[KOLARKE I [KOLARCI,

PRED VAMA JE KWIGA PUNA QUBAVI I SNOVA.

KRENITE KROZ ^AROBNI SVET MA[TE I ZNAWA,

DOPUNITE GA SVOJIM ISKRICAMA I U^INITE

JO[ MA[TOVITIJIM I ZANIMQIVIJIM!

4

JESEN

Ko gorda carica i bajna, sa snopom zlatnog klasja,

Na poqu jesen stoji. Sa wene dra`esne glave,

Lisnatih vre`a splet ~arobno spu{ta se dole,

Do same mirisne trave.

Puhorom posut grozd u jednoj podigla ruci,

I slatko sme{i se na w. Pitome i blage }udi,

Priprema ona sad spokojne ve~eri i dane,

I `etvu bogatu nudi.

Kako je mamqivo sve! Na starom ogwi{tu mirno

Puckara crvenkast plam. Kad magla pokrije ravni

I vlagom ispuni zrak, tu pro{lost vaskrsne drevna,

I gatke vremena davni'.

I pozno u tavnu no} razgovor spokojno bruji,

Dok dreme` ne savlada sve. I strasno {aptawe tada

Kroz mirni pro{u{ti dom – al' i to gubi se brzo,I san lagano pada...

Vojislav Ili}

[ta pesnik opisuje? Koje ose}awe ispuwava pesnika? Iz koliko se

pesni~kih slika sastoji ova pesma? S kim pesnik poredi jesen?

Objasni za{to je jesen #pitome i blage }udi". Za{to se sme{i nagrozd? [ta jesen nudi qudima? Kako su raspolo`eni qudi u jesen?

Kako ti zami{qa{ jesen na osnovu ove pesme?

gorda - ponosna

vre`a - loza, puzavica,

pewa~ica

puhor - pepeo

}ud - narav

mamqivo - privla~no, primamqivo

#Jesen" je lirska opisna pesma. Pesnik je re~ima slikovito opisaojesen i kroz te slike prirode prikazao svoje unutra{we do`ivqaje,

misli i ose}awa.

U ovoj pesmi jeseni su pripisane qudske osobine. Pesni~ki izraz

kojim se osobine qudi daju predmetima, prirodnim pojavama, `ivoti-

wama i biqkama zove se personifikacija.

vaskrsne - o`ivi

pozno - kasno

tavno - tamno

spokojno - mirno

gatke - narodne pripovetke

pune ma{te, bajke

5

POZNO JESEWE JUTRO

eqaci jo{ spavaju, a po drumu prolaze samo vetar i stud.

Bolesna trava se nasisala vlage, omlitavila i polegla, i kao

arkti~ka mahovina pomodrila od mraza i slane.

Na ivici jendeka leto{wi ~kaq razapeo svoje osu{ene krte stabqi-

~ice, sa pobodenim }elavim lopaticama, a na uvelom listu le`i mrtav jedan

od onih finih ba{tenskih paukova, {to padaju na raspu{tene kose malih

devoj~ica i spavaju u krunicama belih jorgovana.

Na dnu jendeka }uti barica,

i strepi od prve ledene kore

{to }e do}i.

U jednom udubqenom tragu

~ove~je stopale ~u~i vrabac.

Zgr~io svoje promrzle no`ice,

i ~ini se da je u zemqu zaboden.

S

6

Uvukao vrat, stegao kqun, i dok temperatura naglo pada, wegovo malo srce kucanejednako i retko.

Na nebu dve-tri rasplakane zvezde, u vazduhu dva-tri smrznuta mese-~eva zraka.

U dnu poqa stoje redovi crnih debelih stabala, a po ukr{tenim su-varcima se vidi da {uma ne `ivi.

Tamo na strani krupan bik do`ivquje pozno jesewe jutro. Le`i; podwim i oko wega se otopila slana i pu{i se zemqa. Uz rogove nakostre{eni~uperci kovrxave dlake, a pod ispup~enim crnim ~elom svetla vlaga sawi-vih o~iju. Obara glavu i sluzavim svojim nozdrvama miri{e travu, `utu kao{afran, gorku kao pelen. Kle~e, zaquqa se, grdan i te`ak, i strahovito

{upqim tonom prastarih `ivotiw-skih grdosija riknu pozdrav bogusuncu.

Zatim jo{ dugo be{e ti{ina iobla~no, i iz {ume dopira{e samomiris trulih drveta i mrtvihinsekata.

Isidora Sekuli}

stud - hladno}a, studenjendek - mali kanal, rovsuvarak - komad suve grane~kaq - bodqikava biqka

{afran - za~inska i lekovitabiqkapelen - biqka gorkog ukusagrdosija - velik, glomazan

[ta je opisano u ovom tekstu? Po kojim pojedinostima to zakqu~uje{?

Kako razume{ izraz #}uti i strepi barica"? Kojim re~ima je pesniki-wa opisala vrapca? Za{to su zvezde rasplakane? Opi{i izgled ipona{awe bika. Koji izrazi do~aravaju ti{inu i mirovawe bi}a? [taremeti ti{inu? Izdvoj najslikovitije izraze. Kojim ~ulima do`ivqa-va{ utiske iz teksta?

Opisivawe je slikawe re~ima. Opisani predeli, pojave, predmeti,bi}a... izgledaju kao da su pred nama. Oni su jezi~ki izra`enislikovito i `ivopisno. Ta `ivopisnost i slikovitost nas podsti~e nama{tawe i zami{qawe onoga o ~emu ~itamo. Re~i podsti~u na{a ~ulai mi svestrano do`ivqavamo opise.

