini po~iweni na kraju rata u biv{oj Jugoslaviji bili su dugo tabu tema u posleratnoj Jugoslaviji.

?

?


IIIv. Holokaust

III–20. Iz bugarskog zakona o za{titinacije

24. decembar 1940.^lan 21. Licima jevrejskog porekla nijedozvoqeno:a) da postanu bugarski gra|ani; ène

jevrejskog porekla dobijaju dràvqanstvosvojih muèva;b) da biraju ili da budu birani, bilo na

javnim izborima, ili na izborima za nekoneprofitno udruèwe, izuzev u slu~ajevi-ma kada se izbor vr{i u organizacijama~iji su ~lanovi iskqu~ivo lica jevrejskogporekla;v) da zauzimaju slu`bu u bilo kojoj dràv-

noj, op{tinskoj ili drugoj javnoj vlasti –izuzev u organizacijama ~iji su ~lanoviiskqu~ivo lica jevrejskog porekla;g) da sklope brak ili da ìve u konkubina-tu sa licima bugarskog porekla; brakovilica jevrejskog porekla i Bugara, sklop-qeni po{to je ovaj zakon stupio na snagu,smatraju se nevaè}im.^lan 23. (...) Licima jevrejskog porekla za-braweno je da se ubudu}e naseqavaju uSofiji.^lan 24. Licima jevrejskog porekla nijedozvoqeno da poseduju ili iznajmquju ne-kretnine, ni li~no, ni preko opunomo}eni-ka, niti im je dozvoqeno da u selima, izu-zev pribeì{ta, poseduju ikakve zgrade.



^lan 26. Savet ministara ima pravo da,slede}i izve{taj Ministarstva trgovine,industrije i rada, ograni~i, u celosti ilidelimi~no, li~no ili kapitalno u~e{}elica jevrejskog porekla u nekim granama

trgovine, industrije ili zanatstva.U roku od mesec dana od stupawa ovog za-kona na snagu, sva lica jevrejskog poreklaobavezna su da prijave svu svoju imovinu.OcelÔvaneto. Sbornik dokumenti 1940–1944 , str. 157–161

Postoji li u tvojoj zemqi sli~an do-kument iz tog vremena? Da li je

antisemitska politika u zemqama jugo-isto~ne Evrope forsirana iskqu~ivopod nema~kim uticajem? Jesu li nema~kisaveznici imali izbora? Treba anali-

zirati i ime tog zakona: da li je bugar-ska (ili bilo koja druga) nacija zaistaimala potrebe da se {titi od Jevreja?

III–21. Bugarski poslanici protestujuprotiv deportacije Jevreja

(...) Ima glasina da bugarske vlasti ho}e daekstradiraju te qude iz na{e zemqe. Teglasine su, mora biti, neosnovane i zlo-bne, jer su ti qudi bugarski gra|ani i eks-tradicija bi imala negativne implikacijene samo zato {to bi stigmatizovala nacio-nalni karakter Bugarske, nego bi imala iefekta na budu}e me|unarodne odnose.Mala nacija nema slobodu da zanemarujemoralne obzire. Snaàn moralni karak-ter je na{e najja~e oru`je protiv budu}ihnepravdi. On je za nas od velike va`no-sti, jer se Vi, dragi Premijeru, svakako se-}ate da smo ne mnogo davno i mi patilizbog te{kih moralnih i politi~kih posle-dica pojedinih moralno naopakih zakono-davnih odredaba koje su formulisalineodgovorni pojedinci.Koju bugarsku vladu èlimo da opteretimotakvom odgovorno{}u za budu}nost?Jevreji u Bugarskoj su malobrojni; snaga

dràve je mo}na, dràva je naoruàna mno-gim zakonskim sredstvima kojima savla-dava svaki kriminalni element, bez obzi-ra na wegovo poreklo. Zato nije potrebnoposezati za novim i izuzetno surovim me-

rama koje mogu voditi budu}im optu`bamada je Bugarska u~estvovala u masovnomubistvu. Te optu`be proizve{}e dràwesada{we bugarske vlasti, ali }e one osta-ti u nasle|e narodu Bugarske sada i u bu-du}nosti. Rezultate te politike lako jepredvideti i zbog toga se ne sme dozvolitida se oni realizuju. Za nas ne}e biti mogu}-no da delimo ikakvu odgovornost za to. (...)OcelÔvaneto. Sbornik dokumenti 1940–1944 , str. 216–218

Re~ je o protestnoj izjavi (od 26. de-cembra 1943) koju su potpredsednik

25. zasedawa bugarske Narodne skup{tineD. Pe{ev i 42 poslanika uputili premijeru,protive}i se deportaciji Jevreja. Potpi-snici su insistirali da nove antijevrejskemere treba da se zasnivaju na realnim po-liti~kim interesima i na etni~kom shvata-wu bugarskog naroda. Oni postavqaju pita-we da li vlada ho}e da preuzme ogromnuistorijsku odgovornost za deportovawe ne-vinih podanika samo da bi sluìla stranojsili.

Komentari{i slede}u re~enicu:„Mala nacija nema slobodu da zane-

maruje moralne obzire.“ Da li to zna~ida velike nacije imaju tu slobodu? O~emu su autori izjave brinuli u vezi sbudu}no{}u?

III–22. Naredba Vojne komande, Beograd

25. april 1941.VOJNA KOMANDA BEOGRAD

NAREDBA1. Svi Jevreji nastaweni u Beogradu mogukupovati ìvotne namirnice i drugu robuna trgovima i pijacama svakoga dana samo

98

U@ASI RATA

?

?



od 10,30 ~asova pa nadaqe. Trgovci im nesmeju ranije prodavati.2) Na javnim ~esmama i ostalim mestimagde ~ekaju u redu gra|ani, Jevreji se moguuvrstiti u red tek po{to se ostali gra|ani

arijevci snabdeju sa odnosnim potrebama.3) Svima trgovcima se zabrawuje, da pove-}anim cenama i uop{te ispod ruke prodajuìvotne namirnice i drugu robu Jevrejima.4) Jevreji koji se ogre{e o gorwu naredbukazni}e se do 30 dana zatvora ili nov~a-nom kaznom do din. 10.000. Po oceni bi}eupu}eni i u koncentracione logore.Istom kaznom bi}e ka`weni i trgovcipomenuti u ~lanu 3) ove naredbe.5) Za izricawe kazni po ovoj naredbi nad-le`na je Policija u Beogradu, odnosnoweni kvartovi.Ova naredba stupa odmah na snagu.Nare|eno 25. aprila 1941. godine uBeogradu.

Pukovnik i komandantVon KAISENBERG

Boòvi}, Beograd pod komesarskom upravom 1941 , str. 54

Za{to je Jevrejima bilo zabrawenoda kupuju namirnice pre 10.30 uju-

tro? Kako je ka`wavan onaj ko nije po-

{tovao tu naredbu?

III–23. Jon Antonesku osu|uje pogrom uJa{iju 54

4. juli 1941.Naredba br. 255 generala Jona Antones-kua, vo|e dràve, vojnim i àndarmerij-skim jedinicama u zemqi, u vezi sa krva-

vom osvetom nad jevrejskim stanovni{-tvom u Ja{iju.Neredi koji su se pre nekoliko dana odi-grali u Ja{iju bacili su krajwe nepovoq-no svetlo na vojsku i vlasti.

Prilikom povla~ewa iz Besarabije, zavojsku je zaista bilo sramota da ne reaguju-}i prihvati da su je Jevreji i komunistinapali. Sramota je jo{ ve}a kad vojnici,na sopstvenu inicijativu i dugotrajno,pqa~kaju, maltretiraju ili napadaju

jevrejsko stanovni{tvo i nasumice ubijaju,kao {to se dogodilo u Ja{iju.Jevreji su stole}ima otimali od rumun-skog naroda, siroma{ili ga, {pekulisalii zaustavqali wegov razvoj. Neporecivo

je da rumunski narod mora da se oslobodiove kuge, ali samo vlada ima pravo da pre-duzme potrebne mere. Te mere se sprovodei bi}e nastavqene u skladu sa normamakoje }u ja odrediti.Ne moè svaki gra|anin ili svaki vojnikda se upusti u re{avawe jevrejskog pitawatako {to }e krasti i ubijati.Takvim postupcima mi pokazujemo svetu dasmo nedisciplinovani i necivilizovaniqudi i bacamo veoma neprijatno svetlo nadràvni autoritet i presti`.Ovim u potpunosti zaustavqam svakuakciju preduzetu samoinicijativno i pro-gla{avam vojne i civilne vlasti odgo-vornima za striktno sprovo|ewe ove na-redbe. Onima koji se ogre{e ili su seogre{ili o gorwu naredbu bi}e su|eno idobi}e najteè kazne koje propisuje zakon.

General Jon AntoneskuEvreii din România între anii 1940–1944, tom II, dok. 98

99

DRUGI SVETSKI RAT

54 Tridesetog juna 1941. rumunska vlada objavila je da je 500 "jevrejskih komunista" streqano u Ja{iju, jer suotvorili vatru na rumunske i nema~ke trupe. Zaista, 28–29. juna izgledalo je da su na trupe ispaqeni meci.Nije bilo ̀ rtava, ali su se {irile glasine da se Jevreji komunisti spremaju da s le|a napadnu armije na lini-

ji fronta. Hiqade Jevreja su uhap{ene, neki su ubijeni. Komandant 14. rumunske divizije oslobodio seuhap{enih Jevreja tako {to ih je deportovao. Prema zvani~nim podacima, od ukupno 4.430 qudi deportovanihu dva voza, oko polovina je preìvela .

?



Kakav je bio zvani~an stav JonaAntoneskua o pogromu u Ja{iju? Da li

osuda nereda u Ja{iju pokazuje projevrejskistav? Ko je progla{en odgovornim za re{a-vawe jevrejskog pitawa u Rumuniji? IakoAntonesku optuùje jevrejsku mawinu zapreduzimawe akcija protiv rumunske voj-ske, on izjavquje da je protiv sprovo|ewa„kona~nog re{ewa“ jevrejskog pitawa. Da lise slaè{ da je u pitawu bila samo reakci-

ja na individualne akcije kra|e i zlo~ina?[ta mogu biti rezultati takvog stava odstrane vo|e dràve? [ta je tvoje mi{qeweo kolektivnoj krivici?

Sl. 40. Turska karikatura

Akbaba, 24. avgust 1939.

Prevod : Brod pun Jevreja uplovqavau izmirsku luku. Jevrejin: „Nemamo

novca! Gladni smo! Dozvolite, molim Vas,da se iskrcamo na pet minuta, pa da se vra-timo na brod kao bogati qudi!“

[ta je ciq ove karikature? Kojuvrstu stereotipa ona oja~ava?

Sl. 41. Turska karikatura

Bali, Cumhuriyet’inYurta¦lar (?)

Oktopod koji drì u zagrqaju svetreprezentuje Jevreje (publikovalo

Anticionisti~ko dru{tvo Turske): „Opas-nost koja okruùje svet – svetsko jevrejstvo– cionizam. Nema mira na zemqi dok posto-

ji ta kuga.“

100

U@ASI RATA

?



Sl. 42. Nepoznata devoj~ica ~eka na deportaciju u blizini Ceqa, u Sloveniji

III–24. Koncentracioni logor Sajmi{te ,Beograd

Iz iskaza Hedvige [enfajn, zatvorenice logora Sajmi{te

„Odmah po na{em dolasku u logor Nemci susaop{tili da }e se logor postepeno ispra-zniti, jer }e na Sajmi{te dovesti komu-niste, ali nisu hteli re}i kuda }e nasodvesti... Za prve transporte pozivali sulica da se dobrovoqno jave, i to su prvopozivali grupu sa kojom sam i ja do{la –Jevreje iz Kosmeta. (...)Onima koji su bili odre|eni za transport,nare|eno je – ili, ta~nije, qubazno save-tovano – da najvrednije stvari ponesu sasobom, a da sve ostalo bri`qivo upakuju ina paketu stave svoju ta~nu adresu. (...)Tako su ti transporti odlazili skoro sva-kog dana. Nedeqom i praznicima obi~nonije bilo transporta, ali je bilo dana ka-da je automobil dolazio i dvaput. [ofersivoga automobila ulazio je ~esto u sâmlogor, sakupqao decu oko sebe, milovaoih, uzimao u naru~je i delio im bombone.

Deca su ga volela, i uvek kad bi do{ao,tr~ala mu u susret po bombone. Niko u lo-goru nije slutio da qude odvode u smrt.^vrsto se verovalo da se radi o preseqe-wu u neki radni logor.“

Zlo~ini fa{isti~kih okupatora i wihovih pomaga~aprotiv Jevreja u Jugoslaviji , str. 33 i 34

Na okupiranoj teritoriji Srbije bilo je oko 17.800 Jevreja. Oko 6.320 Jevre-

ja iz Srbije nestalo je u logoru na Sajmi{tu,u Beogradu. Za potrebe logora na Sajmi{tudopremqen je iz Nema~ke poseban kamionets gasnom komorom. Pored logora na Sajmi-{tu, ve}ina Jevreja mu{karaca okon~ala je`ivot, zajedno sa Srbima i Ciganima, u ma-sivnih streqawima talaca 1941. i u prvojpolovini 1942. godine. Tu zlo~ina~ku akci-

ju organizovala je i sistematski izvodilanema~ka vojska (ve}inom nema~ka regularnavojska Vermaht).

Komentari{i pona{awe voza~a si-vog kamioneta. Da li je on znao {ta

se doga|a unutra?

101

DRUGI SVETSKI RAT

?



III–25. Patwe mlade Jevrejke iz Sarajeva

Svedo~ewe Hibe Zilxi}-êhaji}„Stravi~ni doga|aji koji su nastupiliizbijawem rata definitivno su uobli~i-

li fizionomiju hiqada mladih Sarajlija,me|u wima i velikog broja ènske omla-dine. Imala sam {esnaest godina i poha-|ala {esti razred gimnazije. U gradu suprvo bile raspu{tene {kole, a u {kolskezgrade se uselila vojska.U mom kom{iluku stanovalo je dosta Je-vreja. Imala sam blisku drugaricu ReginuFinci. Majka joj je tada dràla malu tra-fiku na uglu Ba{~ar{ije. Posje}ivala samih i gledala kako danima strepe na svaki{um, na svaki korak, u o~ekivawu kada }eih deportovati u koncentracioni logor.Stvari su im stajale spakovane. Jednogdana su ih odveli u sabirni logor, iz kojeg

je Regina uspjela da pobegne i da se skloniu na{u ku}u. Naàlost, i pored na{eg na-govarawa da je sakrijemo, ona nije imalasnage da se otrgne od porodice. Ponovo jeoti{la u logor da podjeli sudbinu sa svo-

jim najbliìm. Taj progon jevrejskog sta-novni{tva i atmosfera uàsa u wihovimporodicama, koju sam i neposredno doìv-qavala, ostali su kao jedan od najsna`ni-

jih dojmova koje nosim iz tog perioda.U grad su po~eli prodirati glasovi o kon-centracionim logorima Gradi{ka i Jase-novac i deportovawu i mu~ewu komunistai rodoquba. Stizale su vijesti o monstru-oznim pokoqima srpskog stanovni{tva poselima, o bacawu u jame i ponore, o spaqi-vawu sela, a ne{to kasnije i vijesti o~etni~kom pokoqu Muslimana u krajevimaprema Drini, o krvavim rijekama, spaqe-

nim selima i gradi}ima, o stanovni{tvu~itavih naseqa u bezglavom bjekstvu bezigdje i~ega. U grad su po~eli pristizatimuhaxiri – izbjeglice iz krajeva oko Fo~e,Rogatice, Vi{egrada. Muslimanske poro-dice primale su izbezumqenu djecu koja su

ostala siro~ad. Navodim samo djeli}e teuàsne atmosfere kako sam je ja doìvje-la. To je, dakle, bio fa{izam na djelu, usvoj svojoj svireposti i izopa~enosti.“

Albahari et al. (ur.), str. 495–496

Proceni Reginino pona{awe. [tabi ti uradila/uradio da si bila/bio

na wenom mestu? Da li je odluka koju jeona donela bila laka? [ta ti ovajizvor govori o istrajnosti qudskog du-ha u okolnostima represivnog reìma?

III–26. Antijevrejske mere u Gr~koj

Bele{ke o aktuelnom stawu gr~kih JevrejaA. L. Molho ( Molho)

Kairo, 12. oktobar 1943.

Antijevrejske mere i kvislin{ke vlade

(...) Ostaje ~iwenica da su Jevreji u Gr~kojdo meseca februara ove godine uìvali,de jure i de facto, isti status kao svakidrugi gr~ki gra|anin. Mere protiv Jevreja,koje su od gorweg datuma nadaqe prihva-}ene u Solunu i u ~itavoj Makedoniji po-ti~u iskqu~ivo od nema~kih okupacionihvlasti. Te vlasti su, prema wihovom sop-stvenom priznawu, postupale u skladu saveoma preciznim naredbama dobijenim odwihovih centralâ. Gr~ke vlasti su nepo-pustqivo odbijale da se identifikuju stim merama. Pravoslavna crkva podigla jeglas protiv wih (Memorandum arhiepi-skopa Atine nema~kim vlastima). Vo|ipoliti~kog sveta, kao i profesionalne i

popularne organizacije odmah su se iden-tifikovale s ovim protestom. Pritisakgr~kog javnog mwewa bio je tako jak da jekvislin{ki premijer, g. Joanis Ralis, bioprinu|en da izjavi da }e intervenisati uprilog jevrejskom elementu. Nije poznato

102

U@ASI RATA

?



da li je odrào obe}awe. U svakom slu-~aju, ono nije stiglo do javnosti.

Documents of the History of the Greek Jews, str. 280

Kada su u Gr~koj uvedene mere protivJevreja, niz razli~itih organizacija

i institucija, ukqu~uju}i crkvu, atinskupoliciju i komuniste, pruìo je efikasnu i

jasnu podr{ku. EAM, najsna`nija me|u gr~-kim organizacijama otpora, bila je naj-efikasnija u pruàwu pomo}i Jevrejima dase sakriju ili da pobegnu, te da tako preì-ve. Pripadnici ove organizacije izigrava-li su planove nacista uni{tavaju}i po-datke o jevrejskoj zajednici u Atini, a po-mogli su i rabinu da prebegne na EAM-ovuteritoriju. EAM-ova ilegalna {tampa re-dovno je objavqivala pozive stanovni{tvuda pomaè jevrejskim sugra|anima, dok jesama organizacija omogu}avala gr~kimJevrejima da se prebace na Bliski istok, apored toga regrutovala i volontere u svojeredove. Pravoslavna crkva tako|e je poma-gala Jevrejima nastoje}i da zaustavi depor-tacije. Arhiepiskop Damaskin sreo se saopunomo}enikom Rajha u Gr~koj i uloìosnaàn prigovor u vezi s merama koje sepreduzimaju protiv Jevreja u Solunu (v.dokument I–40).

