osmansko carstvo (istorijska citanka 1)

NASTAVA MODERNE ISTORIJE JUGOISTO^NE EVROPE

Dodatni nastavni materijali

Osmansko carstvo

Original English Edition:

CDRSEE Rapporteur to the Board for the Joint History Project: Costa CarrasExecutive Director: Nenad SebekDirector of Programmes: Sheila CannonProject Co-ordinator: Maria MylonaProject Administrator: Theano SavvaoglouEnglish Language Proofreader: Ruth SuttonGraphic Designer: STEP Pbl.-MAMALAKIS IOANNHS. S.A. - Ethnikis Aminis 13 str., ThessalonikiPrinter: FORUM PUBLISHING HOUSE - „Kosta Novakovic” 16 str., 1000 Skopje

Sponsors: The United States Department of State, the United States Agency for International Development (USAID), the German Ministry of ForeignAffairs, and the Stability Pact for South Eastern Europe.

Disclaimer: The designations employed and presentation of the material in this book do not imply the expression of any opinion whatsoever on the partof the publisher (Center for Democracy and Reconciliation in Southeast Europe), nor on the part of the sponsors (the US State Department, USAID, theGerman Ministry of Foreign Affairs, and the Stability Pact for South Eastern Europe). This book contains the views expressed by the authors in their indi-vidual capacity and may not necessarily reflect the views of the CDRSEE and the sponsoring agencies.

Copyright: Center for Democracy and Reconciliation in Southeast Europe (CDRSEE)Krispou 9, Ano Poli, 54634 Thessaloniki, Greecetel.: +30 2310 960820-1, fax: +30 2310 960822

email: [email protected], web: www.cdsee.org

ISBN: 86-7055-058-X

Izdava~i: Prosvetni pregled, Beograd i Centar za demokratiju i pomirewe u jugoisto~noj Evropi, Solun

Za izdava~e: Biqana Stupar i Nenad [ebek

Naslov originala: Teaching Modern Southeast European History, Alternative Educational Materials, The Ottoman Empire, Thessaloniki 2005.Prevod sa engleskog: grupa prevodilaca

Lektura i korektura: Ratomir Despotovi}

Prelom i {tampa: Cicero, Beograd

Tira`: 1500 primeraka

Sponzori srpskog izdawa

Potpomognuto i od:

4

MAPA 1: JUGOISTO^NA EVROPA

5

OSMANSKO CARSTVO

6

Upravni odbor Centra za demokratiju i pomirewe u jugoisto~noj Evropi (Center forDemocracy and Reconciliation in Southeast Europe, CDRSEE) èli da zahvali saradnicima

koji su svojim znawem i zalagawem u~estvovali u sastavqawu ove serije priru~nika.

Najve}i doprinos dala je profesor Kristina Kuluri, koordinator i urednik ove edicije,

bez ~ije bi upornosti, stru~nosti, strpqivog rada sa saradnicima, odlu~nosti, ali i

strastvenog li~nog interesovawa ~itav ovaj projekat bio nezamisliv. [estoro prire|i-

va~a, profesori Halil Berktaj i Bogdan Murgesku (Osmansko carstvo), dr Mirela Lumini-

ca Murgesku (Nacije i dràve u jugoisto~noj Evropi), profesori Valerij Kolev i Kristina

Kuluri (Balkanski ratovi) i Kre{imir Erdeqa (Drugi svetski rat), neumornim su i po`rt-

vovanim radom savladavali mnoge prepreke na koje su nailazili u protekle dve i po

godine; plod wihovog rada su istorijske ~itanke koje drìte pred sobom. Upravni odbor

ovom prilikom èli da im najsrda~nije zahvali za saradwu i samopregorni rad.

Osim wih, upravni odbor èli da pomene i one saradnike koji su prikupqali materijal

za ove ~itanke, wih ~etrnaestoro iz jedanaest zemaqa jugoisto~ne Evrope. Najtoplije im

zahvaqujemo za sate i sate koje su proveli pretraùju}i gra|u po arhivima i biblioteka-

ma i privatnim zbirkama – zahvaquju}i wima i imamo tekstove i ilustracije sabrane u

ovoj ediciji. Poseban dug imamo i prema onim nastavnicima istorije koji su ocewivali i

kritikovali ove priru~nike jo{ dok se na wima radilo, a treba da pomenemo i ~lanove

Komisije za nastavu istorije pri Centru za demokratiju i pomirewe u jugoisto~noj Evropi,

koji u ovom projektu u~estvuju od samog wegovog pokretawa 1998. godine.

Profesor Robert Stradling, profesor Marija Todorova, profesor Peter Vodopivec i

Ivan Vejvoda dali su stru~nu recenziju i detaqne komentare na sadràj sva ~etiri na{a

priru~nika, i time znatno doprineli wihovoj solidnosti i nepristrasnosti.

Kona~no, posebnu zahvalnost upravni odbor duguje i osobqu Centra za demokratiju i

pomirewe u jugoisto~noj Evropi, koje je s ogromnim trudom pratilo ovaj poduhvat od samog

wegovog za~etka pa do kona~nog ostvarewa.

Kostas Karas,

~lan upravnog odbora zaduèn za Zajedni~ki projekt za nastavu istorije

PREDGOVOR

îtanke koje imate pred sobom plod su ideje i neiscrpne energije Kostasa Karasa. Upravni

odbor Centra za demokratiju i pomirewe u jugoisto~noj Evropi veoma mu je zahvalan za

predan rad na ovom pionirskom poduhvatu.

Inicijativu Centra za sastavqawe alternativnog materijala za nastavu novovekovne

istorije jugoisto~ne Evrope velikodu{no su podràli Agencija SAD za me|unarodni raz-

voj (United States Agency for International Development, USAID) i ministarstvo spoqnih po-

slova Nema~ke, bez ~ije finansijske pomo}i ovaj projekt ne bi ni bio mogu}. Slu`benici

iz ovih donatorskih organizacija u svakom su trenutku bili spremni da nam pomognu i da

nas podrè. Osim toga, treba pomenuti i ministarstvo inostranih poslova Velike Brita-

nije, koje je Zajedni~ki projekat za nastavu istorije podràlo na samom po~etku i time

pripremilo teren za daqi rad na wemu. Zahvaqujemo i Paktu za stabilnost, ~iji je speci-

jalni koordinator, dalekovidi dr Erhard Busek, shvatio zna~aj ovog poduhvata i podrào

nas u wemu.

Posebno treba pomenuti i firme koje su nas podràle, i bez ~ijeg poverewa i velikodu{-

ne finansijske podr{ke ovaj projekt ne bismo mogli da izvedemo do kraja. To su: Coca-ColaHBC, Hyatt Regency Solun i Titan S. A. Na ovom mestu im jo{ jednom zahvaqujemo.

No pre svega, re~i najve}e zahvalnosti moraju biti upu}ene Kostasu Karasu. Wegovom na-

dahnu}u dugujemo i samu ideju za ovaj projekt, a wegovoj posve}enosti i neiscrpnoj energi-

ji izbor saradnika i koordinisawe wihovog rada na ovom pionirskom projektu. Na{ dug

prema wemu je neizmerno velik.

Ri~ard [ifter,

predsednik upravnog odbora

7

PREDGOVOR

8

Koliko znamo, koliko u~imo o pro{losti Balkana? To su neka od pitawa koja su se

postavqala tokom posledwih burnih 15 godina. Pokretani su mnogi projekti da bi se

utvrdilo koliko znamo jedni o drugima, kakvu sliku o susednim narodima sti~emo preko

obrazovawa, ko su nam „prijateqi“, a ko „neprijateqi“? Mnogi stru~waci razmi{qali su

o tome kako moèmo nau~iti vi{e jedni o drugima, da bismo, putem znawa i obrazovawa,

poboq{ali odnose me|u narodima jugoisto~ne Evrope. Postavqala su se i pitawa o

mogu}nostima i ciqevima u~ewa istorije, kao i o tome da li ona moè odigrati pomirite-

qsku ulogu me|u do ju~e sukobqenim narodima.

Kao i u nekim sli~nim slu~ajevima (npr. uxbenik evropske istorije) bilo je jasno da nije

mogu}e napraviti zajedni~ki balkanski uxbenik istorije, jer se u odnosu prema pro{losti

ne moè traìti konsenzus izme|u, neretko, potpuno suprotstavqenih vi|ewa. Bilo je

tako|e jasno da u stvarawu istorijske i nacionalne svesti daleko va`niju ulogu igraju

predstave o pro{losti nego minuciozne analize priqe`nih nau~nika. Postavilo se zbog

toga pitawe kako se onda stru~no, nau~no i odgovorno moè ponuditi novi tip znawa o

pro{losti.

Re{ewe je prona|eno u novom pristupu nastavi istorije - u multiperspektivnosti. Ciq tog

metoda nije da ponudi jednu i za sve prihvatqivu „istinu“ o tome {ta se u pro{losti

dogodilo, ve} da u~enicima ponudi informaciju o tome kako su razli~iti predstavnici

wihovog i susednih naroda videli zajedni~ku pro{lost. Kwige posve}ene Osmanskom

carstvu, nacijama i nastanku nacionalnih dràva, balkanskim ratovima i Drugom svet-

skom ratu zasnovane su na tom metodolo{kom i didakti~kom principu. One su rezultat

velikog projekta Centra za demokratiju i pomirewe u jugoisto~noj Evropi iz Soluna u kome

su u~estvovali istori~ari iz svih dràva regiona. Kwige su u prole}e 2005. godine

objavqene na engleskom jeziku, dok je srpsko izdawe, koje je pred vama, prvo izdawe na

nekom od jezika regiona. Nada svih onih koji su u ovom projektu u~estvovali i koji su ga

podràli je da ove zbirke istorijskih izvora mogu pomo}i nastavnicima da lak{e

primene savremene metode nastave istorije, u~enicima da, aktivnim u~ewem, sveobuhvat-

nije upoznaju pro{lost svog i susednih naroda i da, u celini, doprinesu racionalnijem

shvatawu pro{losti, pa samim tim i realnijem doìvqavawu problema sada{wosti.

Dubravka Stojanovi}

PREDGOVOR SRPSKOM IZDAWU

9

Opis projekta

Sastavqawe alternativnog materijala za nastavu istorije u jugoisto~noj Evropi ambiciozan je i

izazovan poduhvat, naro~ito ako imamo u vidu kako se zajedni~ka pro{lost tuma~i i predaje u

{kolama, i kakvi se èstoki sporovi upravo oko toga vode ne samo me|u zemqama susedima nego

ponekad i u okviru jedne zemqe.

Pa ipak, posle svih novijih analiza ne samo nastavnih planova i programa nego i stavova koji

preovladavaju kod nastavnika i u javnom mwewu, postalo je jasno koliko je potreba za ovakvim

materijalom akutna.

Komisija za nastavu istorije pri Centru za demokratiju i pomirewe u jugoisto~noj Evropi

otpo~ela je rad na zajedni~kom projektu za nastavu istorije 1999. godine. Posle dve serije seminara

i zbornika radova objavqenih posle wih (Nastava istorije u jugoisto~noj Evropi i Klio na Balkanu.

Politika nastave istorije), komisija je uspela da utvrdi {ta su konkretni nedostaci u nastavi

istorije, u ~emu se pojedini obrazovni sistemi razlikuju, kakvu ulogu u wima imaju resorna mini-

starstva a kakvu èqe samih nastavnika i, kona~no, kakav je prostor ostavqen novim inicijativa-

ma i inovacijama.

Zato smo i re{ili da se ne zaustavimo na tome da defini{emo probleme i opi{emo aktuelnu

situaciju, ve} da odemo i korak daqe i da formuli{emo konkretan predlog za nastavu istorije koji

ne bi bio plod znawa samo male grupe istori~ara nego {ire mreè saradnika koji su bili ukqu~eni

u rad na zajedni~kom projektu za nastavu istorije ve} u prvoj wegovoj fazi. Osim glavnih koordina-

tora, koji su bili zaduèni za strukturu svake kwige i za kona~an izbor dokumenata, u svakoj zemqi

imali smo po jednog ili dva saradnika koji su, u skladu s uputstvima usagla{enim u prvoj fazi,

odabirali istorijska svedo~anstva, tekstualna i vizuelna. Osim toga, kwige koje su sad pred vama

najpre su na nekoliko posebnih susreta odrànih 2004. godine pregledali i ocenili sami nastavni-

ci istorije. Kona~no, ~itav materijal dat je na stru~nu recenziju stru~wacima iz ove oblasti:

Kostasu Karasu, Robertu Stradlingu, Mariji Todorovoj, Petru Vodopivecu i Ivanu Vejvodi. Oni su

nam dali dragocene sugestije i o razli~itim aspektima istorije jugoisto~ne Evrope i o nekim peda-

go{kim pitawima.

Prilikom koncipirawa projekta uzeli smo u obzir slede}e faktore:

1) razlike u nastavnim programima i etnocentri~nost nastave, uobi~ajenu u svim zemqama ovog

regiona;

2) ~iwenicu da u jugoisto~noj Evrope promene u uxbenicima istorije zavise od resornih mini-

starstava, koja strogo kontrolo{u nastavne programe i uxbenike;

3) èqu samih nastavnika da nastavu dopune materijalom koji }e im biti lako dostupan;

4) uverewe da je nemogu}e sastaviti jedinstven, homogen uxbenik na temu istorije jugoisto~ne Evrope

koji bi se mogao koristiti u svim zemqama.

Zbog svega ovoga smatrali smo da bi najboqe bilo da sa~inimo tematske priru~nike, radne

sveske sa tekstualnim i vizuelnim svedo~anstvima, koji }e mo}i da posluè kao dopuna ve} posto-

je}im uxbenicima. Drugim re~ima, nama nije ciq da zamenimo uxbenike iz istorije koji se trenutno

koriste u u~ionicama, kao {to nemamo ni iluziju da }emo mo}i da sastavimo koherentnu povest jugo-

Kristina Kuluri OP[TI UVOD

isto~ne Evrope od XIV veka do dana{wih dana. Mi imamo odre|ene saznajne i moralne ciqeve i

èlimo da predloìmo konkretne metode i sredstva za nastavu istorije: mi se zalaèmo za prist-

up istoriji koji je nov po metodu, a ne po sadràju.

Ciqevi i mogu}nosti

Da bismo uop{te mogli da formuli{emo op{te i posebne ciqeve ovog nastavnog materijala i da

odaberemo pojedina~ne dokumente koje }emo uvrstiti u wega, morali smo najpre realno da proceni-

mo stawe u nastavi istorije i mogu}nosti da se ona inovira. Na{i predlozi zasnovani su na novijim

saznawima iz istorijskih nauka i na sli~nim projektima reforme u nastavi istorije, mahom sprove-

denim u Evropi.

Promene koje predlaèmo ti~u se dveju stvari:

Promene u istoriografskom pristupu

Nacionalna istorija koja se predaje u {kolama ne treba da bude i nacionalisti~ka istorija.

Znaju}i da se u {koli, po pravilu, predaje upravo nacionalna istorija, a da se i istorija susednih

naroda predaje s etnocentri~nog stanovi{ta, mi ne predlaèmo da se nacionalna istorija zameni

nekom drugom, nego da se promeni na~in na koji se ona predaje.

Regionalna istorija jugoisto~ne Evrope ne moè se posmatrati izolovano, ve} wu treba pri-

kazivati kao deo evropske i svetske istorije. To zna~i i da predstavu o „specifi~nom“ istori-

jskom razvoju Balkana od samog po~etka treba odbaciti kao stereotipnu i pristrasnu.

Istoriju svakog naroda ponaosob, a ni istoriju regiona u celini ne treba posmatrati kao homogenu

i harmoni~nu. Istorija ovog regiona puna je podela i sukoba o kojima postoje razli~ita tuma~ewa,

ba{ kao {to je puna i zajedni~kih, ujediniteqskih elemenata. Mi ne èlimo da damo la`nu idili~-

nu sliku, ve} da pokaèmo kako se u~enicima moè skrenuti pa`wa na razlike i sukobe.

Promene u pedago{kom pristupu

Istoriju u~imo da bismo saznali ne{to o na{oj pro{losti i razumeli je. Ako je subjekt istorije

kakva se predaje u {kolama nacija, onda treba pokazati da nacija nije jedini mogu}i okvir za iden-

tifikovawe. U~enike treba motivisati da taj okvir prevazu|u, da otkriju celine koje bi bile {ire

od we ili pak uè od we, i da prihvate ideju da negde moè postojati i vi{e identiteta koji se

me|usobno dopuwuju. Mu{ki ili ènski identitet, lokalni identitet, identitet navija~a ovog

ili onog fudbalskog kluba ili evropski identitet – svi ti identiteti mogu postojati i uporedo,

iako, naravno, nemaju svi isti zna~aj. U~enike zato treba motivisati da saznaju i ne{to vi{e o sebi

tako {to }e horizont pro{losti pro{iriti i van onog {to im politi~ka geografija propisuje.

Razvoj kriti~kog mi{qewa jo{ je jedan bitan ciq nastave istorije. Ovaj ciq najboqe se moè

posti}i ako se u~enici suo~e s razli~itim verzijama jednog istog doga|aja, po{to ve} i samo posto-

jawe ve}eg broja svedo~anstava podriva nespornost jedne vaè}e istine.

Radom s istorijskim svedo~anstvima u~enici mogu da steknu uvid i u prirodu istori~arevog

posla. Va`no je da u~enici shvate da se jedan te isti istorijski dokument moè tuma~iti na vi{e

na~ina a da to ne podrazumeva nu`no i iskrivqewe ili zloupotrebu tih svedo~anstava.

Kroz nastavu istorije u~enici treba da steknu sposobnost da ocene neki postupak i da donesu

moralni sud. Pod malo~as pomenutim razvojem kriti~kog mi{qewa ne podrazumevamo samo

10

OP[TI UVOD

sumwi~avost: kriti~ko mi{qewe treba da stvori odgovorne gra|ane s izgra|enim sistemom moral-

nih vrednosti, gra|ane kojima niko ne}e mo}i lako da manipuli{e.

Prilikom sastavqawa ove kwige trudili smo se da svi narodi jugoisto~ne Evrope mogu da prepoz-

naju sebe u ovim ~itankama. U te svrhe bilo je neophodno da:

a) ova ~itanka bude kompatibilna s aktuelnim nastavnim programima i aktuelnim uxbenicima; i da

b) sve zemqe jugoisto~ne Evrope budu jednako zastupqene.

U ciqu kompatibilnosti, odabrali smo ~etiri glavne teme moderne istorije koje postoje u svim nas-

tavnim programima zemaqa u regionu jugoisto~ne Evrope:

Osmansko carstvo

Nacije i dràve

Balkanski ratovi

Drugi svetski rat

U èqi da damo uravnoteènu sliku, traìli smo istorijske dokumente iz jedanaest zemaqa ne

obaziru}i se na „doprinos“ koji je ova ili ona zemqa dala istoriji ovog regiona i izbegavaju}i svaki

vrednosni sud. Me|utim, iz sasvim razumqivih razloga, relativna zastupqenost svake zemqe u

ovom ili onom priru~niku zavisi}e od same teme: jasno je da }e o Sloveniji biti daleko vi{e govo-

ra u priru~niku o Drugom svetskom ratu nego u priru~niku o balkanskim ratovima. Opet, neke raz-

like u zastupqenosti mogu se objasniti i agilno{}u saradnika koje smo zamolili da traè istori-

jske izvore u svojoj zemqi, ali i stepenom razvoja na kom se u svakoj zemqi nalazi istorijska nauka:

u nekim zemqama naprosto postoje boqe organizovani arhivi, postoje redovne publikacije u kojima

se iznose istorijski dokumenti i postoji daleko ve}i broj izvora. Ti su faktori, uprkos na{oj prvo-

bitnoj nameri, ipak neminovno uticali na kona~ni oblik ovih ~itanki i wihovu nepristrasnost.

êtiri teme, jedna koncepcija

Geografski okvir ova ~etiri priru~nika jeste jugoisto~na Evropa, od Slovenije do Kipra, a wihov

vremenski okvir jeste doba od osmanlijskog osvajawa Balkana do dana{wih dana. Trudili smo se da

pokrijemo ~itav ovaj period. Iako se priru~nici vremenski nadovezuju jedan na drugi, na nekim mes-

tima oni se i preklapaju.

Prva ~itanka, Osmansko carstvo, i druga ~itanka, Nacije i dràve u jugoisto~noj Evropi, pokri-

vaju dugo vreme od XIV do po~etka XIX veka, odnosno od kraja XVIII do kraja XX veka. Tre}a ~itanka,

Balkanski ratovi, i ~etvrta, Drugi svetski rat, odnose se na kra}e periode, a tema su im dva najve}a

oruàna sukoba u ovom regionu. Prva i tre}a ~itanka imaju ne{to uì prostorni okvir, bave se

uglavnom istorijom ovog regiona, dok druga i ~etvrta pokrivaju i evropsku i svetsku istoriju iako

se prete`no bave istorijom jugoisto~ne Evrope.

Nismo zanemarili ni politi~ku i diplomatsku istoriju – naprotiv, rat je glavna tema dvaju od

~etiri priru~nika. Na ovo smo se odlu~ili zato {to su ratovi vaàn element u nastavi istorije u

svim zemqama na Balkanu, ali i zato {to smatramo da se pre}utkivawem nekada{wih sukoba nikako

ne moè posti}i mir u budu}nosti. Za narode jugoisto~ne Evrope ratovi ~ine zna~ajan deo wihovog

zajedni~kog istorijskog iskustva, pa bi stoga bilo pogre{no da se u projektu ~iji je ciq da afirmi{e

wihovu predstavu o zajedni~koj istoriji ratovi presko~e.

Bilo u svom istinskom, tragi~nom vidu, bilo u idealizovanom herojskom, rat zaista jeste bio pre-

sudan doga|aj u HH veku, i on je sablasno prisutan u se}awima svih generacija. Spomenici, ceremoni-

je, jubileji i grobqa utemequju ovakva se}awa i produàvaju im vek. A rat je jednako zastupqen i u

11

OP[TI UVOD

istoriografiji. U tradicionalnoj istoriografiji, koja po~iva na beleèwu doga|aja, rat je i kri-

terijum za vremensko strukturisawe povesti i doga|aj koji dominira u woj. Ve}ina istorijskih

prekretnica i jesu ili politi~ki ili ratni doga|aji. Osim toga, ~itav HH vek moè se periodizo-

vati upravo prema ratovima: balkanski ratovi, Prvi svetski rat, me|uratne godine, Drugi svetski

rat, posleratna era i Hladni rat, ratovi u Jugoslaviji. Zata{kavawe je nekad vaìlo kao dobro

sredstvo u pacifisti~kom obrazovawu: na ~asovima istorije ne treba predavati o ratovima i ne

treba afirmisati heroje iz vojne istorije, ve} se treba baviti svakodnevnim ìvotom i ekonom-

skom, dru{tvenom i kulturnom istorijom. Ali zaista, kako predavati i{ta o HH veku, ili o ranijim

vekovima, a ne pomenuti ratove? A ako o tom svakodnevnom ìvotu pri~amo nevezano s politi~kim

doga|ajima, ideolo{kim sukobima i dru{tvenim podelama, zar time u krajwoj liniji ne doprinosi-

mo cementirawu ve} postoje}ih stereotipa? Ako se u nastavi bavimo samo svakodnevnim ìvotom i

kulturom i zanemarujemo osetqiva pitawa, na{i |aci }e odgovore na wih potraìti (i prona}i)

negde izvan {kole. A pri tom wih upravo nastava istorije treba da osposobi da se odupru stereotip-

nim tuma~ewima pro{losti, proiza{lim mahom iz politi~kih i dru{tvenih sukoba.

Re{ewe bi mogao doneti jedan sasvim nov pristup. O ratu se moè predavati i tako da se on ne

veli~a, o wemu se moè pri~ati i bez dosadnih detaqa, brojki i podataka. O ratu se moè preda-

vati kao o ne~emu {to ~ini sastavni deo na{eg zajedni~kog qudskog iskustva, moè se pri~ati o

rovovima i o pozadini, moè se pri~ati sa stanovi{ta dece, moè se pri~ati o gladi, siroma{tvu,

raseqavawu, o preìvqavawu i moralnim dilemama. Upravo smo se za takav pristup odlu~ili pri-

likom sastavqawa ovih ~itanki.

U isto vreme smo se, me|utim, trudili i da damo re~ nemim u~esnicima istorije, naime ènama

i deci, koji u tradicionalnim uxbenicima istorije jedva da i postoje. Ako im i nismo poklonili ono-

liko pa`we koliko smo to prvobitno nameravali, onda je to zato {to u dostupnim istorijskim

izvorima ène i deca naj~e{}e i imaju tek sporednu ulogu.

Protagonisti ovih priru~nika su i „veliki“ qudi, qudi poznati i izvan okvira nacionalne

istorije, i obi~ni, anonimni qudi iz svih krajeva jugoisto~ne Evrope – qudi kojima, u krajwoj lini-

ji, istorija i pripada. Kad bismo iz tekstova izbrisali imena qudi i mesta, ponekad ne bismo mogli

da znamo o kojoj je ta~no zemqi ili o kom narodu re~. Takva ve`ba na ~asu mogla bi da pokaè koliko

toga zajedni~kog ima u na{em iskustvu i mimo nacionalnih podela i dràvnih granica.

Trudili smo se da ne ukaèmo samo na negativne nego i na pozitivne aspekte istorijskog isku-

stva: na prijateqstva, solidarnost i zabavu. Zato }ete u tre}oj i ~etvrtoj ~itanki prona}i poglavqa

o humanosti i solidarnosti u ratnim vremenima, u vremenima sukoba, mr`we i sebi~nog samo-

odràwa. S druge strane, opet, trudili smo se i da u predstavu koju narodi jugoisto~ne Evrope imaju

o sebi samima uvrstimo i neke negativne aspekte – {tavi{e, najteì zadatak mo`da i jeste taj da

prihvatimo da na{a istorija i te kako ima svoje mra~ne, negativne strane.

S ratovima u Jugoslaviji tokom devedesetih, u zapadne izve{taje vratili su se mnogi negativni

stereotipi o „specifi~nosti“ Balkana. U ovoj ediciji priru~nika o novijoj istoriji jugoisto~ne

Evrope èleli smo da damo jedan mogu} odgovor na takve stereotipe, ali ne i da dokazujemo da

~itav ovaj region ipak ima neku svoju vrednost. Mi smatramo da gra|a sakupqena u ovim ~itankama

moè da osvetli takve predrasude i da doprinese stvarawu nove predstave koju }e Evropa imati o

sebi, a u koju }e, zahvaquju}i mogu}nosti pore|ewa, biti ukqu~en i ovaj deo evropskog kontinenta.

Kona~no, odlu~ili smo se za „tradicionalnu“, {tampanu formu. Zato u wemu ima vi{e tekstova

nego slika, pa }e na{e ~itanke mo`da izgledati mawe atraktivno, pa mo`da ~ak i nezgrapno. Ipak,

mnogo je teè ~itati tekst napisan na nepoznatom jeziku nego „~itati“ sliku iz zemqe ~iji jezik ne

razumemo. Drugim re~ima, glavni problem u komunikaciji koji postoji me|u nastavnicima istorije u

jugoisto~noj Evropi jesu jezi~ke barijere. Wih, me|utim, moèmo da prevazi|emo putem prevoda, i

onda moèmo da poslu{amo i glas drugih. Osim toga, konzervativnost nema nu`no veze s medijem:

12

OP[TI UVOD

naravno da se CD-ROM moè koristiti na jednako tradicionalan na~in koliko i {tampani materi-

jal, ba{ kao {to se i na internetu mogu na}i problemati~ne informacije koje iskrivquju istorijske

~iwenice i ponavqaju stereotipe i pojednostavqena tuma~ewa.

Struktura i na~in kori{}ewa

Kao {to je ve} re~eno, ove ~etiri ~itanke se me|usobno dopuwuju, iako se svaka moè koristiti i

pojedina~no i nevezano s drugim ~itankama.

Sve ~itanke strukturisane su na slede}i na~in:

Op{ti uvodni deo: wega pi{e glavni koordinator projekta, obja{wava u wemu koncepciju ~itanke

i daje nastavnicima metodi~ka uputstva. Ovaj op{ti uvod dat je samo u prvom priru~niku;

Hronolo{ki pregled doga|aja;

Uvod, poseban za svaku ~itanku: wega pi{e koordinator rada na toj ~itanki i on nam predstavqa

wenu temu (definiciju, teì{ta, nove perspektive);

êtiri do {est poglavqa (tematskih celina) s odeqcima; svako poglavqe po~iwe kra}im uvodom

i sadrì i tekstualnu i vizuelnu gra|u, s uvodnim ili propratnim obja{wewima, a posle svakog tek-

sta odnosno slike data su konkretna pitawa vezana za wih;

Izvori gra|e, odabrana bibliografija, relevantna za sve zemqe u regionu;

Mape, dve ili tri u svakoj ~itanki.

Dok smo odabirali gra|u, vodili smo se principom da svako svedo~anstvo pro{losti moè

posluìti kao istorijski izvor. Zato smo se trudili da u ovim priru~nicima obuhvatimo {to {iri

spektar tekstova i ilustracija kako bismo pokrili ekonomske, dru{tvene, kulturne i politi~ke

aspekte istorijskog iskustva i ostavili prostora za {to vi{e asocijacija. Svi tekstovi pred-

stavqeni su prema istom modelu: svaki tekst ima naslov, i svaki prate obja{wewa i pitawa. Osim

toga, na nekoliko mesta se na kraju poglavqa mogu na}i i pitawa op{tijeg tipa. Nastavnici istori-

je mogu koristiti wih, kao {to mogu da formuli{u i neka nova. Tekstovi se mogu birati i horizon-

talno, to jest mogu se kombinovati i tekstovi iz dve ili tri ~itanke, {to je ponekad sugerisano i u

pitawima koja ukazuju na druge ~itanke.

U praksi bi nastavnici istorije mogli imati problema da materijal iz neke druge zemqe stave u

pravi kontekst, po{to im je za to potrebno znawe koje nisu stekli tokom svog formalnog obrazo-

vawa. Zato smo se trudili da za svaki tekst damo {to vi{e informacija, ali tako da time ne

ugu{imo inicijativu samih nastavika. To zna~i da se ovi tekstovi mogu koristiti na dva na~ina:

1) kao informacija o tome kako drugi vide doga|aj s kojim su sami nastavnici, pa i wihovi u~enici,

upoznati preko etnocentri~ne literature, i

2) kao nagove{taj o tome da i qudi iz razli~itih nacionalnih ili etni~kih grupa mogu imati sli~na

ose}awa povodom spornih pitawa i prolaziti kroz sli~na iskustva.

U su{tini, stereotipi se najboqe mogu obesmisliti znawem. Predrasude i stereotipi hrane se

neznawem, kao {to moèmo videti po predstavama koje imamo o na{im susedima ili o ~itavim peri-

odima na{e istorije. ]utawe je najve}i saveznik stereotipa. Zato ovi priru~nici imaju i saznajnu

dimenziju: u wima smo èleli da stavimo na raspolagawe informacije o istorijskim doga|ajima u

jugoisto~noj Evropi, ali i da postavimo odre|ena pitawa. Ove ~itanke nisu gotove jednom zasvagda:

draè bi nam bilo da ohrabrimo wihove korisnike da sami istraùju daqe, da kritikuju i da raz-

govaraju.

13

OP[TI UVOD

Ovi priru~nici nameweni su pre svega u~enicima vi{ih razreda sredwih {kola, dakle osobama

15–18 godina, ali ih mogu koristiti i studenti, kako u jugoisto~noj, tako i u zapadnoj Evropi. [to

smo duè radili na sastavqawu ovog materijala, to smo vi{e shvatali da bi on mogao da bude

interesantan i istori~arima na zapadu, koji nemaju na~ina da se adekvatno bave istorijom na{eg

regiona. Zbirka istorijskih izvora iz svih zemaqa jugoisto~ne Evrope na engleskom jeziku mogla bi

biti od koristi akademskoj publici na zapadu, koja istoriju Balkana poznaje gotovo iskqu~ivo na

osnovu sekundarne literature.

êtiri stanice na putu od XIV veka do danas

Re{ili smo da prvu ~itanku posvetimo Osmanskom carstvu, jer se ovaj period, iako ~ini najve}i

deo zajedni~kog istorijskog iskustva narodâ jugoisto~ne Evrope, naj~e{}e u potpunosti odbacuje.

Iako se o wemu predaje u svim zemqama, perspektiva je uvek etnocentri~na. Zato je znawe o ovom

velikom carstvu koje je vekovima vladalo prostorima jugoisto~ne Evrope i isto~nim Sredozemqem

nepotpuno i neobjektivno. Osmansko carstvo ~as se prikazuje kao napredno, ~as kao nazadno, ~as kao

multikulturni raj, ~as kao represivno, ~as kao polazi{te nacionalnog oslobo|ewa, ~as kao mesto

nacionalne propasti. Ovako razli~ita tuma~ewa mogu se na}i i u istoriogafskim radovima na

zapadu, koji se odnose na ovaj period.

Kad kaèmo da je Osmansko carstvo zajedni~ka istorijska pozadina svih naroda jugoisto~ne

Evrope, time ne èlimo da tvrdimo da je ono nekakvo „zlatno doba“ miroqubivog suìvota svih na-

roda na Balkanu. Kao {to je ve} re~eno, u zajedni~ko istorijsko iskustvo spadaju i sukobi i suìvot.

Osim toga, Osmansko carstvo nije bilo stati~no, niti je bilo uniformno. Kao {to je to slu~aj i s

drugim carevinama u kojima je ìvelo vi{e naroda i postojalo vi{e vera, tako je i u Osmanskom

carstvu bilo unutra{wih razlika i sukoba, i ono se razvijalo, prolazilo kroz periode napretka i

periode krize. Kona~no, kad saznamo ne{to vi{e o ovom carstvu, lak{e }emo odbaciti stereotip

ra{iren na zapadu koliko i u hri{}anskom delu jugoisto~ne Evrope, stereotip o wegovoj kulturnoj

„zaostalosti“.

Po~eli smo od XIV veka, kad su se Osmanlije prvi put pojavile u ovom regionu i po~ele da osva-

jaju Balkan. Prvi priru~nik zavr{avamo na po~etku XIX veka iako se Osmansko carstvo nije

zavr{ilo tada: naime, po~etkom XIX veka javqaju se prvi nacionalni pokreti koji }e tokom XIX i XXveka dovesti do stvarawa novih dràva na Balkanu. Postepeno slabqewe carevina i stvarawe

nacionalnih dràva na wihovim ru{evinama tema je drugog priru~nika, koji se vremenski delom

podudara s prvim, po{to po~iwe od XVIII veka. Osmansko carstvo pomiwe se i u ~itanki o balkan-

skim ratovima – zato smo i pomenuli mogu}nost da se tekstovi u ova ~etiri priru~nika ~itaju hori-

zontalno.

Drugi priru~nik, priru~nik o nacijama i dràvama u jugoisto~noj Evropi, posve}en je jednom

veoma osetqivom i kontroverznom pitawu. Od prvih za~etaka pokretâ za oslobo|ewe od osmanske

vlasti pa do ratova u Jugoslaviji, sukobi me|u nacijama presudno su uticali na istorijski razvoj

ovog regiona. âk i danas vesti o incidentima, ispitivawa javnog mwewa, ali i neki aspekti nas-

tave istorije kazuju nam da su nacionalne strasti i daqe ìve. Onda je jasno da ni mi nismo mogli

da zaobi|emo temu koja ima tako velik zna~aj za modernu istoriju na{eg regiona. Jo{ jedna nedoumi-

ca ticala se ta~ke na kojoj druga ~itanka treba da se zavr{i: da li da to bude kraj Prvog svetskog

rata, ili treba da za|emo i u vreme posle Drugog? Najpre smo mislili da devedesete treba izostavi-

ti iz ovog priru~nika, da bismo potom ipak uvideli da u wega moramo ukqu~iti ovu najsveìju fazu

nacionalisti~kih pokreta i sukoba, kako bismo boqe razumeli na{u sada{wicu. Kona~no, neke

nacionalne dràve u ovom regionu stvorene su upravo tokom te posledwe faze.

14

OP[TI UVOD

Pored tih pojedina~nih tema, u drugom priru~niku uglavnom se drìmo hronolo{kog pristupa

kako, s jedne strane, ne bismo skrenuli u teorijska razmatrawa o nacionalizmu, ali i kako bismo, s

druge, pokazali: 1) kako se mewala definicija nacije, 2) koji je geografski i hronolo{ki okvir

nacionalisti~kih pokreta, i po ~emu se oni razlikuju me|u sobom, i 3) na kako su se razli~ite na~ine

formirale nacionalne dràve u jugoisto~noj Evropi. Vi{e od ostale tri ~itanke, ova druga pogodna

je za prikazivawe razli~itih perspektiva zato {to je wena tema sama su{tina nacionalnog samo-

odre|ewa, ali i zato {to se u woj osporava predstava o specifi~nosti i autenti~nosti nacije.

Najve}i zna~aj priru~nika o nacijama i dràvama jeste to {to on naciju prikazuje kao istorijsku kate-

goriju, to {to ne koristi aistori~ne predstave o kontinuitetu i jedinstvu. Uz to, u wemu se istorija

jugoisto~ne Evrope sme{ta u kontekst evropske i, {ire, svetske istorije, po{to je nacionalna

dràva najbitnija organizaciona celina u novijoj i u savremenoj svetskoj istoriji.

Tre}i priru~nik, priru~nik o balkanskim ratovima, sasvim je mogao da bude i deo drugog, ako

ne i prvog, po{to u wemu razmatramo presudni momenat u stvarawu pojedinih nacionalnih dràva

na Balkanu i kona~ni slom Osmanskog carstva. No u isto vreme, balkanski ratovi su u potpunosti

„balkanski“: bez obzira na wihov ishod, wih moèmo videti i kao dokaz za to da su balkanski naro-

di kadri da sami odlu~uju o svojoj sudbini, bez me{awa evropskih „velikih sila“. Osim toga, balka-

nski ratovi su pokazali i kakav zna~aj vera ima u nacionalnim sukobima: dok se u Prvom balkan-

skom ratu koalicija hri{}anskih dràva borila protiv muslimanskog Osmanskog carstva, u Drugom

balkanskom ratu protivnike uop{te nije delila religija.

Tre}a ~itanka najkra}a je od svih, po{to pokriva doga|aje u svega dve godine (iako su u wu

ukqu~eni dokumenti i iz ranijih i iz kasnijih godina). U woj smo se, kao, uostalom, i u ~etvrtoj,

trudili da, osim na politi~ke i vojne doga|aje (o wima ionako govore i {kolski uxbenici), ukaèmo

na razli~ite aspekte rata kao kolektivnog iskustva. U tre}em priru~niku dajemo informacije o

doga|ajima iz regionalne istorije koji su na zapadu posluìli kao dokaz za „specifi~nost“ ovog

regiona, ta~nije za posebnu nasilnost kojom se u wemu re{avaju svi sukobi. Nije ni ~udo {to se ovak-

vo uverewe, pa ~ak i sam termin „balkanski ratovi“ ~esto mogao ~uti i tokom ratova u Jugoslaviji

devedesetih. U me|unarodnom javnom mwewu preovladavao je stav da su na Balkanskom polustrvu

krvoproli}e i me|unacionalna mr`wa nekakva endemska boqka. Zato bi moglo biti korisno da se

i u u~ionici balkanski ratovi uporede s tzv. Velikim ratom, koji je izbio odmah posle wih i koji je

istinski izmenio i samu definiciju rata.

Posledwi, ~etvrti priru~nik posve}en je najve}em doga|aju svetske istorije, te smo u wemu stoga

1) lokalnu istoriju stavili u globalni kontekst, i 2) posebnu pa`wu posvetili moralnim ciqevi-

ma nastave istorije. Zaista, ako |acima predajemo istoriju kako bismo od wih na~inili gra|ane

demokratske dràve, onda }e nam Drugi svetski rat dati najboqe lekcije u tu svrhu. Zemqe jugois-

to~ne Evrope nisu mogle ostati netaknute uàsima ovog „totalnog rata“, {to se jasno vidi po doku-

mentima koje dajemo. Me|utim, istorija ovog dela Evrope u isti mah nam pruà mogu}nost da kaèmo

na{im u~enicima ne{to o humanosti i moralnim vrednostima, i to tako {to }emo izloìti:

1) borbu protiv fa{izma. – Smatrali smo da, iz pedago{kih razloga, treba da naglasimo otpor

totalitarnoj ideologiji i brutalnosti nacizma, otpor koji je u balkanskim zemqama ipak bio maso-

van. Male pri~e o viziji koju su neki qudi imali u jeku najve}e krize zapadne civilizacije mogle

bi na{im u~enicima posluìti kao uzor i pomo}i im da steknu jasniju predstavu o moralnoj dimen-

ziji qudskih postupaka.

2) primere solidarnosti i mimo verskih, politi~kih i nacionalnih razlika. – Va`no je

naglasiti pomo} koju su pojedinci ili ~ak ~itavi kolektivi pruàli tokom rata, dakle u vreme

te{kih moralnih dilema i borbe za goli ìvot.

No istovremeno, koliko god Drugi svetski rat zapravo bio doga|aj od vanrednog zna~aja, patwa u

ratu op{ta je stvar. Razarawem gradova i masovnim ubijawem civila gotovo da je potrta razlika

15

OP[TI UVOD

izme|u fronta i pozadine. Rat postaje nekako poznat, on se prihvata kao bezmalo „prirodni“ deo

politi~kog i dru{tvenog ìvota. U priru~niku o Drugom svetskom ratu èleli smo da pokaèmo da

jugoisto~na, sredwa i zapadna Evropa dele isto iskustvo rata, {to ipak baca novu svetlost na pri~u

o nekakvoj specifi~noj balkanskoj brutalnosti.

S druge strane, s obzirom na to da nam je tema ~etvrtog priru~nika ipak vremenski veoma bliska,

raste i opasnost od potpuno razli~itog ~itawa i tuma~ewa dokumenata koje smo ovde ponudili. Za

neke zemqe jugoisto~ne Evrope vreme posle Drugog svetskog rata bilo je gotovo jednako bolno

koliko i vreme samog rata, tako da je tuma~ewe rata delom obeleèno i posleratnim iskustvima. S

obzirom na kompleksnost i me|unarodni okvir posleratnih doga|aja, odlu~ili smo da ~etvrtu kwigu

zavr{imo trenutkom oslobo|ewa, koliko god da je ono bilo razli~ito u svakoj zemqi. Tako smo

mogli da se zadrìmo kod optimizma zbog sloma nacizma i zbog toga {to je prestala mora rata a da

ne ulazimo u direktne i indirektne posledice koje je on imao za posleratno dru{tvo i u zapadnoj i

u isto~noj Evropi. Osim toga, u periodu Hladnog rata zemqe u regionu jugoisto~ne Evrope krenule su

razli~itim putevima i od jednog trenutka pripadale Isto~noj odnosno Zapadnoj Evropi, u

politi~kom smislu te re~i.

Nastavni metodi

Sastavqa~i ovih ~itanki nisu po{li od toga da }e se wihove kwige bez ikakvih problema koristiti

u u~ionicama. Dok smo radili na ovom projektu, imali smo u vidu ~itav niz oteàvaju}ih okolnosti:

1. vreme koje je u nastavnim programima uop{te i predvi|eno za nastavu istorije veoma je ogra-

ni~eno, zbog ~ega ni inovativnost nastavnikâ ne moè da do|e do izraàja;

2. u~enici se sve mawe zanimaju za istoriju: wihova pa`wa sve je vi{e usmerena na neke druge, „mo-

dernije“ i atraktivnije oblasti, na primer, na nove tehnologije;

3. usavr{avawu nastavnika jedva da se poklawa ikakva pa`wa, tako da oni nemaju gde da obnove

znawe ili da se obu~e za kori{}ewe alternativnog nastavnog materijala. Zato je te{ko re}i u kojoj

}e meri ciqevi nazna~eni na po~etku ovog projekta uop{te mo}i da se ostvare u prakti~noj nastavi.

Nastavnici istorije mo}i }e da koriste ove priru~nike na razne na~ine – ponegde su oni ve} i

u{li u nastavnu praksu. Pitawa navedena posle svakog izvornog dokumenta i posle ve}ine odeqa-

ka prvi su korak ka ne{to kompleksnijim nastavnim metodima poput simulacije, inscenirawa

odre|enih situacija, pisawa samostalnih radova i aktivnog u~ewa. Neke teme pogodnije su za

samostalni rad: Drugi svetski rat, na primer, kod kog nastavnik moè da kombinuje metode usmene

istorije i igrane i dokumentarne filmove. U svakom slu~aju, na{e ~itanke treba da omogu}e

kriti~ki pristup postoje}im {kolskim uxbenicima i usvajawe novog znawa putem racionalnog i

kriti~kog bavqewa datom temom. Uspeh ovakvog poduhvata gotovo u potpunosti zavisi od nas-

tavnikove inicijative, snala`qivosti i metodi~kog pristupa.

Pa ipak, kriti~ki pristup postoje}im uxbenicima treba shvatiti na pravi na~in. Uxbenici koji

se koriste u nastavi imaju razli~it kvalitet, i oni nisu ni{ta mawe „autenti~ni“ nego {to je to

zbirka originalnih dokumenata. Time {to smo se odlu~ili za to da na jednom mestu saberemo izvor-

ne dokumente, a ne da se bavimo istoriografijom, nikako ne zna~i da automatski polazimo od objek-

tivnosti ili autenti~nosti tih izvornih tekstova: ciq nam je bio da pokaèmo koliko se tuma~ewa

jednog doga|aja, zavisno od stanovi{ta, mogu razlikovati. @eleli smo, drugim re~ima, da afirmi-

{emo komparativni metod i da predo~imo razli~ite perspektive. Kona~no, sasvim smo svesni toga

da na{ izbor nije ba{ sasvim slu~ajan: i on odraàva specifi~na stanovi{ta i tuma~ewa, na {ta

smo skrenuli pa`wu i u uvodu u svako poglavqe.

16

OP[TI UVOD

Ovo se odnosi i na tekstove i na ilustracije. Naravno, mladim qudima ilustracije }e svakako

biti zanimqivije, jer }e zahvaquju}i wima boqe mo}i da „zamisle“ pro{lost. Znamo, me|utim, da i

slike mogu da zavaraju, pa zato wima treba pristupiti jednako kriti~ki koliko i tekstovima. Kao i

tekstovi, i slike se mogu „~itati“ samo na osnovu kakvog-takvog znawa o (dru{tvenom, kulturnom

itd.) kontekstu u kom su nastale. Trudili smo da damo informacije o ilustracijama koje smo oda-

brali, mada su one naj~e{}e zanimqive upravo u kombinaciji s tekstovima datim u tom poglavqu.

Po{to na{i priru~nici pokrivaju sedam vekova istorije, slike koje smo odabrali po mnogo ~emu su

osobene, pa se moraju i analizirati na razli~ite na~ine: to su fotografije, posteri, karikature,

litografije, slike, ilustracije na rukopisima, oglasi, razglednice, po{tanske markice, nov~anice

itd. Osim neizbe`nog estetskog, kriterijum je bila i sugestivnost slike, wena mo} da do~ara neku

situaciju. Na primer, na osnovu slika tipi~nih predstavnika odre|enih dru{tvenih grupa u Osman-

skom carstvu moèmo otkriti kakva je predstava postojala o svemu {to je „druga~ije“, s tim {to

moramo imati u vidu da ono {to je „druga~ije“ nije automatski i ne{to „drugo“: ~ak ni me|u savre-

menicima kulturna razlika ne vodi nu`no do sukoba.

Zakqu~ak

Priru~nici ove edicije plod su dugotrajnih rasprava i sporova, ali su i prijatno iznena|ewe: one

nam, naime, pokazuju da istori~ari u svom poslu mogu da prevazi|u granice. Trenutno na Balkanu pos-

toji kriti~na masa nastavnika istorije koji su spremni da promene svoj na~in rada, jer nema sumwe

u to da se nastava istorije u svim balkanskim zemqama trenutno nalazi u krizi. Mi se upravo i

obra}amo onim nastavnicima kojima su za takvu promenu potrebna nova sredstva i nove smernice.

Ti }e qudi mo}i da motivi{u i druge svoje kolege, jer najve}i protivnik u ovom na{em poduhvatu

nije ni politika ni ideologija, ve} apatija.

Zato èlimo da pobudimo interesovawe u~enika za ono {to se de{avalo u regionu kom i wihova

zemqa pripada i da im pomognemo da razumeju kompleksnu sada{wicu u kojoj ìve. Utoliko ovo i

nije samo nau~ni eksperiment: ovo je i odgovor na isku{ewa koja o~ekuju zemqe jugoisto~ne Evrope

na wihovom putu u zajedni~ku budu}nost.

