krs istocne srbije

8/16/2019 Krs Istocne Srbije

http://slidepdf.com/reader/full/krs-istocne-srbije 1/98

С РП С К О ГЕО ГРА Ф С К О Д РУ Ш ТБО

Ј>

П О С Е Б Н А И З Д А Њ АК Њ И ГА 40

р Ј О В А Н П Е Т Р О В И Е

К РШ И С ТО Ч Н Е С РБИ ЈЕ

Б Е О Г Р А Д1974.



Проф др ЈОВАН Б ПЕТРОВИЋ



П О С ЕБН А И ЗД А Њ А С РП С К О Г ГЕО ГРАФ С КО Г Д РУ Ш ТВАЕ Б Ш О М б ЗРЕС 1А ЕЕ8 Б Е1 8 0 С 1 Е Т Е З Е К В Е Б Е С Е О С К А Р Н 1 Е

С веска 40 Разс1си1е 40

Д р ЈО ВА Н П Е ТРО В И Н

К РШ И С Т О Ч Н Е С РБИ ЈЕ1^Е К А К 5 Т О Е Е А 5 Е Е В 1 Е Ј З Е Е ’Е 5 Т

У редник — Кес1ас1:еигО У ЗА М Б1ЈК 1С

Б Е О Г РА Д — В Е Е С К А Б Е1974.



У јр е ћ и в ач к и о д б о рМ И Х А ЈЛ О М . К О С ТИ Н , ЈО В А Н Д И Н И Е и Д У Ш А Н Д У К И Н

Р е ц е н з е н т ип р о ф . д р Б РА Н И СА А В БУ КУ Р О В

дописни члан С А Н Упроф . др Н Е БО ЈШ А Ц А РИ И

К о р е к т о рС ТЕВ А Н М . С Т А Н К О В И Н

Т ираж : 1400 прем ерака

И здавач: С рпско географ ско друш тво, Београд, С тудентски трг З/ШЕсШ еиг: 8ос1е1:е бегђе <5е О ео§гарћ1е, В е1§гаде, 81;ис1еп1:8к1 З/Ш

Ш там пано пом оћу добијеном одРепубличке заједнице за научни рад С Р С рбије

Ш там па: „Д им итрије Д авидовић" — С м едерево



С а д р ж а ј

С т р а з а

П р и р о д н и у с л о в и з а р а з в о ј к р ш а — — — — — — — 5

Геолош ки састав и тектонски склоп — — — — — 6Главее геом орф олош ке одлике — — — — — — 9

К лим атске одлике — — — — — — — — — — 11

Зем љ иш те и вегетација — — — — — — — — 13

Х и д р о л о ш к е п о ја в е и о д л и к е — — — — — — — — 14

О бласти без површ ин ског отицањ а — — — — — 15

П онорнице и сам остални подзем ни токови — — — 16

О днос подзем них и краш ких вода и котлинских издани 26П олож ај и типови извора — — — — — — — — 28

Реж им издаш ности извора и врела — — — — — 32

Ф изичко-хем ијске особине извора и врела — — — 38

О стале хидролош ке појаве и одлике — — — — — 42

П о в р ш и н с к и р е љ еф — — — — — — — — — — — 47

Ш краоари и крш ози — — — — — — — — — 48

В ртаче, валоге и увале — — — — — — — — — 51

С лепе долине и с у в о А О л и ц е — — — — — — — — 58

К раш ко-селективие увале — — — — — — — — 62

С елективно-краш ке увале — — — — — — — — 65П ољ а у крш у — — — —; — — — — — — — 67

П о д з е м н и рел>еф — — — — — — — — — — — — 74

П олож ај пећина и јам а — — — — — — — — 74

И зглед и величина пећина — — — — — — — — 75

И зглед и величина јам а — — — — — — — — 79

Главне одлике пећина и јам а — — — — — — — 81

Т ипови пећина и јам а — — — — — — — — — 85

Х и д р л о ш к о - м о р ф о л о ш к и р а з в о ј — — — — — — — — 86

Л и т е р а т у р а — — — — — — — — — — — — — 91Р е з и м е — — — — _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ — — 94



К Р Ш И С Т О Ч Н Е С Р Б И Ј Е

К раш ки предели И сточне С рбије везани су за источну зонум лађих набраних планина која је великим делом изграђена од креч-њ ачких и долом итских стена. О не обухватају централне делове нај-виш их планина см еш тених изм еђу долина М ораве на западу; Т им окана истоку, ђердапског дела Д унава на северу и долина Н иш аве иК утинске реке на југу. К раш ки предели у овој области нем ају непре-кидно расцрострањ ењ е и велику м оћност динарског холокарстаали се својим одликам а и разноврсним појавам а приближ ују најти*пичнијем , безводном и љ утом крш у. Јављ ају се у две зоне које сепруж ају, као и планински венци, од севера на југ са благим извија-њ ем ка југоистоку и истоку. П рва зона, знатно већег пространстваи бољ е повезаности, почињ е са Голубачким планинам а па се прекоХ ом ољ ских планина, Бел>анице, К учаја, Ртњ а, О зрена и Д евице иС врљ иш ких планина настављ а, преко С ићевачке клисуре на С уву

планину са Ц рним врхом, Белавом и С толовим а. Д руга, источна зо-на, знатно м ањ их површ ина, веће расчлањ ености и разбијености,пруж а се од В еликог и М алог Ш трпца над К азаном , преко М ироча,Д ели Јована, В еликог и М алог крш а, Т упиж нице и Т ресибабе до Вид-лича и Басаре, обухватајући и један део В исока у поднож ју С тарепланине. И сточно од долине Т им ока кречњ ачке партије се показујуу виду м ањ их, изолованих острваца која нем ају већег значаја закрш И сточне С рбије. У купна површ ина краш ких терена у овој области износиј3.321 кш 2 или 19,5% територије И сточне С рбије (1, 109)

П ланине у И сточној С рбији разбијене су бројним котлинам а,које их окруж ују, дубоким клисурам а и кањ оним а ш то их раздва-јају. Због тога и краш ки предели, везани првенствено за планинскевенце, заравњ ена била и гребене, им ају изглед изолованих оаза окру*ж ених вододрж љ ивим м лађим и старијим стенам а. У з скоро све пла-нинске падине пењ у се до знатних висина језерски седим енти сусед-них котлина. С тарије, палеозојске стене показују се не сам о у поди-ни већ често избијају и на планинским билим а где су оголићени нам ањ им или већим површ инам а. С ве то кречњ ачким пределим а И сточ-не С рбије даје изглед и наглаш ава одлике плитког и по распростра-њ ењ у ограниченог крш а.

П РИ РО Д Н И У С Л О В И ЗА РА ЗВ О Ј К РШ А

Х идролош ко-м орф олош ка развијеност и заступљ еност крш а уИ сточној С рбији резултат је повољ них ф изичко-географ ских услова,првенствено геолош ког састава и распрострањ ењ а кречњ ачких стена,

ф б ј И



6

НУ уједначеност, и м орф олош ку еволуцију рељ еф а, остали услови серазличито показују у појединим краш ким пределим а. Т о се односнпрвенствено на геолош ки састав и тектонски склоп, затим на крупнецрте у рељ еф у и на развијеност површ инске хидрограф ске м реж екао и вегетације.

Г е о л о ш к и с а с т а в и т е к т о н с к и с к л о п

М езозојске кречњ ачке и долом итске стене представљ ају осно-ву краш ког процеса у И сточној С рбији. Н ајвећу распрострањ еностим ају кретацејски а најм ањ у тријаски кречњ аци. О ни леж е прекостаријих и м лађих палеозојских творевина које су представљ ене амф иболитим а, као најраспрострањ ени јим ш криљ цим а у овој области,ф илита, пеш чара и аргилош иста. П одину м езозојским карбонатским

стенам а, у областим а где ови им ају највећу м оћност, чине перм скицрвени пеш чари и конглом ерати (2). М естим ично се у овим области-м а јављ ају као подина и верф енски ш криљ ци (3, 11). П алеозојске сте-не у основи представљ ају језгро свих антиклинала у којим а се поредкристаластих ш криљ аца јављ ају, у м ањ ој м ери, и еруптивне стенедиорити, габро и др. Т ем ена ових антиклинала заузим ају у склопусвих планина висок полож ај због чега су врло често откривена на за-равњ еним билим а и краш ким платоим а. П алеозојске стене су јакоубране, најчеш ће згуж ване, и показују значајне м ећусобне дискор-данције које су посебно изразите у односу на м езозојске творевине.

Њ иховим полож ајем у склопу антиклинала одрећен је основни пра-вац ци ркулације подзем них краш ких вода и кретањ е подзем нихтокова.

Т ријаске творевине у И сточној С рбији нем ају велико распро-страњ ењ е. О не су представљ ене првенствено верф енским ш криљ ци-м а и пеш чарим а доњ ег тријаса а реће средњ етријаским плочастимкречњ ацим а дебелим понекад сам о неколико сантим етара. Тријаскх?ш криљ ци су јако лискуновити и песковити тако да прелазе у пеш ча-ре. К речњ аци се м орф олош ки и здвајају јер су знатно чврш ћи и от-порнији па су од њ их изграћене стрм е падине нарочито на главам аслојева. У целини они су, и наборити и плочасти, јако убрани, по-ломљ ени, па чак и бречасти, и дубоко скраш ћени (3,17).

Јурске ф орм ације им ају неједнаку заступљ еност у геолош којграћи И сточне С рбије. П редстављ ене су пеш чарам а, конглом ератим а,лапорцим а и кречњ ацим а и највеће развиће им ају у североисточнојС рбији. П очевш и од В еликог и М алог казана они се пруж ају на југ,све до долине Т им ока, непрекидном зоном ш ироком и до 10 к т. Уосталим деловим а јурске творевине се показују у виду уских зона,ретко ш ирих од 2 км , које прате суподине С таре и С уве планине аликоје у основи највеће распрострањ ењ е им ају на западном ободу и усредиш ту црноречке андезитске м асе (4). Д ебљ ина свих јурскихтворевина износи 4—500 ш али су једино стојеви м алм а заступљ енипоглавито кречњ ацим а. Н ајвеће распрострањ ењ е ови кречњ аци има-ју у области В идлича и Б асаре а представљ ени су силиф икованимстенам а, затим лапоровитим , сивим и сиво м рким , слојевитим и бан-ковитим кречњ ацим а. Јако су порем ећени и убрани, често згуж вани ,



С к. 1. — К арта К раш ких подручја И сточне С рбијеС г. 1. — С аг^е с!ез 1егга1п8 кагзи ди ез с!е 1а 8егђ1е с!е ГЕз!;.