Kako su gr~ke vlasti reagovale namere preduzete protiv solunskih

Jevreja?

III–27. Fragment iz uspomena jednoggr~kog Jevrejina iz Soluna (1941–1943)

„U prvim danima jula 1942. solunske

novine objavile su zvani~an proglas Ne-ma~ke vojne komande za Solun i Egeje, ko-

jim su svi mu{karci izraeli}ani obaveza-ni da se pojave na Trgu Elefterias usubotu 12. jula ujutro, pod pretwom o{trih

kazni u slu~aju neodazivawa. Bila je toprva manifestacija antisemitske politi-ke u Solunu od po~etka okupacije. [...] Takongregacija te{ko je maltretirana odstrane nema~kih oficira i vojnika. Neki

Jevreji, koji su zakasnili, brutalno suudarani rukama, nogama i bi~evima. Jednagrupa nema~kih marinaca ispoqila jeizuzetnu surovost u ovim akcijama. ^lano-vi nema~ke vojne policije ( F.G.) pu{talisu svoje buldoge na izraeli}ane koji su seusudili da pu{e ili da pokriju glavu kakobi se za{titili od vrelog julskog sunca.Druge, koji bi seli na zemqu po{to su seumorili ~ekaju}i po nekoliko sati,nema~ka vojna policija tukla je dok ne biprokrvarili. Drugi izraeli}ani bili suprimoravani da po nekoliko sati izvodetegobne fizi~ke ve`be, a pre}eno im jebatinama ukoliko stanu. Najzad, nekegrupe Nemaca primoravale su izraeli}aneda izvode poniàvaju}e akte (salto) predo~ima radoznalih hri{}ana. Nemci inovinari fotografisali su ~itavu pred-stavu, a fotografije bi se ve} slede}egdana pojavqivale u gr~koj {tampi, s ti-pi~nim antiizraeli}anskim opisima. (...)Tokom vremena bilo je sve vi{e proizvoq-nih akcija protiv izraeli}ana, recimoprisilno izbacivawe petnaest vlasnikaradwi (piqara, trgovaca, mesara i dr.) sacentralne pijace u ulici Cara Iraklija iwihovo zamewivawe trgovcima hri{}a-nima koji su preme{teni iz drugih delovagrada. Ovaj metod, koji je odgovarao trgov-cima hri{}anima, budio je apetite koddrugih konkurenata izraeli}ana i Nemcisu neprestano intervenisali izbacuju}itrgovce izraeli}ane sa centralnih loka-

cija i dovode}i na wihovo mesto trgovcehri{}ane koji su ili bili u prijateqskimodnosima sa Nemcima, ili su bogatopotkupili neke poznate posrednike.“

Giakoel, str. 57–58, 98–99

103

DRUGI SVETSKI RAT

?



Ako analiziramo koji su ~inioci uti-cali na broj preìvelih Jevreja u

razli~itim jevrejskim zajednicama uGr~koj, treba da uzmemo u obzir udaqenostod najbliìh oblasti pod kontrolom pokre-

ta otpora i prisustvo efikasnog antifa-{isti~kog pokreta, stepen asimilacije udru{tvo i prihva}enosti u dru{tvu, isposobnost i voqu lokalnih vlasti. Ve}inaJevreja koji su preìveli govorili su gr~kii ìveli u istim ~etvrtima kao i gr~kopravoslavno stanovni{tvo. Stepen asimi-lacije nije samo oteàvao da se oni locira-

ju, nego je uticao i na èqu preostalog sta-novni{tva da im pomogne. Razlog {to je ve-}ina gr~kih Jevreja koje su nacisti ekster-minirali tokom Drugog svetskog rata poti-cala iz Soluna nije leào u tome {to je tobila daleko najve}a jevrejska zajednica uGr~koj (oko 50.000 od 73.000 Jevreja u Gr~kojìvelo je u Solunu); on je leào i u okol-nosti da su solunski Jevreji govorili{panski „sefardski“ (ladino) i uglavnomìveli odvojeno od gr~kog pravoslavnogstanovni{tva. Jevrejsko stanovni{tvo ovoggrada deportovano je uglavnom u Au{vic.Samo 17 odsto Jevreja koji su ìveli uGr~koj pre rata preìvelo je nacizam.

Kakvo je tvoje mi{qewe o pona{awugr~kih piqara koji su preuzeli radwe

koje su prethodno pripadale Jevrejima?

Sl. 43. Koncentracioni logor Bawi-ca u Beogradu

Zlo~ini fa{isti~kih okupatora , str. 211

Sl. 44. Koncentracioni logor U{ti-ca, 1942.

Matau{i}, Jasenovac 1941–1945.

Grupa ènâ i dece ispred Ku}e leleka.

Opi{i fotografiju. Kakva se ose}a-wa vide na licima zatvorenika?

Objasni ime Ku}a leleka.

III–28. Pismo Rozalije Kramer Paveli}e-vom oficiru, 20. oktobar 1941.

„Majka sam sedamnaestogodi{we k}erkeBele zvane Belu{ke. Moja k}er je uhap{ena1. srpwa 1941. potpuno bezrazlo`no saostalim hap{ewima, koja su uslijedila pro-tiv @idova i @idovki iz Kusto{ije gdjeimamo malu trgovinu mje{ovitom robom.Nekoliko dana nalazila se je moja k}erkau uzama redarstva u Petriwskoj ulici, tesam joj tamo i jelo nosila.

Jednog dana kada sam donijela onamo jelo,izjavili su mi da jelo ne mogu primiti, jerda se ona vi{e kod redarstva ne nalazi.Od tog ~asa nijesam vi{e mogla uop}e saz-nati gdje se moja k}er nalazi, te joj sezameo svaki trag.Koliko znam ne nalazi se ni u jednom odpostoje}ih logora, barem nisam mogla saz-

104

U@ASI RATA

?

?



nati, tako da ve} uop}e sumwam je li jo{na ìvotu.Napomiwem da se moja k}erka politikomnije nikada bavila, da ìvi od svog dje-tiwstva sa mnom u Kusto{iji, te da mi po-

maè u mojoj trgovini. Moja k}er je bilamlada i vrlo dobra djevojka, te ju je cijelopu~anstvo u Kusto{iji vrlo voqelo, jer jeprema svakome bila qubazna, uvijek nas-mije{ena i spremna svakome pomo}i.Molim da me se obavijesti {to je sa mojomk}erkom, je li ista na ìvotu, te ukoliko

jeste u kojem se logoru nalazi da bi jojmogla poslati, barem malo toploga rubqa,

jer ne moè u jednoj lahkoj ènskoj haqiniu kakvoj je oti{la provesti cijelu zimu.Napomiwem da je moj suprug {logiran, teda osim Belu{ke imam jo{ dvoje ~istomale djece, oko kojih jo{ imam mnogo brigei posla, tako da mi je nemogu}e svladatisama cijeli posao, a moja starija k}er bilami je jedina pomo}.“

Goldstein, 365–366Kad je ovo pismo napisano, Bela je ve}bila ubijena.

Kako gospo|a Rozalija obja{wavasvoj zahtev? Za{to direktno ne ka-

è da je u~iwena velika nepravda, tj.zlo~in? Misli{ li da su u nekim slu~a- jevima i `rtve po~iwale da prihvatajuzlo~ina~ku stvarnost kao ne{to nor-malno? Isto se pitawe postavqa u vezis onima koji su po~inili zlo~ine, kao ionima koji su bili }utqiva ve}ina.

Sl. 45. Naslovna strana katalogaantijevrejske izlo`be u Zagrebu 1942.

Prevod : Izlo`ba o evoluciji judaiz-ma i wegovom destruktivnom delova-

wu u Hrvatskoj pre 10. aprila 1941. Re{ewe jevrejskog pitawa u NDH.

Opi{i ilustraciju i weno zna~ewe.Da li je neka takva antijevrejska

izlo`ba odràna u tvojoj zemqi? Mo-è{ li da zamisli{ kako je izgledala?

105

DRUGI SVETSKI RAT

?

?



106

IV –1. Razgovor izme|u partizana i usta{a

„’[ta tro{i{ moju municiju, mater tiusta{ku!’

On, naime, usta{ku municiju ve} una-prijed smatra svojom i ào mu je svakogispaqenog metka.

’Do|i po wu, ne boj se, majku ti tvoju!’odgovara usta{a.

Ali to je samo uvod u daqi sadràjnirazgovor, koji ima prete`no ’politi~ki’karakter. (...) U postojawe partizana usta-{a ne vjeruje, i sve nas smatra ~etnicima.êtnici i odmetnici, a sve je jedno teisto, i svi se bore protiv Hrvata u koristSrba i @idova. Zatraìo je ( usta{a ) odSvrabe da opsuje kraqa Petra i kraqicuMariju, kao dokaz da nije ~etnik. Svrabomu je s najve}im uìtkom ispunio èqu,ali je odmah zatraìo od usta{e da opsuje

Paveli}a. (...)I ba{ u ~asu kad je usta{a umuknuo,

jer nije htio ni mogao opsovati Paveli}a,i kada mu se ponovo obratio, neki je ~ar-kar raspalio na wega rafal. Nije ga, dodu-{e, pogodio, ali ga je prekinuo u pol rije-~i i Svrabo se zavu~e u zaklon.

’Jesi rawen?’ upita ga wegov usta{azabrinuto.

’Nisam!’ odgovori Svrabo.’[ta puca{ na wega, majku ti usta{-

ku, vidi{ da razgovaram s ~ovjekom’, okosise usta{a na onog koji ih je prekinuo. (...)

’Da ga uhvatim, pustio bih ga, ~astimi!’ izjavi Svrabo velikodu{no. Ali u tojwegovoj izjavi nema ni trunke istine.Prije bi vrba gro`|e rodila nego {to biSvrabo pustio usta{u.“

[ibl 2, str. 203–204

Na nekoliko mesta Ivan [ibl opisuje iznenadne i neo~ekivane izraze

po{tovawa izme|u pripadnika zara}enihvojski u Hrvatskoj. Silovite borbe odigra-le su se u Slavoniji po~etkom 1943. U svojojbazi u Vo}inu, neprijateqi (u ovom slu~ajupartizani i usta{e) nalazili su se na uda-qenosti od oko {ezdeset metara vazdu{nelinije, tako da su vojnici dveju vojski moglida komuniciraju bez te{ko}a. [iblov par-tizanski komandir Milan Svrabi} Svrabo,~esto je razgovarao s jednim od usta{a. Ovo

je jedan od razgovora, koji je po~eo pucwemkoji se ~uo sa usta{ke strane.

ÊTVRTO POGLAVQEQudska solidarnost

Ovo poglavqe ima za ciq da unese zrak optimizma u mra~na zbivawa rata i da pokaè da je ~ak i u najtragi~nijim epizodama u istoriji qudske vrste postojala humanost, da je ~aki u najhaoti~nijim ratnim okolnostima bilo qudi spremnih da pomognu, ponekad i po cenurizika i dovode}i u opasnost vlastitu sigurnost i ìvot.

Osim toga, ovo poglavqe sadrì nekoliko izvora koji prikazuju neuobi~ajeno, neo~eki-vano pona{awe u ratnoj svakodnevici. Ti izvori prikazuju situacije koje sa moralnog sta-novi{ta nisu bile jednozna~ne: one nisu bile uvek jasne i upravo zbog toga daju mogu}nostza analizu i diskusiju (recimo: IV–1 i IV–2). Koristan pristup u tim slu~ajevima jepodsticaj na identifikaciju sa qudima o kojima je re~, recimo tako {to }e u~enici u}i uulogu realnih qudi u aktuelnim situacijama i poku{ati da pretpostave kakvo bi bilowihovo pona{awe i da razumeju wihova ose}awa u opisanim situacijama.



Da li su, po tvom mi{qewu, takvirazgovori bili uobi~ajeni na dru-

gim frontovima i u drugim ratovima,ili je to bio samo hir vojnika kojima jebilo dosadno pa su se malo zabavqali?Da li odobrava{ takve razgovore? [tamisli{ o simpatijama koje su se rodileizme|u dva vojnika? Koliko dalekoseù te simpatije? Misli{ li da bi tivojnici bili spremni da u~ine gest kojibi onom drugom spasao ìvot? Da li je[ibl u pravu kad u svom zavr{nom ko-mentaru tvrdi da je takvo {ta nemogu}e?

Sl. 46. Plakat iz rumunskih novina:Spasite siro~i}e

„Universul“ br. 249, 12. septembar 1943.

Ovaj plakat nastoji da podstaknegra|anstvo da dâ pomo} za siro-

~i}e. Koji su doga|aji bili glavni uzrokda mnoga deca postanu siro~i}i? Da li

su politi~ari preduzeli ikakve mereda se pozabave uzrocima?

IV –2. Proslava imendana u koncentra-cionom logoru

„Gazda ( logora ) je nekoliko dana prijetoga kuharima nabacio: ’Ba{ }emo vidjetikako }e se iskazati na imendan.’ O mojemu

je dràwu ovisilo ho}u li ispasti kao’~ovik’ ili kao ’kewac’. (...)Pomeo sam }eliju, pospremio stol, napra-vio red na prozoru, nabacao u pe} ne{tokartona od kutija i malo trijeska, iz kuhi-we posudio par ~a{a – jo{ je samo trebaloizvjesiti sliku Paveli}a, pa bi ova sami-ca mogla posluìti kao soba za primaweuglednika. (...)Oko deset sati otvori{e se vrata i u sobuu|e wih ~etvoro na ~elu sa zastavnikom.

– Spremni! Gospodine doktore, ~esti-tam!

– Hvala, lijepi moj Ante, srce moje izwedara! Ba{ mi je drago, ko da mi je sul-tan do{ao! (...) Eh, ba{ je lijepo {to stedo{li! Kakav bi to bio imendan bez ova-kvih po izbor ahbaba? (...) Nato~ih ~a{e,kucnusmo se, poqudikasmo, buda~ki, stro-go hrvatski. Daj boè, da se dogodine na|e-mo u Zagrebu, pa da se napijemo ko }uskijai da se vozamo od birtije do birtije.

– Doktore, volite li lumpati?– A tko ne voli? Nema gorega ~ovjeka

nego koji sjedi na parama. Dok ima{, tro{i,

zabavqaj se, tjeraj kera! Ih, sunce mu, ne}uvam nikad zaboraviti {to ste do{li. Dogo-dine moramo udesiti da se opet na|emozajedno, ali po mogu}nosti ne u ovoj ku}i.Uzet }emo nekog ciganina, pa neka nam svi-ra i pjeva – uz svirku i pjesmu boqe se pije.

– Gdje su ti cigani, |avo te odnio?Nema ih vi{e – nasmija se Gazda.

107

DRUGI SVETSKI RAT

? ?



108

QUDSKA SOLIDARNOST

– [to? Vaqda niste potamanili isvira~e? Ja se s tim ne slaèm. Nenado-knadive qude treba {tedjeti – tko }ezamijeniti svirca ciganina?“

Tako je razgovor na proslavi imen-

dana skrenuo na tematiku genocida:„Usta{ka vlast, ~iste}i zemqu no-èm, maqem, vatrom i olovom, smatrala jenaime, svojom du`no{}u da i cigane istri-

jebi. U novinama su objavqene biqe{kekako se temeqito rje{ava cigansko pita-we. Cigani se vi{e ne}e uokolo skitati,varati po sajmovima, krasti djecu. (...)

– [to su vam cigani smetali? – ( upi-tao je Jakovqevi} svoje goste ) – oni baremnisu politi~ari.

– A {to }e nam cigani? – ( odgovara jedan od ’gostiju’) – niti rade niti vojskusluè. Ako je ba{ do toga, ja bih prije Vla-ha ( Vlah = Srbin, u ovom slu~aju ) ostavio.On barem ore i kopa... ako se prorijede, ne-}e biti opasni. (...)Zatim je Jakovqevi}, kao ~ovjek litera-ture, gostima recitirao pjesme. Istodobnose iz podruma ~ula buka; usta{e su mu~ilenekog od zato~enika.

„Morao sam se savladati da se ne za-grcam. Dok ponavqah pjesnikov uzdah zaslobodom, sam bez we, u ime te slobodeizvr{en je istoga ~asa jo{ jedan zlo~in.(...) Morao sam se prenavqati, praviti seglupim, kao da ne znam {to se zbiva u sobiispod nas. (...)“


Ilija Jakovqevi}, logora{ u StarojGradi{ki, imao je poseban status u

logoru. Kao predratni hrvatski patriotakoji je „malo skrenuo s linije“, ali }e semo`da u budu}nosti i pridruìti usta{a-

ma, on je uìvao poverewe logorskih ~uva-ra. Uprkos tome, on je u svakom trenutku mo-gao da padne u nemilost i bude na mestustreqan – kao {to se doga|alo mnogima. Za-to je morao da odràva prividno prijateq-ske odnose sa ~uvarima i sa upravom logo-ra. Tako se na{ao u situaciji da mora dapozove ~itavu logorsku administraciju usvoju }eliju – na proslavu svog imendana.

Da li smatra{ da je pona{awe’zatvorskog osobqa’ neobi~no i

neo~ekivano? Da li su se oni, po tvommi{qewu pona{ali na isti na~in i

prema drugim zatvorenicima? Za{to jeJakovqevi} imao unekoliko povla{}entretman u logoru? [ta misli{ o ’neoba-veznim razgovorima’ koje su vodili za-tvorenik i wegovi gosti? Stavovi kojisu usta{ama bili normalni Jakovqe-vi}a su uàsavala – ali on to nije smeoda pokaè. [ta misli{ o wegovom po-na{awu? [ta bi ti uradila/uradio nawegovom mestu?

IV –3. Dopis intelektualaca upu}en J.Antoneskuu (april 1944)

U ovom trenutku, kada stra{na propastpreti na{em narodu, mi, ~lanovi Rumun-ske akademije i profesori Univerziteta uBukure{tu, Ja{iju i Kluù, svedoci na-rodnog egzodusa i devastacije rumunskihsela i gradova, pretvorenih u bojna poqa,odlu~ili smo, posle dugog razmi{qawa,da Vam se obratimo ovim apelom.U postoje}im uslovima, na{e }utawe bilobi zlo~in. Na{a je du`nost da izreknemosvoje iskrene misli pred vo|om dràve:moramo odmah da okon~amo rat sa Rusijom,Velikom Britanijom i Sjediwenim Drà-vama...