17

OP[TI UVOD

19

Uvod

Hronologija

Prvo poglavqe: [irewe osmanske vlasti u jugoisto~noj Evropi

Ia. Po~eci osmanske dràve u Anadoliji

I-1. Orhan se èni }erkom tekfura od Jar Hisara

I-2. Osvajawe Karaxa Hisara i prvo ~itawe hutbe u gazi-Osmanovo ime

Ib. Osvajawe Balkanskog poluostrva

I-3. Kako su sukobi me|u hri{}anskim dràvama na Balkanu olak{ali

prodor Osmanlija

I-4. Ferman Murata I kojim se Evrenos-begu potvr|uje pravo da upravqa

ju`nom Makedonijom (1386)

I-5. Uloga lokalnih/doma}ih saradnika u {irewu osmanske vlasti na

Balkanu

Sl. 1. Bajazit I pristiè u pomo} opkoqenom Nikopoqu uo~i bitke s

krsta{ima (1396); osmanska minijatura (oko 1584)

I-6. Kako se u XIV veku obja{wavala pobeda Osmanlija nad hri{}anima:

Grigorije Palama i Hans [iltberger

I-7. Hri{}ani timarnici u Arvanidu, albanskoj provinciji (1431/1432)

I-8. Srpski despot kao osmanski vazal (1432)

I-9. Kako je palo Novo Brdo (1455)

Sl. 2. Osmanska vojska pobe|uje kod Moha~a (1526); osmanska minijatura

(oko 1588)

I-10. Turska razarawa u Sloveniji, pismo habzbur{kog namesnika u Krawskoj

(1491)

Sl. 3. Zarobqeni stanovnici Beograda (1521)

I-11. Hri{}ani zarobqeni u Bosni (1530)

Iv. Pad Carigrada – osvajawe Istanbula (1453)

I-12. Pad Carigrada, vizantijsko vi|ewe: Georgije Sfrances

I-13. Ponovno naseqavawe Istanbula pod Mehmedom II

Ig. Stanovni{tvo i vera

I-14. Prisilno naseqavawe (sürgun) Balkana stanovni{tvom iz Male Azije

(pred kraj XIV veka)

I-15. [ta su Osmanlije obe}ale bosanskim seqacima: pismo kraqa Stjepana

Toma{evi}a (1461–1463) papi Piju III-16. Joasaf, pravoslavni episkop vidinski, o prisilnom i dobrovoqnom

primawu islama (XV vek)

I-17. Kako je jedan kadija zabeleìo slu~aj de~aka bez oca koji prima islam

(1636)

I-18. Molba jednog mladi}a da pre|e u islam (1712)

393940

41

41

42

42

43

44444545

46

464747

484849

49

49

50

50

5050

Sadràj

25

27

39

Drugo poglavqe: Institucije Osmanskog carstva

IIa. Sultan i wegov dvor

II-1. Titule koje je Sulejman koristio u prepisci s Ferdinandom I (1562)

II-2. Odlike idealnog vladara u pesmi koju je Xelalzade posvetio

sultanu Selimu II (1566–1574)

II-3. Razli~ita mi{qewa o bratoubistvu na prestolu: hronika Mehmeda

Ne{rija o pogubqewu Mustafe Nejakog (1422)

Sl. 4. Plan Topkapi saraja u Carigradu

Tabela 1: Dvor i centralna uprava Osmanskog carstva

Sl. 5. Carski poslanik na audijenciji kod osmanskog sultana

II-4. Kako je Mustafa I do{ao na presto (1617)

Sl. 6. Carska gozba tokom vojnog pohoda

Sl. 7. Sultan Bajazit II (1481–1512) u lovu nedaleko od Plovdiva

IIb. Dev{irma

II-5. Biv{i jani~ar opisuje dev{irmu

II-6. Hri{}anska kritika dev{irme u @itiju Georgija Novog iz Sofije

(1539)

Sl. 8. Deca popisana za dev{irmu

Sl. 9. Jani~arski aga

II-7. Lutfi-pa{a se prise}a svog ìvota od vremena kad je otet

dev{irmom

IIv. Timari

II-8. Pravila o raspodeli timara

II-9. Popis prihoda koje spahija treba da prikupi sa timara

II-10. Ponovno naimenovawe za posednika sredweg ili ve}eg timara

II-11. Odluke o posednicima timara koji se nisu odazvali pozivu za rat

Sl. 10. Naoruàni spahija

IIg. Ideologija za{tite podanika i praksa u pravosudnom sistemu

II-12. Saveti Murata I Evrenos-begu, kog je upravo postavio za

namesnika (1386)

II-13. Ferman Mehmeda I, izdat monasima manastira Margarit, u

blizini Sera (1419)

II-14. Kadijina presuda u sporu izme|u jednog hri{}anina i jednog

jani~ara (Sofija, 1618)

II-15. Kadijina presuda u sporu izme|u jednog muslimana i jednog

hri{}anina (Vidin, 1700)

II-16. Zajednica na ostrvu Mikonos odlu~uje da protera kadiju (1710)

II-17. Presuda protiv koxaba{e Todorakija iz Samakoxuka (1762)

II-18. Osmanska poveqa kojom se {tite manastiri u Bosni (1785)

IId. Pokrajine i vazalske dràve

II-19. Odredba o statusu Dubrovnika, potvr|ena i ahdnamom Murata III(1575)

II-20. Ahdnama Ahmeda I za Transilvaniju (1614)

II-21. Autonomija Moldavije (1716)

II-22. Francuski putnik Fla{a o posebnom statusu vla{kih kneèva

(1741)

Tabela 2: Teritorijalna podela u Osmanskom carstvu (XVI vek)

20

SADR@AJ

52

52

53545555565657

5858

585960

60

616161616262

63

63

64

64

64656566

66

666767

6869

51

52

Tre}e poglavqe: Verske institucije, verske zajednice i verski obredi

IIIa. Muslimani

III-1. Natpis na portalu Sulejmanove xamije u Carigradu (polovina XVI veka)

III-2. Dimitrije Kantemir o muslimanskim molitvama

Sl. 11. Xamija u Izniku (Nikeja) iz XIV veka

Sl. 12. Sulejmanija (Sulejmanova xamija) u Carigradu (1550–1557)

III-3. Kako jedan musliman obja{wava vezu izme|u Boga i ki{e (1779)

Sl. 13. Ornamentalni natpisi iz Kurana u Staroj xamiji u Jedrenu (XV vek)

Sl. 14. Turska gospa na kamili prilikom hodo~a{}a u Meku

III-4. Muslimanska heterodoksija – {ale o bekta{ijama

Sl. 15. Astronomska opservatorija u Carigradu (oko 1580)

Sl. 16. Narodni junak Nasradin-hoxa

IIIb. Hri{}ani

III-5. Izbor Genadija Sholarija za prvog pravoslavnog patrijarha posle osvajawa

Carigrada (1453)

Sl. 17. Osmanska srebrna ~inija s natpisom na gr~kom, kori{}ena za pravoslavni

crkveni obred (XVI vek)

III-6. Francuski putnik Pjer Leskalopje o manastiru Sv. Save u Srbiji (1574)

III-7. Pavle Alepski o moldavskim crkvama (polovina XVII veka)

Sl. 18. Manastir Voronec u Moldaviji (izgra|en 1488, spoqne freske 1547–1550)

Sl. 19. Tajna ve~era – freska iz manastira Stavronikita, Sveta gora (1546)

III-8. Kozma Etolski poziva hri{}ane da daju decu u {kole

III-9. Kiril Pej~inovi} o sukobima izme|u seqana pravoslavne vere i wihovih

sve{tenika (1816)

IIIv. Jevreji

III-10. Pismo Isaka Carfatija, rabina iz Jedrena, upu}eno Jevrejima u sredwoj Evropi

(polovina XV veka)

III-11. Elija Kapsali o bogatstvu Jevreja u Osmanskom carstvu za vreme vladavine

Mehmeda IIIII-12. Jevrejski mesijanizam: slu~aj Sabataja Zevija (1666)

Sl. 20. Jevrejski lekar, francuska gravira (1568)

IIIg. Me|usobni odnosi verskih zajednica i verska diskriminacija

III-13. Verski dijalog tokom zato~eni{tva Grigorija Palame (1354)

III-14. Zajedni~ki `ivot razli~itih verskih zajednica u osmanskim gradovima (oko

1600)

III-15. Odnosi izme|u pravoslavaca, katolika i luteranaca u Bugarskoj i Vla{koj

(1581)

III-16. Fetva Ebus-suuda {iitima (polovina XVI veka)

III-17. Carska naredba o zabrani „frana~kog“ prozelitizma me|u Jermenima u isto~noj

Anadoliji (1722)

III-18. Osmanske vlasti u Bosni presu|uju u sporu izme|u pravoslavaca i katolika

(1760)

III-19. Carske odredbe za nemuslimane (1631)

III-20. Pogubqewe nepropisno odevenog pravoslavca (1785/1789)

III-21. Carska naredba o crkvi u Stanimaki, kod Plovdiva, izgra|enoj bez dozvole

(1624)

III-22. Netolerantnost hri{}ana prema qudima koji `ive u braku s osobom druge vere

(Kipar, 1636)

21

OSMANSKO CARSTVO

7071727272

7373737474

75

75

757576767677

77

78

78

787980

818182

8283

83

848585

85

86

70

III-23. Odredbe o verskom ìvotu u Transilvaniji (1653)

III-24. Zakqu~ak biskupskog sinoda u Stonu, kraj Dubrovnika,

uperen protiv Jevreja (1685)

III-25. Privilegije za jednog Jevrejina u Dubrovniku (1735)

III-26. Mu~eni{tvo sv. Kirane u Solunu (1751)

Sl. 21. Vaznesewe Hristovo, osmanska minijatura (1583)

êtvrto poglavqe: Tipi~ni predstavnici dru{tvenih

grupa i svakodnevni ìvot

IVa. Elita i obi~an svet

IV-1. Prezir osmanske elite prema Turcima seqacima

Sl. 22. Akinxija

Sl. 23. Spahija

Sl. 24. Jani~ar

Sl. 25. Vojnici u Albaniji, crte` @an-Batista Ilera (1809)

Sl. 26. [ejh el islam

Sl. 27. Visoki osmanski pisar

Sl. 28. Arapski trgovac

Sl. 29. Trgovac iz Dubrovnika

Sl. 30. Osmanski kroja~

Sl. 31. Pastir

Sl. 32. Ribar

Sl. 33. Dervi{

Sl. 34. Jermenski monah

Sl. 35. Pravoslavni patrijarh carigradski

Sl. 36. Veliki rabin Carigradski (kraj XVIII veka)

Sl. 37. Hri{}anski velikodostojnik (XVIII vek)

Sl. 38. ûveni ajan: Alipa{a od Jawine (1741–1822), slika Luja Diprea

(1819)

Sl. 39. Osmanski mewa~ novca

Sl. 40. Dragoman: Pjer Jamoglu, tuma~ pri francuskom poslanstvu (1787)

Sl. 41. [vedski poslanik (1788)

Sl. 42. Galiot nosi svoje sledovawe vode

IVb. @ivot na selu

IV-2. Odredbe o seoskoj samoupravi u Vidinskom pa{aluku (1587)

IV-3. Seqakova obaveza da obra|uje svoje imawe (seoski zakon iz

Karamanije, 1525)

Sl. 43. Bugarska ku}a u Trijavni (XVIII vek)

IV-4. Francuski putopisac Pjer Leskalopje opisuje bugarske ku}e

nedaleko od Ru{~uka

IV-5. Kako izgledaju i kako su odeveni qudi koji ìve nedaleko od

Plovdiva (1553–1555)

IV-6. Hrana i pi}e u Albaniji (oko 1810)

Sl. 44. Soba u Arbanasima (XVIII vek)

IV-7. Putovawe po bugarskim selima (1761)

Sl. 45. @ene peru rubqe (Larisa, po~etak XIX veka)

Sl. 46. Mu{karci i ène s ostrva Paros sviraju i igraju

22

SADR@AJ

86

87878788

89

898990909191919293939394949595969697

9798989899

9999

99100

100

100101101101102103

IV-8. Drumovi i po{ta u Albaniji za vreme osmanske vlasti (oko 1800)

IVv. @ivot u gradovima

IV-9. Opis Beograda (1660)

Sl. 47. Tur~in ja{e kowa natovarenog velikim ko{evima za vo}e i povr}e

Sl. 48. Povorka pekara u Carigradu (1720)

IV-10. Rezidencija vla{kog kneza Konstantina Mavrokordata, kako je prikazuje

francuski putopisac Fla{a (polovina XVIII veka)

IV-11. Poveqa bakalskog esnafa u Moskopoqu (1779)

IV-12. [egrtski ugovor na ostrvu Skiros (1793)

Sl. 49. Osmanska deca na vrte{ci tokom proslave Bajrama

IV-13. Fetva Ebus-Suuda o zatvarawu kafexinica {irom Carstva (druga

polovina XVI veka)

IV-14. Kafanska pesma iz Sewa

IV-15. Evlija êlebija o beogradskoj baklavi (1660)

IV-16. Jelovnik [evkija mula Mustafe (Sarajevo, druga polovina XVIII veka)

IVg. @ivot na granici

IV-17. Francuski putopisac Nikola de Nikole opisuje osmanske ratnike, „delije“

Sl. 50. Delija, osmanski ratnik (XVI vek)

IV-18. Institucija bratimqewa na bosanskoj granici (1660)

IV-19. Osmanlije traè lekara iz Dubrovnika (1684)

IV-20. Pismo [imuna Kozi~i}a Bewe, modru{kog biskupa, papi Lavu H (1516)

IV-21. Pismo Frawe Krste Frankopana Gasparu ôlni}u (1670)

IV-22. Pesma o Hrvatima koji haraju po Kladu{i

IV-23. Marko Kraqevi} pije vino uz ramazan

IV-24. Uticaj hri{}ana na Albance muslimanske vere (oko 1800)

IVd. @ivot ène

IV-25. „Carsko“ ven~awe u XV veku

IV-26. @ene u Albaniji (oko 1810)

IV-27. Solidarnost me|u hri{}ankama: mu~eni{tvo sv. Filoteje (1589)

IV-28. Statut ènskog sapunxijskog esnafa u Triki, u Tesaliji (1738)

Sl. 51. Ugledna Atiwanka (1648)

IV-29. Razvod u jednom selu kod Sofije (1550)

Sl. 52. Turkiwa s decom (1568)

Sl. 53. Turkiwa u ode}i za izlazak, francuski crte` (oko 1630)

IV-30. Kadija beleì slu~aj Kipranke koja se razvodi tako {to prima islam

(1609)

Sl. 54. Devojka iz brdskih krajeva na severu Albanije (po~etak XIX veka)

IV-31. Kadija beleì slu~aj muslimana koji se razvodi od hri{}anke (1610)

IV-32. Jani~ar ~ini prequbu s muslimankom u Carigradu (1591)

IV-33. Ledi Meri Vortli Montegju o osmanskim ènama (1717)

Peto poglavqe: Faktori krize

Va. „Prirodne“ nepogode

V-1. Glad u Carigradu (1758)

V-2. Zemqotres u Carigradu (1766)

V-3. Kuga u Bukure{tu (1813)

23

OSMANSKO CARSTVO

103

103103105106

106107107107

108108108109

109109110110111111112112113113

113113114114115115115116116

116117117117118

119

119119120121

Vb. Politi~ka kriza u Carigradu

V-4. Re{ewa za krizu osmanske dràve u Ko~i-begovim memoarima

(oko 1630)

V-5. Poslanici moldavskog kneza Konstantina Mavrokordata

Vv. Ratovi, pobune i seobe

V-6. Seqani beè u grad (1665)

V-7. Pobuna Mehmed-age Bojaxioglua na Kipru (oko 1680)

V-8. Izve{taj papi o pobuni u îprovcima (1688)

V-9. Srbi beè u strahu od osmanske odmazde (1690): svedo~ewe |akona

Atanasija Srbina

V-10. Moldavska buna protiv Osmanlija (1711)

V-11. Habzbur{ki oficir u dnevniku opisuje opsadu Dubice (1788)

V-12. Rizici putovawa kroz Albaniju (oko 1800)

V-13. Kako je Hromi Ibrahim provalio u Kazanlik (1809)

V-14. Niz katastrofa u pri~i bugarskog u~iteqa Todora iz Pirdopa kraj

Sofije (1815–1826)

Bibliografija

Bele{ka o koordinatorima projekta

Bele{ka o saradnicima

Nastavnici koji su u~estvovali u seminarima

Mapa: Osmansko carstvo i Evropa 1600. godine

24

SADR@AJ

121

121122

122122123124

125125126126127

127

129

133

135

137

138

25

Uvod

Osmansko carstvo je jedna od glavnih politi~kih sila koje su tokom veoma dugog perioda uticale

na istoriju jugoisto~ne Evrope. Od XIV pa sve do po~etka XX veka osmanska dràva bila je najve}a

politi~ka organizacija u ovom regionu.

Me|utim, to nije jedini razlog iz kog prou~avamo osmansku istoriju jugoisto~ne Evrope. Osman-

sko carstvo je va`no zbog na~ina na koji narodi jugoisto~ne Evrope odre|uju svoj identitet. Upra-

vo zato {to su se borili protiv Osmanlija, ovi narodi sebe smatraju delom hri{}anske Evrope.

Osim toga, osmanska vlast ~esto se okrivquje i za ekonomsku zaostalost i haoti~nu politi~ku

situaciju kakve i dan-danas moèmo zate}i u mnogim zemqama jugoisto~ne Evrope. No, mi ovde

ne}emo razmatrati da li su Osmanlije krive za ove pojave ili nisu: ova i mnoga druga pitawa mo}i

}emo da sagledamo u objektivnijem svetlu ako se pobliè pozabavimo razli~itim svedo~anstvi-

ma iz osmanskog perioda na{e zajedni~ke istorije.

Postoji jo{ jedan razlog iz kog treba nanovo da se posvetimo osmanskoj istoriji. U posledwih

nekoliko decenija, prou~avawe Osmanskog carstva doìvelo je neobi~no jak zamah, i to ne samo u

Turskoj i zemqama jugoisto~ne Evrope nego i u zapadnoj Evropi, u SAD, pa ~ak i u Japanu. Istori-

~arima su odnedavno dostupni novi izvori gra|e, kojima se moè pristupiti i preko starih i

preko novih metoda, pa je predstava o Osmanskom carstvu sada sadràjnija, potpunija i ne{to

objektivnija. Osim toga, neke stvari koje su ranije vaìle za nesporne ~iwenice sada su, zahvaqu-

ju}i ovim novim saznawima, dovedene u pitawe ili su ~ak odba~ene.

êsto se kaè da je Osmansko carstvo bilo turska dràva. Istini za voqu, osniva~i osmanske

dràve i dinastije jesu bili turskog porekla, ali se osmanska dràva {irila s novim osvajawi-

ma i s vremenom obuhvatala mnoge narode koji su govorili razli~itim jezicima i imali razli~ite

vere. [tavi{e, i samu vladaju}u klasu u Osmanskom carstvu su tokom ve}eg dela wegove istorije

~inili qudi iz razli~itih etni~kih grupa. Od „klasi~nog doba“ Mehmeda II i Sulejmana pa do

ja~awa nacionalizma u XIX veku ~ak su i sami pripadnici vladaju}e klase pod „Turcima“ podrazu-

mevali proste i nepismene seqake iz Male Azije s kojima nisu hteli da imaju ni{ta. Zato pred-

stavnici osmanske vlasti i u~eni qudi svoju dràvu nikad i nisu zvali turskom, nego devlet-i aliye,

Visoka porta, ili devlet-i ali-Osman, dràva Osmanove loze. Kao i u ve}ini drugih sredwovekovnih

i ranih novovekovnih dràva, i ovde je lojalnost dinastiji bila va`nija od pripadnosti etni~koj

grupi.

I predstava o „osmanskoj despotiji“ osporena je u novijim istorijskim istraìvawima. Najva`-

niji argument koji obara tezu o „osmanskoj despotiji“ jeste to {to se osmansko dru{tvo tokom svoje

duge istorije i te kako mewalo. Ta~no je da su sultani, bar tokom „klasi~nog doba“, imali neo-

grani~enu vlast i da su kontrolisali sve {to se de{ava {irom svih osvojenih oblasti. Me|utim,

carevinu koja se prostirala na tri kontinenta nije bilo lako nadgledati, naro~ito s onako

ograni~enim tehni~kim sredstvima kakva su postojala u poznom sredwem veku i na po~etku novog

doba. âk je i slavni sistem timara, zahvaquju}i kojem su sultani mogli da kontroli{u najzna~aj-

niji deo vojske, zapravo bio samo sredstvo kakvo se koristilo u svim razvijenijim poqoprivred-

nim dru{tvima s ne{to ve}om teritorijom i stanovni{tvom, sredstvo, dakle, kojim se na lokal-

nom nivou postizalo ono {to se, s obzirom na nizak stepen razvoja nov~ane privrede, nerazvijen

saobra}ajni sistem i nerazvijen sistem komunikacije, nije moglo posti}i na nivou ~itave zemqe –

naime, uspostavqawe vlasti licem ~itave zemqe, a preko grba~e seqaka, kako bi se o~uvali red

i mir i kako bi se obezbedio prenos svakog proizvedenog vi{ka u ruke same vladaju}e elite. Ni

sultanova kontrola nad timarima ni wegov monopol na vatreno oru`je (Osmansko carstvo moèmo

smatrati „barutnim carstvom“, mada to vaì i za neke druge velike dràve na po~etku novog veka)

nisu uspeli da preìve krizu kakvu je doneo kraj XVI veka.

Daqe, koliko god da su tvrdili da imaju apsolutnu vlast, i sultani su, kao i ve}ina drugih

samodràca u Aziji, Evropi i drugde u svetu, morali da po{tuju ograni~ewa kakva im je nametao

Bo`ji zakon – u osmanskom slu~aju, {erijat. Sultan je o ova ograni~ewa ponekad mogao da se

oglu{i uz pomo} {ejh-el-islama, vrhovnog verskog poglavara, ali to nam samo kazuje da je sultan

i te kako bio svestan toga da ipak nema neograni~enu mo}. Jednostavnije re~eno, „despotska“

vlast osmanskih sultana teorijski je zavisila od Boga, a prakti~no od okolnosti kakve vladaju

me|u qudima.

Razlika izme|u dru{tava i stanovni{tva jugoisto~ne Evrope, s jedne, i osmanskih osvaja-

~a/tla~iteqa, s druge strane, okosnica je mnogih na{ih nacionalnih verzija istorije. Nema nikak-

ve sumwe u to da je i tokom osvajawa i tokom duge osmanske vladavine sukoba bilo mnogo, i da su

vlastodr{ci umeli biti i okrutni. Pa ipak, ~itavu istoriju jugoisto~ne Evrope od XIV do XX veka

ne ~ine samo sukobi. Kao i u mnogim drugim dru{tvima kojima vlada nadnacionalna i multikon-

fesionalna carska dràva, qudi se nisu samo opirali ve} su i traìli na~ina da se prilagode

istorijskoj situaciji, da stvore boqu budu}nost i za sebe i za zajednicu kojoj pripadaju. Ponekad

je u tom ciqu vaqalo „pregovarati“ s vlastodr{cima, a ponekad i aktivno sara|ivati s wima

kako bi se stekle li~ne ili kolektivne povlastice. Ponekad je vaqalo pokoriti se vlastima, ali

ponekad je trebalo odabrati ovaj ili onaj vid aktivnog ili pasivnog otpora. A to, opet, zna~i da

je svakodnevica ~esto bila va`nija od velikih politi~kih pitawa. Noviji radovi nam kazuju

mnogo toga o prakti~nim aspektima ìvota u jugoisto~noj Evropi za vreme osmanske vladavine, po

~emu vidimo i da je on u velikoj meri bio sli~an svakodnevnom ìvotu u drugim regionima Evrope

istog tog doba, vidimo da unutar jugoisto~ne Evrope postoje mnoge sli~nosti, ali i razlike od

jednog kraja do drugog.

Kad poredimo zakqu~ke do kojih su do{li autori novijih istoriografskih radova, vidimo kako

predstava o istorijskoj „specifi~nosti“ jugoisto~ne Evrope pod osmanskom vla{}u polako gubi

svoj osnov, i sve vi{e otkrivamo sli~nosti na{eg regiona s drugim regionima, ali i s dru{tvom u

kom trenutno ìvimo. Naravno, razlike i daqe postoje, i wih ni ti noviji radovi ne negiraju, ali

wih prosto nema toliko da bismo ~itavu jugoisto~nu Evropu za vreme Osmanskog carstva mogli da

proglasimo nekakvim egzoti~nim rezervatom. Na osnovu tih razlika boqe moèmo da shvatimo

kompleksnost dru{tava i u pro{losti i u sada{wici, {to u stvari i jeste jedan od osnovnih

zadataka istorijskog znawa, i to ne samo ovde.

U ovom priru~niku èleli smo da motivi{emo nastavnike, u~enike i nau~nike da istoriju jugo-

isto~ne Evrope za vreme Osmanskog carstva pogledaju na nov na~in. Da bismo izbegli preklapawa

ove kwige s drugim priru~nikom, priru~nikom o nacijama i dràvama u jugoisto~noj Evropi, ovde

se nismo bavili posledwim vekom Osmanskog carstva, ve} smo se zaustavili na kraju XVIII veka i

naveli svega nekoliko dokumenata s po~etka XIX. No ~ak i uz ovo ograni~ewe, pokazalo se da je na

ovako malo strana gotovo nemogu}e prikazati sve aspekte i pojedinosti pet vekova pozne sred-

wovekovne i rane novovekovne istorije jugoisto~ne Evrope. Morali smo da se drìmo dogovo-

renih prioriteta i da vr{imo strogu selekciju. Neke smo aspekte, koliko god va`ni oni bili, ili

u potpunosti presko~ili ili smo ih samo ovla{ nazna~ili. U izboru originalnih dokumenata

oslawali smo se na na{e saradnike i trudili se da damo nepristrasnu sliku, i u geografskom i

u tematskom smislu. Pa ipak, znamo da }e neki korisnici ovog priru~nika poèleti da upotrebe

i druge tekstove i ilustracije. Ako to bude tako, onda }e na{ ciq biti ostvaren – jer mi i èlimo

da motivi{emo nastavnike, u~enike, pa i istori~are od struke da postanu svesni bogatstva i kom-

pleksnosti istorije ovog regiona u vreme osmanske vladavine.

26

UVOD

Politi~ki

procesi

Oko 1300. do

1345. godine:

po~etak

{irewa

osmanske

vlasti na

severozapad

Male Azije, a na

ra~un

Vizantijskog

carstva; u ovom

periodu

osmanski

emirat bori se

za prevlast s

drugim turskim

emiratima u

Maloj Aziji;

ulema, sloj

islamskih

u~ewaka,

polako se

integri{e u

osmanski

politi~ki

sistem

Politi~ki

i vojni

doga|aji

1302 – Osman

odnosi pobedu

nad Vizantijom

kod Bafeona

1345 – Prvi

anga`man

osmanske vojske

u Evropi, na

strani budu}eg

vizantijskog

cara Jovana VIKantakuzina

(vladao

1347–1354)

Teritorija

1326 – Osvajawe

Bruse (Burse),

posle koje

padaju i Nikeja

(Iznik, 1331) i

Nikomedija

(Izmit, 1337)

1345 – Osvajawe

emirata

Karesija,

ukqu~uju}u tu i

isto~nu obalu

Dardanela

Dru{tvo

i

kultura

Vizantijski

gradovi polako

postaju

osmanski

(prete`no

muslimanski);

tokom XIV i XVveka sli~no se

de{ava i u

Maloj Aziji i na

Balkanu

1339 – Orhanova

xamija u Bursi,

prva xamija s

osnovom u vidu

slova T

1346–1347 –

Kuga iz Kafe

sti`e u jugois-

to~nu Evropu i

poga|a velik

deo ovog

regiona

Zna~ajni

doga|aji van

Osmanskog

carstva

1307 – Kraj sul-

tanata Rumskih

Selxuka; turski

emirati u Maloj

Aziji postaju

direktni vaza-

li mongolske

(ilhanidske)

dr`ave u

Persiji

1335 – Raspad

Ilhanidskog

carstva;

osmanski

emirat postaje

nezavisan

1337–1453 –

Stogodi{wi

rat izme|u

Francuske i

Engleske

1341–1354 –

Gra|anski rat u

Vizantiji

1345–1353 –

Velika

epidemija kuge,

crne smrti,

{irom Azije,

Evrope i

severne Afrike

Osman-

ski

sultani

Osman I(1281-1324)

Orhan(1324-1362)

27

OSMANSKO CARSTVO

Hronologija

28

HRONOLOGIJA

Murat I(1362-1389)

Bajazit I(1389-1402)

1402-1413Bajazitovisinovi sebore zavlast

Mehmed I(1413-1421)

1354–1402 –

[irewe

Osmanskog carstva

na jugoisto~nu

Evropu; tokom ovog

perioda, turska

pograni~na pleme-

na tek su po~ela

da se integri{u u

osmanski

politi~ki sistem,

pa su ~esto jo{

uvek ratovala za

svoj ra~un.

Osmanlije su

pribegavale

razli~itim poli-

ti~kim mehanizmi-

ma ekspanzije:

sklapali su ugo-

vore s postoje}im

dràvama jugois-

to~ne Evrope (koje

su postajale

vazalske), skla-

pali bra~ne

saveze, prosto

anektirali

odre|ene teri-

torije i svojim

ratnicima delili

timare, zemqi{ne

posede, nase-

qavali Turke iz

Male Azije itd. U

posledwoj deceni-

ji XIV veka, sultan

Bajazit sve je

vi{e insistirao

na integrisawu

ovih grupa u

Carstvo, {to je

me|u Turcima u

Maloj Aziji, ali i

me|u drugima,

dovelo do

nezadovoqstva

Postepeno ja~awe i

bri`qivo restauri-

sawe osmanske

dràve; ponovna

ali obazriva eks-

panzija i na Balkanu

i u zapadnom delu

Male Azije

1371 – Osmanska

vojska pobe|uje

srpsku na Marici

1389 – Prva bitka

na Kosovu;

Osmanlije odnose

pobedu nad koali-

cijom koju predvo-

di srpski knez

Lazar; Srbija

postaje vazal

Osmanskog carstva

1396 – Bitka kod

Nikopoqa;

Bajazit I nanosi

poraz krsta{koj

vojsci pod

vo|stvom

Sigismunda

Luksembur{kog,

kraqa Ugarske

1402 – Bitka kod

Angore/Ankare;

Timur Lenk

nanosi poraz

Bajazitu I i

zarobqava ga

1419–1420 –

Osmanska osva-

jawa na dowem

toku Dunava;

Vla{ka postaje

vazalska dràva

1354 – Osvajawe

Galipoqa

1361–1369 –

Osvajawe Trakije,

ukqu~uju}i tu i

Jedrene

Sedamdesete i

osamdesete

godine XIV veka –

osvajawe

Makedonije i

delova Gr~ke i

Albanije

1390–1391 – Prva

osmanska aneksija

turskih emirata

na jugozapadu

Male Azije

(Saruhan, Ajdin,

Mente{e, itd.)

1396 – Aneksijom

Vidina Bugarska

kona~no pada pod

osmansku vlast

1397–1398 –

Bajazit Idovr{ava osva-

jawe ve}eg dela

Male Azije

1402 – Timur

ponovo

uspostavqa neko-

liko turskih emi-

rata u Maloj Aziji

1419–1420 –

Osvajawe

Dobruxe, \ur|eva

i Turnua

1378–1391 –

Zelena xamija,

Iznik

1403–1414 –

Stara xamija,

Jedrene

1416 – Pobuna

{ejha Bedredina;

porazi}e ga

Mehmed I

1355 – Umire car

Stefan Du{an

(1331–1355),

Srbija po~iwe da

slabi

1370–1405 –

Vladavina Timur-

Lenka

1385 – Savez

Poqske i

Litvanije

Murat II(1421–1451,

s prekidom

1444–1446)

Mehmed II(1444-1446,1451-1481)

Videv{i Ugre s

vatrenim

oru`jem,

Osmanlije i

same po~iwu da

ga koriste, mada

ne sistemati~no

Osmanska

dràva postaje

prava organizo-

vana carevina

(„zlatno doba“

Osmanskog

1443 – Ugarski

pohodi na

Balkanu;

uspe{an ustanak

Albanaca pod

vo|stvom

Skenderbega

(\ur|a

Kastriota)

1444 – Novi

ugarski pohodi

na Balkanu,

poraz kod Varne

1448 – Druga

kosovska bitka,

Osmanlije

odnose pobedu

nad ugarskom

vojskom, koju

predvodi Jano{

Huwadi

(Sibiwanin

Janko)

1425–1428 –

Kona~na aneksija

jugozapadnog

dela Male Azije

(emirata Ajdin,

Mente{e, Teke,

Germijan i dr.)

1430 – Solun

pada pod

osmansku vlast

1439 – Osmanlije

prvi put osvajaju

Srbiju

1443 – Osmanlije

predaju Srbiju i

Albaniju

1453 – Osvajawe

Carigrada

1421–1437 –

Muratov

kompleks u

Bursi, ukra{en

keramikom iz

Tabriza

Carigrad postaje

glavni grad

osmanske

dràve,

Istanbul;

1439 – Na saboru

u Firenci vizan-

tijski car Jovan

VIII pristaje na

uniju pravo-

slavne crkve s

Rimokatoli-

~kom, a za uzvrat

traì krsta{ki

rat protiv

Osmanlija

1453 –

Stogodi{wi rat

zavr{ava se

pobedom

Francuza

29

OSMANSKO CARSTVO

30

HRONOLOGIJA

carstva);

uspostavqawe

stroge dvorske i

dru{tvene hije-

rarhije; pripad-

nici starog

plemstva, koje je

i osnovalo

carstvo, bivaju

razvla{}eni, a

neretko i

pogubqeni, uz

pomo} kapi

kulara, sul-

tanovih robova

koji su primili

islam; najve}i

deo zemqi{nih

poseda prelazi u

vlasni{tvo sul-

tana i deli se

kao timar, feud;

upotreba prve

generacije

vatrenog oru`ja

(Osmansko carst-

vo ~esto se nazi-

va i „barutno“)

1456 – Jano{

Huwadi nanosi

poraz

Osmanlijama kod

Beograda

1463–1479 –

Osmansko-

mleta~ki rat

1473 – Osmanlije

kod Otlukbelija

odnose pobedu

nad Uzun

Hasanom;

u~vr{}ivawe

osmanske vlasti

u Anadoliji

1475 – Bitka kod

Va{luja; mol-

davski knez

Stefan Veliki

(1457–1504)

nanosi poraz

Osmanlijama

1455–1456 –

Moldavija posta-

je vazalska

dràva

1459 – Kona~ni

pad Srbije

1460 – Osvajawe

Atinskog vojvod-

stva, Mistre i

ve}eg dela

Moreje

1461 – Osvajawe

vizantijskog

Trapezuntskog

carstva

1463 – Osvajawe

ve}eg dela Bosne

1468 – Osvajawe

Karamanije, u

Maloj Aziji

1470 – Osvajawe

Negroponta

(Eubeje)

1475 – Osmanlije

osvajaju Kafu,

|enovsku koloni-

ju na Krimu;

Tatarski hanat

na Krimu postaje

vazalska pokra-

jina Osmanskog

carstva

1479 – Osvajawe

ve}eg dela

Albanije

1480 – Osmanlije

osvajaju Otrant,

na jugu Italije;

predaju ga 1481.

godine

crkva Svete

Sofije postaje

xamija; grade se

Topkapi saraj

(sve do 1478.

godine), zatvore-

na tr`nica

(bezistan) i

nekoliko xamija

(me|u wima i

Fatihova xamija,

1463–1470)

1454 – Patrijarh

Genadije osniva

Carigradsku

bogosloviju

1476 – Prva

kwiga na gr~kom

{tampa se u

Milanu

(Konstantin

Laskaris,

E°éôoµ¤ ô¸v o·ô¬ôou ëü¦o¶ µ¨±¬v)

1455 – Gutenberg

{tampa Bibliju

1462–1505 –

Bladavina

Ivana III u

Moskvi; on svojoj

kneèvini pri-

paja druge

kneèvine, tako

da Rusija sti~e

nezavisnost od

Zlatne horde

(1480)

1469–1492 –

Vladavina

Lorenca di

Medi~ija u

Firenci;

vrhunac rene-

sanse

Bajazit II(1481-1512)

Selim I(1512-1520)

Smirivawe

unutra{wih

sukoba do kojih

je do{lo za

vreme vlasti

Mehmeda II, uz

o~uvawe cen-

tralisti~ke

organizacije

carstva i wenih

prednosti

O{tro suzbijawe

propersijskog

otpora u

Anadoliji,

znatno

pro{irewe

teritorije ka

Bliskom istoku,

~ime je dodatno

oja~ana islamska

komponenta

Osmanskog

carstva

1499–1503 –

Osmansko-

mleta~ki rat

1514 – Bitka kod

^aldirana,

velika pobeda

Osmanlija nad

Persijancima

1516 – Bitka kod

Marx Dabika,

velika pobeda

Osmanlija nad

Mamelucima

1483 – Osvajawe

Hercegovine

1484 – Osvajawe

Hilije i

Belgoroda

Dwestarskog

(Akermana);

Moldavija gubi

prilaz Crnom

moru

Osvajawe

mleta~kih

upori{ta u kon-

tinentalnom

delu Gr~ke i u

Albaniji

1499–1540 –

Osvajawe Like i

delova

Dalmacije

1514–1515 –

Prisajediwewe

isto~nog dela

Male Azije

1516–1517 –

Osvajawe Sirije,

Palestine i

Egipta; osmanski

protektorat nad

Mekom i

Medinom

1492 – Prote-

rivawe sefard-

skih Jevreja iz

[panije; ve}i

deo wih nailazi

na dobrodo{li-

cu u Osmanskom

carstvu, pa se tu

i naseqava;

1493 – Prva je-

vrejska {tampa-

rija u Carigradu,

osnovali je se-

fardski Jevreji

izbegli iz

[panije;

1493 – Prva slo-

venska {tampar-

ija u jugoisto~noj

Evropi na Ceti-

wu (pod mleta~-

kim uticajem);

tokom XVI veka

slovenske {tam-

parije osnivaju

se i u Vla{koj

(1508), Bosni,

Srbiji i Tran-

silvaniji, ali

ve}ina wih radi

veoma kratko

1505 – Xamija

Bajazita II u

Carigradu

1489 – Kipar

postaje mleta~ka

teritorija

1492 – Kolumbo

otkriva Ameriku

1494 –

Francuski poho-

di na Italiju;

po~etak itali-

janskih ratova

1497–1498 –

Vasko da Gama

otkriva morski

put od Portugala

do Indije

1502 – Osnivawe

safavidske

dinastije u

Persiji; Persija

postaje {iitska

1517 – „95 teza“

Martina Lutera

u Vitenbergu, u

Nema~koj;

po~etak

reformacije

31

OSMANSKO CARSTVO

32

HRONOLOGIJA

Sulejman IZakono-

davac(1520-1566)

Vrhunac

osmanske mo}i;

{irewe teri-

torije i u Evropi

i u Aziji, kombi-

novawem vojne

sile i ìve

diplomatske

aktivnosti; sis-

tematizovawe

osmanskog zako-

nodavstva i

uprave

1526 – Bitka kod

Moha~a, velika

pobeda nad

Ugrima

1529 – Po~etak

osmansko-

habzbur{kog

sukoba u

Ugarskoj; prva

neuspe{na opsa-

da Be~a

1538 – Uspe{an

pohod Osmanlija

na Moldaviju

1541 – Novi

Sulejmanov

pohod na Ugarsku

1519 – Alìr

priznaje osman-

sku vlast

1521 – Osvajawe

Beograda

1522 – Osvajawe

Rodosa

1534–1535 –

Osvajawe Iraka

1538 – Aneksija

Bendera (Tigine)

1541 – Osvajawe

centralne

Ugarske

(budimske

kneèvine);

Transilvanija

postaje vazalska

kneèvina

1526 – Piri-reis

(1465–1554) pi{e

Kitab-i-Bahriye,

Kwigu o

pomorstvu, u

kojoj saìma

ukupno pomorsko

iskustvo svoje

epohe; 1513.

sa~inio je i

detaqnu

pomorsku mapu,

na kojoj je

prikazao i

Severnu i Ju`nu

Ameriku

1538 – Sinan,

poznat i kao

Mimar Sinan

(1490–1588),

postaje glavni

carski gra-

diteq; osmanska

arhitektura

nalazi se na

vrhuncu

1519 – Karlo Vizabran za

rimsko-nema~kog

cara; po{to je od

1516. bio i kraq

[panije, Karlo

V, izdanak loze

Habzburgovaca,

postaje jedan od

glavnih

protivnika

Osmanskog

carstva

1519–1522 –

Magelan po{ao

na prvo puto-

vawe oko sveta

1526 – Po~etak

Mogulskog

carstva u Indiji

1543 – Kopernik

objavquje svoje

delo Derevolutionibusorbium coelestum(O kruèwu

nebeskih tela)

1545–1563 –

Tridentski kon-

cil, reforme

unutar

katoli~anstva

Selim II(1566-1574)Pijanica

Murat III(1574-1595)

Finansijska

kriza, ak~a

devalvira, veli-

ka inflacija

1555 – Osmansko-

persijski mir u

Amasiji, stabi-

lizuje se isto~na

granica Osman-

skog carstva

1571 – U bici

kod Lepanta

mornarica Svete

lige porazila

osmansku

1578–1590 –

Iscrpquju}i rat

s Persijom

1551–1552 –

Aneksija Banata

1566 – Osmanlije

osvajaju ostrvo

Hios

1570–1571 –

Osvajawe Kipra

Osvajawe

Azerbejxana i

nekoliko persi-

jskih pokrajina

Polovinom XVIveka reformaci-

ja se {iri na

Ugarsku i

Transilvaniju;

Saksonci

nastaweni u

Transilvaniji

primaju luteran-

sku veru, a velik

broj Ugara

kalvinisti~ku

1550–1557 –

Mimar Sinan

gradi

Sulejmanovu

xamiju u

Carigradu

1555 – Prva

kwiga {tampana

na albanskom

jeziku (u

Italiji):

Me{ari, dom

\ona Bazukua

1557 – Obnova

srpske

pravoslavne

patrijar{ije u

Pe}i

1567 – Prva

jermenska

{tamparija u

Carigradu

1569–1575 –

Mimar Sinan

gradi Selimovu

xamiju u Jedrenu

1580 – Po{tuju}i

pritu`be ver-

skih vo|a, sul-

tan daje naredbu

da se sru{i

opservatorija u

Carigradu

1551–1556 – Rusi

osvajaju tatarske

hanate Kazaw i

Astrahan

1555 –

Augzbur{ki

verski mir

1556 – Karlo Vabdicira;

Habzbur{ko

carstvo deli se

na naslednike

iz {panske i

austrijske

nasledne linije

1562–1598 –

Verski ratovi u

Francuskoj

1566 – Po~etak

ustanka protiv

[panaca u

Nizozemqu

1587–1629 –

Vladavina Abasa

I u Persiji,

dinastija

Safavida je na

vrhuncu mo}i

33

OSMANSKO CARSTVO

34

HRONOLOGIJA

Mehmed III(1595-1603)

Ahmed I(1603-1617)

Mustafa I(1617-1618)

Osman II(1618-1622)

Mustafa I(1622-1623)

Murat IV(1623-1640)

Ozbiqna kriza

Osmanskog carst-

va; zbog dugih

ratova protiv

Habzburgovaca i

Persije zemqa

se na{la u

finansijskim

te{ko}ama, a

tradicionalna

vojna organi-

zacija, naro~ito

kowica, po~ela

je da slabi; zato

se sve ~e{}e

pribegava

pla}enicima, a

zemqi{ni zakup

se pove}ava

Zbog poku{aja

unutra{wih re-

formi dolazi do

pobune jani~ara,

koji svrgavaju sul-

tana i ubijaju ga

Stroge mere,

ponovno uvo|ewe

reda i zakona

1593–1606 –

Te`ak, iscrpqu-

ju}i rat protiv

Svete lige,

predvo|ene aus-

trijskim

Habzburgovcima;

pobuna u rumun-

skim kne`evina-

ma (1594)

1602–1612 – Rat

s Persijom

1606 – Mirovni

ugovor kod

@itva-Toroka,

sklopqen s

austrijskim

Habzburgovcima

1620–1634 – Rat

s Poqskom i

Litvanijom oko

kontrole nad

Moldavijom

1623–1639 – Rat

s Persijom;

porazi u bitkama

protiv Abasa I,ratni pohodi

Murata IV,

mirovni spo-

razum u Kasr-i-

[irinu (1639),

Osmansko carst-

vo se vra}a u

granice od 1555.

i 1612. godine

Osmanlije gube

teritorije

osvojene

1578–1590: ovo

su ujedno prvi

ve}i teri-

torijalni gubici

koje }e Osmansko

carstvo

pretrpeti

1583–1586 –

Muratov kom-

pleks u Manisi

1596–1609 – Bune

xelalija u Maloj

Aziji

1609–1616 –

Sultan

Ahmedova xamija

(Plava xamija) u

Carigradu

1627 – Patrijarh

Kiril Lukari

osniva gr~ku

{tampariju u

Carigradu; po

patrijarhovom

pogubqewu,

Osmanlije je zat-

varaju 1638.

godine

1635 – Revanski

paviqon u

Topkapi saraju

1588 – Engleska

mornarica

nanosi poraz

{panskoj Armadi

1598 – Nantski

edikt, kojim se

dozvoqava

kalvinisti~ka

veroispovest

1603 – Umire

Elizabeta I(1558–1603);

Xejms Stjuart,

{kotski kraq,

postaje i kraq

Engleske, ~ime

su ova dva kra-

qevstva kona~no

ujediwena

1613 – Dinastija

Romanovih u

Rusiji

1618–1648 –

Tridesetogo-

di{wi rat

35

OSMANSKO CARSTVO

Ibrahim I(1640-1648)Ludi

Mehmed IV(1648-1687)

Posle nekoliko

godina

unutra{wih

nemira, veliki

veziri iz

porodice

Koprulu

(]uprili}) uspe-

vaju da u~vrste

svoj poloàj, da

ponovo

uspostave red u

zemqi i da

pokrenu nova

teritorijalna

osvajawa

1645–1669 –

Iscrpquju}i rat

s Mlecima

1656 – Mehmed-

pa{a ]uprili}

imenovan za

velikog vezira i

dobija punomo}

da vlada carevi-

nom

1661 – Fazel

Ahmed-pa{a

]uprili}

nasle|uje svog

oca na mestu

velikog vezira

(1661–1676)

1672–1676 – Rat

s Poqskom i

Litvanijom

1683 – Druga

opsada Be~a;

austrijsko-

poqska vojska

nanosi osmanskoj

teàk poraz

1684 – Osnivawe

Svete lige, koju

~ine Austrija,

Poqska i

Litvanija,

Venecija i

Papska dràva,

a od 1686. i

Rusija

Osvajawe Krita

(okon~ano tek

1669)

Osvajawe

Podoqa

1686–1687 –

Austrijske trupe

osvajaju Ugarsku

i Transilvaniju

1648–1657 –

ûveni osmanski

geograf i

istori~ar Katib

êlebija

(1609–1657) pi{e

zemqopisnu

raspravu

Cihannüma(Karta sveta)

1665–1666 –

Mesijanski

pokret Sabataja

Zevija

1667 – Veliki

zemqotres, u

kom je Dubrovnik

znatno o{te}en

1640 – Po~etak

engleskog

gra|anskog rata

izme|u kraqa i

parlamenta

1648 – Pobuna

Kozaka u

Ukrajini pod

vo|stvom ata-

mana Bogdana

Hmeqnickog;

kriza u Poqskoj

i Litvaniji

1655–1660 – Prvi

nordijski rat

1661 – Po~etak

vladavine Luja

XIV, francuskog

kraqa

1643–1715; vrhu-

nac francuskog

apsolutizma

1685 – Opozvan

Nantski edikt

1687 – Isak

Wutn pi{ePhilosophianaturalis principiamathematica(Matemati~ki

principi

filozofije

prirode)

36

HRONOLOGIJA

Sulejman II(1687-1691)

Ahmed II(1691-1695)

Mustafa II(1695-1703)

Ahmed III(1703-1730)

Posle velikih

monetarnih i

fiskalnih

reformi,

Osmansko car-

stvo ponovo je u

stawu da izdrì

ratove

1695 –

Reorganizacija

zemqi{nih pose-

da, uvodi se

doìvotno vlas-

ni{tvo nad

zemqi{tem, tzv.

malikane; zah-

vaquju}i tom

novom sistemu,

plemi}ke

porodice u

provinciji ja~aju

i s vremenom

sti~u velika

nasledna imawa

Tzv. doba lala, u

kom dolazi do

kulturne obnove,

poku{aja

unutra{we

reforme i do

otvarawa prema

zapadu, na ~emu

naro~ito radi

1697 – U bici

kod Sente

Austrijanci

nanose poraz

Osmanlijama

1699 –

Karlova~ki mir

1710–1711 – Rat

s Rusijom

1715–1718 – Rat

s Mlecima i

Austrijom;

Osmanlije

doìvqavaju

poraz, koji }e

biti zape~a}en

Poàreva~kim

mirom

1688–1690 –

Austrija privre-

meno osvaja

Beograd i druge

delove Srbije

Karlova~kim

mirom Osmansko

carstvo ustupa

Habzburzima

Ugarsku (sa

Slavonijom) i

Transilvaniju,

Mlecima Moreju,

Liku i neke de-

love Dalmacije,

Poqskoj Podoqe

a Rusiji Azov

Osmanlije uspe-

vaju da povrate

Azov

1715 – Osmanlije

osvajaju Moreju,

koja je dotad pod

mleta~kom

vla{}u

1690 – Po{to su

Osmanlije

povratile

Beograd po~iwe

prva velika

seoba Srba s juga

Srbije i Kosova

u Slavoniju i

Ugarsku

1694 – Knez

Konstantin

Bran~oveanu u

Bukure{tu osni-

va Gr~ku

kneèvsku

akademiju; u XVIIIveku sli~na

ustanova osniva

se i u Ja{iju, u

Moldaviji

Oko 1700 –

Dimitrije

Kantemir

(1673–1723),

ina~e i kompozi-

tor, pi{e

raspravu o

osmanskoj muzi-

ci, i objavquje

zapise 353

instrumentalna

komada

1688 – Slavna

revolucija u

Engleskoj,

Engleska postaje

parlamentarna

monarhija

1689 – U Rusiji

Petar I preuzima

vlast

(1682–1725)

1700–1721 –

Veliki severni

rat, velika

pobeda Rusije

nad [vedskom

kod Poltave

(1709)

1701–1714 – Rat

za {pansko

nasle|e

37

OSMANSKO CARSTVO

Mahmud I(1730-1754)

Ibrahim-pa{a

Nev{ehirli

(1718–1730);

me|utim, posle

pobune jani~ara,

Ibrahim-pa{a i

sultan moraju da

abdiciraju

Obazrive

reforme,

naro~ito u

artiqeriji (zah-

vaquju}i fran-

cuskom

stru~waku grofu

De Bonevalu) i

urbanizacija

(vi{e od 60

javnih ~esmi u

Carigradu)

1730–1736 – Rat

s Persijom

1736–1739 – Rat

s Rusijom i

Austrijom,

okon~an

Beogradskim

mirom

1743–1746 – Rat

s Persijom

1716–1718 –

Osmanlije

predaju

Austrijancima

Banat, severnu

Srbiju i

Olteniju (zapad-

nu Vla{ku)

1722–1725 –

Posle nemira u

Persiji, osvaja-

we Gruzije,

Azerbejxana i

[irvana

1730 – Osmanlije

gube Azerbejxan

i [irvan, kojima

odsad vlada

Nadir, persijski

{ah (1736-1747)

Osmanlije gube

Gruziju

Oltenija se vra-

}a Vla{koj, a se-

verna Srbija pod

okriqe Osman-

skog carstva;

Rusija ponovo

dobija Azov

1720 – Kwiga

svetkovina

(Surname-i Vehbi),opis slavqa pri-

likom obreziva-

wa sultanovih

sinova, napisao

pesnik Vehbi,

ilustrovao s 137

minijatura Levni

(1673–1736)

1727 – Prvu

osmansku {tam-

pariju osniva

Ibrahim Mute-

ferika, u Cari-

gradu; {tampari-

ja zatvorena po

wegovoj smrti

1745. godine

1728 – Fontana

Ahmeda III(ispred Topkapi

saraja)

Druga seoba Srba

u Banat i

Ugarsku

1746 – U Vla{koj

knez Konstantin

Mavrokordat

1749. ukida

kmetstvo; 1749.

sli~nu reformu

sprovodi i u

Moldaviji

1722 – Avganci

prodiru u

Persiju, kraj

safavidske vla-

sti

1726–1730 – [ah

Nadir

(1736–1747)

ponovo osna`uje

Persiju

1733–1735 – Rat

za poqsko

nasle|e

1740–1786 – Vla-

davina Fridriha

II u Pruskoj

1740–1748 – Rat

za austrijsko

nasle|e

1748 – Montes-

kje, Duh zakona

1751–1780 – U

Parizu izlazi

Enciklopedija, u

35 tomova, naj-

ve}e dostignu}e

evropskog pro-

svetiteqstva

38

HRONOLOGIJA

Osman III(1754-1757)

Mustafa III(1757-1774)

Abdulhamid I(1774-1789)

Selim III(1789-1807)

Posle duèg

perioda mira i

neme{awa u

sukobe u Evropi,

Osmansko cars-

tvo upu{ta se u

rat s Rusijom, i

tada na videlo

izlazi sva wego-

va slabost, {to

}e samo jo{

ubrzati wegovo

daqe opadawe;

mo} ajana,

lokalnih ugled-

nika, raste, dok

u provincijama

slabi autoritet

centralne

vlasti

Nastojawa da se

uz pomo} Zapada,

naro~ito

Francuske, pono-

vo oja~a osmans-

ka vojna snaga;

me|utim, ratovi

1787–1792

pokazuju da ovi

poku{aji nisu

urodili plodom

Poku{aji vojne,

finansijske,

administrativne

i politi~ke

reforme (nizam-icedid, novi

sistem); refor-

ma propada zbog

unutra{wih

nemira i zbog

otpora konzerva-

tivnih jani~ara;

u unutra{wosti

zemqe mo} ajana

dostiè vrhunac

1768–1774 –

Osmansko-ruski

rat; ruska vojska

okupira Krim,

Moldaviju i

Vla{ku, ruska

mornarica

nanosi Osman-

lijama poraz na

Egejskom moru i

podsti~e pobune

u Gr~koj i na

~itavom Levantu

1774 – Ku~uk-kaj-

narxijski mir;

Rusija se u~vr{-

}uje na severnim

obalama Crnog

mora i postaje

glavni za{titnik

pravoslavaca u

Osmanskom

carstvu

1787–1792 – Rat

s Rusijom i Aus-

trijom, Osman-

lije trpe te{ke

poraze; Francus-

ka revolucija i

problemati~na

situacija s

Poqskom spasa-

vaju Osmansko

carstvo ozbiq-

nijih teritori-

jalnih gubitaka

1798–1799 – Fra-

ncuski pohod na

Egipat i Siriju

1774 – Krim

vi{e nije vazal-

ska provincija

Osmanskog cars-

tva

1775 – Osmanlije

predaju Bukovinu

(severozapadnu

Moldaviju)

Austriji

1783 – Rusija

anektira Krim

1788–1792 –

Rusija anektira

Jedisan

1766–1767 –

Osmanske vlasti

ukidaju bugarsku

arhiepiskopiju u

Ohridu i srpsku

patrijar{iju u

Pe}i; gr~ki pat-

rijarh u Carigra-

du dobija crkvenu

vlast nad svim

podanicima pra-

voslavne vere ko-

ji ìve u Evropi

1784 – U

Carigradu se

ponovo otvara

turska {tampa-

rija

1756–1763 – Sed-

mogodi{wi rat

1762–1796 –

Vladavina

Katarine II u

Rusiji

1772 – Prva

podela Poqske

1775–1783 – Rat

za nezavisnost u

Americi

1780–1790 –

Vladavina

Josifa II u

Austriji

1787 – Ustav

SAD

1789 – Po~etak

Francuske revo-

lucije

1793, 1795 –

Druga i tre}a,

kona~na podela

Poqske

I-1. Orhan se èni }erkom tekfura1 od

Jar Hisara

Deo 13

U ovom delu re}i }u kako su uzeli nevestu,

koja be{e k}er tekfura od Jar Hisara,

kome su je dali i {ta je s wom posle bilo.

Gazi2 Osman3 dade je svom sinu gazi-

Orhanu,4 wu kojoj ime be{e Ulufer Hatun.

A Orhan je tad ve} bio sr~an mladi}. […] A

kad osvoji{e ova ~etiri utvr|ewa [Bile-

xik, Jar Hisar, Inegol, Aja Nikolu], done-

{e pravdu i jednakost toj pokrajini. I svi

qudi [iz tih sela] vrati{e se i nastani{e

1 Tekvur ili tekfur, vlastelin, vladar mawe oblasti hri{}anske vere, ~ija }e zemqa s vremenom biti

integrisana u Osmansko carstvo.2 Gazi(ja), ratnik, junak, borac za veru.3 Osman I, osniva~ osmanske dràve, vladao od oko 1281. do 1324.4 Orhan, osmanski vladar 1324-1362.

PRVO POGLAVQE

[irewe osmanske vlasti u jugoisto~noj Evropi

Osmanska ekspanzija otpo~ela je oko 1300. godine sa severozapada Male Azije i nastavila se

sve do poznog XVII veka, ta~nije do 1672. godine, kada je osvojena posledwa zna~ajnija teritori-

ja, Podoqe (koje je u to vreme bilo pokrajina Poqske i Litvanije a sada pripada Ukrajini).

Tako je jedno malo polunomadsko sto~arsko pleme postalo osniva~ ogromne birokratizovane

imperije koja se prostirala na tri kontinenta.

Najve}i deo jugoisto~ne Evrope osvojen je u XIV i XV veku, s tim {to su neki krajevi zauzeti

tek kasnije (na primer Slavonija, Banat, Kipar, Krit), dok neki nikad nisu potpali pod osmans-

ku vlast (na primer Krf, Dalmatinsko primorje, Hrvatska i Slovenija). Za narode u ovom regio-

nu osmanska vladavina predstavqa veoma zna~ajnu istorijsku ~iwenicu, koja je wihov ìvot

odredila i u neposrednom i u dugoro~nom smislu. Istori~ari su o tome imali razli~ita, a po-

nekad i opre~na mi{qewa, ali su istoriju uglavnom pisali sa stanovi{ta nacije, iako nacija

u poznom sredwem veku uop{te nije bila glavni kriterijum razgrani~avawa. Zato oni to doba

uglavnom predstavqaju kroz niz juna~kih podviga, kao hrabru borbu svog naroda protiv nad-

mo}nog neprijateqa, a o osmanskim osvajawima pi{u ili kao o katastrofi za svoj narod, pa i

za ~itavu evropsku civilizaciju, ili pak hvale mir koji je ova centralisti~ka vladavina done-

la. Me|utim, drugi istori~ari skre}u nam pa`wu na to da je ~itav taj proces {irewa bio dale-

ko kompleksniji, da je u wemu nemogu}e jasno razdvojiti etni~ke, verske i kulturne grupe, da je

tokom wega bilo i velikih ratnih pohoda i sitnih ~arki. A u praksi, na samom terenu, nisu

postojale one jasne granice koje su moderni istori~ari tako lako povukli: osmanskim vlasti-

ma je, naime, dobra mreà saradnika bila jednako va`na koliko i ratovawe. Juna{tvo i po-

`rtvovanost sastavni su deo ove pri~e isto koliko i okrutnost, patwa i prevare.

U ovom poglavqu ne èlimo da damo detaqan prikaz osmanskih osvajawa i/ili otpora koji

su pruàli pojedini narodi: navodimo ograni~en broj izvornih istorijskih dokumenata, kako bi

u~enici mogli da steknu makar okvirnu predstavu o kompleksnosti tog procesa, ali i o ìvotu

qudi tog vremena i o razli~itim predstavama koje su oni imali o nekim istorijskim doga|ajima.

Ia. Po~eci osmanske dràve u Anadoliji

39

gde im je i mesto. @ivot, ~inilo se, posta-

de boqi no {to je to bio pod nevernicima.