К ретацејске творевине им ају највеће распрострањ ењ е у И с-точној С рбији. С лојеви доњ е креде разноврсног су састава и разви*ћа у батијалној и неритској ф ацији док је горњ а креда развијена утипу госавских слојева м едитеранске геосинклинале. К ретацејске



8

творевине представљ вне су првенствено кречњ ацим а аА и се јављ ајуи ф ације пеш чара, глинаца, лапораца и конглом ерата који нем ајувелику заступљ еност и распрострањ ењ е. Н ајвећу м оћност и разви-ће им ају кречњ аци барем ског ката. О д ових кречњ ака изграћене сускоро све планине у краш ком делу И сточне С рбије изузим ајући је-дино С уву планину на којој највеће распрострањ ењ е им ају креч-њ аци валендијског ката. Барем ски м асивни и банковити, зоогеникречњ аци, са м ногим реквиенијам а, дају овим творевинам а карак-тер типске ургонске ф ације. Д ебљ ина им врло често презали 200 ш .Ретко су слојевити али су у целини јако порем ећени, врло чисти идубоко скарш ћени. О стале кретацејске, карбонатске творевине има-ју м ањ е распрострањ ењ е али се у погледу састава кречњ ачких стена, структуре и начина појављ ивањ а битније не разликује. Н ајвећум оћност кретацејски кречњ аци им ају на С увој планини где на отсе-цим а прем а Ц рвеној реци прелазе 1.000 т . У целини су сви ови креч-њ аци врло чести и редовно садрж е преко 95% С аС 03 (5, 6). У креч-њ ацим а О зрена и Д евице проценат С аС 03 достиж е и 98'°/о (7).

К енозојске творевине у И сточној С рбији им ају велико рас-прострањ ењ е. О не су представљ ене првенствено олигоценским и не-огенским језерским седим ентим а, конглом ератим а, пеш чарим а, ла-порцим а и глинцим а, који испуњ авају све котлине у овој области.Д ебљ ина им је различита, од неколико десетина до виш е стотинам етара, али је за краш ки рељ еф од значаја чињ еница да се ове во-додрж љ иве стене високо пењ у уз планинске стране и належ у на ме-зозојске кречњ аке. П рисуство језерских стена које належ у на креч-њ аке у знатној м ери ограничава несм етану циркулацију подзем нихкраш ких вода и спутава деловањ е краш ког процеса. Н еогенске тво-ревине у неким котлинам а! леж е и на висинам а од око 600 т (8). Н еке од њ их су, као нпр. олигом иоценске, слатководне творевине,учествовале у набирањ у планина захваћених м лаћим ф азам а. Т акоу К оритњ ичкој котлини оне представљ ају карактеристичан струк-торно-тектонски члан у опш тем склопу С уве планине. У опш тем ге-олош ком саставу И сточне С рбије језерски седим енти учествују сапреко 30%.Е руптивне стене заузим ају знатно распрострањ ењ е у И сточ-ној С рбији. Н ајвиш е су заступљ ене у Ц рноречком басену, где се уш ироком појасу, изм ећу извориш них делова П ека, М лаве и Ресавеи долине Т им ока, пруж ају од севера на југ. У осталим деловим а онесу слабије заступљ ене и нем ају већег утицаја на развој краш ког про-цеса. Н ајвиш е су представљ ене андезитим а, затим дацитим а, дио-ритим а, габровим а и гранитим а. И зузим ајући андезите остале сте-не се јављ ају у виду м ањ их острваца нанизаних дуж главних тек-тонских дислокаци ја.

Т ектонски односи у разноврсној геолош кој граћи И сточне Ср-бије веом а су слож ени и им ају обележ је алпске структуре. М орфо-тектонска еволуција предела веом а је значајна јер је уско повезанаса генезом рељ еф а условљ авајући деловањ е одрећених спољ аш њ ихсила и ф актора. Т ектонска структура ове области огледа се у поја-ви полеглих бора, краљ уш ти и великих навлака. У основној струк-тури истиче се полегањ е антиклинала у правцу истока и североис



д

тока, изуЗетм о ка југу, стварањ е главних дислокација м оравске,печко- сврљ иш ке и поречко-тим очке, под утицајем потиска који једолазио са запада и југозапада из Родопске м асе. Т аква тектонскакретањ а довела су до издвајањ а неколико подневачких зона којесу се кретале прем а истоку и североистоку навлачећи се једн а пре-ко друге. У двем а главним ф азам а, пресенонској и постсенонској,створено је ш ест великих навлака: М оравска, Ртањ ско-кучајска, Ту-пиж ничка, П оречка, М ирочка и Бердапска. О ви покрети били су часслабији час интензивнији али су за све врем е праћени снаж ним вул-канским ерупцијам а, на који је начин и образован велики андезит-ски м асив изм ећу Ртањ ско-кучајске навлаке са једне и П оречке иТ упиж ничке са друге стране. К раљ уш тањ е и навлачењ е учинили суда је цела планинска област у И сточној С рбији полегла ка северо-истоку (9, 30). П осле великих издизањ а и навлачењ а, у постш арија-ш кој ф ази, настаје у појединим зонам а ради јално разлам ањ е и ства-рањ е олигоценских басена. П очетком м иоцена започињ е нова зна-чајна орогена ф аза у којој се врш е поновна уби рањ а и издизањ а,раскидањ а и најахивањ а старијих ф орм ација преко слатководнихолигоценских седим ената и андезита. О д средине сарм ата врш е сезначајна епирогенетска извијањ а, праћена раседањ ем , ко ја трају сведо краја плиоцена (10 , 8 — 12).

О вако дуготрајни и снаж ни покрети означени убирањ ем , на-

влачењ ем , раседањ ем и епирогенским извијањ ем , који нису пре-стали ни после плиоцена, утицали су не само на опш ту геотектон-ску структуру у И сточној С рбији већ и на структуру и изглед сте-на, у првом реду кречњ ака. Б ројне пукотине, као последица пом е-нутих покрета, пресецају кречњ ачке м асе све до подине. С ноповипукотина првенствено падају ка северу и североистоку али у завис-ности од локалних покрета им ају и друге правце и падове. К ом би-новане са другим пукотинам а, у првом реду дијастром ам а, оне пред-стављ ају густу м реж у која ом огућава разноврсну циркулацију под-зем них краш ких вода ш то је најбитнији услов за деловањ е краш -ког процеса у површ инским и дубинским деловим а кречњ ачке м а-се. Т аквим одликам а, уз остале природне услове, као високу рас-члањ еност и падавине, остварене су све погодности за стварањ е краш -ког рељ еф а у И сточној С рбији.

Г л а в н е г е о м о р ф о л о ш к е о д л и к е

И зразито планинско подручје И сточне С рбије ограћују са за-иада и истока две главне ком позитне долине М ораве и Т им ока. П ре-м а њ им а су, изузим ајући непосредне притоке Д унава, управљ ене по-пречне, такоће ком позитне и полигенетске долине бројних притока,које разбијају и расш члањ ују планинско подручје. Б ројним котли-нам а, испуњ еним језерским седим ентим а, повезаним дубоким клису-рам а и кањ оним а издвојене су, често и потпуно изоловане појединепланине јединственог венца који се у основи пруж а од севера на југ

б



16

уобичајен правац пруж ањ а север-југ већ су неки оријентисани одзапада прем а истоку. П опречни п равац пруж ањ а у односу н а главне директрисе им ају Х ом ољ ске планине, Бељ аница, Ртањ , С врљ иш -

ке планине и донекле С ува планина, см еш тене све у западној зониМ оравске и Р тањ ско-кучајске навлаке. Једино К учајске и Г олубач-ке планине у овој зони им ају приближ ан правац север—југ. П ланњне источне зоне, у склопу М ирочке, П оречке и Т упиж ничке навла-ке подударају се у пруж ањ у својих венаца са основним правцемпруж ањ а источне зоне м лаћих венчаних планина на делу К арпатскоглука. М ироч, Д ели Јован, В елики и М али крш и Т упиж ница, донек-ле и почетни део С таре планине, им ају подневачки правац. Н а ова-кав правац п руж ањ а планинских венаца утицале су не сам о тектон-ске предиспозиције већ и долине река при тока М ораве и Т им ока.

Горњ и делови долина П ека, М лаве, Ресаве, Раванице и Т опоничкереке, као и С окобањ ске М оравице и Н иш аве на целој дуж ини, има-ју упореднички правац исток-—запад. О не својим котлинам а и кли-сурам а расчлањ ују западну планинску зону. Г орњ и део долине С вр-ЛјИш ко г Т им ока и Ц рни Т им ок на целој дуж ини расчлањ ују са сво-јим притокам а источни део планинске зоне.

П ланине И сточне С рбије, које се ступњ евито диж у идући одсевера на југ да би са Т рем ом на С увој планини достигле највећувисину од 1.808 т , им ају острвски карактер не сам о због дубокоспуш тених котлина које их окруж ују већ и због пространих и ш и-

роких била која се ди ж у изнад околних терена. С ува планина, С вр-љ иш ке планине, Т ресибаба, Т упиж ница, К учај, Бељ аница, М ироч,Д ели Јован и друге одликују се стрм им падинам а и пространим за-равњ еним тем еним а. О д кречњ ачких планина једино се Ртањ диж еизнад околних котлина стрм им странам а и ош трим и истакнутимгребеном . П рави планински гребени у И сточној С рбији јављ ају сена планинам а изграћеним од м агм атских стена и ограничени су наЦ рноречки андезитски м асив. У рељ еф у свих планина И сточне Ср-бије, с обзиром на њ ихов постанак, дом инирају тектонске црте. Ве-ћина антиклинала полегла је прем а истоку и североистоку где сејављ ају и чела навлака. М ећутим , у стварности најистакнутије цр- : ,те у планинском рељ еф у представљ ају високи, стрм и и вертикалниодсеци који се по правилу не јављ ају на источним странам а планин-ских венаца. Бељ аница се благим падинам а спуш та прем а Х омољ -ској котлини а вертиканим одсецим а пада у долину Ресаве. О зрен,Д евица и Л есковик одсецим а падају ка С окобањ ској котлини на се-веру док се благим падинам а спуш тају у долину П опш ичке реке најугу. С ува планин а је вертикалним и виш е стотина м етара високимодсецим а ограничена прем а северозападу док постепено тоне у Л у-ж ни чку котлину на југоистоку. Т упиж ница је стрм ијим одсецим аограћена са запада док су источне падине К учаја стрм ије од запад-них. О ви одсеци, тектонског или селективно-ерозионог порекла, уоснови дају посебне карактеристике планинам а у И сточној С рбији.

У долинском рељ еф у дом инирају котлине, дубоко спуш тенегектонске депресије, које као и планински венци нем ају генералниправац пруж ањ а. У П ониш ављ у оне се пруж ају од истока прем а за-паду дуж целе долине. С врљ иш ка, С окобањ ска и Х ом ољ ска котлина



11

им ају исте правце пруж ањ а. К њ аж евачка котлина је оријентисанаод југа на север а Ц рноречка чак од северозапада ка југоистоку.Н а основу овога се закљ учује да је постанак котлина везан за ло-

калне и регионалне тектонске, у првом реду радијалне покрете из-врш ене у предолигоценско доба. П осебно је значајно да су све кот-лине прош ле кроз језерску ф азу за врем е које су на дну наталож е-ни дебели неогенски седим енти, м ањ е олигом иценски, а на странам аусечени подови у сери јам а апсолутне висине од 400—800 ш . Т окомјезерске и у постјезерској ф ази усечене су све клисуре које пове-зују котлине а м еђу њ им а се својим дим ензијам а и изгледом , исти-чу С ићевачка клисура, К лисура С врљ иш ког Т им ока, Г орњ ачка идруге а првенствено ком позитна пробојница Бердап. К од м оногене-тских кли сура и кањ она посебно се истичу клисура Јерм е, С уваје и

С клопа у долини Ресаве, Т иснице у долини М лаве и један од најдуб-л>их кањ она Л азарева долина на К учају. За краш ки рељ еф И сточ-не С рбије, као и за рељ еф у целини, дубоке клисуре и кањ они суод посебног значаја. О не раздвајају и изолују поједине кречњ ачкем асе ограничавајући несм етано кретањ е подзем них краш ких токова.