Gospodine Mar{ale,Bombardovawe prestonice, uni{tavawedrugih gradova, upozorewa primqena odLondona, Va{ingtona i Moskve, pretvara-

we Moldavije u bojno poqe – sve su to zna-ci neposredne propasti. Rumunski narod,iscrpqen ratom predugim za wegove kapa-citete, vi{e ne moè da se bori. Izi|itena ulice i pitajte prolaznike, idite u se-la i gradove, slu{ajte glas qudi. Svuda}ete videti o~ajawe u o~ima qudi i istiodgovor: NE. Za {ta da se borimo? Vital-

?



109

DRUGI SVETSKI RAT

ni interesi na{e dràve i na{eg narodazahtevaju hitan prekid rata, ma koliko tomoglo biti te{ko. @rtva koju }e Rumunijamorati da podnese bi}e mnogo mawa i ma-we mu~na od nastavka rata.

Scurtu et al., str. 439–440

Prete`no tolerantna politika poli-ti~ke opozicije motivisala je mnoge

politi~ke, kulturne i druge li~nosti da seprotestnim pismima obrate dràvnom vo|ii da tim putem izraze svoje nezadovoqstvopolitikom koju vodi vlada. Takvi akti, uprincipu, nisu bili pra}eni represijom.

Koji je socijalni status autorâ ovogdopisa? Kakav je stav autorâ dopi-

sa o glavnim politi~kim problemima uRumuniji 1944? Da li je to samo stavovih autora? Jesu li autori preuzeliikakav rizik pi{u}i ovo pismo?

IV –4. Izvod iz pisma predsednika vladeGr~ke (7. oktobar 1943) nema~kim vlas-tima

„[EF KABINETADelovodni broj E 312 1/10 POVERQIVO

Wegovoj Ekselenciji predstavniku Rajha uGr~kojDr. G. A. Altenburgu

Atina, 7. oktobar 1943.

Va{a Ekselencijo,Komandant SS policije u Gr~koj izdao jenaredbu za sve gr~ke gra|ane izraeli}an-

ske vere da se prijave zbog registracije.Novost da je izdata takva naredba stvara

kod mene utisak da mere protiv Jevreja,koje je preduzela vojna komanda u Solunu,treba da se ovde ponove protiv gr~kihgra|ana jevrejskog porekla.[...] Mogu}nost da ti gr~ki gra|ani, koji su

odvajkada ìveli na gr~koj zemqi, budupreseqeni u nepoznate krajeve ispuwavaàlo{}u i gr~ku vladu i svako gr~ko srce.Izraeli}ani stare Gr~ke (Gr~ke kakva jebila pre balkanskih ratova) u potpunostisu, jezi~ki i istorijski, integrisani ulokalno stanovni{tvo i dali su pesnikekoji se isti~u svojim gr~kim duhom.Kao zakoniti gra|ani, uvek su se borili zaGr~ku i mnogi od wih su se u bitkamaistakli.Wihova revnost, sposobnost i ose}awedu`nosti pomogli su im da briqiraju kaodràvni slu`benici, posebno kao sudije ivojnici. Uvek su uspe{no re{avali te{kedràvne poslove i odano se borili daunaprede interese zemqe.Gr~ka crkva uvek je pruàla za{tituizraeli}anskoj zajednici u Gr~koj i nadah-wivala gr~ki narod duhom tolerancije iplemenitosti u pitawima vere. Izraeli-}anska zajednica stare Gr~ke predstavqazanemarqivu mawinu bez ikakve politi~-ke ili kulturne mo}i.[...] Nametawe ovih mera protiv gr~kihizraeli}ana u staroj Gr~koj povredilo biose}awa naroda ~ija je du{a upila veliketradicije gr~kog duha...“

Enepekidis, str. 50–51

Kako je predsednik gr~ke vladeobjasnio svoj zahtev? Za{to nije

direktno rekao da je holokaust velikanepravda i zlo~in? Da li je preuzeoneki rizik pi{u}i ovo pismo? [ta biti uradio na predsednikovom mestu?

?

?



110

QUDSKA SOLIDARNOST

IV –5. G. Enesku 55 poku{ava da za{titiCigane

7. novembar 1942.NOTA

Obave{ten sam da je sâm George Eneskuintervenisao u prilog muzi~arâ Ciganakod mar{ala Antoneskua, rekav{i da }e ion po}i ako wegovi muzi~ari budu upu}eniu Bug.

Minoritati etnoculturale. Marturii documentareTigani din Romania(1919–1944), dok. 281

Za{to je, po tvom mi{qewu, Eneskuintervenisao u prilog Cigana? Mo-

è{ li da pogodi{ koje je razloge imao?

IV –6. Memorandum grupe bugarskih bri-ca i frizera upu}en ministrima, u vezisa Dekretom o za{titi nacije

11. novembar 1940.Po{tovana gospodo,Danas, kada proìvqavamo te{ke danekoji zahtevaju jedinstvo ~itave bugarskenacije, preduzimaju se mere protiv Je-vreja, koje nisu samo protivne voqi bugar-

skog naroda, nego su i opasne po wega. Otu-da odluka da se donese Dekret o za{titinacije. Ne znamo ho}ete li hteti da ~ujetena{ pravedni glas, koji poti~e iz klasekoja je dala najvi{e sredstava i `rtava zadobrobit na{eg naroda. Danas, mi radimozajedno sa na{im zemqacima Jevrejima iako do|e ~as – poginu}emo zajedno na boj-nom poqu, kao {to su to ~inili na{i i wi-hovi o~evi. Mi u wima ne vidimo ni{tar|avo, ali vi ho}ete da ih otkinete od na-

{eg tela li{avaju}i ih svih wihovih pra-va. Ako je ciq da se kazne jevrejski profi-teri, onda treba da kaznite i na{e.

Borbata na bÍlgarskiÔ narod v zaçita i za spasÔvane nabÍlgarskite evrei po vreme na Vtorata svetovna voyna,

str. 49

Postoji li sli~an dokument u tvojojzemqi? Da si ti bio jedan od bu-

garskih brica u ono vreme, da li bi pot-pisao wihov memorandum?

IV –7. Turska pomo} i podr{ka Gr~koj

Zahvalnost Gr~keNave{}u prevode pisama zahvalnosti kojesam primio kao odgovor na moje napore ina nastojawa komisije ustanovqene podmojim predsedni{tvom u na{em Ministar-stvu da se narodu Gr~ke i Egejskih ostrva,koji je gurnut u stawe gladovawa pod oku-

pacijom za vreme Drugog svetskog rata, po-{aqe podr{ka u hrani:

Pismo gradona~elnika Atine:„Qubazno Vas molim da primite ovaj albumgrada Atine. Poklawam Vam ga kao malidar za mnogobrojne Va{e usluge u vremeni-ma uàsnim za Gr~ku i narod Gr~ke.“

Pismo guvernera Hiosa

„Sa rado{}u sam od gospodina Kurvoazi- jea, predstavnika Crvenog krsta i prijate-qa na{e zemqe, primio obave{tewe osvim detaqima u vezi s Va{om pomo}i uslawu bra{na Crvenom krstu na Hiosu.Dozvolite da kao guverner ove oblastiizrazim svoje odu{evqewe i zahvalnostza Va{u qubaznu pomo} napa}enom narodumalog ostrva Hios.Tako|e, qubazno Vas molim da primitezahvalnost svekolike Gr~ke i gr~ke vladeza slawe pomo}i sa susednih obala nana{e obale.Veoma smo dirnuti kad vidimo brod Lav( Arslan) s turskom nacionalnom zastavomkako uplovqava u na{u luku.

55 George Enesku ( George Enescu, 1881–1955) bio je najve}i rumunski muzi~ar i jedan od najdarovitijihmuzi~ara dvadesetog veka: veliki violinista i kompozitor, istaknuti dirigent, uspe{an pijanista, sposoban~elista i slavan u~iteq violine.

?

?



Tokom svog istorijskog ìvota, na{e nacije ìvele su godinama zajedno. Sa~uvalismo blisko prijateqstvo i po{tujemo uspo-mene na va{u naciju iz tog doba saradwe.Jer je turska nacija u vreme mira i u vreme

rata, kad god se susretala sa nama, uvek nanas gledala kao na bra}u, prijateqe i vo-qene ro|ake. Tokom ove surove i stra{nenema{tine kroz koju smo pro{li, vi stenam pruìli ruku; potvrdili ste na{emi{qewe o plemenitoj turskoj naciji.Qubazno Vas molim da primite ovaj malidar sa Hiosa, koji Vam predajem posred-stvom gospodina Kurvoazijea.“

Erkin, str. 130–31

Erkin je bio slu`benik turskog Mini-

starstva spoqnih poslova za vremeDrugog svetskog rata. U ovom izve{taju izprve ruke on govori o turskoj pomo}i i podr-{ci datoj razli~itim delovima Gr~ke,ukqu~uju}i i Egejska ostrva koja su patilazbog nedostatka hrane. Ovo su pisma zahval-nosti od strane gr~kih vlasti.

[ta zna{ o istoriji gr~ko-turskihodnosa? Da li ovi izvori potvr|uju

stereotipe o mr`wi izme}u dveju nacija?

IV –8. Svedo~ewe penzionisanog ambasa-dora Nekdeta Kenta ( Necdet Kent ) u vezisa wegovim spasavawem turskih Jevrejau Marseju, Francuska

Jedne ve~eri, turski Jevrejin iz Izmira,po imenu Sidi Iskan, koji je radio u konzu-latu kao slu`benik i prevodilac, do{ao

je veoma uzbu|en u moju ku}u. Rekao mi je dasu Nemci skupili oko osamdeset Jevreja iodveli ih na èlezni~ku stanicu s name-rom da ih ukrcaju u sto~ne vagone i preba-ce u Nema~ku. (...) Odmah sam poku{ao da gasmirim, a zatim sam uzeo najbrè mogu}novozilo i odvezao se do èlezni~ke stani-ce Sen [arl u Marseju. Scena koju samtamo zatekao bila je neverovatna. Do{ao

sam do sto~nih vagona, punih qudi koji jecaju i je~e. Jad i gnev izbrisali su sveostalo iz mog uma. (...)Kad je oficir Gestapoa, nadleàn za è-lezni~ku stanicu, ~uo da sam tu, do{ao je

do mene i u vrlo o{trom maniru pitao me{ta mi treba. Sa onoliko qubaznosti ko-liko sam mogao sebe da nateram da ispo-qim, rekao sam mu da su ti qudi turskidràvqani, da je wihovo hap{ewe gre{kai da se ona mora ispraviti tako {to }eoni odmah biti pu{teni. Oficir Gestapoarekao je da on izvr{ava naredbu koja mu jedata, i da ti qudi nisu Turci nego Jevreji.Shvatio sam da ne bih ni{ta postigaopretwama koje se ne}e ostvariti, vratiosam se Sidiju Iskanu i rekao: Do|ite, i mi}emo se ukrcati na voz. Gurnuo sam u stra-nu nema~kog vojnika koji je poku{ao da miprepre~i put i zajedno sa Sidijem Iska-nom popeo sam se u vagon. Sada je na nema~-kog oficira do{ao red da kuka i ~ak mo-li. Nisam slu{ao {ta mi on govori i dok jebacao mole}ive poglede prema nama, voz jepo~eo da se kre}e. To je bilo vrlo davno, ine se}am se ba{ najboqe, ali se se}am da

je voz stao kad smo do{li ili u Arl, ili uNim. Nekoliko nema~kih oficira popelose u vagon i smesta do{lo do mene. Primiosam ih vrlo hladno, ~ak ih nisam nipozdravio. Rekli su mi da je u pitawugre{ka, da je voz krenuo po{to sam se jaukrcao, da }e odgovorna osoba bitika`wena, i ~im se iskrcam, mogu da se vra-tim u Marsej kolima koja }e mi biti obez-be|ena. Ja sam im rekao da nije u pitawunikakva gre{ka, da je vi{e od osamdesetturskih dràvqana utovareno u sto~nivagon zato {to su Jevreji, da po{to sam ja

gra|anin te nacije i predstavnik vladekoja smatra da verska uverewa ne smeju dabudu razlog za takav tretman, nema govorao tome da ih ostavim same i da sam zatoovde. Oficiri su rekli da }e sve gre{kekoje su na~iwene biti ispravqene i pita-li su da li su svi koji su u vagonu turskigra|ani. Svi qudi oko mene, ène, mu{-

111

DRUGI SVETSKI RAT

?



112

QUDSKA SOLIDARNOST

karci i deca stajali su skameweni dok sugledali kako se odvija igra u wihov ì-vot. Najverovatnije zbog mog odbijawa danapravim kompromis, kao i zbog naredbeprimqene od nacisti~kog oficira, svi

smo zajedno si{li s voza. (...) Nikada ne}uzaboraviti {ta se daqe doga|alo. Spase-ni qudi grlili su nas i rukovali se snama, s ose}awem zahvalnosti u o~ima. (...)

Shaw, str. 342–344

Komentari{i kako je ambasador re-{io situaciju. Da li je ugrozio svoj

ìvot nastoje}i da spase ove qude?[ta bi ti uradila/uradio da sibila/bio na wegovom mestu?

IV –9. Iz dnevnika bugarskog vojnika uZapadnoj Trakiji, gr~koj oblasti podbugarskom okupacijom

„Dvadeset tre}i maj 1941. Oti{li smo uKsanti da bismo uzeli u~e{}a u paradi.Situacija je ovde bila ista kao u \umur|i-ni (Komotini). Gde god postoji vojni~kilogor, tu su uvek deca, stari mu{karci iène, koji dolaze s tawirima u rukama. Mi

nemamo ni mnogo hrane, ni raznovrsnu hra-nu, ali uvek moèmo da damo ne{to pasu-qa ili vojni~ke supe i da nahranimo glad-ne qude. U podne se mnogo dece okupilooko skladi{ta. Dana{wi ru~ak bio je po-seban, gladni su mogli da uzmu i drugu por-ciju, a mnogi vojnici dali su svoj obrok de-ci. Popeo sam se na drugi sprat skladi{tai otvorio prozor. O~i su mi se zaustavilena mladoj èni, mo`da jo{ devojci, obu~e-noj u crno. Stajala je na susednom uglu igledala decu koja su kora~ala pa`qivo dane bi prosula supu koju su nosila u svojimposudama.Nije mi bilo te{ko da pogodim za{to jeèna bila sva u crnini. Sigurno je nekokoga je volela umro u ratu, otac, brat, muìli dragan. Ali, {ta je ~ekala tamo na

uglu? Mo`da je i ona bila gladna, mo`da jei ona èlela komad hleba?Iznenada, kao da je odlu~ila da ne obra}apa`wu ni na kakve prepreke, èna je kre-nula prema ogradi. Nekoliko momaka iz

na{e ~ete stajalo je u dvori{tu pored me-talne ograde. @ena je pro{la pored wih i~uo sam wene stidqive re~i:

’Gospodine, hleba...’Bila je na ivici suza i na{i momci su toshvatili. Jedan od wih uvukao je ruku uvojni~ku torbu i dao joj veknu vojni~koghleba. Ta vekna je verovatno trebalo dabude prodata na crnoj berzi, gde se za hlebmoglo dobiti sve: od obezvre|enih gr~kihdrahmi do prstewa i narukvica.@ena je ve} odlazila kad je zapovedni~kiglas zaustavio:

’ Achtung! Halt!’„Dobri 56 i Elena \urov, str. 159–160

Moè{ li da pretpostavi{ kako sezavr{io ovaj doga|aj?

IV –10. Stojan Petrov ômakov, bugarskiministarski opunomo}enik u Bukure{-tu, pri~a sme{nu i dirqivu pri~u oodnosima izme|u rumunskih vojnika,ruskih ratnih zarobqenika i bugarskezajednice u Rumuniji za vreme Drugogsvetskog rata

Nekoliko meseci po{to je Rumunija u{la urat, broj qudi koji su prisustvovali slu`-bi bo`joj u crkvi iznenada se pove}ao kad

je stigla grupa ruskih ratnih zarobqenikakoje je vodio rumunski vojnik. On je, kao{to i treba da bude, nosio pu{ku sa bajone-tom na vrhu. [...] Uspravio je pu{ku poreddrveta i, kao {to je obi~no slu~aj sa vojni-cima, nastojao da privu~e pa`wu sluàvkekoja je na balkonu tresla tepih o~iglednomnogo duè nego {to je bilo potrebno.Vojnik je, izgleda, bio zadovoqan razvojemstvari i procenio da su wegovi izgledi na

?

56 \urov, Dobri (1916–2002) – komandant gerilske brigade, general armije, ministar odbrane.

?



114

QUDSKA SOLIDARNOST

IV –12. Humani tretman Jevreja od stranerumunskog slu`benika

„ ’Ja sam prvi vodnik Prisakaru George(Prisacaru Gheorghe), na~elnik okruga Ba-

cani, koji ukqu~uje i podru~je u kojem setrenutno nalazite. I u ime ovog okruga è-lim da vam kaèm – dobrodo{li! Znamkakve bure mu~e va{e du{e i kakav je bolu va{im srcima kad pomislite da ste uovim ratnim danima odvojeni od onih kojevolite. Znam sve va{e patwe. I savetujemvam da se ne obeshrabrite, jer bez obzirana to kako se molimo, svi mi imamo istogboga i niko nas nije pitao da li ho}emo dase rodimo kao Rumuni, Jevreji, Turci iliBugari. Svi smo mi qudska bi}a i ja èlimda budete sigurni da }e ova vremena pro}i,da }e pro}i i ludilo koje danas postoji uqudskim umovima. Svi }ete se vratitisvojim ku}ama i svojim porodicama imisli}ete o ovim danima kao o ru`nimuspomenama. Preduze}u mere da budetesme{teni kod qudi u selu, jer ne moèteda spavate na zemqi, i preduze}u mere dadok ste na teritoriji mog okruga moète daodràvate vezu sa svojima kod ku}e. (...)’Posle ovog neo~ekivanog govora, on jesaslu{ao sve na{e primedbe. Okuraèntakvim wegovim nastupom, ja sam mu ispri-~ao o nehumanom pona{awu policije u Hu-siju, koja je, zbog sam pravedni bog zna ko-

jih aktivnosti, nas dvanaest okvalifiko-vala kao ’osumwi~ene za komunizam’, aznaju}i obi~aje onog vremena, ~oveku jebilo jasno {ta posle toga moè da o~ekuje.On mi je obe}ao da }e posle dve–tri nede-qe na wegovoj teritoriji ta kategorizaci-

ja i{~eznuti.

