vil djurant - istocne civilizacije

8/15/2019 Vil Djurant - Istocne Civilizacije

1/774

POSEBNA IZDANJA

ISTORIJA CIVILIZACIJE

Glavni i odgovorni urednikMiliko Mijovi#

Vil DjurantISTORIJA CIVILIZACIJE

NARODNA KNJIGAALFA1995.

Naslov orignala

/Will Durant//Our oriental heritage/

U v o d

STVARANJE CIVILIZACIJE"Želim da znam kakvi su bili koraci kojim suljudi iz varvarstva prešli u civilizaciju."

- Volter .

Poglavlje /I/

PREDUSLOVI CIVILIZACIJE $1$

Definicija - Geološki uslovi - Ekonomski - Rasni -Psihološki -Uzroci raspada civilizacija

Civilizacija je društveni poredak kojim se unapre%ujestvaranje kulture. Nju sainjavaju etiri elementa :ekonomska obezbe%enost, politika organizacija, moralnetradicije i kontinuitet znanja i umetnosti. Ona poinjetamo gde haos i nesigurnost završavaju. Jer, kada se strahsavlada, radoznalost i konstruktivnost su slobodni, i ovek

po prirodnom impulsu ide ka razumevanju i ulepšavanjuživota.

Postoje odre%eni faktori koji uslovljavaju civilizaciju ioni mogu da je podstiu ili ometaju. Civilizacija jeinterludij izme%u dva ledena doba : u bilo koje vreme bujicaglacijacije može opet da nastupi i prekrije ljudska delaledom i kamenom, a život svede na neki mali deo zemljinekugle. Ili se može desiti da demon zemljotresa, u ijemodsustvu gradimo naše gradove, slegne ramenima iravnodušno nas proguta.

Drugo - geografski uslovi. Vru#ina žarkog pojasa i bezbrojni paraziti koji ga pustoše predstavljaju


2/774

neprijatelje civilizacije; letargija i bolest, i preranosazrevanje i propadanje, skre#u energiju sa onih sporednihživotnih stvari koje ine civilizaciju, i apsorbuju je u

borbi protiv gladi i brizi za reprodukciju; ništa ne preostaje za igru umetnosti i duha. Kiša je neophodna; jervoda je sredstvo za život, važnije i od svetlosti sunca;neshvatljivi hir elemenata može da isuši i na propastosudi regione koji su zahvaljuju#i dobroj upravi i

proizvodnji bili na vrhuncu mo#i (kao Niniva iliVavilon), ili pak da ubrza razvoj mo#i i bogatstva gradovaudaljenih od glavne linije transporta i komunikacija,

poput gradova VelikeBritanije ili Pjudžet Saunda(zaliv na Pacifiku u kom se nalazi Sietl). Ako je zemlja

plodna ili bogata rudama, ako reke omogu#avaju lak putrobne razmene, ako je obala razu%ena i ima prirodne luke zatrgovaku flotu, i ako se, pre svega, država nalazi naznaajnom putu svetske trgovine, kao Atina ili Kartagina,Firenca ili Venecija - onda geografija pogodujecivilizaciji i jaa je, mada nikada ne može da je stvara.

Ekonomski uslovi su još važniji. Jedan narod može da imaure%ene institucije, visok moralni kodeks, pa ak i darzaneke niže oblike umetnosti, kao ameriki Indijanci; aipak, ako ostane u lovakom stadijumu, ako mu egzistencijazavisi od nesigurne sre#e u lovu, on nikada ne#e mo#i da u

potpunosti pre%e iz varvarstva u civilizaciju. Nomadskisoj poput arapskih beduina, može da bude izuzetnointeligentan i snažan, može da manifestuje uzvišenekarakterne osobine kao što su hrabrost, velikodušnost i

plemenitost; ali, bez onog jednostavnog /sineljua non/kulture, kontinuiteta ishrane, njegova inteligencija #e serasipati na opasnosti lova i trgovake varke, pa ništane#e ostati za ipke i ukrase, pozdravljanje i lepo

ponašanje, umetnost i konfor, koji su za civilizacijukarakteristini. Prvi oblik kulture je agrikultura - poljoprivreda. &ovek nalazi i vremena i razloga da secivilizuje onda kada se naseli da bi obra%ivao zemlju iostavljao zalihe za nesigurne dane koji dolaze. U okviru togmalog kruga sigurnosti - pouzdanog snabdevanja vodom ihranom - on gradi svoje kolibe, hramove i škole; pronalazialatke za proizvodnju i pripitomljava psa, magarca, svinju i,napokon i sebe samog. On ui da radi redovno isistematino, obezbe%uje duži život, i potpunije negoranije, prenosi mentalno i moralno nasle%e svoga roda.

Kultura u svom pojmu ukljuuje agrikulturu, a civilizacijaukljuuje grad. U jednom aspektu, civilizacija je obiajuljudnosti (engl. /civility/ što potie od lat. /civilis/,tj. gra%anski, uljudan, prim.prev.); a uljudnost je ugla%enostza koju su gra%ani, koji su stvorili tu re, smatralimogu#om jedino u gradu (/civitas/). Jer u gradu su sakupljeni,

bilo to pravedno ili ne, i bogatstvo i pamet koji su proizvedeni na selu; u gradu$2$ pronalasci i proizvodnjauve#avaju konfor, raskoš i slobodno vreme; u gradu setrgovci sastaju i razmenjuju robu i ideje; u tom unakrsnomoplo%avanju umova na trgovakim raskrsnicama,


3/774

inteligencija se pojaava i usmerava na kreativnu mo#. Ugradu su neki ljudi izuzeti od pravljenja materijalnihstvari i oni proizvode nauku i filozofiju, književnost iumetnost. Civilizacija poinje u seljakoj kolibi, ali teku gradovima poinje njen procvat.

Ne postoje rasni preduslovi za civilizaciju. Ona se može javiti na bilo kom kontinentu i u bilo kojoj boji : u Pekinuili Delhiju, u Memfisu ili Vavilonu, u Raveni iliLondonu, u Peruu ili na Jukatanu. Nije velika rasa ta kojastvara civilizaciju, ve# velika civilizacija stvara narod;okolnosti geografske i ekonomske stvaraju kulturu, akultura stvara odre%eni tip. Englez ne stvara britanskucivilizaciju, ve# ona stvara njega; ako je on nosi sa sobomkud god da krene i oblai se za veeru u Timbuktuu, on tu nestvara svoju civilizaciju iznova, ve# ak i tamo priznaje daona vlada njegovom dušom. U slinim materijalnimuslovima i neka druga rasa stvorila bi sline rezultate;Japan u dvadesetom veku reprodukuje istoriju Engleske udevetnaestom. Civilizacija je povezana sa rasom samo u tom

smislu što joj prethodi postepeno me%usobno povezivanjerazliitih rodova i njihova postepena asimilacija urelativno homogen narod. $3$

Ovi fiziki i biološki uslovi su jedini preduslovi zacivilizaciju; oni je ne sainjavaju, niti je stvaraju.Suptilni psihološki faktori moraju da u%u u igru. Morada postoji politiki poredak, pa makar se on graniio sahaosom kao u renesansnoj Firenci ili Rimu. Uopšte uzev,ljudima je potrebno da ose#aju da na svakom koraku ne morajuda oekuju smrt ili poreze. Mora da postoji nekakvo

jedinstvo jezika koje #e služiti kao sredstvo razmene ideja.Kroz crkvu, ili porodicu, ili školu, ili na neki drugi

nain, mora da postoji jedan ujedinjuju#i moralni kodeks,neka pravila životne igre koja priznaju ak i oni koji ihkrše, i koja ponašanju daju neki red i pravilnost, nekismer i podsticaj. Možda tako%e treba da postoji neko

jedinstvo osnovnog verovanja, neke vere, religiozne iliutopijske, koje podiže moralnost od proraunatosti kaljubavi i odanosti, i životu daje plemenitosti znaajuprkos našoj smrtnosti t.j. kratko#i života. I, konano,mora da postoji obrazovanje - neki metod, ma koliko

primitivan, radi prenošenja kulture. Bilo krozoponašanje, inicijaciju ili poduavanje, bilo preko majkeili oca, uitelja ili sveštenika, tradicije i nasle%a

plemena - njegov jezik i znanje, moralna naela i ponašanje,njegova tehnologija i umetnosti - moraju da se predajumladima, kao onaj pravi instrument pomo#u kojeg se oni odživotinja pretvaraju u ljude.

Nestanak ovih uslova - ponekad ak samo jednog od njih -može da uništi civilizaciju. Geološka kataklizma ilivelika klimatska promena; nesavladiva epidemija, kao onakoja je zbrisala polovinu stanovnika Rimske Imperije podAntoninom, ili crna smrt koja je doprinela krajuFeudalnog doba; iscrpljivanje zemljišta, ili uništavanje


4/774

poljoprivrede kroz eksploataciju sela od strane grada, štouzrokuje neopravdanu zavisnost od snabdevanja hranom izinostranstva; nedostatak prirodnih resursa, bilo goriva,

bilo sirovina; promena u trgovakim putevima, koja nekunaciju ostavlja daleko od glavne saobra#ajnice svetsketrgovine; duhovno ili moralno propadanje uzrokovanoiskušenjima, podstrecima i dodirima urbanog života, kao islomom tradicionalnih izvora društvene discipline inesposobnosti da se oni zamene; slabljenje loze (roda) zbograzuzdanog seksualnog života, ili zbog epikurejske,

pesimistike ili kvijetistike filozofije; propastvo%stva zbog neplodnosti sposobnih, i relativno malih

porodica koje bi mogle najpotpunije da zaveštaju kulturnu baštinu svoga roda; patološko zgrtanje bogatstva koje jeizazivalo klasne ratove, razorne revolucije, i finansijskoiscrpljivanje : to su neki od naina na koji nekacivilizacija može da odumre. Jer civilizacija nije neštouro%eno i neuništivo; nju mora svako pokolenje da stieiznova, i bilo kakav ozbiljan prekid u njenom finansiranjuili njenom prenošenju može da je dovede dokraja. &ovek se

razlkuje od životinje jedino po obrazovanju, koje se možedefinisati kao metod prenošenja civilizacije.

Civilizacije su generacije duha ljudskog roda. Kao što su porodini odgoj, a zatim i pisanje, povezali generacije, predaju#i mladima znanja onih koji umiru, tako štampa itrgovina i hiljade naina za komunikaciju mogu da povežucivilizacije i da za budu#e kulture ouvaju sve ono što je zanjih vredno u našoj vlastitoj kulturi. I zato, sakupimonašu baštinu pre nego što umremo i ponudimo je svojojdeci.

Poglavlje /II/

EKONOMSKI ELEMENTI CIVILIZACIJE $4$

U jednom važnom smislu "divljak" je tako%e civilizovan, jer on deci brižljivo prenosi nasle%e svoga plemena - onajskup ekonomskih, politikih, duhovnih i moralnih obiajaiinstitucija koje je ono razvilo u naporima da se održi iuživa život na zemlji. Nauni pristup tu nije mogu#; jer,kada druga ljudska bi#a nazivamo "divljacima" ili"varvarima", mi možda neiskazujemo nikakvu objektivnuinjenicu, ve# samo snažnu naklonost prema sebi, i svoju

plašljivost i nepoverenje pred drugaijim oblicima ponašanja. Nesumnjivo je da potcenjujemo te jednostavneljude koji imaju mnogo emu da nas podue u pogledugostoljublja i morala; ako nabrojimo osnove i sastavnedelove civilizacije, ustanovi#emo da su neodeveni narodi

pronašli ili stigli do svih osim do jednog, a nama nisuostavili ništa da dodamo osim ukrašavanja i pisanja.Možda su i oni nekada bili civilizovani, pa od togaodustali kao od neke besmislice.Moramo biti obazrivi uupotrebi izraza kao što su "divljak" ili"varvarin" kadagovorimo o našim "savremenim precima". Bolje #e biti da"primitivnim" nazivamo sva plemena koja prave malo ili


5/774

nimalo zaliha za dane oskudice, plemena koja se malo ilinimalo ne koriste pisanjem. Za razliku od njih,civilizovani su pismeni ljudi koji stvaraju zalihe .