К л и м а т с к е о д л и к е

И сточну С рбију одликује ум ерено-континентално поднебљ е саосетним утицајим а степске варијанте клим ата. Т о је управо областкоја прим а годиш њ е од 510—670 ш ш талога. И дући од запада прем аистоку котлинска дна при м ају све м ањ е падавин а а највећа аридностпоказује се у горњ им котлинам а П ониш ављ а и Т им очкој крајин и.П ланине у овој области прим ају неш то увећане годиш њ е сум е па-давина у зависности од апсолутних висина и полож аја. Н а висина-м а до 1.000 ш излучи се 800 тш , на 1.500 т 900 т т а на највиш ем вр-ховим а и до 1.100 т т талога годиш њ е (11). Годиш њ е количине пада-вина неравном ерно су распоређене у читавој области. М аксим алнеколичине излучују се у пролеће и јесен а м иним алне крајем лета иу зим у. С редњ а количина атм осф ерских талога за читаву област из-носи око 760 т т годиш њ е (12 ). О вако м але количине падавин а сва-како не представљ ају повољ ан ф актор краш ког процеса јер раства-рањ е кречњ ака зависи од количине С аС 03 такође и од укупне сум еатм осф ерских вода.

С редњ е годиш њ е тем пературе ваздуха у котлинам а И сточнеС рбије им ају вредности од 10,8°С до 11,8°С. М аксим алне средњ е ме-сечне тем пературе, са вредностим а од 22°—23,5°С, јављ ају је у јулуа м иним алне, са вредностим а од —3,5°------- 0,8°С , у јануару, односно

ф ебруару. С редњ е годиш њ е тем пературе у планинским областим а,на странам а, билим а и гребеним а, с обзиром на леж е и до 1.500 тизнад дна котлинских равни, им ају знатно ниж е вредности. Т акосредњ а годиш њ а тем пература ваздуха на висинам а од 700 т износи9,3°С, на висини од 800 т 8,8°С, а на висинам а од 800 т свега 8,3°С.И знад 1.000 т висине тем пературе опадну на 7,8°С , на висини од1 200 т 6 8°С на висини од 1 500 т 5 2°С а на највиш им врховим а од



11

ха у планинам а И сточне С рбије крећу се у вреД нбстим а од 5()—7°С.Гај планински појас изм еђу 1.000—1.200 ш прим а просечно око850 ш гп талога годиш њ е (13, 30—45).

Н егативне средњ е м есечне тем пературе ваздуха у котлинам а,на висинам а до 500 т , трају од 1—3 м есеци. У том периоду јављ ајусе и снеж не падавине које се не задрж авају дуж е од 46 дана а сред-њ а висина снега ретко прелази 30 ст. С неж не акум улације дости-ж у највиш е до 12% од укупне сум е годиш њ их падавина. Н а висина-м а од 600—900 ш негативне тем пературе трају најм ањ е 3 м есеца ака преко 1.500 т висине и пуних 5 м есеци, од новем бра до априла.Н ајниж е средњ е м есечне тем пературе у јануару спуш тају се и до

—5,5°С. Т акви тем пературни односи указују на високодланинску, де-лим ично и алпску клим у у којим се условрш а снег задрж ава од110—130 дана при чему се снеж не ретензије пењ у и на 40% укуп-них падавина (14 03). С редњ е годиш њ е тем пературе ваздуха већ нависанам а од 1.200 т им ају вредности од 6,0°С а на највиш им врхо-вим а свега 2,8°С . То су, м еђутим , управо области у којим а кречњ ач-ке стене им ају највеће распрострањ ењ е.

За еволуцију краш ког рељ еф а у И сточној С рбији од значајасу и клим атске прилике предилувијалне глацијације, односно у м ио-цену и плиоцену. К лим а за врем е I м едитерана била је веом а топла,м ањ е од горњ еолигоценске али и знатно влаж нија, при чем у су пла-

нине биле аридније од котлинских језерских области. За врем е IIм едитерана поднебљ е је било изразито суптропско и влаж но, док јепосле сарм ата па све до прве половине панона владао неш то сувљ иклим ат. У другој половини панона и у понту клим а је била топл<>ум ерена и суптропска али увек знатно влаж на (15, 305). П риближ негодиш њ е тем пературе ваздуха у периоду м иоцен-плиоцен кретале сусе по висинама овако:В и си н еу т 300 500 700 900 1.000 1.200 1.500 1.800Т емпер. у °С 17,5 16,3 14,9 13,6 13,0 11,7 9,7 7,1

П редилувијалне тем пературе биле су у просеку за 6°С виш еод данаш њ их а за 12°—16°С виш е од тем пературе ледених доба. Утаквим клим атским условим а процес карстиф икације је био врлоснаж ан и растварањ е кречњ ака велико о чем у сведоче и богате на-слаге тера росе из м иоценско-приоценског периода, добро заступ-љ ене и очуване у скоро свим планинам а И сточне С рбије (16, 438).За врем е леденог доба, у глацијалним ф азам а, клим атски ф акторкраш ког процеса био је веом а ограничен. В ећ на висинам а од1.200—1.300 т средњ е годиш њ е тем пературе им але су негативне вред-ности. Н ајвиш е средњ е м есечне тем пературе износиле су 8,4°С а нај-ниж е чак 9,8°С. Н а висинам а од 1.200 т 6 м есеци у години им ајунегативне тем пературе а на 1.400 ш позитивне тем пературе им ају са-м о 5 м есеци. О вакво поднебљ е без сум њ е је деловало на успорава-њ е краш ког процеса поготову у виш им планинским областим а. П о-новно ож ивљ авањ е краш ке ерозије, изузим ајући интерглацијалнеф азе, наступа тек са порастом тем пература у холоцену. И пак и у

б ћ ћ



13

З е м љ и ш т е и в е г е т а ц и ја

V зависности од геолош ког састава и поднебљ а у краш кимпределим а И сточне С рбије јављ ају се и одређени типови зем љ иш та.С обзиром на велику вертикалну расчлањ еност поједини типовизем љ иш та се јављ ају у одређеним висинским зонам а, које им ајуовакав распоред: а. црвенкасто-рудо зем љ иш те и црвеница; б. рудозем љ иш те (Чегга Гш са); в. планински подзол; и г. планинска цр-ница-буавица. П рва зона пењ е се уз планинске стране до висине одоко 850 ш , друга се јављ а у следећој зони до висине од 1.100 ш , тре-ћа у зони од 1.100—1.500 т а последњ а, четврта у зони од 1.400 тпа до крш евитих врхова. П ром ена састава зем љ иш та са висином ре-зултат је сниж авањ а тем пература и повећањ а атм осф ерских талога.

Д иф еренцијација зем љ иш та по катовим а резултат је заједни чког де-ловањ а педолош ких процеса и денудације. П едогенеза у краш кимпределим а И сточне С рбије одвија се у два супротна правца. У под-нож ју се врнш . нагом илавањ е сексквиоксида а губи се 81О2 ш то ус-ловљ ава интензивно оцрвеничавањ е, док се идући прем а врховим адогаћа обрнут процес (17, 10). У основи зем љ иш те у краш ким пре-делим а И сточне С рбије нем а велику дебљ ину нити је континуелнораспрострањ ено, нарочито у зоним а црвенкасто-рудог и рудог зем-љ иш та која се јављ ају на стрм ијим падинам а. Н еш то већу дебљ инуим ају планинске црнице-буавице које се јављ ају у виш им зонам а.Знатна заступљ еност и распрострањ еност црвенице у овој областим ож е се објаснити, с обзиром да сада владају неповољ ни услови зањ ено ф орм ирањ е, топлијим и влаж нијим поднебљ ем у ф ази м иоце-на-плиоцена. Н ајвећу дебљ ину ово зем љ иш те им а у вртачам а којесе јављ ају на већим висинама, тек у зони изнад 1.000 ш , ш то се об-јаш њ ава већим растварањ ем кречњ ака под утицајем повећањ а та-лога са висином .

В егетација краш ких предела И сточне С рбије ф лористички јеврло разноврсна али је просторно релативно м ало заступљ ена. Н ај-већим делом су ови предели обеш ум љ ени или су ш ум е потпуно де-вастиране. Т ако се природни ш ум ски ком плекси, везани за одрећентип зем љ иш та, јављ ају сам о на ограниченим , теш ко приступачнимпланинским просторим а. У јуж ним пределим а области, у поднож јупланина, најпре је заступљ ен м едитерански ф лорни елемент са знат-ним бројем врста пртеж но ниске вегетације, којим а црвеница одго-вара као тип зем љ иш та. У истим областим а јављ ају се и јуж но-ев-ропске врсте. И дући у висину и прем а северу ове састојине зам ењ у-је балканско-илирски ф лорни елем ент а даљ е се рећају ш ум е сред-њ е-европског типа са подзолом као одговарајућим зем љ иш тем . Ве-гетациони појасеви се, као и клим атски и педолош ки, см ењ ују иду-ћи од поднож ја ка врховим а и им ају следећи распоред: а. појас бе-лог граба пом еш ан са цером и сладуном ; б. појас белог граба са ја-вором ; в. појас м ечје леске; г. појас букове ш ум е која на заклоњ е-нијим падинам а и осојним странам а прелази у ш ум у клека и см р-че. Н а истакнутијим врховим а и стрм им литицам а С уве планине,



14

краш ким тереним а дом инантну улогу им ају м еш овите ш ум е распро-сграњ ене на заравни м а и билим а. И знад ш ум ског ката јављ ају сепаш њ аци са степском травом на присојним и аркто-алпским ф ло-

ристичким елем ентим а на осојним странам а. У И сточној С рбији нај-бољ е је очувана природна вегетаци ја букових ш ум а (18). Н ајвећиком плекси срећу се на виш им и неприступачнијим кречњ ачким пла-нинам а. Ш ум е ниж их катова у највећој м ери су униш тене стихиј-ском експлоатацијом , делим ично паљ ењ ем у ниж им областим а, то-ком последњ их 150 година (19, 16—32).

П риродни услови за деловањ е краш ког агенса и процеса иразвој површ инских и подзем них краш ких облика у И сточној С р-бији, поред знатног распрострањ ењ а и развијености кречњ ака јакочистих а тектонски порем ећених, излом љ ених и пукотинам а испре-сецаних кречњ ака, знатно су се м ењ али током геолош ке историје.Н ајповољ нији услови јављ ају се током м иоцена и плиоцена, за вре-м е топлије и знатно влаж није клим е, када су ови предели били по-кривени густом ш ум ском вегетацијом условљ еном тропским и суп-тропским поднебљ ем . Т оком дилувијум а клим атски и вегетациониуслови су знатно изм ењ ени см ењ ивањ ем хладнијих и топлијих ф а-за, поготову у периодим а када је врш ена снаж на акум улација па-давина и када се снег задрж авао дуж е од пола године. У постгла-цијално доба релативно м але количине годиш њ их падавина не одго-варају интензивнијем развоју и деловањ у краш ког процеса. Н а ве-ликој површ ини нарочито у ниж им пределим а, падавине једва пре-\азе 500 ш ш годиш њ е а то поднебљ у даје одлике степског клим ата.П оред тога знатно је изм ењ ен и ф актор вегетације. О на је најпреуниш тена дилувијалном глацијацијом а затим и интервенцијом чо-века. О беш ум љ авањ е је утицало на интензивније површ инско сли-вањ е атм осф ерских вода које су у м ањ ој м ери понирале раствара-јући кречњ аке са м ањ ом концентрацијом хум усних и других агре-сивних киселина. О вакве пром ене чиниоца краш ког агенса битносу утицале на степен развијености крш а у И сточној С рбији у чи-јој се еволуцији издвајају три главне етапе са виш е секундарнихф аза.