Mora se shvatiti da je ovo izvanredno po-na{awe odmah proizvelo o~ekivani efe-kat, pa su i vlasti i stanovnici u mestu

Bogdana postupali prema nama kao pravabra}a. Sme{teni smo u ku}e, dobili smohranu, ène su oprale i okrpile na{erubqe, i kad smo posle nekoliko dana do-bili nare|ewe da napustimo Bogdanu, svi

smo bili tu`ni.“ Istoria României în texte, str. 339–340

Ovaj odlomak pokazuje da deportacija Jevreja, u kontekstu antisemitske

politike koju je vodila Antoneskuovavlada, 57 nije nu`no imala za posledicui{~ezavawe qudskih ose}awa kod svihslu`benika, kadrova vojske ili àndarme-rije. Ima mnogo primera da su slu`benicipokazali humano pona{awe prema `rtvamarumunske dràvne politike. Grupa Jevreja

sakupqena je u dvori{tu policijske stani-ce i odvedena iz Husija. Posle tri dana ho-da, stigli su u distrikt Tutova (20–21. jun1941) gde su predati na~elniku àndarme-rijskog okruga, koji im se obratio navede-nim govorom.

Da li je George Prisakaru preuzeoikakav rizik kad je pomogao depor-

tovanim Jevrejima? [ta je moglo da muse desi da su wegovi nadre|eni saznali{ta je uradio? Kako bi se ti pona{ao nawegovom mestu? Da li misli{ da je mo-gao da u~ini vi{e?

IV –13. Bugarski diplomata Ivan D. Stan-~ov pri~a kako ga je nema~ki oficirspasao od Gestapoa u Bugarskoj

„Ujutro me je probudio neo~ekivani pose-tilac: krupan nema~ki oficir kopnenihtrupa. Pozdravio me je i rekao da ga je po-slao ’ Herr Major’ sa slede}om informaci-

jom: ’Morate smesta da napustite Sofiju.’Sme|i su’ – tako su nazivani pripadnici

57 Antoneskuova vlada deportovala je Jevreje, ve}inom iz Bukovine i Besarabije, preko Dwestra (izvanratne rumunske teritorije) gde je organizovala nekoliko deportacionih logora. Septembra 1942. vlada je po-~ela da vra}a deportovane Jevreje natrag i u to vreme je nastojala da podrì wihovu emigraciju u Palestinu.General Antonesku je smatrao da jevrejsko stanovni{tvo mora da bude eliminisano sa rumunske teritorije,ali to nije moralo da ukqu~i fizi~ko uni{tewe; zato je emigracija izgledala kao pravo re{ewe.

?



115

DRUGI SVETSKI RAT

Gestapoa, zbog svojih sme|ih uniformi –’krenuli da vas uhapse.’ Pitao sam gaza{to je wegov ’major’, koji je, znao sam,bio pripadnik vojne obave{tajne slu`be uBugarskoj, toliko zabrinut za mene.

’Weil Sie doch ein Offizier und ein Herr sind!’(Zato {to ste oficir i gospodin), odgovo-rio je ~ovek, bodro salutirao i nestao.Uhvatio sam prvi voz za Varnu i dok samputovao, razmi{qao sam o tome koliko jeza nas dobro {to izme|u Vermahta i naci-sta postoji toliko neprijateqstvo... Kas-nije mi je vratar rekao da je jedan satpo{to sam oti{ao dolazila ’grupaNemaca’ da me traì.“

Stan~ov, str. 172

Da li je potrebno i ispravno da se’Nemci’ uvek izjedna~uju sa ’nepri-

jateqem’? Za{to su jedni Nemci radiliprotiv drugih Nemaca? Kakav argument

je imao nema~ki oficir kad je odlu~ioda pomogne Stan~ovu?

Sl. 48. Tajna partizanska bolnica„Frawa“ pored Cerkna u Sloveniji

Ova ilegalna medicinska slu`ba uokviru Osvobodilne fronte – vero-

vatno najhumanitarnija misija za vreme ra-ta – bila je vrlo dobro organizovana uprkosveoma te{kim uslovima. U januaru 1945.

imala je 281 tajnu i 6 legalnih bolnica (jo{62 u izgradwi), sa ukupno 2.260 kreveta. Zavreme rata 11.321 rawenik i bolesnik do-bio je medicinsku negu od strane 30 lekara,652 medicinske sestre i drugih medicin-skih radnika; 19 lekara izgubilo je ìvot.

IV –14. Alfonz Baron, poverenik fabrikebombona i ~okolade „Union“, „Ravnateq-stvu usta{kog redarstva“ 9. jula 1941.

„Danas je odvedena @idovka Draga Gerberstanuju}a Ivkan~eva 7/ III. Re~ena Draga Ger-ber vr{i u ovom poduze}u slu`bu blagajnice.Ona se nalazi u otkazu, pa je imala ovihdana predati blagajnu, ~im se vrati sa do-pusta jedna ~inovnica, i tada je trebalanapustiti poduze}e.Kako je Draga Gerber odvedena iz stanaposlije na{ih uredovnih sati nije dos-pjela niti da preda kqu~eve od blagajneniti da preda samu blagajnu.Postoji opasnost da }e se kqu~evi negdjezametnuti a bit }e i neprilike ako sutra,kad do|u stranke, ne budemo mogli otvo-riti blagajnu.Stoga molim da se omogu}i da Draga Ger-ber {to prije preda u poduze}u kqu~eve ublagajnu.“

Goldstein, str. 370

[ta je Baron hteo da postigne pi{u-}i i {aqu}i ovo pismo? Da li je on,

po tvom mi{qewu, zaista èleo dazatvorenik bude oslobo|en iz razlogakoje je naveo? Da li je to mo`da biotrik (ili prosto poku{aj), s obzirom daNDH ne bi ni uzela u razmatrawe drugerazloge? Za{to Baron pi{e s preziromo zatvoreniku koga ho}e (bar privreme-no) da oslobodi?

?

?



116

Op{ta pitawa za poglavqe IV Da li su, po tvom mi{qewu, humanizam i solidarnost neka vrsta privilegije izolo-

vanih plemenitih i hrabrih pojedinaca, ili je svako sposoban za to? Da li je mogu}no daista osoba u jednoj situaciji postupa kao ratni zlo~inac, a u drugoj kao plemenitihumanitarac? Objasni svoj stav. Ako se ima u vidu da qudi ~esto `ele da se predstavekao boqe osobe nego {to zaista jesu, koliko su pouzdani neki od izvora (memoari)?

Sl. 49. Pismo jednog anonimnog Beo-gra|anina nema~kom vojnom komandantuu Srbiji

faksimil–DOMA]I DOKUMENTIstorijski arhiv Beograda, Uprava Grada Beograd,

SP III–48, k 157/15, 25. septembar 1941.

Ovo je pismo nema~kom vojnom koman-dantu u Srbiji, generalu Hajnrihu

Dankelmanu, povodom ve{awa talaca na Te-razijama, centralnom beogradskom trgu, 17.avgusta 1941, s upozorewem da }e wega i we-

govog pomo}nika jednom sti}i ista sudbina.

Da li misli{ da je ovo pismo biloherojski ~in? Objasni svoj stav.

?

?

QUDSKA SOLIDARNOST



V a. Ratni gubici, `rtve rata

117

PETO POGLAVQEPosledice

Drugi svetski rat, kao najve}i sukob u istoriji qudske vrste, ostavio je mnogobrojne dubo-ke i neizbrisive tragove. Ciq ovog poglavqa je da kroz ponu|ene izvore prika`e neke odposledica rata – po~ev od broja rawenih i ubijenih, preko prisilnih migracija sta-novni{tva za vreme i posle rata, do znakova politi~kih promena u ve}ini zemaqa u ovomregionu.

Zbog ograni~enog prostora, neke ratne posledice samo su marginalno zabele`ene, ili~ak nisu ni pomenute. To je slu~aj sa promenama etni~ke strukture stanovni{tva, ratnimrazarawima i posleratnom obnovom, ka`wavawem kolaboranata posle rata, posleratnimpoliti~kim promenama i s gra|anskim ratom u Gr~koj.

V –1. Enver Hoxa na mirovnoj konferen-ciji u Parizu o `rtvama i materijalnoj{teti u Albaniji

„@rtve na{eg naroda bile su veoma veli-ke. Od stanovni{tva koje je brojalo jedanmilion ubijeno je 28.000, raweno je 12.600, a10.000 politi~kih zarobqenika zatvoreno

je u Italiji i Nema~koj; 35.000 je odvedenona prisilni rad; od 2.500 gradova i sela uAlbaniji 850 je razoreno ili sravweno sazemqom; sve komunikacije, sve luke, rudni-ci i elektri~na postrojewa uni{teni su;opqa~kani su na{a poqoprivreda i stoka,a ~itava na{a nacionalna ekonomija je pro-pala. Na drugoj strani, neprijateq je pretr-peo slede}e gubitke: ubijeno je, raweno ilizarobqeno 53.639 Italijana i Nemaca, aoko 100 tenkova i oklopnih kola je onespo-

sobqeno; 1.334 artiqerijska oru`ja i topo-va, 1.934 kamiona i 2.855 ma{inki oteto jei uni{teno, da ne pomiwemo uni{tene iliotete pu{ke, municiju i magacine.“

O’Donnel, str. 13

Da li je ovaj izvor sasvim pouzdan?Objasni svoj stav.

Sl. 50. 17. novembar 1944.

Epopeja e Luftës Antifashiste Nacionalçlirimtare e PopulliShqiptar , 1939–1944.

Ova slika Bukuro{a Sejdinija slavi us-pomenu i prikazuje oslobo|ewe alban-

skog glavnog grada Tirane od strane partizana?



118

POSLEDICE

Prvu procenu broja `rtava iz Drugog

svetskog rata u Jugoslaviji dala je Ko-misija za reparacije, koju je osnovala jugoslo-venska vlada. Autor te procene, student ma-tematike (!) Vladeta Vu~kovi} dobio je rokod dve nedeqe za izradu i okon~awe tog te{-kog zadatka, zajedno sa uputstvom da „broj mo-ra da bude izuzetan i nau~no-statisti~ki za-snovan.“ Wegova procena demografskih gubi-taka (koja je ukqu~ivala ubijene u ratu, padnataliteta usled rata i emigracije) bio je 1,7miliona, ali u posledwoj redakturi taj broj

nosi naslov `rtve, u zna~ewu: ubijeni u ratu.

Gorwa tabela zasniva se na novijim procena-ma Bogoquba Ko~ovi}a i Vladimira @erjavi-}a (srpski i hrvatski autor). Ta~nost ovihbrojki jo{ se proverava. Na primer, Slove-na~ki institut za savremenu istoriju radi naistraìva~kom projektu koji ve} pokazuje da

je broj slovena~kih `rtava preterano nizak.Autori (T. Tomin{ek, M. [orn i D. Dubaja) ve}su identifikovali imena 87.000 `rtava;wihovo istraìvawe bi}e zavr{eno 2006.godine.

@erjavi}, str. 14, 57

Tabele1. Broj ubijenih u Jugoslaviji, prema nacionalnosti

„Aé †¶óßáé ôç§ EëëÜäo§ óôo Ä¨ýô¨±o Pá¦·üóµéo Püë¨µo“ ,Ministarstvo za rekonstrukciju, Atina 1946. ( Istoria, tom.16, str. 63)

2. Gr~ki gubici za vreme Drugog svetskog rata

Nacionalnost Ko~ovi} (1985) @erjavi} (1989)Srbi 487.000 530.000Crnogorci 50.000 20.000Hrvati 207.000 192.000Muslimani 86.000 103.000Slovenci 32.000 42.000Makedonci 7.000 6.000Ostali 145.000 134.000Ukupno 1.014.000 1.027.000

Gubici Predratni brojevi Gubici u %

Qudski gubiciSmrti (1940–1944) 475.000 7.335.000 6.5Materijalni gubici@ivotiwe za rad 855.000 2.005.000 42.6Ovce, sviwe, ̀ivina 12.305.000 24.840.000 49.5[ume 5.000 km 2 19.180 km 2 25.0Vozila (putna, kamioni, autobusi) 11.300 17.200 65.7Putni mostovi (duìna preko 6 m) 90.0@eleznica (lokomotive, vagoni itd.) 6.080 6.502 93.5@elezni~ki mostovi (preko 10 m) 96 96 100.0Zgrade 401.000 1.730.000 23.2Trgova~ki brodovi (do aprila 1945) 434 583 74.5



Na po~etku rata gr~ka trgova~kaflota bila je deveta po veli~ini u

svetu, tako da je wen puni anga`man nastrani saveznika od po~etka rata (~ak i pre28. oktobra 1940) bio vaàn ~inilac. Me|u

svim mornaricama, gr~ka trgova~ka morna-rica izgubila je najvi{i procenat svoje grotonaè: posle we dolazi Velika Britanijasa 54 odsto gro tonaè izgubqene tokomsukoba.

119

DRUGI SVETSKI RAT

* Podatke prikupio Hristos E. Ntounias ( Christos E. Ntounias)58 Nema~ka je, izme|u dva svetska rata, smatrala slovena~ku teritoriju nema~kom i posle okupacije htela je

da je formalno pripoji Nema~koj, kao ju`nu granicu Rajha. Trebalo je da se to odigra u roku od {est meseci (dokraja 1941). Trebalo je da Slovenci budu deportovani ili germanizovani, i da zemqa bude naseqena Nemcima.

3. Gr~ki gubici u trgova~koj floti za vreme Drugog svetskog rata *

V b. Migracije za vreme i posle rata V –2. Fragment iz izve{taja federalnogslu`benika ministarstva unutra{wihposlova Nema~ke, upu}enog ~elnikucivilne administracije Dowe [tajer-ske, od 30. maja 1941. o masovnim prese-qewima Slovenaca 58

Najteì proces koji se mora re{iti u Do-woj [tajerskoj sastoji se u tome da se do-

wo{tajersko nacionalno telo o~isti odstranog slovenskog elementa koji ne moèda se podvrgne procesu germanizacije. Akoponovna germanizacija Dowe [tajerske

uop{te ima izgleda da uspe, i ako ovaj jugo-isto~ni kraj treba da postane pouzdanagranica spram uvek burnog Balkana, ondalokalno stanovni{tvo mora da bude oslo-bo|eno od svakog sastojka koji ometa ger-manizaciju bilo u pogledu rase ili u po-gledu pona{awa. Zadatak [tajerske pat-riotske asocijacije moè da uspe samo ako

je teren adekvatno o~i{}en. Zato se pla-

nira deportacija (preseqewe) stanovni-{tva, koja }e biti izvedena u ~etiri faze,i to na na~in koji se pokazao kao uspe{anu sli~nim aktivnostima na drugim ponovo

Gr~ka flota1/9/1939.

Gr~ki brodovi izgu-bqeni do 2/9/1945.

Gubiciu procentima

Gro tonaà Gro tonaà

Kargo brodovi 500 1.766.352Putni~ki brodovi 55 49.995Okeanski brodovi 1 16.690Razno 21 3.997Ukupno 577 1.837.034 432 1.346.520 74.8 % 73.3 %Brodovi na jedra inaftu 713 55.057 551 52.634 77.3 % 95.4 %

Ukupno 1.290 1.892.091 983 1.399.154



120

POSLEDICE

zadobijenim teritorijama Rajha (posebnona Istoku).Istorijske pretpostavke ovih mera vi{esu nego o~igledne. Jasan pogled na stvarnepotrebe mora da ostavi po strani sve su-

vi{e humane emocije koje su tako|e svoj-stvene nema~koj prirodi; to je potrebnoposebno ako se uzmu u obzir nemilosrdnedestruktivne konfrontacije kojima je ne-ma~ka nacionalnost bila izloèna ovde,u Dowoj [tajerskoj, od strane onih kojisada treba da odu.Deportacije u Srbiju i delimi~no u Hrvat-sku bi}e izvedene vozovima sa po oko1.000 lica. Po~etak i trajawe akcije (uovom trenutku planiraju se jedan ili dvavoza dnevno) jo{ nisu odre|eni.

Ferenc, str. 43

[ta je ciq planirane deportacije(preseqewa) stanovni{tva? [ta su

bile posledice ovog plana?

V –3. Izve{taj visokog predstavnika zaQubqansku provinciju, od 24. avgusta1942, o programu aktivnosti u regionu

U vezi s poverqivim dokumentom br. 1362/2,datiranim 16. avgusta, uzimam slobodu dadam skicu programa aktivnosti koje name-ravam da sprovedem u ovoj provinciji. (...)1. Problem slovena~kog stanovni{tvamoè da se re{i na tri na~ina:a. wegovim uni{tewemb. wegovom deportacijomv. uklawawem opozicionih elemenata, kojebi se moglo sprovesti ostvarivawem te{-ke, mada pravedne politike homogeniza-cije, sa ciqem postavqawa temeqa za ko-risnu i pravednu kooperaciju. To bi nam da-lo mogu}nost za asimilaciju, koju je mogu}noposti}i samo tokom vremena. Zato moramoda odlu~imo koji put ho}emo da izaberemo.2. Za masovne deportacije stanovni{tvamora}emo da koristimo unapred priprem-qene programe i oni }e morati da budusprovedeni unutar ~itave provincije.

Bilo bi boqe organizovati radne logoreumesto internirskih logora u kojima qudini{ta ne rade, nego samo dokono sede.3. Za svrhu zamewivawa slovena~kog sta-novni{tva Italijanima mora se utvrditi

slede}e:a. kuda }e slovena~ko stanovni{tvo bitipreseqeno;b. gde }e se na}i odgovaraju}e italijanskostanovni{tvo, u kojem slu~aju treba imatiu vidu da su qudi iz severnih i central-nih oblasti najpogodniji za naseqavawena slovena~kim teritorijama;v. ako oblast du` granice treba da budepotpuno italijanizovana, treba odreditiwenu {irinu (20 do 30 km);g. ako celokupno slovena~ko stanovni{-tvo treba da bude preseqeno, procestreba da po~ne u oblastima du` granice,gde Slovenci ìve pod Italijom.Moje je mi{qewe da bi potpuno, pa ~ak idelimi~no preseqewe slovena~kog sta-novni{tva te{ko bilo mogu}no tokom rata.

Ferenc, str. 73–74

Dok je italijanska „meka“ okupacijabila neuspe{na, vojne i civilne vla-

sti su, slede}i Musolinijeve instrukcije,preduzele iste mere kao i Nemci u wihovojokupacionoj zoni: streqawe talaca i masov-ne egzekucije uhva}enih partizana, ilegal-nih aktivista Osvobodilne fronte, stanov-nika mestâ osumwi~enih za vezu sa oslobo-dila~kim pokretom, ali i potpuno nevinihqudi. (U ukupnom periodu italijanske oku-pacije Qubqanske provincije, italijanskeoruàne snage streqale su najmawe 416pojedinaca i 238 grupa sa 1.153 lica, u ukup-nom broju 1.569 lica, ne uzimaju}i u obzirone koje je osudio vojni sud u Qubqani, kaoni masovne deportacije). Krajwi ciq bio je

da se slovena~ka nacionalna teritorija„o~isti“ i pripremi za naseqavawe itali-

janskim stanovni{tvom posle rata.