/I/. Od lova do zemljoradnje

Primitivna neštedljivost - Poeci stvaranja zaliha - Lovi ribolov - Stoarstvo - Pripitomljavanje životinja -Poljoprivreda - Hrana - Kuvanje - Kanibalizam

"Uzimanje tri obroka dnevno predstavlja veoma naprednuinstituciju. Divljaci se ili prežderavaju ili gladuju." Koddivljijih plemena me%u amerikim Indijancima uvanjehrane za naredni dan smatra se nedolinim ikarakteristinim za slabi#e. Uro%enici Australije nisusposobni ni za kakav rad ija kompenzacija nije neposredna;svaki Hotentot je plemi# dokolice; a kod afrikihBušmana uvek je "ili gozba ili glad." Ima neke nemuštemudrosti u ovoj neštedljivosti, kao i umnogim oblicima"divljaštva". Onog trena kada ovek poinje da razmišlja o

sutrašnjici, on prelazi iz rajskog vrta u dolinu briga.Bleda boja zabrinutosti se spušta na njega, pojaava se

pohlepa, nastaje svojina, a dobro raspoloženje"bezbrižnog" uro%enika išezava. Ameriki crnci danas

prolaze kroz ovu tranziciju. "O emu razmišljaš ?" upitao je Piri svog eskimskog vodia. "Ja ne moram darazmišljam," glasio je odgovor, "Imam mesa u izobilju." Nerazmišljati osim ako ne moramo - mnogo ima da se kaže oovome kao sažimanju mudrosti.

Pa ipak, u ovoj bezbrižnosti je bilo teško#a, a ona bi#akoja su je prerasla došla su u posed znaajne prednosti u

borbi zaopstanak. Pas koji je zakopao kosku koju ak ni

njegov pse#i apetit nije mogao da savlada, veverica koja jesakupila lešnike za kasniju gozbu, pele koje su napunilesa#e medom, mravi koji su ostavili zalihe za dane oskudice -spadaju me%u prve tvorce civilizacije. Upravo su ta bi#a,ili neka druga, sline umešnosti, nauila naše pretkeveštini obezbe%ivanja za naredne dane tako što su odvajalaod trenutnog viška, ili se pripremala za zimu u letnjevreme izobilja.

Sa kakvom su samo veštinom ti pretci, iz zemlje i iz moraišeprkali hranu koja je bila osnova njihovih jednostavnihdruštava ! Oni su golim rukama vadili jestive stvari izzemlje; podražavali su ili koristili kandže ili kljoveživotinja i oblikovali oru%a od slonovae, kostiju ilikamena; pravili su mreže i zamke i ome od rogozi ilivlakna, i smislili razna lukavstva za ribolov i lov.Polinežani su imali mreže duge hiljadu lakata kojima jemoglo da rukuje tek stotinu ljudi. Na taj nain ekonomskaobezbe%enost je rasla naporedo sa politikomorganizacijom, a združena potraga za hranom doprinela jestvaranju države. Ribar naroda Tlingit (naAljasci)stavljao je na glavu kapu koja je izgledala kao glava foke,skrivao se izme%u stena i glasom podražavao foku; fokesu


6/774

mu prilazile, a on ih je probadao kopljem, iste savesti primitivnog ratnika. Mnogi narodi su bacali opojnasredstva u potoke da bi omamili ribe koje su tako postajalelak plen za ribare. Tahi#ani su, na primer, u voduubacivali opojnu smešu pripravljenu od oraha /huteo/ i

biljke /hora/. Riba je opijena tom smešom bezbrižno plivala po površini, a ribari su je hvatali kako su hteli.Australijski domoroci su, plivaju#i pod vodom i dišu#i natrsku, hvatali patke za noge i povlaili ih pod površinu idržali ih tamo dok se ne smire. Tarahumarasi su lovili

ptice tako što su nizali semenke na vrsta vlakna upolazakopana u zemlju; ptice bi pojele semenke, a Tarahumarasi

bi pojeli ptice.

Lov je danas za ve#inu ljudi zabava, ija se privlanostizgleda zasniva na nekom mistinom, u krvi nataloženom,se#anju, na davna vremena kada je za lovca i za lovljenog to

bila stvar života i smrti. Jer, lov nije bio samo potraga zahranom, ve# je to bio rat za sigurnost i prevlast, rat poredkojeg su svi ratovi zabeležene istorije samo slabašna buka.

U džungli se ovek još uvek bori za svoj život, jer mada jedvada i postoji životinja koja #e ga napasti osim ako nije uoajnikoj potrazi za hranom ili gonjena i saterana utesnac, ipak hrane nema uvek za sve, a ponekad je jedinoratniku, ili roditelju ratnika, dopušteno da jede. Umuzejima vidimo ostatke toga rata me%u vrstama, u oblikunoževa, toljaga, kopalja, strela, lasa, bolasa, mamaca, zamki,

bumeranga i pra#ki pomo#u kojih su primitivni ljudiosvajali zemlju i pripremali se da nezahvalnom potomstvu

prenesu dar sigurnosti od svake životinje izuzimaju#ioveka. &ak i danas, posle svih tih ratova eliminacije pozemlji se kre#u tolike brojne populacije! Ponekad, u tokušetnje po šumi, ovek je zapanjen mnoštvom jezika koji se

tu govore, milijardama vrsta insekata, reptila, mesožderai ptica; ose#a se da je ovek uljez na tom prenaseljenommestu, da je objekat sve opšte groze i beskrajnogneprijateljstva. Možda #e jednoga dana, ovi brbljavietvoronošci, ove umiljate stonoge, ti umilni bacili,

prožderati oveka i sva njegova dela, i osloboditi planetuod tog pljakaškog dvonošca, od sveg misterioznog ineprirodno goružja, od tih neodgovornih nogu !

Lov i ribolov nisu bili faze u ekonomskom razvoju, ve# oblici delatnosti ija je sudbina bila da se zahvaljuju#injima preživi i dospe do najviših formi civilizacije.

Nekada središteživota, oni još uvek predstavljaju njegoveskrivene temelje; iza naše književnosti i filozofije,rituala i umetnosti, stoje snažni mesari klanineindustrije. Lov obavljamo preko posrednika nemaju#ihrabrosti za pošteno ubijanje na polju; ali nam se se#anja nalov oituju u živahnoj poteri za bilo im što je slabo ilišto beži, kao i u igrama naše dece - ak i samoj rei "igra"(re "game" na engleskom znai igra, ali i lovina, plen -

prim.prev.). U konanoj analizi, civilizacija se zasniva nasnabdevanju hranom. Katedrala i kapitol, muzej i koncertnadvorana, biblioteka i univerzitet predstavljaju fasadu; u


7/774

pozadini su klanice.Živeti od lova nije bilo uro%eno; da se ovek ograniio nato, on bi bio samo još jedan mesožder. Poeo je da bivahuman onda kada je iz nesigurnog lova razvio ve#u sigurnsoti kontinuitet pastirskog života. Jer, time su stvorenekoristi od velikog znaaja: pripitomljavanje životinja,uzgoj goveda i koriš#enje mleka. Ne znamo kada i kako je

pripitomljavanje poelo - verovatno onda kada su bespomo#ni mladunci ubijenih životinja bili pošte%eni idoneseni u prebivalište kao igrakeza decu. Ljudi su idalje jeli životinju, ali ne baš odmah; ona je služila kaotegle#a marva, ali je bezmalo demokratski primljena uljudsko društvo; postala mu je drug i sa njim formiralazajednicu rada i prebivališta. &udo reprodukcije jedovedeno pod kontrolu, a dve zarobljene životinje su serazmnožile u stado. Životinjsko mleko je oslobodilo ženu

produženog dojenja, smanjilo smrtnost dece i obezbedilonovu i pouzdanu hranu. Stanovništvo se uve#avalo, život je

postajao stabilniji i uredniji, a nadmo# tog plašljivog"skorojevi#a", oveka, postala je sigurnija na zemljinoj

kugli.

U me%uvremenu žena je ostvarivala najve#e ekonomskootkri#e -darežljivost zemlje. Dok je muškarac lovio, ona jeoko šatora ili kolibe vadila sve što joj je pri ruci, natlu, bilo jestivo. U Australiji se podrazumevalo da dok jemuškarac odsutan u lovu, žena iskopava korenje, bere vo#ei orahe sa drve#a, i sakuplja med, peurke, semenke isamonikle žitarice. &ak i danas, kod nekih australijskih

plemena, žitarice koje spontano rastu iz zemlje žanju se bez ikakvih pokušaja da se izdvoji i poseje seme. Indijanciiz doline reke Sakramento nikada nisu ni izašli iz togstadijuma. Nikada ne#emo otkriti kada je ovek prvi put

primetio funkciju semena i sa sakupljanja prešao nasejanje. Takvi poeci su istorijske misterije o kojimamožemo da razmišljamo i naga%amo, ali pouzdana saznanjanemamo. Mogu#e je da su, kada su ljudi poeli da sakupljajunezasejana zrna, semenke padale usput izme%u polja i

prebivališta i konano nagovestila veliku tajnu razvitka.Ljudi plemena Juang bacali su semenke zajedno u zemlju,

prepuštaju#i im da sebi na%u put gore. Domoroci naBorneusu, kre#u#i se po poljima, stavljali seme u rupe koje su

pravili zašiljenim štapom. Najprostija poznata obradazemlje je pomo#u ovog štapa ili "kopaa". Na Madagaskaru,

pre pedeset godina, putnik je još uvek mogao da vidi ženenaoružane zašiljenim štapovima, kako stoje u vrsti poputvojnika, a zatim, na znak, pobodu štapove u tlo, prevrnuzemlju, ubace seme, utabaju zemlju, pa prelaze na slede#u

brazdu. Druga faza u složenosti bilo je obra%ivanjemotikom: na štap za kopanje stavljen je šiljak od kosti i

jedan popreni komad koji je primao pritisak noge. Kada sušpanski osvajai stigli u Meksiko, ustanovili su daAsteki ne znaju ni za kakvo oru%e za obradu zemlje osim zamotiku. Sa pripitomljavanjem životinja I kovanjem metala,

bila je omogu#ena upotreba težih oru%a; motika je bila pove#ana na plug, a dublje prevrtanje zemlje je otkrilo


8/774

bogatstvo u zemlji koje je izmenilo celokupan razvoj oveka.Divlje biljke su bile pripitomljene, razvile su se novesorte, a stare su poboljšane.

Konano, priroda je nauila oveka ume#u spremanja zaliha,vrlini razboritosti,$5$ pojmu vremena. Posmatraju#idetli#e kako skladište žir u stablima i pele kakoskladište med u košnicama, ovek je - možda poslemilenijuma neštedljivog divljaštva - shvatio znaajostavljanja hrane za budu#nost. Pronašao je naine dasauva meso pomo#u dimljenja, usoljavanja, zamrzavanja; što

je još bolje, sagradio je ambare osigurane od kiše i vlage,gamadi i lopova, i sakupljao hranu u njima za meseceoskudice. Polako je postalo oigledno da se zemljoradnjommože obezbediti bolje i ravnomernije snabdevanje hranomnego lovom. Sa tom spoznajom ovek je napravio jedan od trikoraka koji su od životinje vodili ka civilizaciji - a to sugovor, zemljoradnja i pisanje.

Nije za pretpostaviti da je ovek odjednom prešao sa lovana zemljoradnju. Mnoga plemena su, poput amerikih

Indijanaca ostala stalno primirena u toj tranziciji -muškarci posve#eni lovu, a žene obra%ivanju zemlje. Nesamo što je promena po svoj prilici bila postepena, ve# nikada nije ni bila potpuna.&ovek je starom nainu prostododao nov nain obezbe%ivanja hrane; i najve#im delom krozsvoju istoriju on je više voleo staru hranu nego novu.Zamišljamo primitivnog oveka kako eksperimentiše sahiljadama proizvoda koje zemlja daje, da bi ustanovio,umnogome na štetu svoje line udobnosti, koji od njih možeda se jede bezbedno; zatim, kako ih sve više i više meša savo#em i koštunjavim plodovima, meso i ribu na koje je bionaviknut, ali uvek ezne za plenom lova. Primitivninarodi imaju pohlepnu sklonost prema mesu, ak i ako

uglavnom žive na žitaricama, povr #u i mleku. Ako nai%una leš nedavno uginule životinje, ishod #e verovatno bitiveliko pirovanje. Vrlo esto, vreme se uopšte ne gubi nakuvanje; plen se jede sirov, onoliko brzo koliko dobrimzubima može da se rastrgne i proždere; uskoro ne ostajeništa osim kostiju. Poznato je da se itava plemena ponedelju dana aste kitom koga je more izbacilo na obalu.Mada stanovnici Ognjene Zemlje umeju da kuvaju, oni viševole da jedu sirovo meso. Kada ulove ribu oni je ubiju takošto je ugrizu iza škrga, a onda je pojedu od glave do repa bezikakvog daljeg rituala. Nesigurnost u snabdevanju hranomuinila je da ovi primitivni ljudi bukvalno jedu skoro sve:rakove, morske ježeve, žabe, puževe, miševe, pacove, pauke,gliste, škorpije, moljce, stonoge, skakavce, gusenice,guštere, zmije, boe (udave), pse, korenje, vaške, insekte,larve, jaja reptila i ptica - nema tu niega što bar negdenije bilo poslastica, ili ak glavno jelo u jelovniku

primitivnih ljudi. Neka plemena su izvanredni strunjaciza lov na mrave; druga suše insekte na suncu, pa ih ondaostavljaju za neku gozbu; drugi skupljaju vaške jedni drugimaiz kose, pa ih jedu sa užitkom; ako može da se sakupi veliki

broj vaši da bi se napravila aromatina orba, njih sauzvicima radosti gutaju kao neprijatelje ljudskog roda.