Jer ~uv{i kako ovi nevernici sad dobro

ìve, i qudi iz drugih pokrajina po~e{e

da pristiù. A gazi-Osman htede ven~awe

kako bi svom sinu gazi-Orhanu doveo Ulu-

fer Hatun za ènu. I tako i u~ini. Ulufer

Hatun je gospa koja drì tekiju [dervi{ki

manastir] odmah pored bursanske tvr|ave,

nedaleko od vrelâ s toplom vodom. Ona je

izgradila i most preko Uluferinog poto-

ka. A po tom mostu potok je i dobio ime. I

gazija Murat-han5 i Sulejman-pa{a6 weni

su sinovi. Obojici je otac Orhan-gazi. A

kad je gospa umrla, sahranili su je zajedno

s gazi-Orhanom unutar zidina bursanske

tvr|ave.A¦ikpa¦a-zâde, str. 102

A{ik-pa{ina hronika jedna je od pr-

vih hronika osmanske dinastije, ali

ona je nastala u XV veku, dakle, vi{e od sto

godina posle doga|aja koji se u woj opisuju.

Za{to se Orhan-gazi oènio tekfu-

rovom }erkom? Za{to je odluku o toj

ènidbi doneo wegov otac? Zamisli

sebe u Orhanovom poloàju.

[ta su, po A{ik-pa{i, glavne osobine

koje jedna osmanska gospa treba da ima?

I-2. Osvajawe Karaxa Hisara i prvo

~itawe hutbe u gazi-Osmanovo ime

Deo 14

U ovom delu re}i }u kako je gazi-Osman

uveo molitvu petkom u svoje ime i kako je

to do~ekano u gradu.

Kad je zauzeo Karaxa Hisar, [mnoge] ku}e u

gradu bile su puste. A mnogi su pristizali

iz Germijana i drugih krajeva. Traìli su

od gazi-Osmana da im dâ dom. I tako wima

Osman-gazi dade dom. I grad uskoro po~e

da cveta. I stado{e one mnoge crkve pret-

varati u xamije. Pa ~ak i tr`nicu izgradi-

{e. I taj se narod [kavim, {to moè da zna-

~i i pleme] dogovori me|u sobom da obav-

qa molitve petkom, pa ~ak i kadiju zatra-

ì. A be{e tu jedan sveti ~ovek po imenu

Dursun Faki. On je ovom plemenu sluìo

kao imam. I oni se wemu obrati{e. Tada

on ode gazi-Osmanovom tastu Edu Baliju i

re~e mu to. Ali, i pre no {to je uspeo da

zavr{i, do|e gazi-Osman. Ovaj ga upita to

isto. Osman je razumeo {ta pleme ho}e.

Gazi-Osman re~e: „[ta god da imate a da

treba da se uradi, uradite to.“ Dursun

Faki re~e: „O hane, treba nam sultanova

dozvola.“7 Gazi-Osman na to re~e: „Ja sam

ovaj grad osvojio sabqom. [ta je sultan

imao s tim da sad wega treba da pitam za

dozvolu? Isti onaj Bog koji je wemu dao

sultanat meni je dao moju snagu i moj hanat.

A ako mi zbog ovog barjaka {togod zamera,

neka zna da sam ja nosio svoj barjak u borbi

protiv nevernika. I ako mi kaè da je on

od loze Selxuka [Âl-i Salçukvan], ja }u mu

re}i da sam ja sin Goka Alpa. I ako kaè

da je u ove krajeve stigao pre nas, re}i }u

mu da je moj ded Sulejman-{ah ovde stigao

i pre wega.“ I tako pridobi onaj narod

[pleme]. Dursunu Fakiju dade zvawe kadije

i pravo da drì molitvu. Prva hutba ~ita-

na je na Karaxa Hisaru. Tamo pro~ita{e i

molitve za Bajram.A¦ikpa¦a-zâde, str. 102-103

40

[IREWE OSMANSKE VLASTI U JUGOISTO^NOJ EVROPI

5 Murat I, osmanski vladar (1362-1389).6 Sulejman-pa{a, najstariji Orhanov sin, poveo Osmanlije na prve pohode po Balkanskom poluostrvu i osvo-

jio Galipoqe 1354; umro 1357.7 Dozvola selxu~kog sultana od Konije (Ikoniona), koji je formalno bio nadre|en ratnicima iz pograni~-

nih podru~ja kakav je Osman.

?

I-3. Kako su sukobi me|u hri{}anskim

dràvama na Balkanu olak{ali

prodor OsmanlijaPreìveo je samo Amorat,8 koji je bio mlad i

neobuzdan i koji se svom silom borio protiv

Bugara. Traìo je od Grkâ da ga propuste, ali

su ga zaustavili mnogi brodovi i ~amci koje je

Kantakuzin9 imao i odràvao kako bi obezbe-

dio sebi prolaz do Galipoqa. Amorat, kao

{to smo rekli, morao je da krene preko mora.

A kad je Kantakuzin uvideo da ne moè da

hrani vojnike na brodovima zato {to nije

bilo dovoqno hleba ni sviwetine i {to je

carska riznica svakim danom bivala sve

praznija, {to je dukata i srebrwaka bilo sve

mawe, porazmislio je o ovome i poslao glas-

nike u Trnovo, bugarskom caru Aleksandru,10 i

zatraìo od wega da mu pomogne da nahrani

vojsku kako bi mogao da sa~uva prolaz do

Galipoqa. No ~uv{i ovo, Bugari stado{e da

se rugaju i da ismevaju Grke, da ih vre|aju i da

im psuju ène i majke, i tako ih odbi{e. Kad

je to doznao, Kantakuzin zapade u te{ku brigu

i posla glasnike srpskim vladarima Uro{u,

despotu Ugqe{i i kraqu Vuka{inu ne bi li

od wih dobio pomo} za svoju mornaricu. No i

ovi, ~uv{i to, stado{e da se rugaju i da isme-

vaju Grke, da ih vre|aju i da im psuju ène i

majke, i tako ih vrati{e nazad ne dav{i im

ni{ta. Kad je to doznao, Kantakuzin zapade u

te{ku brigu, i vi{e nije znao {ta da ~ini.

Tad Kantakuzin posla glasnike i bugarskom

caru i srpskim vladarima i re~e im: „Niste

nam hteli pomo}i, ali zaàli}ete zbog toga.“

A oni se ne obazre{e na wegove re~i, nego

odvrati{e: „Kad Turci do|u do nas, mi }emo

se braniti.“ Tad Kantakuzin sklopi dogovor s

Amuratom, zakle{e se jedan drugom i razme-

ni{e pisma, koja se i dan-danas ~uvaju, da

Turci nikad ni na koji na~in ne}e u~initi

ni{ta naào Grcima u Romaniji.11 Turci se

zakle{e da }e dràti re~, a Kantakuzin ih na

to propusti do Galipoqa.Georgieva, Kitanov, str. 4-6

Anonimni pisac ove bugarske hronike

iz XVI veka ima veoma neodre|ene i

nepouzdane podatke o istorijskim doga|aji-

ma s polovine XIV veka. Zapravo je Jovan

Kantakuzin pozvao Osmanlije, koje je pred-

vodio Sulejman, Orhanov sin i Muratov sta-

riji brat, da mu pomognu u gra|anskom ratu

protiv Jovana V Paleologa (1341–1391). U

to vreme, Srbe je predvodio car Stefan

Du{an (1331–1355), koji je iskoristio gra-

|anski rat u Vizantiji kako bi osvojio neke

vizantijske teritorije.

41

OSMANSKO CARSTVO

8 Bugarski oblik Muratovog imena (Murat I, 1362-1389).9 Jovan VI Kantakuzin, vizantijski car 1341-1354; bio je prinu|en da abdicira, potom se zamona{io i postao

jedan od najve}ih u~ewaka poznog Vizantijskog carstva.10 Ivan Aleksandar, 1331-1371.11 Pod Romanijom treba podrazumevati teritoriju Vizantijskog carstva.

U islamskoj politi~koj tradiciji, ~ita-

we hutbe, propovedi koju imam drì

petkom i o bajramima, i to u vladarevo ime

znak je suverenosti, nezavisne dràvne vla-

sti. U ovoj hronici, pisanoj u XV veku, istorij-

ska realnost doga|aja s po~etka XIV veka je

iskrivqena: zapravo su Mongoli sru{ili

Selxu~ki sultanat jo{ 1307. godine, dakle,

pre nego {to je Osman uspeo da se proglasi su-

verenim. Osim toga, posle 1307. Osman, a kas-

nije i wegov sin Orhan, pla}ali su danak mon-

golskom ilhanatu u Persiji sve dok se ovaj nije

raspao krajem tridesetih godina XIV veka.

Kako je Osman u~vrstio svoju vlast?

Koje nam informacije daju ova dva

teksta o etni~kom i verskom sastavu

severozapadne Anadolije uo~i osman-

skog osvajawa?

Ib. Osvajawe Balkanskog poluostrva

?

Da li nepouzdanost podataka koje

ovaj anonimni autor bugarske hroni-

ke koristi uti~u na ubedqivost wego-

vog prikaza? Ili misli{ da on koristi

neta~ne podatke zato {to ima odre|enu

nameru, zato {to ima „poruku“?

I-4. Ferman Murata I kojim se Evrenos-

begu potvr|uje pravo da upravqa

ju`nom Makedonijom (1386)

Uzvi{enim carskim potpisom nare|uje se

slede}e:

Wegovom dostojanstvu, za{titniku i osni-

va~u provincije, ponosu me|u plemenitim

osvaja~ima, zapovedniku ratnika za veru i

istrebqewe nevernih i naznaboàca, gaz-

iji haxi Evrenos-begu, neka ga sre}a uvek

prati, koji je zajedno s mojim bratom i gos-

podarem gazijom Sulejmanom pro{ao po-

krajinu Rumeliju i osvojio zemqe. Za we-

gove usluge dodequjem mu: grad \umur|inu,

potom grad Ser sve do Bitoqa i Bigli{te

i Hrupi{te, koji }e odsad biti jedan san-

xak (s dohotkom od deset puta stotinu hi-

qada ak~i),12 a koje je sve on zasluìo svo-

jom sabqom.

I naimenovao sam te za glavnog zapoved-

nika ovih zemaqa i ovih boraca za veru i

vojnika i zapovedio ti: budi im odan gos-

podar. Samo, ~uvaj se da te ta{tina ne po-

nese pa da kaè{: „Ja sam otvorio i osvo-

jio ove delove Rumelije“, nego boqe znaj

da zemqu prvo ima Bog, a potom Prorok. A

pod zapovedni{tvom Boga svemo}nog i

Proroka i wegovog zastupnika ona je data

tebi.Odbrani, I, str. 187-189.

Evrenos je jedan od prvih predvodni-

ka akinxija, neregularnih pe{adij-

skih jedinica koje ratuju za plen. Ferman iz

1386. godine svedo~i o Muratovim nastoja-

wima da vo|e ovakvih grupa, koje su u po~et-

ku osmanske ekspanzije mahom ratovale za

svoj ra~un, integri{e u dràvni sistem.

Kako je Murat poku{ao da pridobije

Evrenos-begovu vernost i da ga pri-

voli na poslu{nost?

I-5. Uloga lokalnih/doma}ih saradnika

u {irewu osmanske vlasti na Balkanu

Prema predawu [rivayet iderlerki], zemqe

koje drì Sosmanoz13 Aleksenderosov sin

padaju na jedrensku stranu reke Dunav

[Tuna]. Dok se pribliàvamo Vla{koj

[Eflak], s druge strane Dunava je Vla{ka,

a s ove strane Sosmanozova zemqa. A ona

zaista be{e lepa i bogata. Davala je meda

i maslaca i ovaca ~itavom svetu. I sve

druge proizvode i dobrobiti imala je vi-

{e od drugih pokrajina. A sna`nih utvr|e-

wa u woj bilo je vi{e od ~etrdeset.

[…]Kako je Ali-pa{a14 stigao do tvr|ave Pro-

vadije [Pravadi]Pri~a se da je Ali-pa{a, pokupiv{i voj-

sku, krenuo od Jedrena ne bi li stigao u

Ajdos. êlnik (suba{a) Provadije, izvesni

Husein-beg, koji je zapravo bio nevernik,

ali je bio ~uven sa svoje velikodu{nosti,

do~ekao je pa{u i poèleo mu dobrodo{-

licu. Pruìo mu je sve gostoprimstvo.

Pa{a tad pre|e potok Kamxi i stiè do

tvr|ave ênek [ênge]; tu zakona~i, a su-

tradan se spusti nedaleko od Provadije.

42


12 Ak~a (aspra), sitan srebrni novac, u upotrebi uglavnom od XIV do XVII veka.13 Ivan [i{man, bugarski vladar (car) od Trnova (1371-1395), sin Ivana Aleksandra (1331-1371).14 Ali-pa{a ândarlizade, sin Halila Hajredina pa{e, bio je, kao i wegov otac, vojni sudija, vojni zapoved-

nik, a potom i veliki vezir, od 1389. pa do smrti 1407. godine. Bio je izuzetno ve{t u upravnim, diplomatskim

i vojnim poslovima, i sluìo je, redom, trima gospodarima: Muratu I, Bajazitu I i Sulejmanu.

?

?

43

OSMANSKO CARSTVO

Odabra hiqadu boraca da prate Jah{i-

bega, sina Temur-ta{ovog, i posla ovog u

Provadiju s re~ima: „Idi i vidi da li mo-

è{ da smisli{ ne{to da zauzme{ Prova-

diju.“ Tako Jah{i-beg po|e i stiè do Pro-

vadije. Utabori{e se u blizini. Bila je

zima. Padao je sneg. Husein-beg se saàli

na kowe koje je vaqalo skloniti od zime,

pa ih, ne znaju}i za{to su povedeni, smes-

ti u ta{-hisar [tvr|avu]. îm su u{li u

ta{-hisar, oni se no}u tajno probi{e u ku-

lu, ~ime osvoji{e ~itavu tvr|avu, i posla-

{e pa{i nekog Murata da mu prenese dob-

ru vest. Sutradan krenu i sam pa{a, stiè

u Provadiju, do|e u tvr|avu i zaposede je,

a mujezini zapeva{e molitve i slu`bu

Bo`ju. A pa{a, po{to je naoruào i opre-

mio tvr|avu, do|e i utabori se u Ven~enu

[Vef~en, Vef|en]. Spaziv{i ga kako dola-

zi, qudi iz zamka done{e mu kqu~eve svog

utvr|ewa. Potom su mu doneseni i predati

i kqu~evi Madare i [umena. Tad pa{a u|e

u {umensku tvr|avu i oja~a je.Ne¦rî, str. 245-247

Pisac ove osmanske hronike s po~et-

ka XVI veka isti~e zasluge osmanskih

osvaja~a, a prelazi preko wihovih nagodbi

s lokalnim mo}nicima u isto~noj Bugarskoj;

pa ipak, primeri za wihovu saradwu lako

se mogu na}i i u ovom izvoru.

[ta se dogodilo s hri{}anskim su-

ba{om u Provadiji po dolasku Os-

manlija? Na kakav nas zakqu~ak navodi

ime „Husein-beg“?

Da li je Husein-beg izdajica ili je `rt-

va „prevare“? Da li je on velikodu{an,

podmitqiv ili ose}ajan (po{to se saà-

lio na kowe)? Ili sve to u isto vreme?

Uporedi ono {to je u~inio Ali-pa{a i

ono {to je u~inio Husein-beg. Ko je od

wih dvojice ve{tiji politi~ar i rat-

nik? Kako li~ne osobine istorijskih

li~nosti uti~u na istorijske doga|aje?

Sl. 1. Bajazit I pristiè u pomo}

opkoqenom Nikopoqu uo~i bitke s

krsta{ima (1396); osmanska minijatura

(oko 1584)

Lewis, str. 292

Za{to su hri{}ani prikazani u

ode`dama tipi~nim za XVI vek?

Prona|i jo{ jedan predmet na ovoj mini-

jaturi koje Osmanlije u XIV veku sasvim

sigurno nisu koristile.

Kako je prikazan sultan a kako druge

osobe, na primer hri{}ani? Za{to su

qudske figure tako velike u odnosu na

ostatak pejzaà i gra|evine?

?

?

I-6. Kako se u XIV veku obja{wavala

pobeda Osmanlija nad hri{}anima

A. Grigorije Palama (1354)

Neki od wih [Turaka] mi pri|o{e, zapode-

nu{e razgovor, a kako bi nadoknadili sla-

bost svojih argumenata, obrazloì{e [na-

{e] zato~eni{tvo time {to je na{a vera

neutemeqena.

Ovi se bezbo`nici, omraèni od Boga i

be{~asni, razme}u time da su Romeje15 po-

bedili zato {to vole Boga; oni ne znaju da

se ovaj svet dole vaqa u grehu i da ve}im

delom pripada onima koji svoje bli`we

ugwetavaju oru`jem; zato su, sve do vreme-

na Konstantinovog, koji je istinski vladao

qube}i Boga, idolopoklonici dràli

gotovo ~itav svet, a ~ak i posle wega, i to

zadugo, a drugi se od wih nisu razliko-

vali nimalo, ili tek vrlo malo.Phillipidis-Braat, str. 140-143

Grigorije Palama (1296–1359; progla-

{en za sveca 1368) bio je jedan od vo-

de}ih pravoslavnih teologa u XIV veku. On je

branio isihazam i utemeqio ga teorijski, a

bio je i mitropolit Soluna. Osmanlije su ga

zatvorile 1354, pa je godinu dana proveo u

zato~eni{tvu, da bi potom Srbi platili ot-

kup za wega. Ovaj ise~ak deo je poslanice ko-

ju je Grigorije pisao svojoj bra}i po veri u So-

lunu, i u kom potvr|uje odanost svojoj veri.

B. Hans [iltberger (1396)

Nevernici kaù da oni hri{}anske zemqe

nisu osvojili zato {to su mo}ni i mudri,

niti zato {to su odabrani i pobo`ni, ve}

zato {to me|u hri{}anima vlada greh,

zloba i oholost. Zato je svemo}ni Bog odre-

dio wih da osvoje hri{}anske zemqe, i da

osvoje {to vi{e wih, jer hri{}ani svoje

zakone nisu uskladili s pravom, ni sa crk-

venim ni sa svetovnim, i jer oni svojim za-

konima samo èle zaradu i korist, jer

bogati, sa svojim dvorskim obi~ajima, samo

tla~e siroma{ne, ne pomaù im i ne daju im

ni imetak ni pravdu, a ne po{tuju ni pra-

vila vere koja im je spasiteq zaostavio.

Nevoqe i bedu koja ih snalazi naloìo je

sam Bog, zato {to su nepravedni i zli.Schiltberger, str. 133

Hans [iltberger u~estvovao je u

krsta{kom pohodu 1396. godine i za-

robqen je u bici kod Nikopoqa. Wegove pu-

topisne bele{ke spadaju me|u najranije za-

padwa~ke spise o Osmanlijama.

Uporedi obja{wewa osmanskih pobe-

da u tekstovima I-3 i I-6, i wihov mo-

ralni prizvuk. [ta misli{ o logi~ko-

teolo{koj argumentaciji na kojoj ovi

tekstovi po~ivaju? Da li bi ona mogla

biti relevantna i u na{e doba?

I-7. Hri{}ani timarnici u Arvanidu,

albanskoj provinciji (1431/1432)

153 – Timar koji drì Petro, a koji se è-

nidbom orodio s pisarem Jorgijem, pa je ta-

ko timar i dobio. Pod na{im [pokojnim?]sultanom,16 od wega je [prvi?] jeo17 Omer od

Saruhana. Pod na{im sultanom,18 timar je

dat sada{wem posedniku, koji ima i pove-

qu na{eg sultana. Selo Lagos, {est doma-

}instava, jedna udovica, [o~ekivani] pri-

hod: 531 [ak~a].§nalc¨k 1987, str. 59

44


15 Ovo je ime koje su za sebe i svoju dràvu koristili qudi koje }e istoriografija od XVI veka nadaqe zvati

Vizantincima odnosno Vizantijom.16 Mehmedom I (1403-1421).17 Ovde u zna~ewu „od wega je koristi imao“.18 Muratom II (1421-1451).

?

Na po~etku svoje vlasti, Osmanlije su

se trudile da obezbede podr{ku ma-

kar jednog dela lokalne vlastele. Tako su

uglednije velmoè postajale vazali, i po-

nekad su ~ak morali da {aqu sinove sulta-

nu na dvor kao taoce (to je, na primer, bio

slu~aj sa znamenitim Skenderbegom, ~ije je

pravo ime bilo \ura| Kastriot i koji je bio

sin \ona Kastriota, velmoè iz sredwe

Albanije). S druge strane, Osmanlije su

hri{}anima nièg plemstva dodeqivale

mawe timare, {to vidimo i iz ovog popisa.

Kasnije, kada se osmanska vlast u~vrstila,

timare su dobijali samo muslimani.

U ovom tekstu hri{}anin postaje po-

sednik timara prvobitno dodeqenog

muslimanu. Kako to obja{wava{? Koji

se drugi vid saradwe navodi u ovom

tekstu?

I-8. Srpski despot kao osmanski vazal

(1432)

Posle grada Kru{evca, pre{ao sam skelom

reku Moravu i u{ao u zemqu despota Ra{-

ke ili Srbije. Ono {to se nalazi na drugoj

strani reke jeste tursko, a ono {to se na-

lazi s ove strane reke pripada pomenutom

despotu, koji za to pla}a danak od 50.000

zlatnika [dukata] godi{we. […]Stigao sam u grad zvani Nikodem [Neku-

dim], varo{icu koja podse}a na selo, sme-

{tenu u veoma lep i plodan predeo. A po-

menuti despot Ra{ke19 ìvi u ovom gradu

zato {to on ima tako dobar poloàj me|u

{umama i rekama, pa je pogodan za lov i

lov sa sokolovima. Vladara smo zatekli

na poqu, kako ide na reku da lovi sa soko-

lovima, zajedno s wegova tri sina i pede-

setak kowanika, kao i s jednim Tur~inom,

koji je, u ime Velikog Tur~ina, do{ao da ga

zamoli da po{aqe sina i svoje qude u voj-

sku, kakav je bio obi~aj. Naime, on je, po-

red danka koji pla}a, bio duàn da, na

Tur~inov zahtev, po{aqe drugog sina i hi-

qadu ili osamsto kowanika. Osim toga, on

mu je dao i jednu }erku za ènu,20 ali upr-

kos tome i daqe strahuje da }e mu zemqa

biti oduzeta. ûo sam da su neki qudi ovo

napomenuli Tur~inu, a da je on odvratio

da na ovaj na~in dobija vi{e kowanika

nego da sam drì tu zemqu u svojim ruka-

ma, jer tada bi morao da je deli podanici-

ma, a onda wemu ne bi ostalo ni{ta.Le voyage, str. 129, 131

Bertrandon de la Brokjer bio je ple-

mi} iz Burgowe koji je proputovao

isto~nu Evropu i Bliski istok. Srbija je

tokom skoro ~itavog perioda 1389–1459 bi-

la vazalna dràva Osmanskog carstva.

Kako su Osmanlije obezbedile sebi

lojalnost srpskog vazala? Kakve su

prednosti obe strane imale od takvog

dogovora?

I-9. Kako je palo Novo Brdo (1455)

Odatle je car21 krenuo i opseo jedan grad

koji zovu Novo Brdo, odnosno Srebrna i

Zlatna planina, i zauzeo ga je, ali pomo}u

dogovora po kojem je stanovnicima obe}ao

da }e ih ostaviti na wihovim imawima i

da im mlade ène i sitnu ~eqad ne}e

odvoditi. A kad se grad pokorio, car je

naredio da se zatvore kapije i da se

ostave otvorena samo jedna vrata. Kada su

Turci do{li u varo{, naredili su svim

45

OSMANSKO CARSTVO

19 \ura| Brankovi}, srpski despot 1427-1456. U Smederevu, novoj srpskoj prestonici, izgradio je tvr|avu na

Dunavu, i u veoma te{kim prilikama poku{ao da odrì ravnoteù izme|u dve susedne velesile, kraqevine

Ugarske i Osmanskog carstva.20 \ur|eva }erka Mara postala je jedna od èna Murata II (1421-1451).21 Mehmed II (1444-1446; 1451-1481).

?

?

doma}inima da svaki sa svojom porodicom,

s mu{kom i ènskom ~eqadi, izi|e kroz

vrata varo{i na rov, ostavqaju}i sve svo-

je blago u ku}ama. I to su i{li jedan za

drugim. A car je, stoje}i pred vratima, bi-

rao mu{ku ~eqad na jednu stranu, a ènsku

~eqad na drugu stranu, a mu{karce isto

tako na rov na tre}u stranu, a ène na

~etvrtu stranu, pa je naredio da se poseku

svi oni qudi koji su bili me|u wima najis-

taknutiji. A ostale je naredio da puste u

grad i nikome nije bilo zabraweno da bu-

de na svome imawu. Mladi}a koje je iza-

brao bilo je na broju trista dvadeset, a

ènske ~eqadi najizabranije sedam stoti-

na i ~etiri. @enske glave je sve razdao

me|u podanike a mladi}e je uzeo sebi za

jani~are, a poslao ih je u Anadoliju, preko

mora, tamo gde ih ~uvaju.

I ja sam isto tako bio tamo u tome gradu

Novom Brdu, ja koji sam ovo pisao, a bio

sam uzet sa dvojicom bra}e svoje.

Mihailovi}, str. 132-133

Konstantin Mihailovi}, ro|en oko

1435. kod Novog Brda, na Kosovu, zato-

~en je i, zajedno s drugim srpskim de~acima,

odveden u Malu Aziju. Potom je sluìo kao

jani~ar i postao zapovednik. Kasnije je po-

begao u Poqsku, gde je sluìo na kraqevom

dvoru, i umro posle 1501. Wegovi memoari,

pisani izme|u 1497. i 1501, prvi put su ob-

javqeni u Pragu 1565. godine pod naslovom

Jani~areve uspomene ili Turska hronika.

[ta misli{, koliko je pouzdan bio

dogovor izme|u Mehmeda II i stanov-

nika Novog Brda? Da li su ovi imali

ikakvu drugu mogu}nost?

Kakva je bila sudbina pripoveda~a ovog

teksta? Kakva su wegova ose}awa dok

opisuje ove doga|aje?

Sl. 2. Osmanska vojska pobe|uje

kod Moha~a (1526); osmanska minijatura

(oko 1588)

Lewis, str. 285

Kako su prikazani Ugri? Prona|i

sultana Sulejmana I.Uporedi ovaj prikaz sa sultanom na sl. 1.

Kako su naoruàni jani~ari?

I-10. Turska razarawa u Sloveniji,

pismo habzbur{kog namesnika u

Krawskoj (1491)

U ~itavom svom ìvotu nisam video to-

liko strahota u ovoj zemqi. Dokle god mi

pogled seè, i dokle god mogu da po{aqem

sluge a da ih ipak vidim da se vra}aju, svi

46


?

?

mi pri~aju da su [Turci] u ~itavom kraju

iznad [marne gore: u Turjaku, û{perku,

Dobrepoqu, Nadli{eku, Karneku, @uèm-

berku, Suhoj krajini, Ribnici, Ko~evju. U

tim su krajevima spalili sve i nesumwivo

poveli i stanovnike i stoku. […] Nesret-

nici su taman bili pokupili letinu i

spremali se za vr{idbu. @ito, seno i

slama, sve je toliko spaqeno da […] qudi

sad nemaju {ta da jedu.

[to se pak drugih Turaka ti~e, oni su se s

najve}im delom vojske utaborili kod Bele

crkve. Tim paqewem i pqa~kom oni ~ine

takvu {tetu da je tuga da se o tome uop{te

i pi{e. [entjernej, Hmeqnik, Novo Mesto,

Preèk, Kostawevica, Oto~ec, Mehovo,

svi su ti krajevi spaqeni i opusto{eni.

[…] îtava zemqa, od najzabitijih krajeva

do Qubqane, spaqena je i opusto{ena.

O~ekujemo ih ovde svakoga ~asa. Neka ih

Bog u svojoj milosti odvrati od nas!Gestrin, Kos, Melik, str. 51-52

Koje su direktne, a koje indirektne

posledice osmanskog harawa po

Sloveniji? Koje su bile {tetnije?

Sl. 3. Zarobqeni stanovnici

Beograda (1521)

Da li slika odraàva kako su se

zarobqenici ose}ali? Opi{i

ukratko situaciju prikazanu na slici.

Uporedi svoj tekst sa tekstom I-11.

I-11. Hri{}ani zarobqeni u Bosni (1530)

Prije svega, Dowa je Bosna vrlo brdovita,

ima na sve strane velike {ume, i, izuzev

malo mjesta, slabo je, osobito na granici,

obra|ena, zbog toga {to je Hrvati i drugi

~esto plijene. Dok je jo{ bila u hri{}an-

skim rukama, nisu vlasti dozvoqavale da

se obra|uje ta zemqa. Ali otkad su Turci

osvojili Jajce, po~eo je veliki dio pome-

nute Dowe Bosne, koji je dugo leào neo-

bra|en, da se ponovno obra|uje.

[…]Te iste ve~eri do|o{e i Turci, nekoliko

~asova poslije nas, u isto selo Kru{~icu

[u sredwoj Bosni] gdje smo mi kona~ili, vo-

de}i oko dvadeset sirotih i bijednih

hri{}ana, djece, dje~aka i djevoj~ica, koje

su otprilike prije {est do sedam dana

uhvatili. No}u, prije na{eg odlaska, pre-

dali su ih Usrefbegu, pa{i od Vrhbosne22

(koliko je otpalo na wega). Ah, siroto i bi-

jedno vavilonsko ropstvo! […] Ah, koliko

smo ih puta gledali kako i pred nama stoje

sa skr{tenim rukama, uzdi{u}i i na nebo

pogledaju}i, ne smiju}i s nama govoriti.

Ali kad bi se pokoji od wih na{ao s nama

nasamo, govorio je: „Ah, koliko smo èqno

o~ekivali da nas Hristovom pomo}i oslo-

bodite! Htjeli bismo rado da se od ovog

tiranstva preselimo u va{u zemqu. Ali

sad smo izgubili nadu, jer vidimo da se i

vi morate pokloniti turskom caru i da k

wemu idete sada da traìte mir.“ Odgova-

raju}i im, saàqevasmo ih mnogo i tje{i-

smo boqom sudbinom i nadom. Dao Bog da

svi oni, ~ija srca ne mogu ganuti nasiqa

Turaka, vide to! Tada bi doista imali sa-

47

OSMANSKO CARSTVO

22 Vrhbosna je sredwovekovni grad na mestu dana{weg Sarajeva.

?

?

Samarxi}, str. 128-129

I-12. Pad Carigrada, vizantijsko

vi|ewe: Georgije Sfrances

êtvrtog aprila iste te godine [1453] sul-

tan se vratio i opkolio grad s kopna i s

mora svim mogu}im napravama i lukavst-

vima. S mora je opseo svih 18 miqa grada

sa 400 malih i velikih plovila, a s kopna

sa 200.000 qudi. Iako na{ grad jeste

velik, u na{oj odbrani na{lo se ta~no

4.773 Grka i jedva dvesta stranaca.

[…] U utorak 29. maja [1453. godine], ranom

zorom, sultan je zauzeo na{ grad; tom pri-

likom moj pokojni gospodar i car, Konstan-

tin,23 bio je ubijen.

[…] Ja sam zato~en i propatio sam sva zla

ropstva. Kona~no sam otkupqen 1. septem-

bra 6962. [1453], pa sam krenuo ka Mistri.24

Moja èna i deca pre{la su u vlasni{tvo

nekih starijih Turaka, i oni se prema wi-

ma nisu zlo ophodili. Potom su prodati

sultanovom mirahoru,25 koji je stekao ve-

liko bogatstvo prodajom mnogih drugih

lepih plemkiwa.

[…] Mo`da bi neko èleo da zna kako se

car spremao pre opsade, dok je sultan pri-

kupqao snage, i kakvu smo pomo} primili

od hri{}ana sa strane.

Drugi nam hri{}ani nikakvu pomo} nisu

poslali. […]Car je iz nu`de pristao na to da se papino

ime pomiwe i u na{oj slu`bi, po{to smo

se nadali nekakvoj pomo}i […] [est mese-

ci kasnije, iz Rima smo primili isto ono-

liko pomo}i koliko i od sultana iz Kaira.Sphrantzes, str. 69-72

Georgije Sfrances bio je poznovizan-

tijski dostojanstvenik i jedno vreme

najvi{i slu`benik, ~uvar dràvnog pe~ata.

Po{to je oslobo|en, zamona{io se i napisao

hroniku koja predstavqa jedno od najva`ni-

jih svedo~anstava o padu Carigrada. @ele-

}i da opravda politi~ke poteze Vizantije,

Sfrances krivicu svaquje na katolike, koji

nisu pomogli Vizantiji, a ne uzima u obzir

to {to je, po sklapawu crkvene unije u Fi-

renci 1439, papa uspeo da pokrene nekoliko

krsta{kih pohoda protiv Osmanlija; s druge

strane, me|utim, ta~no je i da su posle te{-

kih poraza kod Varne (1444) i na Kosovu

(1448) svi poku{aji da se Osmanlije prote-

raju iz Evrope a da se Vizantija spase po-

stali bespredmetni, kao i da su Vizantinci

u vreme zavr{nog napada Osmanlija na

Carigrad dobili tek neznatnu pomo}.

Kakvu su sudbinu do~ekali Vizan-

tinci koji su preìveli pad Cari-

grada? Da li su s padom u ropstvo ukinu-

te sve povlastice plemi}a i bogata{a?

[ta misli{, da li je Carigrad mogao da

se spase osmanske invazije da je vizan-

tijski car vodio druga~iju politiku?

48


23 Konstantin XI Paleolog, posledwi vizantijski car (1449-1453) 24 Mistra je bila glavni grad vizantijske kneèvine Moreje (Peloponez), koju su Osmanlije zauzele 1460. godine.25 Osmanski velikodostojnik, upravnik carskih {tala.

àqewa sa qudima koje mi drìmo za pra-

ve hri{}ane, a koji, i pored neopisivih

nevoqa i velikih nasiqa, ostado{e pos-

tojani u spasonosnoj hri{}anskoj veri.Kuripe{i}, str. 17-23

Kao prevodilac habzbur{kog posla-

nika, Benedikt Kuripe{i} proputo-

vao je Bosnu i druge krajeve Osmanskog car-

stva na putu do Carigrada.

Kakve su bile ekonomske posledice

osmanskog osvajawa Dowe Bosne?

Uporedi ovaj izve{taj s izve{tajem o

pusto{ewu Slovenije. Za{to me|u wia

postoji tolika razlika?

Iv. Pad Carigrada – osvajawe Istanbula (1453)

?

?

I-13. Ponovno naseqavawe Istanbula

pod Mehmedom II

Ovi {to pristigo{e dobi{e odmah ku}e.Istanbul po~e da cveta. Potom tim qudi-ma nametnu{e da pla}aju mukatu.26 A wimato te{ko pade. Reko{e: „Proterali stenas iz na{eg doma [mülk, s na{eg imawa].Zar ste nas doveli ovamo da pla}amo ki-riju za ku}e nevernih?“ Neki pobego{e,ostavqaju}i za sobom ène i decu. SultanMehmed imao je roba [ahina, kojeg je nas-ledio od svog oca i koji je nekada bio ve-zir. I on re~e: „O veli~anstveni care,tvoji su preci tolike zemqe osvojili, inikad nisu nametali mukatu. Dobro bibilo da ni ti to ne ~ini{.“ Sultan primite re~i k srcu, pa izdade ukaz da onaj kodobije ku}u moè i da je zadrì u vlas-ni{tvo. I dado{e qudima poveqe da suku}e odsad wihovo vlasni{tvo. I grad jo{jednom po~e da cveta. Qudi po~e{e dazidaju xamije, konake i ku}e. Grad po~e dase razvija. A potom je sultan imao vezirakoji je bio nevernikov sin. On se veomazbliìo sa sultanom. Stari neverniciIstanbula bili su prijateqi vezirovogoca. Oni mu do|o{e i reko{e: „[ta to ~i-ni{? Ovi Turci ponovo su doneli blago-stawe u grad. A gde je tvoja smelost? Zau-zeli su zemqu koja je pripadala tvom ocu inama. Drè je i koriste na na{e o~i. A tisi sada sultanov dru`benik. U~ini ne{to

da ovi qudi prestanu da popravqaju grad.Grad treba da bude u na{im rukama kao{to je bio i ranije.“ Vezir na to re~e:„Onda }emo opet uvesti mukatu. Neka oviqudi prestanu da grade sebi ku}e. Nekagrad ostane ru{evina. Neka bude u rukamana{ih qudi.“ I ovaj vezir tako preokrenusultanovo srce. I mukata ponovo be{e uve-dena. Jednom od ovih zaverenika neverni-ka be{e dodeqen la`ni musliman zadru`benika. I on je beleìo sve {to biovaj zaverenik nevernik rekao.Pitawe: Ko je bio taj vezir?Odgovor: To je bio Mehmed-pa{a Grk.27 Po-tom ga je sultan dao udaviti kao pseto.

A¦ikpa¦a-zâde, str. 193

Kad je osvojen Carigrad, 1453. godine,

Mehmed II poku{ao je da ga obnovi ka-

ko bi imao glavni grad kakav wegovo carstvo

zasluùje. Wegovim urbanisti~kim planom

bili su predvi|eni palata Topkapi (Top-

kapi saraj), nekoliko xamija i razna druga

javna zdawa. No, najva`nije je bilo da se qu-

di ponovo privuku u grad. U te svrhe, Mehmed

II pribegao je prinudnom naseqavawu qudi

iz drugih gradova s osvojenih teritorija, ali

je pozvao i qude iz ~itavog carstva voqne

da se nastane u Istanbulu. U A{ik-pa{inoj

hronici opisani su neki sukobi do kojih je to

dovelo, a opisano je i nezadovoqstvo

turskog plemstva time {to su i neki sul-

tanovi podanici, mahom hri{}ani koji su

primili islam, dobili znatne povlastice.

49

OSMANSKO CARSTVO

Ig. Stanovni{tvo i vera

I-14. Prisilno naseqavawe (sürgun)

Balkana stanovni{tvom iz Male Azije

(pred kraj XIV veka)

Prema predawu, u pokrajini Saruhan28 pos-

tojala su nomadska doma}instva [göçer

evler] koja su zimu provodila u ravnici Me-

nemen. A u tim krajevima sultan je imao

monopol na so. A oni taj monopol nisu po{-

tovali. Glas o tome stiè i do sultana.

Bajazit-han29 tada pozva svog sina Ertugru-

la i re~e mu da sva nomadska doma}instva

26 Na~elno, mukata [mukataa] je porez na zemqi{te, ali u ovom konkretnom slu~aju to zna~i da su ti dose-

qenici morali da pla}aju kiriju za ku}e u koje su se uselili.27 Mehmed-pa{a Grk bio je veliki vezir 1467-1470. Rum je turska re~ za Grk.28 Pokrajina na zapadu Male Azije. Tokom XIV veka Saruhan je bio nezavisni turski emirat, koji je Osman-

skom carstvu pripojen 1390, u po~etku Bajazitove vladavine.29 Bajazit I Muwa (1389-1402).

u Menemenskoj ravnici stavi pod jaku kon-

trolu i da wegove sluge [kul, kullar] otprate

sve nomade do ravnice kod Filibea [Plov-

diva]. Ertugrul u~ini onako kako mu je

otac zapovedio, posla one nomade, sve do

jednog, na Filibe; sluge ih otprati{e don-

de i natera{e da se nastane oko Filibea.

Danas zemqu oko Filibea uglavnom oni i

nastawuju.Neþrî, str. 339

Da li su turski nomadi s Menemena

mogli slobodno da odlu~e da li }e

se preseliti na Balkan ili ne}e?

[ta misli{, koje je posledice osman-

sko osvajawe imalo po tursko stanov-

ni{tvo Anadolije?

I-15. [ta su Osmanlije obe}ale

bosanskim seqacima: pismo kraqa

Stjepana Toma{evi}a (1461–1463) papi

Piju II

Turci su izgradili vi{e utvr|ewa u mojoj

kraqevini i veoma su uqudni prema naro-

du sa sela. Obe}avaju slobodu svakom se-

qaku koji primi islam. A prost seqa~ki

um ne moè da prozre takvo lukavstvo i

veruje da }e ta sloboda trajati doveka.Andri}, str. 15

I-16. Joasaf, pravoslavni episkop

vidinski, o prisilnom i dobrovoqnom

primawu islama (XV vek)

O sramote! Mnogi su pre{li sramnoj veri

Mohamedovoj: neki iz straha, neki smek{a-

ni laskawem ili pridobijeni materijal-

nom kori{}u, a neki, opet, pre|o{e nepri-

jatequ od ludosti, op~iweni wegovom

obrazovano{}u i o{troumno{}u.Bulgarska, str. 206

I-17. I-17. Kako je jedan kadija

zabeleìo slu~aj de~aka bez oca koji

prima islam (1636)

Zimija30 Totodori, de~ak od deset godina

iz sela Orta Koj u srezu Levko{e re~e:

Sad sam ostavio za sobom la`nu veru a po-

~a{}en sam islamom. I uze ime Mustafa.Jennings 1993, str. 139

U na~elu, qudi se popisuju prema

svom i o~evom imenu („H sin Y-ov“). To

{to se u Totodorijevom slu~aju ne pomiwe

o~evo ime verovatno zna~i da je on bio van-

bra~no dete.

I-18. Molba jednog mladi}a da pre|e u

islam (1712)

Tvoja visosti, moj veliki i milostivi

care, zdrav bio!

Ja, tvoj rob, siroma{an sam ~ovek iz okoli-

ne Ru{~uka. U svom rodnom mestu osetih ̀ e-

qu da postanem musliman, i zato se tebi ob-

ra}am. Molim te za ~ast da u tvom prisustvu

primim islamsku veru. Budi tako dobar i

daj mi preobuku i ne{to od ~ega }u ìveti.

Ponizno te molim za takvu zapovest. Zapo-

vest je u mo}i tvoje visosti, moj svetli care.

Tvoj rob AbdulahOsmanski, str. 160

Navedi {ta su mogli biti motivi za

primawe islama u Osmanskom carst-

vu; pogledaj i tekstove III-13 i IV-30.

Da li su sli~nosti izme|u ovih dveju ve-

ra mo`da olak{ale primawe islama?

Poveì ovo s istorijskim izvorom u kom

se pad pod osmansku vlast obja{wava

bo`jom kaznom za hri{}ane (I-6): da li je

mo`da ose}aj krivice i strah od bo`je

kazne bio motiv za primawe islama?

Kakve je posledice {irewe Osmanskog

carstva imalo po etni~ku i versku

strukturu jugoisto~ne Evrope?

50


?

?

30 Hri{}anski ili jevrejski podanik.

DRUGO POGLAVQE

Institucije Osmanskog carstva

S osvajawem velikih teritorija promenila se i sama priroda osmanske dràve. Nekada{we

pleme postalo je osniva~ ogromne imperije. S osmanskog stanovi{ta, nove teritorije nametnule

su potrebu za novim na~inima vladawa i novim sredstvima kontrole, upravqawa i eksploataci-

je. Na ove nove metode uglavom je uticala islamska politi~ka tradicija, koju je s kolena na koleno

prenosila ulema (muslimanski u~ewaci i znalci zakona), ali i mongolska i vizantijska vlada-

rska praksa i prakti~no iskustvo.

Osmanska dràva i wene institucije bile su u mnogom pogledu hibridne tvorevine: s jedne

strane, postojala je jaka veza s islamom, a s druge i potreba da se razli~iti podanici nemu-

slimani integri{u u politi~ke strukture, potreba da se s verskim vo|ama drugih naroda kako-

tako sara|uje kako bi osmanska dràva mogla da funkcioni{e. S jedne strane imamo ideologiju

sultanove neograni~ene mo}i, a s druge realnu nemogu}nost te centralisti~ke vlasti da prodre

u sve prostore i sve dru{tvene strukture. I pored nepreciznih i promenqivih pravila o

nasle|ivawu prestola, Osmanova dinastija odràla se na vlasti i ostala neosporena vi{e od

{est vekova. Stroga podela na privatnu i javnu sferu bila je temeq organizacije osmanskog

dvora. Vojni sistem imao je neke tipi~ne sredwovekovne odlike (ratnici se bore za verske ide-

ale, za plen ili za povlastice kakve im je nudio sistem za ubirawe poreza, smi{qen tako da

iskoristi nepokretne ekonomske resurse), ali i neke crte karakteristi~ne za po~etak novog doba

(na primer, pla}ena staja}a vojska; u woj su bile spojene sredwovekovna islamska institucija sul-

tanovih slugu, s jedne, i specifi~an sistem regrutovawa, s druge strane, takozvana dev{irma,

danak u krvi: de~aci nemuslimanske vere uzimani su od porodica i s vremenom bi postali pripad-

nici privilegovane dru{tvene grupe, ponosni na svoj poseban status kapi kulara,31 slugu Visoke

porte).32 U unutra{wosti carstva, pored vojnih namesnika vlast su vr{ile i kadije, niè mirovne

sudije, birane iz redova uleme, ali su je u prakti~nom smislu vr{ile i lokalne zajednice. To {to

su {irom carstva uspostavqene zajedni~ke institucije ne zna~i da su razlike me|u pokrajinama

i wihove specifi~nosti ukinute: naporedo s direktnom osmanskom vla{}u postojale su i insti-

tucije hri{}anskih vazalskih dràva. Za neke od wih, faza vazalstva bila je samo uvod u potpunu

aneksiju, za neke druge pak ona je bila trajno stawe.

Osmansko carstvo bilo je islamska dràva: ono je po~ivalo na {erijatu, u~ewu i zakonu mus-

limanske vere. Zasnovano na Kuranu i na suni, obi~ajnom pravu (wega ~ine predawa o Muha-

medovim delima, izrekama i stavovima), muslimansko pravo razvilo se tokom sredweg veka, ali

su s vremenom na wega uticali i razni u~ewaci, pripadnici uleme. Iako je {erijatsko pravo zah-

vaquju}i ovome zadràlo koliku-toliku fleksibilnost, Osmanlije su wemu radije dodavale

zakone i odredbe koje je izricao sâm sultan, neograni~eni, suvereni vladar. Za razliku od mo-

dernog prava, ovi zakoni i odredbe, koji su, zajedno, ~inili kanune (zakonike; re~ poti~e od gr~ke

re~i kanon), nisu sistematski izvedeni iz nekog vi{eg principa: zakonici su naj~e{}e kompi-

lacije i nove formulacije stavova iz obi~ajnog prava, pa utoliko sadrè i neke lokalne obi~aje

jo{ iz predosmanskog vremena. Iako je vlast osmanskog sultana teorijski bila neograni~ena, ovo

sultansko pravo moralo je biti u skladu s vi{im principima {erijatskog, a najvi{i verski

51

31 Kap¨kulu bukvalno zna~i „rob (carske) Porte“. U ovu kategoriju nisu spadali samo jani~ari ve} i {est

drugih regimenata kap¨kulu-vojske, kao i razno osobqe na dvoru.32 Porta ili Visoka porta je ime kojim su u Evropi nekad zvali tursku vladu.

u~ewak Carstva, {ejh el islam, imao je da potvrdi da li je svaki takav sultanov zakon, odredba

ili naredba saglasan s {erijatskim pravom.

Iako se u zvani~noj ideologiji insistiralo na politi~koj stabilnosti i tradiciji, osmanski

politi~ki sistem nikako nije bio otporan na promene – samo {to su one bile krajwe protivre~ne.

Neki istori~ari smatraju da promene do kojih je do{lo posle XVI veka zapravo predstavqaju opa-

dawe gotovo savr{ene organizacije kakva je postojala u tzv. klasi~nom dobu. Drugi pak kaù da te

promene svedo~e o prilago|avawu Carstva izazovima koje je sobom doneo rani novi vek, te da

sli~nih pojava ima i u drugim dràvama u Evropi i Aziji. Naàlost, zbog obima ovog nastavnog ma-

terijala ne moèmo detaqnije da se pozabavimo svim aspektima politi~kih promena u Osmanskom

carstvu, ali svakako treba da naglasimo da wegove institucije nisu bile stati~ne, ve} dinami~ne.

Izvorni tekstovi navedeni u ovom poglavqu kazuju nam pone{to o kompleksnoj prirodi osman-

skih politi~kih institucija, po{to donose razli~ita, pa mo`da i sukobqena vi|ewa jednog istog

problema. Nadamo se da }e u~enici na osnovu wih mo}i da steknu boqu predstavu o kompleksnoj

prirodi politi~ke vlasti.

52

INSTITUCIJE OSMANSKOG CARSTVA

33 Stara persijska prestonica Ktesifont, u dana{wem Iraku.

IIa. Sultan i wegov dvor

II-1. Titule koje je Sulejman koristio u

prepisci s Ferdinandom I (1562)

Padi{ah i sultan Belog [Sredozemnog] i

Crnog mora, ~asne Kabe i prosvetqene Me-

dine, svetog Jerusalima, egipatskog pres-

tola najdragocenijeg u na{e doba, provin-

cija Jemen, Aden i Sana, Bagdada, sedi{ta

mira, i Basre i Lahse, i gradova Anu{ri-

vana,33 zemaqa Alìra i Azerbejxana, ze-

maqa Zlatne horde i tatarske zemqe,

Dijarbekira i Kurdistana i Luristana, i

Rumelije i Anadolije i Karamanije i Vla-

{ke i Moldavije i Ugarske, a osim wih i

mnogih drugih velikih i svetlih zemaqa i

krajeva […]Bayerle, str. 46-47

Prona|i na karti teritorije navede-

ne u Sulejmanovim titulama. Koje te-

ritorije nedostaju?

Kakav utisak vladar èli da ostavi

kad koristi ovakvu titulu?

II-2. Odlike idealnog vladara u pesmi

koju je Xelalzade posvetio sultanu

Selimu II (1566–1574)

Ko èli da bude dobar vladar

Neka drì kamen mesto jastuka.

Nek se odrekne udobnosti,

Odrekne pi}a,

I neka nema prijateqa

Me|u nezaslu`nima.

Neka ga se neznalica kloni.

Jer, kako kaù, u dece nema mudrosti.

Oni {to su ven~ani sa dràvom,

[to gospodare blistavim svetili{tem,

Neka stave na kocku i glavu i ìvot,

Neka budu spremni da se bore u svaki ~as.

[…]Ako i kad bude{ sultan

Ovoga sveta, ~ist i savr{en,

Ne uputi nikad osmeha licu

@enstvenih.

?

Poslu{aj istinitu re~

Ako si pametan.

Primi je i prihvati

Ako si zaista skroman.

Pravi ~ovek jeste onaj ~ija su shvatawa

Zrela i umerena.

Nema ni qubomore, ni osvete

Ni besa u srcu wegovom.

Nek se onaj ko ~ini dobro boji Alaha,

Na{eg Boga, stalno.

Nek wegove o~i vide razliku

Izme|u glave i repa.

Nek oprosti gre{ku

I oma{ku i obi~an propust.

Neka vidi Boga svemo}nog

I wegovu prisutnost svuda.

Neka ne bude {krt,

Neka ne bude pohlepan.

Milostiv neka bude ~ak

I prema onom ko ga je uvredio.

I uvek neka deli pravdu

Prema onome {to mu {erijat propisuje.

Neka zna istinu [ili Boga, hak],Neka progna tiraniju.

ôvek bez znawa

I nije pravi ~ovek.

Nema prave krvi

U ìlama glupog. […]

Da ne bi tela sultana Selima,

[irokogrudog kraqa, izvora sre}e,

Neprijateq bi zauzeo

Zemqu s kraja na kraj,

A Bog nam ne bi pomogao, ne bi

Ni nama dao da je osvojimo.Celâlzâde, str. 77-78

Savet vladaru bio je ~est kwièvni

ànr u sredwem i ranom novom veku.

Prikazivawem idealnog vladara davao se

ideolo{ki okvir kojeg je teorijski suvere-

ni vladar trebalo da se drì. Ovo je naro-

~ito zanimqivo ako znamo da je pesma pos-

ve}ena Selimu II, pijanici koji se retko kad

bavio dràvnim poslovima.

Koje sve odlike Xelalzade pripisu-

je idealnom vladaru? Koje ti sma-

tra{ najbitnijim?

S obzirom na ono {to zna{ o pravom Se-

limu II, {ta misli{, kakvu je nameru

pesnik imao, {ta je zapravo mislio? Da

li je ironi~an (po{to ove vladarske

osobine koje navodi bezmalo prili~e

svecu) ili samo ponizan?

II-3. Razli~ita mi{qewa o

bratoubistvu na prestolu: hronika

Mehmeda Ne{rija o pogubqewu

Mustafe Nejakog (1422)

Wegovog34 malog brata, poznatog kao Mu-

stafa Nejaki, kom je wegov otac35 dao zem-

qu Hamid36 i kog su usvojili emiri iz Ger-

mijana,37 izazva{e neki zlosre}nici. Emi-

ri Germijana i Karamana38 dado{e mu voj-

nike, i on krete na Bursu. […] Kad do sul-

tana Murata stiè vest o tome, wegove

vojskovo|e posla{e poruku {arabdaru

Ilijasu39 da ga je sultan naimenovao za

glavnog upraviteqa Anadolije. âk su mu i

povequ poslali. Rekli su mu da zabavi de-

~aka ne~im dok oni ne stignu. [arabdar

Ilijas se odlu~io za izdaju, primio

wihovu poruku i ostao pripravan. […]Sultan Murat ùrno izjaha i stiè do Iz-

nika devetog dana po{to je krenuo iz

Jedrena.

53

OSMANSKO CARSTVO

34 Murata II (1421–1451).35 Mehmed I (1403–1421).36 Osmanska pokrajina na jugu Male Azije.37 Najpre emirat, potom osmanska pokrajina u srcu Male Azije.38 Turski emirat na jugu Male Azije, glavni suparnik Osmanskog carstva u Anadoliji sve do 1468, kada je anektiran.39 U~itequ Mustafe Nejakog.

?

[…] Dok je bitka jo{ trajala, Ilijas-beg

zgrabi de~aka iz sedla. De~ak povika:

„U~itequ [lala], {to me drì{ tako?“ a

Ilijas mu re~e: „Vodim te kod brata, Mu-

rat-hana.“ Mustafa Nejaki tad re~e: „Ti si

okrutni izdajnik. Ne vodi me bratu, on }e

me ubiti.“ Ilijas-beg se na~ini da ga ne ~u-

je, pognu glavu i predade de~aka. Glavni

zapovednik Mezid-beg uze de~aka, posadi

ga na veliki ratni dobo{ i poqubi ga s

po{tovawem. Potom ga odvede Murat-hanu.