Opi{i jedno jutro pozne jeseni u gradu ili selu u kome ti `ivi{.

7

JESENSKI DANI

Zvi`dukom vjetarbudi danemagleni veoomota grane.

Oblaci nebosivilom skrivaju,ki{e krovoveku}a umivaju.

Zadwi se listovina granama zlate,na pustom bre`uqkumrazovac cvate.

Stanislav Femeni}

mrazovac - otrovna biqka (upotrebqava se u medicini)

O ~emu pesnik peva u ovoj pesmi? Koje pojedinosti on zapa`a u jesen?Koje boje preovla|uju? Kakav je zvuk? Opi{i ose}aje koje izazivaju utebi izrazi: zvi`duk vetra, magleni veo, oblaci, sivilo, ki{e, zadwilistovi, pusti bre`uqak.

Pro~itaj jo{ jednom u svakoj strofi drugi i ~etvrti stih. [taprime}uje{?

Glasovno podudarawe re~i na kraju stiha zove se srok, slik ili rima.

U pisanom sastavu #Jesen kroz moj prozor" opi{i sve {to vidi{ i~uje{ kroz svoj prozor.

8

ZAJEDNI^KE I VLASTITE IMENICE

IMENICE

IMENICE IMENUJUBI]A, STVARI I POJAVE,Imenice imenujuSve iz snova,Sve iz jave.

IMENICE, IMENICEZAJEDNI^KE I VLASTITE,Brojnije su nego ptice,Imenice, imenice.

DRVO, VETAR, KI[A, MORE,PTICE, JUTRA, NO]I, ZORE;

To su ZAJEDNI^KE imeniceI malim se slovom pi{uBilo pravo, bilo krivo,Silnom lavu ili mi{u....

IVAN, ANA, TOMO I MILENASve su ovo VLASTITA imena.Koji ime malim slovom pi{uNeka hitno, {to hitnije bri{u.

IMENICE IMENUJUBI]A, STVARI I POJAVE,Imenice imenujuSve iz snova,Sve iz jave.

Jure Karaka{

Imenice su re~i kojima se imenujupredmeti, bi}a i pojave.

Zajedni~ke imenice ozna~avaju zajedni~ko ime za vi{e bi}a, predmeta i pojava, sa istim ilisli~nim osobinama (pas, slon, ma~ka,klupa, {kola, stolica, ki{a, vetar...).One se pi{u malim slovom i mogubiti u jednini i mno`ini.

Jednina: ku}a, golub, je`, livada.Mno`ina: ku}e, golubovi, je`evi,livade.

Zajedni~ke imenice mogu biti umu{kom, `enskom ili sredwem rodu.

Rod imenica najlak{e odre|ujemopomo}u re~i: TAJ, TA, TO.

Imenice: pile, lopta, bure, motika, zob, {uma, vetar, nebo i list,razvrstaj po rodovima.

Vlastite imenice su vlastita imena: qudi, naroda, gradova, sela, planina,reka... One se pi{u velikim po~etnim slovom.

mu{ki rod

tajprozor

satno`

`enski rod

takwiga

slikatorba

sredwi rod

tozrno

selobrdo

imenicemu{ki rod `enski rod sredwi rod

9

POZNA JESEN

iti je vi{e jesen,niti po~iwe zima;to vreme _ nevre-

me _ koje nije nijesen ni zima, a gore je i odjednog i od drugog, traje dani-ma, nedeqama. Ki{a i blatoi sneg, koji se jo{ u vazduhupretvara u ki{u, a ~im padnena zemqu _ u blato. Bledo inemo}no Sunce oboji u zoruistok slabim rumenilom, izaoblaka, da se tek pred krajsivoga dana javi na zapadu,kao malo `u}kaste svetlosti, pre nego sivi dan pre|e u crnu no}. A dawu,jednako kao i no}u, bije vlaga sa zemqe, kao i sa neba, sipi, mili iprodire u predmete...

Vetar, koji nailazi po dvaput dnevno, pokrene samo tu vlagu s mesta;ali sa susne`icom i sa zadahom mokrih {uma on donosi sve nove masevlage. Tako opet samo vlaga potiskuje i smewuje vlagu, i to hladna i qutaplaninska onu ustajalu...

Na obe strane doline prelivaju se vrela i bujaju potoci. Dotle nevidqi-vo tanki poto~i}i pretvaraju se u slapove, ri~u i jure niza strane. Nigde se~ovek ne mo`e sakriti od buke i {uma tih voda, ni za{titi od studeni i vlagekoje iz wih biju. I svako `ivo telo brani se jo{ samo svojom sopstvenomtoplotom; i kamen u zidu znoji se hladnim znojem, i drvo postaje klizavo ikrto. Pred tom smrtonosnom najezdom vlage sve se uvla~i u sebe: `ivotiwase prislawa uz `ivotiwu, seme }uti u zemqi, a drveta kisnu i zebu...

Ivo Andri}

sipiti - sitno i tiho padatizadah - neprijatan, neugodan miris

slap - vodena masa koja se nagloru{i, vodopad

O ~emu pisac naro~ito razmi{qa kad pi{e o poznoj jeseni? Kolikoputa ponavqa re~ vlaga? Nabroj slike kojima pisac opisuje poznujesen. Koja ti se najvi{e svi|a? Objasni za{to. Kojim re~ima pisacpoja~ava te slike? Za{to je kazao da vlaga sipi, mili i prodire upredmete? Kakvo raspolo`ewe te obuzima dok ~ita{ ovaj opis?

N