9/774

Jelovnik nižih lovakih plemena jedva da se razlikuje od jelovnika viših vrsta ovekolikih majmuna.

Otkri#e vatre je ograniilo ovu opštu proždrljivost i sazemljoradnjom pomoglo da se ovek oslobodi lova. Kuvanjemse razlagala celuloza i skrob hiljade biljaka inaenesvarljivih u presnom stanju, a ovek se sve više i višeokretao žitaricama i povr #u kao glavnom osloncu. U istovreme, kuvanje je, umekšavanjem tvrdih namirnica, smanjilo

potrebu za žvakanjem, ime je poelo ono propadanje zubakoje spada u obeležja civilizacije.

Svim tim raznolikim predmetima ishrane koje smonabrojali, ovek je dodao najve#u od svih poslastica - svog

bližnjeg. Kanibalizam je u jedno vreme bio praktinosveopšta pojava. Na nju se nailazi kod skoro svih

primitivnih plemena, a me%u takve spadaju, ak i kasnijinarodi kao što su Irci, Iberijci, Pikti i Danci iz

jedanestog veka. U Gornjem Kongu, živi muškarci, žene ideca su slobodno kupovani i prodavani kao hrana. Na ostrvu

Nova Britanija ljudsko meso se prodavalo u prodavnicamakao što se meso stoke kod nas prodaje u mesarama. A nanekim Solomonskim Ostrvima, ljudske žrtve, pre svegažene, tovljene su kao prasi#i za gozbu.Stanovnici Ognjene Zemlje cenili su žene više nego pse,zato što, po njihovim reima, "psi imaju ukus kao vidra."

Na Tahitiju je neki stari polinezijski poglavicaobjašnjavao svoju ishranu Pjeru Lotiju : "Kada se ispee,

beli ovek ima ukus kao zrela banana." Me%utim, Fidžijancisu se žalili da je meso belaca suviše slano i žilavo, a da jemeso evropskog mornara bilo jedva mogu#e jesti; mesoPolinežanina je bilo ukusnije.

Koji je bio uzrok ovakvog obiaja ? Nije sigurno da se on pojavio, kako se ranije pretpostavljalo, zbog pomanjkanjadruge hrane; ako i jeste, jednom formirana sklonost jenadživela nestašicu druge hrane i postala snažna i osobitasklonost. Svugde je me%u primitivnim narodima krvsmatrana kao poslastica - nikada kao nešto užasavaju#e.&ak i primitivni vegetarijanci je sa užitkom konzumiraju.Ljudsku krv redovno piju plemena koja su inae dobrodušnai plemenita; ponekad kao lek, ponekad kao obred ili obiaj,esto u verovanju da #e onom ko je pije ona dati životnusnagu žrtve. Niko nije ose#ao nikakav stid što više voliljudsko meso; izgleda da primitivni ovek nije uvi%aonikakvu moralnu distinkciju izme%u hranjenja ljudskim ihranjenja životinjskim mesom. U Melaneziji je visokorastao društveni ugled poglavici koji je mogao da astisvoje prijatelje obrokom od peenog ljudskog mesa. "Kadaubijem neprijatelja," objašnjavao je jedan brazilskifilozof-poglavica, "sigurno je bolje pojesti ga nego gaostaviti da propadne ... Nije najgore biti pojeden, ve#

poginuti. Ako me ubiju sasvim je svejedno da li me mojneprijatelj pojede ili ne. Ali, ne mogu da zamislim ni jednudivlja koja bi imala bolji ukus od njega... Vi belci stestvarno previše gadljivi."


10/774

Taj obiaj je bez sumnje imao izvesne društvene prednosti.On je anticipirao Sviftov sarkastini predlog zakoriš#enje viška dece, a starima je davao priliku da umrukorisnom smr #u. Postoji taka gledišta po kojoj je pogrebnepotrebna rasipnost. Montenju je više varvarskiizgledalo muiti oveka do smrti pod maskom pobožnosti,što je bio obiaj u njegovo doba, nego ga ispe#i i pojesti

posle smrti. Jedni kod drugih moramo poštovati pogrešnashvatanja .

/II/. T e m e lj i i n d u s t r i j e

Vatra - Primitivna oru%a - Pletenje i grnarija -Gra%evinarstvo i prevoz - Trgovina i finansije

Ako je ovek poeo sa govorom, a civilizacija sa poljoprivredom, industrija je poela sa vatrom. Nju oveknije pronašao; verovatno je priroda proizvela to udotrenjem liš#a ili granica, udarom munje ili sluajnimspojem hemijskih supstanci; ovek je prosto pokazao duh

ekonominosti da podražava prirodu i korisno je upotrebi. Našao je hiljade primena za to udo. Možda se najpre njime poslužio kao bakljom da bi pobedio svog strašnogneprijatelja, mrak. Onda je vatru koristio radi toplote, pase slobodnije kretao iz rodnih tropskih predela ka manjeneplodnim zonama, postepeno sve više ine#i celu planetuljudskim staništem. Zatim ju je primenio na metale, koje jeomekšavao, kalio i kombinovao u oblike jae i gipkije odoblika u kojima su oni bili dospeli u njegove ruke. Vatra je

bila tako blagotvorna i neobina, da je zauvek ostala udoza primitivnog oveka, dostojna da se poštuje kao

božanstvo. On joj je prire%ivao bezbrojne obrede odanosti iuinio je središtem ili žižom (/focus/ na latinskom

znai ognjište) svoga života i doma. Brižljivo ju je nosiosa sobom, s jednog mesta na drugo, u svojim lutanjima, i nijedozvoljavao da se ugasi. &ak su Rimljani smr #u kažnjavalinepažljivu vestalku koja je dopustila da se sveta vatraugasi.

U me%uvremenu, usred lova, stoarenja i zemljoradnje, pronalazaki duh je bio živ, a primitivni um se muio danapravi mehanike sprave radi rešavanja ekonomskih

problema života. Isprva je ovek bio oito zadovoljan prihvatanjem onoga što mu je priroda nudila - plodovezemlje kao hranu, kožu i krzno životinja kao ode#u, pe#inena padinama brda kao prebivališta. Onda je, "možda"(jer, najve#i deo istorije je naga%anje, a ostalo je

predrasuda), podražavao oru%a i spretnost životinja: video je kako majmun baca kamenje i vo#e na neprijatelje, ili kakokamenom razbija orahe i školjke. Video je dabra kako gradi

branu, ptice kako prave gnezda i ku#ice, šimpanze kako podižu nešto nalik na kolibu. Divio se snazi njihovihkandži, zuba, kljova i rogova i vrstini njihove kože. I daose na posao da izradi alatke i oru%a koja bi liila na ova i

bila im ravna.&ovek je, kako je rekao Franklin, životinjakoja koristi alat, ali je i ovo, kao i druge razlike kojima


11/774

se toliko diimo, samo razlika u stepenu.

Mnoge alatke su ležale skrivene u biljnom svetu koji jeokruživao primitivnog oveka. Od bambusa je praviodrške, noževe, igle i boce; od grana je pravio mašice,klešta i mengele; od kore drveta i vlakana pleo je konopcei na hiljade vrsta ode#e. Najvažnije od svega, on je sebinapravio štap. Bio je to skroman pronalazak, ali su muupotrebe bile tako raznovrsne da ga je ovek oduvek smatraosimbolom snage i mo#i, poev od arobnog štapi#a iz bajkii pastirskog štapa, do Mojsijevog ili Aronovog štapa,

palice od slonovae rimskog konzula, kuke (/lituus/),/augura/ (sveštenika-proroka) i žezla sudije ili kralja.U zemljoradnji je štap postao motika; u ratu se pretvaraou kratko ili dugo koplje, ma ili bajonet. Isto tako, ovek

je koristio rudno bogatstvo i oblikovao kamenje u zbirkuoružja i oru%a: eki#e, nakovnje, kotli#e, strugae, vrhovestrela, testere, blanjalice, klinove, poluge, sekire i

bušilice. Iz predmeta životinjskog sveta pravio jekutlae, kašike, vaze, kr age, tanjire, šolje, brijae i kuke

od morskih školjki, a vrste ili meke alate od rogovlja ilislonovae, zuba i kostiju, dlake i kože životinja. Ve#inatih oblikovanih predmeta je imala ruke od drveta, spojenena vešte naine, povezane pletenicom od vlakana ilikonopom od životinjske tetive, a povremeno slepljeneneobinim smešama od krvi. Dovitljivost primitivnogoveka je verovatno bila jednaka - a možda i nadmašivala -dovitljivost modernog oveka. Mi se od njih razlikujemo podruštvenoj akumulaciji znanja, materijalima i alatkama,

pre nego po dubokoj superiornosti uma. Odista, primitivniljudi uživaju da svojim inventivnim duhom savladavaju

problematine situacije. Me%u Eskimima je omiljenazabava bila da odu na neko tegobno i pusto mesto i da se

tamo me%usobno nadme#u u smišljanju naina za rešavanježivotnih teško#a, jednostavno, bez ikakve opreme.

Ova primitivna veština se naroito manifestovala uume#u tkanja. I ovde je životinja oveku pokazala put.Paukova mreža, pti je gnezdo, ukrštanje i tekstura vlakanai liš#a u prirodnom vezu šume, dali su primer tako oit,da je sasvim verovatno da je tkanje bila jedna od najranijihumetnosti ljudskog roda. Kora drveta, liš#e i vlakna trave

bili su utkani u ode#u, tepihe i tapiserije, ponekad takoizvaredno lepe da im ni danas nema premca, ak i uz svesavremene mašine. Aleutskim ženama se dešava da utrošeitavu godinu na pletenje jedne haljine. (ebadi ode#a koju

prave severno-ameriki Indijanci bili su bogato ukrašeniobrubima i vezom od dlaka i niti tetiva obojenih sjajnim

bojama od soka od jagoda; "te boje su tako žive", kaže otacTeodut, "da se ni izdaleka ne mogu uporediti sa našim."opet je umetnost poela tamo gde je priroda odustala; kosti

ptica i riba, i tanki izdanci bambusa, glaani su u igle, atetive životinja su izvlaene u niti dovoljno tanke da moguda pro%u kroz ušicu najfinije današnje igle. Kora drveta jeudaranjem pretvarana u rogozine i sukna, koža je sušena za

pravljenje ode#e i obu#e, vlakna su uvrtana u najjai konac,


12/774

a od savitljivih grana i obojenih vlakana plele su se korpelepše od bilo kojih modernih tvorevina.

Srodna pletenju korpi, a možda i nastala iz njega, bila jeveština grnarstva. Glina kojom je korpa obložena da bi sespreilo da korpa ne izgori, stvrdnula se i stvorilanesagorivu ljusku koja je zadržala svoj oblik kada je korpa

bila izva%ena; to je "možda bila" prva faza u razvoju koji#e kulminirati u savršenom kineskom porcelanu. Ili sumožda neki komadi gline, ispeeni i stvrdnuti na suncu,nagovestili keramiarsku umetnost; samo jedan korakodatle bio je zamenjivanje sunca vatrom i pravljenje odzemlje bezbrojnihoblika posuda za svakovrsnu upotrebu - zakuvanje, skladištenje i prevoz i na kraju za uživanje uraskoši i za ukrašavanje. Šare utisnute noktom ilialatkom na vlažnoj glini spadaju u prve oblike umetnosti, amožda i u poetke pisanja.

Od gline osušene na suncu, primitivna plemena su pravilaopeke i #erpi i stanovala, da tako kažemo, u grnariji.