[ta su sli~nosti a {ta razlike iz-me|u nema~kog i italijanskog plana

(uporedi ovaj izvor s prethodnim)?

?

?



Sl. 51. Izbeglice iz Bosne u Srbiji,1941.

Milo{evi}, Izbeglice i preseqenici , str 246

Vi{e od 400.000 srpskih izbeglica sa

svih teritorija Jugoslavije na{lo jeuto~i{te na teritoriji okupirane Srbije.

V –4. Progon nema~ke mawine u Rumunijiposle rata

1. Internaciji podleù svi mu{karci iz-me|u 17 i 45 godina.2. Tako|e i sve ène izme|u 18 i 30 godina.3. Nema izuzetaka iz gorepomenutih kategori-

ja, izuzev ako je re~ o ènama sa decom mla-|om od godinu dana i qudima koji pate odbolesti koja ih onesposobqava da rade. (...)6. Svi oni koji podleù pravilima ointernaciji moraju biti isporu~eni re-spektivnom @andarmerijskom puku koji }eih dovesti do mesta za okupqawe, koje suprethodno odredili policija i àndarme-rijske vlasti; treba napomenuti da tamesta za okupqawe moraju biti lociranapored èlezni~ke stanice.7. Hrana za one koji su podlo`ni interna-ciji mora, do mesta okupqawa, biti obez-be|ena od strane wih samih; od tog momen-ta nadaqe, hranu }e im obezbediti rumun-ske vlasti (àndarmi i policija) za dvado {est dana, za koje vreme moraju da do-biju bar jedan topao obrok dnevno.Deportarea etnicilor germani din România în Uniunea Sovietic¤

(1945), str. 38–39

Okupacija Rumunije od strane Crvenearmije vodila je progonu nema~ke

mawine u Rumuniji. Mnogi etni~ki Nemcideportovani su u SSSR. Ovaj dokument br.32.475– S, koji je izdao generalni direktor

policije, sadrì specifikaciju u vezi sinternacijom etni~kih Nemaca (3. januar1945).

Da li je sovjetska okupacija donelaRumuniji slobodu i demokratiju? Da

li smatra{ da je normalno deportovatiqude samo na osnovu wihovog etni~kogporekla? Da li su oni koji su bili de-portovani bili i krivi? Da li se ikozanimao da razdvoji krive, koje trebakazniti, od ostalih? Da li ti je poznatijedan drugi primer ’kolektivne krivi-ce’ iz istorije 20 veka?

V –5. Li~na bele{ka britanskog premi-jera Vinstona êr~ila, adresirana nabritanskog ministra spoqnih poslova,u vezi s deportacijom rumunskih gra-|ana nema~kog porekla u Rusiju (19. ja-nuar 1945)

Li~na bele{ka PremijeraUlica Dauning 10Vajthol19. L 1945.Serijski br. M 91/5MINISTRU SPOQNIH POSLOVAîni mi se da zauzimamo veoma aktivanstav protiv deportovawa Austrijanaca,Saksonaca i drugih nema~kih ili kvazine-ma~kih elemenata iz Rumunije u Rusiju u

svrhu obavqawa razli~itih radova. Akose uzme u obzir sve {to je Rusija propati-la, kao i planirani napadi Rumunije naRusiju, ogromna vojska koju Rusija u ovomtrenutku koristi na frontu, kao i uàsniuslovi u kojima ìve qudi u mnogimdelovima Evrope, ne razumem za{to segovori da Rusija gre{i {to zahteva sto do

121

DRUGI SVETSKI RAT

?



122

POSLEDICE

Slovena~ka Domovinska garda osnova-na je septembra 1943. u Qubqani, kako

bi se borila protiv Osvobodilne fronte.Organizovali su je Nemci i weni ~lanovi bi-li su ve}inom katolici i antikomunisti.Nemci, koji nisu verovali Domovinskoj gardi,zahtevali su da weni ~lanovi potvrde svojulojalnost javnom zakletvom, koja }e bitipoloèna na sve~anosti na dan Hitlerovogro|endana (20. april 1944). Na kraju rata,~lanovi Domovinske garde su, zajedno sa ne-ma~kom vojskom, odstupili u Austriju, gde su

ih Britanci razoruàli kao nema~ke kolabo-racioniste. Juna 1945. Britanci su ih vrati-li natrag u Sloveniju. Izme|u 7.000 i 11.000qudi ubijeno je na nekoliko lokacija u Slo-veniji. Ti masakri su do 1945. bili tajna zaslovena~ku javnost. U osamdesetim godinamaintelektualci su po~eli otvoreno da raspra-vqaju o masovnim ubistvima, odgovornosti zawih i wihovim mu~nim posledicama. Posleprvih demokratskih izbora 1990, na Ko~ev-skom rogu, gde se nalazi najve}a masovna grob-nica, odràna je ceremonija pomirewa.

Sl. 52. Povratak slovena~kih domo-branaca u junu 1945.

sto pedeset hiqada qudi te kategorije,koji }e tamo raditi pod zemqom. Moramotako|e da zapamtimo da smo obe}ali da}emo sudbinu Rumunije ostaviti u rukamaRusa. S obzirom na sve {to se dogodilo, ne

mogu da smatram pogre{nim {to Rusi uzi-maju Rumune, ma kog porekla oni bili, darade za wih u wihovim rudnicima.19.1.1945.Deportarea etnicilor germani din România în Uniunea Sovietic¤

(1945), str. 31

Okarakteri{i s moralne ta~ke gle-di{ta stav Vinstona êr~ila. Da

li taj stav po{tuje qudska prava kojapromovi{u Ujediwene nacije?

?



V v. Promene politi~kog sistema

123

DRUGI SVETSKI RAT

59 Podneseno Staqinu 9. oktobra 1944.60 U to vreme u Bosni i Hercegovini nisu sprovedeni demokratski izbori.

V –6. êr~ilova ponuda za sporazum o„procentima“ 59

Rumunija Rusija 90%Ostali 10%

Gr~ka Velika Brit. 90%Ostali 10%

Jugoslavija 50/50Ma|arska 50/50Bugarska Rusija 75% 90%

Ostali 25% 10%

BÍlgariÔ – svoenravniÔt sÍÓznik na TretiÔ rayh ,Sofija 1992 , str. 96

Sl. 53. Atiwani slave dolazak bri-tanske vojske posle oslobo|ewa

Istoria, tom 16, str. 101

Moè se videti kako britanska iameri~ka zastava vise odmah pored

gr~ke, zajedno sa simbolima EAM-a i Komu-nisti~ke partije (KKE).

V –7. Korak ka komunisti~kom monopoluvlasti u Bosni i Hercegovini posle

rataPredlog odluke o osnivawu Antifa{i-sti~kog ve}a narodnog oslobo|ewa Bosne

i Hercegovine kao najvi{e zakonodavne i izvr{ne vlasti federalne jedinice BiH

1. jul 1944.

^lan 1.Pozivaju}i se na slobodno izraènu voqunaroda u Bosni i Hercegovini 60 i u skladusa odlukama donetim na Drugom zasedawuAntifa{isti~kog ve}a narodnog oslobo-|ewa Jugoslavije u Jajcu 29. i 30. novembra1943, Antifa{isti~ko ve}e narodnogoslobo|ewa Bosne i Hercegovine progla-{ava sebe najvi{im organom dràvnogautoriteta u Bosni i Hercegovini, kaoravnopravne federalne jedinice u Demo-kratskoj Federativnoj Jugoslaviji.

Zgowanin i dr. (ur.), str. 399

Tokom 1944. partizanske trupe kon-solidovale su svoj autoritet u celoj

Jugoslaviji, ukqu~uju}i i Bosnu i Hercego-vinu. U odlukama Antifa{isti~kog ve}a na-rodnog oslobo|ewa Bosne i Hercegovinemoèmo videti kako se sistematski radiloda se ostvari komunisti~ki monopol vlastiposle rata.

Komentari{i ~iwenicu da izvor

pomiwe ’slobodno izraènu voqunaroda’ iako u Bosni i Hercegovini ni-su sprovedeni demokratski izbori. Po-stoji li sli~an primer u tvojoj zemqi?

?



124

POSLEDICE

V –8. Maja 1945. Josip Horvat, novinar iistori~ar, posmatra odlazak usta{a idolazak partizana u Zagreb

„8. – Pro{etao kroz Tu{kanac. Putem

sam se smijao kao dijete – ~etiri godine imjesec dana nisi onuda smio prolaziti. Natoj sitnici osjetio sam da je do{la slobo-da, da ulazimo u nov ìvot. Tako je ~udnokod srca, mozgom ~ovjek ne kapira da jenestalo straha. (...)

9. – Gradom jo{ prolazi prido{la vojs-ka, sva razderana, ali sjajno naoruàna,pravi borci. (...) A propospoderani i zama-zani borci: kolika su la` slikarske kom-pozicije ratnih scena – ratnici su uvijekna wima ~isti, dotjerani, po~e{qani iizbrijani – to vi{e nije ni idealizirawe,ni stilizirawe – pusta glupavost.

14. – Lo{e spavao zbog silne vru}ine.Bio u mame i na {etwi. Pozvali me u HIBZ(Hrvatski izdava~ki bibliografski za-vod ) ispuniti osobne podatke. Tamo je ras-poloèwe uglavnom nujno. U HIBZ-u je

postavqen kao komesar neki u~iteq, kojiu stvari nema pojma. S Fricikom se vratioku}i, gdje je do{lo do par ~asaka panike,

jer su nekakvi uniformirani qudi odveliCigu; ali incident se svr{io sretno, pu{-ten je nakon pola sata. Jedino je stradaoneki wegov sanduk s finim alatom.“

Josip Horvat, Preìvjeti u Zagrebu , str. 229–331

[ta misli{ o akcijama nove, parti-zanske vlasti, kakve su opisane

gore? Da li je po tvom mi{qewu Horvatautocenzurisao svoj dnevnik?

Sl. 54. i Sl. 55.Partizani ulaze u Zagreb 8. maja 1945.

Muzej grada Zagreba

Opi{i fotografiju: da li je o~i-gledno da fotografija pokazuje

istorijski doga|aj? Za{to je glavni za-greba~ki trg prazan?

Miting na Trgu bana Jela~i}a, maja 1945,po{to su partizani preuzeli vlast

Galerija Dràvnog arhiva, Zagreb

Za{to je glavni gradski trg bio pre-pun qudi nekoliko dana po{to su

partizani u{li u Zagreb? [ta su bilimogu}ni motivi wihovog dolaska na mi-ting koji su organizovale nove vlasti?

?

?

?



V –9. Fragment iz izve{taja o sastankuBugarske radni~ke partije (komunista),na kojoj je raspravqano o presudamaizre~enim ~lanovima biv{eg reìma

20. januar 1945.Dnevni red: Razmena ideja i mi{qewa opresudama u dva procesa. (...)

Ministar Min~o Naj~ev ( Mincho Neichev):Drugovi narodni tuìoci rade na potpunopogre{an na~in. Oni traè najteì zlo~in,a onda u odnosu na wega ostale zlo~ine ste-penuju kao lak{e. Oni ho}e smrtnu kaznusamo za one najkrivqe, a za ostale (kojinisu toliko krivi u pore|ewu s prethodni-ma) ho}e lak{e presude. Oni ne traèdokaze koji bi bili dovoqni da se dokaèda postoji ozbiqan zlo~in koji mora bitika`wen smrtnom kaznom, nego traè onedruge, koji su na~inili teè zlo~ine.

Georgij ânkov: Na{i tuìoci ne postu-paju na na~in na koji to ~ine qudi kojima

je stalo da poseku tu kamarilu, nego kaoqudi koji stoje po strani od svekolikeborbe koju vode Bugari, i samo mere krivi-cu. Na{i tuìoci ne postupaju kao qudikoji traè makar i najmawe dokaze kojimabi se utvrdilo da su ti kriminalcikrivi...

Traj~o Kostov: Nikako ne moèmo da sesloìmo s na~inom postupawa na{ih dru-gova tuìlaca. Ja predlaèm: za regente –smrtna kazna, za svu trojicu... Za savet-nike – Sevova i drugu ~etvoricu – smrtnakazna... Za prvi kabinet Filova – jasno je– smrt. (...)Za drugi kabinet Filova: isto. (...)Sprovesti.

HrestomatiÔ po IstoriÔ na BÍlgariÔ 1944–1948,Sofija 1992 , str. 484–485

Na koji se na~in donose presude –na osnovu stvarne krivice, ili na

osnovu nekog drugog merila? Jesu li po-liti~ki vo|i nadle`ni da donosetakve odluke, ili to treba da ~ine re-levantne sudske institucije?

V –10. i V –11. Izvodi iz izve{taja minis-tra pravde o broju qudi kojima jeNarodni sud Bugarske izrekao presudu

Iz izve{taja dr Min~a Naj~eva, ministrapravde, Nacionalnom komitetu Otaxbin-skog fronta:„ (...) Od 23. decembra 1944. do 31. marta 1945.Narodni sud sudio je u 145 slu~ajeva sa10.907 optuènih. Oni su osu|eni slede}imkaznama: 2.680 – osu|eno na smrt; 1.921 –doìvotna kazna; 19–20 godina zatvora; 962 –15 godina zatvora; 7.272 – 10 godina; ostalih3.241 – mawe od 10 godina. Imovina gotovosvih osu|enika konfiskovana je.“

Manov, str. 21

Britanski memorandum u vezi sa su|e-wima i izvr{ewem presuda protivtakozvanih ratnih zlo~inaca u oslobo-|enim i satelitskim zemqama

Britanska ambasada u Va{ingtonu, 31.mart 1945.(...) 2. Iako su lica koja su ka`wena smrtnomkaznom u nedavnim procesima u Bugarskoj svr-stana u „ratne zlo~ince“, o~igledno je naosnovu optu`nica i drugih okolnosti u vezisa su|ewima da su ta su|ewa u stvari poli-ti~kog karaktera. U ovu svrhu donesen je spe-cijalni ex post facto zakon. Koristi se prili-ka da se uklone mnogi politi~ari koji suneprijateqski raspoloèni prema onimakoji su sada na vlasti.

3. Takva ~istka, mada je izvedena deli-mi~no, lako }e uzrokovati vakuum u politi~-kom ìvotu zemqe, omogu}avaju}i tako odre-|enoj jednopartijskoj vladi da preuzme vlasti ustanovi diktaturu.

BÍlgariÔ – svoenravniÔt sÍÓznik na TretiÔ rayh ,Sofija 1992, str. 222–223

Ako zna{ da broj osu|enih na smrt unirnber{kim procesima iznosi neko-

liko desetina, a da je broj osu|enih u Japanu~ak i mawi, kako obja{wava{ veliki brojsmrtnih presuda koje je doneo Narodni sud uBugarskoj? Kako je Britanska ambasada uVa{ingtonu komentarisala ova su|ewa?

125

DRUGI SVETSKI RAT

? ?



126

Op{ta pitawa za potpoglavqe V vKakve su se politi~ke promene odigrale u tvojoj zemqi posle Drugog svetskog rata?

Da li su se ikakve druge velike politi~ke promene odigrale u decenijama koje suusledile i iz kog razloga? Uporedi svoju zemqu sa susednim zemqama.

Sl. 56. Topao do~ek makedonskih voj-nih, politi~kih i dràvnih vo|a uoslobo|enom Skopqu – glavnom gradujugoslovenske Makedonije (13. novem-bar 1944)

V –12. Fragment koji opisuje invazijuCrvene armije na Bugarsku i preuzima-we vlasti od strane Otaxbinskogfronta

êtiri i po decenije je 9. septembar 1944.slavqen kao ’antifa{isti~ki narodniustanak’ i ’socijalisti~ka revolucija’. Ustvari, bio je to coup d’etat uz pomo} druge

zemqe, ~ija je vojska u{la u Bugarsku po-{to nam je objavila rat. U Bugarskoj ni me-tak nije ispaqen protiv Staqinove Crve-ne armije. Naprotiv, ona je pozdravqenadobrodo{licom, kao na{ osloboditeq...

Gerilci su trijumfalno po~eli da izlazeiz {umâ, da silaze u gradove i sela, ma{u-}i crvenim zastavama i izvikuju}i paro-le: SMRT FA[IZMU, SLOBODA NARODU!Naj~e{}e kori{}ena re~ tih dana bila jeSMRT!(...) Nije bilo nikakvog ustanka, jer je vla-da Otaxbinskog fronta uzela vlast bezkrvoproli}a. Ali, upravo su oni, novi qu-di na vlasti, po~eli da prolivaju krv. Odprvog dana svoje vladavine. Sve se to odi-gravalo uz pre}utnu saglasnost ’bratu{ki– bra}e’ (Rusa).

Manov, str. 11–12

Kako ovaj autor gleda na promenureìma? Koja je uloga Crvene armije

u ovom doga|aju, na jednoj strani, i par-tizana i Otaxbinskog fronta, na drugoj?Kako pobednici to predstavqaju?

?

?

Sl. 57. Beogra|ani pozdravqaju bu-garsku vojsku

„Neka ìvi bratska bugarska vojska“– tako su Beogra|ani pozdravili svo-

je susede. Do septembra 1944. Bugarska jebila saveznik Centralnih sila i pod oku-pacijom je dràla zna~ajne delove Srbije iMakedonije. Posle toga pristupila je anti-hitlerovskoj koaliciji i zajedno sa jugoslo-venskim partizanima i delovima 3. ukrajin-skog fronta borila se na jugoslovenskoj,ma|arskoj i austrijskoj teritoriji.