Х И Д РО Л О Ш К Е П О ЈА В Е И О Д Л И К Е

П ојавом Ј. Ц вијићевих студија, „П ећине и подзем на хидро-граф ија у И сточној С рбији ' (1895) и „И звори, тресаве и водопади уИ сточној С рбији" (1896), постављ ене су основе, још крајем прош логвека, научном проучавањ у хидролош ке еволуције у овој области. Упрвој расправи аутор указује на основне одлике кретањ а подзем -них токова у крш у И сточне С рбије и њ ихову везу са постанком пе-ћина и м орф олош ком еволуцијом кречњ ачких терена (20). П оделомпећина на речне и суве Ј. Ц вијић одрећује и степен и интензитетскарш ћеноега кречњ ачке м асе која им а одлике „плитког к р ш а Н а -стављ ајући и даљ е хидролош ка проучавањ а хидрограф ије И сточнеС рбије, исти аутор у другој студији, указује на основне типове



15

зем них вода и кретањ а подзем них краш ких токова у кречњ ачкимтереним а ове области. С ва ова испитивањ а и закљ учци резултат сутеренских пром атрањ а и сам о спорадичних м ерењ а која је обављ аосам аутор (20). И поред тога две пом енуте Ј. Ц вијићеве студије пред-стављ ају и данас основу даљ их проучавањ а хидролош ко-м орф олош -ких појава и проблема. Т ом е доприноси и чињ еница да се за по-следњ их скоро 80 година ни је појавила ни једна ком плекснија сту-лија из ове области. С коро сва проучавањ а у овој проблем атиципосле Ј. Ц вијића везане су за одрећене, локалне појаве.

О б л а с т и б е з п о в р ш и н с к о г о т и ц а њ а

У краш ком рељ еф у И сточне С рбије најистакнутије м есто при-пада пространим планинским заравним а које се јављ ају на различи-тим висинам ^. Т ем ена скоро свих планина засечена су и уравњ енаа са њ их се диж у, начеш ће усам љ ени истакнутији врхови. В исинаових заравни постепено расте идући од севера на југ а условљ енаје ступњ евитим издизањ ем рељ еф а. П ространије краш ке заравни нејављ ају се сам о на неким планинам а, као нпр. на Ртњ у, које имг̂ јуистакнутије гребене или чи ји су највиш и врхови изграћени од дру-гих стена, каква је планина К учај или Х ом ољ ске планине. И пак сеи на њ им а јављ ају краш ке заравни које у виду венца окруж ују пла-

нинске врхове и гребене.Н а југу И сточне С рбије јављ а се на С увој планини највиш аи једна од најпространијих краш ких заравни В алож је. О на је из-граћена од јако чистих валендијских кречњ ака, леж и на висини од1.450—1.550 т , благо је нагнута од С З ка ЈИ , и дубоко скарш ћена.С а њ ене површ ине, коју расчлањ ују бројне вртаче и м ањ е увалетипа валога, диж у се усам љ ени купасти врхови висине и до 1.700 т.Н а површ ини од преко 240 к т2 јављ а се сам о један сталан изворРакош чесм а, и два периодска. С ве воде које падну на В алож је од-м ах пониру и јављ ају се тек у дубоко спуш теним суседним котли-

нам а на јаким краш ким врелим а (22, 8). Д руга безводна краш ка об-ласт у сливу Н иш аве је површ Т епош а см еш тена изм ећу долине Ви-сочице и П иротске котлине. Л еж и на висинк: од преко 800 т , раз-једена је бројним и дубоким вртачам а и на њ ој се не јављ а ни једансталан нити поврем ен извор. В оде које се упијају у крш ове за-равни хране врела у П иротској котлини. И зм ећу долина Н иш авеи С врљ иш ког Т им ока леж е С врљ иш ке планине чије је тем е зарав-њ ено и леж и на висини од 1.200 т . И то је пространа краш ка за-раван без површ инског отицањ а која захвата око 160 к т 2. О на је усеверној подгорини разби јена једном издуж еном удолином чи је једно у палеозојскјм ш криљ цим а. Д уж јуж ног обода ове удолине, наконтакту барем ских кречњ ака и палеозојских ш криљ аца, јављ а сениз сталних извора храњ ених са краш ке заравни тем ена С врљ иш -ких планина (23, 25—43).

Једна од најтипичнијих краш ких заравни захвата уравњ енабила О зрена, Д евице и Т ресибабе. Л еж и на висини од 800—900 т , из-

ћ ј б



16

350 к т 2. Раздвојена је дубоким кањ оном С врљ иш ког Т им ока и не-ким м ањ им долинам а са токовим а периодског карактера. И на овојповрш и нем а извора а воде које падну на њ у хране краш ка врелаи изворе у сливовим а Т им ока, С окобањ ске М оравице и Т опоничкереке. Н а суседним планинам а Тупиж ници и Ртњ у не јављ ају се тип-ске краш ке заравни али и оне представљ ају области без површ ин-ског отицањ а.

У склопу К учајских планина, чији су централни и највиш иделови изграђени од палеозојских стена, јављ ају се м ањ е краш кезаравни од којих се, на источној страни истиче површ К ота и С то-бора. А псолутна висина ове површ и креће се од 750—1.000 ш . Раз-једена је бројним вртачам а и потпуно безводна (24,20). Н а западнојстрани краш ке заравни Брезовица, И гриш те, П ландиш те и др., за-хватају знатно веће пространство. О ко 2/3 од укупне површ ине Ку-чајских планина су области без површ инског отицањ а.

П ланина Бељ аница је такође типична краш ка зараван. Њ еноуравњ ено тем е, изграђено од барем ских, дубоко скарш ћених креч-њ ака, леж и на висини од око 1.150 ш и захвата површ ину од око120 кш 2. У вале које се јављ ају на тем ену Бељ анице, са дном у па-леозојским ш криљ цим а, представљ ају мањ е хидролош ке оазе. В одеса ове високе краш ке заравни хране јака врела у долини Ресаве иМ лаве. Н ајзад, поред м ањ их краш ких заравни које се јављ ају север-ни је од долине М лаве, у непосредном залеђу К азана јављ а се и М и-

рочка површ . То је најниж а кречњ ачка зараван која леж и на ви-сини испод 500 т . Расчлањ ена је дубоким скарш ћеним долинам а, вр-тачам а и увалам а а у већем делу је и без површ инског отицањ а.

О бласти без површ инског отицањ а у крш у И сточне С рбијеобухватају виш е од 80% од укупне површ ине кречњ ачких терена.С а око 12% површ ине атм осф ерске воде отичу површ ински сам о по-врем ено, после киш е и док копни снег, док на свега 8% територије подкречњ ацим а постоји стална површ инска хидрограф ска м реж а. М е-ђутим , на простору који је означен потпуном дезорганизацијом по-врш инске хидрограф ске м реж е јављ ају се м ањ и басени са затворе-

ним , унутраш њ им сливовим а. Т о су м ањ е увале и пољ а са посебнимхидролош ким одликам а.

П о н о р н и ц е и с а м о с т а л н и п о д з е м н и т о к о в и

Реке понорнице дају посебно хидролош ко обележ је крш у И с-точне С рбије. Н а релативно м алој кречњ ачкој површ ини, која је узто разбијена и расчлањ ена, јављ а се виш е од стотину сталних, пе-риодских и поврем ених река понорница. И стина оне нем ају дим ен-

зије понорница у динарском крш у али се по својим особинам а иодликам а ним ало не разликују од ових. То су најчеш ће једнострукепонорнице, изузетно двоструке, кратких површ инских и подзем нихделова токова. В езане су за планинске заравни и гребене због чегасу им и дим ензије ограничене. П рем а начину ф орм ирањ а могу сеподелити у две групе: а. понорнице у затвореним депресијам а увалаи пољ а и б понорнице у слепим долинам а



17

П онорнице прве групе везане су за краш ко-селективне и се-лективно-краш ке депресије; пол»а и увале, које се одли кују засеб-ном хидрограф ском м реж ом са унутраш њ им одводњ авањ ем . Н ајве-ћа од ових понорница је О доровачка река у истоим еном пол>у, за-тим следе И згоре и Баре у Д ивљ аковачком пољ у, Ц иганске речке,Б\ совата и Ж агубичке речке на планини Бељ аници, као и већи бројм ањ их река-понорница.

П онорница О д о р о в а ч к а р е к а постаје од виш е потока којехране слаби извори ш то изби јају под гребеном В идлича на кон-такту горњ е јурских врло чистих дубоко скарш ћених кречњ ака и до-њ е јурских пеш чара, лапораца и конглом ерата. О на прим а своју нај-већу притоку Блато која извире под источним ободом пољ а. П овр-ш ин ска хидрограф ска м реж а ограничена је на О доровачко пољ е, ду-ж ине 7,5 кш и највеће ш ирине 4,5 к т, чије дно леж и на висини од680 т . П литко усечено корито О доровачке реке им а изразито м еан-дарски карактер, нарочито у доњ ем , ниж ем у уравњ еном делу по-љ а, где се под југозападним ободом јављ ају главни понори. Д уж и-на главне реке износи 16 к т, а дуж ина свих токова око 38 кш . Утоку летњ е половине године, када протицај у кориту реке износисвега десетак ли тара у секнуди, понорница се губи у издухам а иалувијалним понорим а већ у средњ ем делу пољ а. У јесен и проле-ће, када падају дуготрајне, свакодневне киш е и док копни снег, про-

тицај у кориту понорнице износи и до 3,5 ш 3/бек. Т ада активни по-нори дуж југозападног обода пољ а не хмогу да прим е сву воду збогчега се у доњ ем делу пољ а ствара периодско језеро. За врем е изу-зетно високих вода један део језера увире и у најниж и отвор О до-ровачке пећине. Језеро траје 3—5 недељ а, често и знатно краће, адубина м у се креће и до 5 т . П оплаве се јављ ају и после јачих лет-њ их киш а и тада наносе велике ш тете њ ивам а и сенокосим а. Боје-њ ем је утврћено да воде из О доровачког пољ а избијају у долиниН иш аве хранећи В рело у селу Градиш ту. Ф луоресцеин-натријум уводи прош ао је растојањ е од 16 к т са падом од око 260 т за 96 са-ти или просечном брзином од 116 т/саз.

Х идролош ке одлике Д ивљ аковачког пољ а, с обзиром да се уњ ем у јављ ају две понорнице са засебним сливовим а, посебно су ин-тересантне. В ећа понорница Б а р е извире на југозападном ободупољ а под купастим врхом Буле. Т ече прем а североистоку и тек ка-да сиће у најниж и део пољ а понире у уздухе под К олибом . М ањ апонорница И з г о р е извире на источном ободу пољ а, тече прем азападу и тек на заврш етку скреће на север и увире у јам у понораП одлипом . О бе понорнице су кратке и њ ихови сливови захватајум але површ ине. Х ране се из пространог краш ког залећа К учајскихпланина због чега им ају воде током целе године. У јесен и пролеће,када Баре и И згоре носе највиш е воде, у доњ им деловим а њ иховихдолина стварају се периодска језера. П ериодско језеро понорницеБаре је знатно веће јер понори им ају м ањ у пропусну м оћ. О но тра-ј 40 б 3 В б ј



18

В релу Јеловачког потока. О бојена вода преш ла је растојањ е од по-нора до врела од 1,8 кш за 4 сата, савладавш и висинску разлику одсвега 30 ш просечном брзином од 450 т/саз.