Ali to je bila kasna faza graditeljske umetnosti, kojom sekoliba od blata "divljaka", u lancu neprekidnog razvitka,

povezivala sa briljantnim keramikim ploicama u Ninivii Vavilonu. Neki primitivni narodi, kao Vedah na Cejlonu,nisu uopšte imali staništa, i zadovoljavali su se zemljom inebom. Neki drugi, kao Tasmanci, spavali su u šupljimstablima. Uro%enici na Novom Južnom Velsu živeli su u

pe#inama. Drugi, kao na primer, Bušmani, tu i tamo su odgrana pravili zaklone od vetra, ili re%e, pobijalizašiljene motke u zemlju ije su vrhove prekrivalimahovinom i granicama. Iz takvih zaklona od vetra, kadasu dodate stranice, razvila se koliba, na koju se nailazi koduro%enika Australije u skoro svim njenim fazama od male

kolibe od grana, trave i zemlje dovoljne da zaklone dve ilitriosobe, do velikih koliba koje mogu da prime trideset iviše duša. Nomadski lovci ili stoari više su volelišator koji su mogli da nose sa sobom kud god bi ih lovodveo. Viši tip primitivnih naroda, kao što su amerikiIndijanci, u gradnji su koristili drvo. Na primer, Irokezisu od drveta sa kojeg nije bila skinuta kora, podizali

prostrane gra%evine po petstostopa dugake u kojima jemoglo da se smesti mnogo porodica. Konano, uro%eniciOkeanije pravili su prave ku#e od pažljivo iseenih dasakai evolucija drvenog staništa je bila završena.

Da bi stvorio sve bitne elemente ekonomske civilizacije, primitivnom oveku je bio potreban razvoj samo još u trioblasti, a to su: sredstva prevoza, metode trgovine isredstva razmene. Nosa koji nosi tovar iz modernog aviona

pokazuje najraniju i najkasniju fazu u istoriji transporta.U poetku je, nema sumnje, ovek sam sebi bio tegle#a marva,osim ako nije bio oženjen; do dana današnjeg, u ve#inisluajeva, u južnoj i istonoj Aziji, ovek je i kola i mazgai sve. Onda je izumeo konopce, poluge i koturae. Pobedio jei natovario životinju; prve sanke je napravio onda kada jenjegovo govee po zemlji vuklo grane na koje su bile


13/774

natovarene stvari;$6$ Pod sanke je stavljao balvane kaovaljke; rezao je balvan popreno i tako napravio jedan odnajve#ih pronalazaka - toak. Tokove je stavio pod sanke inapravio kolica. Druge balvane je povezivao kao splavove,ili ih izdubio i pravio kanue. A vodotokovi su postalinajpogodniji putevi transporta. Po kopnu se isprva kretao

besputnim poljima i brdima, zatim po stazama, i na kraju podrumovima. Prouavao je zvezde i vodio karavane preko

planina i pustinja pronalaze#i svoju maršutu na nebu.Smelo je veslao ili jedrio od ostrva do ostrva i konano

prelazio okeane da bi širio svoju skromnu kulturu sakontinenta na kontinent. I tu su tako%e glavni problemi

bili rešeni pre nego što je poela pisana istorija.

Pošto su ljudske veštine i prirodna bogatstva raznovrsnoi nejednako raspore%eni, nekom narodu može bitiomogu#eno, zahvaljuju#i razvoju specifinih talenata, ili

blizini potrebnog materijala, da proizvodi odre%ene predmete sa manje troškova nego njegovi susedi. On takve predmete proizvodi više nego što ih troši, pa višak nudi

drugim narodima u zamenu za njihove proizvode; tako nastajetrgovina. &iba Indijanci u Kolumbiji izvozili su kamenuso kojom je njihova teritorija obilovala, a za uzvratdobijali žitarice koje nisu mogle da se gaje na njihovojneplodnoj zemlji. Neka sela amerikih Indijanaca su skoro

potpuno bila orijentisana na pravljenje vrhova za strele,neka u Novoj Gvineji na pravljenje grnarije, neka u Africina kovaki zanat, ili na izradu amaca ili kopalja. Takvaspecijalizovana plemena ili sela ponekad su dobijala imena

po svojim zanatima (Smit, tj. kova, Fišer, tj. ribar,Poter, tj. lonar...), a ta imena su vremenom davanaspecijalizovanim porodicama. Trgovina viškovima bila jeisprva me%usobna razmena poklona. &ak i u naše doba

proraunatosti, poklon (samo ruak, recimo) ponekad prethodi trgovakom poslu ili se njime zakljuuje. Razmena je bila olakšana ratom, pljakom, dankom, globama inaknadom; roba je morala da se održi u prometu! Postepenose razvio redovan sistem trampe, pa su uspostavljanitrgovaki punktovi, pijace, bazari - povremeno, zatim

periodino, pa zatim permanentno -gde su oni koji imajuneki predmet u višku mogli da ga ponude za neki predmetkoji im treba.

Dugo vremena je trgovina bila ustvari ista razmena, ivekovi su prošli pre nego što je izmišljeno prometnosredstvo od vrednosti radi bržeg obavljanja trgovine. Dajak(pripadnik malajskog naroda) se mogao videti kako danimaluta po bazaru, sa loptom pelinjeg voska u ruci, i tražimušteriju koja bi mogla da mu u zamenu ponudi nešto što

bi za njega bilo odkoristi. Najranija sredstva razmene su bili predmeti koji su naješ#e traženi, i koje bi svakouzeo u pla#anju: urme, so, kože, ukrasi, oru%a, oružje; utakvom prometu, dva noža su bila jednaka paru arapa, svetroje jednom #ebetu, sva etiri predmeta jednoj pušci, svih

pet jednom konju; dva zuba severnog jelena (losa) davala su seza jednog ponija, a osam ponija za ženu. Jedva da i postoji


14/774

neka stvar koju neki narod u neko vreme nije koristio kaonovac: pasulj, udice, školjke, biseri, seme kakaovca, aj,

biber, i na kraju ovce, svinje, krave i robove. Govee je bilo pogodna standardna vrednost i sredstvo razmene me%ulovcima i stoarima; ono je uzgojem donosilo korist, a nijemoralo da se nosi, ve# je hodalo samo. &ak i u Homerovodoba, vrednost ljudi i stvari je izražavan kroz goveda:Diomedov oklop je vredeo devet grla goveda, sposoban rob jevredeo etiri. Rimljani su koristili srodne rei - /pecus/(blago, stoka) i /pecunia/ (imovina) - zagoveda i novac, asliku vola su stavljali na svoje prve novi#e. (Engleskerei /capital/, /chattel/ i /cattle/ tj. kapital, pokretnaimovina i goveda, sežu unazad preko Francuza do latinskog/capitale/, što znai imovina: a ona opet potie od rei/caput/, što znai glava, tj. grlo stoke.) Kada se poelo saiskopavanjem metala, oni su polako zamenili ostale

predmete kao merila vrednosti; bakar, bronza, gvož%e i,konano - zbog toga što su predstavljali velike vrednosti umaloj zapremini i težini - srebro i zlato, postali su novacoveanstva. Izgleda da napredak od robe kao sredstva

pla#anja do metalnog novca nisu napravili primitivniljudi; istorijskim civilizacijama je bilo ostavljeno daizmisle kovanje novca i kredit i da tako još više olakšajurazmenu viškova, i da opet oveku pove#aju bogatstvo iudobnost.

/III/. E k o n o m s k a o r g a n i z a c i j a

Primitivni komunizam - Uzroci njegovog nestanka -Poreklo privatne svojine - Ropstvo - Klase

Trgovina je u velikoj meri uznemirila primitivni svet, jerdok se nije pojavila, donose#i novac i profit za sobom, nije

bilo svojine, pa je shodno tome i upravljanja (oblika vlasti) bilo malo. U ranim fazama ekonomskog razvoja, svojina je bila ograniena najve#im delom na stvari za linuupotrebu. Smisao svojine je tako strogo primenjivan natakve predmete da su oni (ak i žena) sahranjivani savlasnikom. On je tako slabo primenjivan na stvari kojeovek nije lino koristio da je u takvim sluajevima,smisao svojine, budu#i daleko od toga da bude uro%en ili

prirodan, trebalo stalno pojaavati i usa%ivati.

Skoro svugde me%u primitivnim narodima, zemlja je bila u posedu zajednice. Izgleda da su severno-amerikiIndijanci, domoroci u Peruu, plemena iz &itagong Hila uIndiji, stanovnici Bornea i ostrva Južnog Morazajedniki posedovali i obra%ivali zemlju i plodovedelili me%u sobom. "Zemlja je", govorili su OmahaIndijanci, "kao voda i vetar - nešto što se ne može

prodati." Na Samoi je pojam prodaje zemljišta bio nepoznat pre dolaska belaca . Profesor Rivers je ustanovio dakomunizam još uvek postoji u Melaneziji i Polineziji, amože se danas na#i i u unutrašnjosti Liberije.

Samo je manje raširen bio komunizam u hrani. Me%u


15/774

"divljacima"je bilo uobiajeno da ovek koji ima hranedeli istu sa ovekom koji je nema, da se putnici nahrane u

bilo kom domu koji odaberu za predah na putu, kao i dasusedi pomažu zajednice koje je poharala suša. Ako je oveku šumi seo da pojede svoj obrok, od njega se oekivalo daglasno pozove nekog da do%e i podeli ga sa njim, pre negošto bi smeo sam da ga spravom pojede. Kada je Terner priao

jednom Samoancu o siromasima u Londonu, "divljak" ga jezapanjeno ispitivao:"Kako to? Nema hrane ? Nema

prijatelja? Nema ku#e da se u njoj živi? Gde je on odrastao?Zar nema ku#a koje pripadaju njegovim prijateljima?"Gladni Indijanac je imao samo da zatraži, pa da dobije; makoliko da je mala bila zaliha, on je dobijao hranu ako mu je

bila potrebna; "nikom ne može da nedostaje hrana dok godima kukuruza svugde po gradu." Me%u Hotentotima je bioobiaj da onaj ko ima više od ostalih deli svoj višak svedok svi ne budu jednaki. Beli putnici u Africi pre dolaskacivilizacije primetili su da su hrana ili drugedragocenosti koje bi poklonili "crnom oveku" odmah bilirazdeljeni; kada bi nekom od njih bilo poklonjeno odelo,

darodavac bi ubrzo ustanovio da primalac poklona nosišešir, neki njegov prijatelj nosi pantalone, a kaput nekidrugi prijatelj. Eskim lovac nije imao lino pravo na svojulov; plen je morao biti razdeljen stanovnicima sela, aoru%e i zalihe hrane bile su zajednika imovina svih.Severno-amerike Indijance je kapetan Karver opisao kao"neupu#ene u bilo kakvo razlikovanje svojine, osim

predmeta za ku#nu upotrebu... Oni su jedni prema drugimakrajnje velikodušni i sve što imaju u višku daju

prijateljima kojima te stvari nedostaju." "Ono što jeizuzetno iznena%uju#e," beleži jedan misionar, "jestevideti ih kako jedni s drugima postupaju sa blagoš#u iuvi%avnoš#u koju ne možete sresti kod obinih ljudi u

najcivilizovanijim nacijama. Ovo, bez sumnje, potie odinjenice da su tim divljacima nepoznate rei -moje- i -tvoje-, za koje sv.Hrizostom veli da u našim srcima gase žarmilosr %a i potpaljuju pohlepu." "Video sam ih", kaže drugi

posmatra,"kako dele plen me%u sobom kada su povremenomorali da dele nešto na mnogo delova; ne mogu da se setimni jednog jedinog primera da je došlo do sva%e ili da sunašli grešku u raspodeli, da su dobili manji deo ili da suimali bilo kakav prigovor. Oni bi radije legli praznaželuca nego na sebe uzeli odgovornost da su zapostaviliugrožene...Oni na sebe gledaju samo kao na jednu veliku

porodicu."