POSLEDICE



VI–1. Intervju sa Joètom Poàrom(ro|enim 1932. u Sloveniji), siro~etomDrugog svetskog rata

„Se}am se da je rat bio no}na mora, koja jena nesre}u bila stvarna. Ali, sve mojeuspomene zamagqene su ~iwenicom da je

jednoga dana italijanski vojnik odveo mogoca i streqao ga kao taoca u Podpe~u, za-

jedno sa jo{ pet drugih seqana iz Bresta.Moje uspomene na mladost su mu~ne. Mojìvot je u to vreme bio vrlo teàk. Ja, mo-

je sestre Milka i Marija, moj brat Marin,moj otac Joè i moja majka Ivanka ìvelismo na malom imawu. Izdràvali smo seradom na imawu. Na{ ìvot bio je sli~anìvotu drugih porodica u selu Brest i uokolini.Sve se promenilo, ili mo`da je boqe re}islomilo, kad je moj otac odveden i stre-qan. Stvari su se jo{ pogor{ale kad jemajka 1944. odvedena u nema~ki koncentra-cioni logor. U to vreme imao sam dvanaest

godina i po~eo sam da brinem o ku}i i po-rodici. Kasnije se moja tetka Alojzija Gru-den iz Qubqane pobrinula za moje sestreMilku i Mariju i mog brata Marina, a na{i

susedi brinuli su o meni. Ostao sam sawima do 1945, kad se majka vratila iz kon-centracionog logora... @ivot se nastavio.Svi smo se nekako sna{li, ali bi sigurnobilo boqe da je moj otac bio s nama kadnam je bio najvi{e potreban... I danas seuzbudim dok stojim na grobu moga oca uTomi{equ i razmi{qam o wegovoj smrti uvreme kad nam je toliko bio potreban.“Brest, april 2003.

„Ilegal~ki borec“, Qubqana 2003.

Kako bi opisao uspomene JoètaPoàra? Seti se velikog broja ci-

vila koji su nastradali u Drugom svet-skom ratu i poku{aj da zamisli{ koli-ko je pri~â nalik na wegovu...

127

[ESTO POGLAVQESe}awe na rat

Ovo poglavqe nudi ne{to druga~iji pogled na ratne doga|aje; ta perspektiva podrazumeva izves-nu distancu. Ona je neminovna, jer nas od tih doga|aja deli vreme koje je u me|uvremenu protek-lo. Memoari, uspomene i intervjui o wima pojavquju se mnogo kasnije nego {to su se sami doga|ajiodigrali. Razlog za to je protok vremena i distanca koja nastaje kad se memoari, uspomene iintervjui prezentiraju mnogo kasnije nego {to su se odigrali sami doga|aji. Posle odre|enog vre-mena, u~esnici doga|aja mogu da vide svoja iskustva u druga~ijoj svetlosti, ili iz drugog ugla.Zanimqivo je posmatrati smer promene naratorove perspektive i poku{ati na}i razloge za wu(namerno preoblikovawe istorije i svoje uloge u woj, promene uzrokovane promenom naratorovogpoliti~kog stava i wegovih pogleda na ìvot, izbledelo se}awe, uticaji drugih itd.).

Drugi vid distance na koji se nailazi u izvorima koji slede je distanca dokumentarne pre-zentacije, tj. stvarnih, istinskih doga|aja. Ta distanca najjasnije se vidi u kwièvnim delima.Me|u wima moèmo da na|emo {irok spektar razli~itosti, od onih primetno ideolo{ki oboje-nih i neubedqivih, beìvotnih, crno-belih, do onih u kojima se uzajamno dopuwavaju realisti-~ka prezentacija i visoka umetni~ka vrednost stvaraju}i zaokruènu celinu. Neki primeri izovog spektra mogu se na}i u izvorima koji slede.

?



128

SE]AWE NA RAT

VI–2. Izvod iz polubiografskog romanaFikreta Demiraga ( Fikret Demirag )

„Datum je bio 28. april 1941. Zarobqeni smotokom prvog meseca dolaska u Gr~ku i tokom

jedanaestog meseca otkako smo se pridruì-li pokretu. Bilo je te{ko verovati da vi{eod polovine nas nikada nije opalilo nimetka tokom ~itave svoje vojni~ke karijere.Razlog za to je u velikoj meri {to je ve}inaKiprana sluìla u rezervi.Kad smo stigli do druma, primetili smoomaweg nema~kog vojnika. Bio je to prvinema~ki vojnik koga sam ikad video.Izgledao je umoran i sit svega. Ni{ta uizgledu ovog nacisti~kog vojnika nije suge-risalo da je poseban ili superioran!Jedina stvar po kojoj se razlikovao bila

je ma{inka u wegovim rukama, koja je bilaokrenuta u pravcu hiqada ratnih zarob-qenika koji su se spu{tali s planina.“

„Report“ br. 46, str. 14

U vreme rata Kipar je bio kolonijaBritanske krune. Mnogi kiparski

Grci i Turci pridruìli su se Kiparskojregimenti i borili se protiv nacisti~keNema~ke. Mnogi od wih su zarobqeni i pro-veli su neko vreme u nema~kim logorima zaratne zarobqenike.

Zbog ~ega je Bilal Denizal bio zbu-wen? Kako on opisuje nema~kog

vojnika? On je iznena|en {to vojnik neizgleda ni „poseban ni superioran“.Za{to je o~ekivao da izgleda tako?

VI–3. Bugarski partizanski komandantDen~o Znepolski o preina~avawu isto-rije pokreta otpora u godinama Drugogsvetskog rata

Duboko sam ube|en da istorija ne moè dase pi{e po naredbi, nekoliko decenija

kasnije. Ona je stvorena tokom gerilskihborbi, ali postalo je uobi~ajeno da nekiqudi manipuli{u ~iwenicama i prila-go|avaju ih svojim vlastitim ambicijama...I tako, kad smo dopali zatvora 1951–1954.

mnogi qudi zahva}eni epidemijom ’slab-qewa memorije’ po~eli su da izvr}u isto-rijsku istinu i da produkuju izmi{qenedokaze kako bi wihova pro{lost odgova-rala wihovom sada{wem poloàju uPartiji i dràvnoj hijerarhiji. Kao da jebilo obavezno da izjave kako su bili veli-ki komandanti za vreme oruànih borbiprotiv fa{izma, ne bi li wihove biogra-fije zvu~ale presti`nije! Neki od wihzaista su imali dovoqno revolucionarnogiskustva i nije im bilo potrebno dapreteruju u prikazima svog ìvota pre 9.septembra, ali ... i to je za qude!

Znepolski, str. 316

Ko su qudi koji preina~uju istoriju? Za{to oni to ~ine?

Sl. 58. Fresko-kompozicija BorkaLazeskog

Ova fresko-kompozicija predstavqanarodnooslobodila~ku i antifa{is-

ti~ku borbu makedonskog naroda za vremeDrugog svetskog rata (1941–1945).

?

?



Sl. 59. Scena iz filma Uì~ka repu-blika

Jugoslovenska kinoteka, Beograd

Ovaj film snimio je beogradski re-ìser @ika Mitrovi} 1974. godine.

Uì~ka republika je paradigma posledwefaze ulep{ane i romantizovane interpre-tacije kakvu daju „partizanski filmovi“.

VI–4. General Ktin Sanatesku ( CtinS¤n¤tescu ) o kontrastu izme|u „javne“informacije i realnosti na frontu(izvod iz wegovog dnevnika)

„Petnaesti decembar 1942. Danas je red za~itawe novina od 23. i 24. novembra[1942 ]. Hroni~ar Universul-a kaè: ’U sek-toru doweg Dona, rumunske i nema~ke tru-pe koje su nekoliko dana bile angaòvaneu uàsnim defanzivnim bitkama odbilesu nekoliko puta ponovqeni napad nepri-

jateqa i slomile kowi~ki puk koji je us-peo da se probije do svojih poloàja, alikoji nije mogao da izbegne da bude opko-qen.“ Nema lakonskije formulacije. Ako

je kowi~ki puk bio zaista uni{ten, tozna~i otprilike dvanaestinu celokupneruske kowice koja se borila na tom fron-tu, jer su postojale tri kowi~ke divizije.Gospodine hroni~aru, dozvolite da vam ka-

èm kakva je bila situacija u to vreme: ru-munske divizije 5, 6, 13, 15. i deo 14. divi-zije potpuno su opkoqene. Jedanaesti ne-ma~ki korpus i 1. rumunska kowi~ka divi-zija, prinu|eni da pre|u na isto~nu stranuDona, i 48. nema~ki oklopni korpus bili susuo~eni s nemogu}no{}u delovawa, {to jenavelo generala Hajma ( Heim) – zvanog ma-li Romel – da preuzme komandu. Neprija-teq je stigao na Cir u Isto~noj Oblivska-

joj, presecaju}i prugu koja je snabdevalatrupe u Staqingradu. Kao {to, bez sumwe,moète videti, gospodine hroni~aru, pro-past... Vidim, gospodine hroni~aru, da visamo kopirate la`qive nema~ke komini-kee, kojima dodajete nekoliko praznih re-~i da biste napunili dve kolumne novina;eto, za to ste vi pla}eni. Sada shvatam danikada nije napisano toliko neistina kaou zvani~nim ratnim kominikeima...’“

S¤n¤tescu , str. 87–88

Komentari{i razliku izme|u per-spektive vojnika i one koju iznosi

{tampa. Za{to je {tampa izvrtala rea-lnost? Da li je to izvrtawe opravdano?

Sl. 60. \or|e Andrejevi} Kun(1904–1964), Streqawe , 1943.

Jugoslovenska grafika 1900–1950. Katalog izlo`be, Beograd,decembar 1977–februar 1978, Beograd, 1977, katalog br. 12

.

129

DRUGI SVETSKI RAT

?



130

SE]AWE NA RAT

VI–5. An|elka Marti} u svojoj kratkojpri~i Susret opisuje kako de~ak traìsvog oca partizana

„Okrenuv{i le|a zgari{tu, brzim se ko-

rakom uputio prema {umi, u kojoj je zami-rala udaqena pucwava.Spaqeno selo ostalo je u nizini. Dje~akse vi{e nijednom nije okrenuo da ga pogle-da. U wemu su ostali wegovi najmiliji daih nikada vi{e ne vidi, da nikada vi{ene ~uje wihove rije~i...[uma ga je okruìla {umorom svoga li{}ai pla{qivim cvrkutom ptica, koje se~udno stapalo sa sve slabijom pucwavom.Ta pucwava bija{e wegov ciq. Tamo se bo-re partizani i me|u wima wegov otac, kogasad jedinog ima na ovome svijetu. Ho}e liga na}i? Mora, mora, mora ga na}i! A onda}e ostati s wim, otac }e mu dati pu{ku ion }e osve}ivati selo u dolini i spaqenuku}icu u plodnom vo}waku. (...)Borba se uti{ala. Za~uje se mrmor glaso-va. Partizani nisu bili daleko. Dje~akosjeti kako mu uzbu|eno udara srce utoplom o~ekivawu susreta s ocem...âsak potom stajao je pognute glave nadmrtvim partizanom, koga su upravo donije-li iz borbe. Niz lice su mu tekle krupnesuze, a mr{ava mu ramena potresao gr~e-vit pla~. Oko wega su {utke stajali dru-govi. Nitko ga nije tje{io, nitko mu nijegovorio umiruju}e rije~i. A {ta bi i koris-tilo. Wegovu bol ni{ta ne moè smawiti!Odjednom, odlu~no odmahne glavom, musa-vim rukavom obri{e suze, a onda se prignek ocu. Iz wegove krupne mrtve {ake sla-ba{nim ru~icama izvu~e pu{ku, zabaci jena rame i te{ka se koraka uputi prema ~e-

ti kojoj je do ~as prije stajao na ~elu wegovotac.Nitko nije imao snage da ga zaustavi.“

Marti}, 118–120

Partizanska kwièvnost za decu bi-la je poseban kwièvni ànr u po-

sleratnoj komunisti~koj Jugoslaviji. Jedanod najistaknutijih wenih predstavnikabila je An|elka Marti}.

Da li misli{ da su se doga|aji kao{to je ovaj zaista desili? (Dete izgu-

bi roditeqe – pridruì se partizanimai postane borac.) Da li u ekstremnimsituacijama deca smeju da postanu vojni-ci? (Nije su{tinsko pitawe da li je to po-èqno, ali ako moè da bude dozvoqeno– da li su akcije partizanskog komandirakoji je takve stvari dozvolio razumqi-ve?) Da li je pri~a An|elke Marti} ide-alizovana? Objasni svoj stav. Uporediovaj izvod sa tekstom III–2 i slikom 22.

VI–6. Begunac – pesma Jakovosa Kamba-nelisa

BEGUNAC iz Mauthauzena od JakovosaKambanelisa

Janos Ber sa severaNe moè da podnese ogradeOn steè srce, beì

I tr~i do sela u dolini. Daj mi malo hleba, gospo|o,I ode}u da se preobu~emPreda mnom je dug put Moram da letim preko jezera.

Kud god da ode, gde god da stane,On seje strah I glas, tajni glas

„Sakrijte se, sakrijte se od begunca.“

Ja nisam ubica, hri{}ani,Ni ìvotiwa koja }e vas pojesti Ja sam pobegao iz zatvora Da bih oti{ao ku}i.

O, kakva stra{na po{ast U staroj zemqi Bertolta Brehta

Janos je predat SS-u I odveden je na streqawe.

?



Mauthauzen je ciklus pesama koji jekomponovao Mikis Teodorakis, me|u-

narodno priznat kao muzi~ki genije i kao naj-ve}i ìvi gr~ki kompozitor. Autor stihova

je Jakovos Kambanelis. Kompozicija je nasta-

la 1965. i snimqena je 1966. Jakovos Kam-banelis ro|en je 1922. i smatra se jednim odotaca posleratne gr~ke drame. On i wegovprijateq uhva}eni su i poslati u Mauthau-zen, gde je on proveo dve i po godine. PremaKambanelisu, Janos Ber bio je Poqak koji je,po{to je uhva}en u bekstvu, javno streqan.

Kako se ose}ao begunac? Za{to nikonije hteo da mu pomogne?

VI–7. Ivlin Vo ( Evelyn Waugh ) opisujepartizanski napad (iz posledweg delawegove ratne trilogije Sword of Honour)

„Konvoj je krenuo kroz predeo rusti~ne le-pote, kao kroz akvarel iz prethodnog sto-le}a. \erdani blistavih paprika visilisu sa streha. @ene koje su radile u poquponekad bi mahnule u pozdrav, ponekad bisakrile lice. Nije bilo vidqive razlike

izme|u ’oslobo|ene’ teritorije i one koja je stewala pod stranim ugwetavawem. (...)Za mawe od sata ugledali su karaulu. Oda-brano je mesto udaqeno oko petsto jardi.Bilo je dobro sakriveno li{}em, i posma-tra~i su tu mogli udobno i bezbedno dasa~ekaju razvoj doga|aja. (...)U pola devet ispod wih se za~ula pu{~anapaqba. Partizanski general delovao jeuznemireno. (...) Partizanski kurir poslat

je dole da vidi {ta se doga|a. Vatra jeprestala pre nego {to se vratio. Kad jeraportirao, prevodilac je rekao generalu[picu: ’Nije ni{ta, bila je gre{ka.’’Ode nam iznena|ewe.’De Suza, koji je ~uo i razumeo kurirov iz-ve{taj, rekao je Gaju ( alter ego Ivlina Voa):’To je bila druga brigada, stigla je iznena-da. Ovi su prvo mislili da je neprijateq,pa su zapucali. Niko nije pogo|en, ali kao

{to je rekao na{ drugar, ’ode nam izne-na|ewe.’Vi{e nije bilo mira u dolini. Narednih~etvrt sata ~uli su se povremeni pucwi,sporadi~ni, ~inilo se, neki sa zaslona ka-raule, neki iz okolne za{tite; onda,ta~no u deset, ba{ kad se minutna kazaq-ka na savr{enom satu generala [pica pok-lopila s brojem, na plavom nebu su se uzurlik pojavila dva aviona ( britanskavazdu{na podr{ka ). Obru{ili su se jedanza drugim. Prvi je simultano ispalio dverakete, koje su proma{ile ciq i eksplo-dirale u {umi iza wega, gde je sada biogrupisan deo snaga koje su napadale. Drugi

je pucao preciznije. Ali, wegove raketepale su na zidnu konstrukciju, podiù}i u

vazduh gomilu {uta. Zatim su avioniuzleteli i na~inili nekoliko krugova.Gaj, koji se se}ao bombardera-obru{iva~akoji su na Kritu neumorno progonili i tu-kli trupe na terenu, ~ekao je da se vrate.Ali oni su se umesto toga izgubili savidika i nisu se vi{e ni ~uli. Avijati~ar,koji je poslat da ih otprati stajao je ublizini. ’Sjajno ura|eno’, rekao je, ’u pravovreme, pravo u metu.’

’I to je sve?’, pitao je Gaj.’To je sve. Sad vojnici ( partizani ) mogu

da urade svoj deo.’Ali partizani nisu uradili ni{ta.’Izgleda’, objasnio je prevodilac gene-

ralu [picu, ’da napad mora da bude odlo-èn. Nema~ka oklopna kolona je upozorenai krenula je ovamo.’

’[ta }e da urade va{i qudi?’’Raspr{i}e se pre nego {to stigne

nema~ka oklopna kolona. To je tajna na{ihvelikih i mnogobrojnih pobeda.’ „

Waugh, str. 288–291

Ivlin Vo, autor ovog teksta, u~estvo-vao je u ratu na teritoriji Hrvatske

(Topusko, Vis – kao ~lan Britanske vojnemisije kod partizana). Zadatak Misije bio

je da osmotri situaciju i obavesti savezni-ke ko se zapravo bori protiv Nemaca u Jugo-slaviji (partizani ili ~etnici).

131

DRUGI SVETSKI RAT

?



132

SE]AWE NA RAT

U koji bismo ànr, osim u ratnuprozu, mogli da uvrstimo Voov opis

(humor, farsa, akcija, komedija akcije...)? Kakav se odnos izme|u pisca ipartizana moè otkriti u tekstu? Je liovaj fragment u potpunosti izmi{qenili je zasnovan na istinitim doga|aji-ma? Uporedi ga sa tekstom II–23.

Sl. 61 i Sl. 62. Dva plakata iz gr~kihfilmova o Drugom svetskom ratu

P ±oäoóßá (Izdaja ), 1964.

„Soldatos“, tom. 1, str. 147

Ôé Ý ·áí ¨§ ó ôoí °üë¨ µo ‡á íÜóç ; ([ta siti radio u ratu, Tanasise?), 1971.

„Soldatos“, tom. 2, str. 4

?

VI–8. Izvod iz prvog romana Dobrice]osi}a Daleko je sunce

„Da sastanak bude neobi~an, splele su sesve okolnosti. Vreme je stalo na pono}.Me}ava zavija kao da samu smrt koqu.Odred opkoqen, qudi gladni, malaksali,zima i strah struù po iskidanom snu. Ko-mesar ih budi i zove u {tapsku kolibu.Ona je puna dima. Partijci se zgu`vali je-dan preko drugog, cvoko}u od zime, a spav-qivi mrmqaju proteste zbog sastanka uovo vreme. Naslawaju}i se jedan na drugog,

neki su odmah po~eli da dremaju, ne~ekaju}i da saslu{aju ni dnevni red.