Murat-han im odmah re~e da obave {to

imaju. Oni uze{e de~aka Mezidu, i odvedo-

{e ga iz Iznika, do jednog velikog smokvi-

nog drveta i udavi{e ga tamo u vodi. Kad

su izvr{ili zapovest, posla{e ga u Bursu,

da tamo bude sahrawen uz oca. Do~ekali su

ga gra|ani Burse. Uze{e telo i sahrani{e

ga u skladu s verskim zakonom. A onda upi-

ta{e {arabdara Ilijasa: „[to u~ini to?“

A on im odgovori: „Na prvi pogled, reklo

bi se da sam postao izdajnik. A u stvari

sam u~inio pravu stvar. Da sam ih pustio,

ove dve vojske bi zaratile i nanele zlo

~itavoj zemqi. Boqa je pojedina~na {teta

od sveop{te {tete. Osim toga, to je stari

obi~aj. To nisam u~inio ja.“ Posle ovog,

vi{e ga niko od velika{a nije po{tovao.Ne¦rî, II, str. 567-573

Ne{ri ovu hroniku pi{e krajem XVveka, tokom vladavine Bajazita II

(1481–1512), ~iji je prethodnik Mehmed IIbratoubistvo na prestolu pretvorio u za-

kon: kad do|e na presto, svaki sultan ima

da ubije svog brata kako bi obezbedio unu-

tra{wi mir u Carstvu. Ne{rijeva pri~a o

ubistvu Mustafe Nejakog sadrì kako zva-

ni~nu argumentaciju, tako i ~iwenicu da se

veliki deo osmanskog dru{tva nije slagao s

tom praksom. Zbog ovog nezadovoqstva, od

bratoubistva na prestolu odustalo se po-

~etkom XVII veka (posledwi zabeleèni

slu~aj odigrao se s dolaskom Mehmeda III na

vlast 1595. godine).

[ta misli{, za{to su se xelati od-

lu~ili za to da mladog princa ubiju

ba{ ovako?

Osim navedenog opravdawa koje izri~e

{arabdar Ilijas, postoje li mo`da i ne-

ki drugi motivi za wegovo pona{awe?

Sl. 4. Plan Topkapi saraja u

Carigradu

Inalcik, sl. 3

54


?

Uporedi plan dvora s tabelom. Koje

su najva`nije slu`be? [ta misli{,

za{to su one sme{tene ba{ na takva

mesta?

Sl. 5. Carski poslanik na

audijenciji kod osmanskog sultana

Kakve nam podatke o osmanskoj isto-

riji i civilizaciji u XVII veku daje

ova slika? Sa~ini spisak svih podata-

ka koje moè{ da izvu~e{ iz slike, raz-

meni ih s drugom/drugaricom i uporedi

rezultate.

Prona|i sliku na kojoj su predstavqeni

poslanici na nekom zapadnoevropskom

dvoru u XVII veku. Uporedi slike, naro-

~ito ceremoniju prijema, vladarevo dr-

àwe, pona{awe poslanikâ i gestiku-

laciju prikazanih likova.

40 Sultanove li~ne sluge, naj~e{}e u tre}em krugu Carskog dvora. Pored èna, qudi koji su sluìli u

Unutra{wem dvoru bili su ili mladi momci (iço°lan, paèvi) ili evnusi.41 Pored jani~ara, u trupe kapi kulara, carskih slugu, spadalo je jo{ {est elitnih jedinica.42 Glave{ine imenovane za ~lanove Carskog saveta, koji je mogao imati svega ~etiri, ali i vi{e od deset

~lanova. U Carskom savetu je sedeo i glavni namesnik (beglerbeg) Rumelije, a ponekad i namesnici drugih

pokrajina.

55

OSMANSKO CARSTVO

?

?

A. Unutra{wi dvor (Enderun)40

Glavni segmenti:

Harem

Li~ne odaje (has oda)

Ratna odaja (seferli oda)

Riznica (hazine)

Trpezarija (kiler)

Glavni dostojanstvenici:

Aga glavnih dveri (Kap¨ agas¨)Aga harema (K¨zlar agas¨)Stare{ina li~nih odaja

(Has oda ba¦¨)Silahdar, zaduèn da nosi

sultanovu sabqu

Li~ni rizni~ar (hazinedar)Çuhadar, zaduèn za sul-

tanovu odoru

Rikabdar, zaduèn da

pridràva sultanu uzengiju

B. Spoqa{wi dvor (Birun)

Glavni segmenti:

Dvorska straà (kap¨kulu)41

Carska kuhiwa

Carske {tale

Glavni dostojanstvenici:

Jani~arski aga

Barjaktar (Mîr alem)

Upravnik carskih {tala

(Mirahür)Glavni ~uvar carske kapije

(kap¨c¨ ba¦¨)Glavni carski glasnik (çavu¦ba¦¨)Glavni ba{tovan (bostanc¨ba¦¨)Glavni sokolar (çak¨rç¨ ba¦¨)

C. Carski savet (Divan)

Stalni ~lanovi:

Veliki vezir (vizir-i azam)

Veziri42

Vojne sudije (kadi'asker)Anadolije i Rumelije

ûvar carskog pe~ata

(ni¦anci)Glavni rizni~ar (ba¦ defter-dar)Admiral (kapudan pa¦a)

Stare{ina pisara (reis-ül-kitab)

Inalcik, sl. 12

Tabela 1: Dvor i centralna uprava Osmanskog carstva

56


II-4. Kako je Mustafa I do{ao na presto

(1617)

23. zulkaide 1026 [= 24. novembra 1617]Kada je, prema bo`joj voqi, ve~iti i sve-

prisutni sultan Ahmed-han prestao da

vlada ovim svetom, emiri, wegovi sinovi,

bili su jo{ veoma mali. A wegov brat, sul-

tan Mustafa, tek {to se bio zamom~io. Ta-

ko je on do{ao na presto navedenog dana.

Ali, veziri i vojni zapovednici, {eici,

u~ewaci i druge velmoè nisu bile

spremne da ukaù po{tovawe novom vla-

daru. Mustafa-aga, aga Kapije sre}e43

[Darüssaade aghasi], koji je za vladavine

sultana Ahmed-hana bio veoma uticajan u

dràvnim poslovima, i ovaj put se nije

ustezao da svakome deli zadatke, i povi-

{enim glasom rekao glavnom pravnom sa-

vetniku [sheyh-ül-Islam] Esat-efendiji i

zameniku velikog vezira [sedaret kay-makam¨] Sofu Mehmed-pa{i da sultan

Mustafa-han nije zdrave pameti, te da

wegovim mislima i delima nije verovati.

Me|utim, ako bi se takav princ u prvim

moma~kim godinama presko~io u korist

deteta koje bi onda do{lo na presto, bilo

bi te{ko izbe}i glasine i ogovarawa, a to

bi imalo mnoge mane. Tako|e se smatralo

da u ovakvim vremenima sultan Mustafa u

svakom slu~aju ima pravo na presto, bar sa

dinasti~kog stanovi{ta, te da bi oglu{a-

vawe o taj zakon nasle|ivawa prestola

izazvalo nezadovoqstvo u narodu. Kona~-

no, smatralo se da je wegov du{evni pore-

me}aj verovatno posledica dugog zato~e-

ni{tva, tokom kojeg Mustafa nije smeo da

razgovara ni sa kim, te da }e mu se, ako

neko vreme provede me|u qudima, razum

povratiti. I tako je sultan Mustafa iz

nu`de prihva}en za padi{aha.Peçevi, str. 337

[ta bi mogao biti argument protiv

Mustafinog dolaska na vlast?

Pe~evija u svojoj hronici ne kazuje ni-

{ta o specifi~nim interesima raz-

nih politi~kih frakcija, ali je ona drago-

cena zbog „javnog“ argumenta koji je zagova-

ralo osmansko politi~ko vo|stvo. Naime,

Mustafa I vladao je svega nekoliko meseci,

a 1618. godine smenio ga je wegov bratanac

Osman II (1618–1622); kad je Osman II ubijen u

jani~arskoj pobuni, Mustafa I ponovo je vra-

}en na presto za nekoliko meseci, da bi ga

kona~no smenio Murat IV (1623–1640).

Sl. 6. Carska gozba tokom vojnog

pohoda

Hegyi, Zimanyi, sl. 40

?

43 Iza Kapije sre}e bile su sultanove privatne odaje, u koje su pristup imali samo wegovi paèvi, evnusi

i wegove ène.

57

OSMANSKO CARSTVO

Sl. 7. Sultan Bajazit II (1481–1512) u lovu nedaleko od Plovdiva


II-5. Biv{i jani~ar opisuje dev{irmu44

Kad god upadnu u koju zemqu i narod poko-

re, tada carski pisar odmah za wima ide i

{to god je de~aka sve u jani~are uzima, a

za svakoga daje pet zlatnika i {aqe preko

mora u Anadoliju, gde ih ~uvaju. Takvih de-

~aka biva oko dve hiqade. A ako od nepri-

jateqskih qudi ne bi dobio dovoqno,

onda od svih hri{}ana u wegovoj zemqi

koji imaju de~ake ove oduzimaju u svakome

selu, odrediv{i koliko koje selo moè

dati najvi{e da bi ipak broj bio uvek pot-

pun. A ove de~ake koje iz svoje zemqe uzi-

ma naziva ~ilik, a posle svoje smrti svaki

od wih sav svoj imetak moè ostavqati

kome ho}e. Ali one koje uzima od neprija-

teqa nazivaju penxik. Ovi posle svoje

smrti ne mogu ni{ta ostaviti, ve} sve pre-

lazi caru, osim ako se neko tako ponese i

zasluì da bude oslobo|en, taj moè dati

posle svoje smrti kome {ta ho}e.Mihailovi}, str. 164-165

II-6. Hri{}anska kritika dev{irme u

@itiju Georgija Novog iz Sofije (1539)

Ovo se dogodilo za vreme vladavine

bezbo`nog, nepravednog i zlog turskog

sultana Selima.45 U potaji, lukavo, on je u

tre}oj godini svoje vladavine razaslao

glasnike i slu`benike u sve krajeve svojih

mnogih kraqevstava i naloìo im da s

vojnicima odu tamo gde ima hri{}anskih

ku}a. I ako u ku}i nekog hri{}anina na|u

tri sina, dva neka uzmu za cara, a tre}ega

neka ostave roditeqima. Ali ako hri{}a-

nin ima samo jednog sina, wega neka mu

uzmu silom, za cara. Ovi u~ini{e kako im

je car naloìo, obreza{e ih prema bez-

bo`ni~koj saracenskoj [muslimanskoj] veri

i nau~i{e ih la`qivoj kwizi imamovoj.

Potom taj car dade naredbu da se deca

obu~avaju u vojnim ve{tinama: da se bore i

da ja{u kowe. Kad bi dostigli zrelost,

car bi ih obasipao velikim po~astima i

zvao ih jani~arima. A oni su bili tako zas-

lepqeni da su se po~eli pona{ati bespri-

zorno, ~ak i prema sopstvenim roditeqi-

ma, sopstvenim majkama i o~evima, da su

stali ubijati hri{}ane na najsramniji

na~in, pa su tako bili i gori od Saracena.Georgieva, Canev, str. 126-127

Uporedi podatke koje tekstovi II-5 i

II-6 navode o broju de~aka koji su

oduzeti roditeqima, i imaj u vidu da je

tokom perioda o kom se govori u ovim

tekstovima broj hri{}ana u jugoisto~noj

Evropi iznosio bar 4 miliona. Objasni

za{to se u jednom od ovih izvora pre-

uveli~avaju razmere ovog fenomena.

Kakvu je korist dev{irma donela os-

manskoj dràvi?

Da li je de~ak nemusliman imao ikakve

koristi od dev{irme?

58


44 Dev{irma, „odabir“ (danak u krvi), osmanski sistem za regrutovawe dece u sultanovu slu`bu, s po~etka

XIV veka: iz seoskih krajeva naseqenih nemuslimanskim stanovni{tvom redovno su odvo|eni de~aci, koji bi

potom bili „prevaspitavani“, prevo|eni u islam, u~ili turski i obu~avali se za razne dràvne slu`be.

Ve}ina ih je dodeqena kapi kularima, naro~ito jani~arima, ali neki su mogli biti odabrani za slu`bu na

Unutra{wem ili Spoqnom dvoru. Tokom XV i XVI veka velik, a ~esto i najva`niji deo osmanske politi~ke i

vojne elite sastojao se od qudi skupqenih preko dev{irme, {to zna~i da je ona bila i sistem koji je

omogu}avao dru{tveni uspon. Zbog sve ve}eg pritiska koji su podanici muslimanske vere vr{ili na sultana u

èqi da ostvare vojnu i politi~ku karijeru, dev{irma je tokom XVII veka polako iza{la iz prakse.45 Selim I (1512–1520).

IIb. Dev{irma

?

59

OSMANSKO CARSTVO

Sl. 8. Deca popisana za dev{irmu

Kakvu nam

informaciju

daje ova

ilustracija? Koje

su li~nosti

prikazane i kako

su sme{tene u

prostoru? Kako

razume{ zna~ewe

wihovih gestova?

[ta misli{,

za{to je na slici

tako mnogo `ena?


?

Sl. 9. Jani~arski aga


Opi{i odore qudi na slici. Kakav

utisak sti~e{, da li je takva odora

u Osmanskom carstvu imala neku odre-

|enu ulogu?

II-7. Lutfi-pa{a se prise}a svog ìvota

od vremena kad je otet dev{irmom

Pisac ove rasprave najbedniji je od svih

robova Bo`jih, Lutfi-pa{a, sin Abdulmu-

jinov. Sultanskom milo{}u, ja, ponizni,

rastao sam na Unutra{wem dvoru od vre-

mena pokojnog sultana Bajazita (koji sad

prebiva u raju).46 Na pragu ove osmanske di-

nastije, poslat sam wima u Bo`je ime, i

dok sam boravio na Unutra{wem dvoru,

izu~io sam mnoge nauke. Kad je sultan

Selim47 do{ao na presto, napustio sam

mesto ~uvara sultanove ode`de [çuhadâr] i

u{ao u spoqnu slu`bu kao dvoranin [müte-ferrika], sa 50 ak~i dnevno. Potom su mi do-

deqivana mesta ~uvara dveri [kap©c©], bar-

jaktara, namesnika [sancakbeyi] Kasta-

manua, glavnog namesnika [beylerbeyi] Kara-

manije i Ankare, a kona~no, za vreme na{eg

sultana Sulejmana,48 i mesta vezira i ve-

likog vezira. Kad sam ja, ponizni i nesa-

vr{eni, napustio Dvor, druìo sam se s

mnogim u~ewacima [ulema], pesnicima i

qudima od kulture i trudio se da, koliko

god mogu, popravim svoju narav usvajawem

raznih nauka.§nalc¨k 1973, str. 84

Lutfi-pa{a (oko 1488–1563) bio je

veliki vezir 1539–1541. Ro|en u

Albaniji, uzet je od roditeqa dev{irmom.

Poloàji koje je, redom, zauzimao u sul-

tanovoj slu`bi tipi~ni su za karijeru sul-

tanovih slugu u XV i XVI veku: ko rano otpo-

~ne karijeru u Unutra{wem dvoru kasnije

moè da dobije dobar poloàj u Spoqa{-

wem i da potom direktno bude poslat kao

namesnik u neku od pokrajina, {to je, na~el-

no, bilo preduslov za naimenovawe na me-

sto velikog vezira u Carskom savetu. Iako

su Lutfijeva li~na postignu}a impresivna,

ne smemo zaboraviti da su od vladavine

Mehmeda II pa do kraja XVI veka veliki vezi-

ri mahom birani iz reda podanika uzetih

dev{irmom.

60


46 Bajazit II (1481–1512).47 Selim I (1512–1520).48 Sulejman I (1520–1566).

?

Lutfi-pa{a isti~e se vi{e po svojim kul-

turnim sklonostima i po tome {to je, kad se

povukao s poloàja velikog vezira, postao

zna~ajan autor politi~kih tekstova. Wego-

vi spisi va`ni su nam i zato {to kazuju do-

sta toga o primawu islama: izgleda da je u

neko doba, po{to je mali Lutfi odveden, i

wegov otac primio islam.

Pogledaj tabelu br. 1 i prona|i fun-

kciju koju je Lutfi vr{io pre no {to

je poslat u razne provincije.

[ta nam Lutfijev slu~aj govori o mogu}-

nosti napredovawa u osmanskom dru{t-

vu? Da li na osnovu wegovog slu~aja mo-

èmo da izvu~emo i {ire zakqu~ke?

II-8. Pravila o raspodeli timara

Prihodi koji se od wih dobijaju zovu se

„plodovi rata“ [mâl-i mukatele]. To zna~i da

se takva korist dobija u zamenu za u~e{}e

u borbi protiv neprijateqa. […][to se timara ti~e, wih ima dve vrste. Ti-

mar moè biti „dodeqen i zaveden [u kwi-

ge]“ [tezkirelü] ili „nezaveden“ [tezkiresüz]. Aevo {ta ta~no zna~i „dodeqen i odobren“

i „nedodeqen“: po{to je ograni~en deo

[ili koli~ina] koju svaki glavni namesnik

(beglerbeg) moè da dodeli i da izda pove-

qu na to [berat], na kojoj }e napisati potvr-

du [tezkire] o dodeqivawu, a poveqa potom

biti odobrena na Carskom sudu [uCarigradu], zato su se javile te dve oznake,

„dodeqen i odobren“ i „nedodeqen“.Hezarfen, str. 139

Koji je timar bio ve}i: onaj koji je

„dodeqen i zaveden“ ili onaj koji je

„nezaveden“? [ta misli{, za{to?

II-9. Popis prihoda koje spahija treba

da prikupi od timara

êtrdeset mu{kih glava iz seqa~kih

doma}instava [k¨rk nefer reaya] i tri

zemqi{na poseda [zemin], i selo Ardi~

Agil, iz kojeg upisani prihodi obuhvataju

ubirawe desetka u ìtu [ö¦ür] i sto~noj

hrani [salâariyye] i porez na p{enicu [resm-i gendüm] i porez na zemqu [resmi çift], i

porez na zemqu za seqake s malim ima-

wima [resm-i bennâk] i obaveze za neèwe

bezemqa{e [resm-i cebe = resm-i caba], kao

i desetak od vinograda [ö¦ür-i ba°], {to sve

zajedno izlazi na 5.000 ak~i, kako je u

popisnom registru [defter-i mufassal] vlas-

toru~no zabeleìo nadzornik, a zbirni

popis [defter-i icmâl] kazuje da 3.000 ak~i od

ove sume treba dodeliti drugde…Barkan, str. 771-772

Za{to je dràva tako detaqno popi-

sala {ta sve posednici timara tre-

ba da daju na ime poreza?

II-10. Ponovno naimenovawe za

posednika sredweg ili ve}eg timara

âu{ Mustafa bin Ahmed, kom je oduzet ti-

mar od 15.100 ak~i u Kajseriju, sada dobija

slede}e: timar od 1.600 ak~i u Endirliku

i drugim selima nahije Xebel Erxi{, ti-

mar od 2.000 ak~i u seocetu Gaziler i dru-

gim mestima oblasti Koramaz, koje je rani-

je drào pokojni Abdul-Kerim; timar od

2.000 ak~i od prihoda [mahsul] tvornice

boze [boza hane] u gradu Kajseriju koja je

pripadala Abdul-Kerimu; timar od 800

ak~i u selu Kenari, oblast Irmak; timar

od 3.000 ak~i u Istefani i drugim selima

Xebel Erxi{a; i nekoliko drugih mawih

imawa, sve ukupno 15.100 ak~i.Jennings 1972, str. 212

Objasni za{to su izvori prihoda u

ve}em timaru tako rasuti.

61

OSMANSKO CARSTVO

?

?

?

?

IIv. Timari

Kako su vlasti terale po-

sednike timara da sluè?

Uporedi osmanski sistem ti-

mara s feudalnim sistemom.

Sl. 10. Naoruàni spahija

Opi{i oru`je i opremu

spahija.

Uporedi ovu sliku sa slikama

drugih evropskih kowanika u

XVI veku i utvrdi sli~nosti i

razlike.

Da nismo dali obja{wewe uz

sliku, {ta bi prvo pomis-

lio/pomislila? Postoji li

ne{to specifi~no zbog ~ega

bi odmah mogao/mogla da pre-

pozna{ ove qude kao osman-

ske vojnike?

II-11. Odluke o posednicima timara

koji se nisu odazvali pozivu za rat

Timar od 2.500 ak~i u Kosterskoj nahiji

slobodan je [mahlül] zato {to Sulejman ove

godine nije i{ao u pohod na Revan (Jere-

van). Propustio je da obavi i svoju du`nost

[hidmet, hizmet] i izvr{i nadzor [yoklama].Na osnovu pismene pohvale Muse, alajbega

iz Nigde, timar je dodeqen Mahmudu, koji

je imao potvrdu o imenovawu [berat] za ti-

mar od 3.000 ak~i. Potvrda [tezkere] je po-

slata glavnom namesniku (beglerbegu)

Karamanije Ibrahimu da potvrdi timar.

Dervi{ Mehmed, koji je imao [bio

mutasarr¨f] timar od 3.000 ak~i u oblasti

Sahra, nije i{ao na Jerevan. âu{ Mahmud

preuzeo je wegov timar, ali ni on se nije

prikqu~io pohodu, tako da je timar sad

opet slobodan. Prenesen je [tahvil] s

Mehmeda i dat Hamzi, u skladu s potvrdom

Hasana, beglerbega Karamanije.

1. zulkaide 1025, EregliJennings 1972, str. 212

Krajem XVI i tokom XVII veka vo|eni

su sve teì ratovi protiv Austrije i

Persije, a s obzirom na velike udaqenosti,

posednici timara nisu uvek imali dovoqno

vremena da se vrate da prikupe danak i

kontroli{u svoj feud. Zato mnogi od wih i

nisu i{li u rat, zbog ~ega su im vlasti onda

oduzimale zemqu i tako ih ka`wavale za

neposlu{nost.

62


?

?

Inalcik, sl. 25

II-12. Saveti Murata I Evrenos-begu, kog

je upravo postavio za namesnika (1386)

Primi ovaj savet i upamti ga:

Znaj da su mesta koja pripadaju pokrajini

Rumeliji49 udaqena jedna od drugih. Da bi

vladao wima i zadovoqio wihove potrebe

i sa~uvao mir, svakako }e{ morati da

ima{ mnogo qudi od sabqe i od pera. ûvaj

se da ne posegne{ za bogatstvom svojih

qudi. […] Onaj ko za`muri na veru na ovom

svetu zaboravqa da se boji Boga. Ne me{aj

se u te stvari. Ne pouzdaj se ni u koga i ne

otvaraj se ni pred kim. Mnoge }e{ videti

da poste tokom dana i da su na nogama no}u,

iako se klawaju kumiru. Pazi se takvih. Ne

dozvoli da te zavara spoqni izgled…

A ako poèli{ da postavi{ nekoga na ne-

ko mesto, ne oslawaj se na ono {to o wemu

zna{ odranije. Mo`da se u me|uvremenu

promenio. Jer telo sina ~ove~ijeg podlo`-

no je svakojakim promenama… Zato dobro

osmotri i dobro oslu{ni onoga kome pove-

rava{ neki posao. Vidi da li je u svemu

isti onakav kakvog ga zna{, i prema tome

meri wegove re~i. Neka se niko ne na|e

uvre|en.

A poslu{aj i ovaj savet:

Ako namesnici koje odredi{ za unutra{-

wost budu marqivi, i podanicima (raji) }e

biti dobro […] I naredi svima da musli-

mane u delu kojim upravqaju smatraju svo-

jom bra}om. I neka podanike ne drè stro-

go, neka im ne ~ine naào i neka ih ne di-

raju. Neka stalno imaju na umu da }e do}i

dan kada }e zapisi s delima po~iwenim u

pro{losti padati kao sneg, da }e do}i dan

suda. Neka se pobrinu za siromahe. Neka

obezbede dovoqno sredstava za ìvot.

Siroti su Bogu dragi. On }e na sebe pre-

uzeti siroma{tvo sirotih. On ne}e gleda-

ti na one koji na ovome svetu imaju blago…

Naro~ito po{tuj ugledne qude, a me|u u~e-

nima Elvana Fekiha, nek se wegovo znawe

uve}a, koji je naimenovan za {ejh-el-isla-

ma sve Rumelije. I vodi ra~una o svojim

imamima koji su naslednici Prorokovih

potomaka. Ukaì im svu qubav i milost,

po{tuj ih i {titi…

Otvori vrata za nagrade i darove spahija-

ma. ûvaj se da ne bude{ pre{iroke ruke

ali ni suvi{e {krt. Ne me{aj se u dogovo-

re me|u spahijama, ne primaj od wih ni naj-

mawu stvar kao nagradu za to {to si ih po-

stavio. Ne uzimaj lako. Radi {to bri`qi-

vije moè{. Ne razme}i se svojom hrab-

ro{}u i juna{tvom, ali neka ti sabqa uvek

bude o{tra. Dobro hrani svoga kowa. Ne-

prestano pokazuj koliko si bogat i nepre-

stano deli darove. I ne uzrujavaj se ako sa-

kupi{ prihode sa zemqe koju si uzeo sab-

qom, pa kaè{: „Oni ne pokrivaju sve moje

tro{kove!“ Ako treba, pi{i nam ovamo. Mi

}emo ti bez ustezawa dati ono {to imamo

ovde. Posla}emo ti sve {to moèmo. […]Napisano svetog meseca {evala, godine

788 [1386].Odbrani, I, str. 187-189

[ta bi moglo biti skriveno zna~e-

we nekih saveta (npr. „hrani svoga

kowa“)? Kakvu ulogu u Muratovim save-

tima ima vera?

Koga Evrenos treba da se pribojava i

za{to? Kako se tebi ~ine sultanovi sa-

veti? Da li su oni uop{te bili prime-

wivi u ìvotu osmanskog namesnika?

Koji bi saveti mogli biti od koristi i

tebi danas?

63

OSMANSKO CARSTVO

49 Bukvalno: zemqa Grkâ (Rum ili). U osmanskim tekstovima iz XIV i XV veka ovo je bio naziv za evropski deo

Osmanskog carstva, i wime je upravqao beglerbeg. Posle novih osvajawa, tokom XVI veka, Osmanlije su po

Evropi osnivale i druge administrativne celine, ali je pokrajina Rumelija i daqe obuhvatala ve}i deo

Balkanskog poluostrva.

IIg. Ideologija za{tite podanika i praksa u pravosudnom sistemu

?

II-13. Ferman Mehmeda I, izdat

monasima manastira Margarit, u

blizini Sera (1419)

Ovo je careva voqa, a razlog iz kog izdaje-

mo ovu sre}nu naredbu, nek Bog svemogu}i

dâ da ona traje doveka, jeste slede}i:

Moj pokojni ded i otac izvoleli su izdati

zapovesti koje se ti~u vlasnika svetih do-

kumenata, monahâ manastira Margarit.

Proglasili su ih nepovredivima i izuze-

li od poreza wihovu zemqu, ukqu~uju}i tu

vinograde i vodenice, wihove zadu`bine,

ukqu~uju}i tu i sela, zemqu, vo}wake i ku-

}e, i izuzeli od poreza ku}e i ovce poda-

nika (raje) u Zuhni. Tako sam onda, u skla-

du s wihovim naredbama, i ja wihov posed

proglasio nepovredivim i izdao ovu svetu

naredbu. Svi monasi izuzeti su od pla}a-

wa hara~a.50 I daqe mogu da ostanu u pose-

du svih pomenutih dobara kao i u pro{lo-

sti. U celini, ovu zapovest treba prime-

wivati na sve {to su oni posedovali u

vreme mog dede i mog oca i na ono {to po-

seduju danas.

Niko ne sme da im stane na put, da im se

usprotivi ili da ih ometa; nikakve prome-

ne nisu dozvoqene. [Monasi] su izuzeti od

obaveze da sluè kao glasnici, da kulu~e

i da pla}aju sve druge poreze.Todorova, str. 49

Porazgovarajte s drugima o tome za-

{to su monasi iz Margarita traìli

od Mehmeda I nove privilegije, iako su

ih bili dobili ve} od Murata I i od

Bajazita I.

II-14. Kadijina presuda u sporu izme|u

jednog hri{}anina i jednog jani~ara

(Sofija, 1618)

Ovim se potvr|uje da se nemusliman Ilija,

stanovnik grada Sofije, bani{orske maha-

le, pojavio pred {erijatskim sudom i pri-

javio jani~ara Osman-ba{u, koji ìvi u

istom kraju, i u wegovom prisustvu izjavio:

„Ovaj ~ovek, Osman-ba{a, drì moju ènu

Petkanu u svojoj ku}i i ne}e da mi je vrati

iako sam ga zamolio. Osim toga, poku{ava

da je nagovori da se razvede od mene. Tako

je skriva u svojoj ku}i a ne èni se wome.

Molim sud da ispita optuènog o ovoj

stvari i da zabeleì wegov odgovor.“

Posle Ilijine izjave, pomenuti Osman poz-

van je pred sud [da dâ izjavu o optu`bi].Osman je priznao da tuìlac govori istinu

i doveo je pomenutu nemuslimanku Petkanu

pred sud i vratio je wenom muù Iliji.Turski izvori 2, str. 119

[ta na osnovu ovog teksta moè{ da

zakqu~ii{ o poloàju ène u dru{-

tvu? Za{to Petkanu niko ni{ta nije

pitao? [ta misli{, {ta bi ona rekla

da je sama mogla da bira?

Da li je za{tita podanika (raje) bila

samo mrtvo slovo na papiru?

II-15. Kadijina presuda u sporu izme|u

jednog muslimana i jednog hri{}anina

(Vidin, 1700)

Ivan, sin Nikolin iz grada Vidina, kara-

manska mahala, pojavio se pred svetim

sudom u prisustvu svog berberina, usta-

Jumera, sina Alijevog. Podneo je tu`bu

protiv wega iz slede}eg razloga:

Ivan je nasledio vinograd od 3/4 jutra u

oblasti Kozlovec, koji se grani~i s vino-

gradima slede}ih qudi: Manu{a, Jovana

pekara, Nikole i s dràvnim drumom. Po-

menuti Jumer otu|io je vinograd.

Tokom ispitivawa Jumer je izjavio da je on

pre izvesnog vremena kupio sporni vino-

grad, koji se grani~i s vinogradima istih

ovih qudi, i to ga kupio za 15 gro{a51 od

dràvnog slu`benika kao dràvno dobro

bez vlasnika. Posle smrti prethodnog

64


50 Glavarine koju na ime za{tite pla}aju nemuslimani.51 Gro{ (guru¦), naziv za velike srebrwake (talire). Po{to su se dugo koristili gro{evi kovani u raznim

?

?

vlasnika, Ivana Simi~ijate, koji je umro

bez naslednika, vinograd je postao dràv-

no vlasni{tvo.

Nikola je prigovorio da to {to je Jumer

rekao nije istina i pozvao dva svedoka,

koji su potvrdili da vinograd zaista pri-

pada wemu. Potom je sud naloìo optuè-

nom da pozove svedoke koji }e potvrditi

wegove re~i i odredio mu rok da to u~ini.

Kako Jumer nije uspeo da prona|e svedoke

u odre|enom mu roku, sud mu je predloìo

da pod zakletvom izjavi da je zaista kupio

vinograd kao dobro bez vlasnika. Jumer se

sloìo i zakleo se u Boga. Na osnovu toga

sud je naloìo Ivanu da obustavi sve da-

qe zakonske postupke povodom vinograda.Georgieva, Canev, str. 293

Da si ti kadija, kako bi ti presu-

dio/presudila u ovom slu~aju?

Da li je kadija zaista poverovao Jume-

rovoj zakletvi ili je sve ovo name{te-

no? Da li zna{ ne{to o obi~aju zakli-

wawa u sredwovekovnom pravu?

Da li su kadije uvek {titile musli-

mane od nemuslimana (raje)?

Da li su kadije uvek donosile pravi~ne

presude? Obrazloì svoje mi{qewe

koriste}i se dvama navedenim tek-

stovima.

II-16. Zajednica na ostrvu Mikonos

odlu~uje da protera kadiju (1710)

Godina 1710, 9. septembar, Mikonos

Mi, potpisani ~lanovi zajednice Mikonos,

videli smo nevoqe i mete` koje je na{e

ostrvo pretrpelo od po{tovanog glavnog

sudije koji traì svaki na~in da nas okri-

vi, i s obzirom na sve klevetawe i sve ono

{to namerava da nam uradi, sakupili smo

se, mladi i stari, sve{tenici i narod i

~itava pastva Crkve na{e svete Bogorodi-

ce, za{titnice ovog ostrva, i smatramo da

je opravdano da se pomenuti sudija udaqi

s ostrva kako bi se okon~ali skandali i

nevoqe; a ~itava zajednica obe}ava da }e,

ukoliko neko bude imao {tete od ovoga,

braniti i podràti tog ~oveka pred sva-

kim sudom, {to i potvr|ujemo potpisima

na{ih imena ispod.

[Potpisi]Zerlentou, str. 67-68

[ta misli{, da li su stanovnici

Mikonosa doveli sebe u opasan po-

loàj time {to su se pobunili protiv

kadije? Za{to su oni to u~inili?

II-17. Presuda protiv koxaba{e

Todorakija iz Samakoxuka (1762)

Presuda kadijinog pomo}nika (naiba)

Midijske nahije:

Po{to se haxi-Ibrahim predstavio, i po{-

to se pokazalo da ima pravo da ubira xizju

(glavarinu) za Carigrad i okolne okruge,

ispri~ao nam je kako je u Midijskoj nahiji,

koja pripada jednom od tih okolnih okruga,

u selu Samakoxuk, koje pripada Midijskoj

nahiji, izvesni zimija (podanik nemusli-

man) po imenu Todoraki, koji je koxaba{a

za za{ti}enu raju ovog sela, okupio oko se-

be vi{e od sto pedeset qudi i rekao: mi

podanici Samakoxuka ne}emo da primamo

pozive za xizju, ne}emo ti dozvoliti da

kro~i{ u na{e selo, pa je tvrdoglavo pru-

ào otpor, i ~ak je i{ao dotle da je uda-

rio straàre koji su pratili pomenutog

tuìoca, i istrajavao u pobuni, zbog ~ega

su prihodi za dràvnu kasu samo delimi~-

no i nepotpuno prikupqeni. [Haxi-Ibra-

him] me je zamolio da izdam carsku nared-

bu kojom }e se pomenuti zimija osuditi na

veslawe na galiji sve dok se ne popravi.

Neka ovo bude moja pismena zapovest: ako

ponovo poku{a da omete pla}awe poreza

koje nalaè Sveti zakon ({erijat), neka

65

OSMANSKO CARSTVO

?

?

evropskim zemqama, Osmanlije su u XVII veku i same po~ele da kuju guru{e, pa je guru{ postao i obra~unska

jedinica, vredna 40 para i 120 ak~i.

bude silom doveden pred moj Carski sud

[to jest u Carigrad] i potom ba~en na gali-

ju kako bi bio istinski ka`wen.Kal'a, str. 177

Imaj u vidu da se spahija nije àlio

kadiji nego pravo Carskom savetu u

Carigradu.

Kako su se ìteqi Samakoxuka opi-

rali uteriva~ima poreza? Kakav je

stav zauzeo sultan po tom pitawu? Da li

Todoraki ima izgleda da izbegne kaznu?

II-18. Osmanska poveqa kojom se {tite

manastiri u Bosni (1785)

Pa{ina bujruntija

Vama, gospodo kadije, koji se nalazite u

pokrajini Bosni, vama, zapovjednici, i va-

ma, hara~lije, daje se na znawe na koji su

na~in redovnici triju samostana [Kre{e-

vo, Fojnica i Kraqeva Sutjeska] slobodni

i izuzeti od bilo kakvog javnog poreza,

glavarine i drugih [nameta] snagom uzvi-

{ene poveqe i plemenitih fermana koji

se nalaze u wihovim rukama. Vi nikad ne-

}ete dopustiti da ih netko, suprotno gore

spomenutoj uzvi{enoj poveqi i drugim

plemenitim ispravama, zlostavqa ili

uznemiruje traèwem hara~a, bilo u wi-

hovim samostanima a isto tako i kad se

nalaze u odgovaraju}im zaseocima, selima

ili nurijama pokrajine Bosne, bili oni na

cesti ili u svom stanu. Vi }ete ih prema

odredbi plemenitog fermana za{ti}iva-

ti i braniti u svakom susretu i postupat

}ete prema sadràju ove bujruntije ~uva-

ju}i se, {to vi{e moète, da u~inite ne{-

to protivno ovome. Tako zapovijedam.Beni}, str. 303

Krajem XVIII veka, kada je centralna

vlast u provincijama ve} bila sla-

bija, podanici su od lokalnih vlasti ~esto

traìli posebne poveqe.

Uporedi privilegije navedene u tek-

stovima II-13 i II-18.

66


?

?

IId. Pokrajine i vazalske dràve

II-19. Odredba o statusu Dubrovnika,

potvr|ena i ahdnamom Murata III (1575)

[…] Svojevremeno je knezovima i vlasteli

Dubrovnika, zbog poslu{nosti i pokornos-

ti, odanosti i ~asti koju su pokazali u

vreme mojih pokojnih veli~anstvenih pre-

daka, neka Bog osvetli dokaze [wihove ve-

li~ine], dodeqena poveqa.

[…]Svake godine }e, u skladu sa starim obi~a-

jem, poslati dvanaest hiqada pet stotina

zlatnika [filori], koje su odvajkada slali

na{em Dvoru, sedi{tu slave, preko svojih

poslanika.

Vi{e poreza (hara~a) od navedenih 12.500

zlatnika ne}e se traìti. Moji namesnici

(sanxakbegovi), slu`benici (suba{e), ti-

marnici, ukratko, svi koji stoje u senci

moje mo}i ne}e ~initi naào wihovoj zem-

qi i posedima, wihovim tvr|avama i wi-

ma samima.

Isto kao {to su wihov grad i zemqa i ra-

nije bili bezbedni i {ti}eni, tako }e bi-

ti bezbedni i za{ti}eni i nadaqe.

Iz susednih zemaqa svako, bio neprija-

teq ili prijateq, kopnom ili morem, sme

da do|e u wihov grad i ode iz wega; niko

to ne sme da zabrani niti da se me{a u to.

Wihovi trgovci smeju da trguju u mojim

zemqama koje su pod [Bo`jom] za{titom;

mogu da dolaze i odlaze. Niko ne treba da

se me{a u ono {to im pripada (stvari, ì-

votiwe i druga dobra), niti da ih ometa. I

ne smeju da napla}uju putarinu.Biegman, str. 56-57

67

OSMANSKO CARSTVO

Koje je obaveze imao vazalski Dubro-

vnik? [ta misli{ o posebnim od-

redbama vezanim za trgovinu i trgovce?

Da li su one koristile samo Dub-

rov~anima ili su i Osmanlije imale

neke koristi od toga?

II-20. Ahdnama52 Ahmeda I za

Transilvaniju (1614)

Ovim obe}avam i zakliwem se […]: dokle

god su pomenuti knez (beg) i vojni zapoved-

nici i drugi velikodostojnici Gorwe Ugar-

ske podanici moje Visoke porte, i to iskre-

no, s verom i ~a{}u, dokle god su prijateqi

mojih prijateqa i neprijateqi mojih nepri-

jateqa, i dokle god delaju zajedno i u dogo-

voru s pomenutim Betlenom Gabrijelom,53 i

trude se da oteraju i satru neprijateqa koji

bi s bilo koje strane mogao da napadne

Transilvaniju, a da bi dokazali da su odani

i pokorni, posla}e ove godine, svojom vo-

qom i slo`no, svoje darove [pe¦ke¦] mojoj

Carskoj porti, prema bogatstvu i mogu}nos-

tima koje ima wihova zemqa;

Dotle }u ih ja, za uzvrat, {tititi na svaki

na~in od wihovih neprijateqa, kad god se

ukaè potreba za mojom pomo}i i podr{-

kom; sve tvr|ave i gradovi, kao i sve zem-

qe u wihovom posedu osta}e, odsad pa na-

daqe, u wihovim rukama, i u to se ne}e me-

{ati apsolutno niko: nijedan beglerbeg

niti beg koji meni sluì, niti vrhovni za-

povednik moje vojske.

Wihovi se obi~aji i red i pravila i vera

ni na koji na~in ne}e mewati, kao ni obi-

~aji koje neguju vekovima; niko ne treba da

im se me{a niti da im ~ini zlo, ve} da ih

ostavi da ìve mirno pod okriqem pravde.

[…] A od pomenute zemqe ne}emo traìti

poreze ve}e od dosada{wih.Gemil, str. 165

Kakve je obaveze imala vazalska

dràva?

Prokomentari{i onaj uslov „dokle god

su prijateqi mojih prijateqa i nepri-

jateqi mojih neprijateqa“.

II-21. Autonomija Moldavije (1716)

Moldavski kneèvi bili su li{eni prava da

objave rat, da sklope mir, potpisuju ugovore,

{aqu glasnike kneèvima susednih zemaqa

u vezi s dràvnim poslovima, iako im je bila

data sva sloboda i gotovo ista ovla{}ewa

da donose zakone kao i nekad, da izri~u

kazne, da podignu nekog do poloàja bojara54

ili da mu oduzmu tu po~ast, da nametnu pore-

ze i ~ak da imenuju episkope, i jo{ sli~nih

ovla{}ewa. A vlast kneèva ne proteè se

samo na uglednike i stanovnike Moldavije

ve} i na turske trgovce i druge qude raznih

staleà dokle god borave na wegovoj terito-

riji: wihov ìvot i smrt u wegovim su ruka-

ma […], svi civilni i vojni velikodostojnici

u wegovoj su milosti: on daje onima koji su mu

dragi, uzima od onih koji mu se ne dopadaju. A

u tom ~inu davawa knez ne mora da se obazire

ni na kakva pravila. […] Knez ima istu vlast

ne samo nad pripadnicima nièg sve{tenst-

va nego i nad mitropolitima, episkopima, ar-

himandritima, igumanima i svim pripadnici-

ma crkve ako bi ~inili nepravdu ili ne{to

{to {kodi narodu ili bi kovali zavere pro-

tiv kneza ili dràve. Knez tada moè, bez

ikakvih prepreka i bez saglasnosti cari-

gradskog patrijarha, da ih ukloni s poloàja

(u crkvi, ali ne i u sve{tenstvu) i ~ak da ih,

ukoliko prilike to nalaù, kazni smr}u […].

52 Ahdnama je poveqa koju sultan izdaje nemuslimanskoj dràvi s kojom je sklopio mir. Wu nisu dobijale

samo „tipi~ne“ vazalske dràve, nego i Mleta~ka republika, Poqska i druge. Osmanlije su dugo izbegavale

praksu formalnih bilateralnih ugovora, koje izdaju i potpisuju obe ugovorne strane; me|utim, i o odredbama

ahdname dogovarale su se obe strane pre nego {to bi potpisale formalni dokument.53 Knez Transilvanije 1613–1629.54 Bojar je bila i titula uglednika i naziv slu`be.

?

?

Pa ipak, on nema isto tako veliku mo} nad

imetkom stanovnika Moldavije. Ta~no je da,

bez obzira na visinu poreza nemetnutih

zemqi, niko ne bi mogao da se opire wegovim

naredbama ili da se oglu{i o wih a da ne

rizikuje da izgubi glavu; me|utim, i on sam je,

sa svoje strane, prinu|en da osmanskom dvoru

prijavi {ta je prikupio. âk i kad bi ga neko

potkazao velikom veziru da je prolio krv

nevinih, i iako niko ne bi mogao da mu sudi,

on bi opet bio u velikoj nevoqi ako bi se ce-

la zemqa àlila na previsoke poreze. I kad

bi se pokazalo da on jeste kriv za to, bio bi

ka`wen izgonom ili bi mu sva imovina bila

konfiskovana, po{to knez moè biti osu|en

na smrt jedino ako povede bunu ili ako odbi-

je da plati godi{wi hara~. Me|utim, ni ova

zabrana nije tako stroga da se qudi ne bi

oglu{avali o wu. [tavi{e, ako se knez daro-

vima umili veziru i wegovom zameniku

[kethüda], rizni~aru [defterdar] i drugima koji

imaju uticaja na cara, on ne mora da strepi od

pritu`bi bojarâ ili ~ak ~itave zemqe,

po{to nema te stvari koju branilac ne moè

odbraniti pred turskim sudom ako su mu samo

ruke pune darova. I tako, kako god Tur~inova

tiranija nad Moldavijom bila te{ka, wen

knez opet moè da ~ini {to god mu voqa a da

ni~eg ne mora da se pla{i: nema nikoga ko se

moè odupreti wegovoj voqi a da ne bude

ka`wen.Cantemir 1973, str. 127-128

Dimitrije Kantemir (1673–1723) u dva

navrata je bio moldavski knez (1693.

i 1710–1711), a kad je wegova pobuna protiv

Osmanlija 1711. doìvela neuspeh, morao je

da pobegne u Rusiju. Po{to je ve}i deo mla-

dosti proveo u Carigradu, postao je jedan od

najve}ih evropskih poznavalaca Osmanskog

carstva i napisao, izme|u ostalog, istoriju

Osmanskog carstva i jednu raspravu o mus-

limanskoj veri. Opis Moldavije napisao je

na latinskom, po{to je to delo bilo name-

weno zapadnoj publici.

Da li se Dimitrije Kantemir slaè

s pro{irewem ovla{}ewa mol-

davskih kneèva ili ne?

Koje su dobre a koje lo{e strane ìvota

u vazalskoj dràvi, u pore|ewu sa

ìvotom u „obi~noj“ osmanskoj provin-

ciji? Kako se status dràve odraàvao

na pojedine dru{tvene grupe?

II-22. Francuski putnik Fla{a o

posebnom statusu vla{kih kneèva

(1741)

Primetio sam u Bukure{tu ne{to {to mi je

izgledalo veoma ~udno. Iako sultan ras-

polaè ovom kneèvinom po svojoj milos-

ti, Turci ovde nemaju nijednu xamiju i nisu

pod kneèvom vla{}u. Oni samo priznaju

vlast sultanovog „namesnika“, i jedini on

ima pravo da ih kazni. Pa ipak, s Rumuni-

ma, Grcima i drugim hri{}anskim narodi-

ma stvar je druk~ija: vojvoda ili „gospo-

dar“ Vla{ke moè despotski da upravqa

wihovim ìvotom i imetkom, osim ako se

wegove mere i odluke ne kose sa sultano-

vim, po{to on u potpunosti zavisi od we-

ga, i kad god zakasni s dankom koji duguje

Porti ili ne ispuni svoje obaveze prema

woj, on mora biti spreman na to da }e biti

svrgnut s prestola ili da }e mo`da ~ak i

bez glave ostati. On je vi{e namesnik nego

{to je vladar. Vojvoda Konstantin [Mavro-

kordat]55 zasluìvao je boqu sudbinu; sve

bi zemqe bile sre}ne da imaju takvog

vladara.C¤l¤tori, IX, str. 257

Kakva su ograni~ewa vaìla za

Osmanlije u vazalskim dràvama?

Uporedi tekstove iz ovog odeqka s tek-

stovima iz odeqka I-8.

68


55 Konstantin Mavrokordat (ìveo 1711–1769) bio je jedan od najistaknutijih predstavnika pravoslavne

gr~ke elite u Carigradu, takozvanih Fanariota, u XVIII veku. Izme|u 1730. i 1769. vladao je Vla{kom {est puta

a Moldavijom ~etiri puta. Izuzetno obrazovan, ukinuo je kmetstvo i preduzeo mnoge druge reforme u duhu

prosve}enog apsolutizma.

?

?

A. „Glavne“ osmanske pokrajine (ejaleti, zvani i live ili vilajeti)

wima upravqa beglerbeg, vrhovni vojni i svetovni stare{ina pokrajine

dele se na nekoliko sanxaka, kojima vladaju sanxakbegovi, a koje, opet, ~ine neko-

liko kaza, kojima vladaju kadije

ve}i deo zemqe podeqen je preko timara (feuda)

u ove pokrajine spadaju, na primer, Anadolija, Rumelija, Budim, Kipar i dr.

osobenost: mahom su to mawi regioni i zajednice koji uìvaju posebne privilegije

ili lokalnu samostalnost (na primer, manastiri na Atosu i Sinaju, nekoliko planin-

skih ili ostrvskih zajednica u Crnoj Gori, Albaniji, Gr~koj i dr.).

B. „Drugi pojas“ osmanskih pokrajina

ejaleti kojima upravqaju stare{ine koje je imenovao sultan

uglavnom organizovane u skladu s posebnim finansijskim sistemom (sistem salijane;

samo delimi~no integrisane u sistem feuda ili sasvim van wega)

u ove pokrajine spadaju, na primer, Egipat, Bagdad, Basra, Tunis, Jemen i dr.

osobenost: retko kad ejaleti, ~e{}e sanxaci; u nekima se vlast mogla i naslediti

(primeri: Lahsa, Adana pod porodicom Ramazan, nekoliko kurdskih sanxaka, Vidin u

XV i XVI veku pod porodicom Mihailoglu, i dr.).

V. Muslimanske vazalske dràve

dràve koje su priznale osmansku vlast ali su zadràle svoju tradicionalnu orga-

nizaciju; ipak, sultan je mogao da odlu~uje o imenovawu wihovih vladara

ovakve dràve uglavnom su imale velik politi~ki, vojni i/ili simboli~ki zna~aj za

Osmansko carstvo, i dobijale su od wega razne vidove finansijske pomo}i

u ove dràve spadaju, na primer, Krimski hanat, {erifat u Meki i dr.

osobenost: 1590–1603 i Persija je pla}ala danak Osmanskom carstvu, ali nije trajno

bila wegov vazal.

G. Hri{}anske vazalske dràve

dràve koje su priznale osmansku vlast, pla}ale sultanu danak, morale da se

povinuju osmanskoj politici, ali su sa~uvale autonomiju i tradicionalne hri{}anske

institucije (tj. nisu morale da prihvate muslimanski/osmanski zakon)

u ove dràve spadaju, na primer, Dubrovnik, Vla{ka, Moldavija, Transilvanija,

Gruzija, Hios (do 1566. godine) i dr.

osobenost: neke hri{}anske dràve pla}ale su danak ili samo za deo teritorije (na

primer Venecija za Kipar 1517–1570; Habzburgovci za Gorwu Ugarsku 1533–1593) ili

kao „za{titu“, kako ne bi bile pqa~kane (na primer Poqska i Litvanija Krimskom

hanatu, a povremeno i Osmanlijama), ali su zadràle politi~ku nezavisnost.

69

OSMANSKO CARSTVO

Tabela 2: Teritorijalna podela u Osmanskom carstvu (XVI vek)

IIIa. Muslimani

70

TRE]E POGLAVQE

Verske institucije, verske zajednice i verski obredi

U Osmanskom carstvu ìveli su qudi najrazli~itijih vera. Vernost islamu podrazumevala

se i kod sultana i kod elite, ali jednako je va`no bilo integrisati u dràvu i podanike koji

nisu bili muslimanske vere. Osim toga, verska raznolikost bila je daleko izraènija u jugo-

isto~noj Evropi nego u bliskoisto~nim ili afri~kim pokrajinama Osmanskog carstva.

U ovom poglavqu poku{a}emo da objasnimo kakvu je ulogu vera imala u ìvotu narodâ u

jugoisto~noj Evropi tokom osmanske vladavine. U politi~kom smislu, vera je bila presudna:

dru{tvena struktura u Osmanskom carstvu po~ivala je na podeli na muslimane i nemusli-

mane, a me|u podanicima koji nisu bili muslimanske vere bilo je pravoslavaca, Jevreja,

Jermena, itd., i oni su ~inili milete, zajednice. Interese i potrebe ovih zajednica zastupa-

le su wihove verske institucije. Pravoslavna crkva odràvala je posebne odnose s osmans-

kim vlastima, ali su i verski poglavari drugih veroispovesti sara|ivali s osmanskom dr-

àvom. Pa ipak, za ve}inu qudi religija je mawe bila pitawe politike i institucija, a vi{e

stvar vere i odnosa s bogom. Verski obi~aji bili su u samom srcu svakodnevice za veliku

ve}inu qudi, pa smo za ovo poglavqe odabrali neke tekstove koji upravo o tome govore.

U ve}ini tekstova pomiwe se i veoma kontroverzno pitawe verske „tolerancije“ u Osman-

skom carstvu. Mnogi istori~ari insistiraju na tome da je Osmansko carstvo bilo musliman-

ska imperija, te da su u woj hri{}ani tla~eni po verskom osnovu. Drugi istori~ari pak skre-

}u nam pa`wu na to da su se u isto to vreme i po Evropi vodili verski ratovi i da su nehri{-

}ani mogli da biraju izme|u pokr{tavawa i iseqavawa, dok su Osmanlije bile daleko tole-

rantnije, da su dozvoqavale svojim podanicima hri{}anima da zadrè svoju veru, i da su ~ak

i izbeglice druge vere primale ra{irenih ruku. Iako u oba ova stava ima pone{to istine,

oni su ipak ideolo{ki obeleèni i jako pojednostavquju istorijske ~iwenice. Tekstovi koje

navodimo na kraju ovog poglavqa mo`da }e pomo}i u~enicima da shvate koliko je zajedni~ki

ìvot toliko razli~itih religija bio kompleksan, kakve su bile razmere diskriminacije u

jugoisto~noj Evropi, te da to stave u {iri, komparativni okvir.

III-1. Natpis na portalu Sulejmanove

xamije u Carigradu (polovina XVI veka)

[Sultan Sulejman] mio Bogu, gospodar ve-

li~anstva i svemo}i, tvorac sveta, zemqe

i vlasti, [sultan Sulejman] koji je wegov

rob, silan boànskom snagom, kalifa {to

Bo`ju milost zra~i,

On koji ispuwava naredbe Tajne kwige i

sprovodi wene odredbe u (svim) nastawe-

nim delovima zemqe,

Koji je, uz pomo} svemogu}eg Boga i svoje

pobedonosne vojske, osvojio zemqe na is-

toku i na zapadu, gospodar svetskog carst-

va, senka Bo`ja nad svim narodima, sultan

sultana Arapa i Persijanaca, objavqiva~

carskih zakona [kanun], deseti od osman-

skih hakana,

Sultan, sin sultanov, sultan Sulejman-han,

[…] Neka sultanat wegov potraje za sva

vremena!Imber, str. 75

71

Objasni odnos izme|u Boga i osman-

skog vladara. Da li je vladar (i

mnogi vladari koji su tvrdili da wiho-

va vlast poti~e od Boga) bio istinski

vernik ili je samo poku{avao da mani-

puli{e svojim podanicima? Kakvu je

ulogu u tom slu~aju imala ulema?