Zašto je ovaj primitivni komunizam išezao kada su seljudi izdigli do neega što sa izvesnom pristrasnoš#unazivamo civilizacijom? Samner je smatrao da sekomunizam pokazao nebiološkim, i da je bio smetnja u

borbi za egzistenciju; da je davao nedovoljan podsticajinventivnosti, marljivosti i štedljivosti; i, da je propustda se nagrade sposobniji, a kazne manje sposobni, doprineoizjednaavanju uinka, što je bilo nepovoljno za razvoj iliza uspešno takmienje sa drugim grupama.. Loskil je nekaindijanska plemena opisao kao "toliko lenja da sami nisu


16/774

ništa ni sejali, ve# se u potpunosti oslanjali na oekivanjeda drugi ne#e odbiti da podele svoje proizvode sa njima.Pošto oni marljivi na taj nain ne uživaju plodove svogarada više od neradnika, oni svake godine sve manje seju."Darvin je smatrao da je savršena jednakost me%udomorocima Ognjene Zemlje bila kobna za oekivanje da #e

postati civilizovani; ili, kako su možda stanovniciOgnjene Zemlje mogli da to izraze, civilizacija bi bilakobna za njihovu jednakost. Komunizam je doneo izvesnusigurnost svima koji su preživeli bolesti i nesre#enastale zbog siromaštva i neznanja primitivnog društva;ali on ih nije izvukao iz tog siromaštva. Individualizam

je doneo bogatstvo, ali je doneo i nesigurnost i ropstvo. On je stimulisao latentne snage sposobnijih ljudi, ali je pojaao životno nadmetanje i uinio da ljudi sa ogor enjemdoživljavaju siromaštvo, koje, ini se nije tlailo nikoga,onda kada je bilo jednako raspodeljeno.$7$

$8$ Komunizam je mogao da opstane lakše u društvima ukojima su ljudi bili uvek u pokretu, a opasnost i oskudica

uvek prisutni. Lovci i stoari nisu imali potrebe za privatnom svojinom u obliku zemlje; ali, kada jezemljoradnja postala ustaljen nain života ljudi, ubrzo se

pokazalo da je zemljoradnja bila najplodotvornija onda kadasu nagrade za revnosno ratarenje priticale porodici koja senjime bavila. Stoga - pošto postoji prirodna selekcijainstitucija i ideja, kao i pojedinaca i grupa - prelaz sa lovana zemljoradnju doneo je promenu sa plemenske svojine na

porodinu svojinu; najekonominija proizvodna jedinica postala je jedinica vlasništva. Pošto je porodica sveviše poprimala patrijarhalni oblik, sa vlaš#ukoncentrisanom kod najstarijeg muškarca, svojina je sveviše postajala individualizovana, pa se javilo lino

nasledstvo.&esto bi neki preduzimljivi pojedinacnapuštao porodinu luku i upuštao se u opasne pothvateizvan tradicionalnih granica i uz velike napore iskr io

par e šume, džungle ili isušio neko movarno zemljište;takvu je zemlju uvao ljubomorno kao svoju vlastitu, pa jedruštvo na kraju priznalo to njegovo pravo, i tako je zaetanova forma individualne svojine. Kako se pritisak

populacije pove#avao, a starija zemljišta bivalaiscrpljena, slini meliorativni zahvati su se nastavili usve širim krugovima, sve dok, u složenijim društvima,individualno vlasništvo nije postalo dnevna zapovest.Pronalazak novca potpomogao je ove inioce time što jeolakšavao akumulaciju, transport i prenos vlasništva.Stara plemenska prava i tradicije su se reafirmisala unominalnom vlasništvu nad zemljom koje su imali seoskaopština ili kralj, kao i povremenim preraspodelamazemljišta. Ali, posle perioda prirodne oscilacije izme%ustarog i novog, privatna svojina je bila jasno utvr %ena tj.uspostavljena kao ekonomska institucija istorijskogdruštva.

Zemljoradnja je, generišu#i civilizaciju, dovela ne samo do privatne svojine, ve# i do ropstva. U isto lovakim


17/774

zajednicama ropstvo je bilo nepoznato; žena i deca lovaca bili su dovoljni za obavljanje ku#anskih poslova. Kodmuškaraca se uzbudljiva delatnost lova ili ratovanjasmenjivala sa iznurenom tromoš#u i sitoš#u ilimirovanjem. Karakteristina lenjost primitivnih naroda

potekla je, po svoj prilici, iz ove navike sporogoporavljanja od umora posle bitke ili lova; to nije bila utolikoj meri lenjost, koliko poinak. Da bi se ovaisprekidana aktivnost pretvorila u redovan rad, bile su

potrebne dve stvari: svakidašnja obrada zemlje iorganizacija rada.

Organizacija ostaje labava i spontana tamo gde ljudi rade zasebe. Tamo gde se radi za druge, organizacija rada u konanojanalizi zavisi od prinude. Rast zemljoradnje i nejednakostljudi doveli su do toga da društveno jaki zapošljavajudruštveno slabe. Tek tada se pobednik u ratu dosetio da jesamo živ zarobljenik dobar zarobljenik. Masakriranje ikanibalizam su bili sve re%i, a razvijalo se ropstvo. Bilo

je to veliko moralno poboljšanje kada su ljudi prestali da

ubijaju ili jedu svoje bližnje, te ih samo pretvarali urobove. Slian razvoj u ve#im razmerama se može videtidanas, kada neka nacija pobednik u ratu više ne istrebljujeneprijatelja, ve# ga porobljava uz obešte#enja. Kada seropstvo ustalilo i pokazalo unosnim, ono se širilo takošto su na njega osu%ivani bankroteri i dužnici inepopravljivi kriminalci, a preduzimani su i specijalni

prepadi za hvatanje robova. Ratovi su pomogli stvaranjeropstva, a ropstvo je pomagalo da se vode ratovi.

Verovatno je kroz stole#a ropstva ljudski rod stekao svojetradicije i navike teškog rada. Niko ne bi obavio nekitežak ili dugotrajan posao ako bi mogao da ga izbegne bez

fizike,ekonomske ili društvene kazne. Ropstvo je postalodeo discipline kojom se ovek pripremio za industriju. Ono je posredno unapredilo civilizaciju, utoliko što jeuve#alo bogatstvo i - za manjinu - stvorilo dokolicu. Poslenekoliko vekova ljudi su to prihvatili zdravo za gotovo.Aristotel je tvrdio da je ropstvo prirodno i neizbežno, asveti Pavle je dao svoj blagoslov za ono što je moraloizgledati, do njegovog vremena, kao religiozno ure%enainstitucija.

Postepeno, kroz zemljoradnju i ropstvo, kroz podelu rada iinherentnu razliitost ljudi, srazmerna jednakost

primitivnog društva bila je zamenjena nejednakoš#u iklasnim podelama. "Uprimitivnoj grupi po pravilu nenalazimo razliku izme%u roba i slobodnjaka, tu nemakmetstva, nema kasta, i malo ili nimalo razlike izme%u

poglavice i pripadnika plemena." Polako jesve ve#asloženost alatki i zanata, nevešte i slabe podredilaveštima i snažnima. Svaki pronalazak je bio novo oružje urukama snažnih i još više ih jaao u vladanju iiskoriš#avanju slabih.$9$ Nasle%e je dodalo nadmo#nu

priliku nadmo#nim posedima i raslojilo nekada homogenadruštva u zbrku klasa i kasta. Bogati i siromašni su


18/774

postali razorno svesni bogatstva i siromaštva; rat klasa poeo je da se provlai kao crvena nit kroz itavu istoriju;i sama država se javila kao neophodan instrument zaregulisanje klasa, zaštitu svojine, vo%enje rata iorganizovanje mira.

Poglavlje /III/

POLITI&KI ELEMENTI CIVILIZACIJE

/I/. Izvori vlasti

Instinkt asocijalnosti - Primitivni anarhizam - Klan i pleme -Kralj - Rat

&ovek nije dragovoljno društvena životinja. Muškarac sedruži sa svojim bližnjima manje zbog želje, a više zbognavike, oponašanja i pod pritiskom okolnosti; on društvone voli u toj meri, koliko se plaši samo#e. On se povezuje

sa drugim ljudima zato što ga osamljivanje dovodi uopasnost i zato što mnoge stvari može da obavi boljezajedno s nekim nego sam. U svom srcu on je osamljeniindividualac, smelo suprotstavljen svetu. Da su se stvariodvijale po volji prosenog oveka, država verovatnonikada ne bi ni postojala. &ak i danas on joj se odupire, uisti red svrstava i smrt i poreze, i ezne za vladom koja #ešto manje vladati. Ako i zahteva brojne zakone, to je samozato što je siguran da su oni potrebni za njegovog suseda. Onlino je nefilozofski anarhista i zakone u svom sluajusmatra suvišnim.

U najprimitivnijim društvima jedva da i postoji neka

vlast. Primitivni lovci su skloni da prihvate propis samokada pri%u lovakoj skupini i pripremaju se za akciju.Bušmani obino žive u usamljenim porodicama. AfrikiPigmeji i najprimitivniji uro%enici Australije samo

privremeno pristaju na politiku organizaciju, pa se zatimrasturaju i vra#aju svojim porodinim grupama. Tasmancinisu imali poglavice, ni zakone, ni redovnu vlast. NarodVedah na Cejlonu formirao je male okruge po porodinomsrodstvu, ali nije imao vlast. Narod Kubu na Sumatri "živi

bez ljudi na vlasti", i svaka porodica sam upravlja sobom.Stanovnici Ognjene Zemlje žive u grupama retko ve#im oddvanaest ljudi, a Tungu u grupama koje obuhvataju jedvadesetak šatora. Australijska horda retko ima više odšezdeset duša. U takvim sluajevima, udruživanje isaradnja imaju posebne ciljeve, kao što je lov; to se nikadane pretvara u bilo kakav politiki poredak.

Najraniji oblik trajne društvene organizacije bila je klan-grupa srodnih porodica koja zauzima zajedniki komadzemlje, ima istog totema, i kojom vladaju isti obiaji ilizakoni. Kada se grupa klanova ujedinila pod istim

poglavicom, bilo je formirano pleme, i to je bio drugikorak na putu ka državi. Ali to se sporo razvijalo; mnoge


19/774

grupe nisu uopšte imale poglavice, a još više njih suizgleda trpele poglavicu samo za vreme vo%enja rata.Umesto demokratije koja u naše doba deluje pomaloklonulo, nju nalazimo u najboljem vidu kod nekolikih

primitivnih grupa gde postoje#e upravljanje predstavljasamovladavinu glavara porodica klana i nikakva samovoljnavlast nije dopuštena. Irokezi i Delaver Indijanci nisu

priznavali nikakve zakone ili ogranienja izvan prirodnog poretka porodicei klana; njihove poglavice su imaleskromna ovlaš#enja, koja su plemenske starešine mogle daukinu u svako doba. Omaha Indijancima je upravljalo Ve#esedmorice koji bi odmeravali rešenja sve dok ne bi

postigli jednoglasan dogovor. Ako tome dodamo i SavezIrokeza kojim su se mnoga plemena udružila i poštovalazadatu re da #e održavati mir, vidi se da ne postoji veliki

jaz izme%u ovih "divljaka" i modernih država koje se samodeklarativno obavezuju na mir u Ligi naroda.

Rat je ono što stvara poglavicu, kralja i državu, kao štooni stvaraju, to jest vode rat. Na Samoi poglavica je imao

vlast u toku rata, a u drugim vremenima niko nije mnogoobra#ao pažnju na njega. Kod Dajaka je vlast postojala samona taj nain što je svaka porodica imala poglavara; usluaju borbe birali su najhrabrijeg ratnika da ih predvodii bespogovorno ga slušali; ali, im bi sukob bio okonan,oni bi ga bukvalno oterali da radi svoj posao. U mirnimintervalima, sveštenik ili glavni vra su bili ti koji suimali najviše mo#i i uticaja. A kada se konano razvilostalno kraljevstvo kao uobiajen oblik vladavine me%uve#inom plemena, ono je spajalo i nastalo iz funkcijaratnika, oca i sveštenika. Društvima vladaju dve snage- umiru re, u ratu ma; sila se koristi samo kadaindoktrinacija ne uspe. Zakon i mit idu zajedno vekovima,

sara%uju#i ili se smenjuju#i u vladanju oveanstvom; sve donaših dana, nijedna država se nije usudila da ih razdvoji, amožda #e sutra biti ponovo sjedinjeni.