Pavle re~e:– Na dnevnom redu je, drugovi, samo

jedna ta~ka: {ta da se radi u ovoj situaciji? Mi se u {tabu ne slaèmo. Imamo po-sebna mi{qewa i izgleda da niko nijespreman da odustane od svog mi{qewa.Evo u ~emu je stvar...

Pavle govori, a Vuksan misli: ’Kakomogu da se ne slaù, a rukovodioci su istari komunisti. Zna~i, neko je od wihoportunista... A ko je?... Pa naravno, U~a



ima pravo: mi smo na Jastrepcu 61 gospoda-ri. Za{to da beì{ iz svoje baze... Pa ovajGvozden je lud. [to ti je sitnosopstveni-~ka du{a. îm ima privatnu svojinu, nesi-guran je za revoluciju. Spavaj, jedi i ~ekaj

da Nemci odu. [ta je wemu? On je odan~ovek... ûdo! (...) Kud }e{ u Moravu 62 iKopaonik, 63 kad tamo ne moè{ da makne{od ~etnika. 64 Narod je zaveden protiv nas.Bar da je leto, pa moè{ i po kukuruzima.Izbegavawe borbe... ’

(...) Dok je Pavle govorio, Gvozden i jo{ nekolicina upadali su u re~, pa jePavle vi{e puta morao energi~no da ihopomiwe.

’... Ovo vi{e ne li~i na partijskisastanak. Ovo je sva|a. Treba ih sve po-ka`wavati i izabrati novog rukovodioca.Razbijaju jedinstvo }elije. Razbi}e iodred. [ta je wima? Panikirali se. Nijeovo peva~ko dru{tvo!’

(...) ’Pavle je potpuno u pravu! Osta-vite te izmi{qotine o terenu. Na{ je te-ren svuda gde ima okupatora. (...)

– Ako mi napustimo Jastrebac, poli-ti~ki }emo potpuno da izgubimo ovajteren. Narod }e da se razo~ara u nas. Dra-ìnci 65 }e da stvore organizaciju i po-kla}e nas sve...

(...) – Kad po|oh u partizane – produ-ì \ur|e – kaè ti meni onaj krezubi Vuk-san: ’Rusi }e da puste padobrance, svakeno}i ih o~ekujemo. Rat je gotov za mesecdana.’ Nekoliko no}i se pripremasmo dapalimo vatre kad se pojave sovjetski avi-oni. Pro|e leto, pade slana, za slanomiwe, pa sneg naroqa do pojasa, a Hitlerwu{ka oko Moskve. ’[ta bi ovo’ – pitam ja.– Na prole}e }e – kaè – da se svr{i. –

Dobro – velim – da ~ekam \ur|evdan, a onoevo i drugi sneg gazim kao me~ka poJastrepcu.

(...) Vuk se iska{qa, namr{ti i po-drhtavaju}im glasom progovori:

– Vojni sud je druga Gvozdena osudiona smrt...Neko jeknu u stroju; nekolicina dubo-

ko uzdahnu{e. Vuk zastade kao da o~ekujeda neko ne{to kaè, pa nastavi:

– ... jer je ovaj, u najteìm momentimana{e borbe, poku{avao da izazove pobunuu odredu i time, ovaj, izvr{io najteùizdaju! Postao je izdajnik!... To smo miodlu~ili!... jednoglasno! (...) Samo se Gvoz-den na to ja~e trgao, cibnuo, okrenuo glavu,pogledao Vuka – i zanemeo. (...) – Dosta!...Ne brukaj me vi{e! – Gvozdenov glas ciknukao slomqena sabqa. Koraknu dva korakanapred, uspravi se, qutito i prkosnopodiè glavu, o{inu pogledom po stroju izategnutim treperavim glasom ti{e re~e:

– ... Vi sad nemate vremena da ra-spravqate o pravdi. Vama se ùri. Nemoj-te zbog mene da gubite vreme. (...) Evo dru-govi, ko nema dobar kaput, neka uzme mojuguwu – raskop~a se {irokim pokretom ibaci guw pred stroj.

]osi}, str. 24, 25, 42, 144

Prvi roman Dobrice ]osi}a (1921 – ),pisca i politi~ara, Daleko je sunce ,

objavqen 1954, predstavqao je novinu ukwièvnosti o „narodnooslobodila~komratu i revoluciji“ u vreme kada se pojavio.Wegovi junaci, pripadnici partizanske

jedinice koja nastoji da se probije iz nepri- jateqskog obru~a, nisu „heroji bez mane istraha“, nego qudi sa svojim sumwama, stra-hovima, pa ~ak i ideolo{kim kolebawima.

133

DRUGI SVETSKI RAT

61 Planina u centralnoj Srbiji.62 Reka u centralnoj Srbiji.63 Planina u ju`noj Srbiji.64 Kolokvijalno ime za pripadnike kolaboracionisti~kog, rojalisti~kog i nacionalisti~kog pokreta

’Jugoslovenska vojska u otaxbini’ , koja je bila glavni doma}i politi~ki i vojni neprijateq partizanskogpokreta kojim je rukovodila Komunisti~ka partija.

65 General Dragoqub – Draà Mihailovi}, vo|a ’~etni~kog’ pokreta.



134

SE]AWE NA RAT

Kako je pisac opisao odnose izme|upartizana u ovoj ~eti? Misli{ li da

je to realisti~an opis? Objasni svoj stav.

Sl. 63. Slika Fatosa Haxiua (FatosHaxhiu) , koja pokazuje epizodu sa bojnogpoqa u Drugom svetskom ratu

Epopeja e Luftës Antifashiste Nacionalçlirimtare e Popullit Shqiptar , 1939–1944.

Sl. 64. Slika Guri Madija ( GuriMadhi ), koja pokazuje partizanski napadna nema~ku vojnu jedinicu

Epopeja e Luftës Antifashiste Nacionalçlirimtare e Popullit Shqiptar , 1939–1944.

Da li ti ove dve slike izgledajurealisti~no? Objasni svoj stav.

VI–9. Tekst iz kwige Delirul od MarinaPrede ( Marin Preda ), objavqene 1975,opisuje doga|aj iz perspektive vojnika.Primetna je realisti~nost opisa, ukojem se idealizam sukobqava sa tra-gi~nom realno{}u rata

„U ~etiri sata ~eta je, zajedno sa koman-dantom, otpo~ela napad. Stefan im sepridruìo. Dahtao je. ’O, boè,’ pomislio

je iznenada, ’mo`da }u sad umreti’ i tamisao bila je toliko nova i neo~ekivanada ga je iznenadila i upla{ila. Kako li toizgleda, ne postojati vi{e? I nesvesno, nerazumevaju}i, video je kako ispred wega,ovamo i onamo, vojnici padaju, neki kaopose~eni, neki bacaju}i se sami na zemqui uzalud traè}i zaklon na ravnoj povr-{ini nizine. Instinktivno se i sam baciona zemqu i tek tada je shvatio da odnekudispred wega dolazi razorna i neprestanavatra. I kapetan se ispruìo po zemqinekoliko koraka od wega. Pucwava stade.

’Juri{!’, za~u ga Stefan kako vi~e,’Napred!’I kapetan sko~i i pojuri. êta, razvijena ustrelce, ponovi napad, ali iznenadaneprijateqske ma{inke po~e{e nanovosilovito da {tek}u i vojnici se jo{ jed-nom baci{e na tle.’Juri{!’, povika kapetan kad je vatrastala.Ali niko vi{e nije slu{ao naredbu. Pene-}i se od besa, kapetan po~e divqe da psuje

i preti. Uzalud... Kapetan jo{ jednomviknu:’êta, napred!’I podiè se, i pojuri napred daju}i pri-mer vojnicima. Oni potr~a{e za wim, ali

jo{ jednom dospe{e pod mitraqesku vatruneprijateqa, a kapetan dobi {aku metakau stomak. Leè}i na zemqi, vojnici za~u-{e wegov samrtni hropac i psovke upu}ene

? ?



bolni~arima, zato {to ne}e da do|u powega. Polako, kao crvi, vojnici po~e{e dase povla~e, ostavqaju}i na poqani polo-vinu svojih drugova, mrtvih i rawenih.Bolni~ari su bili na du`nosti, ali nisu

bili kadri da iznesu rawene iza linijeborbe jer ih je bilo premnogo.“Preda, str. 394

Da li ovaj izve{taj daje herojskusliku rata? Za{to vojnici nisu

poslu{ali naredbu? Da li ih to ~iniizdajnicima? Da li je ~ovek uvek ustawu da kontroli{e svoje pona{awe utakvim situacijama? Komentari{i sli-

~nost pi{~eve perspektive i perspek-tive boraca. Uzmi za referencu svedo-~ewa Neagu \uvare i Viktora Budeskua.

Sl. 65. Scena iz komi~nog stripaBalkan ekspres od Branislava Keracai Branka Plav{i}a, na osnovu scenari-ja Gordana Mihi}a

„Stripoteka“

Strip je adaptacija filmova koji subili veoma popularni osamdesetih

godina. Ti filmovi sluìli su se crnim hu-morom kako bi opisali ratna iskustva grupemladih sitnih lopova, koji su, bore}i se da

preìve, i protiv svoje voqe postali „spe-cifi~ni“ u~esnici pokreta otpora. Ovaj sa-tiri~no-humoristi~ni pristup ànru „parti-zanskog vesterna“ kakav je jugoslovenskakinematografija stvorila kao jedan od svo-

jih centralnih motiva tokom ~etrdeset godi-na predstavqao je novinu. On se moè sma-trati delom op{teg nastojawa da se ideolo-{ki i politi~ki „uglancana“ zvani~na isto-rija Drugog svetskog rata, zajedno sa wenomumetni~kom interpretacijom, koja se dugomupotrebom izlizala, podvrgne „reviziji“.

VI–10. Izvodi iz romana Duvan DimitraDimova

„Varvara nije izgledala toliko lo{e –bar ne lo{e koliko bi se moglo o~ekivatiu oporim uslovima, u kojima nije bilo mo-gu}no voditi ra~una ni o elementarnimsopstvenim potrebama. Ali, sama je o svomizgledu mislila r|avo. ’Mora biti daizgledam kao ve{tica’, mislila je gorkose se}aju}i da je u posledwoj bici izgubi-la ~e{aq. Da, gubi{ strpqewe, potpuno siiscrpqena neprestanim wihawem izme|uìvota i smrti. Taj na~in ìvota te jeiscrpao, pretvorio te je u zlovoqnu, spa-ru{enu ènu ba{ sad kad se pobeda prib-liàva, kad èli{ da izgleda{ sveè iprivla~no, kad si po~ela da ~ezne{ zaqubavqu. Sve si `rtvovala za Partiju, iispustila si radost ìvota. Partizanskiìvot name}e ~oveku strahovite napore itraì nat~ove~ansko poricawe vlastitog

ja. Jo{ uvek se drì{, ali samo zahvaquju}i svom razumu. Odatle i tvoj konflikt,tvoja nervoza, tvoja nesposobnost da prih-vati{ veliki dualizam u qudima istvarima, koji podsti~e wihov razvoj...(...) ’[ta }e{ da radi{ kad uzmemo vlast?’’[ta god mi Partija naredi.’

135

DRUGI SVETSKI RAT

?



136

SE]AWE NA RAT

A ja }u da se lepo obu~em... Prvo {to }uuraditi je da se okupam i obu~em... Pa ne}uizgledati kao babuskara! (...) Komunistimoraju da vole ìvot. (...) Moè{ da vo-li{ ìvot kad si prijatna za druge qude,

kad si ~ista i uredna...(...) Sada je (Irina) èlela da se povu~e uti{inu borova u âmkoriji, pod nebo zasutohladnim zvezdama, i da bez daha oslu{kujeono {to }e tek do}i. Jer, {ta god da sedogodi, ona je nepovrediva. Fizi~ka ru{e-vina starog sveta nije je se ticala, a novisvet je nije pla{io. Imala je novac napoqu,koji niko nije mogao da dirne, a te no}ibila je uverena da se komunisti ne}e sve-titi ènama. Ipak, bila je svesna da po-stoji ne{to drugo ~emu ne moè da umakne,ne{to {to zastra{uje vi{e nego oduzi-mawe bogatstva ili osveta gladnih. A to jebila wena unutra{wa ruina. Bio je topepeo svega {to je iskusila do tada i oduàsa one no}i, uàsa koji se iznenadapretvorio u sumornu apatiju...(...) To je bila prosta istina! (...) Realis-ti~ni, hladni i sna`ni Irinin um nije sepla{io da to prihvati, pa se odmah pomi-rio bez gneva ili panike. U me|uvremenustotine razmaènih èna detiwasto su

plakale i padale u nesvest, jer su po wiho-vim tepisima gacale blatwave vojni~ke ~i-zme, ili zato {to su wihovi prostrani sta-novi naseqavani besku}nicima. Nisu mo-gle da shvate da je to neumoqivi tok ìvo-

ta, da se ìvot sastoji od me|uzavisnih do-ga|aja i da parazitska egzistencija jednihneizbe`no izaziva besni revolt drugih...

Dimov, str. 564–569, 628, 667

Dimitar Dimov (1909–1966) ~uveni jebugarski prozni i dramski pisac. Po

obrazovawu je veterinar i napisao je preko~etrdeset istraìva~kih radova. Wegovnajpoznatiji roman je Duvan , napisan 1951.Na zahtev vo|â bugarske Komunisti~ke par-tije, roman je prepravqen i dodato je jo{ li-kova qudi iz pokreta otpora. Uprkos van-

kwièvnim referencama, Duvan je postaonajomiqenija kwiga mnogih generacija Buga-ra. Navedeni fragmenti prikazuju psiho-lo{ki stav dveju radikalno razli~itihèna – partizanke Varvare i ̀ ene iz gorwegsloja Irine, na kraju Drugog svetskog rata.

Kako dve ène zami{qaju nepo-sredne promene svog ìvota? Kakve

rezultate o~ekuju? U ~emu su dve ènesli~ne?

66 Obojica su poslati iz solunskog logora za ratne zarobqenike u Stalag (nema~ki zatvor za podoficire ivojnike nièg ranga). Susuzlu je opisao svoje iskustvo iz Stalaga 1993. godine u novinama Yeni Democrat .

?

VI–11. Kiparski Tur~in Kemal Rexep Su-suzlu ( Kemal Recep Susuzlu ) govori osvojim zatvoreni~kim danima, koje jeproveo sa vo|om kiparskih Grka Glaf-kosom Kleridesom ( Glafkos Clerides )66

„Kad smo stigli, februara 1942, le|a na na{imko{uqama i kolena na na{im pantalonamabila su obeleèna crvenim trouglom. Ta je

mera bila preduzeta da bi se olak{ala iden-tifikacija svakog zarobqenika koji bi hteo dapobegne iz logora. Crveni krst delio je dopis-nice tako da smo mogli da obavestimo druge dasmo jo{ ìvi. Ko bi verovao da je tako?Logor je bio podeqen u kvartove ogra|ene

bodqikavom ìcom. U zgradi preko puta nasnalazio se avijati~arski personal. Bili smou dobrim odnosima sa wima uprkos ~iwenicida nas je razdvajala bodqikava ìca. PilotGlafkos Klerides bio je me|u wima. Slao jeporuku da èli da pre|e na na{u stranu itraìo je ode}u kako ne bi mogli da ga iden-tifikuju. Probio se kroz bodqikavu ìcu ipre{ao na na{u stranu. îm je stigao, po~eo

je da stvara organizaciju koja bi mogla da sepozabavi problemima Kiprana. Odràni suizbori i on je izabran za predsednika. Glaf-kos Klerides bio je odgovoran za sveKiprane, a ja sam bio odgovoran za bolesne.“

Ulus Irkad, str. 15–16



Sl. 66. Scena iz albanskog filma Kad zora zarudi

Hoxha, str. 160–161

Ovo je scena iz filma Kad zora zarudi , snimqenog 1971. u Tirani, na temu

Drugog svetskog rata. Ona prikazuje sukob

partizana i nema~kih vojnika. Zanimqivo je da su u gotovo svim filmovima iz Drugogsvetskog rata nema~ke trupe brojnije odpartizana, ali na kraju su partizani pobed-nici u bitkama. Ova fotografija to savr-{eno prikazuje.

Uporedi ovu sliku sa tekstom VI–7.

137

DRUGI SVETSKI RAT

Op{ta pitawa za poglavqe VINapravi intervju sa babom ili dedom – zapi{i wihova se}awa na rat. Analiziraj

slike: {ta one pokazuju? Interpretiraj slike i napi{i kratak esej. Da li je ijedanautor opisao sre}an trenutak u svom `ivotu tokom rata?

?

?

Nacionalni praznici vezani za Drugi svetski rat

Zemqa Datum Praznik Opis

Albanija 29. novembar Dan oslobo|ewa Oslobo|ewe odNemaca 1944. godine.

Bosna i Hercegovina 25. novembar Nacionalni danPrva sednica ZAVNO--BIH-a (partizanskaskup{tina, 1943)

Bugarska – – –

Hrvatska 22. jun Dan antifa{isti~keborbe Po~etak ustanka (1941)

Zajednica kiparskih Grka 28. oktobar Dan Ochi(„Ne“ dan) Gr~ko odbijawe italijan-skog ultimatuma (1940)

BJR Makedonija 11. oktobar Dan ustanka Po~etak ustanka (1941)

Gr~ka 28. oktobar Ochi dan(„Ne“ dan) Gr~ko odbijawe italijan-skog ultimatuma (1940)

Rumunija – – –

Slovenija 27. april Dan otpora Formirawe Osvobodil-ne fronte (1941)

Srbija i Crna Gora – – –

Turska – – –



138

MAPA 2: Jugoisto~na Evropa posle Drugog svetskog rata



139

DRUGI SVETSKI RAT

Ayhan Aktar , Varl¨k Vergisi ve Turkle¦tirmePolitikalar¨ [Porez na prihod od kapitala ipolitika turcifikacije ], Istanbul 2000.

Ta aetopoula. Anagnostiko tritis kai tetartistaxis [ Mali orao. îtanka za tre}i i ~etvrti

razred ] , 1944, ed. ’Eleftheris Elladas’,obnovqeno izdawe .

Nisim Albahari et al. (prir.), Sarajevo u revolu-ciji [Sarajevo u revoluciji ], Sarajevo 1979.

Julian Amery,Sons of the Eagle: A Study inGuerrilla War [Pesme orlova: studija gerilskogratovawa ], London 1984.

Bashkimi [„Jedinstvo“ ], jun 1944.

Bleiburg, grupa autora, priredio MarkoGr~i}, Zagreb 1990.

Branislav Boòvi},Beograd pod komesarskomupravom 1941, Beograd 1998.

Branislav Boòvi},Poruke streljanog grada,Beograd 1961.