III-2. Dimitrije Kantemir o

muslimanskim molitvama

Muhamed je naredio molitvu pet puta u 24

sata, bilo u javnosti, bilo u osami […]Kad se mole, oni se veoma bri`qivo sta-

raju za ~etiri stvari: 1. da se operu; 2. da

ove molitve izgovore u naloènom vreme-

nu, jer ako ih izgovore pre ili posle pra-

vog vremena, smatraju da }e im molitve bi-

ti uzaludne i da se ne}e dopasti Bogu; 3.

da mesto na kom se mole bude ~isto, a ako

sumwaju u wegovu ~isto}u, onda pod noge

moraju da prostru mali }ilim ili svoj

ogrta~; 4. da se okrenu prema osi sever–jug,

koju oni zovu kibla [k¨bla], a za koju kaù da

gleda ka hramu u Meki. […]Kad se mole, oni se poklone nekoliko pu-

ta, kleknu, dotaknu tle ~elom, ustanu i

mole se. […]U velikim bogomoqama, xamijama, oni svo-

je mesto ne ustupaju nikom, pa ni samom sul-

tanu, ve} svako ostaje na mestu koje je prvo-

bitno zauzeo i niko ga ne dira. A pre no

{to se molitva zavr{i zabraweno je da se

izgovori ijedna re~ ili na~ini i najmawi

pokret (mili Boè, koliko su oni u ovom

pogledu pobo`niji od hri{}ana, i koliko

revnosnije po{tuju Boga!), ili da se pqune

ili naka{qe, osim ako vas nu`da pritera,

ali i tada treba da pqunete u maramicu,

jer oni smatraju da je neprili~no pqunuti

ili useknuti se na ~istom mestu.

Petak. Petkom, koji se na jeziku Kurana zo-

ve xuma (a {to zna~i okupqawe ili dan

sabora), posle podnevne molitve, u veli-

kim bogomoqama (koje oni zovu sultans-

kim) propovednici drè veronauk dva ili

tri sata. Oni obja{wavaju tekst Kurana,

neku temu koju su prethodno odabrali. To-

me oni dodaju lepe govore, ponekad mora-

listi~ke, ve} u zavisnosti od prilike, i

ukra{ene stilskim figurama, tropima i

metaforama i drugim retori~kim sred-

stvima. U vreme mira dodaju neku re~ o

ostvarewu pravde, o tome kako se dràvna

uprava stara o svojim podanicima, o Bo`joj

milosti i o osuje}ivawu neprijateqa, we-

govog napredovawa i namera. A ukoliko su

u ratu, ili ukoliko se rat upravo sprema,

sultan propovednicima naloì da pri~aju

i ~e{}e, da pokaù narodu i da ga uvere u

to da se u rat protiv neprijateqa kre}e po

Bo`joj i Prorokovoj zapovesti, ne za ze-

maqska blaga, ne za nekakvu dobit ili

slavu i qudsku pohvalu, ve} samo zarad

{irewa vere, za slavu Bo`ju i na korist

~itavog muslimanskog naroda, a i drugih.

Cantemir 1987, str. 289-295

Ovaj ise~ak poti~e iz Kantemirove

rasprave o muslimanskoj veri, napisa-

ne tokom izbegli{tva u Rusiji (1711–1723), u

kojoj on podrobno izlaè ono {to zna o os-

manskom dru{tvu, koje je upoznao tokom vi{e

od dvadeset godina ìvota u Carigradu pre

1710.

Kojih su se pravila muslimani mo-

rali pridràvati tokom molitve?

Prona|i jedan argument koji govori u

prilog tome da je zajednica musliman-

skih vernika [umma] demokratska po

svojoj prirodi.

Da li je opravdano me{awe politike u

versku sferu? Navedi argumente za i

protiv. Da li i u drugim dru{tvima pos-

toje primeri za takvo me{awe? Da li

do wega dolazi i u dru{tvu u kom ti

ìvi{?

?

?

OSMANSKO CARSTVO

Sl. 11. Xamija u Izniku (Nikeja) iz XIVveka

Lewis, str. 294

Sl. 12. Sulejmanija (Sulejmanova

xamija) u Carigradu (1550–1557)

Fotografija Helene Filon

Uporedi ove dve xamije. Da nisi

imao/imala podatke o vremenu u kom

su nastale, kako bi mogao/mogla da

zakqu~i{ koja je starija a koja novija?

III-3. Kako jedan musliman obja{wava

vezu izme|u Boga i ki{e (1779)

Ki{e nije bilo tri ili ~etiri meseca, pa

su se u svim xamijama u Sarajevu ~esto

dràle dove, molitve za ki{u. Ali za sve

postoji neki razlog, jer Bog ne mewa svoju

odluku, a uzvi{eni svet duha povezan je s

na{im. Ako ki{a padne, za to postoji drugi

razlog, poznat zvezdoznancima, pa su mo-

litve za ki{u samo znak pokornosti i

slu`ba Bogu, a ne glavni razlog iz kog ki-

{a pada. Jer kad bi svaka molitva bila

usli{ena, svet bi propao, a nama tajne ne

bi bile obznawivane. Ali, kad se vreme

ki{e pribliì i neko se pomoli, qudi

onda kaù da je on dobar ~ovek i da }e mu

molitva biti usli{ena. A ja, gre{nik i si-

romah, ~uo sam pre skoro mesec dana od

jednog zvezdoznanca da }e za mesec dana,

{to zna~i sada, zvezde stati tako da }e se

'dveri otvoriti', to jest da }e ki{a pasti –

i tako i bi. I tako su onda neke neznalice

stale same da izvode zakqu~ke, {to nije

gre{no, ali nije ni od nekog zna~aja, jer

bi}e kako Bog ho}e, a ne {to mi ho}emo ili

ne}emo.Ba{eskija, str. 235

Mula Mustafa Ba{eskija (1731/1732–-

1809) proveo je ~itav ìvot u Saraje-

vu. Bio je imam i hatib u Bozaxi haxi-Hasa-

novoj xamiji, a kasnije je radio kao pisar

(}atib). Mula Mustafa je sa~inio Hroniku,

odli~an izvor gra|e o istoriji politi~kog i

svakodnevnog ìvota u Sarajevu, Bosni i

susednim zemqama. U ovom tekstu vidimo da

je Mustafa, u skladu s intelektualnom kli-

mom u Evropi XVIII veka, bio veoma skepti-

~an prema ra{irenom sujeverju; me|utim, ta

skepti~nost nije ga navela na to da posumwa

u Bo`ju svemo}.

U {ta zapravo mula Mustafa Ba-

{eskija veruje? Da li ki{a ima pri-

rodne ili boànske uzroke?

72

VERSKE INSTITUCIJE, VERSKE ZAJEDNICE I VERSKI OBREDI

? ?

73

OSMANSKO CARSTVO

Sl. 13. Ornamentalni natpisi iz Ku-

rana u Staroj xamiji u Jedrenu (XV vek)


Sl. 14. Turska gospa na kamili

prilikom hodo~a{}a u Meku


III-4. Muslimanska heterodoksija – {ale

o bekta{ijama

Drào hoxa propoved u xamiji i opisivao

Bo`ju mo} i svojstva.

„Bog nije ni na zemqi ni na nebu, nije ni na

desnoj ni na levoj strani, nije ni nad mo-

rem ni u moru. Ukratko, on se ne pokazuje u

prostoru ve} postoji samo u srcu verniko-

vom“, govorio je hoxa, na {ta jedan bekta-

{ija ne moga{e vi{e da se uzdrì pa re~e:

„O vernici, molim vas da me saslu{ate.

Kad sam vam ja neki dan rekao da Bog nije

ovde, vi ste mi rekli da sam postao ne-

vernik, a sad kad vam hoxa-efendija kaè

da Bog ne postoji, vi ni re~i.“

Pitali bekta{iju za{to je svet tako pun

brda i dolina, stena i planina, za{to nije

svuda ravan i gladak, a bekta{ija na to

odgovori: „Pa {ta ste o~ekivali od ne~eg

{to je stvarano samo {est dana?“Dursun, str. 78

Bekta{ije su osnovale versko brat-

stvo i pozivale se na uzor haxi-

Bekta{a Velija, ~uvenog mistika i dervi{a

iz XIII veka. Iako zvani~no veoma bliski

osmanskim vlastima i veoma uticajni me|u

jani~arima, bekta{ije su bile pobornici

islamskog misticizma (sufizma), i ponekad

su bili bliì {iitskoj nego zvani~noj su-

nitskoj veri Osmanskog carstva. Bekta{ije

su gajile i specifi~no nepo{tovawe prema

dru{tvenoj hijerarhiji, ali i prema ra{i-

renim obi~ajima i obredima – i sve je to na-

{lo izraza u bezbrojnim {alama u kojima je

glavni junak anonimni bekta{ija, baba

(otac ili, ponekad, ded), jedna od najzna~aj-

nijih figura u turskom humoru uop{te. Kao i

ina~e kod usmenog predawa, {ale o bekta-

{ijama te{ko je ta~no datirati, i one sve-

do~e o razli~itim slojevima narodnog

pam}ewa.

[ta misli{ o ovim {alama? Da li

su one podstrekavale qude na pobu-

nu protiv verskih institucija, ili su to

prosto relativno bezazlene pri~e, ven-

til za pojedince koji se ne slaù sa

zvani~nom verom?

Da li su ti poznati i neki drugi vidovi

heterodoksije u jugoisto~noj Evropi?

Da li misticizam moè da postane sub-

verzivan u odnosu na zvani~ne verske

institucije?

Sl. 15. Astronomska opservatorija u

Carigradu (oko 1580)

Lewis, str. 200

Koje nau~ne instrumente prepozna-je{? Koje od wih koristimo i dan-

danas? Za{to su na slici prikazanisamo mu{karci? Za{to svi do jednog no-se bradu? Da li je u pitawu moda, ne{totipi~no za profesiju ili neki dru{tve-ni simbol? Misli{ li da se na to pita-we moè dati kona~an odgovor, ili totreba da pripi{emo umetnikovoj ma{-ti? Kako ti izgleda karta koja je prika-zana na ovoj slici?

Sl. 16. Narodni junak Nasradin-hoxa


Zna{ li neke pri~e u Nasradin-

hoxi? Kako je on prikazan u tim

anegdotama?

Da li su pri~e o Nasradin-hoxi popu-

larne i u tvojoj zemqi? Kada su pri~e o

wemu prvi put objavqene na tvom jezi-

ku? Pitaj drugove ili rodbinu {ta znaju

o Nasradin-hoxi.

74


?

? ?

75

OSMANSKO CARSTVO

IIIb. Hri{}ani

III-5. Izbor Genadija Sholarija za prvog

pravoslavnog patrijarha posle

osvajawa Carigrada (1453)

Tre}ega dana po{to je na{ grad pao, sul-

tan je proslavio pobedu uz veliku radost

i veseqe […]Izdao je naredbu da se izabere patrijarh,

onako kako obi~aj i pravila to nalaù, po-

{to se na{ patrijarh upokojio ne{to rani-

je. Crkveni velikodostojnici koji su slu-

~ajno bili prisutni i ne{to malo pripad-

nika crkve i laika odabra{e Georgija

Sholarija za patrijarha i dado{e mu ime

Genadije. […] Na{ obi~aj i tradicionalna

ceremonija nalaù da hri{}anski car

daruje novog patrijarha zlatnim skiptrom.

Tako je ovaj nitkov od sultana poku{ao da

se prikaè kao car na{ega grada i da opo-

na{a na{e hri{}anske careve: pozvao je

Genadija na obed i razgovor i do~ekao ga s

velikim po~astima. Dugo su razgovarali i

sultan mu je dao svakojaka obe}awa. Kad je

do{lo vreme da Genadije krene, sultan mu

je dao onaj dragoceni skiptar i zamolio ga

da prihvati taj dar.

Melissenos, str. 133-135

Pre nego {to je Carigrad osvojen,

Sholarije je bio jedan od predvodni-

ka pravoslavnog otpora Firentinskoj crk-

venoj uniji (1439), po kojoj je vizantijski car

Jovan VIII priznao primat papi kako bi

dobio pomo} u borbi protiv Osmanlija.

Kakav je interes imao Mehmed IIkada je postavio Genadija za patri-

jarha?

Sl. 17. Osmanska srebrna ~inija s

natpisom na gr~kom, kori{}ena za

pravoslavni crkveni obred (XVI vek)

Muzej Benaki u Atini

III-6. Francuski putnik Pjer Leskalopje

o manastiru Sv. Save u Srbiji (1574)

Dvadeset prvog [marta] do{li smo u Uvac,

tursku varo{icu. Odatle videsmo manastir

Sv. Save, manastir srpskih monaha i ka-

lu|era. Oni su obu~eni u crno, govore slo-

venski i ìve po gr~kim obredima. Priveli

su nas da poqubimo jednu veliku kost ruke

sv. Save, ~ije, kaù, imaju celo telo. Vide-

li smo Jevreje i Turke kako ovu kost qube s

istim po{tovawem kao hri{}ani i daju vi-

{e milostiwe. Ovi monasi pla}aju sultanu

izvestan hara~. Na{ ~au{ nam je rekao da je

jedan zao Tur~in, koji je jednog dana do{ao

po taj hara~, u~inio kalu|erima neko nasi-

qe i pao mrtav na manastirskim vratima.

Dali su nam da jedemo ~orbe s uqem i prazi-

lukom, malo ribe i crnog hleba.Samarxi}, str. 135

?

Kako su pravoslavci iskazivali

svoju pobo`nost? Da li je to ne{to

specifi~no za pravoslavce?

Za{to su i pripadnici drugih vera uka-

zivali po{tovawe srpskim pravoslav-

nim relikvijama? (Ovo je, naime, mesto

koje kao kultno pohode pripadnici svih

religija.) Zna{ li za neke sli~ne pri-

mere iz nekog drugog kraja sveta ili iz

druge epohe?

III-7. Pavle Alepski o moldavskim

crkvama (polovina XVII veka)

U Va{luju se nalaze palate [nekada{weg

kneza Stefana Velikog], wegovo kupatilo,

wegovi vrtovi, a uz to i velika i visoka

crkva s kupolama koje se diù visoko u ne-

bo. Svuda oko ove crkve su svodovi i polu-

kru`ni lukovi, a na wihovoj unutra{wo-

sti su slike i ikone svetaca. Kod vrata,

nad niìm zidom, Stra{ni sud naslikan je

u zlatu i lapisu lazuli, potom Mojsije ka-

ko izvodi Anu i Kajafu i druge Jevreje

pred na{eg Boga. Te slike su ru`ne. Posle

wih dolaze druga~ije slike: to su slike

Turaka s belim turbanima na glavi, veli-

kim raznobojnim kadifenim ogrta~ima,

dugih rukava i s dugim ùtim velovima,

potom wihovih dervi{a, a iza wih i me|u

wima su |avoli {to ih progone i rugaju im

se. Sotona je sasvim napred, sa {e{irom

na glavi. Jedan od |avolova mu se izruguje

i zbacuje mu {e{ir s glave. I tako je osli-

kana ~itava unutra{wost crkve.

Arhitektura je prelepa. Na svodu glavne

kupole je lik na{eg gospoda Isusa Hrista

[…]. Ispred crkvene kapije je veliko

zvono.

Crkve u ovoj zemqi imaju tri dela: prvi je

spoqni, s vratima, i on je predvi|en za

ène; drugi deo odeqen je zidom i vrati-

ma, i on je predvi|en za vernike; a tre}i

deo, tako|e odeqen zidom i vratima,

predvi|en je za kneza i wegovu pratwu.C¤l¤tori, VI, str. 29

Kakvu su ulogu u verskom ìvotu

Moldavaca imale freske s Turci-

ma? Kako je mogu}e da su takve slike po-

stojale u jednoj vazalskoj dràvi

Osmanskog carstva? Da li to moèmo

tuma~iti kao izraz verske tolerantno-

sti Osmanlija?

Uporedi hijerarhijsku strukturu u unu-

tra{wosti moldavske crkve s opisom

muslimanske xamije u tekstu III-2.

Sl. 18. Manastir Voronec u

Moldaviji (izgra|en 1488, spoqne

freske 1547–1550)

http://www.users.cloud9.net/~romania/vor/Voronet.html

Sl. 19. Tajna ve~era – freska iz mana-

stira Stavronikita, Sveta gora (1546)

Koliopoulos-Chassiotis, str. 169

76


? ?

77

OSMANSKO CARSTVO

III-8. Kozma Etolski poziva hri{}ane

da daju decu u {kole

A vi, roditeqi, dajte decu u hri{}ansku

obuku, nau~ite ih da ~itaju i pi{u. U~inite

sve {to moète da osnujete {kolu, prona-

|ete u~iteqa i platite ga da vam podu~ava

decu, jer velik je greh da ih ostavite slepe

kod o~iju, nepismene; ne trudite se samo

da im ostavite blaga i imetka da bi posle

va{e smrti mogli da jedu i piju i da vas se

se}aju. Boqe vam je da ih ostavite siro-

ma{ne i obrazovane nego bogate a nepis-

mene.Menounos, str. 173

Kozma Etolski (1714–1779) bio je

misionar, naro~ito aktivan u zapad-

noj Gr~koj i Albaniji, ali je imao i jake veze

sa Svetom gorom. To {to Kozma insistira na

vezi obrazovawa i pravoslavne pobo`no-

sti tipi~no je za po~etke prosvetiteqstva

u jugoisto~noj Evropi.

Da li se slaè{ s onim {to Kozma

Etolski tvrdi, naro~ito s onom pos-

ledwom re~enicom? Za{to Kozma mis-

li da je obrazovawe tako va`no?

Porazgovaraj s drugovima o tome da li

su obrazovawe i dru{tveni napredak

povezani.

III-9. Kiril Pej~inovi} o sukobima

izme|u seqana pravoslavne vere i

wihovih sve{tenika (1816)

Vidim ih po nekim selima, bog da te sa~u-

va, veoma je te{ko! Ne mogu re}i ni da su

hri{}ani ni da su nevernici. Jedu i piju

na Veliki petak i Subotu, uz ~asni post

[…], ~ine grehe, psuju, tuku se, a onda na

Uskrs stanu u red da se pri~este. A siro-

mah sve{tenik, koji se stara o osam sela,

ne zna kud bi pre. Tr~i od jednog sela do

drugog, a jedan ide za wim i nosi mu

epitrahiq i kwigu.

âk mi je i ào nekih sirotih hri{}ana,

jer moraju da ~ekaju sve{tenika sve do

podneva ne bi li se pri~estili. I onda

kaù, {to li sve{tenik kasni, da nije ovo

ili da nije ono. Neki kaù, dajte da ga pre-

tu~emo, pa da vi{e ne kasni. A neki, opet,

koji su malo imu}niji (~orbaxije), kaù:

„Ama ne tako, ako ga prebijemo, kazni}e

nas, nego boqe da se svi ovako okupimo, pa

da agi ili pa{i odnesemo ovcu, pa da tek

onda prebijemo popa i izbacimo ga, pa da

na|emo nekog drugog, ~ak i ako ìvi poda-

qe.“ A onda jedan jo{ bogatiji seqak

(kmet) kaè za tog drugog popa: „Pusti, i

taj napla}uje previ{e. Ovaj, dodu{e,

kasni, ali makar uzme mawe, a i peva xabe

ili ume da ~eka pare godinama. A onaj

drugi do|e po novac sa Turcima ako mu ne

plati{ odmah.“ I tako jedan kaè jedno,

drugi kaè drugo, […] i svi psuju na

sve{tenika koji je wihov duhovni vo|a,

koji ih je krstio u ime Svetog trojstva i

koji ih je ven~ao i koji }e ih i sahraniti,

koji im je roditeq i vi{e od roditeqa.

Oni ne drè post i hule na sve{tenika, i

~ekaju pri~e{}e do podneva. A ja gre{ni i

nedostojni Kiril, koji sam gre{niji od

svih wih i koji sam po~inio greh samim

tim {to wih optuùjem, tako sam ja, gre{-

nik, video wih da tako govore, video to,

pa mi se nije dopalo, i zato im rekoh: „Za-

{to bismo mi hri{}ani ~ekali do podne-

va? Za{to ne bismo prosto nalomili hle-

ba i nalili vina na hleb, umesto {to ~eka-

mo sve{tenika?“ A oni }e: „Ono {to nam

pop donosi nije hleb i vino ve} Hristova

krv. Zato ~ekamo do podneva, jer smo ~uli

od starijih da bez toga ne moè da se

ìvi.“ A ja im kaèm: „Ko vam je to rekao,

sve{tenik?“ A oni na to: „Ma kakvi, on nam

jo{ ni{ta nije rekao, ovo nije ni pre{lo

preko wegovih usana. On radije po|e s na-

ma na svadbu, na izlet, na igranku, u lov,

na zabavu, u pazar, ali {to se veronauke

ti~e, nit mi {ta pitamo nit on {ta kaè.“

?

III-10. Pismo Isaka Carfatija, rabina

iz Jedrena, upu}eno Jevrejima u

sredwoj Evropi (polovina XV veka)

Bra}o moja i moji gospodari, po{to sam se

pomolio Bogu da vam poda mira, èleo bih

da vam ispri~am pod kojim su okolnostima

mladi rabin Zalman i wegov dru`benik

rabin David Koen do{li meni. Ispri~ali

su mi svu patwu, teù od same smrti, kroz

koju su pro{li i jo{ uvek prolaze bra}a

na{a, sinovi Izraiqevi koji ìve u Ne-

ma~koj: uredbe donete protiv wih, mu~e-

ni{tvo, proterivawa kakva se odvijaju

svakoga dana i zbog kojih oni moraju da lu-

taju od zemqe do zemqe, od grada do

grada, beskrajno, bez ijednog mesta koje bi

ih prihvatilo […]A kad su stigli ovamo u Tursku, zemqu na

koju se Bo`ji gnev nije obru{io svom teì-

nom, i kad su videli mir, spokoj i obiqe

kakvo vlada ovim zemqama, i kad su vi-

deli da je udaqenost izme|u Turske i Je-

rusalima mala i da se moè pre}i kopne-

nim putem, obuze ih velika radost i reko-

{e: nema sumwe, kad bi Jevreji koji ìve u

Nema~koj znali makar za desetinu blago-

slova kojima je Bog obasuo svoj narod Izra-

iqev nastawen u ovoj zemqi, nema tog sne-

ga ni te ki{e, ni tog dana ni te no}i koje

bi ih spre~ile da do|u ovamo. I zamolili

su me da pi{em izgnanicima, Jevrejima na-

stawenim u Nema~koj, u gradovima [vaps-

ke, Rajnske, [tajerske, Moravske i Ugars-

ke, i da im ispri~am kako je prijatna ova

zemqa. […] A kad sam shvatio da oni to

~ine bez ikakvog li~nog interesa, odlu~io

sam da odgovorim na wihove molbe, jer ja

bih voleo da dam Izraiqu priliku da

dobije ono {to s pravom zasluùje…Shaw, str. 31-32

Posle velike epidemije kuge polovi-

nom XIV veka, progawawe Jevreja in-

tenziviralo se ne samo u Nema~koj nego i u

ve}em delu zapadne i sredwe Evrope. Me|u-

tim, u osnovu tih progona leè verske pre-

drasude, ekonomska konkurencija i dru{-

tvena segregacija, pa su mnogi Jevreji bili

prinu|eni da pribeì{te potraè u bez-

bednijim i mawe naseqenim zemqama, kao u

Poqskoj i Litvaniji i u Osmanskom carstvu.

Da li ijedna zemqa na svetu moè

biti tako savr{ena kako je to opi-

sano u ovom tekstu? Da li je ìvot u Os-

manskom carstvu ovde istinito opisan?

Da li je autor teksta mo`da pre}utao

neke bitne mane? Za{to poku{ava da

privu~e Jevreje u Osmansko carstvo?

III-11. Elija Kapsali o bogatstvu Jevreja

u Osmanskom carstvu za vreme

vladavine Mehmeda II

U prvoj godini vladavine sultana Mehme-

da, turskog cara […], gospod nadahnu carev

I tako ja gre{an shvatih da je krivica na

obe strane: da je do hri{}ana, {to ne pita-

ju sve{tenika, i da je do sve{tenika, {to

im ne ispri~a ne{to, onoliko koliko zna

i ume. I vidim da on ne mari mnogo za

obavezu koju je preuzeo i koja mu je data.Odbrani, II, str. 14-16

Opi{i verska ose}awa seqana u

ovom tekstu. U {ta oni veruju? U ~emu

se wihova vera razlikuje od zvani~ne?

Za{to je to tako? (Zbog siroma{tva, ne-

obrazovanosti, zbog toga {to su dobro

porazmislili o pitawima religije?)

Za{to seqani tako kritikuju svog popa?

Da li je takav wihov stav opravdan ili

nije? Poku{aj da obrazloì{ i jedan i

drugi odgovor.

78


?

?

IIIv. Jevreji

79

OSMANSKO CARSTVO

duh […], i glas se pronese wegovom carevi-

nom i proglas:

„Ovo je re~ Mehmeda, cara turskog. Bog, gos-

podar nebeski, dade mi carstvo u ovoj zem-

qi i naloì mi da pobrojim wegove qude

od semena Avramovog, sluge wegovog, sino-

ve Jakova odabrane, i da im dam zemqu od

koje }e ìveti i da im pruìm sigurno uto-

~i{te. Neka svaki od wih sa svojim Bogom

do|e u Carigrad, sedi{te moje carevine, i

nek sedi pod svojom lozom i svojom smok-

vom sa svojim zlatom i srebrom, imetkom i

stokom, i nek se nastani na ovoj zemqi i

nek trguje i nek postane deo we.“

Jevreji se sakupi{e izdaleka i izbliza,

iz svih gradova Turske, svak do|e iz svog

doma; zajednica se skupila u hiqadama i

desetinama hiqada, i Bog im pomoè s ne-

besa, a car im dade dobra imawa i pune ku-

}e. Jevreji se tu nastani{e sa svojim poro-

dicama i razmnoì{e se obilato […]Po{to su se Jevreji bojali Boga, on im da-

de bogatstvo, te se tako na mestu gde su ne-

kada, za vreme vizantijskog cara, postoja-

le samo dve ili tri zajednice, Jevreji

razmnoì{e i broja{e vi{e od ~etrdeset

zajednica, i zemqa im ne dade da se nase-

le zajedno, toliko je veliko bilo wihovo

bogatstvo. Tora i bogatstvo i ~ast uve}a-

{e se me|u zajednicama. U zajednicama oni

slavi{e Gospoda, isto~nika Izraiqevog,

po~initeqa velikih ~uda. Zapeva{e nebe-

sima i blagosiqa{e Gospoda, sve sluge

Gospodwe {to stoje u ku}i Gospodwoj u ve-

~erwi ~as.Shaw, str. 30-31

O~igledno je da Eliji Kapsaliju, koji

pi{e u XVI veku a opisuje doga|aje iz

druge polovine XV, nije toliko stalo do

istorijske ta~nosti koliko do nagla{ava-

wa tradicionalnog jevrejskog morala. Zato

on u svom tekstu ~esto citira mesta iz Sta-

rog zaveta (na primer, iz Kwige postawa

13:6, 34: 10, Izlaska 1:7, 1:21, Psalama

68:27, 134:1, itd.).

Kakve je namere imao ovaj pisac,

{ta je hteo da postigne ovim teks-

tom? Kako je povezao dve vere? Kakvu

ulogu Avram ima u islamu, a kakvu u

judaizmu?

Na osnovu ~ega bismo mogli zakqu~iti

da je govor koji Elija Kapsali pripisuje

Mehmedu II istorijski neta~an?

III-12. Jevrejski mesijanizam: slu~aj

Sabataja Zevija (1666)

[…] prelazimo na slede}u [godinu, 1666],za koju }emo vam ispri~ati kratku pri~u

Sabataja Zevija, navodnog jevrejskog mesi-

ju, koji se najpre pojavio u Smirni i tamo

se izdavao za wihovog mesiju, pri~ao im o

sjaju wihovog dolaze}eg carstva, o sna`noj

ruci Bo`joj koja }e ih sakupiti iz svih kra-

jeva sveta. On je bio me{etarev sin, ro|en

u Smirni, uglednik koji je te~no govorio

hebrejski i arapski, ali kako je prognan

zbog nereda u sinagogi, lutao je neko vreme

Gr~kom i duè vreme proboravio u Jerusa-

limu, gde je upoznao izvesnog Natana, lu-

kavog sofistu, koji se pa proglasio za

Sabatajevog proroka i drsko predskazao

da }e se mesija godinu dana od 27 dana me-

seca kisleva pojaviti pred Velikim gos-

podarem56 da pripremi sve za wegov dola-

zak. Kad je stigao u Smirnu i javno se stao

izdavati za mesiju, sa~inio je objavu svim

narodima jevrejskim u to ime. No, […] neki

wegovi sunarodnici suprotstavi{e mu se

kao uqezu, ali on je samo terao po svome i

potom obznanio da ga je Bog pozvao da poho-

di Carigrad, gde }e najve}i deo wegovog

posla i biti obavqen. Me|utim, ~im je sti-

gao, vezir57 zakqu~i da je najboqe da ga

baci u mrski zatvor, odakle ga je kasnije

poslao na Dardanele; Jevreji iz najudaqe-

nijih krajeva pohrli{e ka wemu u velikom

56 Tako su Evropqani zvali osmanske sultane, a to je u to vreme bio Mehmed IV (1648–1687).57 Fazil Ahmed-pa{a ]uprili}, veliki vezir 1661–1676.

?

broju, a on je imao dovoqno vremena da

osmisli svoj novi metod i ritual. Kako su

se Jevreji sve vi{e i vi{e zalu|ivali

wime, i kako je Veliki gospodar u me|u-

vremenu dobijao razne vesti o wihovom

ludilu, on naloì da mu se ovaj dovede, i

re~e da mu ne}e poverovati dok mu ovaj ne

pokaè neko ~udo, pa neka Sabataja onda

skinu dogola, i neka stane kao meta wego-

vim spretnim strelcima, pa ako strele ne

probodu wegovo telo, on }e onda poverova-

ti da je Sabataj mesija. No kako Sabataj

odbi da pro|e ovo isku{ewe, morao je da

postane muhamedanac ne bi li spasao ìvu

glavu. No ve}ina Jevreja odbijala je da

poveruje u to, nego je tvrdila da je to na

zemqi samo Sabatajeva senka ostala i da

sad hodi sede glave i u muhamedanskoj odo-

ri, dok su mu se telo i du{a vinuli u nebo,

te da sad tamo borave dok ne do|e vreme

za ostvarewe ovih ~uda; a kohami58 iz

Carigrada osudi{e ovo verovawe i nalo-

ì{e ovima da se vrate svojoj preda~koj

veri, kako ne bi bili izop{teni.

Jones, II, str. 175-176

Koji su bili motivi Sabataja Ze-

vija? Da li je on stvarno mislio da

je mesija? [ta misli{ o kraju wegove

„karijere“, za{to je primio islam?

Za{to su Jevreji po{li za Sabatajem

Zevijem? Da li je takav pokret karak-

teristi~an samo za Jevreje? Zna{ li za

neke sli~ne mesijanske pokrete i u

tvom narodu? [ta misli{ o na~inu na

koji je sultan postupio u slu~aju Saba-

taja Zevija? [ta je time hteo da postig-

ne? I da li je u tome uspeo?

Sl. 20. Jevrejski lekar, francuska

gravira (1568)

Nicolay, str. 182

Za{to je francuski graver i putnik

smatrao da treba da prikaè jevre-

jskog lekara? Da li su i druge etni~ke i

verske grupe u Osmanskom carstvu ima-

le svoje lekare? Da li ima neke veze

izme|u ode`de jevrejskog lekara i ~i-

wenice da su nemuslimani bili u pod-

re|enom poloàju, kako nam to potvr|u-

ju i tekstovi III-19 i III-20?

58 Stariji uglednici jevrejske zajednice.

80


?

?

81

OSMANSKO CARSTVO

IIIg. Me|usobni odnosi verskih zajednica i verska diskriminacija

59 Petokwi`je, Psalmi, Novi zavet i Kuran.

III-13. Verski dijalog tokom

zato~eni{tva Grigorija Palame (1354)

[Imam] zapo~e re~ima da oni [muslimani]priznaju sve proroke, pa tako i Hrista, i

~etiri kwige koje je Bog poslao,59 a me|u

wima je i jedno Hristovo jevan|eqe. A za

kraj re~e […]: „a vi, za{to vi ne priznajete

na{eg proroka i za{to ne verujete u wego-

vu kwigu, kad je i wu Bog poslao?“ Ja mu na

to odgovorih: „I vi, kao i mi, imate obi~aj

[…] da bez dokaza ne priznajete i ne prih-

vatate ni{ta […] Za Hrista, pored mnogih

wegovih velikih ~uda, svedo~i i sam Moj-

sije i drugi proroci; i on je jedini, za ~i-

tavu ve~nost, za kog ~ak i vi kaète da je

re~ Bo`ja; i jedini, za ~itavu ve~nost, kog

je rodila devica; i jedini, za ~itavu ve~-

nost, koji se vazneo na nebo i ostao besmr-

tan; i jedini, za svu ve~nost, za kog se na-

damo da }e se vratiti da sudi ìvima i

vaskrslim mrtvima – ja sad kaèm samo

ono {to i vi Turci priznajete. Zato mi ve-

rujemo u Isusa i u wegova jevan|eqa. Ali

Muhamed, mi za wega ne vidimo da wegovi

proroci svedo~e o wemu, on nije u~inio

ni{ta izvanredno ili vredno pam}ewa

{to bi nas navelo na to da verujemo u we-

ga. Zato mi ne verujemo ni u wega ni u kwi-

gu koja je wegova. A imam be{e pogo|en tim

re~ima ali uze da se brani: „U jevan|eqi-

ma se pomiwe i Muhamed, ti si skratio we-

govo svedo~anstvo. Osim toga, on je po{ao

iz isto~wa~kih daqina i do{ao na zapad

kao pobednik, kao {to vidi{.“ […]„[…] Ta~no je da je Muhamed, po{av{i s

Levanta, do{ao na Pont kao pobednik; ali

on je pobedio ratovima, ma~em, pqa~kom,

ugwetavawem i ubijawem; ni{ta od svega

toga ne dolazi od Boga, koji je dobar […]

Nije li Aleksandar po{ao sa zapada da bi

kona~no pokorio ~itav istok? I mnogi su

drugi, u drugim vremenima, kretali na po-

hode i vladali ~itavim svetom. Ali nikom

od wih nijedan narod nije prodao svoju du-

{u kao {to ste vi prodali svoju Muhamedu.

I osim toga, [Muhamed je], iako je u isto

vreme koristio silu i nalagao uìvawe,

osvojio samo deo sveta. A Hristovo u~ewe,

naprotiv, iako odbacuje gotovo sve slasti

ìvotne, zakrililo je sav svet i vladalo

me|u onima koji se protiv wega bore, i to

bez imalo sile, a opet je uvek pobe|ivalo

nasiqe koje mu se suprotstavqalo, i ta je

pobeda porazila svet.“

Na tom mestu mi drugi hri{}ani koji su

bili tu, osetiv{i da Turke obuzima bes,

dado{e znak da prekinem svoj govor. No ja,

da bih uneo malo vedrine, rekoh s blagim

osmejkom: „Da se slaèmo na re~ima, ima-

li bismo istu veru. Oni koji razumeju, ra-

zume}e i smisao onog {to je ovde re~eno.“

A jedan od wih na to re~e: „Do}i }e vreme

kad }emo se svi slagati.“Phillipidis-Braat, str. 154-157, 160-161

Tokom vremena koje je proveo u zato-

~eni{tvu (1354–1355), Grigorije Pa-

lama (vidi obja{wewe uz tekst I-6) vodio je

nekoliko teolo{kih rasprava s muslimani-

ma i Jevrejima, a me|u wima su bili Orha-

nov ne}ak Ismail i jedan u~ewak kog mu je

poslao sam Orhan. U poslanici svojoj bra}i

po veri u Solunu Grigorije se prise}a jo{

jednog razgovora s jednim imamom nedaleko

od Nikeje. Iako je Palama nepopustqiv, on

ipak pomiwe i neke argumente koje musli-

mani navode protiv hri{}anske vere i sve-

do~i tako o kompleksnosti verskih odnosa

na teritorijama koje su Osmanlije osvojile.

[ta misli{, za{to su osmanski

Turci sa svojim zato~enicima razgo-

varali o verskim pitawima?

Kako ti izgledaju argumenti navedeni u

ovoj raspravi? Da li bi se wima moglo

objasniti to {to je neki broj qudi pri-

mio islam kad su Osmanlije pokorile

wihovu zemqu?

III-14. Zajedni~ki ìvot razli~itih

verskih zajednica u osmanskim

gradovima (oko 1600)

[Beograd]Na obalama reke Save postoje tri cigan-

ske ~etvrti [mahale], a na obalama Dunava

su tri ~etvrti u kojima ìve gr~ki never-

nici [Romeji], kao i Srbi i Bugari. Tik uz

tvr|avu je i jevrejska ~etvrt, a weni ìte-

qi pripadaju sedmoroma karaimskim

zajednicama. Tu je i ~etvrt u kojoj ìve jer-

menski nevernici, ali Franaka60 i Ugara

nema, a nema ni wihovih konzula. Ostalo

su muslimanske ~etvrti, tako da Muhame-

dovi sledbenici imaju najboqe, najpros-

tranije i najprozra~nije delove grada, u

wegovim vi{im ili sredwim delovima.

[…]U Beogradu ima dvesta sedamdeset61 xami-

ja, ali samo se sa sultanove zove na molit-

vu petkom; a sad }emo opisati i vezirske

xamije i xamije doma}ih velmoà i ugled-

nika. […][…] Crkava i manastira ima devet, i tamo

oni upra`wavaju svoju la`nu veru. Tu su

hramovi gr~ki, jermenski, srpski, bugarski

i jevrejski, ali nema ku}a za idolopoklon-

stvo Franaka ili Ugara.

[…]

[Sarajevo]Crkve. – Sve crkve su male, i nemaju zvono.

Crkve srpskih i latinskih hri{}ana u

dobrom su stawu, a i Franci i Grci odrà-

vaju svoje obrede u wima. Postoji i jedna

jevrejska sinagoga.Evlija êlebija, str. 195-198

Uporedi ono {to Evlija êlebija

kaè o hri{}anskim crkvama u Sa-

rajevu s onim {to Pavle Alepski kaè

o moldavskim crkvama (tekst III-7).

III-15. Odnosi izme|u pravoslavaca,

katolika i luteranaca u Bugarskoj i

Vla{koj (1581)

Stvari koje je kao zakqu~ak zabeleìo

papski nuncije po{to je saslu{ao neke ~i-

wenice koje mu je nekoliko katoli~kih tr-

govaca saop{tilo o prilikama u kojima

ìve katolici u Bugarskoj i Vla{koj. Po-

seta Silistri i Provadiji, koju je na{

vladar odobrio pismima veoma po{tova-

nog monsiwora, [kardinala] od Koma od 11.

marta 1581. Dana 5. decembra, predstavi-

li su mu se trgovci iz Dubrovnika […] koji

ìve u mestu na Dunavu zvanom Silistra,

a koje doma}i ìvaq zove Deristor, dva

dana od Varne; zemqa se zove Dobruxa, u

stara vremena zvala se Mezija, a jezik je

bugarski ili ilirski. Wome vlada sultan

s druge strane reke, a pre pomenute zemqe

je Vla{ka, turski vazal. Pomenuti Bugari

su pravoslavci, imaju svoje crkve, sve{te-

nike i episkope. Kaù da katoli~kih po-

rodica ima svega deset, i sve su Dubrov-

~ani. Oni nemaju crkve niti revnosne

sve{tenike, ali su iz Dubrovnika, zajedno

s ovima {to ìve u Provadiji, koja je dva

60 Naziv za sve qude sa zapada Evrope, i katolike i protestante.61 Kako je Evlija êlebija i ina~e sklon preterivawu, ovaj broj je sasvim sigurno prevelik.

82


?

?

83

OSMANSKO CARSTVO

dana udaqena od Silistre, doveli ~oveka

zvanog otac Nikolo Godini od Antivarija,

~oveka velike u~enosti; on ovde sluì

{est meseci i ima platu od sto talira62

godi{we.

Pitaju da li smeju da idu u pravoslavne

crkve da se tamo mole i pri~e{}uju u svoj

svojoj usrdnosti; da li smeju da se krste

kod pravoslavnog sve{tenika i da prima-

ju posledwu pri~est u slu~aju nu`de, to

jest ako do|e mreti. Tako|e su pitali da

li je ispravno da se mladi katolik koji je

ìveo s mladom pravoslavkom i obe}ao joj

da }e se oèniti wome i izroditi decu s

wom predomisli ako mu je savest ~ista.

Tako|e su rekli da su s one strane Dunava

prema Transilvaniji nai{li na mnoge

nema~ke luterance u Vla{koj koji su uvek

bili voqni da pri~aju o veri i koji dele

besplatne kwige o svojoj izopa~enoj veri

[…] Silistra se nalazi na dva dana od

Provadije, i leì na Dunavu. U woj ima

1.500 hri{}anskih i neznaboà~kih ku}a.

Ima osam katoli~kih ku}a, ukupno 40 du-

{a, sve trgovci iz Dubrovnika, a u ovom

~asu kapelan im je brat êlestino, koji

ima platu od 2.000 ak~i godi{we; oni su

dobri hri{}ani [iako] nemaju crkve, ve}

Bogu sluè u jednoj sobi. Obe}ano im je da

}e smeti da podignu ku}icu koja }e im

sluìti kao crkva; nemaju drugog Bo`jeg

slu`benika osim onog kapelana, koji ovde

sluì ve} tri godine i svi o wemu kazuju

samo dobro; on sluì {est meseci ovde a

drugih {est u Trgovi{tu, u manastiru.C¤l¤tori, II, str. 504

[ta su katolici u Bugarskoj i

Vla{koj pitali papskog nuncija? O

kakvim konkretnim problemima svedo-

~e ta pitawa? [ta misli{, {ta im je

nuncije mogao odgovoriti?

III-16. Fetva Ebus-suuda {iitima

(polovina XVI veka)

Pitawe: Da li je po Svetom zakonu [{eri-

jatu] dozvoqeno boriti se protiv sled-

benika Safavida?63 Da li je onaj ko ih

ubija sveti ratnik i da li je onaj ko pogine

od wihove ruke mu~enik?

Odgovor: Jeste, to je veliki sveti rat i

veli~anstveno mu~eni{tvo.

Pitawe: Ako je dozvoqeno boriti se pro-

tiv wih, da li je to dozvoqeno samo zato

{to su se oni pobunili i {to su neprijate-

qi [osmanskog] sultana nad narodom isla-

ma, ili zato {to su potegli sabqu na voj-

ske islama, ili zbog ne~eg tre}eg?

Odgovor: Oni su i pobuwenici i po mnogo

~emu nevernici.Imber, str. 86

Ebus-suud (oko 1490–1574) bio je

u~ewak kog je sultan Sulejman veoma

po{tovao, i bio je na poloàju {ejh-el-isla-

ma, vrhovnog poglavara i sudije, gotovo tri

decenije. Wegove presude (fetve) imale su

velikog uticaja na osmansko dru{tvo.

[ta nam ove presude otkrivaju o

granicama muslimanske soli-

darnosti?

Uporedi stav Osmanlija prema {iitima

sa ratovima koji su se u XVI veku vodili

izme|u katolika i protestanata.

III-17. Carska naredba o zabrani

„frana~kog“ prozelitizma me|u

Jermenima u isto~noj Anadoliji (1722)

Jermenski patrijarh Carigrada i provin-

cija zvani Jovan podneo je molbu mojoj car-

skoj palati da izdam naredbu kojom }e se

spre~iti jeres frana~kog obreda, ~esta

me|u Jermenima u Erzurumu, Dijarbekiru i

62 Veliki srebrwaci iz sredwe i zapadne Evrope. 63 Safavidska dinastija vladala je Persijom 1502–1736 i uvela radikalnu {iitsku verziju islama, koja je

tokom XVI veka bila izuzetno popularna me|u osmanskim podanicima u Anadoliji.

?

?

Tokatu. Stvari se polako sre|uju, ali su se

neki frana~ki sve{tenici, preru{eni u

lekare ili ve} ne{to sli~no, nastanili

tamo i povezali se s bogatim i uglednim

qudima. Ne slute}i ni{ta zlo, uglednici

im poverova{e da su lekari i stado{e da

im pomaù u svim wihovim namerama. Kako

patrijarh kaè, frana~ki sve{tenici ta-

ko neprestano izazivaju me{tane Jermene

i izopa~uju ih ne bi li se ovi prihvatili

frana~kog obreda. On moli da se Franci-

ma zabrani boravak na tim mestima, bilo

da se izdaju za lekare bilo za ne{to dru-

go. A i nesretne podanike treba za{tititi

od wihovih provokacija i ostaviti ih na

miru. Zato se ovaj carski ferman izdaje u

skladu s ovom molbom.BOA, CA 3126

[ta misli{ o tome {to su i jermen-

ski patrijarh Jovan i sultan sve za-

padwake zvali Francima, bez obzira na

to {to „jeres frana~kog obreda“ u stva-

ri pokriva i veoma razli~ite verois-

povesti?

III-18. Osmanske vlasti u Bosni

presu|uju u sporu izme|u pravoslavaca

i katolika (1760)

Po{to smo zrelo razmotrili [ovu] ovako te{-

ku stvar, napokon smo preko posrednika naja-

vili svoj dolazak }ehaji-begu [pa{inom zame-

niku]. On je dopustio da do|emo k wemu, pa je

dekan s novoizabranim fojni~kim gvardija-

nom po{ao do wega. Od wega je, me|u ostalim,

morao ~uti ove zadwe rije~i: „Ako ho}ete da

dobijete parnicu, najprije saspite dvadeset

kesa novca u dràvnu blagajnu“ (to iznosi oko

dvije hiqade i {est stotina venecijanskih

zlatnika). […]Vidjeli smo, dakle, da }e na{a stvar bezu-

vjetno propasti ako ne dadnemo ovaj pret-

jerani iznos novca. […]Stoga smo se – prije suo~ewa s na{im protiv-

nicima na sudu – sastali s pa{om i }ehajom.

Obe}ali smo im – zbog takve i toliko potreb-

ne obrane – dati sve ono bez ~ega se oni ni u

kojem slu~aju nisu htjeli smiriti i za{tititi

na{u stvar. S druge strane, gr~ki64 su dosto-

janstvenici nudili tom istom pa{i golem

iznos, zaista ve}i nego {to je bio na{, da bi

im presudio prema odredbama [datim] u

wihovom fermanu. Budu}i da nismo imali

novaca, dali smo umjesto wih pismeno jamstvo

dràvnoj riznici i potpisali se da dugujemo

toliko novca. […]Najprije je, dakle, sudac pro~itao povequ

protivnika i razmotrio u woj klauzule i we-

zinu bit. Zatraìli su zatim i na{e povlas-

tice, pa su i wih isto tako pro~itali, a na-

vlastito hati{erif s Milodraèva (blizu

Fojnice), koji je fratrima dat jo{ kad su Tur-

ci osvajali Bosnu. Zatim su sravnili i ispo-

redili klauzule i bit dokumenata ili car-

skih poveqa. Iza toga je [sudac] upitao metro-

polita – {ta on zapravo traì ovom parni-

com. On je odgovorio: „Traìm od ovih frata-

ra da me slu{aju i da mi se pokoravaju u svemu

{to propisuju i nare|uju poveqe koje je dobro-

stivo izdao na{ uzvi{eni sultan i koje ste

sada pro~itali.“ Zatim je isti sudac upitao

na{u stranku: „[ta vi navodite kao razlog da

se ne pokoravate ovome {to va{i protivnici

od vas traè?“ – Na taj upit odgovorio je de-

kan: „Ima ve} skoro trista godina otkako je

uzvi{eni sultan Mehmed-han pokorio Bosnu, a

mi s Grcima nismo imali ni{ta zajedni~kog,

budu}i da su oni jednog a mi drugog obreda, kao

{to se to jasno razabire iz ovog hati{erifa

i drugih isprava i poveqa koje su nam uzvi{e-

ni sultani dobrohotno podijelili.“ […]Kad je kadija to ~uo, odmah je izrekao ovu

presudu: „Patrijarh i metropolit nemaju

nikakva prava nad vama fratrima ili nad

svetovwacima rimokatolicima. Oni od vas

ne mogu i ne smiju zahtijevati nikakva nov~a-

nog nameta, niti bilo ~ega drugog, jer fer-

man ne moè biti iznad hati{erifa.“ […]I tako se zavr{ilo ovo su|ewe, s kojega je

metropolit (Bog je tako htio) oti{ao pos-

ramqen. Nije, brate, posla kod Turaka brez

jaspri [novca]!Beni}, str. 187-190

64 Ovde u zna~ewu pravoslavni.

84


?

85

OSMANSKO CARSTVO

Uporedi ovaj tekst s prethodnim

tekstom o „jeresi frana~kog obre-

da“: u oba slu~aja osmanske vlasti jedva

da su bile svesne razlika me|u hri{-

}anskim veroispovestima. Da li su isto

tako jedva pravile razliku i me|u raz-

li~itim verskim strujama unutar isla-

ma? (Isto se pitawe moè postaviti i o

stavu hri{}anskih vlasti prema raz-

likama unutar islama.)

Kakvi su odnosi vladali me|u dvema

hri{}anskim crkvama u Bosni? Koga su

one vi{e po{tovale, osmanske vlasti

ili „srodne“ hri{}anske crkve?

[ta autor ovog teksta prigovara osman-

skim vlastima a {ta pravoslavnoj crkvi?

III-19. Carske odredbe za nemuslimane

(1631)

U skladu sa svetim zakonom [{erijatom] i

zemaqskim zakonom, hri{}ani [kafir]moraju biti prepoznatqivi po ode}i i spo-

qnom izgledu kao pot~iweni. Ne smeju da

ja{u kowe, da nose ode}u od svile i sate-

na ili da nose krzna i {ubare. Wihove è-

ne ne smeju da nose ode}u sli~nu onoj koju

nose muslimanke niti da stavqaju ja{ma-

ke65 od persijskog platna. Me|utim, od ne-

kog vremena, ovaj se zakon nije po{tovao,

pa su hri{}ani i Jevreji, uz dozvolu sudi-

ja, po~eli da izlaze odeveni u rasko{nu i

skupu ode}u.

A {to se wihovih èna ti~e, one nisu uz-

micale s plo~nika da bi se sklonile pred

muslimankama kad bi ih srele na tr`nici.

U celini uzev, i mu{arci i ène nose da-

leko boqu ode}u nego muslimani, iz ~ega

se vidi da oni sebe uop{te ne smatraju

pot~iwenima. Stoga je od izuzetno velike

va`nosti da se ove naredbe objave jo{ jed-

nom i da se sprovedu.Georgieva, Canev, str. 121

Za{to su nemuslimani podvrgnutitako strogim pravilima? I za{to

su se hri{}ani oglu{avali o wih? [tamisli{, da li se tako stroge odredbeuop{te mogu sprovesti do kraja u verskime{ovitoj sredini?

III-20. Pogubqewe nepropisno odevenogpravoslavca (1785/1789)Isto tako, pomenutog meseca [muharema],21. dana, kad je na{ veli~anstveni gospo-dar [sultan Abdulhamid I] putovao preru-{en, on je ugledao jednog Grka nevernika.Grk je na sebi imao ùte cipele, kaftancvetnog dezena, dug ogrta~ i kaput op{i-ven krznom, kao i {al. [Sultan] na to poz-va xelata. Grka je trebalo obesiti, alisultan onda naredi da mu se odrubi glava.

Taylesanizade, str. 419

Uporedi tekstove III-19 i III-20.Kakve su to zlo~ine po~inili po-

gubqeni Grci?

III-21. Carska naredba o crkvi uStanimaki, kod Plovdiva, izgra|enojbez dozvole (1624)Namesnik vakufskog sela Stanimake oba-ve{tava nas u svom pismu da su hri{}ani utom selu podigli veliku novu crkvu, ukra-sili je mermerom i drugim dragocenosti-ma, a protiv Svetog zakona.Namesnik je poku{ao da udovoqi pritu`-bama muslimana, ali nije uspeo, pa zatosada traì carsku naredbu kojom bi se na-loìlo ru{ewe pomenute crkve, po{to }esamo ru{ewe zadovoqiti verske propisekoji vladaju u ovoj zemqi.Primiv{i to, ja nare|ujem da ispitate slu-~aj i postarate se za to da se novoizgra|e-na crkva zaista poru{i, ako zaista jestenova a ne neka koja ve} postoji dugo. Tako|evam nare|ujem da ne dozvolite nikakavprotest i nikakvu neposlu{nost protivSvetog zakona i moje sultanske naredbe.

Georgieva, Canev, str. 120-121

? ?

?

65 Ja{mak je tanki veo kojim muslimanske ène pokrivaju glavu, lice do o~iju i grudi.

Koje je argumente vlast koristilada bi opravdala ru{ewe crkve u

Stanimaki?

III-22. Netolerantnost hri{}ana premaqudima koji ìve u braku s osobomdruge vere (Kipar, 1636) Milu, sin Andonija iz sela êlije uTuzlanskoj nahiji, kaè: Dosad sam, kao imoji preci, i ja pripadao hri{}anskoj gru-pi [miletu]. Nisam postao musliman. Jasam nevernik [kafir]. Kad sam èleo daobavim na{ la`ni obred u crkvi, monasi,koji su nam ujedno bili i sve{tenici,spre~ili su me da u|em rekav{i: „Ti si seoènio muslimankom.“ I kad nestanem, ve-rovatno me ne}e sahraniti po neverni~-kom obredu. @elim potvrdu na kojoj }e sevideti da sam nevernik.

Jennings 1993, str. 142

Za{to je hri{}anski monah spre~ioMilua da u|e u crkvu i za{to je

odbio da ga pri~esti?[ta misli{, {ta su mogli biti razlozitome? Da li su oni opravdani? Imaj u vi-du da, prema muslimanskom zakonu, mus-limanke nisu smele da se udaju za nemu-slimane, dok pravoslavni kanon zabra-wuje pri~est osobi pravoslavne verekoja stupi u brak s osobom druge vere.

III-23. Odredbe o verskom ìvotu uTransilvaniji (1653)[Deo I, odeqak I]^l. 2. êtiri su zvani~ne vere, prema pra-vovaqanim uredbama zemqe, i one }eodsad uvek biti zvani~ne… ove zvani~nereligije jesu slede}e: reformisti~kaevangelisti~ka (u obi~nom jeziku zvana ikalvinisti~ka), luteranska ili avgustov-ska, rimokatoli~ka, unitaristi~ka iliantitrinitaristi~ka, i wima se odsad ga-rantuje slobodno ispovedawe wihove verena mestima predvi|enim za to, a u skladusa zakonima zemqe.