Т ри реке понорнице у великим увалам а на планини Бељ ани-ци су по својим хидролош ким одликам а потпуно исте. Д на свихувала изграђена су у палеозојским ш криљ цим а док су стране од ма-сивних барем ских кречњ ака. У највећој ували Ц иганске пиш таљ и-не — Р е ч к е извори се јављ ају на источној страни дуж контакта.О д њ их се образује сталан ток понорнице који тече дубоко усече-ним коритом на запад где под К рш ем понире у зјапеће гротло И в-ковог понора, испитаног до дубине од 130 т . И звори понорнице Реч-ке налазе се на висини од 1.060 т а понор је на 990 т . Д уж ина по-

норнице износи 4,3 к т а површ ина слива је 14 к т 2. За врем е глав-ног м иним ум а протицај непосредно пред понором износи око 51/5ек а у пролетњ ем м аксим ум у, крајем априла и почетком м аја,око 0,52 т 3/бек. Т оком изузетно високих вода непосредно изнад по-нора, где је равно дно увале најниж е, образује се периодско језе-ро које траје највиш е до две недељ е. У вала Речке леж и у сливу М ла-ве и представљ а извориш ни део скарш ћене долине К руп ајске реке.М еђутим , обојена вода понорнице избила је, априла 1954. године, наМ алом врелу у долини Ресаве. Растојањ е од 7 к т, са висинском раз-ликом од 650 т , обојена вода је преш ла за 110 сати или брзином од636 ш /саз. О вим експерим ентом утврђено је да хидролош ко развођена Бељ аници одступа од топограф ског развођа а слив Ресаве се уве-ћава на рачун слива М лаве.

У вала Бусовата леж и испод сам ог највиш ег врха Бељ анице идугачка је 2,5 к т а ш ирока око 600 т са дном на висини од 1.000 т .Благо је нагнута од запада ка истоку и у том правцу и тече понор-ница Б у с о в а т а . Д но увале састављ ено је од палеозојских ш кри-лаца а обод од барем ских кречњ ака. П онорница Бусовата постајеод виш е м ањ их потока које хране стални извори и периодски изво-

ри ш то избијају на северној и западној старни увале. С ви потоцисливају се прем а јуж ном и југоисточном ободу уваде где образујуБусовату ко ја поноре под ниским превојем К рш а. П осле тока од све-га 1,2 кш вода понорнице изби ја на изворим а Сувог дола. У валаР е ч к е Ж а г у б и ч к е налази се у и сточном . делу Бељ анице, н а дес-ној страни дубоке долине С увог дола. Л еж и на висини од око 890т са дном у палеозојским ш криљ цим а и ободом у кречњ ацим а. О двиш е м ањ их извора образује се јака понорница која увире у изду-хе на западном ободу увале. П одземне воде Речке, после тока одсвега 2 к т, избијају на врелу Речке у долини С увог дола.

В оде понорница Бусовате и Речке Ж агубичке образују рекупонорницу С уводол. О ва понорница је усекла своју дубоку, м ести-м ично кањ онску долину, у источном делу Бељ анице. С ува долина сезаврш ава на излазу у Ж агубичку котлину великом ум ртвљ еном пла-вином на којој леж и село С уви Д о. П о н о р н и џ а С у в о д о л течеповрш ински око 5 кш губећи постепено воду у бројним издуха



19

вода ток С уводола продуж и се све до краја кањ онског дела, око 2кш узводно од С увог Д ола, док се код м алих вода заврш ава у ве-ликом м еандру. П одзем не воде С уводола, једине двоструке понор-нице у крш у И сточне С рбије која је потврђена бојењ ем , избијају уЖ агубичком врелу.

Д р у гу гр у п у п о н о р н и ц а представљ ају типичне ало-гене еке. О не су знатно бројније од првих а јављ ају се као последи-ца разноврсне геолош ке грађе и рељ еф а. В езане су за оне планинечији су виш и делови, гребени и истакнути врхови, изграђени од ста-ријих, вододрж љ ивих стена док су ниж е падине састављ ене од креч-њ ачких творевина. У Д ругом случају оне се јављ ају и у селектив-но-краш ким увалам а, типичним котлинским затвореним прош ире-њ им а. У пределим а релативно плитког крш а, где старије подинске

стене врло често избијају на површ ину, појава алогених река јеврло честа а у зависности од ш ирине и дебљ ине кречњ ачких сте-на, односно величине тока, јављ ају се и понорнице. О не су број-ни је у северним деловим а крш а И сточне србије, где су кречњ ацим ањ е м оћности, док су ређе у јуж ним пределим а где карбонатскестене им ају неупоредиво већу дебљ ину.

Н ајвећа понорница са затвореним басеном сЛ ива је С вр-љ и ш к и Т и м о к . И звориш ни крак ове понорнице постаје од ви-ш е потока који се састају испод Б абине главе и образују реку Ту-рију. П ростран слив Т урије развијен је у сенонској синклинали, из-грађеној од пеш чара и лапораца, окруж еној барем ским кречњ аци-м а. О д С врљ иш ке котлине басен слива Т урије одвојен је нискомкречњ ачком гредом П андирало. П ри дну ове греде, која се изнадалувијалне равни Т урије ди ж е за око 30 ш , налазе се, на висини од470 ш , активни понори. П одзем ни ток Т урије, који увире на источ-ној страни греде, изби ја на површ ину сам о после неколико стотинам етара у врху кратке клисурасто-кањ онске долинице на В релу С вр-љ иш ког Т им ока. К ако најниж и канали врелско-понорске пећине уП андиралу, код села П ериш а, не могу да прим е високе воде Т урије то

се узводно образује периодско језеро које траје највиш е десетак дана.П ериодско језеро се, осим у јесен и пролеће, м ож е јавити и у то-ку лета, после јаких киш а ш то је последица обеш ум љ ености слива.

Д руга значајна и посебно интересантна понорница са затво-реним басеном слива, у овом делу И сточне С рбије, јесте Б ер о*в и ч к а р е к а . То је понорница Беровичког пољ а које је смеш те*но изм еђу венаца В лаш ке планине, изм еђу долина Јерм е и П рис-јанске реке. Н ајниж и део пољ а леж и на висини од 7401 т и у њ е-м у се јављ а басен Беровичког језера. П ољ е је нагнуто од запада пре-м а истоку и од долине Јерм е одвојено је кречњ ачким гребеном К о-либе (858 т) . Западни део пољ а изграђен је од перм ских црвенихпеш чара, у којим а постаје Беровичка река, док је источни део иобод од барем ских кречњ ака. С тално језеро, које је при највиш емводостају дугачко и до 3 к т, им а отоку која, пош то прође кроз је-дан уски коридор, понире испод К олиба у јам у П аш терицу, на ви-сини од 740 т. П осле тока од преко 5 к т понорница Беровачке реке



20

проходна пећина В етрена дупка а понор П еш терица је са дубиномод 280 ш најдубљ а јам а у овом делу крш а С рбије. У врем е док коп-ни снег редовно се узводно од понора П еш терице образује период-ско језеро јер алувијални понори не м огу да прим е сву воду. К адајезеро нарасте за око 12 т активира се и главни понор, огром но зја-пеће гротло П еш тернице.

I--- 1--- 1 __ ! __ I __ ! __ I __ 1 __ IС к. 2. — Г еолопж а карта К алаф ата са пон орницам а С ам ар и П ровалија.

(А егенда: 1. кречњ аци; 2. неогенски седим енти; 3. перм ски црвени пеш чари).С г. 2. — С аг1е §ео1о§1дие с1е ауес 1ез соигб с!’еаи 5ои1еггатб с1е 8 атаг

еХ , с!е РгоуаН ја

(1^ебепс1е: 1. са1са1геб; 2. 5есНтеп1;5 пео^епеб; 3. §геб гои^еб реггтепб).

У м асиву К алаф ата, крајњ ег дела С врљ иш ких планина, поредвиш е периодских и поврем ених, јављ ају се и две сталне реке понор-нице, С а м а р и П р о в а л и ја, са затвореним и сам осталним басеним аслива. В елики број понорница на К алиф ату последица је геолош когсастава и граће. Ц ентрални и н ајвиш и делови ове планине изграће-ни су од перм ских црвених пеш чара који су са свих страна окруж е-ни, уж ом или ш иром зоном , барем ских кречњ ака. В ећина река ко-ја полази из централног дела К алаф ата, пош то доспе до кречњ ач-ког појаса понире. С ам о су неке од њ их, које теку прем а С врљ иш -кој котлини, успеле да савладају краш ку ерозију и усеку у барем -ским кречњ ацим а кратке сутеске. П онорница С ам ар извире на ис-точној страни Голем ог С редњ ака. Њ ена долина, правца ЈИ —ЗС , усе-чена је дуж кон такта изм ећу перм ских црвених пеш чара и северо-источног кречњ ачког оквира. П осле тока од неколико килом етара



21

вертикалним оД секом високим око 60 ш . Т у се, у челу долине, јав-.*оа огром но гротло пећине сам ар у које увире сталан ток истоим енереке. П осле тока од око 2,8 кш понорница С ам ор изби ја на другојетрани кречњ ачке греде као јако В рело у К опајкош ари. П онорскогротло С ам ара леж и на висини од 520 ш а врелско на 480 ш . П ећинаизм ећу понора и врела је проходна на целој дуж ини. Н а овој по-норници изврш ени су и први експерим енти праћењ а подзем ног токачтготребом ф луоресцеин-натријум а и радиоактивних изотопа (25, 36).П онорница П ровалија, са прстатсто развијеном извориш ном челен-ком , одводњ ава западну страну планинског била К алаф ата. В иш есталних потока избија на падинам а Голем ог С редњ ака и Ш упљ ег го-руна. П осле тока од 1—2 к т потоци се састају и образују понорни-цу П ровалију. О ва тече на запад и око 3 к т источно од села Ц ерјааонире у пећину П ровалију. П одзем ни ток поново изби ја на повр-ш ину после неколико килом етара низводно од Ц ерја у долини А а-буновске реке.

Н а пространој М ирочкој површ и, у непосредном залећу Бер-дапа, јављ ају се две понорнице са сам осталним и затвореним басе-ним а слива. В е л и к а Р а в н а р е к а развила је свој слив у истоим еној ува-ли, дуж ине 3,5 к т и ш ирине 1 к т , са дном на висини од 400 т , којалеж и северно од села М ироча. С а три стране увала је окруж ена јур-ским м асивним кречњ ацим а док су јој дно и јуж ни обод изграћениод лијаских пеш чара и ш криљ аца. С а јуж ног обода сливају се пре-м а дну увале бројни потоци од којих постаје понорница В елика Рав-на река. О на понире дуж северозападног обода увале, у јако скар-ш ћеним кречњ ацим а, где се јављ а и С танкуцулова, понорска пећи-на, на висини од око 400 т . П ретпостављ а се да воде ове понорни-це хране краш ка врела која изби јају у ерозионом прош ирењ у П ец-ке баре, изм ећу В еликог и М алог казана П онорница М а л а Р а в н а р е к а развила је свој слив у пространој Ц витановачкој ували, која леж иу североисточном делу М ирочке површ и. У вала, која је по свем услична В еликоречкој, се пруж а правцем ЈЗ—С И и од долине Рекеодвојена је високим кречњ ачким гребеном . П онорница М ала Равна

река се губи дуж контакта, на источном ободу увале, и после токаод око 3 к т поново се јављ а у снаж ном Ц витановачком врелу. В ре-ло избија из велике пећине која им а облик подзем ног кањ она. И уМ ирочким увалам а се јављ ају периодска језера која трају врлократко.