Kako je rat doveo do države ? Ne bi se reklo da su ljudi prirodno naklonjeni ratu. Neki primitivni narodi susasvim miroljubivi; Eskimi nisu mogli da shvate zaštoEvropljani iste miroljubive vere love jedni druge kao fokei otimaju jedni drugima zemlju. "Kako je to dobro" -apostrofirali su svoju zemlju - "kad ste pokriveni snegom iledom ! Kako je dobro što su stene u kojima je zlato isrebro, za kojima hriš#ani toliko žude, pokriveni satoliko snega da ne mogu da ga se doepaju! Vašanedelotvornost nas ini sre#nim i spasava nas oduznemiravanja." Pa ipak, primitivni život bivao jeokrvavljen povremenim ratom. Lovci su se borili za dobralovišta još bogata plenom, stoari su se tukli za nove

pašnjake za svoja stada, zemljoradnici su ratovali zanetaknuto zemljište; a svi oni su se povremeno borili da biosvetili neko ubistvo, ili da bi ovrsnuli idisciplinovali svoj podmladak, ili da bi prekinuli

jednolinost života, ili jednostavno radi pljake isilovanja, a vrlo retko radi religije. Postojale su


20/774

konvencije i obiaji kojima se ubijanje ograniavalo, kao ikod nas - odre%eni sati, dani, sedmice ili meseci za vremekojih nijedan otmeni divljak ne bi ubijao; odre%enizvaninici se nisu smeli napasti, odre%eni putevi su

proglašavani neutralnim, odre%ene tržnice i skloništaodvojeni za mir; tako je Savez Irokeza održavao "Velikimir" tri stotine godina. Ali u ve#ini sluajeva, rat je bioomiljeno sredstvo prirodne selekcije me%u primitivnimnarodima i grupama.

Njegove konsekvence su bile beskonane. Rat je imao ulogusurovog eliminatora slabih naroda, a podizao je nivoljudskog roda u pogledu hrabrosti, nasilnosti, okrutnosti,inteligencije i veštine. Stimulisao je pronalazaki duh,stvorio oružja koja su kasnije postala korisne alatke, iratne veštine koje su postale mirnodopske umetnosti.(Koliko puteva danas poinje u strategiji, a završava utrgovini!) Iznad svega, rat je istopio komunizam i anarhiju,uveo organizaciju i disciplinu i doveo do porobljavanjazarobljenika, subordinacije klasa i razvoja vlasti. Svojina

je bila majka, a rat je bio otac države.

/II/. Država

Organizacija prinude - Seoska zajednica - Psihološkauporišta države

"Horda plavokosih grabljivaca," kaže Nie, "soj osvajaa igospodara, koja sa svom svojom ratnikom organizacijom isvom svojom snagom organizovanja spušta svoje strašnešape na stanovništvo, brojano verovatno izuzetnonadmo#na, ali još uvek bezoblina, ... tako izgleda zaetakdržave." "Država za razliku od plemenske organizacije,"

kaže Lester Vord, "poinje sa osvajanjem jednog plemena odstrane drugog." "Svugde," kaže Openhajmer,"nailazimo naneka ratoborna plemena koja probijaju granice nekog manjeratobornog plemena, koja se uvrš#uju kao plemstvo, i kojaosnivaju svoju državu.," Po Gumplovicu, država je ishodosvajanja, uvrš#ivanje pobednika kao kaste koja vlada

pobe%enima. "Država je," kaže Samner,"proizvod sile iegzistira pomo#u sile."Obino, neko pleme lovaca i stoara nasilno pokori nekunaseljenu grupaciju zemljoradnika. Jer, zemljoradnja ljudeui miroljubivom ponašanju, privikava ih na svakidašnjurutinu i iznuruje ih celodnevnim mukotrpnim radom; takviljudi akumuliraju bogatstvo, ali zaboravljaju ratnikaume#a i ose#aje. Lovac i stoar, naviknuti na opasnost ivini ubijanju, gledaju na rat samo kao na jedan drugaiji,tek nešto opasniji vid lova; kada šuma prestane da im dajedivlja u izobilju, ili kada se stada smanje zbog prore%enog

pašnjaka, oni sa zaviš#u gledaju bogate seoske njive, salako#om smisle neki uverljiv razlog za napad, upadaju,osvajaju, porobljavaju i vladaju.$10$

Država je kasni fenomen i jedva da se javlja pre epohe pisane istorije. Jer, ona pretpostavlja promenu u samom


21/774

principu društvene organizacije - od krvnog srodstva kavladavini, a u primitivnim društvima ono prvo je pravilo.Vlast uspeva najbolje tamo gde povezuje razliite prirodnegrupe u probitano jedinstvo poretka i trgovine. &ak itakvo osvajanje retko je trajno, osim u sluajevima kad jenapredak pronalazaka ojaao one snažne, stavljaju#i im uruke nova oru%a i oružja za suzbijanje pobune. U

permanentnom osvajanju, naelo vladavine teži da postane prikriveno i bezmalo nesvesno.Francuzi koji su se pobunili 1789.godine jedva su shvatali, sve dok ih KamijDemulen nije podsetio, da je aristrokratija, koja je njimavladala hiljadu godina, bila došla iz Nemake I pokorilaih silom. Vreme sve ini svetim, tj. sve opravdava.&ak inajbesramnija kra%a postaje sveta i nepovrediva svojina urukama pljakaševih unuka. Svaka država se zainje u

prinudi; ali, navike pokornosti postaju sadržaj svesti iubrzo svaki gra%anin treperi od odanosti zastavi.Gra%anin je u pravu, jer ma kako da država poinje, onauskoro postaje za poredak neophodno uporište. Doktrgovina ujedinjuje klanove i plemena, javljaju se odnosi

koji ne zavise odsrodstva ve# od blizine, od susedstva, paotuda zahtevaju artificijelan, smišljen, principregulacije. Seoska zajednica može da posluži kao primer:ona je istisnula pleme i klan kao vid lokalne organizacijei dostigla jednostavnu, skoro demokratsku vlast nad malim

podru jima kroz skup poglavara porodica. Ali, samo postojanje i broj takvih zajednica stvorili su potrebu zanekom spoljnom silom koja bi mogla da reguliše njihoveme%usobne odnose i koje bi utkala u ve#u ekonomsku mrežu.Država, mada udovišna u svom zaetku, zadovoljila je ovu

potrebu. Ona je postala ne samo organizovana sila, ve# iinstrument za prilago%avanje interesa hiljade sukobljenihgrupa koje sainjavaju složeno društvo. Ona je širila svoje

pipke mo#i i zakona nad sve ve#im i ve#im podru jima i,mada jespoljni rat uinila razornijim nego ranije, ona je proširila i održavala unutrašnji mir. Država se možedefinisati kao unutrašnji mir za spoljni rat. Ljudi suzakljuili da je bolje da pla#aju poreze nego da se tuku me%usobom i da je bolje da pla#aju danak jednom velianstvenom

pljakašu nego da ih sve podmi#uju. Šta je jedan periodme%uvlaš#a znaio za društvo naviknuto na vlast može se

prosuditi iz ponašanja narodaBaganda, u kom je, kada jekralj umro, svaki ovek morao da se naoruža; jer, odmetnicisu se pobunili, ubijali i pljakali gde god su stigli. "Bezautokratske vladavine," rekao je Spenser, "evolucijadruštva nije mogla ni poeti."

Država koja bi se oslanjala samo na prinudu brzo bi propala, jer mada su ljudi prirodno lakoverni, oni sutako%e prirodno svojeglavi, a vlast je, poput poreza,najuspešnija kada je nevidljiva i posredna. Zbog toga jedržava, da bi se održala, koristila i smišljala brojneinstrumente indoktrinacije -porodicu, crkvu, školu - da biu duši gra%anina izgradila naviku lojalnosti i ponosa.Time je uštedela hiljadu policajaca i pripremila javnomnjenje za onu poslušnu koherentnost koja je neophodna za


22/774

rat. Iznad svega, vladaju#a manjina je nastojala sve više iviše da transformiše svoju prisilnu vlast u mnoštvozakona, koji bi, dok se ta vlast konsoliduje, narodu pružilidobrodošlu sigurnost i red, i kojima bi se priznala

prava"podanika"$11$ u dovoljnoj meri da se pridobijenjegovo prihvatanje zakona i pristajanje na Državu.

/III/. Zakon

Bezakonje - Zakon i obiaj - Osveta - Globe - Sudovi - Božjisud - Dvoboj - Kazna - Primitivna sloboda

Zakon dolazi sa svojinom, brakom i vladom; najprimitivnijadruštva uspevaju da se bez njega snalaze. "Živeo sam sazajednicama divljaka u Južnoj Americi i na Istoku," rekao

je Alfred Rasel Valas, "koji nemaju zakone ili sudove, ve# slobodno izražavanje javnog mnjenja. Svaki ovek s punoobzira poštuje prava svojih saplemenika i bilo kakvokršenje tih prava se dešava retko ili se uopšte ne dešava.U takvoj zajednici su svi skoro jednaki." Herman Melvil

slino piše o stanovnicima Markeških Ostrva: "Dok samživeo me%u Tajpiima, niko nikada nije bio osu%en ni zakakvo nasilje u odnosu na društvo. U toj dolini je sve išlosa besprimernim skladom i blagoš#u, usudi#u se da tvrdim,u najotmenijoj, najplemenitijoj i najpobožnijoj zajednicismrtnika u hriš#anskom svetu." Nekadašnja Ruska vladaosnovala je sudove na Aleutskim Ostrvima, ali u toku

pedeset godina ovi sudovi uopšte nisu imali posla."Krivina dela i prestupi," izveštava Brinton," tako suretki u društvenom sistemu Irokeza da bi jedva moglo i dase kaže da oni imaju krivini zakonik." To su idealni -možda idealizovani - uslovi za ijim povratkom anarhistineprestano eznu.

Treba dati izvesne dopune ovim izveštajima. Primitivnadruštva su srazmerno oslobo%ena zakona najpre zbog togašto njima vladaju obiaji koji su kruti i nepovredivi kao

bilo koji zakon, a drugo, zato što se prestupi u vidu nasilja,u poetku, smatraju privatnom stvari i prepuštaju se linojkrvnoj osveti.

Ispod svih ovih drušvenih fenomena leži velika /terra//firma/ obiaja, ta kamena podloga vremenom osveštanihnaina mišljenjai delanja koja društvu obezbe%uje nekumeru sigurnosti i reda u toku svakog odsustva, promene i

prekida zakona. Obiaj pruža grupi istu stabilnost kojunasle%e i instinkt daju vrsti, a navika pojedincu. Rutina jeta koja kod ljudi održava zdravu pamet; jer kada ne bi bilošablona po kojima bi misao i akcija mogli da se kre#u sanesvesnom lako#om, um bi bio stalno kolebljiv, pa bi ubrzo

potražio utoište u ludilu. Zakon ekonomije prodire uinstinkt i naviku, u obiaj i konvenciju: najprikladnijinain reagovanja na ponovljene stimuluse ilitradicionalne situacije je automatska reakcija. Misao iinovacija remete pravilnost i tolerišu se samo zaradneophodnih ponovnih prilago%avanja ili obe#anog zlata.


23/774

Kada se ovoj prirodnoj osnovi obiaja doda božanska

prinuda pomo#u religije, a ponašanje ovekovih predaka jetako%e volja bogova, onda obiaj postaje jai od zakona iznatno oduzima od primitivne slobode. Prekršiti zakonznai zadobiti divljenje polovine stanovništva koja

potajno zavidi svakom ko nadmudri ovog starog neprijatelja; prekršiti obiaj znai navu#i bezmalo sveopšteneprijateljstvo. Jer, obiaj izrasta iz naroda, dok mu sezakon name#e odozgo. Zakon je obino ukaz gospodara, aobiaj je prirodna selekcija onih oblika delovanja koji suse pokazali najpogodnijim u iskustvu grupe. Zakondelimino zamenjuje obiaj kada država zamenjuje prirodan

poredak porodice, klana, plemena i seoske zajednice. On potpunije zamenjuje obiaj kada se javlja pisanje, a zakoni se,od zbirke pravila sadržane u pam#enju starešina isveštenika, postepeno menjaju u zakonodavni sistemobznanjen na ispisanim tablicama.Ali zamena nikada nije

potpuna. U odre%ivanju i oceni ljudskog ponašanja, obiajdo kraja ostaje sila iza zakona, mo# iza trona, poslednji

"sudija ljudskih života."

Prva faza u evoluciji zakona je lina osveta. "Osveta jemoja,"kaže primitivni pojedinac; "Osveti#u se." Kodindijanskih plemena Donje Kalifornije svaki ovek je biosvoj policajac i delio je pravdu u onom obliku osvete za ije

je izvršenje bio dovoljno snažan. Tako je u mnogim primitivnim društvima, ubistvo oveka A od strane ovekaB vodilo ubistvu oveka B od strane sina oveka A ili

prijatelja C; ubistvo oveka C od strane sina oveka B ili prijatelja D i tako dalje, verovatno do kraja azbuke.Primere možemo na#i me%u najistokrvnijim današnjimamerikim porodicama. Ovo naelo osvete opstaje kroz

istoriju zakona : javlja se u Zakonu o osveti - /Ledž Talionis/- koji je ušao u$12$ Rimsko pravo. Ono igra veliku ulogu uHamurabijevom zakoniku, kao i u Mojsijevom zahtevu "oko zaoko, zub za zub", a krije se iza ve#ine zakonskih kazni ak iu naše doba.