^l. 3. Pored ~etiri zvani~ne religije, upitawima vere i religije nijedna osoba,bez obzira na dru{tveni poloàj, i nijed-na grupa qudi ne sme da mewa i{ta ili dauvodi podele, jer }e u protivnom bitiprogla{eni nevernicima […]^l. 4. Judaizam, po~ev od drevnih vreme-na, ne samo {to nije spadao u ~etiri zva-ni~ne vere nego je, naprotiv, bio zabrawenzakonom zemqe, uz pretwu ozbiqnom kaz-nom, a u ta vremena oni koji su se drznulida se oglu{e o zakon pa su progla{eni kri-vima ka`wavani su u skladu sa zakonima;ovim se propisuje da }e se za ovaj prestupka`wavati doveka, ba{ kao i ranije […]^l. 8. Odlu~eno je da niko ne sme silom danatera zajednicu, sluge, svoje uku}ane ilibilo koga nad kojim ima vlast da pre|e uwegovu veru, bilo nasiqem, bilo pretwomnasiqa, niti }e zemqoposednik druge ve-re smeti da zaposedne selo ili gradskucrkvu, da dovede ili nametne sve{tenikedruge vere ili da dozvoli sve{tenicimasvoje vere da drè svoje bogosluèwe, ito ni u jednoj prilici; kazna za to iznosi-}e 200 florina66 […][Odeqak VIII]^l. 1. […] Narod Vla{ke nije popisan uovoj zemqi, niti me|u povla{}enim stale-ìma niti me|u verama. Oni koji nisu na-vedeni pod zvani~nim verama […] bi}etolerisani […] za dobrobit zemqe.

Constitut,iile, str. 47, 49, 50, 58

Constitutiones Approbatae, ustavne

odredbe, doneo je Dijet (skup{tina)

kneèvine Transilvanije tokom vladavine

\er|a Rakocija II (1648–1660), i wima su u

stvari sistematizovani propisi koji su u

Transilvaniji dono{eni od XVI veka, pone-

kad i ranije. Imaj u vidu da diskriminacija

nije poga|ala samo mawine, nego i pravo-

slavne Vlahe, koji su u kneèvini Transil-

vaniji ~inili ve}inu. ^lan 4 ne odnosi se

na Jevreje ve} na jednu malu „projevrejsku“

grupu, subotare, koji su se odvojili od zva-

ni~no priznate Unijatske crkve.

66 Florin je isprva bio zlatnik koji je kraqevina Ugarska kovala po ugledu na firentinski novac.

Me|utim, u ovom tekstu ne pomiwe se konkretno taj zlatnik ve} uobi~ajena moneta kraqevine Ugarske i

kneèvine Transilvanije u to vreme.

86


?

?

87

OSMANSKO CARSTVO

Da li su svi ìteqi Transilvanije

uìvali jednaku slobodu veroispo-

vesti? Navedi argumente koji govore u

prilog verskim odredbama u Transil-

vaniji XVII veka i argumente protiv wih.

III-24. Zakqu~ak biskupskog sinoda u

Stonu, kraj Dubrovnika, uperen protiv

Jevreja (1685)

\avoqi udovi, oni {to su raspeli Krista,

neprijateqi kr{}anskog imena, otima~i,

zalu|iva~i, oni {to poput guja-qutica si-

{u uqu|enu ~ovje~ju krv, po~eli su se pred

koju godinu jatiti u ovoj biskupiji. Smjerno

se molim bo`joj pravednosti neka ih iz ne-

beskih oblaka, u obliku pravednog sunca,

potpuno uni{ti. Koliko je do nas, nalaè-

mo svima koji podlijeù na{oj brizi neka

se pod prijetwom kazne izop}ewa […] ne

usude sa @idovima dijeliti stan u ku}ama

gdje ìve, niti preno}iti, niti sluìti

im u ku}i, bez na{eg pismenog dopu{tewa.

Klonite se, sinovi moji, i samog razgovora

s wima, osim pri trgovawu i stvarima koje

se ne daju izbje}i. Znajte da su oni nepri-

jateqi Krstova krià, a vi, jer ste udovi

Kristovi, odbijajte od sebe udove |avla.Stulli, str. 31

[ta su zapravo optu`be protiv

Jevreja navedene u ovom tekstu?

Kakva su ograni~ewa biskupi poku{ali

da nametnu Jevrejima?

III-25. Privilegije za jednog Jevrejina u

Dubrovniku (1735)

[…] kako Simon sin Vitala Vitali jest

pravi i istinski podlo`nik ove Republi-

ke, i zato mu je dopu{tena sva privilegija

i milost koje uìvaju ini na{i podlo`ni-

ci, i ùde}i mi [èlimo] da je udionik od

svijeh onijeh milosti koje uìvaju na{i

podlo`nici u kojoj ma drago strani svije-

ta.Stulli, str. 41

Uporedi ove privilegije s tekstom

III-24. Kako to da u stavovima ovih dve-

ju vlasti postoje tako drasti~ne razlike?

III-26. Mu~eni{tvo sv. Kirane u Solunu

(1751)

To bi jani~ari radili dawu. A no}u bi je

straàr obesio ispod pazuha, iako su joj ru-

ke ve} bile u lancima. Uzeo bi {tap koji

bi mu se na{ao pri ruci i tukao je nemilo-

srdno sve dok se ne bi umorio, a onda bi je

ostavio da visi po zimi, po{to je tad bila

zima. Jedan je hri{}anin to video, pa bi

sa~ekao pravi ~as, i kad bi video da je

straàra pro{ao gnev, pri{ao bi mu i za-

molio za dozvolu da je spuste. A svetica je

bila tako strpqiva, tako spokojna i tiha

da se ~inilo da ne pati ona nego neko dru-

gi, i sav wen duh i wena svest bili su na

nebu. Bilo je u zatvoru i drugih hri{}ana,

i Jevreja i nekoliko Turkiwa, zato~enih

zbog ne~asnih radwi. I oni su optuìvali

straàra da je nemilosrdan, da se ne boji

Boga kad tako mu~i ènu koja mu ni{ta na-

ào nije u~inila. A taj hri{}anin samo je

neprestano podse}ao straàra na Bo`ji

sud (po{to se nije nimalo ustezao pred

wim) […] Govorio je to sve ne bi li ga umi-

rio i spre~io ga da zlostavqa sveticu ona-

ko. Ali Sotona je straàru dao srce od ka-

mena, i koliko god ga ovi prekliwali, on ju

je samo jo{ vi{e mu~io. Jani~ari koji su je

mu~ili vi{e puta su hteli da je nateraju da

jede kako ne bi umrla. Ponekad bi joj dali

gro`|ice, ponekad datule. Ali svetica je

odbijala da jede, pa su oni poku{ali da joj

otvore usta silom, ali nisu uspeli.Synaxaristis, str. 336-337

Kirana, devojka iz sela Avusoke,

nedaleko od Soluna, opirala se

osmanskom jani~aru koji je hteo da je zavede.

Kako bi je slomio, jani~ar ju je zato~io i

mu~io. Odlu~iv{i se na gladovawe, Kirana

je umrla u solunskom zatvoru 28. februara.

?

?

?

Da li je Kirana, budu}i hri{}anka,

bila u gorem polo`aju nego {to bi to

bila muslimanka koja se opire jani~aru?

[ta misli{, za{to su drugi zato~enici

hteli da pomognu Kirani? Da li su ver-

ske razlike tu bile ikakva smetwa?

Zna{ li i za druge primere qudske so-

lidarnosti koja se ne obazire na

verske razlike?

Za{to je Kirana odlu~ila da gladuje?

Op{ta pitawa za odeqak III-g.

Prokomentari{i ovu specifi~nu

me{avinu verske tolerancije i verske

diskriminacije na po~etku novog veka.

Uporedi situaciju u Osmanskom carst-

vu, u Transilvaniji i u Dubrovniku. Da

li se ona i kako razlikuje od situacije

u dana{we vreme?

88


Sl. 21. Vaznesewe Hristovo, osmanska minijatura (1583)

??

Kako je Isus predstavqen

na ovoj osmanskoj minija-

turi? Za{to? Da li si video/-

videla neke druge slike s Hri-

stovim vaznesewem? Uporedi

ih.

Nicolay, str. 182

?

89

OSMANSKO CARSTVO

IV-1. Prezir osmanske elite prema

Turcima seqacima

Jednoga dana dva Tur~ina pri~ahu

I govorahu neprili~no u tom razgovoru.

Jedan od wih upita: „[ta bi bilo

Da postane{ gospodar,

Postane{ velik ~ovek me|u qudima,

êga bi najvi{e jeo za ru~ak, o brate?

Supe, ukusnog mesa ili piletine?“

A ovaj drugi re~e: „Jeo bih meka hleba

I sveèg crnog luka. To je najboqe.

„A ti, {ta bi ti voleo

Da ne{to postane{ gospodin?

Ako bi ti se ukazala prilika?“

A ovaj odvrati: „[ta bih pa i jeo?

Kad mi ni{ta nisi ostavio.

Nema hrane boqe od one koju si ti

odabrao.“

Turski narod je ~udan narod.

On ne zna {ta vaqa a {ta ne.

Wihova nepca ne znaju {ta je ukusno,

I wihove re~i ne vredi ponavqati.

Güvahi, str. 167-168

ÊTVRTO POGLAVQE

Tipi~ni predstavnici dru{tvenih grupa

i svakodnevni ìvot

Prema zvani~noj ideologiji Osmanskog carstva, status dru{tvenih grupa zavisio je od wihovogodnosa prema dràvi. Dru{tvo je bilo podeqeno na vladaju}e grupe i na „stado“ obi~nih podanika.U vladaju}e grupe spadali su vojnici (askeri), u~ewaci (ulema) i pisari (}atibi). Svi su oni, svak usvom domenu, sluìli sultanu, pa su stoga bili izuzeti od pla}awa poreza. Po pravilu, to su bilimuslimani, ali zabeleèni su i slu~ajevi vojnika i pisara druge vere. „Stado“, raju, ~inio je najve}ideo stanovni{tva, i to su bili i muslimani i nemuslimani, i qudi sa sela i qudi iz grada.

No, dru{tvena stratifikacija bila je daleko kompleksnija. Zbog verskih i profesionalnih raz-lika, razli~itog mesta stanovawa i etni~ke pripadnosti, kao i pola, starosne dobi i nejednakeraspodele bogatstva, s vremenom su i unutar svake grupe nastajale razlike. U ovom poglavqutrudi}emo se da makar nazna~imo te grupe i da nagovestimo wihovu {arolikost, a jasno je da nikakone}emo mo}i da damo potpunu sliku o kompleksnom osmanskom dru{tvu.

Ipak, na{ glavni ciq nije toliko da opi{emo dru{tvo kao ne{to sa~iweno od posebnih slojevai stati~no, koliko da rasvetlimo neke aspekte svakodnevnog ìvota i komunikacije me|u qudima.Naro~itu pa`wu posvetili smo odnosima u pograni~nim zonama, primerima bespo{tedne borbekoliko i primerima zajedni~kih navika i poslova i me|usobne pomo}i. U posledwem odeqku re}i}emo ne{to o ulozi ène. Naime, u osmansko doba, kao uostalom i danas, ène ~ine polovinu sta-novni{tva, a ipak su, u muslimanskom koliko i u nemuslimanskom okruèwu, bile pot~iwene mu{-karcima i na~elno iskqu~ene iz javnog ìvota. Zato o ènama postoji daleko mawe izvora, i zatoo wihovom istorijskom zna~aju jedva da i moèmo ste}i pravu sliku. Me|utim, treba imati u vidu dasu ène ra|ale decu i vaspitavale je, i da su one prakti~no nosile doma}instvo. U tekstovima kojenavodimo u ovom odeqku vide se i primeri diskriminacije i na~ini na koje su se ène borile dapoprave svoj poloàj.

IVa. Elita i obi~an svet

90

TIPI^NI PREDSTAVNICI DRU[TVENIH GRUPA I SVAKODNEVNI @IVOT

Pendnama (Kwiga pouka) je stara per-

sijska zbirka popularne kwièvno-

sti, koju je u prvoj polovini XVI veka prera-

dio i dopunio Guvahi, koriste}i i nov kwi-

èvni materijal. U ovom tekstu vidimo da

osmanske elite sebe uop{te nisu zvale Tur-

cima, ve} da su taj izraz koristile za

„necivilizovane“ anadolske seqake.

Koje argumente pesnik navodi pro-

tiv „turskog naroda“? Zna{ li za

neke sli~ne primere iz istorije tvoje

zemqe, da li je i tu elita prezirala

obi~an narod?

?

Sl. 22. Akinxija

Inalcik 1973, sl. 26

Akinxija, „pqa~ka{“, dobrovoqac u neregu-

larnim kowi~kim trupama, turskog ili drugog

porekla, koji je ratovao na neprijateqskoj teri-

toriji zarad plena. Akinxije su bile veoma

va`ne u {irewu osmanske teritorije u periodu

od XIV do XVI veka. U jugoisto~noj Evropi postoja-

le su ~etiri glavne grupe akinxija, i wih su uvek

vodili naslednici osniva~a: Mihailoglu,

Malko~oglu, Turahanoglu i Evrenosoglu.

Sl. 23. Spahija

Hegyi, Zimanyi, str. 55, sl. 51

Spahija, „kowanik“, vojnik u kowici koji se

borio za osmansku vojsku, i za uzvrat dobio ti-

mar ili zeamet, zemqi{ni posed od kog je imao

da pla}a danak. Spahije su se uglavnom regru-

tovale iz vojni~kih porodica, ali je sultan

mogao da dodeli zemqu i drugim qudima koji

su se istakli u slu`bi. Spahije su sluìle u

onim provincijama u kojima im je bio dodeqen

timar, u jedinicama koje su vodili sultanovi

namesnici, i to uglavnom od aprila do okto-

bra, a potom bi se vra}ali na timar kako bi

prikupili danak koji im je razrezan.

Tipi~ni predstavnici dru{tvenih grupa u Osmanskom carstvu

91

OSMANSKO CARSTVO

Sl. 24. Jani~ar

Nicolay, str. 159

Jani~ar, „vojnik nove vojske“, elitne jedi-

nice staja}e pe{adije osnovane u XIV veku.

Jani~ari su sve do XVII veka bili regruto-

vani iz redova ratnih zarobqenika ili

dece nemuslimanskog porekla pokupqene

dev{irmom. Po{to bi primili islam, oni

bi postali sultanove sluge, ali su dobija-

li redovnu platu. Sluìli su ili u glav-

nom gradu ili u pohodima koje je sultan

vodio. Od XVI do XIX veka, kako im je broj

rastao, jani~ari su sme{tani ne samo u Ca-

rigrad nego i u mawe gradove u unutra{wo-

sti. S vremenom bi po~eli da se bave trgo-

vinom ili zanatima, ènili se i svoj ime-

tak i status prenosili na potomke.

Sl. 25. Vojnici u Albaniji, crte`

@an-Batista Ilera (1809)

Levenda, „pla}eni vojnik“, kog za odre|e-

ni pohod u najam uzima ili sultan ili na-

mesnik neke pokrajine. Levende su potica-

le iz raznih dru{tvenih slojeva, koris-

tile su vatreno oru`je i odigrale va`nu

ulogu u XVII i XVIII veku, po{to su za vojsku

bili od ve}e koristi nego zastarele spa-

hijske i jani~arske jedinice.

Ponekad su se levende prikqu~ivale i pri-

vatnim vojskama i harale po provincijama.

Sl. 26. [ejh el islam


Alim, „u~ewak“, mno-ìna ulema. Ulemu su~inili muslimaniobrazovani u verskim{kolama (medresa-ma). Kad bi zavr{ili{kolu, mogli su po-stati imami (i voditijavno bogosluèwe uxamiji), hoxe (u~ite-qi), muderisi (preda-

va~i u medresi), kadije (sudije) ili muftije(vrhovni sve{tenici i znalci prava). Najvi-{i poloàj do kog je mogao do}i pripadnikuleme bio je poloàj vojnog sudije (kadiaske-ra) Rumelije ili Anadolije i glavnog pravnogsavetnika carevine ({ejh-el-islama), ali sualimi mogli biti imenovani i na drugamesta, na primer, na mesto velikog vezira.

92


Sl. 27. Visoki osmanski pisar


]atib, „pisar“, pripadnik osmanske birokra-

tije. ]atibi su dolazili iz razli~itih dru{-

tvenih grupa, i najpre bi sluìli kao {egrti

a potom kao slu`benici u carskoj kancelari-

ji i poreskim kancelarijama. Sve do polovi-

ne XVI veka }atiba je bilo jedva stotinu, da

bi taj broj potom porastao, zahvaquju}i {ire-

wu kako centralne, tako i provincijske biro-

kratske mreè. Iako su retko zauzimali neki

visok poloàj, }atibi su bili veoma uticajni.

Sl. 28. Arapski trgovac

Nicolay, str. 223

Sl. 29. Trgovac iz Dubrovnika

Nicolay, str. 242

Trgovci: Osmanski trgovci u~ili su se

svom poslu ili u porodici ili kod nekog

drugog iskusnog trgovca, i trgovali su kako

s dalekim krajevima, tako i na sitno. Dok

su oni bili na putu, ku}om i doma}instvom

upravqale bi ène. Iako su zvani~no pri-

padali raji, obi~nom narodu, trgovci su se

isticali po svom bogatstvu, ugodnom ìvo-

tu, velikom znawu, iskustvu i sposobnos-

tima. Mnogi trgovci, muslimanske ili dru-

ge vere, finansirali su verske instituci-

je i kulturu.

Sl. 30. Osmanski kroja~


Zanatlije: Iako su se i qudi na selu pone-

kad bavili zanatstvom, zanatlije su uglav-

nom ìvele i radile u gradovima, bave}i

se najrazli~itijim zanimawima. S vreme-

nom su se zanatlije koje su imale svoje ra-

dionice okupile u esnafe, profesionalna

udruèwa koja su regulisala mogu}nost da

se stupi u datu struku, proizvodwu i dis-

tribuciju. Da bi neko postao majstor (usta),

najpre je morao da radi kao sluga, {egrt

(~irak), i potom kao pomo}nik (kalfa).

93

OSMANSKO CARSTVO

94


Sl. 31. Pastir


Seqak: Seqaci su u Osmanskom carstvu

bili muslimanske ili hri{}anske vere,

ìveli od poqoprivrede i sto~arstva.

Mogli su slobodno da raspolaù svojom

ku}om i pokretnom imovinom, ali su

morali da po{tuju pravila koja bi im na-

metali seoska zajednica, posednik timara

i dràva. @ivot im je bio oteàn time

{to su morali da pla}aju porez i {to im

prihodi nisu bili sigurni. Iako su mogli

da se obra}aju kadiji, ve}inom su se trudi-

li da sporove izglade uz pomo} seoskih

stare{ina i sve{tenika.

Sl. 32. Ribar


Mornar: Osmanlije su imale razne vrste

brodova, na vesla i jedrewake, i koristi-

li su ih i za rat i za trgovinu i za ribare-

we. Ve}ina mornara poticala je s ostrvâ

ili iz priobalnih mesta s dugom pomor-

skom tradicijom, i radili su za platu koju

su im davali brodovlasnici ili mornari-

ca; nemali broj wih dolazio je iz inos-

transtva. Na galije su odvo|eni i robovi i

osu|enici, a u slu~aju rata vlasti su mobi-

lisale vesla~e i iz daqih krajeva na

kopnu. Osmanski pomorci plovili su ~ita-

vim Sredozemqem i Crnim i Crvenim mo-

rem. Plovili su ~ak i do Indonezije i

isto~ne Afrike, ali na Indijskom okeanu

nisu imali mnogo uspeha.

95

OSMANSKO CARSTVO

Sl. 33. Dervi{


Dervi{: pripadnik verskog bratstva su-

fijskog reda. Da bi postao dervi{, musli-

man je morao da pro|e kroz obred inicija-

cije, koji je podrazumevao misti~ke ve`be

i asketsku meditaciju. Dervi{i su ìveli

u zajednicama ili su putovali i vr{ili

svoje obrede u selima i gradovima. Posto-

jalo je ra{ireno verovawe da kroz der-

vi{ke obrede boànska mo} silazi na

zemqu. Dervi{i su imali velik uticaj na

muslimansko dru{tvo, zna~ajan je wihov

doprinos osmanskoj poeziji, muzici i ple-

su, ali su ponekad umeli i da kritikuju

osmansku vlast.

Sl. 34. Jermenski monah


Monah: pravoslavni ili katoli~ki hri{-

}anin koji je odlu~io da se izdvoji iz sve-

ta i da ìvi ugledaju}i se na Isusa. Da bi

postao monah, hri{}anin je najpre morao

da provede neko vreme kao isku{enik u

manastiru, a zatim da poloì zakletvu na

poslu{nost, siroma{tvo i ~ednost. Mona-

si su, po pravilu, ìveli u manastirima,

ali su mogli i da se povuku u neke udaqe-

ne, izolovane krajeve. Ve}inom su to bili

mu{karci, ali bilo je i monahiwa, koje su

tako|e imale svoje manastire. Osim {to

su se bavili kontemplacijom i molitvom,

monasi su imali i da odràvaju manastire

i da se bave kulturom.

96


Sl. 35. Pravoslavni patrijarh cari-

gradski

Asdrachas, sl. 6

Sve{tenik: ~ovek koji obavqa bo`ju

slu`bu u hri{}anskim zajednicama. U

skladu s pravilima vere, sve{tenik je

morao dobro poznavati Sveto pismo; po-

stavqao bi ga episkop, ali u malo zabiti-

jim krajevima to nije uvek bio slu~aj.

Sve{tenici su vaìli za posrednike

izme|u vernika i Boga. Oni su dràli bo-

gosluèwe u svojim parohijama i pri-

~e{}ivali vernike. Bili su veoma uticaj-

ni, i ~esto su posredovali izme|u svoje

pastve i osmanskih vlasti. Katoli~ki

sve{tenici morali su da po{tuju celibat,

dok su pravoslavni mogli da se ène.

Sl. 36. Veliki rabin carigradski

(kraj XVIII veka)

Juhasz, str. 124

Rabin: „u~iteq“, naziv iz po{tovawa za

jevrejskog u~iteqa ili poznavaoca verskog

zakona. Rabin je, po pravilu, drào slu`bu

u sinagogi i bio duhovni uzor svojoj za-

jednici. Rabini su bili veoma obrazovani

i bitno su uticali na jevrejsku kulturu.

Uz to, oni su i posredovali izme|u osman-

skih vlasti i jevrejske zajednice.

97

OSMANSKO CARSTVO

Sl. 37. Hri{}anski velikodostojnik

(XVIII vek)

Istoria, tom 11, str. 137

Hri{}anski velikodostojnik: Sa {ire-wem carstva, naro~ito u XV i XVI veku,Osmanlije su u osvojenim zemqama uglav-nom uklonile pripadnike vi{eg plemstva,pa je tako niè plemstvo ostalo bez svojihvo|a. S druge strane, me|utim, osmanskevlasti su, dugoro~no posmatrano, ipak za-visile od plemi}a i pripadnika lokalneelite, po{to bez wih nisu mogli da upoz-naju zemqu i da zavladaju wom, pa su mnogihri{}anski uglednici (koxaba{e iliarhonti) dobili status sli~an plemi}kom.U kneèvinama Vla{koj i Moldaviji pri-like su bile ne{to druga~ije, po{to su ta-mo bojari zadràli svoj status tokom ~i-tave osmanske vladavine. Poloàj bojaraisprva je bio povezan s poreklom i zem-qi{nim posedom, ali su kneèvi deliliimawa i status bojara i istaknutim vojni-cima i dràvnim slu`benicima. Porez su

prikupqali od seqaka nastawenih na wi-hovim imawima, ali su ga davali i izdràvne slu`be. Od XVI veka nadaqe, sveje ve}i broj hri{}ana s drugih osmanskihteritorija stupao u slu`bu vla{kog i mol-davskog kneza, dobijao zemqu i sticaopoloàj bojara. Ni{ta nije vredelo {to jelokalni ìvaq reagovao na to i insti-stirao na vrlinama „zemqaka“. Polo-vinom XVIII veka Konstantin Mavrokordatustanovio je nekoliko kategorija bojara ivezao ih za razli~ite dràvne slu`be.

Sl. 38. ûveni ajan: Alipa{a od

Jawine (1741–1822), slika Luja Diprea

(1819)


Ajan: uglednik, bogata{ sa statusom polu-zvani~nog vladinog slu`benika, ~iji je za-datak bio da pomogne vlastima da prikupeporez u datoj administrativnoj jedinici.Mahom muslimani, ajani su uzimali novacod dràve na duì ili doìvotni zajam, apotom bi koristili svoj poloàj da podani-ke, poreske obveznike, dovedu u du`ni~kiodnos. Zvani~no priznati u XVIII veku, ajanisu zelena{ewem i trgovinom uspeli da do-|u do pozama{nog imetka, pa su imali iprivatne vojske i sticali sve ve}u mo} uprovincijama Carstva. Sultan Mahmud II(1808–1839) uspeo je da ograni~i wihovumo}.

98


Sl. 39. Osmanski mewa~ novca


Saraf: „mewa~ novca“. U ve}im gradovima,profesionalni mewa~i (muslimani, pra-voslavci, Jevreji, Jermeni ili katolici)koristili su to {to su u Carstvu u optica-ju bili razni srebrwaci, zlatnici i bakre-waci. Osim toga, oni su davali i kredite skamatom, pa su ~esto optuìvani za zele-na{ewe. Bogati sarafi ponekad su seukqu~ivali u prikupqawe poreza, i imalisu znatan ekonomski i politi~ki uticaj.

Sl. 40. Dragoman: Pjer Jamoglu, tuma~

pri francuskom poslanstvu (1787)

Hitzel, br. 59

Dragoman: prevo-dilac, tuma~ (naturskom tercüman).S obzirom na raz-like u jezicima, ne-ko je u kontaktimaizme|u osmanskihvlasti i stranacamorao da prevodi.Tuma~i su uglavombili nemuslimani,a wihove usluge mo-

gla je da traì osmanska dràva, strani

poslanici, ali i trgovci i putnici. KrajemXVII veka, tuma~i su bili dràvni slu`be-nici i ~inili sastavni deo osmanske biro-kratije. Najvi{i po poloàju bili su tuma~ipri Carskom savetu i u mornarici; sve dopo~etka XIX veka Osmanlije su na ove polo-àje, po pravilu, postavqale Fanariote,pravoslavce iz carigradske ~etvrti Fanar.

Sl. 41. [vedski poslanik (1788)

Theolin, str. 60

Poslanik: Posle Mletaka, koji su to u~i-nili u XV veku, sve ve}e hri{}anske drà-ve imale su svoje stalne poslanike u Ca-rigradu. Poslanici su imali dva zadatka:da zastupaju svoje dràve u odnosima sasultanom i da izve{tavaju o raznim poli-ti~kim pitawima. Neki zapadni poslani-ci dolazili su u Carigrad na unapredodre|en broj godina, a drugi nisu znalikoliko }e wihova misija trajati. Uglav-nom plemi}kog porekla, poslanici su do-bijali zvani~ne rezidencije, uìvali sul-tanovu za{titu i dobijali platu. Po{to suretko vladali turskim, persijskim iliarapskim, poslanici su morali da seoslone na tuma~e kad god bi dolazili udodir s vlastima ili s lokalnim stanov-ni{tvom. Po{to su ~esto bili pod pris-motrom, radije su se druìli s osobqemposlanstva, hri{}anskim trgovcima i dru-gim poslanicima.

99

OSMANSKO CARSTVO

Sl. 42. Galiot nosi svoje sledovawe

vode


Rob: U Osmanskom carstvu ìveli su i

najrazli~itiji robovi, mu{karci i ène,

qudi tamne i svetle puti, lokalni ili

„uvezeni“, i oni su obavqali najrazli~i-

tije poslove. Kao i u drugim muslimanskim

dru{tvima, i ovde je osloba|awe robova

bilo ~esta pojava; osim toga, rob je mogao

biti oslobo|en i kad bi primio islam.

Sultanovi slu`benici (kul), koji su sluì-

li na dvoru, u vojsci ili u dràvnoj

upravi, bili su poseban slu~aj; od XV do

XVII veka neki od najsposobnijih osman-

skih dràvnika, ukqu~uju}i tu i mnoge

velike vezire, regrutovani su iz robqa.

Da si ti ìveo/ìvela u Osmanskom

carstvu, kojoj bi dru{tvenoj grupi

najvi{e voleo/volela da pripada{?

Za{to?

IV-2. Odredbe o seoskoj samoupravi u

Vidinskom pa{aluku (1587)

Seoski poglavar [knez] i druge stare{ine

[primi}uri] du`ni su da pomognu dràv-

nim slu`benicima u prikupqawu raznih

poreza.

Knez i seoske stare{ine du`ni su da pro-

na|u i vrate podanike [raju] koji su po-

begli iz sela.

Za svoje usluge, knez i stare{ine oslobo-

|eni su pla}awa odre|enih poreza, poput

hara~a, ispenxe,67 poreza na ovce, desetka

na ìtarice s porodi~nih wiva, desetka

na {iru, drugih poreza i svih posebnih i

op{tih poreza.

[…]Ako neko od pomenutih umre, wegova

slu`ba prelazi na jednog od wegovih sino-

va podobnih za to.

Dokle god pomenuti dobro i vredno sluè

poreznicima, namesnici [begovi] ne treba

da ih tla~e i ne smeju da ih {aqu u rat mi-

mo wihove voqe.Georgieva, Canev, str. 151

Za{to su osmanske vlasti selima

dale odre|en stepen samouprave?

IV-3. Seqakova obaveza da obra|uje

svoje imawe (seoski zakon iz

Karamanije, 1525)

Svaki podanik [raiyyet] koji obra|uje celo ima-

we mora na wemu da poseje ~etiri muda (mudd)68

IVb. @ivot na selu

?

?

67 Porez koji pla}aju seqaci hri{}ani.68 Nekoliko razli~itih mera zapremine, sve vizantijskog porekla. Kao {to vidimo i po ovom tekstu, mud se

razlikovao s kraja na kraj carevine.

100


krupnika, mereno bursanskim mudom. Neka mu

se uzme 50 ak~i svake godine kad ne poseje

wivu. Ali ako poseje jedan mud mereno kara-

manskim mudom, neka mu se uzme 25 ak~i, i neka

ga daqe niko ne ometa. A ako podanika sna|e

neka nevoqa pa zbog we vi{e ne bude kadar da

se stara o wivi i napusti je, wegov spahija

mora da dâ wegovo dobro nekom drugom i da od

wega zahteva samo {to i od kmeta [resm-i ben-nâk], a ne pun iznos za imawe [resm-i çift].

Barkan, str. 751-752

Za{to su se osmanske vlasti me{ale

u to da li neko obra|uje zemqu ili

ne? Kojim su sredstvima mogle da privo-

le seqake na to da obra|uju zemqu?

Sl. 43. Bugarska ku}a u Trijavni

(XVIII vek)

IV-4. Francuski putopisac Pjer

Leskalopje opisuje bugarske ku}e

nedaleko od Ru{~uka

Dana 13. [juna] odseli smo u Kacelu, na

brdu na samoj granici Bugarske, da bismo

potom, seoskim drumovima, do{li do Ru{-

~uka, varo{ice na Dunavu, blizu Vla{ke.

Dana 14. juna zastali smo da nam se kowi

odmore, po{to su bili tako iscrpqeni od

puta po brdima, {umama i groznim bugar-

skim putevima, po krajevima tako slabo

naseqenim da smo neretko i mi i na{i ko-

wi morali da zano}imo pod vedrim nebom.

Wihove ku}e imaju samo po jedan sprat.

Prizemne su, debla i direci ukopani su

direktno u zemqu i povezani tankim pru-

}em, kao u Pikardiji.69 Zidovi su obloèni

blatom pome{anim sa slamom. Ku}e su

{est stopa visoke i pokrivene slamom; na

krovu je otvor kroz koji ide dim iz ogwi{-

ta, sme{tenog u sredini ku}e. Qudi i sva

wihova stoka ìve zajedno pod istim kro-

vom, a kako nismo mogli da podnesemo tu

prqav{tinu i smrad, ~esto bismo no} pro-

veli pod drvetom.Georgieva, Kitanov, str. 133

Kako je Leskalopje doìveo bugar-

sko selo, i naro~ito uslove ìvqe-

wa na wemu? [ta moè{ da zakqu~i{ o

ìvotnom standardu u wegovoj zemqi?

Kakav stav ima Leskalopje prema ìte-

qima ruralnih krajeva Bugarske?

IV-5. Kako izgledaju i kako su odeveni

qudi koji ìve nedaleko od Plovdiva

(1553–1555)

U rano jutro 14. jula napustismo Filipo-

poq [stari naziv za Plovdiv] i oko 4 sata,

po{to smo ru~ali, stigosmo do sela zvanog

Vetren na bugarskom a Hisarxik na turs-

kom. To je veliko bugarsko selo. Imaju dva

sve{tenika, a Turaka nema nigde u blizi-

ni. Qudi su nao~iti i sna`ni, i u mnogim

ku}ama se moglo kupiti vino, mlado vino.

Svi su prodavali okrugle vekne hleba,

seno, jogurt, sir, meso i kru{ke.

Bugari ne smeju da nose finu ode}u: svi su

69 Pokrajina na severu Francuske.

?

?

101

OSMANSKO CARSTVO

odeveni u sive i bele ogrta~e s kapuqa~a-

ma, i nemaju ni dobre cipele ni ~izme, ve}

samo opanke od sirove volujske koè i

dokolenice. Wihove {iqate kape na~i-

wene su od bele ~oje ili od bele ili mrke

vune. Mu{karci ne nose kapute, idu samo u

ko{uqama i leti i zimi. Kosu ne seku ona-

ko kratko kao Turci, ve} im s temena pada-

ju dugi uvojci, ~ime pokazuju da nisu Turci.

Niko ne nosi nikakvo oru`je, izuzev veli-

kih, te{kih toqaga.Vazvarova-Karateodorova, str. 211

Koji se osmanski uticaji na bugarske

seqake pomiwu u ovom tekstu?

IV-6. Hrana i pi}e u Albaniji (oko 1810)

Glavna hrana ovih qudi jeste p{eni~ni

ili raàni hleb, ili proja od kukuruznog

bra{na, zatim sir od kozjeg mleka, piri-

na~ pome{an s maslacem, jaja, su{ena riba,

masline i povr}e. O praznicima se koqu

jagawci i ovce, kao i ìvina, koje ima po-

svuda; me|utim, meso ~ini daleko mawi

udeo u hrani od svega ostalog. Piju vino, i

muslimani i hri{}ani, i tako|e i jako

alkoholono pi}e dobijeno od komine i je~-

ma, zvano rakija, koje donekle nalikuje

viskiju. Ali zbog sveg onog sira retko kad

sa~uvaju ne{to mleka. Uglavnom piju hlad-

nu vodu, i to u velikim gutqajima, ~ak i

usred leta i tokom najteèg posla, a posle

nemaju nikakvih tegoba. Kafe ima u mnogim

ku}ama, a ponegde i rosoglia iz Italije i

likera iz Kefalonije i s Krfa.Broughton, str. 130-131

Uporedi ova dva teksta, jedan iz

XVI i jedan s po~etka XIX veka.

Kakve razlike prime}uje{?

Sl. 44. Soba u Arbanasima (XVIII vek)

IV-7. Putovawe po bugarskim selima

(1761)

„Izjutra krenosmo u 8 sati za Karabunari.

Putem smo nai{li na veliku i duga~ku {umu.

Sreli smo najprije straù iz Fakija, a zatim

onu iz Karabunarija. Pone{to pred selom,

na{li smo bunar, a pokraj wega neku vrstu

natkritog kioska, koji sluì za molitvu i

kao zakloni{te od ki{e, ali i kao preno-

}i{te. Neobi~no veliko blato mnogo nam je

smetalo na tom putu, koji je imao da traje 4

sata, a prevalili smo ga za 5 sati. […]Karabunari je veoma veliko selo sa pet do

{est stotina turskih i bugarskih ku}a. Le-

ì u prekrasnoj dolini, ravnoj i obrasloj

travom i cvije}em. Presijeca ga rje~ica.

Izme|u gorskog bila s jedne i breùqkastih

kosina s druge strane, ta mi se dolina u~ini

{iroka otprilike po miqe, a duga nekoliko

miqa. îm smo u{li, saznali smo da su nam

za stan dozna~ili ku}u, blizu koje su se u

jednoj kr{}anskoj ku}i pojavile bogiwe, a

rekli su nam, da ih po selu ima na vi{e mjes-

ta. Sam je seoski ~orbaxija, kojim imenom

zovu vo|u jawi~ara, ali se obi~no daje i

glavaru sela, kao {to je ovdje bio slu~aj,

ustupio svoju ku}u. Bila je to najboqa ku}a u

selu, a obi~no se nije iznajmqivala. Uvjera-

va{e nas da u woj nema bogiwa. Svakako,

zbog ve}e sigurnosti, dràli smo, da je

?

?

102


boqe oti}i izvan sela i tamo podi}i {ato-

re. Pre{li smo nekim mostom i u{atorili

se u dolini uz obronke breùqaka, koji su je

zatvarali, a s te strane su dosta niski. Kad

se uspne{ na te breùqke, otvara ti se naj-

qep{i vidik, {to ga moè{ zamisliti, jer

s jedne strane vidi{ gore selo, dolinu s

mnogo krda i stada ovaca, a s druge se stra-

ne {iri druga velika dolina i niz obraslih

qupkih breùqaka. Tek smo bili podigli

{atore, kad se iza brda spustila jaka ki{a,

a kad je prestala, do{li su iz sela qudi da

nas zabavqaju nekom divqom pjesmom i

svirkom, kako bi dobili napojnicu.“

[…]„Dobral je malo bugarsko selo od oko 60 ku}a,

a smje{teno je u dosta velikoj dolini, me|u

planinama, u kojima po~iwe lanac Balkana,

tj. Emo. […] Wihove ekselencije su se na-

stanile u nekoj novoj bugarskoj ku}i, koja je

imala samo jednu dobru, veliku, ~istu sobu.

Ostali se smjesti{e, kako su boqe mogli, po

razli~itim bugarskim ku}icama. Kratko vri-

jeme nakon na{eg dolaska do{lo je nekoliko

djevoj~ica, da igraju onaj svoj ples i pjevaju

pred vratima gospodina poslanika. To su po-

novile vi{e puta, a na kraju bi uvijek bacale

po jedan rup~i}, najprije Wihovim ekselen-

cijama, a onda nekima iz pratwe, da bi dobi-

le nekoliko para za napojnicu. Pro{etali

smo, iako mjesto nije bilo ba{ zgodno, i tra-

ìli mogu}nosti, kako bismo sutradan otpu-

tovali, ali nismo mogli zakqu~iti ni{ta.

Sutradan izjutra pokazalo se izvr{ewe

plana jo{ teìm, jer su svi mu{karci iz se-

la pobjegli i povezli sa sobom i svoje bivo-

le, koje smo tu skupa s kolima morali uzeti

u zamjenu. Po{to im se svakojako zaprijeti-

lo, sve su te{ko}e otklowene. Prisilili

smo bivolska kola iz Karnabata, da prosli-

jede naprijed, a u okolici smo na{li {est

pari bivola za na{e dvije ko~ije.“Bo{kovi}, str. 40-41, 51

Kakav je odnos vladao izme|u bal-kanskih seqaka i putnika iz inos-

transtva?Koje se tegobe ìvota na selu pomiwu uovom tekstu?

?

Sl. 45. @ene peru rubqe (Larisa, po~etak XIX veka)


103

OSMANSKO CARSTVO

Sl. 46. Mu{karci i ène s ostrva

Paros sviraju i igraju


IV-8. Drumovi i po{ta u Albaniji za

vreme osmanske vlasti (oko 1800)

Koliko god razlokan i opasan, put na komsam se na{ao bio je glavni drum prekoAlbanije, koji je i{ao od Makedonije pa doDra~a, na obali; a tim drumom, iako je onsada opusteo, tokom vi{e od dvadesetvekova i{la je ~itava vojska odavno umr-lih i zaboravqenih.Turci nisu u~inili ni{ta da poprave tajdrum. On je onakav kakvim su ga ostavilipriroda i Rimqani. Na jednom mestu ~ini-lo se da se naglo spu{tamo ka nekom crnomstewu. Krivudava staza tro{ila se toli-kim vekovima da se u stewu napraviokanal, dubok bezmalo do kolena.[…]On je vodio do mosta, koji su jo{ Rimqani

podigli, na jakim lukovima, tako da se da-nas moè koristiti isto kako su ga koris-tili i oni.Video sam mno{tvo tih rimskih mostovapo Albaniji. Neki se koriste kakvi su oddavnina; neki su delom tro{ni, daske ikameni blokovi im propali u potoke, adrugi su se prosto sru{ili. Jedino nigdenisam video most da su ga Turci popra-vili.[…]S Elbasanom nema redovne trgovine ilima koje druge veze. Hteo sam da po{aqemneka pisma. Re~eno mi je da otprilike jed-nom nedeqno po{ta ode u Monastir, alisamo ako ima dovoqno pisama pa da ihvredi poneti tamo; s druge strane, putawapreko Dra~a, kojom se pismo za Engleskumoglo otpremiti znatno brè, samo ako bise moglo odmah poslati, bila je opet mnogonesigurnija, jer je i prevoz bio mnogo ne-izvesniji, i niko ne bi mogao da kaè dali }e pismo uop{te biti odaslano tokomslede}ih nekoliko meseci.

Fraser, str. 242, 251-252

Za{to su drumovi u Albaniji bilitako lo{i? Da li to vaì za ~itavo

Osmansko carstvo ili samo za wegovezaba~enije delove?Za{to putnici sa zapada uvek nagla{a-vaju lo{u infrastrukturu u ruralnimkrajevima Osmanskog carstva? Da lipisac ovog teksta sebe èli da prika-è kao pustolova ili kao pripadnika„civilizovanog“ sveta?

?

IVv. @ivot u gradovima

IV-9. Opis Beograda (1660)

[…] U ovom velikom gradu ima ukupno sto

{ezdeset palata koje pripadaju vezirima,

wihovim doglavnicima i drugim velmoà-

ma. (U ~itavom gradu ima sedamnaest hi-

qada soba, po{to je za svaku ku}u prijav-

qeno pet do deset soba.) […]

Osim toga, sva ova doma}instva, bila ona

bogata ili siroma{na, imaju velike ili

male kamene zgrade [kârgir] s prizemqem i

jednim spratom, i pokrivene su }erami-

dom. Sve su to divne ku}e s visokim pro-

zorima i doksatima, okruène poplo~a-

nim vrtovima i ba{tama. Kako su sve nani-

zane jedna na drugu, svi im prozori i

104


balkoni gledaju na Dunav, Savu ili na

Zemunsko poqe. Sve su to krasne ku}e sa

skladnim oxacima i kapijama.

[Karavan-saraji]

Ima ih {est, i u wima kona~e putnici sa

svih strana. [Najpoznatiji] od wih jeste

karavan-saraj mu~enika Mehmed-pa{e So-

kolovi}a70 u Velikom bazaru, zdawe od

kamena i opeke sa sto {ezdeset soba u pri-

zemqu i na spratu, sa stajama za kamile i

kowe, kao i s odeqewem za ène; podse}a

na tvr|avu, s onom svojom gvozdenom kapi-

jom, ispred koje vratari i no}ni ~uvari

najpre udare u bubaw svako ve~e pre no

{to zatvore kapiju, i onda ponovo ujutru

pre no {to je otvore.

[âr{ija i pazar]

To je carski trg kojem nema ravna. Sastoji

se od tri hiqade i sedam stotina du}ana.

Na Avret-pazaru [@enskoj tr`nici] nalazi

se krasan bezistan. Iako to nije kamena

gra|evina s kupolama i gvozdenim dveri-

ma, ipak je ovaj bazar divota koja je stekla

glas me|u najlep{im tr`nicama. […]U Dugoj ~ar{iji zastupqene su sve zanat-

lije. Ona se proteè od Kapixi-xamije do

Ribarske pijace, a duga je tri hiqade ko-

raka. Ovde ima dragocene robe donesene

sa svih strana: od indijskih zemaqa i re-

ke Ind preko Jemena i Bela i Buhare, pa

do Arabije i Persije, i sva se ta roba moè

dobiti na Dugoj ~ar{iji a da ne morate ni

da kumite za wu ni da je platite previ{e.

A krasne su tako|e i Kazanxijska ~ar{ija,

Ribarska pijaca, Sredwi trg i Bajram-be-

gova ~ar{ija, na kojoj je mala gostionica i

kafana, i Mali bazar.

Sve ulice i tr`nice, kao i ve}e ulice u

raznim ~etvrtima, poplo~ane su okruglom

belom kaldrmom nalik na krqu{t.

[Ode}a]

Svi wihovi uglednici odeveni su u samu-

rovinu, saten i svilu. Qudi iz sredwih

slojeva odeveni su u obi~nu ~oju i kapute

postavqene lisi~jim krznom. I siroma{-

ni nose ~oju i kaftane. Raja nosi suknenu

ode}u crvene i bele boje, a na glavi nosi

bosanske kalpake.

@ene im nose ferexe od ~oje, a na pokri-

vene glave stavqaju fesi}e. Lica su im

pokrivena velom, i one {etaju veoma

uqudno.

[Jezici]

Iako su stanovnici ovoga grada primili

islam, oni svi govore srpski, bugarski i

latinski jezik, pa ~ak i neka nare~ja bo-

sanskog. […]Sva beogradska raja i slobodni gra|ani su

srpski nevernici, ukqu~uju}i tu i ko~ija-

{e iz Srema. Jezik im je srodan bugarskom

i latinskom i bosanskom, s tim {to u wemu

ima i iskvarenih elemenata iz raznih

drugih nare~ja; ipak, oni su svi deo hri{-

}anske nacije, kwiga im je Biblija, i wu su

preveli na svoj jezik. Mnogi znaju hrvatski

i francuski [galski] jezik i slovena~ki i

italijanski, jer ovi srpski nevernici jesu

prastara nacija ~iji koreni seù sve do

Ajsa,71 tako da o Srbima i Latinima posto-

je po{tovawa dostojne i pouzdane povesti.

Ipak, po gramatici wihov jezik dosta

nalikuje bosanskom. […]

[Trgovina]

Ovamo godi{we do|e na kamilama i koli-

70 Mehmed-pa{a Sokolovi}, ro|en 1505. u Sokolovi}ima, u Bosni, odveden je kao dete u dev{irmu, regruto-

van u osmansku vojsku, ostvario je blistavu karijeru i ~etrnaest godina sluìo trima sultanima kao veliki

vezir (1565–1579). âk i pre no {to je postao veliki vezir, izdejstvovao je obnovu patrijar{ije u Pe}i 1557.

godine. Oreol „mu~enika“ dobio je zato {to je 1579. ubijen pod nerazja{wenim okolnostima.71 Lik iz arapske mitologije, prete~a Slovena.

105

OSMANSKO CARSTVO

ma po pet do {est hiqada kamilskih i kol-

skih tovara robe iz Egipta i Damaska i

Tripolija i Sidona i Bejruta i Akre i

Smirne i Arabije i Persije, i onda se ta

roba u ovom gradu raspakuje i pretovara i

izvozi u ugarske i poqske i ~e{ke i {ved-

ske i austrijske i bosanske i mleta~ke i

{panske pokrajine, ili se pak uvozi iz

wih, jer ovaj grad je Egipat Rumelije, i svi

wegovi ìteqi su ro|ene ra~unxije. Hiqa-

de qudi do{le su iz drugih krajeva i na-

stanile se ovde, jer ovo je grad izobiqa.

[…]Zimi se Dunav zamrzne, napravi se ledena

kora debqine deset pedaqa, i tada stoti-

ne i hiqade kola i sanki prelaze preko

tog leda ne pla}aju}i porez za robu ili za

bazar, i tada i seqaci i slobodni qudi

iznose svoja dobra na tr`nicu, i onda se

tamo kupuje i prodaje, a grad Beograd uì-

va u svem tom obiqu, a i sirotiwa gleda

da se okoristi i da stekne ne{to imetka.

[Svetkovine]

U to vreme ìteqi Beograda prire|uju

jedni drugima velike svetkovine od po

~etrdeset ili pedeset raznih jela i po de-

set vrsta poslastica i alve i slatkih na-

pitaka od prevrelog vo}a, i pozivaju jedni

druge u goste i na slavqa. A ako na nekoj

gozbi slu~ajno bude mawe od deset vrsta

poslastica, onda tog ~oveka nateraju da

napravi jo{ jednu gozbu. Eto kako se u ovom

bogatom gradu qudi zabavqaju i uìvaju.Evlija êlebija, str. 195-200

Putopis Evlije êlebije jedan je od

draguqa osmanske kwièvnosti XVIIveka; treba, me|utim, imati u vidu da

Evlija ume i da se zanese i prenaglasi neke

lepe odlike krajeva kojima putuje. Osobe

koje prikazuje naj~e{}e su gotovo groteskno

preterane, ali wegov putopis je uprkos

tome dragocen zato {to nam otkriva bogat-

stvo gradskog ìvota.

Poku{aj da u Evlijinom tekstu raz-

dvoji{ ~iwenice od ma{tarija.

Kako su Evlijin karakter i wegove

sklonosti uticale na na~in na koji on

prikazuje Beograd? Poku{aj da na dva

ili tri mesta dopuni{ wegovo ushi}e-

we nekim malo trezvenijim opaskama.

U kojoj su meri gradovi bili etni~ki

heterogeni?

Koje su bile prednosti gradskog ìvota

u odnosu na seoski?

Sl. 47. Tur~in ja{e kowa natovarenog

velikim ko{evima za vo}e i povr}e


?

106


Sl. 48. Povorka pekara u Carigradu

(1720)


IV-10. Rezidencija vla{kog kneza

Konstantina Mavrokordata, kako je

prikazuje francuski putopisac Fla{a

(polovina XVIII veka)

Oti{ao sam u kneèv letwikovac, koji, kao

i wegova gradska palata, jo{ uvek svedo~i

o tome {ta joj je zapravo glavna namena. To

su nekada, naime, bili manastiri, koje su

wegovi preci malo doterali. Ve}ina na{ih

drugorazrednih rezidencija izgleda

daleko boqe, a nema nijedne u na{oj zemqi

s name{tajem gorim od ovog ovde. Pratio

sam reku Dambrovicu, koja te~e veoma brzo

i nikad ne presu{uje. Na woj je mnogo

vodenica. Wihov mehanizam ne odlikuje se

ni~im posebnim. Pomiwem ih samo zato {to

je gospodin Andronaki wih uzeo kao povod

da mi, pokazav{i mi one kraj kapija palate,

kaè da su vrtovi u veoma lo{em stawu, da

su svi arteski bunari presu{ili a da se

niko ne usu|uje da ih popravi, iako bi knez

platio {ta god da traè za to. Rekao sam

mu da }u im dati nacrt za crpku koja ne samo

{to }e pokrenuti arteske izvore nego }e i

dovesti vodu u svaku prostoriju koju

nazna~e […] Knez je, reklo bi se, bio veoma

zadovoqan time i rekao mi da }e na}i

nekoga da mu je {to pre ugradi […]Ve} i po samom izgledu wegove rezidenci-

je mogao sam ste}i jasnu predstavu o wego-

voj hrabrosti, ali sad sam imao prilike i

da se divim wegovoj pameti i wegovoj ose-

}ajnosti: sve je govorilo da ovde ìvi ~o-

vek naklowen umetnosti i dobrog ukusa.

Posedovao je bogatu i izvrsno odabranu

zbirku kwiga; imao je i neke dragocene

slike, nekoliko predivnih skulptura,

raznovrsne naprave i nekoliko veoma

neobi~nih strojeva koje su mu doneli iz

Nema~ke i Engleske. Mislim da zasluùje

da ga hvalim tako {to }u re}i da je bio

mudar i da nije patio od predrasuda, da je

bio sasvim nepristrasan. Govorio je sve

evropske jezike i poznavao najva`nije pis-

ce, koje je nastojao da prou~i {to boqe

moè. Bio sam zapawen koliko je daleko

odmakao u nauci.C¤l¤ltori, IX, str. 256

Za{to pisac u istom dahu kritikuje

lo{u infrastrukturu i hvali osobi-

ne vla{kog kneza? Da li je Fla{a izne-

na|en prefiweno{}u svog doma}ina?

Za{to? Dodatne informacije o Konstan-

tinu Mavrokordatu moè{ na}i uz tekst

II-2, i naro~ito u fusnoti br. 55.

?

107

OSMANSKO CARSTVO

IV-11. Poveqa bakalskog esnafa u

Moskopoqu (1779)

Prvo, gradi}emo qubav me|u sobom kao te-

meq s koga }emo mo}i da pobedimo sve ne-

prijateqe; drugo, majstori }e uìvati izu-

zetne po~asti, po{to se oni staraju o mla|i-

ma, i svako ko se oglu{i o majstorova nare-

|ewa bi}e udaqen iz esnafa kao {tetan i

{kodqiv; […] sedmo, brat prema kojem je

neko nepravedan, kojeg neko vre|a ili nipo-

da{tava ne}e morati da traì osvetu dru-

gde, ve} }e biti dovoqno da samo stane pred

esnaf, a esnaf }e ve} odrediti pravi~nu

kaznu; osmo, ako iko bude zate~en kako kune

svoje stare{ine ili vre|a ~asne qude koji

idu na tr`nicu, taj }e dobiti batine po

tabanima na samoj tr`nici, i time biti

nau~en poslu{nosti; deveto, kad majstor

pozove, pot~iweni moraju odmah prekinuti

{ta god da rade i krenuti za wim, a isto i

kad nam brat umre, svi moramo po}i na

sahranu; deseto, svaki ~lan koji bude

uhva}en da se zbliàva s Turcima, zarad

usoqene ribe, pasuqa ili ma ~ega drugog,

bi}e izba~en iz esnafa; jedanaesto, radwe

su zatvorene nedeqom, ali dozvoqeno je

stajati napoqu, pa ako neko do|e da

potraì ne{to, dozvoqeno je dati mu to;

osim toga, oni koji imaju svoje radwe ne}e

imati povoda da daju svoje stvari drugde […]Bees, str. 527-528

[ta su bili glavni ciqevi bakala?

Kako su mislili da ih ostvare? Da

li su se qudi u Moskopoqu u tome raz-

likovali od drugih trgovaca po zapad-

noj Evropi?

IV-12. [egrtski ugovor na ostrvu

Skiros (1793)

Ovim pismom se potvr|uje da se Konstan-

tis Estratis slaè s Mastrojirakisom da

mu preda svog sinovca Stamatisa da radi

kod wega dve godine bez nadoknade, a da

}e ga Mastrojirakis nau~iti zanatu i hra-

niti, odevati i obuvati. A posle te dve go-

dine uze}e ga za pomo}nika, davati mu nad-

nicu i obezbediti mu alat.