У сливу реке П ека, који се одликује врло плитким крш ем , јав-љ а се велики број сталних и периодских река понорница у затворе-ним, слепим долинам а. П онорницаВ а љ а п е ш ћ е р а протиче једном одседам скарш ћених и затворених долиница које се јављ ају на запад-ној страни М алог крш а. П онире под истоим еном пећином на виси-

ни од 597 т а поново се јављ а на површ ину, после кратког тока, удолини реке К уртурјадзе на висини од 575 т . П онорница Ч о к а к у С к р а д а , на западној страни Н оћа, им а слепу, затворену долину саповрш ином од 2,12 к т 2. П ротиче кроз Раданову пећину. П онор сеналази на висини од 630 т а извор на 585 т док се дуж ина подзем -ног тока цени на око 600 т . В а љ а Ф у н д а т а је највећа понорница усливу Јављ а се у истоим еној слепој долини која захвата површ ину



22

од 7Д 5 к т 2. В ода се губи у ^здухам а на висини од 341 ш и п д с л б тока кроз пећину Ф ал>а Ф ундате, на дуж ини од 740 ш , поново избијакао извор на 325 ш . У извориш ту М алог П ека јављ ају се две понор-

нице. Р а јк о в а р е к а одводњ ава долиницу са површ ином од 4,7 к т 2 ипонире на 459 т . И звире на другој страни кречњ ачке гредице, послетока од преко 600 т , на висини од 430 т иза врелског отвора Рај-кове пећине. П а с к о в а р е к а одводњ ава слепу долину В аљ а С ака са по-врш ином слива од 12,6 к т 2. П онире у П аскову пећину на висини од455 т и после подзем ног тока од око 1,7 к т изби ја на врелском от-вору истоим ене пећине, на висини од 430 т . П о н о р с к а р е к а протичеслепом долиницом , дуж ине 4,5 кт, см еш теном изм ећу Блож а и К р-ш а. П онире под североисточним одсецим а К рш а, на висини од 375 т .П осле подзем ног тока од око 1 к т избија испод Д убочке пећине нависини од 315 т . У сливу Б уковачке реке највеће понорнице су С т р у-г а р с к и п о т о к , који протиче кроз пећину Ц ерем ош њ у, и С у в а р е к а ко-ја одводњ ава истоим ену скарш ћену и слепу долину. П онире на 340т а поново се јављ а, из једне пећинице, на 224 т висине. О стале по-норнице у слепим , затвореним долинам а у сливу П ека су периодскеи поврем ене (26, 34).

. Д. .... I. 1 I , I - ., Ј

С к. 3. — Г еолош ка карта подручја. понорниц а В ртибог и Л окве (по Ј. Ц вијићу).(Л егенда: 1. кречњ аци, 2. палеозојски ш криљ ци)

Сг. 3. — Саг1;е §ео1об1диез ди 1:еггИ:о1ге с!ез соигз д?еаи зои1:егга1пз (сЈ’аргез Ј. Су1Ј1с).(Х ,е§епс1е: 1. са1са1гез; 2. зсћ1з1;ез ра 1ео2оГ^иез)

У планинском подручју К учаја јављ а се велики број понорни-ца прве и друге групе. П ојава великог броја река понорница услов-љ ена је геолош ком граћом и тектонским склопом ове планине. К у-чај је у основи изграћен од старијих, палеозојских стена које не са-м о да чине језгро антиклинале већ се јављ ају и у њ еговим централ-



23

равни, израћују м оћни барем ски кречњ аци. С а централних деловаК учаја спуш тају се на све стране бројни потоци и реке које пони-ру у затвореним депресијам а, као у западним деловим а планине,

или се губе у дубоким кањ онским долинам а на источној страни, пре-м а сливу Ц рног Т им ока. Н ајвећа понорница у западном делу К уча-ја, која се одликује сам осталним басеном слива, је река Брезовица.Басен слива В е л и к е Б р е з о в и ц е састоји се из слепе долине и простра-не увале В елике Брезовице. Горњ и део долине усечен је у ф илити-м а док је доњ и, заједно са увалом , изграћен у барем ским кречњ а-цим а и палеозојским пеш чарим а. Г лавни ток басена В елика Брезо-вица, чи ја је разграната извориш на челенка усечена у ф илитим а ипеш чарим а, дугачак је око 6 кт. П рем а ували се спуш тају са севе-розападног обода и два поврем ена тока. У суседној ували М але Бре-зовице, која је од В елике одвојена ниским превојем , такоће се јав-љ ају периодсад[ токови. С ве ове воде се губе у понорим а и издуха-м а на различитим странам а басена. Н ије утврћено прем а којим вре-лим а се одводњ авају разби јене понорнице В елике и М але Брезови-це (27, 95-109).

Н а странам а К учаја које се одводњ авају прем а сливу Ц рногТ им ока број понорница је знатно већи. С ве оне извиру у централ-ном делу К учаја а пониру у дубоким клисурам а и кањ оним а изгра-ћеним у барем ским кречњ ацим а. Н ајинтересантнија понорница усевероисточном делу планине, у областим а површ и К ота и С тобора,е ток Л а з а јз е в е д о л и н е . О н постаје од М икуљ а, Д ем излока и К ленцу-ш а у пределу контакта палеозојских и кречњ ачких стена. „Д анаш -њ и токови М икуљ а, Д ем излока и К ленцуш а пониру у издухам а ипонорим а чим наићу на кречњ ачку м асу, због чега је кањ он Л аза-реве долине највећим делом године потпуно сув. С ам о почетком про-лећа, после отапањ а снега, протиче кроз њ ега бујан, пенуш ави реч-ни ток. Т ада понори М икуљ а, Д ем излока и К ленцуш а не м огу даприм е целокупну количину воде њ ихових токова, чији је протицај

знатно повећан, ш то ом огућава периодско постојањ е воденог токаи у Л азаревој долини" (24, 27). П онорница В ојал, лева притока М и-куљ а, извире на контакту кречњ ака и кристаластих ш криљ аца, ис-под К улм а П еш тера, на висини од 1.100 т , и им а развијену извориш -ну челенку. П осле тока од око 5 к т В ојал понире у издухам а у ко-риту кањ онског дела долине који је дубоко скарш ћен. П онорницаД у б а ш н и ц а извире испод В еликог куш а, на висини од 1.060 т , и угорњ ем делу, н^ дуж ини од око 2 к т, тече преко палеозојских ш кри-љ аца. И спод К исм улуја Д убаш ница губи воду у издухам а дуж кон-такта а сам о када им а веће количине тече и даљ е скарш ћеном до-лином , пуном понора, која пресеца површ К ота и С тобора.

П онорнице југоисточног обода К учаја, које силазе са висо-равни Т илва Њ ате, усекле су у кречњ ачкој зони ш ирине 2,5—7 кш ,дубоке кањ онске долине. А логени токови који силазе из централнихобласти планине су паралелне м ећу собом али су различите дуж ине.П онорницеС т р њ а к М а л а р е к а Б о г о в и н а С у в а р е к а М а л аи В е л и к а р е



24

леће, док падају Д уготрајне киш е и копни снег, 1вихови токови сепродуж ују и кад кад изливају и у суподини. Д уж ина ових понор-ница креће се од 2—7 к т подзем ног тока. С ве оне хране краш ка

врела која се јављ ају у суподини К учаја.Р а д о в а н с к а р е к а је највећа понорница на К учају. У горњ ем току,који је усечен у палеозојским ш криљ цим а, им а правац С И —ЈЗ, докиспод Градиш та, одакле је њ ена долина изграћена дуж контакташ криљ аца и кречњ ака, скреће на ЈИ . Н а м есту где лактасто скрећерека је усекла, испод краш ке висоравни Беле воде, клисуру Ж љ е-буру. О ко 1,8 к т низводно од улаза у клисуру сталан ток Радованскереке увире у пећину П ећуру, на висини од 430 ш . И знад пећине јесува долина Ж љ ебуре, са вртачам а по дну, а на њ еном заврш еткусе јављ а врелска пећина удаљ ена око 300 т од понорске. И з В рел-ске пећине, која им а изглед м ањ е дворане, избија други део повр-ш инског тока Радованске реке. О д 21 к т дуж ин е Радованска река,чији се протицај на врелу креће око 100 1/&ес, је понорница на ду-ж ин и м ањ ој од 0,5 к т. П онорском систем у Радованске реке припа-дају и понорнице које се јављ ају у увалам а на краш кој висоравниБеле воде. П онорница Б е р г о в а ц извире на висини од 720 т , односно750 т , тече на дуж ини од око 1 к т и понире, у сопственом наносу,на висини од 185 т . П онорница П о н и к в и ц а извире на око 600 т виси-не и после тока од 1,5 к т губи се у наносу. Н ајвероватни је је даове две кратке понорнице хране врела у долини Радованске реке ко-ја избија код м анастира К репичевца (24, 58).

П оиорнице типа суш ице такоће су знатно заступљ ене у крш уИ сточне С рбије. И оне су везане за геолош ке пром ене у граћи њ и-хових долина. Горњ и токови су им редовно у старијим , вододрж љ и-вим стенам а. У средњ им деловим а долина јављ ају се кречњ аци,представљ ени уж им или ш ирим зонам а, док су доњ и делови поновоод вододрж љ ивих стена. Главна хидролош ка одлика суш ица је по-јава периодских и поврем ених токова у скарш ћеним деловим а до-лина. М ећу највећим пон орницам а овог типа спадају и В е л и к а и М а - л а Т и с н и џ а у сливу М лаве. О бе ове реке извиру у андезитим а Ц р-ног врха. Н епосредно испод разгранатих извориш них челенки онеулазе у кретацејске кречњ аке где у издухам а губе постепено воду.У суш нијој половини године оне потпуно пресуш ују непосредно по-ш то заћу у кањ онске и клисурасте делове долина. У зим ској поло-вини године, током јесени и у пролеће, са повећањ ем количине па-давина, токови им се продуж ују па сједињ ене изби јају у Ж агубич-ку котлину. П онорниц а К л о ч а н и ц а је највећа суш ица у сливу рекеМ лаве. И звире у палеозојским стенам а северног К учаја и после то-ка од десетак килом етара улази у кањ он С уваје, усечен изм ећу В њте букве и Б абине главе, на дуж ини од око 5 к т. П реко лета К лоча-ница пресуш ује већ на сам ом улазу у кањ он. С јесени њ ен се токпродуж ава са повећањ ем падавина и за врем е м аксим алних вода из-би ја у котлиницу Л исине где се улива у Ресаву. Н ајм ањ е количиневоде при којим а протиче целим кањ оном С уваје износе око 800



од кречњ ачких области М а западу. И поред тога у источној подгб-рини планине изби јају бројнија и неупоредиво и здаш нија краш каврела од оних м алобројних и слабих која се јављ ају у западној

суподини.У кречњ ачкој м аси С уве планине образује се 7 сам осталнихподзем них токова чи ји унутраш њ и сливови обухватају високу краш -ку површ В алож је и планинске стране. Ц елокупну м асу источногогранка ове планине, Ш љ ивовички и Ц рни врх, одводњ ава сам о је-дан подзем ни ток који храни Белопаланачко врело. К раш ку површТ епош а са Басарским кам еном такође подзем но одводњ ава једанслив чи ја главна река избија на К рупачком врелу, недалеко од П и-рота. К раш ку област изолованог Ртњ а раздељ ује у подзем љ у десе-так м ањ их сливова чи ји главни токови хране слабе краш ке извореу јуж ној подгорини планине. У осталим кречњ ачким планинам а И с-точне С рбије развијени су сам о м ањ и подзем ни сливови оријенти-сани прем а слабијим краш ким врелим а и изворим а. Н а основу укуп-не годиш њ е издаш ности појединих извора и врела, оцењ ује се данајвећи број подзем них сливова захвата површ ину величине до 200кш 2. Д есетак значајнијих врела им ају сливове чи је се површ инекрећу од 50—100 кш 2. Н ајвећи подзем ни краш ки сливови обухвата-ју област до 130 кш 2.