Don Pietro Brignoli,Sveta ma{a za moje ustre- ljene,Gorica 1995.

BÍlgariÔ – svoenravniÔt sÍÓznik naTretiÔ rayh [ Bugarska – Neukrotivi saveznik Tre}eg rajha ] , Sofija 1992.

HristomatiÔ po IstoriÔ na BÍlgariÔ[ Hrestomatija bugarske istorije 1944–1948 ] ,Sofija 1992.

Nicholas J. Costa, Shattered Illusions, Albania,Greece and Yugoslavia [Razbijene iluzije,

Albanija, Gr~ka i Jugoslavija ], New York 1998.Ivan Cvitkovi},Ko je bio Alojzije Stepinac,

Sarajevo 1986.

Dobrica ]osi},Daleko je sunce, Beograd 1963.

Vladimir Dedijer,Novi prilozi za biografiju JosipaBroza Tita I-II, Rijeka–Zagreb 1981.

Deportarea etnicilor germani din România înUniuneaSovietic¤ (1945), [Deportacijarumunskih Nemaca u Sovjetski Savez ],

prir. Hannelore Baier,Bra¦ov 1994.

Dimitar Dimov, TÓtÓn [ Duvan ] , Sofia 2000.

Dobri and Elena Djurov, Murga{. Memoari ,Sofija1983 .

Dokumenti za borbata na makedonskiot narod za samostojnost i nacionalna dràva, tom vtori,[ Dokumenti o borbi makedonskog naroda zasamostalnost i nacionalnu dràvu ] , Skopje1981.

Dragojlo Dudi},Dnevnik 1941, Beograd 1957.

Polychronis K. Enepekidis , To Olokaftoma tonEvraion tis Ellados 1941–1944 [Holokaust

Jevreja u Gr~koj 1941 –1944 ], Athens 1996.

Feridun Cemal Erkin, Dý¦i¦lerinde 34 y¨l An¨lar-Yorumlar [34 godine u spoqnim poslovi-ma. Memoari – Komentari ], Ankara 1980.

Evreii din România între anii 1940-1944, vol. I:Legislaþie antievreiasc¤

[Rumunski Jevreji

izme|u 1940–1944, 1. tom.: Antisemitska legi-slativa ], prir. Lya Benjamin, Bucure¦ti 1993.

Evreii din România între anii 1940–1944, vol. II[Rumunski Jevreji izme|u 1940–1944, 2. tom ],ed. Lya Benjamin, Bucure¦ti , Edit. Hasefer, 1996,doc. 44.; doc. 98.

Tone Ferenc, Okupacijski sistemi naSlovenskem [Okupacioni sistemi na slove-na~koj teritoriji ], Ljubljana 1997.

Hagen Fleischer, Stemma kai svastika. I Elladatis Katochis kai tis Antistasis 1941–1944 , vol. 2[Kruna i svastika. Nema~ka u okupaciji iotporu 1941 –1944, 2 tom ], Athens 1995.

Giomtov Giakoel, Apomnimonevmata1941–1943 [Memoari 1941 –1943 ],Thessaloniki 1993.

Bibliografija



Ivo Goldstein,Holokaust u Zagrebu, Zagreb2001.

Hitlers Weisungen für die Kriegsfürung1939–1945 (ed. W. Hubatsch) [ Hitlerova

uputstva za vo|ewe rata 1939 –1945 ].

Josip Horvat,Preìvjeti u Zagrebu. Dnevnik 1943–1945, Zagreb 1989.

Josip Horvat,Hrvatski mikrokozam izme|u dva rata (1919–1941); u: Rad Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti , Zagreb 1983.

Hylli i Dritës [„Zvezda svetlosti“ ], TheOriental Catholic Mission in Lushnje , December 1940, 601.

Demir D. Hysolli, Life of Death for Freedom[ @ivot ili smrt za slobodu ], USA 1995.

John Iatridis (ed.), I Ellada sti dekaetia1940–1950. Ena ethnos se krisi [Gr~ka tokom

decenije 1940 –1950. Nacija u krizi ], Athens 1984.

„Ilegal~ki Borec”[Ilegalac ], Ljubljana 2003.

Istoria tou Ellinikou Ethnous [ Istorija gr~kenacije ] , vol. 16, Athens, Ekdotiki Athinon, 2000 .

Izvori za Osloboditelnata vojna i Revolucija voMakedonija, 1941–1945 [Izvori za oslobodi-

la~ki rat i revoluciju u Makedoniji,1941 –1945 ], tom I, kwiga 3, Skopje 1970.

Ulus Irkad, Cypriots Together in the Second World War [Kiprani zajedno u Drugom svetskom

ratu ], preveo Metin Kemal, „The Friends of Cyprus Report”, br . 46, jesen 2003.

Ilija Jakovljevi},Konclogor na Savi , Zagreb 1999.

Fikreta Jeli}-Buti},̂etnici u Hrvatskoj 1941–1945, Zagreb 1986.

Konstantin Katsarov, 60 godini ìvÔna istoriÔ [60 godina proìvqene istorije ] ,Sofija1993.

Danail Krapchev, Izbrani statii [Izabrani~lanci ], Sofia1992.

Jure Kri{to,Sukob simbola, politika,vjere i ideologije u Nezavisnoj Dràvi Hrvatskoj ,Zagreb 2001.

Bogdan Krizman,Paveli} i usta{e,Zagreb1978.

Fitzroy MacLean,Rat na Balkanu, Zagreb 1964.

“Magazin istoric” [„Istorijski magazin“ ],Bucharest, October 2002.

Agnes Jensen Mangerich, Albanian Escape:The true story of U.S. army nurses behind enemy lines. [ Albanski izlaz: Istinita pri~a obolni~arkama vojske SAD iza neprijateqskih

linija ] The University Press of Kentucky 1999.

Georgi Manov, êrnata skala [Crna stena ],Sofia 1997.

An|elka Marti},Vuk na Vo}inskoj cesti ,Zagreb 1971.

Mark Mazower, Stin Ellada tou Hitler.I empeiria tis Katochis [U Hitlerovoj Gr~koj.Iskustvo okupacije ], Athens 1995.

Memoari patrijarha srpskog Gavrila,Beograd 1990.

Minoritati etnoculturale. Marturii documentare.Tiganii din Romania (1919–1944) [ Etnokulturnemawine: Rumunski Romi (1919 –1944).

Dokumentarna svedo~ewa ], prir. L. Nastasa, A. Varga, C. A. Andreescu, Cluj Napoca 2001,doc. 339.

Bogdan Murgescu et al., Istoria României întexte [Istorija Rumunije u tekstualnim

izvorima ], Bucure¦ti 2001.

E.C.W. Myers, Greek Entanglement , London1985 ( prvi put objavqeno : 1955).

National Archives Braþov, Gradska ve}nicaop{tine Bod, file 76/1944, f. 83.

Kosta Nikoli},Strah i nada u Srbiji 1941–1944:Svakodnevni ìvot pod okupacijom, Beograd2002.

140

BIBLIOGRAFIJA



141

DRUGI SVETSKI RAT

„Novo vreme“, 25. septembar 1942.

James O’Donnel, A coming of age: Albania under Enver Hoxha [Punoletstvo Albanije: Albanija i Enver Hoxa ], New York1999.

Faik Okte, The tragedy of the TurkishCapital Tax [Tragedija turskog poreza na pri-

hod od kapitala ], Croom Helm Limited 1987.

Branko Petranovi}, Mom~ilo Ze~evi}, Jugoslavija1918–1988, tematska zbirka dokumenata,Beograd 1988.

Stoyan Petrov-Chomakov, DuhÍt na diplo-maciÔta [ Duh diplomatije ], Sofia 2002.

„Politika“, 28. mart 1941.

Ivor Porter, Operat ,iunea Autonomus [ Autonomnaoperacija ], Bucure¦ti 1991.

John Ivan Prcela, Draèn @ivi},Hrvatski holokaust , Zagreb 2001.

Marin Preda, Delirul [ Divqina ], Craiova 1975.

Enver Redì},Muslimansko autonoma{tvo i 13.SS divizija, Sarajevo 1987.

Boò Repe, Sodobna zgodovina. Zgodovina za 4.letnik gimnazij [Savremena istorija. Istorijaza 4. razred osnovne {kole ], Ljubljana 2002.

Bo o Repe, Intervju sa Cvetom Kobalom(video), Memorial Center Mauthausen.

Boò Repe,Na{a doba,Ljubljana 1996.

Milan Ristovi}(prir.), Izve{taj glavnog rabi-na Jugoslavije dr Isaka Alkalaja, odoga|ajima u Jugoslaviji izme|u marta i kraja

juna 1941: „Na{i doìvljaji i utisci o poslednjimdoga|ajima u Jugoslaviji” [Our experiences and impressions of the recent events in Yugoslavia],„Tokovi istorije“, 1-2/1997, str. 181-182.

Constantin S¤n¤tescu , Jurnal [ Dnevnik ],Bucure¦ti 1993.

Emil Sattolo,Tragom istine, Nova Gradi{ka2002.

Ioan Scurtu et al., Istora României între1918–1944 (culegere) [ Istorija Rumunije

izme|u 1918. i 1944. (zbirka tekstova) ],Bucure¦ti 1982.

Stanford J. Shaw,Turkey and the Holocaust [Turska i holokaust] London 1993.

David Smiley, Albanian Assignment , London1984.

„Srpski narod“, 3. jun 1942.

Ivan Stanchov, Diplomat i gradinar[ Diplomata i ba{tovan ], Sofia 2000.

Ivan [ibl,Sje}anja 1– 3, Zagreb 1986.

Rastislav Terzioski, Denacionalizatorskatadejnost na bugarskite kulturno-prosvetni institucii vo Makedonija [Denacionalizatorskaaktivnost bugarskih kulturno-obrazovnihinstitucija u Makedoniji ], Skopje 1974, prema:Istorijski arhiv KPJ, tom VII, Beograd1951 .Borbata na bÍlgarskiÔ narod v zaçita i zaspasÔvane na bÍlgarskite evrei po vreme naVtorata svetovna voyna [Borba bugarskog naro-da za odbranu i spas Jevreja u Bugarskoj tokomDrugog svetskog rata ] , Sofija1978.

OcelÔvaneto. Sbornik dokumenti 1940 –1944[Opstanak: Kompilacija dokumenata1940 –1944 ] , Sofija1995.

Tito – Churchill: Strogo tajno, prir. B. Biber,Zagreb, Qubqana 1981.

„Tomori“, 6. avgust 1940, 2; 11. avgust 1940, 2.

Stajko Trifonov, BÍlgarskiÔt nacionalen

vÍpros 1919 –1944 V: Novi studii po Ílgarska istoriÔ 1918 –1948 [Bugarski nacionalniproblem 1919 –1944, u: Novi eseji o bugarskoj

istoriji ], Sofia1992.

„Universul“, 79/2 03. 1942, str. 4; 5/01. 1942,str. 1; 291/28. 10. 1944; 44/15. 02. 1942; 318/26.11. 1944.



Riki Van Bouschoten, Anapoda chronia.Syllogiki mnimi kai istoria sto Ziaka Grevenon(1900–1950) [Te{ke godine. Kolektivne

uspomene i istorija u Ziaka Grevenon(1900 –1950) ], Athens 1997.

Ivan Venedikov, Po delata im çe gi poznaete[Prepozna}e{ ih po wihovim delima ], Sofija1993.

Aleksandar Vojinovi}, Ante Paveli}, Zagreb1988.

Evelyn Waugh, The End of the Battle (the“Sword of Honour” trilogy) , Boston/NewYork/London 2000.

Ahmed Emin Yalman, Yakýn Tarihte

Gördüklerim ve Geçirdiklerim vol 3 (1922–1944)[Stvari vi|ene i ìvqene u nedavnoj pro{losti (1922 –1944) ] Istanbul 1970.

Zbornik dokumenata i podataka o NOR naroda Jugoslavije, tom XIV, knjiga 1.Dokumenti ~etni~kog pokreta Draè Mihailovi}a 1941–1942,Beograd 1981, dok. br. 34.

@arko Zgonjanin, et al. (prir.),Kozara uNarodnooslobodila~kom ratu. Zapisi i sje}anja.Knjiga {esta, Beograd 1978.

Zlo~ini fa{isti~kih okupatora i njihovih pomaga~a protiv Jevreja u Jugoslaviji , Begrad 1952.

Dencho Znepolski, PosmÍrtna izpoved , Sofija1998.

@enite od Makedonija vo Narodnooslobiditelnatavojna[ @ene Makedonije i narodnooslobodi-

la~ki rat ], Skopje 1976.

Vladimir @erjavi},Opsesije i megalomanije oko Jasenovca i Bleiburga, Zagreb 1992.

D. @ivojinovi} – D. Lu~i}, Varvarstvo uime Hristovo. Prilozi za Magnum crimen,Nova kwiga, Beograd, 1988, str. 554 –556.

Vizuelni materijal

„Akbaba“, 24. avgust 1939.

Arhiv grada Beograda

Beograd, Narodna biblioteka Srbije, Zbirkaplakata.

R¨fat Bali , Musa’nýn Evlatlar¨,Cumhuriyet’in Yurtta¦larý [Mojsijeva deca,gra|ani republike ], Istanbul 2003.


Cumhuriyet Ansiklopedisi [Enciklopedija republike ] tom . 2 (1941 –1960), Istanbul 2002.

Vladimir Dedijer,Dnevnik , 1941 –1942 , 2.izdawe, Beograd1951.

Epopeja e Luftës Antifashiste Nacionalçlirimtaree Popullit Shqiptar, 1939–1944. [Epopejaantifa{isti~ke nacionalno-oslobodila~keborbe albanskog naroda, 1939 –1944 ], Tiranë1980.

Hagen Fleischer, Stemma kai svastika. I Elladatis Katochis kai tis Antistasis 1941–1944 , vol. 2[Kruna i svastika. Gr~ka u okupaciji i otporu

1941 –1944 , 2. tom ], Athens 1995.Galerija dràvnog arhiva, Zagreb

Abaz Hoxha, Filmi Artistik Shqiptar 1957–1984[ Albanski artisti~ki film, 1957 –1984 ] Tiranë,1987.

Istoriki kai Ethnologiki Etaireia tis Ellados(IEEE), To epos tou ’40. Laiki eikonographia[Epika ~etrdesetih. Popularna ikonografija ],

Athens 1987.

Istorijski arhiv Beograda, Zbirka fotografija.Istorijski arhiv Beograda, Uprava grada

Beograd, SP III-48, k 157/15, 25. septembar1941.

Jugoslovenska grafika 1900–1950. Katalogizlo`be, Beograd, decembar 1977–februar 1978,Beograd, 1977.

142

BIBLIOGRAFIJA



143

DRUGI SVETSKI RAT

Jugoslovenska kinoteka, Beograd.

„Karikatur“ , 24. septembar 1942.

Jure Kri{to,Sukob simbola, politika, vjere i ideologije u Nezavisnoj Dr`avi Hrvatskoj , Zagreb2001.

Nata{a Matau{i} , Jasenovac 1941–1945,Zagreb 2003.

Slobodan D. Milo{evi},Izbeglice i preseljenici na teritoriji okupirane Jugoslavije 1941–1945,Beograd.

Muzej grada Zagreba.

Nacionalni istorijski muzej u Atini.

Narodna biblioteka Srbije, Beograd.

Kosta Nikoli},Nema~ki ratni plakat u Srbiji 1941–1944, Beograd 2001.

„Novo vreme“, Beograd, 16. septembar 1942.

www.pavelicpapers.com

Branko Petranovi}, Nikola @uti} (ur.), 27. mart 1941. Tematska zbirka dokumenata, Beograd1990.

Giannis Soldatos,Istoria tou EllinikouKinimatografou[Istorija gr~kog filma ], tom.1–2, Athens, 1999.„Stripoteka“.

The Jews of the Ottoman Empire and theTurkish Republic[ Jevreji Osmanskog carstva iTurske republike ] , London, New York 1993.

„Universul”, Bucharest, no. 30, 1 February1942; 15 May 1942; no. 272, 5 October 1942; no.281, 14 October 1942; no. 249, 12 September1943; 6 October 1944; 26 October 1944.

Aleksandar Vojinovi} , Nije sramota biti Hrvat ali je peh,Zagreb 1999.

Ratni muzej u Atini, Britanska zbirka.

Zlo~ini fa{isti~kih okupatora i njihovih pomaga~a protiv Jevreja u Jugoslaviji , Beograd 1952.

Mape

Mapa 1: Drugi svetski rat, 1939–1942 . –Map 50 (p.178) in: Paul Robert Magocsi,Historical Atlas of Central Europe

(University of Washington Press, 1993, 2002).

Mapa 2: Jugoisto~na Evropa posle Drugog svetskog rata – Map 52 (p.186) in: PaulRobert Magocsi, op.cit.



144

Koordinator projekta

Teano Savaoglu od novembra 2002. godine radi u Centru za demokratiju i pomirewe u jugo-isto~noj Evropi iz Soluna, a od februara 2005. radi na mestu koordinatora. Diplomirala

je poslovnu administraciju na Ameri~kom kolexu u Solunu 2000. godine. Magistraturu je

stekla iz oblasti menaxmenta na Univerzitetu Kingston u Velikoj Britaniji 2002. godine.Pored mnogih privremenih poslova, Teano Savaoglu je tokom 2000. i 2001. radila uCommercial (Export Sales) Department of Hellenic Fabrics S.A.Poha|ala je mnoge seminare izoblasti biznisa u Gr~koj i u inostranstvu. Te~no govori engleski i francuski jezik.



OCENITE OVU KWIGU!

Va{e mi{qewe kao ~itaoca ove kwige veoma nam je va`no, i kao ocena na{eg rada i zaplanirawe na{ih budu}ih poduhvata. Centar za demokratiju i pomirewe u jugoisto~nojEvropi (CDRSEE) je zajedno sa brojnim kolegama i saradnicima uloìo ogroman trud,

vreme i dragocene dokumente u projekat „Nastava moderne istorije jugoisto~ne Evrope“, arezultat je ova kwiga koju drìte u rukama. Da bismo proverili uspe{nost na{eg metoda,korisnost ovog poduhvata i vrednost na{e investicije, voleli bismo da date svoju ocenuprojekta.Molimo za va{e iskreno mi{qewe za {ta }e vam biti potrebno izvesno vreme i trud.Posle ~itawa ove kwige, ili ~ak wenog kori{}ewa u razredu, molimo vas da odete na na{veb sajt, na|ete History Workbooks sectioni popunite obrazac za ocewivawe.Formular za evaluaciju moète na}i odavde: www. cdsee. org.

145



CIP -Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

94(4-12)“1939/1945“ (035.057.874)