Ako Mastrojirakis vrati de~aka, plati}e

trideset gro{a za svaku godinu, a ako de-

~ak ode pre isteka druge godine, on od Mas-

trojirakisa ne}e zahtevati ni{ta, ni mno-

go ni malo, a Mastrojirakis od wega moè

da zahteva da mu vrati ode}u koju mu je dao.

Ovaj dokument sa~iwen je pred pouzdanim

svedocima, 1. maja 1793.

A ako neki drugi majstor prevu~e de~aka

sebi, ima}e da plati Mastrojirakisu

osamdeset gro{a.

Papajanis, sin Kristofisov, svedok

Jorgis Mikaros, svedok

Papa-Joanis, sin Angelisov, svedok.Antoniadi, str. 176

Kako ti izgleda ovaj ugovor? Da li je

on po{ten u pogledu svih ugovornih

strana? [ta misli{, da li je Stamatisa

trebalo pitati {ta on misli o tome?

Sl. 49. Osmanska deca na vrte{ci

tokom proslave Bajrama


?

?

108


IV-13. Fetva Ebus-Suuda o zatvarawu

kafexinica {irom Carstva (druga

polovina XVI veka)

Pitawe: Sultan, uto~i{te vere, u vi{e je

prilika zabranio kafexinice. Ipak, ne-

koliko nitkova ne obazire se na to, ve}

drì kafexinice i ìvi od wih. Kako bi

privukli {to vi{e qudi, oni uzimaju go-

lobrade pomo}nike i drè sredstva za za-

bavu, kao i igre, poput {aha i table. Svi

lupeì, nikogovi}i i besku}nici okupqa-

ju se tu da pu{e opijum i ha{i{. Povrh sve-

ga, oni piju i kafu, a kad se omame, bave se

igrama i la`nim naukama, i zanemaruju

propisane molitve. Prema zakonu, {ta je

zasluìo sudija ~ija je du`nost da spre~i

qude da prodaju i piju kafu, ali koji to

ipak ne ~ini?

Odgovor: One koji se bave ovim ogavnim

delima treba u tome spre~iti i zastra{i-

ti ih te{kim kaznama i dugom robijom. Su-

dije koje ih ne odvra}aju treba otpustiti.

Imber, str. 93-94

Kafa je u Osmansko carstvo do{la iz

isto~ne Afrike polovinom XVI veka.

U XVI i XVII veku osmanske vlasti zabrawi-

vale su kafu u nekoliko navrata, ali bez

uspeha.

Za{to Ebus-Suud èli da zabrani

kafexinice?

[ta su Ebus-Suudove èqe a {ta stvar-

nost ìvota u velikom gradu?

IV-14. Kafanska pesma iz Sewa

Sve u Sewu piva i popiva

Doli~ majke Desan~i}a Luke;

Ona tu`na po Sewu hodala,

Od mehane do mehane hoda

Sve mehane pune su Sewana.

Kad je u{la u jednu mehanu,

Ali u woj Sewanin Ivane,

S wime pije trideset Sewana.

Ivan pije vino i popiva,

Kuka majka Desan~i}a Luke,

I uni{la u mehanu bilu

I Ivanu bo`ju pomo} dala.

„Bog pomogo, moja stara nane,

Stara nane pobratima moga,

Pobre moga Desan~i}a Luka!“

I nalio punu ~a{u vina

Pa je pruù Desan~i}a majki:

„Na-de, stara, popij ~a{u vina!“Mijatovi} 1974, str. 39-40

Ako zna{ da su mehane uglavnom bi-

le mesta za mu{karce, {ta misli{,

za{to su Sewani pili vino s majkom Lu-

ke Desan~i}a: zato {to je stara ili za-

to {to je majka wihovog druga? [ta mis-

li{ o takvim kafanskim pesmama, koji-

ma se veli~a odre|en na~in ìvota?

IV-15. Evlija êlebija o beogradskoj

baklavi (1660)

Ali vi{e od svega, u obe zemqe rumelijske

i u arapskim i persijskim zemqama najpoz-

natija je beogradska baklava. Ona se pravi

o raznim svetkovinama i carskim slavqi-

ma, i ume da bude velika kao to~ak od ko-

la, a savijena je od hiqadu jufki, i od ~is-

tog je belog bra{na s mladim maslom i

bademima, a pe~e se u velikim pe}nicama.

Toliko je velika da ne moè stati u obi~-

nu pe}nicu, i dovoqna je i za tri stotine

qudi. Beogradska baklava ume da bude

vrlo slatka, velika i krhka, ali ako baci-

te nov~i}, on }e utonuti u wu. Eto kako

dobru baklavu prave tamo. A i zerde

[poslastica od pirin~a] s bademom, cime-

tom, karanfilom i {afranom tako|e je

ukusno, i ni{ta se ne moè meriti s wim.

Evlija êlebija, str. 199

?

?

IV-17. Francuski putopisac Nikola de

Nikole opisuje osmanske ratnike,

„delije“

Delije su pustolovi. Poput lake kowice, i

oni traè pustolovine na najopasnijim

mestima, kako bi mogli da pokaù svoju

hrabrost i juna{tvo u ratnim pohodima.

Zato se oni rado pridruùju sultanovoj

vojsci, i to ne traè}i plate (nekako sli-

~no akinxijama), s tim {to ve}inu wih hra-

ni i o wima se stara pa{a, beglerbeg ili

sanxakbeg, i svaki od wih ima u svojoj

pratwi ~etu najhrabrijih i najodva`nijih.

Oni ìve u oblastima Bosne i Srbije, koje

se pa grani~e s Gr~kom na jednoj i Ugars-

kom i Austrijom na drugoj strani. Danas se

oni zovu Srbi ili Hrvati, ali u stvari to

su Iliri.72 […] Turci ih zovu delijama

[deli], {to zna~i ludo smeli qudi. Me|u-

tim, oni sami sebe zovu zato~nicima, {to

na wihovom jeziku zna~i izaziva~i. […]Prvog deliju video sam u Adrijanopoqu

(Jedrenu). […] Evo kako je on izgledao. Do-

wi deo wegovog kaftana i wegove duge

vre}aste pantalone, koje Turci zovu {al-

vare, bile su od medve|eg krzna. Na noga-

ma je nosio cipele ili kratke ~izme od

ùtog safijana sa {iqatim vrhom i veoma

visoke na peti, sa postavqenim |onom i

dugom i {irokom mamuzom. Na glavi je

imao kapu nalik onima koje nose poqski

kowanici ili Gruzini, {to pada na jedno

rame. Kapa je bila od {arene leopardove

koè. Delija bi na predwi deo pri~vrstio

veliko orlovo pero, ne bi li delovao zas-

tra{uju}e. Druga dva pera pri~vrstio bi

zlatnim kop~ama za {tit, koji nosi pos-

109

OSMANSKO CARSTVO

Jesi li ikad probao/probala bakla-

vu? Da li je ona poznata tamo gde ti

ìvi{? Da li se razlikuje od baklave

koju Evlija opisuje?

IV-16. Jelovnik [evkija mula Mustafe

(Sarajevo, druga polovina XVIII veka)

Ja siromah, pisar [evki mula Mustafa,

imam i hatib Buzaxi haxi-Hasanove xamije,

jedne no}i, nakon {to sam sa svojom poro-

dicom ve~erao, po~eo sam misliti o tome

{ta }u i da li }u imati ve~erati slijede}i

dan. Nisam bio bogat ~ovjek, zimska se za-

liha potro{ila, ja nisam imao novaca. U

tom razmi{qawu, koje mi nije dalo da spa-

vam, oslonio sam se na Boga koji me je kao i

moju porodicu i do sada opskrbqivao. To se

dogodilo na koncu erbeina [januara], kada je

bio najkra}i dan i sunce se nalazilo u pre-

kretnici. I zaista, slijede}ih dana kad

sam dolazio ku}i, imao sam za ve~eru:

Prvu no} guzelmu pitu i tutma~,

drugu no} mandru,

tre}u no} vru}u halvu i proso s medom,

~etvrtu no} bulgur ~orbu i xiger }evab,

petu no} {irden, sir i hqeb,

{estu no} {irden, sir i hqeb,

sedmu no} guzelma pitu, ~orbu i burek

pitu,

osmu no} }evab i kupusnu ~orbu,

devetu no} tarhana ~orbu,

desetu no} }evab s vru}im kukuruzom i

jedanaestu no} }evab s jarinom ~orbom, i

tako daqe.Be{eskija, str. 54

Koja se osmanska jela jo{ uvek spre-

maju u tvojoj zemqi? Koje si ti

jeo/jela u skorije vreme?

72 Iliri su naseqavali zapad Balkana u drevna vremena. U renesansnim zapisima qudi se ~esto nazivaju

po starosedeocima wihovih krajeva.

?

?

IVg. @ivot na granici

Sl. 50. Delija, osmanski ratnik

(XVI vek)

Nicolay, str. 228

IV-18. Institucija bratimqewa na

bosanskoj granici (1660)

[…] Muslimanska vojska oti{la je prekju~e

u „~ete i potjere“ i ugrabila mnogo ratnog

plijena pod gradom Splitom. Me|utim, kad

su se vra}ali, neprijateq im je napravio

zasjedu, tu u planini Prologu i wegovom

klancu. Oni su se sukobili... […]Kad su svi na{i kowanici i pje{aci, ska-

~u}i kao srne po strmenitom kr{u, stigli

na boji{te i kad su nas ugledali nevjerni-

ci, odmah su na nas navalili kao ~opor

sviwa.

[…] [Muslimanska je vojska ubedqivo pobi-

jedila.]Bilo je posje~eno hiqadu i {ezdeset ne-

prijateqskih glava, zarobqeno sedam sto-

tina i ~etiri zarobqenika. […] S na{e je

strane mu~eni~ki poginulo sedamdeset

junaka...

[…]Jedan kraji{ki gazija [muslimanski borac],me|utim, bio je sakrio jednog kr{}ana hara-

miju [razbojnika] u ko`u. Kad su tog junaka i

onoga nevjernika koga je on ~uvao prijavili

pa{i, pa{a se rasrdio i naredio:

„Odmah mi dovedite toga ~ovjeka i zarob-

qenika kojeg je sakrio.“

Kad su obojica do{li na strati{te i kad

je pa{a naredio:„Odmah krvnika!“ ovaj se junak savio oko

110


trance, o boku. Za pojasom mu je sabqa i

bode`, a u desnici topuz […]Nekoliko dana kasnije, kad je oti{ao iz

Adrijanopoqa, […] video sam ga kako ja{e

prelepog turskog ata, sveg pokrivenog

ogromnim lavqim krznom […] Topuz je obe-

sio o sedlo, a u desnici je dr`ao duga~ko

kopqe […]Iz radoznalosti sam ga upitao preko

tuma~a kom narodu pripada i koja mu je

vera. On odgovori mudro, i re~e mi da je

Srbin. […] A {to se vere ti~e, rekao je,

samo se pretvara da je s Turcima, kako bi

prou~io wihove obi~aje, jer po ro|ewu on

je hri{}anin, i po srcu i po svome izboru.

A da bi me u to {to boqe uverio, odreci-

tovao mi je i na gr~kom i na slovenskom

o~ena{ i vjeruju.Nicolay, str. 226-227

Uporedi ovaj opis sa slikom, i

sa~ini spisak osobina jednog „deli-

je“. Za{to se on borio u osmanskoj vojs-

ci ako je hri{}anin? Da li se „delije“

mogu uporediti sa „psima rata“, kakvih

ima u svim vremenima? Navedi neki

primer za drugo vreme i drugo mesto.

?

111

OSMANSKO CARSTVO

vrata svoga zarobqenika, te zapomaù}i ipla~u}i re~e:„Aman, veliki veziru, ja sam se s ovim za-robqenikom pobratio na boji{tu, mi smojedan drugome dali vjeru. Ako wega pogu-bi{, on }e s mojom vjerom oti}i u raj i to}e za mene, jadnika, biti {teta; a ako jaumrem, pri meni }e ostati vjera ovogzarobqenika koga sam ja pobratio, pa }emooba u pakao, te sam opet na gubitku.“On se bio sloìo na svoga zarobqenika, inije ustajao s wega. Kad je odva`ni pa{aupitao:„Hej, gazije, {ta je ovom ~ovjeku?“Serhatske (serhat = granica) gazije muodgovori{e:„Kad na{i junaci na ovoj krajini padnu ukr{}ansko ropstvo i tom prilikom jedu ipiju za stolom, oni se pobrate s kr{}ani-nom i zakunu mu se na vjernost. Kr{}aninda vjeru muslimanu da }e ga u slu~aju potre-be izbaviti iz nevjerni~kog ropstva, a mus-liman, opet zada vjeru kr{}anu i rekne:'Ako ti padne{ nama u ropstvo, i ja }u tebeizbaviti od Turaka.' I tako dadu jedan dru-gom ~vrstu vjeru rekav: 'Tvoja je vjera moja,a moja vjera je, opet, tvoja.' – 'Je li?' – 'Jest.'Zatim laznu me|usobno krvi. Tako sepobrati musliman s kr{}aninom. Eto uovom slu~aju ovaj nevjernik je pobratimovog gazije. On je nekada izbavio iz rops-tva ovoga muslimana. Sada je, eto, taj nev-jernik {to je u rukama ovih qudi postaosuàw. Ako ga wegov pobratim sakrije iako se on spase, onda je on ispunio svojuzadanu rije~ i vjeru. Zatim bi od wega uzeosvoju vjeru, a wemu vratio wegovu vjeru. Aako sada ovaj kr{}anin bude ubijen, on ideu raj, a ovaj [musliman] ide u pakao s vjeromnevjernika. Premda ovo nema ni u musli-manskoj ni u kr{}anskoj svetoj kwizi, to jeipak ovakav obi~aj na ovoj krajini ~est.“Kad su to sve kazali pa{i, on je rekao:„Osloba|am ih obojicu.“Na to obojica nokat u ledinu i i{~ezo{e.Svi mi, me|utim, ostali smo zapawenipred ovim razgovorom.

Evlija êlebija 1996, str. 145-148

[ta misli{, da li je bratimqewemudar na~in da se preìvi u pogra-

ni~noj oblasti, ili je to samo trik da bise neko pribliìo svom neprijatequ?

IV-19. Osmanlije traè lekara izDubrovnika (1684)

Lijepi pozdravi, ~asna hvala i plemenitadika na{im dostojnim i hrabrim prijateqi-ma, knezu i ostaloj dubrova~koj vlasteli odmene, kapetana Gabele i Neretve i ostalihaga gabelskih. Razbolio nam se stari Abaz-aga [agravi}, ima vjetrove i oti~e doqeispod pojasa. Ovdje nema me{tra koji bi sedomislio o kojoj se bolesti radi i koji bi gamogao lije~iti, zato pi{emo vama i molimova{u milost da nam iz Stona po{aqetedoktora Nikolu Boqahni}a.

Miovi}-Peri}, str. 285

Kako ìvot u pograni~noj zoni za-

magquje verske i politi~ke raz-

like? Da li je lekar iz Dubrovnika tre-

balo da ode i izle~i osmanskog agu?

IV-20. Pismo [imuna Kozi~i}a Bewe,modru{kog biskupa, papi Lavu H (1516)

„Ali ako ne marite za na{e jadikovke i neslu{ate na{e molbe, neka tvoja Svetostzna da nas odasvuda pritje{wuju sve mogu-}e nevoqe. […] Na{i su, naime, qudi pri-siqeni da s Turcima sklope kakav savezili mir i da im pla}aju danak. […]ûo si dakle, preblaèni O~e, kakve suna{e nevoqe i patwe. ûj isto tako iispriku za slu~aj krajwe nu`de. Ti pak,svemogu}i Boè, nedjeqivo Trojstvo, sve-ta vjero, kojoj smo do sada u najteìm pro-gonima i tjeskobama sa~uvali nedirnutu ineokaqanu vjernost, pogledaj na na{u pra-vednu stvar, primi na{e molbe! Tebi je na-ime otvoreno svako srce i nisu ti skrive-ni ni~iji tajni prohtjevi. Vidio si, Gospo-de, jad tvog naroda i ti zna{ da se ne mo-

?

?

IV-22. Pesma o Hrvatima koji haraju po

Kladu{i

Progovara Sewanin Tadija:

„Od koliko golemih junaka

Nij' ostalo pedeset drugova

Hajmo, bra}o, pod Kladu{u ravnu

Oru{ovu kulu porobiti

Neka vide jawi~ari Turci

Eh kakvi su kotarski serdari!“

[to reko{e, porekli se nisu,

Pa odo{e pod Kladu{u ravnu

Sve do kule Oru{ kapetana.

Robe, nose po bijeloj kuli

I Turkiwu mladu izvodi{e

Po Kladu{i zulum po~ini{e.

Gone oni debele volove

Odagna{e momke i divojke...

Dosta turskih kowa odvedo{e

I odo{e na Ravne Kotare.

Pir ~ini{e za misec danaka,

A kako su zadobili blaga,

Mogli jesu i godinu dana.Mijatovi} 1999, str. 102

Uporedi ovaj opis s opisom Osmanlija

koje haraju po Sloveniji (tekst I-10).

112


èmo vi{e odràti pred licem neprijate-qa. Naposqetku bez ikakva osje}aja kriv-we otvoreno }u re}i jo{ i ovo: bojim se,sveti O~e, da oni na{i siroma{ni zemqa-ci zbog oskudice, neima{tine i o~aja nebudu prisiqeni da ratuju zajedno s Turci-ma i da pqa~kaju ostale kr{}ane.“

Gliga, str. 84-85

Koja je najve}a opasnost koju pomiwe

biskup iz Modru{a? [ta preovla-

dava u wegovom pismu - briga za spas

wegovih zemqaka ili opasnost po hri{-

}ane izvan Hrvatske?

IV-21. Pismo Frawe Krste FrankopanaGasparu ôlni}u (1670)

Lijep pozdrav, moj kapetanu knezu ôlni}u!

Hvala gospodinu Bogu, da su na{i qudi sti-

gli i da su dobro opremqeni. Dobio sam pi-

smo od glavara [Zrinski] da se uputim tamo

i da pripremim ustanak, zato }u raditi na

tome dawu i no}u, kako bi ustanak {to prije

po~eo. Moji qudi i ja smo spremni i jedva

~ekam da se na{e kape izmije{aju s ~alma-

ma, a tako mi Boga, da }e krilaki [austrijskavojni~ka kapa] poletjeti zrakom. […] Ovoga

puta }emo odlu~iti i kako i kada imamo

udariti; i ako bude potrebno, sam }u posje-

titi bosanskog pa{u kako bismo utvrdili

stvar i dogovorili po~etak akcije. Uzdajem

se u Boga da }e nam stvar uspjeti; samo ako

odmah udarimo neprijateqe po glavi, ako ne

dopustimo plundra{ima [nem. Plunderhosen= {iroke pantalone] da do|u k sebi. Ako me

glavar bude htio poslu{ati […], bit }e

dobro, i ja }u na sebe preuzeti sav teret, jer

ja znam kako treba s Nijemcima postupati.Mijatovi} 1999, str. 90

Ovo pismo vezano je za takozvanu za-

veru Zrinskih. Petar Zrinski i Fra-

wo Krsto Frankopan bili su ugledni hrvats-

ki plemi}i koji su {ezdesetih godina XVIIveka bili na kqu~nim poloàjima u Hrvat-

skoj pod habzbur{kom vla{}u. Iako su se ra-

nije hrabro borili protiv Osmanlija, bili

su nezadovoqni namerama Habzburgovaca da

u~vrste svoju apsolutisti~ku vlast na ra~un

privilegovanih staleà, pa su skovali

plan da se uz pomo} Francuza ili Osmanlija

oslobode habzbur{ke vlasti. Pogubqeni

kao zaverenici 1671, Zrinski i Frankopan

kasnije su slavqeni kao prvi borci za

hrvatsku i/ili ma|arsku nezavisnost.

Kako ti izgleda Frankopanova poli-

tika naro~ito ako ima{ u vidu da je

on, samo nekoliko godina pre no {to je na-

pisao ovo pismo ̂ olni}u, napisao pesmu sa

slede}im stihovima: „ Nu, bratja qublena,

na noge, na noge / turskom misecu da tla-

~imo roge / za veru kr{}ansku, vite{tva

zlamewe / svitu na hasan, a nam na po{te-

we / naj nam ne budi premilo ìvqewe!“.

?

?

?

IV-23. Marko Kraqevi} pije vino uz

ramazan

Car Sulejman jasak u~inio:

Da s' ne pije uz ramazan vino,

Da s' ne nose zelene dolame,

Da s' ne pa{u sabqe okovane,

Da s' ne igra kolom uz kadune;

Marko igra kolom uz kadune,

Marko pa{e sabqu okovanu,

Marko nosi zelenu dolamu,

Marko pije uz ramazan vino;

Jo{ nagoni oxe i axije

Da i oni s wime piju vino.

[…]Kad je care razumeo re~i,

On po{iqe svoja dva ~au{a:

„Otidite, dva ~au{a mlada,

Pak kaìte Kraqevi}u Marku

Da ga care na divan zaziva.“

[…]Besedi mu care Sulemane:

„Moj posinko, Kraqevi}u Marko,

Ta ja jesam jasak u~inio:

[…]Dobri qudi o zlu govori{e,

Na jadnoga Marka potvori{e.“

[…]Al' besedi Kraqevi}u Marko:

„Poo~ime, care Sulemane,

Ako pijem uz ramazan vino,

Ako pijem, vera mi donosi;

Ak' nagonim oxe i axije

Ne moè mi ta obraz podneti

Da ja pijem, oni da gledaju,

Nek ne idu meni u meanu.

Ako l' pa{em sabqu okovanu,

Ja sam sabqu za blago kupio;

Ako igram kolom uz kadune,

Ja se, care, nisam oènio,

I ti s', care, bio neoèwen;

Ako l' kalpak na o~i nami~em,

êlo gori, s carem se govori;

[to buzdovan uza se privla~im,

I {to sabqu na krilo nami~em,

Ja se bojim da ne bude kavge,

Ako bi se zametnula kavga,

Te{ko onom tko j' najbliè Marka!“The Serbian, str. 209-215

Za{to je sultan zabranio da se

pije? Da li su tu verski razlozi

bitniji, ili to vlasti poku{avaju da

zauzdaju neposlu{ne pojedince?

Kako se junak iz ove pesme ophodi sa

sultanom? [ta nam to kazuje o legitim-

nosti sultanove vlasti?

IV-24. Uticaj hri{}ana na Albance

muslimanske vere (oko 1800)

Wegovi hri{}anski susedi uti~u na Albance

muslimanske vere. On pije vino i naro~ito

voli pivo (kasnije sam uspeo da dobijem

jednu bocu u Minhenu), i kune se u Bogorodicu.Fraser, str. 258

Kako su hri{}ani i muslimani uti-

cali jedni na druge? Navedi i druge

primere me|usobnog uticaja.

113

OSMANSKO CARSTVO

?

?

IVd. @ivot ène

IV-25. „Carsko“ ven~awe u XV veku

Zbog toga gazi sultan Murat73 skupi vojsku,

s kojom je imao nameru da zauzme celu des-

potovu zemqu [Las-vilajet]. To ~uje Vlk-

oglija [despot \ura| Brankovi}].74 Ponovo

posla poslanike. Posla ih s nebrojenim

darovima i jo{ poru~i: „Sprema [~eiz] moje

73 Murat II (1421–1451).74 Uporedi ovaj tekst sa tekstom I-8, a naro~ito vidi napomenu br. 19.

114


k}eri gotova je. Po{qite ~oveka, uzmite

svoju robiwu.“

Pa{e reko{e sultanu: „Treba uzeti.“ A car

na to re~e: „Spremite {to treba.“ Iz Skop-

qa posla{e gospo|u Ishak begovu. […] Odo-

{e pravo u Smederevo. Kad su bili jo{ ne-

koliko kanaka pred Smederevom, Vlk-ogli

im u susret posla gospo|e |aurske vlastele

i priredi im neobi~an do~ek. Uz veliko

po{tovawe doprati{e ih u Smederevo. […]Popisa{e devoja~ku pr}iju. Taj spisak pre-

dado{e Uzbek-agi. Kaù da je Vlk-ogli tom

prilikom izjavio: „Ja miraz nisam dao

svojoj k}eri, caru sam dao. Ako miluje,

neka ga da ovoj svojoj robiwi; ako ne, moè

ga dati i drugoj svojoj robiwi.“

Kratko re~eno, devojku odvedo{e u Jedre-

ne. Car joj nije pravio svadbu vele}i: „[ta

}e svadba za k}er jednog neverni~kog

spahije.“Elezovi}, str. 18

Kakvu su svrhu imali dinasti~ki

brakovi? Kakav je izbor knegiwica

uop{te imala u ovoj prilici? Da li su

ène ovde iskori{}ene?

Kako osmanski hroni~ar vidi Muratovu

ènidbu Marom? Na kakav nam to odnos

prema ènama ukazuje?

IV-26. @ene u Albaniji (oko 1810)

Nemam neku naro~itu èqu da govorim o

moralu Albanaca. Oni svoje ène, koje su

gotovo sve potpuno neobrazovane i ne govo-

re nijedan jezik osim svog materweg, tre-

tiraju jednako kao i stoku, pa ih tako neka-

ko i koriste (mada kao stoku od boqe sor-

te), i koriste ih za teàk rad, a neretko i

ka`wavaju batinama. Zaista, oni prema

svojim ̀ enama gaje prezir, mo`da i mr`wu,

a ~ak ni u povremenim izrazima naklonos-

ti nema ni~eg {to bi i izdaleka podse}alo

na ono {to mi nazivamo ne`no{}u. A ipak,

svaki od wih se èni ako samo moè, jer to

je znak blagostawa, a i zato {to èli da

ima roba u ku}i. Osim toga, kao i u drugim

delovima zemqe, ène nisu ba{ tako bro-

jne kao mu{karci, pa mlada svom budu}em

muù ~esto uop{te i ne donosi miraz, nego

ga on daje woj, i mora da prikupi oko hiqa-

du gro{a [pjastera] pre nego {to sme i da

pomisli na ènidbu.Broughton, str. 136

Za{to su ène koje se pomiwu u ovom

tekstu u tako lo{em poloàju? [ta

autor teksta misli o tome? [ta misli{,

kako on zami{qa normalan brak?

IV-27. Solidarnost me|u hri{}ankama:

mu~eni{tvo sv. Filoteje (1589)

U ta vremena […], robiwice u Atini dola-

zile su iz raznih krajeva. Nema re~i koje

mogu opisati dragu pokojnu Filoteju i svu

wenu blagost i milosr|e, kao ni isku{ewa

i opasnosti kojima se izlagala ne bi li

spasla i izle~ila ove robiwice. […] ê-

tiri robiwice ~ule su za ovu sveticu, pa

kad im se ukazala prilika, one uteko{e

od svojih gospodara, koji su ih prisiqava-

li da pre|u u drugu veru, i po|o{e da je

potraè. A ona ih do~eka, sa svom svojom

bri`no{}u i qubazno{}u, i podu~i ih ka-

ko da smognu hrabrosti da se suo~e s opas-

nostima, ali i kako da ne jadikuju nad svo-

jim ropstvom, i dugo je poku{avala da ih

vrati domu. A gospodari tih èna, ~uv{i

{ta se doga|a, do|o{e kod Filoteje, si-

lom je odvedo{e od ku}e i dovedo{e pred

muslimanskog namesnika, koji je baci u

tamnicu. Ova izuzetna èna, koja je u tom

~asu bila dostojna i svakog àqewa, pre

je bila spremna da se `rtvuje nego da oda

one ène koje su joj se obratile za pomo};

èlela je da pokaè glas jevan|eqa u

stvarnosti.Synaxaristis, str. 325-326

Filoteja je umrla 19. februara od ra-

na. Progla{ena je sveticom i postala

je jedna od duhovnih za{titnica Atine.

?

?

Koji su bili Filotejini motivi? Da

li je weno delo bilo zlo~in prema

osmanskom zakonu?

IV-28. Statut ènskog sapunxijskog

esnafa u Triki, u Tesaliji (1738)

@ene iz sapunxijskog esnafa Stamula, Va-

silika, Margarona, Arhonta, Veneta, Ange-

la, Pagona, Trijantafilija, Haida i Eka-

terina, do|o{e pred mene, poniznog pred-

stojnika, i pred ~asne sve{tenike i veli-

kodostojnike na{e mitropolije u Triki i

saop{ti{e nam da prema starom obi~aju

mu{karcu nema mesta u ovom esnafu ili u

ovom poslu uop{te. Zato one jednodu{no

mole da se ovaj wihov dogovor odobri i da

se unese u zakonik; a ukoliko neka od wih

u budu}nosti poèli da uvede u esnaf

}erku ili snahu kako bi i ona pravila sa-

pun, plati}e esnafu pet gro{a, kao {to

pla}aju i drugi esnafi. Ako neka od èna

umre, niko ne}e mo}i da preuzme alat za

ovaj posao, jer wime mogu da raspolaù

jedino ène iz esnafa, a ukoliko neko sa

strane poku{a da se bavi ovim poslom bez

dozvole ovih èna, ako pogazi ovaj dogo-

vor i crkveni ukaz, toga }e mo}i da kazne

i crkva i turske vlasti, i mora}e da plati

deset gro{a esnafu i petnaest crkvi. Ovaj

esnaf osnivamo kao esnaf u kom nema

mu{karaca, i on }e biti pod starateq-

stvom i pa`wom sve{tenika i crkvenih

velikodostojnika. Dokument sa~inio i po-

tvrdio ja, ponizni, a svedo~ili ~asni

sve{tenici i crkveni velikodostojnici

na{e mitropolije u Triki i uneli u sveti

zakonik godine 1738, dana 27. jula.

Giannoulis, str. 45

Kako su ène iz Trike {titile

svoje interese?

Sl. 51. Ugledna Atiwanka (1648)

Asdrachas, sl. 71

IV-29. Razvod u jednom selu kod Sofije

(1550)

Ovim se u kadijski zapisnik unosi da je

nemusliman Pejo, sin Radulov, nastawen u

selu Birimir~e, nedaleko od Sofije, iza-

{ao pred {erijatski sud u prisustvu svoje

ène Stojane, }erke Nikoline, i svojom

voqom dao slede}u izjavu:

„Dao sam razvod pomenutoj Stojani, prema

na{em la`nom obi~aju;75 od danas ona je

razvedena.“ Potom je sa~inio ovu izjavu,

koju je potvrdila i pomenuta optuèna

Stojana, i ona je uneta i po wenoj èqi.

115

OSMANSKO CARSTVO

?

?

75 Ovde to zna~i prema hri{}anskom zakonu.

[…]Svedoci: Hajdar-beg; haxija Ali, sin

Sulejmana, sudskog glasnika; Seid Hasum,

sin Seida Mehmeda, upravnika vakufa;

tuma~ Sinan, sin Abdulahov, itd.Turski izvori, 2, str. 104

Ovaj je slu~aj specifi~an utoliko

{to je razvod legalizovao (musliman-

ski) kadijski sud. U ve}ini slu~ajeva raz-

vod je me|u hri{}anima mogao da se obavi

samo pred hri{}anskim verskim sudom.

[ta misli{, za{to su Pejo i Sto-

jana hteli da wihov razvod priznaju

i kadijski i hri{}anski sud?

Sl. 52. Turkiwa s decom (1568)

Nicolay, str. 142

Sl. 53. Turkiwa u ode}i za izlazak,

francuski crte` (oko 1630)


IV-30. Kadija beleì slu~aj Kipranke

koja se razvodi tako {to prima islam

(1609)

Husna, k}er Muratova, jermenska èna, re-

~e pred svojim muèm Mergerijem, sinom

Kulukovim, Jermeninom: On je stalno grub

prema meni. Ja ga ne èlim. On to pori~e.

Potom Husna primi po~ast islama. Po{to

uze ime Aj{a, wen mu` bi pozvan da i on

primi islam, ali on ne htede, pa se zato

nalaè Aj{in razvod.Jennings 1993, str. 141

[ta misli{, da li je Husna pre{la

u islam iz iskrenog ube|ewa ili joj

je to samo bio na~in da pobegne od

okrutnog muà?

116


?

?

Sl. 54. Devojka iz brdskih krajeva na

severu Albanije (po~etak XIX veka)

Pogledaj dobro kako je devojka ode-

vena. Prime}uje{ li neke specifi~-

ne osmanske elemente? Prona|i slike

èna iz drugih delova Evrope u tom

istom periodu i uporedi wihovu no{wu.

IV-31. Kadija beleì slu~aj muslimana

koji se razvodi od hri{}anke (1610)

Jusuf, sin Mehmeda iz Levko{e, re~e pred

svojom ènom Merjemom, k}erkom Ilije zi-

mije (nemuslimana): Moja èna Merjem je

nevernica [kafire]. Kad sam je pozvao u is-

lam, ona nije htela, pa sam joj tri puta re-

kao da se razvodim. Tako sam ja sad razve-

den. I ona je razvedena.Jennings 1993, str. 141

Prema muslimanskom zakonu, musli-

man moè da se oèni nemusliman-

kom, a ona moè da zadrì svoju veru. U

ovom slu~aju, Jusuf drugu veru koristi samo

kako dodatni razlog kojim opravdava raz-

vod. Obrati pa`wu na to kako je procedura

razvoda jednostavna.

Da li je razvod braka kod musli-

mana lak{i nego kod hri{}ana?

IV-32. Jani~ar ~ini prequbu s

muslimankom u Carigradu (1591)

Prosto ne mogu a da ne ispri~am pri~u jed-

ne Turkiwe koja je odràvala vezu s na{im

jani~arem Mustafom. Bila je mlada i ima-

la veoma lepo lice. Mustafa je jedno po-

podne pozva da se zabave, a ja mu ostavih

slatki{a i najboqeg vina. Bilo je to, re-

kao bih, veoma dobro vino, vino iz ê{ke.

Gospo|a je imala veoma starog muà, koji

nije imao poverewa u wu. Ne znaju}i kako

bi druga~ije do{la na dogovoreno mesto, i

u dogovoreno vreme, pred sam smiraj (na{

je narednik uglavnom i{ao na molitvu u to

vreme), ona re~e svom muù da ide u kupa-

tilo. Povede sa sobom i dve slu{kiwe da

joj, kao i obi~no, nose ode}u u velikim ba-

karnim koritima pokrivenim }ilimima;

hodale su tik za wom i pro{le ispred na-

{e zgrade. Javno kupatilo u koje je krenula

ova lepotica nije bilo daleko odatle, sa-

gradila ga je Ruka, èna turskog sultana, i

mu{karci u wega nisu imali pristupa pod

pretwom smrti. Prolaze}i pored na{e

zgrade, gospo|a dade jani~aru znak da }e

do}i na sastanak. A nepoverqivi mu` ho-

dao je malo iza we, i kad je ona u{la u ku-

patilo, on stade preko puta ulaza da je

~eka. Ali ko jo{ moè dosko~iti ènskom

lukavstvu? Pored na{e ku}e pro{la je u

zelenoj odori, ali u kupatilu se presvukla

u ode}u koju je ponela sobom, ostavila

slu{kiwe tamo, iza{la u crvenoj odori i

srela se s na{im jani~arem. On ju je lepo

do~ekao i pozdravio u svom stanu, izvrsno

je zabavio, a posle ve~ere pustio je da iza-

|e na stra`wa vrata. Ona po drugi put ode

u kupatilo, okupa se i vrati se ku}i s mu-

èm. Prosto ne mogu da se nadivim lukavo

sti ove ène, a jani~ar i ja smo se ~esto

prise}ali ove dogodov{tine i smejali se.Mitrovitz, str. 107-108

117

OSMANSKO CARSTVO

?

?

Venceslav Bratislav fon Mitrovic

pratio je austrijskog poslanika u Ca-

rigrad 1591. godine, i vaì za istan~anog

posmatra~a osmanskog dru{tva.

Kakav stav ovaj pisac ima prema

prequbi?

IV-33. Ledi Meri Vortli Montegju o

osmanskim ènama (1717)

Nikad u ìvotu nisam videla toliko lepe

kose. Na jednoj sam dami izbrojala ~ak

stotinu i deset pletenica, sve prirodnih.

A treba re}i i da je ovde lepota ~e{}a ne-

go kod nas. Prosto je ~udo videti mladu ̀ e-

nu a da nije lepa. One po prirodi imaju

najlep{i ten na svetu i gotovo sve imaju

krupne crne o~i. Uveravam vas najiskreni-

je da se engleski dvor, iako verujem da je

najotmeniji me|u svim hri{}anskim dvoro-

vima, ne moè podi~iti tolikim lepotica-

ma koliko ih ima ovde pod na{om za{ti-

tom. One uglavnom doteruju obrve, a i Grki-

we i Turkiwe imaju obi~aj da o~i uokvire

crnom tinkturom od koje o~i, iz daqine

ili pri svetlosti sve}a, izgledaju jo{ tam-

nije. Pretpostavqam da bi mnoge na{e da-

me bile presre}ne da saznaju tajnu ovoga.

[…][to se wihovog morala ti~e ili dobrog

vladawa, tu moram, kao i Arlekino, da ka-

èm da je ono isto kao i kod vas, i da Tur-

kiwe ne gre{e ni{ta mawe nego hri{}an-

ke. Sad po{to sam malo upoznala wihove

obi~aje, ne mogu a da se ne divim ili uzor-

noj diskretnosti ili izrazitoj nedotupav-

nosti onih koji su o wima izve{tavali. Ta

lako je videti da one imaju ve}u slobodu

od nas; nijedna èna, bez obzira na polo-

àj, ne sme da ide ulicom bez dva vela, od

kojih joj jedan pokriva celo lice, osim

o~iju, a drugi joj od glave pada niz le|a, pa

im je tako ~itavo obli~je pokriveno ne~im

{to se zove ferexa, i nijedna se èna ne

pojavquje bez we. […] Zimi ferexa je od

sukna, leti od neke lak{e tkanine ili od

svile. Moète ve} misliti koliko wih to

dobro skriva: ne moète razlikovati ve-

liku gospo|u od wene robiwe, a ~ak ni naj-

qubomorniji mu` ne moè nikako prepoz-

nati svoju ènu kad je sretne, a nijedan

mu{karac ne sme da dodirne ènu na uli-

ci ili da je prati.

Ova neprestana maskarada daje im svu

slobodu da se odaju svojim sklonostima, i

to bez opasnosti da }e biti otkrivene. […]A nemaju ~ega da se pla{e ni od muèvqe-

ve zlovoqe, jer one ène koje su bogate za-

dràvaju sav svoj novac u svojim rukama, i

nose ga sobom i posle razvoda, uz ono {to

je mu` jo{ duàn da im doda na to. […]Istina, prema wihovom zakonu mu{karac

moè da uzme ~etiri ène, ali nema pri-

mera da je neki vrli mu{karac iskoristio

tu slobodu, ili da èna plemenitog porek-

la to trpi. Ako se mu` pokaè nepouzdan,

a to se de{ava, on sebi drì nalo`nicu u

odvojenoj ku}i i pose}uje je {to diskretni-

je moè, upravo kao i kod vas.

I tako vidi{, draga sestro, da se obi~aji

me|u qudima ne razlikuju ba{ onoliko ko-

liko nam to sugeri{u na{i putopisci.Montagu, str. 70-72

Ledi Montegju bila je èna britan-

skog poslanika u Osmanskom carstvu.

Wena pisma ne svedo~e samo o kwièvnom

daru ve} i o wenoj o{troumnosti i dobrom

poznavawu osmanskog dru{tva.

Kad uzme{ u obzir pri~u koju je pre-

neo Fon Mitrovic (tekst IV-32), {ta

misli{, da li je ledi Montegju u pravu

kad kaè da muslimanke zahvaquju}i

ode}i lak{e mogu da po~ine prequbu?

Za{to ledi Montegju tvrdi da su osman-

ske ène u boqem poloàju od Britan-

ki? Da li èli da provocira ili mo`da

ima i jake argumente?

Koje su razlike postojale u poloàju

èna u Osmanskom carstvu? [ta je glav-

ni razlog tim razlikama: vera, dru{t-

veni poloàj ili li~ni stav?

118


?

?

119

PETO POGLAVQE

Faktori krize

Mnogi se istori~ari slaù s tim da je krajem XVI veka Osmansko carstvo po~elo da slabi i da je

wegovo opadawe potrajalo ~itava tri veka, sve do kona~nog raspada po~etkom XX. Drugi pak tvrde

da je proces slabqewa po~eo 1683. godine, s neuspe{nom opsadom Be~a, posle koje je Osmansko

carstvo po~elo da gubi ratove i teritorije u Evropi, ili po~etkom XIX veka, kada je Osmansko

carstvo ekonomski i politi~ki po~elo da se ukqu~uje u svetski poredak kojim je dominirao Zapad.

No, pitawe slabqewa Osmanskog carstva, iako su se wime uglavnom bavili istoriografi u XXveku, nije ba{ tako novo. Ono se, naime, moè sresti i u spisima iz XVI i XVII veka, kad su osman-

ski u~ewaci tvrdili da vi{e nema „dobrog starog poretka“ iz „zlatnog doba“ Sulejmana I(1520–1566) i da se sad {ire nered i korupcija. Istori~ari su ovo mi{qewe uspeli da opovrgnu

i da ga prikaù kao ideolo{ko sredstvo kojim su osmanske elite èlele da o~uvaju svoj poloàj.

Osim toga, novije studije pokazale su da je Osmansko carstvo uspelo da prevazi|e krizu s kraja

XVI i po~etka XVII veka tako {to se okrenulo modernizaciji, ja~awu nov~ane razmene i birokrati-

zaciji dràve – a ne{to sli~no se na po~etku novog veka zapravo de{avalo i u ve}ini velikih

evropskih i azijskih monarhija. To bi onda zna~ilo da XVII i XVIII vek nisu bili period kontinui-

ranog opadawa nego period sloène modernizacije, a u mnogo ~emu ~ak i period ja~awa i razvoja.

To ne zna~i da u ovom dobu nisu postojali ba{ nikakvi elementi krize. Qudi koji su ìveli

u Osmanskom carstvu bili su, ba{ kao i svi drugi na po~etku novog veka, ma gde ìveli, izloèni

raznim ograni~ewima i pritiscima. Pre svega, i sam fizi~ki opstanak ~esto je bio ugroèn: le-

tinu su mogle uni{titi razne prirodne katastrofe, vatra je mogla satreti i nagomilano bogat-

stvo i elementarna sredstva za ìvot, qude su kosile nepoznate bolesti koje oni nisu umeli da

izle~e. Nameti su za mnoga doma}instva bili ogromno optere}ewe. Ratovi su bivali sve skupqi

i slabili su osmansku dràvnu kasu. Kako bi pove}avale svoje prihode, osmanske vlasti bi ili

pove}ale poreze ili bi vr{ile devalvaciju, ali od toga se dràvni buxet nije mogao oporaviti.

Prodaja poloàja ili otvoreno davawe mita bili su na~ini da se privatni kapital ubaci u

dràvne tokove novca, ali time su se stvarale i paralelne mreè vlasti i uticaja, zahvaquju}i

kojima su male grupa dràvnih slu`benika i posrednika mogle da uzimaju za sebe novac, bio on

dràvni ili novac poreskih obveznika.

U ovom poglavqu èleli smo da pokaèmo i kako su pojedine krize nastajale i kako su vlasti

poku{avale da ih re{e. Povratak na dobri stari poredak bio je jedna mogu}nost, izlazak iz

osmanskog sistema druga. Tekstovi koje navodimo ovde pokazuju nam na kakve su se na~ine qudi

dovijali u kriznoj situaciji, ali i kako su dalekose`ne posledice te krize imale.

V-1. Glad u Carigradu (1758)

Te godine qudi su se slili u Carigrad

po{to je u ve}ini krajeva vladala glad.

Tako glad nastade i u glavnom gradu, gde je

hleba bivalo sve mawe. Po nekoliko sto-

tina qudi stalno je opsedalo vrata svake

pekare. Uzimali bi i napola pe~ene vek-

ne. Starci, ène i mu{karci [raiyye] glado-

vali su. […] Zato su qudi po~eli da kupuju

Va. „Prirodne“ nepogode

pirina~ u velikim koli~inama. Tako je

onda i pirin~a po~elo da biva sve mawe.

Kako se bliìo post, pa da muslimani ne

bi trpeli oskudicu, u mesecu {abanu izda-

ta je zapovest po kojoj svakom sleduju dve

oke76 pirin~a. Me|utim, posledweg dana

meseca {abana nekoliko stotina zlih è-

na nagrnulo je na magacin jednog zimije77,

trgovca pirin~em. Jedna od wih isuka

velik no` i nasrnu wime na zimiju. Zimija

ute~e, a one razvuko{e pirina~. ûv{i za

ovaj ispad, jani~arski aga Nalband

Mehmed-pa{a ode u taj kraj da spre~i

pqa~ku, ali ne samo {to nije uspeo u tome

nego ga je ruqa jo{ i ispsovala i naru-

ìla. Zato on posla velikom veziru svog

glasnika Kuzuxu Mehmed-agu. Pomenuti

Kuzuxu Mehmed pri~a: „Kad sam stigao do

wega i ispri~ao mu sve, on je upravo slu-

{ao neke svira~e. Nije dao da ga ometam.

Jednostavno mi je rekao da zamenika

jani~arskog age odvedem na doti~no mesto.

Tako sam i u~inio. A ène ga spazi{e pa se

razbeà{e.“ Posle ovog skandala, zapo-

vednik jani~ara smewen je, a wegov za-

menik […] bi postavqen na wegovo mesto.

Zahvaquju}i jakim vetrovima, dva dana

kasnije pristigo{e i brodovi s pirin~em,

pa se pirina~ svuda mogao kupiti.«emdanizâde, str. 16-1

Snabdevawe velikog grada kakav je

Carigrad zavisilo je od letine u

raznim pokrajinama. Koliko god da su se

vlasti trudile, nesta{ice i nastupi pani-

ke bili su neizbe`ni, dolazilo je do po-

skupqewa i do nemira me|u stanovni{-

tvom, {to je moglo biti i politi~ki opasno.

Po~etkom novog veka pobune gladnih, koje su

neretko predvodile ène, bile su ~este, i

to ne samo u Osmanskom carstvu nego i u za-

padnoj Evropi.

Opi{i ekonomske i psiholo{ke me-

hanizme kojima su qudi u Carigradu

poku{avali da iza|u na kraj u vremeni-

ma nesta{ica.

Za{to su ène bile glavni akteri u po-

bunama gladnih?

Da li bi svetina upala da opqa~ka ma-

gacin bogatog muslimanskog trgovca pi-

rin~em? I da li bi vlasti tada reago-

vale o{trije?

V-2. Zemqotres u Carigradu (1766)

[…] Tre}eg dana, a to je bio 12. zulhixe i

14. maj, ~etvrtak, […] pola sata po svitawu

iznenada je do{lo do velikog zemqotresa.

Bio je toliko snaàn da je qude odmah na-

pustila svaka nada da }e ostati u ìvotu,

pa su ostali gde su se zatekli. Sve zgrade,

svi qudi i ìvotiwe, sve je stradalo. Oni

koji su preìveli pokajali su se za svoje

grehe i u~vrstili u veri. Posle devet

minuta, zemqa se umirila. Carigrad je bio

sav u prahu i dimu. Kad se dim razi{ao,

pokazalo se da je Osvaja~eva xamija sru{e-

na do temeqa. Bajazitova i Mihrimahova

xamija bile su te{ko o{te}ene. Te{ko su

o{te}eni i poslasti~arnica, prostor za

molitvu [Dua Meydani] na pokrivenom baza-

ru, kao i tr`nica {e{irxija i bezistan.

Stari saraj, gradske zidine, [tvr|ava sa]Sedam kula, Vezirov han, tr`nica robqa,

i druga zdawa od cigle i kamena i xamije i

neke ku}e od drveta tako|e su stradale.

Propale su i neke zgrade u ~etvrtima Ga-

lata i Uskudar. âk se i za neke gra|evine

za koje se isprva mislilo da su koliko-

toliko dobro pro{le kasnije pokazalo da

su stradale. Na Novom saraju su tako|e

o{te}eni temeqi i zidovi. Smrtno je stra-

dalo ~etiri hiqade qudi. A kako Cari-

grad ima oblik trougla, zemqotresa i po-

àra ovde nikad ne}e mawkati.«emdanizâde, str. 85-86

120

FAKTORI KRIZE

76 Osmanska mera za teìnu - 1,283 kg.77 Nemusliman.

?

121

OSMANSKO CARSTVO

V-4. Re{ewa za krizu osmanske dràve

u Ko~i-begovim memoarima (oko 1630)

Sa~inio sam ovu raspravu i podneo je uzvi-

{enom, veli~anstvenom sultanu kako bi on

znao razloge za nevoqe i promene na ovom

svetu i kako bi im, Bo`jom milo{}u, prona-

{ao leka. Tako }e sultan mo}i da ispravi

{to je krivo. Neka se najpre zna da je osnov

poretka u carstvu i u narodu po{tovawe

verskih pravila i verskog zakona, {erija-

ta. Drugo, sultan treba qubazno da se opho-

di i da po{tuje prava svih staleà, u~ewa-

ka koji se staraju o potrebama podanika ko-

je im je Bog poverio i ratnika koji svoj ì-

vot stavqaju na stazu rata [gaza]. Me|utim,

on treba da kazni one koji to zasluùju i

da lo{e postupa prema wima. Isto tako, on

treba da po{tuje i ~uva jo{ uvek vaè}e

zakone po~iv{ih sultana. Jer treba se na-

dati da }e se stvari na taj na~in popravi-

ti i urediti se i da }e se ugled dràve

obnoviti. A poredak je sultanov.Koçi Bey, str. 19

Vb. Politi~ka kriza u Carigradu

? Za{to su xamije u Carigradu stra-

dale vi{e nego druge zgrade?

V-3. Kuga u Bukure{tu (1813)

A meseca oktobra smrt stade da uzima da-

nak u razmerama kakve nikad dotad nigde

nisu vi|ene. înilo se da }e se grad ras-

prsnuti, i qudi su beàli kud su ih god

noge nosile. I ~itav grad bio je pust. Ali,

{ta se moglo i videti? Kud god da se

okrenete, ~uli biste: „Sklawaj se, be`' u

stranu, evo grobara s mrtvima“, wih osmo-

ro, ako ne i desetoro, jedan na drugom, a

prati ih povorka u traqama i uplakana

deca. I nosili bi ih tako kroz ~itavu tu

sirotiwsku ~etvrt, sve dok vi{e uop{te

ne bi bili kadri da im pomognu, i onda bi

ih ostavili na ulici sve dok grobari ne

do|u da ih pokupe mrtva~kim kolima. A

{to se nas ìvih ti~e, i mi sebe smatramo

ve} mrtvima i hodamo lelujaju}i se. Oni su

onda po~eli da sahrawuju jedni druge po

ba{tama dok se i one nisu napunile. Tamo

gde je kuga u{la, preìveo je samo jedan

ili dvoje od desetoro. A ponegde nijedan.

A bilo ih je i koji su preìveli bolest.

Sve{tenici su umirali po crkvama. Neki

su i pobegli. Crkve su ostajale prazne, bez

ikoga da drì bogosluèwe, ~oveku se

srce cepalo kad ih gleda takve. Siroti-

wske ~etvrti su se praznile. A smrt je

bila uàsavaju}e prisutna svuda, od

avgusta do januara. A onda je u januaru uspo-

rila, ali nisu joj umakle ni velike ku}e,

osim mo`da nekih va`nih bojara koji su se

zakqu~ali u svoja dvori{ta i koje je ~uva-

la vojska. A ovde u Bukure{tu, kako bih re-

kao, ovde je bilo qudi da sahrane mrtve,

mada su ponekad psi raznosili kosti po

ba{tama, gde ih iz straha nisu ukopavali

duboko. Po selima, ali i izvan wih, psi su

razvla~ili i stanovnike grada i seqane,

po{to tamo nije bilo nikoga da ih sahrani

[…] A u bolnicama bi pravili brda od po

stotinu nagih tela, sve mladi mu{karci i

ène, deca, starci, bogata{i, siromasi, i

sva ta tela bi oticala. A onda bi iskopa-

li jame i pobacali ih unutra, jedno na dru-

go, Ciganina, bojara, Jevrejina i Jermeni-

na, ophode}i se isto prema svima.Corfus, str. 340-341

Koje su nacionalne, verske i

dru{tvene razlike uop{te bile

bitne u tako dramati~nim okolnosti-

ma? Kako to izgleda biti „ìvi mrtvac“

u gradu koji je pogodila kuga?

Kako ovakve katastrofe uti~u na ele-

mentarnu qudskost?

?

122

FAKTORI KRIZE

U drugoj polovini XVI i tokom XVIIveka nastao je velik broj politi~kih

spisa u kojima se ukazivalo na simptome po-

liti~ke krize, ali u kojima su se davali i

predlozi kako bi se kriza mogla razre{i-

ti. Mahom su se predlagale mere kojima bi

se povratilo „dobro staro vreme“, tako da

ovakvi saveti nisu imali naro~ito veliku

prakti~nu vrednost.

Da li Ko~i-begov savet ima ikakve

veze s konkretnim razlozima krize

ili je on samo uop{ten? Kakav bi savet

bio efikasniji?

V-5. Poslanici moldavskog kneza

Konstantina Mavrokordata

obja{wavaju za{to su u Carigradu

morali da podmite vi{e qudi (1741)

Va{a visosti, grdite nas {to smo delili

darove, ali mi bez wih ni{ta ne bismo mo-

gli posti}i; a opet, nije pravo ni da se ne

daju nikakvi darovi, jer vremena su takva

da su i Porta velikog vezira i oni oko we-

ga izuzetno gramzivi, i da su svi, pa i naj-

mawi me|u wima, kao zveri. Kad traè ne-

{to, oni to najpre ~ine izokola, potom sta-

nu grditi, koriste}i svu svoju mo}, a potom

i pretiti, pa vam drugo i ne preostaje. U toj

carevini nema monarhije kakva je bila za

vladavine Ibrahim-pa{e,78 ali posle ve-

likog vezira svaki visoki slu`benik iz

Spoqnog dvora je kao nezavisni vezir.

Glavni glasnik (~au{-ba{a), mo}an je koli-

ko i zamenik velikog vezira [kethüda], a i

stare{ina pisara [reis] je otprilike isti.