Drugi korak prema zakonu i civilizaciji u tretmanuzloina bio je zamenjivanje osvete obešte#enjem. Da bi seouvala unutrašnja sloga, poglavica je vrlo esto koristiosvoju mo# i uticaj da uini da osvetnika porodica dobijezadovoljenje ne kroz krv, ve# kroz zlato i neka dobra. Ubrzo

je redovna tarifa porasla, i njome se odre%ivalo kolikomora da se plati za oko, zub, ruku ili život. Hamurabi je uvelikoj meri donosio zakone upravo u tom smislu. Abisincisu u tom pogledu bili toliko precizni da kada bi neki deak

pao s drveta na svoga druga i ubio ga, sudije su donosile presudu da ožaloš#ena majka pošalje svog drugog sina na todrvo da ovaj padne na vrat okrivljenog. Kazne odmerene usluajevima nagodbi mogle su da variraju sa polom,staroš#u i rangom prekršioca i ošte#enog. KodFidžijanaca, na primer, sitna kra%a koju je izvršio nekiobian ovek smatrala se za teži prekršaj nego ubistvokoje je poinio neki poglavica. Kroz istoriju prava,


24/774

veliina zloina se smanjuje sa veliinom zloinca.$13$Pošto je za ove globe ili nagodbe pla#ane u ciljuspreavanja osvete bilo potrebno dosu%ivanje prekršaja iobešte#enja, preduzet je tre#i korak ka pravu tako što suformirani sudovi. Poglavica ili starešine ilisveštenici donosili su presude da bi rešili sukobe svojihsaplemenika. Ti sudovi nisu uvek bili pravi sudovi; estosu to bila mirovna ve#a koja bi se pobrinula za prijateljskorešavanje spora.$14$ Tokom mnogih vekova i kod mnogihnaroda, pribegavanje sudovima ostalo je prepušteno izboru,a u sluajevima kada je ošte#ena strana bila nezadovoljnadonesenom presudom, ona se još uvek ose#ala slobodnom da

pokuša da izvrši linu osvetu.

U mnogim sluajevima, sporovi su bili rešavani javnimdvobojem izme%u sukobljenih strana koji je po surovostivarirao od bezopasnog boks-mea, kao kod mudrih Eskima, do

borbe do smrti.&esto je primitivni duh pribegavao božjemsudu ne toliko po srednjovekovnoj teoriji da #e Bog otkritikrivca koliko u nadi da #e božju sud, ma kako nepravedan,

okonati sukob koji bi inae mogao da zava%uje plemegeneracijama. Ponekad se od tužioca i tuženika tražiloda biraju izme%u dve zdele hrane od kojih je jedna bilaotrovana. Moglo se desiti da pogrešna strana budeotrovana (obino ne van spasenja), ali tada bi se sporzavršio, pošto su obe strane obino verovale u pravednost

božjeg suda. Kod nekih plemnena je bio obiaj da ovek koji je priznao krivicu isturi nogu i omogu#i ošte#enom da je probode kopljem. Ili bi optuženi pustio da ga tužiteljiga%aju kopljima; ako bi svi promašili, on bi bio proglašennevinim; ako bi bio pogo%en, makar samo jednom, bio bi

proglašen krivim i itava stvar bi bila okonana. Takvirani oblici božjeg suda opstali su i u Mojsijevim i

Hamurabijevim zakonima, pa sve do Srednjeg veka. Dvobojkoji predstavlja jedan oblik božjeg suda i koji suistoriari smatrali mrtvim u naše vreme se oživljava.Tako je kratak i uzan, u nekim aspektima, onaj raspon izme%u

primitivnog i modernog oveka i toliko je kratka istorijacivilizacije.

&etvrti korak napred u razvitku prava sastojao se u tomešto su poglavica ili država preuzeli obavezu da grehespreavaju i kažnjavaju. To je tek jedan korak od rešavanjasporova i kažnjavanja prekršaja ka ulaganju nekih napora dase oni spree. Tako poglavica postaje ne samo sudija ve# izakonodavac, a opštem sadržaju "obiajnog prava",izvedenom iz obiaja grupe dodat je sadržaj "pozitivnog

prava", izvedenog iz odluka i ukaza vlasti. U jednom sluajuzakoni izrastaju, a udrugom se oni name#u. U oba sluajazakoni sa sobom nose obeležje svojih predaka i odišuosvetom koju su pokušali da zamene. Primitivne kazne suokrutne, zato što se primitivno društvo ose#a nesigurnim;kako organizacija društva postaje stabilnija, kazne postajumanje stroge.

Uopšte uzev, pojedinac ima manje "prava" u primitivnom


25/774

društvu nego pod zaštitom civilizacije. Svugde se ovekra%a u lancima- lancima nasle%a, sredine, obiaja i zakona.Primitivni pojedinac se uvek kre#e u okviru mreže

propisa koji su neverovatno strogi i detaljni. Hiljadetabua sputavaju mu delovanje, a hiljade strahova ograniavajunjegovu volju.Uro%enici Novog Zelanda su oito bili bezzakona, ali u stvarnosti, kruti obiaj je upravljao svakimaspektom njihovogživota. Nepromenljivim i neosporivimkonvencijama seodre%ivalo sedenje i ustajanje, stajanje ikoraanje, jedenje, pijenje i spavanje domorodaca u Bengalu.Pojedinac je bio slabo priznat kao zaseban entitet u

primitivnom društvu. Ono što je postojalo bili su porodica i klan, pleme i seoska zajednica i oni su posedovali zemlju i vršili vlast. Pojedinac je poeo da seizdvaja kao posebna injenica tek sa pojavom privatnesvojine, koja mu je dala ekonomsku vlast i pojavom državekoja mu je dala zakonski status i definisala prava. Pravanam ne dolaze od prirode, koja ne zna ni za kakva prava osimza lukavstvo i snagu. To su povlastice koje pojedincimaobezbe%uje zajednica kao nešto što je korisno za opšte

dobro.Sloboda je luksuz sigurnosti; slobodan pojedinac je proizvod iobeležje civilizacije.

/IV/. Porodica

Njena funkcija u civilizaciji - Klan: porodica - Razvojroditeljske brige - Nevažnost oca - Razdvajanje polova -Majinsko pravo - Status žene - Njena zanimanja - Njenaekonomska dostignu#a - Patrijarhat - Potinjavanje žene

Pošto su osnovne potrebe oveka utoljavanje gladi i ljubav,otuda su fundamentalne funkcije društvene organizacijeekonomsko obezbe%enje i biološko održanje. Priticanje,

to jest ra%anje dece je isto tako od vitalnog znaaja kao ikontinuitet snabdevanja hranom. Institucijama koje težematerijalnom blagostanju i politikom poretku, društvouvek dodaje institucije za produženje vrste. Dok god državanije -pred svitanje istorijskih civilizacija - postalasredišnje i stalno izvorište društvenog poretka, klan

preuzima delikatnu dužnost regulisanja odnosa izme%u polova i izme%u generacija. Pa ak i kada je državauspostavljena, suštinsko upravljanje oveanstvom ostaje uonoj najdublje ukorenjenoj od svihi storijskih ustanova - u

porodici.

Vrlo je malo verovatno da su prva ljudska bi#a živela uizolovanim porodicama, ak i u stadijumu lova, jer bi zboginferiornosti ovekovih fizioloških odbrambenihmehanizama, te porodice postale plen grabljivih zveri. U

prirodi, organizmi koji su slabo opremljeni zaindividualnu odbranu obino žive u grupama, te uzdruženom delovanju pronalaze naine preživljavanja usvetu u kom prete strašne kljove i kandže i neprobojne kože.Po svoj prilici tako je bilo i sa ovekom. On je sebe spasaosolidarnoš#u u lovakoj skupini i klanu. Kada suekonomski odnosi i politika vladavina zamenili srodstvo


26/774

kao naelo društvene organizacije, klan je izgubio svoj položaj društvene podstrukture; na dnu ga je istisnula porodica, a na vrhu ga je nadomestila država. Vlada je preuzela problem održavanja reda, dok je porodica preuzelazadatke reorganizovanja rada i produženja vrste.

Kod nižih životinja ne postoji briga za potomstvo. Tako se jaja legu u velikom broju, pa neka prežive i razviju su, dokve#ina biva pojedena ili uništena. Ve#ina riba polaže pomilion jaja godišnje. Nekoliko vrsta riba pokazuje skromnu

brigu za svoj podmladak, pa nalazi da je pedesetak jajagodišnje dovoljno za njihove potrebe. Ptice se više brinuza svoje mlade i legu od pet do dvanaest jaja godišnje.Sisari, iji sam naziv nagoveštava roditeljsku brigu,vladaju na zemlji sa prosekom od tri mladunca po ženkigodišnje. U životinjskom svetu plodnost i uništenje sesmanjuju kako roditeljska briga raste. U ljudskom svetunatalitet i mortalitet zajedno padaju kako civilizacijanapreduje. Bolja porodina briga omogu#ava duži periodadoloscencije, u kom mladi dobijaju potpuniju obuku i razvoj

pre nego što ponu da se oslanjaju na vlastite sposobnosti.A niži natalitet osloba%a ljudsku energiju i za drugedelatnosti osim reprodukcije.

Pošto je majka bila ta koja je vršila roditeljske dužnosti, porodica je isprva (koliko mi možemo da prodremo u tamuistorije) bila organizovana na pretpostavci da je položajmuškarca u porodici površinski i sluajan, dok je položajžene fundamentalan i prvorazredan. Kod nekih postoje#ih

plemena, a verovatno i kod najranijih ljudskih grupa,izgleda da se na fiziološku ulogu mužjaka uopšte nijeobra#ala pažnja upravo kao ni kod životinja koje se pare ira%aju sa sre#nim odsustvom svesti o uzroku i posledici.

Žitelji ostrva Trobriand trudno#u pripisuju ne opštenjume%u polovima, ve# ulasku duha (/baloma/) u ženu. Obinoduh ulazi u ženu dok se ona kupa;"ujela me je riba," javljadevojka. Malinovski pria: "Kada sam pitao ko je otac

jednog nezakonitog deteta, dobijao sam samo jedan odgovor -da otac ne postoji pošto je devojka neudata. A kada sam,sasvim prostim reima, pitao ko je fiziološki otac,

pitanje uopšte nisu razumeli... Odgovor bi glasio : -/baloma/ joj je podario dete.- " Ovi ostrvljani su imaliudno verovanjeda #e /baloma/ radije u#i u devojku

prepuštenu slobodnijim odnosima sa muškarcima; pa ipak, biraju#i predostrožnosti protiv trudno#e, devojka je bilaviše sklona da izbegne kupanje u vreme plime, nego da seodrekne veza sa muškarcima. To je divna pria, koja sesigurno pokazala veoma prikladnom kad je dolazilo doneprijatnih posledica darežljivosti; ona bi bila jošlepša da je izmišljena za antropologe, kao i za muževe.

U Melaneziji se znalo da je polni odnos uzrok trudno#e, alisu neudate devojke uporno krivile neki predmet u hrani kojusu pojele. &ak i kada se funkcija muškarca podrazumevala,

polni odnosi su bili tako neredovni da nikada nije bilo jednostavno odrediti oca. Zbog toga se sasvim primitivna


27/774

majka retko trudila da istražuje ko je otac deteta; ono je pripadalo njoj, a ona nije pripadala mužu, ve# svom ocu, ili bratu i klanu. Sa njima je ona ostajala i oni su bili jedinimuški srodnici koje #e dete znati. Emotivne veze izme%u

brata i sestre su obino bile jae nego izme%u muža i žene.Muž je u mnogim sluajevima ostajao u porodici i klanusvoje majke, a svoju ženu je shvatao samo kao potajnog

posetioca. &ak i u klasinim civilizacijama, brat je biodraži od muža; svoga brata je, a ne muža, Intafernesovažena spasla od besa Darijevog; Antigona se žrtvovala zasvoga brata, a ne za muža. "Shvatanje da je ovekova ženanjemu najbliža osoba na svetu relativno je novo shvatanje iogranieno na srazmerno mali deo ljudskog roda."