О д н о с п о д з е м н и х к р а ш к и х в о д а и к о т л и н с к и х и з д а

У геолош кој граћи И сточне С рбије олиго-м иоценске и плио-ценске језерске творевине им ају велико учеш ће и значајну улогуу расподели и кретањ у подзем них вода у целини а посебно краш -ких. О вим творевинам а испуњ ене су скоро све котлине и њ иховам оћност се цени на виш е стотина м етара. Језерске творевине састо-је се од конглом ерата, лапораца, глиновитих лапораца, глина, пес-кова и др. У свим котлинам а оне се пењ у уз планинске стране дознатних висина и у дебљ им или тањ им серијам а належ у на креч-њ ачке стене. П рем а ранијим схватањ им а језерска сери ја представ-љ а хидролош ки загат, одрећује висину истицањ а подзем них краш -ких вода и дубину карстиф икације (28, 65). Због тога се испод виси-не неогених седим ената не м ож е јавити циркулација воде у креч-њ ачким стенама. К ако језерски седим енти окруж ују све кречњ ачкепланине у И сточној С рбији произилази да су краш ки предели пот-пуно загаћени.

В елики број река понорница, оних у затвореним басеним а,слепим долинам а и суш ица, које се образују у централним деловим апланина, на старијим вододрж љ ивим стенам а, не изби ја поново наповрш ићу ни у ком е облику. Т ако све понорнице на источним па-динам а К учаја, изузим ајући Радованску реку, губе воду у издуха-м а и понорим а током целе године. М ећутим , највећи број краш кихврела преко лета пресуш ује због чега се постављ а питањ е где су во-



леће и јесен. У супоД ини ^речњ ачке, изоловане планине Белаве саЦ рним врхом , која захвата површ ину од преко 160 кш 2, не јављ а сени једно стално краш ко врело. С тална понорница П ровалија на К а-лаф ату периодски избија у неким изворим а у долини Т опоничке ре-

ке. С личне појаве да се краш ке воде губе у издухам а и понорим а ада се не јављ ају на ободу кречњ ачких м аса, запаж ене су и на С вр-љ иш ким планинам а, Тресибаби, Т упиж ници, Х омољ ским и другимпланинам а у крш у И сточне С рбије. И з м ногих усам љ ених и изоло-ваних кречњ ачких купа, окруж ених са свих страна неогенским је-зерским седим ентим а не избијају стални краш ки извори. И з тога сезакљ учује да подзем не краш ке воде хране издани у котлинам а ко-је окруж ују кречњ ачке планине належ ући својим седим ентим а настране и падине.

У котлинам а И сточне С рбије, које им ају релативно ограни-чене сабирне области, јављ ају се изузетно богате издани. Н еке одњ их се налазе под притиском а у м ногим котлинам а се јављ ају пра-ве изданске реке. Т акве изданске реке утврћене су у рудницим а уг-љ а Боговина, Д обра С рећа, Јелаш ница, Ртањ и др. Д етаљ ним експе-рим енталним испитивањ им а у коповим а рудника Боговине утврћено јепорекло воде у котлинској издани и дат одговор на проблем губљ е-њ а воде река понорница на источним падинам а К учаја. У руднич-ком окну бр. 7, близу Боговинске пећине, којом протиче сталан поД-зем ни ток ш то не избија током целе године на површ ину, приликомизвоћењ а радова откривен је подзем ни ток чија је највећа издаш -ност износила 2,3 т 3/зес а средњ а око 1 т 3/зес. О ткривен подзем ниток леж и на дубини од 223 т , односно 45 т испод алувијалне равниреке и 43,5 т испод коте улаза у Боговинску пећину. Н а основуовако великог протицаја у слатководним олигоценским , језерскимтворевинам а, закљ учено је да се ради о подзем ним краш ким вода-м а. Зато је изврш ено бојењ е понорнице Боговинске реке. Ф луорес-цеин-натријум је убачен у најниж и понор, у кориту реке, око 1 к тузводно од улаза у Боговинску пећину. О бојена вода избила је у

рударском окну после пет дана и тим е је доказано да се краш ке водепод притиском инф илтрирају у језерске седим енте Боговинског ба-сена. О вакав закљ учак потврћују и најниж и канали у Боговинскојпећини који леж е знатно испод коте улаза и висине језерских се-дим еиата. О вим експерим ентом доказано је да су кречњ аци источ-ног краја К учаја скарш ћени за око 50 т од најниж е коте језерскихседим ената и да кроз пећинске канале воде понорница непрекиднострује инф илтрирајући се у котлинску издан. С а појавом ш тетних,уствари подзем них краш ких вода, срећу се и остали рудници угљ а укотлинским басеним а И сточне С рбије ш то доказује да рудник Бо-говина није изузетан случај. В еза изм ећу издани и краш ких вода уреону Б оговине доказана је и геоелектричним м ерењ ем и сондира-њ им а(29, 79—81).

Д убоко скраш ћени кречњ аци И сточне С рбије, покривени дознатних висина језерским седим ентим а, представљ ају подзем не ре-зервоаре који активно учествују у храњ ењ у норм алних и артеских



ж

ш ће под лритиском . Т аквим начином храњ ењ а норм алних изданМм ож е се објаснити п ојава сталних и јаких, норм алних и звора којисе јављ ају на котлинским странам а а избијају из језерских седим е-

ната. Т ем пературе воде оваквих извора при ближ не су тем пература-м а краш ких вода. У з то овакве воде богате су калцијум бикарбона-том , ш то је првенствено одли ка краш ких вода. Н ајзад; количина ин-ф илтрационих вода у зависности је од подзем них краш ких ретензи-ја и спроводне м оћи водоносних хоризоната у котлинам а.

П олож ај и типови извора

П ојава великог броја извора и врела посебна је одлика крш аИ сточне С рбије. П рем а непотпуним подацрш а из кречњ ачких стенау овој области истиче око 1.360 извора а од тога су 86 врела чијам иним ална издаш ност ни је м ањ а од 5 1/зес док м аксим ална прелази100 1/бес. С ви ови извори и врела храњ ени су са кречњ ака који за-хватају површ ину од 3.321 кш 2. М ећутим , типичне краш ке областиЗез површ инског отицањ а а то су високе заравни и површ и, захвата-ју област од 837,36 к т 2. О д тога скоро половина од 335,18 к т 2 отпа-да на краш ке заравни К учаја. У осталим областим а оне су м ањ е ина В идличу захватају површ ину од 140,55 к т 2, на Бељ аници 139,64к.т2, М ирочу 123,28 к т 2, Д евици и О зрену 34,37 к т 2 и С увој планинисвега 13,36 к т 2 (21, 3). У истини ове су површ ине знатно веће јер сесам о на странам а и у суподини С уве планиие, чи ја висока површВ алож је захвата површ ину од свега 13,36 к т 2, јављ ају 36 сталнихизвора и 9 краш ких врела. Т ако области без површ инског отицањ а,поред краш ких заравни , захватају и планинска била, гребене и де-лим ично стране са укупном површ ином од око 2.840 к т 2. И поредтога је очигледно да нем а других области у наш ој зем љ и ни на Бал-канском полуострву, у којим а се јављ ају типичнији крш са таквомчестином извора и врела. Т ако велика заступљ еност последица јеопш тих облика плитког, издвојеног, ограниченог и дубоко расчла-

њ еног крш а И сточне С рбије. Т о је и разлог да извори и врела им ајуразличите полож аје и да припадају разноврсним типовим а.П о л о ж а ј и з в о р а и в р е л а . — Р азн оврстан геолош ки

састав и велика расчлањ еност рељ еф а условили су и различите по-лож аје избијањ а извора и врела из дубоко скарш ћених кречњ ака. Уоснови се м огу издвојити три основна полож аја: а. планински из-вори; б. суподински извори и в. долински извори. И зузим ајући планин-ске изворе, ко ји се јављ ају на различитим висинам а, без икаквогреда, остале две групе показују извесну зоналност одрећену главнимтектонским и рељ еф ним цртам а.

а. П л а н и н с к и и з в о р и се јављ ају скоро свуда, почевш и од нвиш их врхова и планинских била и гребена па све до сам е суподине.Њ ихова појава и полож ај условљ ени су првенствено пром енам а угеолош ком саставу а врло ретко и рељ еф ном . Н ајвиш и извор у кр-ш у И сточне С рбије је Ракош чесм а у В алож ју на С увој планини.О вај извор истиче из пукотина на висини од 1.290 т , на страни м ањ е



29

овог извора, чија тем пература никада ни је виш а од 7°С, условљ еноје појавом једне танке партије лапоровитих кречњ ака. Н а суседнимС врљ иш ким планинам а највиш и извор Баре избија на висини од1.080 т , на контакту кречњ ака и палеозојских ш криљ аца. П ериш ки

кладенци у истој области појављ ују се на висинам а од 1.020—1,035 т , такође дуж контакта. Т ем пература воде ових извора се кре-ће око 6,5°С али им је издаш ност, нарочито летњ а, врло м ала. Н аосталим планинам а извори се јављ ају на мањ им висинам а. Н а пла-нини Бељ аници највиш и извори се јављ ају у зони од 900—950 т , та-кође на контакту палеозојских ш криљ аца и кречњ ака.!Н а планин-ским странам а извори су врло чести а јављ ају се како у зонам а кон-такта тако и у дубоком , скарш ћеним долинам а. Н ајвиш а краш каврела избијају тек у зонам а од 500—600 т . -

Ф от. 1. — У језерени басен врела М лаве. (С ним ио П . О торанов)Рћо!;. 1. — В азб т с1е 1а зоигсе с!е М 1ауа, 1;гапб1:огте еп 1ас (Рћо1. Р. О 1;огај1оу)

6. С у п о д и н с к и и з в о р и су најбројнији а јављ ају се у зонам а гдесе планинске стране лом е и прелазе у котлине. То су претеж :но стал-ни и јаки краш ки извори, претеж но врела, чи ји је полож ај одре-ћен првенствено р е љ о ф о м али*и контактом кречњ ака са старијим им лађим вододрж љ ивим стенам а. О ни се најчеш ће јављ ају у нивоукотлинских равни. Запаж ена је појава да се највећа краш ка врелај ј ј



30

прибијени уз планински обод баш уз стране на којим а се јављ ајујака врела. О чигледна је чињ еница да реке прате онај котлинскиобод под којим изби јају краш ки извори и врела. О вакав полож ајније последица асим етричног слива јер се зна да краш ки извори иврела учествују у храњ ењ у главних река чак и са 98%. В елики бројизвора јављ а се на додиру алувијалних равни и најниж их тераса аод великог броја врела почињ у и главни водотоци. Зоналност је при-сутна у свим котлинам а а одређена је апсолутном висином њ ихо-вих равни. И зузетак представљ ају м алобројни извори и врела чијеје појављ ивањ е условљ ено контактом палеозојских стена и креч-њ ака.