Ovi {to su u pratwi velikog vezira su pra-

ve zveri, a i oni okolo: Hajati je onakav

kakvim ga i vi znate, wegov zamenik bez

okoli{ewa govori pravo agi od harema

[darisadet], nekada{wi pisar [iazegi] Ali-

efendija govori umesto wega i sve je u we-

govoj {aci; Esad-mula je kandidat za polo-

àj muftije, Pirizade je bliski savetnik,

Xara Halif-efendizade je veoma ugledan,

Amegi ima veliku mo} i bliskiji je s veli-

kim vezirom nego {to je to îsrijeli s

agom od harema. Ostavimo sad po strani

one koji su mawe zna~ajni, poput âu{za-

dea, [a}irbega i nekih drugih koji bi te

boli kao zoqe i ìve ti rane otvorili ako

ih ne potkupi{.Murgescu, str. 165-166

Uporedi savete koje daje Ko~i-beg i

realnost kakvu opisuju poslanici

moldavskog kneza.

Da li je podmi}ivawe bilo pitawe slu~a-

ja ili sistemska stvar? Da li je ono

uop{te moglo da se izbegne? Po koju cenu?

?

?

Vv. Ratovi, pobune i seobe

V-6. Seqani beè u grad (1665)

Stanovnici selâ Kokre i Go|akovo u pri-

lepskom okrugu do{li su pred {erijatski

sud zajedno s vojvodom Ibrahimom, koji je

vojvoda prilepskog sreza, jednog od doba-

ra mog velikog vezira […], i objavili da su

sela iz pomenutog sreza slobodna i da

tamo niko ne treba da se me{a. Me|utim,

beglerbeg, sanxakbeg i drugi slu`benici,

zajedno s mnogim qudima i kowanicima, i

daqe borave tamo, i osim {to im uzimaju

besplatnu hranu, kao na primer ovce, ja-

gawce, med, uqe i druge namirnice, uz to

ih i kiwe i tako {to im neopravdano tra-

è novac za porez [tekalif-i shaka] iako za to

nemaju vaqano ovla{}ewe. Zbog svega to-

ga, podanici [reaya] iz sela Vepr~ani,

Pe{tani, Duwe i Kalen iz pomenutog sre-

za, koji su tamo nastaweni jo{ od pra-

78 Ibrahim-pa{a Nev{ehirli, veliki vezir 1718-1730.

davnih vremena, pobegli su iz svojih sela

1662, 1663. i 1664. godine i naselili se u

selima na{eg okruga. Pomenuti vojvoda

do{ao je kod wih, a kako odbegli podani-

ci nisu hteli da se vrate, poslao je izve-

{taj u kojem traì vaqanu naredbu.

Zato se ova naredba i izdaje, uz napomenu

da se odsad ovi podanici ne uznemiravaju

tako {to }e im se traìti porez bez vaqa-

nog ovla{}ewa; podanici koji pobegnu iz

pomenutih sela a ubeleèni su u registar

[defter] sreza treba da se vrate u stara

sela i stara mesta i ponovo se nastane

tamo.Odbrani, I, str. 282-283

Za{to su seqani pobegli iz svog

sela? Kako su vlasti reagovale na

to? Da li je ta reakcija bila primerena

situaciji?

V-7. Pobuna Mehmed-age Bojaxioglua na

Kipru (oko 1680)

[…] pri~a o pobuni ~uvenog Mehmed-age

Bojaxioglua, koja se verovatno odigrala

oko 1680. Ovu sam pri~u ~uo li~no od onog

uglednog gospodina Benoaa Astjea, fran-

cuskog konzula, koji je sve do ove 1788.

godine dostojno predsedavao esnafom

francuskih trgovaca na Kipru. […] Evo

kakve su bile wegove re~i: „ûo sam ne{to

iz narodnog predawa, a stigla mi je i pouz-

dana vest iz usta jednog vreme{nog Tur~i-

na, i od jednog Grka gotovo iste dobi, koji

su obojica bili svedoci pobune {to se

odigrala na ovom ostrvu pre osamdesetak

godina i potrajala ~itavih sedam. Kipar je

u to doba, kao i Rodos i ostrva [egejskog]arhipelaga, bio pod vla{}u osmanskog

admirala [kapudan-pa{e]. Godi{wi porez

[hara~] za Portu ubirao je poseban ~inov-

nik [hara~lija]; sredstva za ìvot

[ma'ishet] su se prikupqala za admirala, a

porez u naturi [nuzul] odlazio je za names-

nika kog je [admiral] naimenovao […]

Age od Levkozije, koje su ubirale ove name-

te, nekad jedan, nekad drugi, po~ele su da

se nadme}u i sva|aju; onda su se latili

oru`ja i stali da napadaju jedan na drugog,

sve dok ih Mehmed-aga Bojaxioglu nije uzeo

pod svoje, bio progla{en za vo|u i sedam

godina predvodio pobunu. Svake je godine

ubira~u poreza kog bi Porta poslala pla-

tio razrezani porez, za koji je ubira~ do-

tad morao da moli, da bi ga na kraju opet

zadrào za sebe. U svim okruzima [kazilik]postavio je odane mu qude, koji su onda

bili namesnici. A Porta, saznav{i da taj

Bojaxioglu uop{te vi{e sebe ne smatra

wenim podanikom, posla na Kipar ôlaka

Mehmed-pa{u da silom ponovo uspostavi

red. U Levkoziji ga primi{e, ali posle

nekoliko meseci, kad je poku{ao da se

nametne pomenutom Bojaxiogluu, pobuwe-

nik ga natera da ode iz Levkozije i da se

povu~e na imawe [~itluk] Kubatoglua, gde

je ovaj otad ìveo kao pastir, i dobro se

potrudio da glas o tome ne stigne do

Porte. Me|utim, ne zadugo potom vesti

ipak dopre{e donde, i tad îfutoglu

Ahmed-pa{a dobi nare|ewe da iz Karama-

nije pre|e na Kipar, s ne{to vojske, da

oslobodi ôlaka Mehmed-pa{u i da do|e

glave vo|i pobuwenika.

Ahmed-pa{a u~ini kako mu je nare|eno,

iskrca se u Akantuu i krenu pravo na Kit-

raju da odmah zauzme vodenice, kako niko

ne bi mogao da meqe ìto, pa je tako uspeo

da spre~i i dopremawe hrane u Levkoziju,

koja je bila upori{te pobuwenika. Tamo je

ostao dva meseca, i ôlak Mehmed do|e da

se sretne s wim. […]Grad se tako na|e bez hleba, a pa{a, znaju-

}i da mu je pomo} blizu, iako se niko nije

usudio da kaè ne{to o pobuweniku, pred-

loì Bojaxiogluu da }e ga pustiti da se

povu~e i posla mu paso{ kao jemstvo za to.

Videv{i da pa{a ima ja~e upori{te u

gradu, pobuwenik iza|e iz grada po no}i s

grupom ~uvara od poverewa, i ode najpre

do Levkare, a potom do Levke, gde ga pa-

{in zamenik [kehaya] iznenadi, ubi dvade-

?

123

OSMANSKO CARSTVO

79 Imre Tekeli, vo|a otpora Habzburgovcima me|u ugarskim plemstvom. Sa svojim vojnicima [kurucz] borio

se na strani Osmanlija u ratu 1683-1699.

set osmoricu wegovih qudi a zarobi jo{

trideset dvojicu. […] Opkoqen sa svih

strana pa{inim vojnicima, Bojaxioglu u

tajnosti krenu put Amohostosa, nadaju}i se

da }e tamo mo}i da se utvrdi, ali pre no

{to je stigao, ovi mu zatvori{e kapije, a

pa{ini qudi satre{e i to malo vojnika

{to mu je ostalo. On sa svega {estoricom

pobeè u Pilu, pa potom u Larnaku, misle-

}i da }e odatle mo}i u Limasol, ali su ga

uhvatili u okrugu Kelanon i odveli u Lev-

koziju, gde ga je pa{a obesio preko no}i, a

ujutro ga, zajedno s wegovim sledbenicima,

koji su jo{ bili ìvi, izloìo obe{enog o

kuku koja mu je prolazila kroz bradu. I

tako se, posle sedam godina, ova pobuna

zavr{ila. Svi Bojaxiogluovi sledbenici

i nekoliko vo|a pobuwenika bili su

uhva}eni i pogubqeni.Kipar pod Turcima, str. 32-35

[ta je u Osmanskom carstvu ~ekalo

pobuwenike? [ta bi ti uradio na

wihovom mestu?

Uporedi sudbinu drugih pobuwenika u

Osmanskom carstvu. Kakve su im bile

{anse da pregovaraju s vlastima?

V-8. Izve{taj papi o pobuni u

îprovcima (1688)

A evo {ta se govorilo o [katoli~kom] bis-

kupu Bugarske, Jovanu Stefanu Kneèvi}u

i o Georgiju Peja~evi}u:

Po{to ih je car Leopold u li~nom pismu

nagovarao i hrabrio da pomognu hri{}an-

skoj stvari, pomenuti nadbiskup posla

svog ro|aka Georgija Peja~evi}a s bugar-

skim vojnicima u Karansebe{ i Siklovar

da se sretnu s generalom Veteranijem. Na

putu tamo Peja~evi} se pridruì srpskoj

vojsci, i zajedno s Vlasima oni uze{e

Or{avu i pogubi{e gotovo sve Turke.

No kad je 1688. pomenuti Georgije zajedno

sa svojim bugarskim vojnicima, ~etiri ka-

petana iz Kolopiveca, ~etvoricom iz îp-

rovca i ostalima, i zajedno s âkijevim

husarima hteo da ugasi ratni~ku bakqu Te-

kelijevu79 i uni{ti je, izdao ih je jedan de-

zerter, pa je hiqade Bugara ubijeno u krva-

voj bici koja je iznenadno po~ela nedale-

ko od Kulovice i u kojoj su oni pretrpeli

poraz. Posle bitke, ostaci [trupa] povukli

su se u îprovec i neko vreme uspe{no

branili grad od Tekelija, ne èle}i da ga

predaju, iako je Tekeli, koriste}i to {to

je hri{}anin, poku{ao da ih namami obe-

}avaju}i im ugled i bogatstvo u Transilva-

niji. Kona~no, grad je zauzet muwevitim

napadom: osvojile su ga turske i tatarske

horde, i sve je bilo uni{teno i spaqeno a

qudi pobijeni. Govori se da je ogromno

blago, koje se gomilalo godinama i uve}a-

valo u doba mira, odneto odatle na vi{e

od stotinu kola. Ali niko od tamo{wih

hri{}ana nije mogao da spase i{ta vi{e

osim glave na ramenima, i samo ih je malo

koji su i to uspeli da urade.Spisarevska, str. 201-202

Posle poraza Osmanlija pod Be~om

1683, habzbur{ka vojska zauzela je

Budim (1686) i Beograd (1688), stvoriv{i

tako utisak da je skori kraj osmanske vla-

davine u jugoisto~noj Evropi neminovan. Ka-

toli~ka zajednica oko îprovaca, u Bugar-

skoj, poku{ala je da iskoristi napredova-

we habzbur{kih trupa, ali je pobuna pro-

pala, selo je razoreno, a preìveli su

izbegli u Vla{ku i Transilvaniju.

Za{to su se Bugari pobunili?

Za{to su Tekeli i wegove hri{-

}anske trupe ugu{ile bugarsku bunu?

124

FAKTORI KRIZE

?

?

V-9. Srbi beè u strahu od osmanske

odmazde (1690): svedo~ewe |akona

Atanasija Srbina

I u|o{e Srbi u la|e. […] Be{e preko de-

set hiqada la|a, i svi pobego{e rekom Du-

navom uz vodu i do|o{e pod grad Budim,

koji je pod [habzbur{kim] carem. I tako je

Gospod sve tri one rane od kojih je David

samo jednu primio na svoj grad u sada{we

vreme pustio na srpsku zemqu: prvo smrt,

a zatim opet ma~ i smrt u vodi i qutu

glad, tako da je srpskom narodu preostalo

da jede pse}e meso i meso mrtvih qudi,

koji su pomrli od gladi. Sve je ovo bilo u

moje doba i o~i moje vide{e, a leàhu tru-

pla pomrlih srpskih qudi po svim ulica-

ma velikog Beograda, i po svim selima we-

govim i po svim putevima wegovim leàhu

mrtvi, i nisu bili sahraweni. Koji su jo{

ìvi hodali, nisu imali nikakvog izgle-

da, ni lepote ~ove~je, behu pocrneli od

gladi i lica im behu kao lica „etiopska“,

i tako pomre{e i ne osta ni deseti deo.Agapova-Ili}, str. 134-135

Kao i bugarski katolici iz îprova-

ca, mnogi pravoslavni Srbi sara|i-

vali su s Habzburgovcima 1688–1689. Me|u-

tim, 1690. Osmanlije su opet osvojile Beo-

grad, pa je velik broj Srba pobegao, nasta-

nio se na teritorijama koje su bile pod kon-

trolom Habzburgovaca (na primer u Slavo-

niji i Ugarskoj) i dobio znatne privilegije.

Poku{aj da izdvoji{ biblijske ci-

tate iz teksta Atanasija Srbina.

[ta ostaje kao nesporna istorijska

~iwenica?

V-10. Moldavska buna protiv

Osmanlija (1711)

I tad knez Dumitra{ko [Dumitra¦co-vod¤]

pozva svoje bojare, one koji su ostali s

wim, a to su kancelar [logofet] Nikolaj

Kostin, magistrat [vornic] Joan Struca, ma-

gistrat Jordaki Ruset i rizni~ar [vistier-nic] Ilie Katar|ul, i re~e im da je pozvao

Ruse i da oni sad ve} prelaze reku Prut

kod Zagaran~e.

ûv{i to, svi bojari se obradova{e i

radosno reko{e knezu:

„Dobro ste u~inili, Va{a visosti, jer mi

smo se bojali da }ete oti}i Turcima, pa

smo nameravali da vas, ukoliko zaista

pre|ete Turcima, napustimo i da se pok-

lonimo pred Rusima.“ I bejahu svi zadovo-

qni. Jedino Jordaki Ruset, magistrat, re-

~e: „Bili ste neobazrivi, Va{a visosti,

kad ste pozvali Ruse. Trebalo je da se str-

pite, Va{a visosti, i da vidite kako

stvar zaista stoji s wihovom snagom.“

Knez Dumitra{ko odgovori ovako: „Vi{e

nisam imao vremena za ~ekawe, jer sam se

bojao da }e me Turci uhvatiti. A vi ste me

svi ve} napustili i ne delite sa mnom

iste misli i istu veru.“

I tad knez Dumitra{ko uzjaha kowa i

iza|e pred Ruse na reci Prut […]A ~im ugleda{e Ruse, Moldavci, svikli na

pqa~ku ~im se stvari pogor{aju, po~e{e,

neki po nare|ewu a neki i bez wega, da

ubijaju Turke ili da ih teraju u robqe,

neke u Ja{iju a neke u drugim krajevima,

gde god da su ih mogli na}i, po ~itavoj

zemqi. I otimali bi im sav novac, sve

blago, kowe, ode}u, volove, ovce, med i

vosak i sve {to bi im na{li. Trgovine po

ulicama isprazni{e se, pa su ~ak i deca

mogla da uzmu pone{to. I sve su starije

ène sad imale dovoqno gro`|ica, smoka-

va i kikirikija. A one Turke koje nisu po-

bili, odvedo{e gole-golcate knezu kao

robqe. Neki od wih skrili su se kod pri-

jateqa, ukoliko su uop{te uspeli da sti-

gnu do wih. A kasnije su Turci koji su se

skrili kod prijateqa dobro posluìli

onima {to su im pruìli uto~i{te.Neculce, str. 540-542

?

125

OSMANSKO CARSTVO

80 Komandant habzbur{ke vojske.

Tokom rusko-turskog rata 1710–1711

me|u pravoslavnim narodima jugois-

to~ne Evrope oìvele su nade da bi Petar

Veliki (1682–1725), koji je 1709. porazio

[ve|ane, mogao da porazi i Osmanlije.

Moldavski knez Dimitrije Kantemir (1693;

1710–1711) pridruìo se Rusima, ali nije

mogao da spre~i wihov poraz u bici na reci

Prut (1711).

Da li su bojari do kraja slu{ali

kneza ili su imali sopstvene poli-

ti~ke interese? Uporedi ovaj tekst sa

tekstom II-21.

Za{to je na samom vrhuncu bune do{lo

do nasiqa protiv Turaka? Da li su svi

moldavski hri{}ani odobravali to na-

siqe? Kakve su motive imali oni koji

su pomagali `rtvama nasiqa?

V-11. Habzbur{ki oficir u dnevniku

opisuje opsadu Dubice (1788)

A bitka za Dubicu, 22. avgusta, bila je jo{

teà. Ludon80 je bio iznena|en otporom ko-

ji su pruàli branioci Dubice, pa je nalo-

ìo da se grad spali. U jedanaest sati

otpo~ela je nemilosrdna topovska paqba,

i grad po~e da gori. îm su branioci ugasi-

li poàre, dvadeset ~etvoro qudi pri-

kralo se bedemima sa zadatkom da preko

wih baci zapaqivu smesu na drvene grede,

ali branioci to primeti{e pa ih odbi{e.

Bacawe zapaqivih predmeta nastavilo se

i 23. avgusta. Da bi se branioci omeli u ga-

{enu poàrâ, nastavqena je jaka topovska

paqba. Dubi~ka tvr|ava gorela je ~itave

no}i s 23. na 24. avgust, a topovi su pucali

bez prestanka. A onda su 25. avgusta dve

baterije sa po tri topa postavqene neda-

leko od gradskih zidina. Paqba je bila

usmerena na gradske dveri, pa je dubi~ka

tvr|ava kona~no i uni{tena. No, opkoqe-

ni se ~ak ni tad ne predado{e. Opsada se

nastavila i 26. avgusta, samo {to su bra-

nioci s onog {to je od zidina uop{te osta-

lo odgovarali vatrom iz pu{aka i topova.

A onda, oko osam sati ujutro, vatra iz tvr-

|ave utihnu. Oko devet jedan ~ovek izi|e

iz tvr|ave i do|e u austrijski {tab na

pregovore. On zamoli za primirje, a aus-

trijska strana pristade. U ime qudi iz

garnizona on predloì da se tvr|ava

preda, ali samo pod uslovom da branite-

qi dobiju obe}awe da }e mo}i slobodno

da se povuku – sa ~im se, me|utim, austrij-

ska strana nije sloìla, ve} je traìla

bezuslovnu predaju. Onda onaj ~ovek stade

da moli za tri sata vremena, tokom kojih

}e razgovarati sa svojim qudima, i

Austrijanci mu to odobri{e. Posle tro~a-

sovne rasprave, osmanski beg pristiè s

osmo~lanom pratwom, i time predaja tvr-

|ave bi i zvani~no potvr|ena.

Dubi~ko utvr|ewe ili, boqe re~eno, du-

bi~ka hrpa kamewa, kona~no je bila svla-

dana, i pala je u ruke austrijskoj vojsci.[qivo, str. 91-92

Da li su se Osmanlije dobro borile

kod Dubice? Za{to su se onda ipak

predale?

V-12. Rizici putovawa kroz Albaniju

(oko 1800)

Jednom smo prilikom doìveli uzbu|ewe.

Na{li smo se na ravnom terenu, kad odjed-

nom iz nekog {umarka ispade pet-{est

Albanaca naoruànih do zuba. Na{a pret-

hodnica povu~e uzde, okrenu kowe, skide

pu{ke i zauze poloàj, spremna na sve.

Priznajem da je i meni, kad sam ugledao

ove br|ane kako iska~u niotkuda, ruka

krenula ka boku, gde mi je bio revolver.

Vojnici se rasporedi{e, spremni da otvo-

re vatru. Me|utim, pokazalo se da Alban-

ci, koliko god ratoborno izgledali, nisu

126

FAKTORI KRIZE

?

?

imali nikakve zle namere. Vi{e im se do-

padalo da zadevaju kavgu s Turcima, ali

kad se pokazalo da mi to nismo, samo su mi

se nasme{ili i pozdravili me dok su pro-

lazili pored nas na kowima.Fraser, str. 237-238

Po~etkom XIX veka u jugoisto~noj

Evropi bilo je uobi~ajeno imati

vatreno oru`je, no da li je to i{lo u

prilog razvoju ovog regiona ili nije?

Navedi argumente za oba odgovora.

V-13. Kako je Hromi Ibrahim provalio

u Kazanlik (1809)

Aprila 1809. odmetnici su tako poharali

grad Kazanlik,81 vo|eni Topalom [=hromim] Ibrahimom, koji je, u{av{i u grad

[…], okupio lokalne uglednike [ayan] i

hri{}anskog predstojnika [muhtar] da mu

kaù koliko poreza grad pla}a i kome. […]Tad im Hromi Ibrahim re~e da ne}e uni-

{titi grad niti ga zapaliti ukoliko istu

tu sumu daju i wemu i odmah po{aqu glas-

nika u Carigrad po ferman sultana Mah-

muda u kom }e pisati da odsad on, Hromi

Ibrahim, ubira porez za slede}ih deset

godina.

[…] No, kad je uzeo novac, Hromi Ibrahim

re~e predstojniku Stojanu Nikolovu:

„Dajem ti ovo pismo (bilo je otvoreno) za

Mustafu Bajraktara, koji je sada vezir u

Carigradu, i ako mi za ~etrdeset dana ne

donese{ ferman, pretvori}u ~itav grad u

pepeo. Ja }u ostati ovde s mojim qudima i

~ekati do krajweg roka; a ti dotle naredi

svojim qudima da nas hrane pitama i

piletinom. Nadam se da si me razumeo.“

[…] Na dan kad je isticao rok, Hromi Ibra-

him, besan {to ga je predstojnik slagao,

ode sam i nabi Hrista Tomova na kolac

nasred ulice. To je bio znak da se otpo~ne

pokoq nad hri{}anima, koji se zatvori{e

u ku}e.Stambolski, str. 28-30

U prvoj deceniji XIX veka nekoliko

vojnih zapovednika koji su bili i

uteriva~i poreza preuzeli su kontrolu nad

nekim osmanskim pokrajinama, iskoris-

tiv{i to {to centralna vlast, oslabqena

ratom protiv Rusije i jani~arskom pobunom

u Carigradu, ne moè vi{e da primeni svoj

autoritet. Da ironija bude ve}a, Mustafa

Bajraktar, koji je karijeru zapo~eo upravo

kao takav jedan ajan u severnoj Bugarskoj i

koji je 1808. postao veliki vezir, ve} je bio

ubijen u Carigradu, novembra 1808, dakle

pet meseci pre no {to mu je Hromi Ibrahim

poslao stare{inu Kazanlika.

Opi{i kvazi-legalni metod pqa~-

ke koji Hromi Ibrahim koristi.

Za{to nije prosto napao grad i poharao

ga? Da li je Hromi Ibrahim obi~an

razbojnik ili je on ~ovek s politi~kim

ambicijama? Kakve su bile razlike

izme|u lokalnih mo}nika i razbojnika?

V-14. Niz katastrofa u pri~i bugarskog

u~iteqa Todora iz Pirdopa kraj

Sofije (1815–1826)

Neka svako ko ~ita ovo ili slu{a poraz-

misli i zapita se {ta je Bog hteo da nam

kaè svojom srxbom u na{e doba, ne{to

{to se nije desilo otkad je sveta i veka.

Godine 1814. Bog posla kaznu ili kugu od

istoka na zapad, i pola qudi tu umre. Bi-

lo je zaraza kuge i ranije, ali one nikad

nisu odnele tolike ìvote. Otad pa do

1820. godine, tokom vladavine prokletog

sultana Mahmuda,82 Bog nam dade mir […]. Amarta 1821. do|e |avo iz Jawine, zvani

Alipa{a, koji se pobuni protiv sultana.

Sultan skupi veliku vojsku da se bori pro-

?

?

81 Grad na planini Balkan, u sredwoj Bugarskoj.82 Mahmud II (1808-1839).

127

OSMANSKO CARSTVO

128

FAKTORI KRIZE

83 Mera zapremine, razli~ita s kraja na kraj carstva: 25-400 litara.84 Bukvalno „vla{ki knez“; nejasno je da li se ovde misli na Aleksandra Ipsilantija, sina pre|a{weg

vla{kog kneza, koji je vodio pobunu protiv Turaka, ili na Tudora Vladimireskua (1780-1821), koji je 1821.

poveo vla{ku revoluciju.

tiv wega, ali oni ga ne mogo{e pokoriti,

jer wegova tvr|ava be{e veoma jaka. Sul-

tanova vojska zadràla se tamo dugo i

spalila je mnoga sela i gradove, zarobila

i ubila mnoge hri{}ane, pa je cena bra{na

porasla na 60 gro{a za kilo.83 Zato me|u

siroma{nijima zavlada stra{na glad.

Posle toga, 25. marta, do|e jo{ jedan |avo

u Vla{ku, Vlah-beg,84 koji diè vojsku i

stade da hara i pali sela. A potom iz svih

krajeva evropske Turske [Rumelije] do|o-

{e vojske da se bore protiv wega, i na

kraju ga i slomi{e. Oni tako|e spali{e

mnoga sela uz Dunav i zarobi{e i pobi{e

mnogo qudi.

Potom prokleti sultan izdade zapovest, i

patrijarh Grigorije Nepita{ be{e izvu~en

iz crkve usred sluèwa na drugi dan

Uskrsa i obe{en. Mnogi qudi umre{e toga

dana, a drugi behu pobijeni: 21 episkop i

crkvewak, monasi, sve{tenici, |akoni. A

onda stado{e da ubijaju obi~ne hri{}ane.

Sam Bog zna koliko su hri{}ana pobili:

bilo je me|u wima nekoliko Bugara, mnogo

Grka i Albanaca [Arnauta], i svi behu po-

bijeni u Carigradu. A ène i decu udavi{e

u moru.

Potom vojska krenu iz Carigrada i do|e do

Moreje, gde pobi mnoge qude po selima.

Gra|ani Moreje poku{a{e da pobegnu do

mora i da se utabore na nekom ostrvu, ali

ovi ih i tamo pobi{e.Georgieva, Canev, str. 356-357

Kako ti izgleda obja{wewe koje

Todor iz Pirdopa daje za mnoge

neda}e koje su pogodile wegov kraj

po~etkom XIX veka? Da li se slaè{ s

wim?

?

Marija Agapova-Ili}, Ilustrovana istorijaBeograda, Beograd 2002.

Metin And,Turkish Miniature Painting.Sixty-eight Miniatures in full colour and onehundred and seven black and white illustrations,4th edition, Istanbul 1987.

Ivo Andri}, The Development of Spiritual Life inBosnia under the Influence of Turkish Rule,Durham and London 1990.

Ch. A. Antoniadi, Archeio Eggrafon Skyrou[Arhivi ostrva Skiros], Athens 1990.

Spyros Asdrachas (ed.), H oikonomiki domi tonvalkanikon choron sta chronia tis othomanikiskyriarchias [Privredna struktura balkanskih

zemaqa za vreme osmanske vlasti, XV-XIXvek], Athens 1979.

A¦ýkpa¦a-zâde,Tevarih-i Âl-i Osman [Istorija

osmanske dinastije] (ed. Nihal Ats¨z),in Osmanlý Tarihleri, Istanbul 1945.

Ömer Lütfi Barkan, Türkiye’de Toprak Meselesi.Toplu Eserler 1 [Agrarno pitawe u Turskoj.

Sabrana dela, I], Istanbul 1980.

Mula Mustafa Sevki Ba{eskija, Ljetopis (1746-1804), Sarajevo 1968.

Gustav Bayerle, Pashas, Beys and Efendis:a historical dictionary of titles and terms in theOttoman Empire, Istanbul 1997.

N. A. Bees, Bibliographische Notizen undNachrichten, „Byzantinisch-NeugriechischeJahrbücher”, 70 (1928-1929), p.526-528.

BOA, CA 3126 (= Ba¦bakanl¨k Osmanl¨ Ar¦ivi,Cevdet Adliye 3126).

Fra Bono Beni}, Ljetopis Sutjeskog samostana,Sarajevo 1979.

Nicolaus H. Biegman, The Turco-RagusanRelationship. According to the Firmans of MuradIII (1575-1595) Extant in the State Archivesof Dubrovnik, The Hague – Paris 1967.

Ru|er Bo{kovi}, Dnevnik putovanja iz Carigradau Poljsku, Zagreb 1951.

Lord Broughton, Travels in Albania andOther Provinces of Turkey in 1809 and 1810.London 1855.

Bulgarska Istoricheska Biblioteka[Bugarska istorijska biblioteka], IV, Sofia1931.

Dimitrie Cantemir, Descrierea Moldovei [Opis

Moldavije], Bucure¦ti 1973.

Dimitrie Cantemir, Opere complete [Sabrana

dela] (ed. Virgil Cândea), VIII/II, Bucure¦ti 1987.

C¤l¤tori str¤ini despre þ¤ rile române [Strani

putnici o rumunskim zemqama], I-IX, Bucure¦ti1968-1997.

Celâlzâde Mustafa, Selim-nâme [Selimu u

slavu] (eds. Ahmet U|ur, Mustafa Çuhadar),Ankara 1990.

Constituþiile Aprobate ale Transilvaniei [Ustavne

odredbe Transilvanije], Cluj 1997.

Ilie Corfus, Cronica me¦te¦ugarului IoanDobrescu [Letopis zanatlije Joana Dobreskua],"Studii ¦i articole de istorie", VIII, 1966.

Y¨ld¨r¨m Dursun, Türk Edebiyat¨nda Bekta¦iTipine Ba°l¨ F¨kralar [[ale o bekta{ijama u

turskoj kwièvnosti], Ankara 1976.

G. Elezovi}, Turski izvori za istorijuJugoslovena, Beograd 1932.

Evlija êlebi, Putopis. Odlomci o jugosloven-skim zemljama, Sarajevo 1996.

Evliya Çelebi Seyahatnâmesi [Putovawa

Evlije êlebije] (eds. Yücel Da°l¨, Seyit AliKahraman, Ibrahim Sezgin), vol.V, Istanbul 2001.

Foster John Fraser, Pictures from the Balkans.New York 1906.

Bibliografija

129

OSMANSKO CARSTVO

Tahsin Gemil, Relaþiile Þrilor Române cu PoartaOtoman¤ în documente turce¦ti (1601-1712)[Turska svedo~anstva o vezama rumunskih

zemaqa s Visokom portom (1601-1712)],Bucure¦ti 1984.

Tsv. Georgieva, V. Kitanov, Documenti zaistorijata na bulgarskija narod prez 15-17 Vek[Svedo~anstva o bugarskoj istoriji XV-XVIIveka], 1, Blagoevgrad 1991.

Tsv. Georgieva, D. Tzanev (eds.), Hristomatijapo Bulgarska Istorija [Hrestomatija za istoriju

Bugarske], vol. 3, Pleven 1982.

Ferdo Gestrin, Milko Kos, Vasilij Melik,Zgodovinska ~itanka za 6. razred osnovnih {ol,Ljubljana 1971.

G. Giannoulis, Codikas Trikkis [Zakon iz

Trika], Athens 1980.

Vedran Gliga, Govori protiv Turaka, Split 1983.

Güvahi, Pendnâme [Kwiga saveta](ed. M. Hengirmen), Ankara 1983.

Klara Hegyi, Vera Zimanyi, The Ottoman Empirein Europe, Budapest [1989].

Hezarfen Hüseyin Efendi, Telhîsü’l Beyânfî Kavânin-i âl-i Osman [Hezarfena Huseina

efendije komentarisana zbirka zakona ~asne

loze] (ed. Sevim §lgürel), Ankara 1998.

Frédéric Hitzel (ed.), Enfants de languet Drogmans, Istanbul 1995.

Colin Imber, Ebu’s-Su’ud: The Islamic LegalTradition, Stanford 1997.

Halil §nalc¨k, The Ottoman Empire. The ClassicalAge 1300-1600, London 1973.

Halil §nalc¨k (ed.), Hicri 835 Tarihli Suret-iDefter-i Sancak-¨ Arvanid [Kopija zapisnika

arvanidske provincije u godini 835. od

hixre], 2nd edition, Ankara 1987.

Istoria tou Ellinikou Ethnous [Istorija gr~kog

naroda], t.11-12, Athens 1975.

Ronald C. Jennings, The Judicial Registers(«er’î Mahkeme Sicilleri) of Kayseri (1590-1630)as a Source for Ottoman History (unpublishedPh.D. dissertation, 1972, University of California,Los Angeles; University Microfilms, Ann Arbor,Michigan).

Ronald C. Jennings, Christians and Muslimsin Ottoman Cyprus and the Mediterranean World,1571-1640, New York – London 1993.

David Jones, A complete history of the Turks,London 1719.

Esther Juhasz (ed.), Sephardi Jews in theOttoman Empire. Aspects of Material Culture,Jerusalem 1990.

Ahmet Kal’a (ed.), Istanbul Ahkam Defterleri.§stanbul Finans Tarihi I (1742-1787)[Istanbulski zapisnik Carskog saveta.

Finansijska istorija Istanbula, tom I (1742-1787)], Istanbul 1998.

Koçi Bey Risalesi [Koxa-begove bele{ke] (ed.Ali Kemal Aksüt), Istanbul 1939.

Ioannis Koliopoulos, Ioannis Chassiotis (eds.), Hneoteri kai synchroni Makedonia [Moderna i

savremena Makedonija], vol.I, Macedonia duringthe Ottoman rule, Athens-Thessaloniki n.d.

Benedikt Kuripe{i}, Putopis kroz Bosnu, Srbiju,Bugarsku i Rumeliju 1530, Sarajevo 1950.

Le voyage d’Outremer, de Bertrandonde la Broquiere, Belgrade 1950.

Bernard Lewis (ed.), The World of Islam.Faith, People, Culture, London 1997.

Siz Harry Luke, Cyprus under the Turks, 1571-1878, London 1969 (first published: 1921).

Makarios Melissenos (Melissourgos), Thechronicle of the siege of Constantinople April 2 toMay 29 1453, Book III, 3-13 inclusive, ChroniconMaior, in The fall of the Byzantine Empire. AChronicle by George Sphrantzes 1401-1477.Translated by Marios Philippides, Amherst 1980.

130

BIBLIOGRAFIJA

I. Menounos, Kosma tou Aitolou. Didacheskai viografia [Kozma Etolski, U~ewa i

biografija], Athens 1980.

Konstantin Mihailovi} iz Ostrovice, Jani~areveuspomene ili turska hronika (ed. \or|e @ivanovi}),Beograd 1966.

An|elko Mijatovi}, Uskoci i kraji{nici, Zagreb1974.

An|elko Mijatovi}, Zrinsko-Frankopanska urota,Zagreb 1999.

Vesna Miovi}-Peri}, Na razme|u, Dubrovnik 1997.

Adventures of Baron Wenceslas Wratislaw ofMitrowitz. What he saw in the Turkish metropolis,Constantinople; experienced in his captivity; andafter his happy return to his country, committedto writing in the year of our Lord 1599. Literally tr.from the original Bohemian by A. H. Wratislaw,London, Bell & Daldy, 1862; Greek translation:I Konstantinoupolis kata ton 16o aiona (1591-1596),transl. by Ioannis Ep. Dryskos, Athens 1920.

Lady Mary Wortley Montagu, The TurkishEmbassy Letters (ed. Anita Desai & MalcomJack), London 1994.

Bogdan Murgescu (coord.), Istoria României întexte [Rumunska istorija u svedo~anstvima],Bucure¦ti 2001.

Ioan Neculce, Opere. Letopiseþul Þ¤rii Moldovei¦i O sam¤ de cuvinte [Dela. Moldavska hronika

i nekoliko izreka] (ed. Gabriel «trempel),Bucure¦ti 1982.

Mehmet Ne¦ri, Kitab-¨ Cihannüma [Pogled na

svetsku istoriju] (ed. F.R. Unat & M.A.Köymen),Ankara 1957.

Nicolas de Nicolay, Dans l’empire de Solimanle Magnifique (ed. Marie-Christine Gomez-Géraud,Stéphane Yérasimos), Paris 1989.

Odbrani tekstovi za istorijata na makedonskiotnarod [Odabrani tekstovih za istoriju

makedonskog naroda], I-II, Skopje 1975.

Osmanski Izvori za Isljamizatzionnite Protzesina Balkanite [Osmanski izvori o islamizaciji

Balkana] (ed. Eugeni Radushev et alia), Sofia1990.

Peçevi Ibrahim Efendi, Peçevi Tarihi [Pe~evije-

va istorija] (ed. Bekir S tk Baykal), vol.II,Ankara 1992.

A. Philippidis-Braat, La captivité de Palamaschez les Turcs: Dossier et commentaire, „Travauxet mémoires”, 7 (1979), p.109-222.

Radovan Samardì}, Beograd i Srbija u spisimafrancuskih savremenika XVI-XVII vek, Beograd1961.

Hans Schiltberger, Travel Notes, Sofia 1971.

The Serbian Epic Ballads. An Anthology.Translated into English verse by Geoffrey N. W.Locke, Belgrade 1996.

Stanford J. Shaw, The Jews of the OttomanEmpire and the Turkish Republic, Houndmills1991.

Galib [ljivo, Bosna i Hercegovina 1788-1812,Banja Luka1992.

George Sphrantzes, The fall of the ByzantineEmpire (Chronicon Minus), in The fall of theByzantine Empire. A Chronicle by GeorgeSphrantzes 1401-1477. Translated by MariosPhilippides, Amherst 1980.

Y. D. Spisarevska, Chiprovskoto vastanie IEvropejskijat svjat [Ustanak u îprovcima i

evropski svet], Sofia 1988.

Hristo Stambolski, Avtobiografija. Dnevnitzi.Spomeni [Autobiografija, dnevnici, memoari],Sofia 1972.

Bernard Stulli, @idovi u Dubrovniku, Zagreb1989.

Synaxaristis Neomartyron [Zbirka ìvotopisa

novih mu~enika], Thessaloniki 1984.

131

OSMANSKO CARSTVO

132

«emdanizâde Süleyman Efendi, Tarih-i mür’it-tevarih [Istorija](ed. Münir Aktepe), Istanbul 1978.

Taylesanizâde Hafiz Abdullah Efendi Tarihi.Istanbul’un uzun dört y¨l¨ (1785-1789)[Tajle{anizadea Hafiza Abudulaha efendije

istorija. ^etiri duge godine u Istanbulu

(1785-1789)] (ed. Feridun Emecan), Istanbul2003.

Sture Theolin, The Swedish Palace in Istanbul,Istanbul 2000.

Maria Todorova, Podbrani Izvori za Istorijata naBalkanskite Narodi XV - XIX vek [Zbirka izvora

za istoriju balkanskih naroda, XV-XIX vek],Sofia 1977.

Turski Izvori za Istorijata na Pravoto vBulgaskite Zemi [Turski izvori za istoriju

prava u bugarskim zemqama] (ed. BistraTzvetkova), vol.2, Sofia 1971.

Cyryla Vazvazova-Karateodorova (ed.),Nepresahvashti Izvori. Documentalni Materiali zaIstorijata na Plovdiv i Plovdivsko [Nepresu{ni

izvori. Svedo~anstva o istoriji Plovdiva i

plovdivske regije], Plovdiv 1975.

P. Zerlentou, Systasis tou Koinou ton Mykonion[Stvarawe zajednice na Mikonosu],Hermoupolis 1924.

BIBLIOGRAFIJA

Koordinator projekta

Kristina Kuluri, predsednica Komiteta za nastavu istorije pri Centru za demokratiju i pomire-

we u jugoisto~noj Evropi, predaje savremenu istoriju na Peloponeskom univerzitetu u Gr~koj.

Ro|ena 1962. u Atini, Kulurijeva je januara 1990. doktorirala na Sorboni. Godine 1994. dobila je

nagradu Nikolas Svoronos za istorijska istraìvawa i objavqene radove. U~estvovala je u projek-

tu „U~ewe i predavawe evropske istorije HH veka“ (1996–2000) pri Savetu Evrope. Bila je ~lan

nau~nih komiteta koji su odobravali uxbenike istorije za sredwe {kole u Gr~koj; radi kao koor-

dinator projekata za uxbenike istorije i za istoriju Gr~kog olimpijskog komiteta. Autor je vi{e

kwiga i ~lanaka o nastavi istorije, o razvoju istoriografije, uxbenicima, nacionalnom pam}ewu i

nacionalnom identitetu i o istoriji sporta. Va`nija dela: Dimensions idéologiques de l’historicité enGréce (1834-1914). Les manuels scolaires d’histoire et de géographie, Frankfurt, Peter Lang, 1991; Sport etsociété bourgeoise. Les associations sportives en Grèce 1870-1922, Paris, L’Harmattan, 2000; Clio in theBalkans. The Politics of History Education, Thessaloniki, CDRSEE, 2002 (editor); Athens, Olympic City, 1896-1906, Athens, IOA, 2004 (editor).

Istorijska ~itanka IHalil Berktaj, istori~ar, trenutno vanredni profesor i predvodnik projekta za istoriju pri

Fakultetu umetnosti i dru{tvenih nauka univerziteta Sabanxi u Istanbulu. Ro|en je 1947. godine.

Diplomirao je ekonomiju na univerzitetu Jejl 1968. i doktorirao iz istorije na Univerzitetu u

Birmingemu. Radio je na Fakultetu politi~kih nauka na Univerzitetu u Ankari, na Sredwoisto~-

nom tehni~kom univerzitetu u Ankari i na Bosforskom univerzitetu u Istanbulu. Boravio je na vi-

{e univerziteta u inostranstvu: kao stipendista Britanskog saveta (British Council) na Volfsono-

vom kolexu u Kembrixu, u prole}e 1990, kao stipendista Fulbrajtovog fonda na Harvardu 1997.

godine (u saradwi sa Centrom za evropske studije i Centrom za prou~avawe Sredweg istoka), kao

NEXUS-ov vanredni profesor pri Centru za poslediplomske studije u Sofiji, 2002–2003. Potpred-

sednik je Komiteta za nastavu istorije pri Centru za demokratiju i pomirewe u jugoisto~noj Evropi

u Solunu, ~lan osniva~kog odbora i biv{i potpredsednik Helsin{kog gra|anskog parlamenta za

Tursku. Tako|e je i ~lan ure|iva~kog odbora âsopisa za prou~avawe seoskog ìvota, âsopisa za

poqoprivredne promene, âsopisa za prou~avawe jugoisto~ne Evrope i Crnog mora. Va`nija dela:

(na turskom) Republikanska ideologija i (istori~ar) Fuat Koprulu, Od plemena do feudalizma,

Kraj jedne ere, i (na engleskom) Novi pristupi dràvi i seqacima u osmanskoj istoriji (1991, pri-

re|iva~, zajedno sa Surajom Faroki). Trenutno se bavi istoriografijom, komparativnim prou~ava-

wem nacionalizma na Balkanu, po~etnim definisawem nacionalnog pam}ewa u Turskoj i wegovim

redefinisawem u doba kemalizma, me|u drugim traumama stvarawa nacije i etni~kog ~i{}ewa

po~etkom HH veka.

Bogdan Murgesku, ro|en 1963. u Bukure{tu, predaje na Fakultetu za istoriju na Univerzitetu u

Bukure{tu; dobio je stipendiju Roman Hercog pri Fondaciji Aleksandar fon Humbolt u Berlinu

(1998–2000) i predavao kao profesor gost na Univerzitetu u Pitsburgu (2002) i na Sredwoevrops-

kom univerzitetu u Budimpe{ti (2004). Predsednik je bukure{tanskog ogranka a potpredsednik

nacionalnog Rumunskog dru{tva za istorijske nauke, koordinator takmi~ewa iz istorije Istoria mea– Eustory i ~lan izvr{nog odbora mreè Eustory. Objavio je brojne nau~ne radove i nekoliko kwiga

o rumunskoj istoriji, o osmansko-rumunskim vezama, o ekonomskoj i dru{tvenoj istoriji XV-XX veka

i o skorijoj istoriografiji. Prire|iva~ je pet zbornika radova, me|u kojima su i Rumunija i Evropa:

modernizacija kao isku{ewe, modernizacija kao pretwa (Bukure{t 2000) i Hrestomatija za rumun-

sku istoriju (Bukure{t 2001).

133

KOORDINATORI

Koordinatori

Istorijska ~itanka II

Mirela Luminica Murgesku je vanredni profesor na Fakultetu za istoriju na Univerzitetu u

Bukure{tu; ujedno je i izvr{ni direktor Centra za istorijske, ekonomske i dru{tvene nauke u

Bukure{tu i ~lan Komiteta za obrazovawe pri Centru za demokratiju i pomirewe u jugoisto~noj

Evropi, sa sedi{tem u Solunu. U~estvovala je u vi{e me|unarodnih projekata na temu analize uxbe-

nika, istorije obrazovawa, istoriografije, istorijske kulture i nacionalizma, i dobijala stipen-

dije od Fondacije Endru F. Melon, Nema~ke slu`be za akademsku razmenu s inostranstvom, fran-

cuskog Doma za humanisti~ke nauke i Fondacije za nauku o Evropi. Pored brojnih akademskih rado-

va i ~lanaka, priredila je ~etiri zbornika radova i objavila kwigu Izme|u „dobrog hri{}anina“

i „hrabrog Rumuna“: uloga osnovne {kole u definisawu rumunskog nacionalnog identiteta (Ja{i,

1999) i Istorija iz {kolske torbe. Pam}ewe i uxbenici u Rumuniji devedesetih (Bukure{t 2004).

Istorijska ~itanka III

Valerij Kamenov Kolev, ro|en 1960. u Plovdivu, magistrirao je 1986. iz istorije i engleskog na

Univerzitetu u Sofiji. Od 1988. predavao je savremenu bugarsku istoriju (1878–1944) na

Univerzitetu u Sofiji, a od 1999. na Nacionalnoj akademiji lepih umetnosti u Sofiji. Godine 2001.

doktorirao je iz istorije. Od 1994. ~lan je izdava~kog odbora istorijskog ~asopisa Minalo. ^lan je

komiteta za utvr|ivawe nastavnog programa iz istorije i gra|anskog vaspitawa pri ministarstvu

za obrazovawe i nauku. Jedan je od autora uxbenika iz istorije za deseti razred. Glavna intereso-

vawa: dràva i lokalna samouprava, politi~ki i dru{tveni ìvot, spoqna politika.

Istorijska ~itanka IV

Kre{imir Erdeqa, ro|en 1968. u Zagrebu, studirao je istoriju i geografiju na

Univerzitetu u Zagrebu, gde je i diplomirao na temu „Odnos Nezavisne Dràve Hrvatske

prema piscima i kwièvnosti“. Bavi se istorijom HH veka. Predaje istoriju u jednoj osno-

vnoj {koli u Zagrebu. Ukqu~en je u pisawe uxbenika istorije. Autor je uxbenika istorije

za sedmi razred osnovne {kole i prvi razred sredwe.

134

KOORDINATORI

Saradnici

Boro BRONZA,

Istori~ar, Bawa Luka, Bosna i Hercegovina.

Helian DEMIRI,

Predava~, Univerzitet Aleksandar Xuvani, Albanija.

Qupka HRISTOVA,

Nastavnik istorije, Biv{a jugoslovenska republika Makedonija.

Nikola JORDANOVSKI,

Doktorant, [kola dru{tvenih istra`ivawa, Var{ava.

Nijazi Mustafa KIZILIREK,

Vanredni profesor, Kiparski univerzitet, Nikozija, Kipar.

Angelos KIRIAKUDIS,

Nastavnik istorije, Nikozija, Kipar.

Bogdan Florin POPOVICI,

Doktorant, Istorijski institut, Bukure{t, Rumunija.

Bo`o REPE,

Profesor, Odeqewe za istoriju, Qubqana, Slovenija.

Milan RISTOVI],

Profesor, Filozofski fakultet, Beograd, Srbija i Crna Gora.

Araks SAHINER,

Upravnik Odeqewa za dru{tvene nauke, Istanbul, Turska.

Andrej SORA,

Urednik Istorijskog ~asopisa, Bukure{t, Rumunija.

Vladimir Georgiev STANEV,

Doktorant, Univerzitet u Sofiji, Bugarska.

Igor STOJAKOVI],

Nastavnik istorije i pisac uxbenika, Zagreb, Hrvatska.

Lina VENTURA,

Vanredni profesor, Peloponeski univerzitet, Korint, Gr~ka.

135

Saradnici Centra za demokratiju i pomirewe u jugoisto~noj

Evropi (CDRSEE)

Direktor programa

[ila Kanon je direktor programa pri Centru za demokratiju i pomirewe u jugoisto~noj

Evropi, u kom radi ve} pet godina i nadgleda primenu i razvoj svih projekata, radi na

strate{kom planirawu aktivnosti Centra, prikupqawu finansijskih sredstava i

zaduèna je za odnose s javno{}u. Iskusna u osmi{qavawu projekata, u~estvovala je na

vi{e me|unarodnih konferencija na kojima je zastupala Centar, vodila je timove za kon-

kretne projekte i napisala vi{e ~lanaka o gra|anskom dru{tvu u jugoisto~noj Evropi. Tri

godine je bila direktor projekta pri Centru, a godinu dana radila je kao koordinator pro-

jekta za mlade skup{tinske poslanike. Diplomirala je starogr~ki na Kolexu Vasar u

Njujorku. Studirala je francuski i engleski jezik i kwièvnost na Univerzitetu u Eks an

Provansu i na Univerzitetu u Bristolu. U~estvovala je u arheolo{kim iskopavawima u

Gr~koj i predavala engleski kao strani jezik. Dràvqanka Irske, ro|ena je u Brajtonu, u

Engleskoj. @ivela je u Bostonu i Njujorku.

Koordinator projektaMarija Milona koordinator je projekta za uxbenike istorije pri Centru za demokratiju i

pomirewe u jugoisto~noj Evropi od oktobra 2003, a na raznim programima Centra sara|uje

od aprila 2003. Magistrirala je na temu me|unarodnih odnosa na Univerzitetu u Redingu,

a 1999. diplomirala poslovnu administraciju na Ameri~kom kolexu u Solunu. Trenutno

studira evropske kulture na dodiplomskim studijama. U magistarskom radu bavila se

mirovnim akcijama na podru~ju biv{e Jugoslavije, s naglaskom na Bosnu i Hercegovinu.

Ima radno iskustvo i u Gr~koj i u Velikoj Britaniji, i aktivno je sara|ivala s drugim

evropskim nevladinim organizacijama. Materwi jezik joj je gr~ki, a te~no govori i engle-

ski, {panski i italijanski.

136

Kre{imir Alajbeg, Zagreb

Arzu Ajdin, Istanbul

Marilena Ber~ea, Bukure{t

Hristo Berov, Sofija

Radu ^erkez, Bukure{t

Emina Dautovi}, Beograd

Bojana Dujkovi}, Bawa Luka

Irena Lilkova Garkova, Plovdiv

Entela Jorgi, Tirana

Alma Kasaruho, Tirana

Hajretin Kaja, Istanbul

Jordanka Hristova Karageurova, Sofija

Swe`ana Koren, Zagreb

Davor Kozwak, Zagreb

Eliza Kiriaku, Nikozija

Angelos Kiriakudes, Limasol

Maria Kiriazi, Solun

Anastasia Kirkini-Kutula, Atina

Margita Maduni}, Zagreb

Kodruta Matei, Bukure{t

Valentina Maver, Qubqana

Mire Mladenovski, Skopqe

Nada Molerovik, Skopqe

Sorin Oane, Ramnicu - Val~ea

Nuket Oren, Istanbul

Valentin Maksim Oros, Klu`

Mutlu Ozturk, Istanbul

Adrian Papajani, Tirana

Maria Filipidu, Pafos

Nicu Pohoata, Bukure{t

Jelka Razpotnik, Qubqana

Vasiliki Saka, Atina

Qupka Smilanovska, Skopqe

Nevenka Sres, Qubqana

Angela Toader, Bukure{t

Elvan Tongal, Istanbul

Fatmiro{e Xemali, Tirana

Nenad @arkovi}, Beograd

Maria Zografaki, Ksanti

Nastavnici istorije

137

OSMANSKO CARSTVOMAPA 2: OSMANSKO CARSTVO I EVROPA (1600)

Ova mapa je zamena mape koja se pojavquje na stranama 138-139 u kwizi Osmansko carstvo

OCENITE OVU KWIGU!

Va{e mi{qewe kao ~itaoca ove kwige veoma nam je va`no, i kao ocena na{eg rada i za

planirawe na{ih budu}ih poduhvata. Centar za demokratiju i pomirewe u jugoisto~noj

Evropi (CDRSEE) je zajedno sa brojnim kolegama i saradnicima uloìo ogroman trud,

vreme i dragocene dokumente u projekat „Nastava moderne istorije jugoisto~ne Evrope“, a

rezultat je ova kwiga koju drìte u rukama. Da bismo proverili uspe{nost na{eg metoda,

korisnost ovog poduhvata i vrednost na{e investicije, voleli bismo da date svoju ocenu

projekta.

Molimo za va{e iskreno mi{qewe za {ta }e vam biti potrebno izvesno vreme i trud.

Posle ~itawa ove kwige, ili ~ak wenog kori{}ewa u razredu, molimo vas da odete na na{

veb sajt, na|ete History Workbooks section i popunite obrazac za ocewivawe.

Formular za evaluaciju moète na}i odavde: www. cdsee. org.

141

CIP - Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd

94(560)“13/17“ (035.057.874)

94(4-12)“13/17“ (035.057.874)

ISTORIJSKA ~itanka. 1, Osmansko

carstvo / urednici Halil Berktaj i Bogdan

Murgesku ; [prevod sa engleskog grupa

autora]. - Beograd : Prosvetni pregled ;

Solun : Centar za demokratiju i pomirewe u

jugoisto~noj Evropi = Thessaloniki : Center for Democracy and Reconciliation in Southeast Europe, 2005 (Beograd :

Cicero). - 141 str. : ilustr. ; 27 cm. -

(Nastava moderne istorije jugoisto~ne Evrope

: dodatni nastavni materijali)

Prevod dela: The Ottoman Empire. - Tira`

1.500. - Str. 6: Predgovor / Kostas Karas.

- Str. 7: Predgovor / Ri~ard [ifter. - Str.

8: Predgovor srpskom izdawu / Dubravka

Stojanovi}. - Koordinatori: str. 133-134. -

Napomene uz tekst. - Bibliografija: str.

129-132.

ISBN 86-7055-058-H

ISBN 86-7055-057-1 (za izdava~ku celinu)

1. Berktaj, Halil 2. Murgesku, Bogdan

a) Tirska - Istorija - 14-18v - Priru~nici

b) Jugoisto~na Evropa - Istorija - 14-18v-

Priru~nici

COBISS.SR-ID 126623244

osmansko carstvo (istorijska citanka 1)

Documents

prelom i

pomirewe u jugoisto

centar za demokratiju

ave u jugoisto

samog wegovog za

en za zajedni

solun za izdava

osobqu centra za demokratiju