U primitivnom društvu je veza izme%u oca i dece takoslaba, da u velikom broju plemena muški lanovi živeodvojeno od ženskih. U Australiji i Britanskoj NovojGvineji, u Africi i Mikroneziji, u Asamu i Burmi, kodAleuta, Eskima i Samojeda, i još ponegde na zemljinojkugli, mogu se još uvek na#i plemena u kojima ne postoji

vidljiv porodini život. Muškarci žive odvojeno od ženai obilaze ih samo povremeno. &ak se obedovanje obavljaodvojeno. U severnoj Papui smatra se da nije u redu da semuškarac druži sa ženom, makar ona bila majka njegovedece. Na Tahitiju, "porodini život je potpuno nepoznat."Iz ove segregacije polova potiu tajna bratstva - obinomuškaraca -koja se javljaju svugde me%u primitivnim

plemenima i naješ#e služe kao utoište protiv žena.Ona podse#aju na današnja bratstva po jednoj drugojosobenosti - po svom hijerarhijskom ustrojstvu.

Najprostiji oblik porodice se onda sastojao od žene i njenedece koja žive sa majkom ili njenim bratom u klanu. Takvo

ure%enje bilo je prirodna posledica životinjske porodicemajke i njenih mladunaca, kao i biološkog neznanja primitivnog oveka. Alternativni rani oblik bio je"matrilokalni brak": muž je napuštao svoj klan i odlazioda živi sa klanom i porodicom svoje žene, rade#i za nju ilisa njom u službi njenih roditelja. U takvim sluajevima se

potomstvo utvr %ivalo po ženskoj liniji i nasledstvo jeišlo preko majke. Ponekad se ak i kraljevsko pravo pre

prenosilo preko nje, nego preko muškarca. Ovo "pravo pomajci" nije bilo "matrijarhat" -ono nije podrazumevalovladavinu žena nad muškarcima. &ak i kada se imovina

prenosila preko žene, ona je imala malo vlasti nad njom.Ona je bila koriš#ena kao nain utvr %ivanja veza i odnosakoji su zbog primitivne labavosti ili slobode inae bilinejasni. Istina je da u svakom društvenom sistemu ženavrši odre%enu funkciju vlasti, koja prirodno proizilaziiz njenog znaaja u domu, iz njene uloge delitelja hrane i iz

potrebe koju muškarac za njom ima i njene mo#i da ga odbije.&injenica je tako%e da je povremeno bilo žena vladara kodnekih plemena Južne Afrike. Na ostrvima Palau(Mikronezija) poglavica nije ništa znaajno inio, a da senije savetovao sa ve#em starijih žena. Kod Irokeza je skvoimala jednako pravo kao i muškarac da istupa i glasa na


28/774

plemenskom ve#u. Kod Seneka Indijanaca žene su imaleveliku vlast - ak i pravo izbora poglavice. Ali to suretki i izuzetni sluajevi. Sve u svemu, žena je u

primitivnim društvima imala položaj potinjenosti kojise graniio sa ropstvom. Njena periodina slabost, njenanevinost oružju, biološka zaokupljenost nošenjem,dojenjem i podizanjem dece, hendikepirali su je u ratu

polova i osudili je na status podre%enosti u svimdruštvima sem u onim najprimitivnijim i onimnajnaprednijim. Nije se njen položaj nužno izdizao sarazvojem civilizacije; bilo mu je su%eno da bude niži uGr koj u doba Perikla nego me%u severnoamerikimIndijancima. On #e se izdizati i padati više u skladu sanjenim strateškim znaajem, nego sa kulturom i moralommuškaraca.

U stadijumu lova, žena je obavljala skoro sve poslove osimsamog hvatanja divljai. Zato što se izlagao tegobama iopasnostima lova, muškarac se zauzvrat obilno odmaraove#i deo godine. Žena je ra%ala brojnu decu, podizala ih,

održavala kolibu ili dom u dobrom stanju, sakupljala hranuu šumi i na poljima, kuvala, istila i izra%ivala ode#u iobu#u. Pošto su muškarci, kada se pleme selilo, morali da

budu u svakom trenutku spremni da odbiju napad, oni nisunosili ništa osim svog oružja; žene su nosile ostalo.Žene Bušmana su koriš#ene i kao sluge i tovarna stoka.Ako bi se desilo da budu suviše slabe da idu ukorak saostalima, bile su ostavljane. Kada su domoroci donjegMareja videli tegle#e volove, mislili su da su to žene

belaca. Razlike u snazi koje danas dele polove jedva da su postojale u to vreme, a danas su pre sluajne, nego uro%ene:žena je, izuzimaju#i njene biološke slabosti, bila skoro

jednaka muškarcu po stasu, izdržljivosti, okretnosti i

hrabrosti; tada još uvek nije bila ukras, estetski objekatili seksualna igraka. Ona je bila snažna životinja,sposobna da obavlja naporan rad satima i satima i, ako je

bilo potrebno, da se na smrt bori za svoju decu i klan."Žene su", rekao je jedan poglavica &ipevasa,"stvorene zarad. Jedna žena može da tegli ili nosi koliko dvamuškarca. One podižu i naše šatore, prave nam ode#u igreju nas no#u. Mi apsolutno ne možemo da se sna%emo beznjih na putovanju. One rade sve, a koštaju sasvim malo; jer,

pošto moraju stalno da kuvaju, one mogu, u danima oskudice,da se zadovolje lizanjem prstiju."

U primitivnom društvu, najve#i deo ekonomskog napretkaostvarenje više zahvaljuju#i ženi nego muškarcu. Dok se onvekovima držao svojih starih naina lova i stoarenja, ona

je razvila zemljoradnju pored logora, kao i one doma#eradinosti koje #e kasnije postati najvažniji zanati iindustrijske grane. Sa"drveta koje ra%a vunu", kako su Grcinazivali pamuk, primitivna žena je prela konac i pravila

pamunu tkaninu. Oito je ona bila ta koja je razvilašivenje, tkanje, pletenje korpi, grnarstvo, obradu drveta igra%evinarstvo; a u mnogim sluajevima ona je bila ta koja jeobavljala primitivnu trgovinu. Ona je stvorila dom,


29/774

postepeno dodaju#i muškarca spisku svojih pripitomljenihživotinja i obuavaju#i ga u onim društvenim sklonostimai ugodnostima koje predstavljaju psihološku osnovu ivezivno tkivo civilzacije.

Ali, kako je zemljoradnja postajala sve složenija i donosilasve ve#e nagrade, jai pol ju je sve više i više preuzimao usvoje ruke. Razvitak stoarstva dao je oveku novi izvor

bogatstva, stabilnosti i mo#i; ak je i zemljoradnju, koja jemorala izgledati tako dosadna mo#nim Nimrodima drevnogdoba, napokon prihvatio lutaju#i mužjak; muškarci su

preoteli ekonomsko vo%stvo koje je zemljoradnja dalaženama. Primena u zemljoradnji upravo onih životinja koje

je žena prva pripitomila dovela je do toga da ju je muškaraczamenio u vladavini nad njivama; napredak od motike do

pluga uinio je važnim fiziku snagu i omogu#io muškarcuda dokaže svoju premo#. Razvitak prenosive imovine u vidustoke i poljoprivrednih proizvoda dovela je do polne

podre%enosti žene, jer je muškarac od nje sada zahtevao onuvernost za koju je mislio da #e mu omogu#iti da prenese

svoja nagomilana dobra deci koja su najverovatnije bilanjegova. Postepeno, stvari su se razvijale onako kako jemuškarac hteo. Oinstvo je bilo priznato, a imovina je

poela da se nasle%uje po muškoj liniji; pravo majkeustuknulo je pred pravom oca; i, patrijarhalna porodica, sanajstarijim muškarcem kao glavom porodice, postala jeekonomska, legalna, politika i moralna jedinica društva.Bogovi, do tada uglavnom ženski, postali su veliki bradati

patrijarsi, sa haremima koje su pohlepni muškarci sanjaliu samo#i.

Ovaj prelazak na patrijarhalnu porodicu, porodicu kojom jevladao otac, bio je fatalan za položaj žene. U svim bitnim

aspektima ona i njena deca postali su svojina, najpre njenogoca ili najstarijeg brata, a zatim njenog muža. Ona jekupovana za udaju, tano onako kako je rob kupovan natržnici. Kada bi njen muž umro ona je bila deo imovinekoja se nasle%ivala. U nekim krajevima (Nova Gvineja, NoviHebridi, Solomonska Ostrva, Fi%i, Indija itd.) ženu biudavili i pokopali zajedno sa umrlim mužem, ili se od njeoekivalo da izvrši samoubistvo da bi mogla da mužusluži i na onom svetu. Otac je sada imao pravo da sa svojimženama i #erkama postupa kako mu je volja, da ih poklanja,

prodaje ili pozajmljuje, izložen jedino društvenoj osudidrugih otaca koji su primenjivali ista prava. Dok jemuškarac zadržavao privilegiju da pruža seksualne uslugeizvan svoga doma, žena je, pod patrijarhalniminstitucijama, bila zakleta na potpunu ednost pre venanjai potpunu vernost posle njega. Tako je nastao dvostrukistandard.

Opšta podre%enost žene koja je postojala u stadijumu lova,i koja se održala u smanjenom obliku, kroz periodmajinskog prava, postala je sada naglašenija inemilosrdnija nego ranije.U staroj Rusiji, na dan venanja

jedne k #eri, otac bi je blagou dario biem, a zatim taj bi


30/774

poklonio mladoženji, kao znak da od sada batine treba dadobija od mla%e ruke. &ak su i ameriki Indijanci, me%ukojima se u nedogled održalo majinsko pravo, postupaligrubo sa ženama, nare%ivali im da rade teške poslove iesto ih nazivali psima. Svugde se život žene smatrao

jeftinijim od muškar evog; a kada su se ra%ale devojicenije bilo ništa od onog radovanja kojim je bilo obeleženora%anje muškog deteta. Majke su ponekad uklanjale svojužensku decu da bi ih sauvale od bedne sudbine.Na Fi%iju sužene mogle da budu prodate po volji, a uobiajena cena je

bila jedna musketa. Kod nekih plemena muškarac i ženanisu spavali zajedno, da dah žene ne bi oslabio muškarca;na Fi%iju se smatralo da nije dobro da muškarac redovnospava kod ku#e; na Novoj Kaledoniji žena je spavala u šupi,dok je muškarac spavao u ku#i. Na Fi%iju je psima bilodozvoljeno da ulaze u hramove, ali su žene bile iskljuene;takvo iskljuivanje žena iz religioznih službi još se idanas primenjuje u islamu. Nema sumnje da su žene svagdauživale nadmo# koja je poticala od duga jezika; muškarcimase moglo desiti da budu odbijeni, izbombardovani reima,

pa ak i prebijeni tu i tamo. Ali sve u svemu, muškarac je bio gospodar, a žena sluga. Kafiri su kupovali žene kaorobove, kao oblik doživotnog osiguranja prihoda; kada jeimao dovoljan broj žena, muškarac je mogao da se odmaraostatak života; one bi obavljale sav posao umesto njega.

Neka plemena stare Indije raunale su žene u jednoj porodici kao deo imovinskog nasle%a, zajedno sa doma#imživotinjama. U tom smislu, ni poslednja Mojsijeva zapovestnije se mnogo razlikovala. Po celoj crnakoj Africi, ženesu se jedva razlikovale od robova, osim po tome što se odnjih oekivalo da obezbede kako seksualno, tako iekonomsko zadovoljenje. Brak je poeo kao oblik zakona osvojini, kao deo institucije ropstva.

Poglavlje /IV/

MORALNE OSNOVE CIVILIZACIJE

Pošto nijedno društvo ne može da postoji bez poretka, anijedan poredak bez propisa, kao istorijsko pravilomožemo uzeti da je mo# obiaja obrnuto proporcionalna

broju zakona, isto onako kao što je snaga instinkta obrnuto proporcionalna broju misli. Za igru života potrebna suneka pravila. Ona mogu da budu razliita u razliitimgrupama, ali u okviru grupe ona moraju biti u suštini ista.Ta pravila mogu da budu konvencije, obiaji, moral ilizakoni. Konvencije su oblici ponašanja koje je neki narodustanovio kao prikladne; obiaji su konvencije prihva#eneod sukcesivnih generacija, posle prirodne selekcije kroz

pokušaje i pogreške i eliminacije; moral predstavljajuoni obiaji koje grupa smatra bitnim za svoje blagostanje irazvoj. U primitivnim društvima, u kojima ne postoji

pisani zakon, ovi bitni obiaji ili moralna pravilaregulišu svaku sfe

vil djurant - istocne civilizacije

Documents