в. Д о л и н с к и и з в о р и се прем а опш тем полож ају м огу сврст

у три категорије, и то: извори на дну кањ она и клисура, на страна-м а клисура и у сам осталним долинам а. V свим кањ оним а ове обла-сти избијају слаби ји или јачи краш ки извори. О ни се најчеш ће јав-љ ају непосредно уз обале река али и збијају и на странам а. В рло че-сто се појављ ују и у сам ом кори ту због чега се м огу осм атрати са-м о када су главне реке зам ућене. Т акви се извори срећу у С ићевач-кој клисури, кањ ону Јерм е, кањ онском делу В исочице, кањ онуС клопа у Ресави и др. И звори на странам а клисура су м алобројни.О ни најчеш ће истичу из сипара али се јављ ају и из пећина и на пу-котинам а. Н ајзначајнији су извори који избијају у сам осталним ,бочним долинам а. То су првенствено јака краш ка врела од којих по-лазе м ањ е или веће реке. О ви су извори и изградили своје краткедолине уназадним пом ерањ ем извориш та. Зато су скоро редовногакве долинице затворене ам ф итеатралним извориш ним облуцим а.С тране ових облука су стрм е и вертикалне а м огу бити високе и пре-ко стотину м етара.

Т и п о в и и зв о р а и вр ел а. — Једна од главних одликаплитког крш а И сточне С рбије је појава великог броја краш ко-контак-тних извора. И дући од југа прем а северу како се см ањ ује дебљ инакречњ ака повећава се број контактних извора и врела. П рем а начинупојављ ивањ а они се м огу сврстати у четири групе, и то: а. пиш таљ и-не, б. пукотинске, в. сипарске и г. пећинске. К од чисто краш ких из-вора и врела није запаж ена једино група пиш таљ ина.

а. П и ш т а љ и н е су првенствено контактни извори. О ни се јављ а-ју у хоризонтално полож еним зонам а контакта изм еђу палеозојскихили м езозојских, вододрж љ ивих стена подине и кречњ ака повлате.Њ их одликује разбијено извориш те и најчеш ће м ала, незнатна из-даш ност. И спод оваквих зона редовно се јављ ају веће или м ањ е по-

врш ине забареног зем љ иш та и тресетиш та. Јављ ају се на различи-тим висинам а али су најчеш ће на дну котлина, односно у суподи-ни планина.

б. П у к о т и н с к и и з в о р и су најбројнији у плитком крш у. О ни сем огу јавити као контактни и краш ки. Јављ ају се свуда али су најче-ш ћи на планинским странам а, у клисурам а и кањ оним а. П ретеж но



31

Сг. 4. •— С оире уегИ са1е (1и ђаз81п с!е 1а зогсе уаисЈибГеппе с1е К гираско уге1о

в. С и п а р с к и и з в о р и избијају из пукотина или пећина чији су из-

лазни делови покривени великим кречњ ачким блоковим а или си-парским м атеријалом . И м ају ограничено рабијена извориш та а глав-на одлика им је издизањ е и спуш тањ е највиш е коте извориш та ускладу са колебањ ем издаш ности. Н ајчеш ће су то сдаби извори алим огу бити и врло јака врела нарочито ако изби јају изм ећу блокова.О твори таквих врела су скривени блоковим а обурваних са вертикал-них одсека у извориш ном облуку или стенам а обруш ених делова пе-ћинских таваница. Јављ ају се у суподини планина, у клисурам а икањ оним а.

г. П е ћ и н с к и и з в о р и се најчеш ће јављ ају као снаж на краш каврела. О на се јављ ају као чисто краш ка али су врло честа и краш -ко-контактна. То су извори са највећом издаш нош ћу јер на њ им аизби јају и највећи подзем ни токови који дрени рају велике краш кеобласти без површ инског отицањ а. Д вадесетак пећинских врелапредстављ ају површ ински наставак подзем них делова река понор-ница. За разли ку од претходних група извора пећинска врела м огубити гравитациона или улазна. Г р а в и т а џ и о н а в р е л а се јављ ају на стра-нам а котлина и речних долина. И стичу из пећина различитих ди-м ензија које у излазним деловим а им ају континуелан нагиб са че-

стим прелом им а али без супротних падова и сиф онских лактова.У з л а з н а в р е л а су везана за обод котлин а и избијају у м ањ им вртача-стим депресијам а које су ујезерене. С ви врелски, ујезерени басениим ају велике отоке а најтипичнији представници овог типа су К ру-пачко врело у Белопаланачкој котлини, Ж агубичко врело или Језе-ро и Јеловичко врело у извориш ту В исочице. Д убина ових ујезере-

б б



32

ш тају знатно испод кори та река. П о издаш ности сва ова врела спа-дају у ред највећих у крш у И сточне С рбије, У једно им ају и врлократке отоке од стотину м етара али од њ их полазе снаж не и увекбујне реке.

Ф от. 2. — К рупачко врело у Б елопаланачкој котлини, најдубљ и ујезеренивртачасти басен у крш у И сточне С рбије (С ним ио П . О торанов) :$јј*г.

Рћо1. 2. — 8оигсе с!е К гираско У ге1о с1апб 1а ћаззт с1’еИ опс1гетеп1: де Ве1а Ра1апка,1е р1из рго̂ опс! ћа581П (1е с!о1те с1апб 1е кагб! с1е 1а 8егћ1е с1е ГЕз1:

(Рћо!:. Р. О ћогапоу)

Реж им издаш ности извора и врелаУ плитком крш у И сточне С рбије, где су кречњ аци м але м оћ-

ности скарш ћени најчеш ће до вододрж љ иве подине, издаш ност из-вора је скоро непосредна ф ункција падавина. Н а такав однос ути-чу првенствено м але ретензионе воде у ограниченој кречњ ачкој ма-си у којој хидролош ки сливови нем ају велико распрострањ ењ е. В е-лики број извора и врела показује да су краш ки предели ове обла-сти разби јени на м ногобројне, претеж но м але сливове. Т ом е допри-носи и велика расчлањ еност рељ еф а јер су подзем ни токови, без

б Зб



33

с т

80 -јЈбо Ј

-140200

УОООБТАЈ

IX X XI XII I IV V VI VII VIII

т т

120 -

100 -

80-6040.204- 0-

РА0АУ1МЕ

1952/ 53 .

IX X XI XII I II III IV V VI VII VIII

С к. 5. — О днос водостаја и падавин а на В релу М лаве.Сг. 5. К арог* еп1;ге 1а ћаи!;ег с1еб еаих е1 1ез ргес1рИ:а1:10П8 а 1а боигсе <3е 1а М 1ауа

С редњ и м есечни водостаји и издаш ност извора и врела у И с-точној С рбији показују током године два м аксим ална и два мини-м ална стањ а. П ролећни м аксим ум јаче је наглаш ен, им а дуж е тра-јањ е и већу издаш ност, од јесењ ег, најчеш ће једном есечног скокаповећане издаш ности. Главни м аксим ум изазван је пролетњ им , ре-лативно високим падавинам а и отапањ ем снеж них ретензија. Спо-редни м аксим ум резултат је знатнијих и дуготрајнијих јесењ их ки-ш а. И зм ећу м аксим алних јављ ају се два м иним ална стањ а издаш -ности. Главни, јаче наглаш ен м иним ум издаш ности протеж е се на је-дан пролетњ и и сва три летњ а м есеца. С поредни, зим ски м иним ум јекраткотрајнији и слабије наглаш ен. Л етњ и м иним ум последица је ре-лативно високих тем пература, м алих падавина, нарочито у другомделу, и развијене вегетације. Зим ски м иним ум непосредно је ф ункци-ја негативних тем пература те снеж них падавина.

ст

80-604

УОООБТАЈ

IX X XI XII I II III IV V VI VII VIII

т т

160̂140120

100480 -160-

40 120

0

1953/54.д.

РАОАУШЕ

IX X XI XII 1 II III IV V VI VII VIII



34

Н а већим краш ким врелим а уочена је уједначеност опадањ аиздаш ности од пролећног м аксим ум а ка летњ ем м иним ум у и поредпораста падавина до главног м аксим ум а. О ва појава тум ачи се на-глим приливом снеж них ретензионих вода крајем зим е и почетком

пролећа, као и листањ ем ш ум а. У з то и повиш ене тем пературе ути-чу на повећано испаравањ е. П очев од јануара и ф ебруара, у завис-ности од висине сабирне области, када је издаш ност уједначена, из-вори и врела нагло набујају у м арту и поред тога ш то су падавинеу неким областим а повећане за свега 1 ш ш . У врел^е прва три месе-ца опадањ а издаш ности у читавој области падавине расту. То је сва-како аном алија која се објаш њ ава топљ ењ ем снега. У августу је из-даш ност на свим изворим а најм ањ а и поред тога ш то су талози већиза 10—15 ш ш у односу на претходни м есец. О ва појава указује да сеи у плитком крш у јављ ају подзем не акум улаци је са знатни м зали-хам а. Н агли новем барски пораст је последица не сам о повећаних па-давина и ниж их тем пература, због којих се испаравањ е см анзује,већ и чињ енице да су ретензиони резервоари испуњ ени у претход-ном м есецу. Т оме треба додати и чињ еницу да су ш ум е већ крајемоктобра оголеле. Н а свим врелим а децем браски протицај је најпри-ближ ни ји средњ ем годиш њ ем . Н ајзад, ф ебруарски м иним ум је ф ун-кција снеж них падавина и успореног храњ ењ а нарочито у виш имделовим а сабирних области.

С редњ а годиш њ а и средњ а м есечна колебањ а издаш ности не

пруж ају верну слику утиц аја падавина и тем пература на издаш ностврела. В еза изм ећу клим атских ф актора и хидролош ких одлика,због великог колебањ а првих, знатно се бољ е исказује по хидролош -ким годинам а. Т ако је, нпр., на Ж агубичком врелу 1950. године, м ак-сим ална издаш ност била у децем бру, м есец дана касније од м ак-сим ум а падавина, док је пролетњ и м аксим ум исте хидролош кегодине био једва наглаш ен. Д ецем браски водостај био је двостру-ко виш и од средњ ег годиш њ ег док је м артовски био виш и за свега4 8ш . Н овем барска издаш ност била је такоће знатно изнад средњ еса којом се поклапа ф ебруарска издаш ност. М иним ум издаш ностии у овој години је у августу али м ај, јун и и септем бар им ају под-једнаке вредности. „К ао ш то се из напред излож еног види кретањ еиздаш ности врела у 1950. години показује супротну тенденцију у од-носу на кретањ е средњ е виш егодиш њ е издаш ности' (34, 29). К рета-њ е издаш ности у 1951. години потпуно је у складу са расподеломпадавина и у основи им а своје посебно обележ је. Главни м аксим умпочињ е у јануару, то значи надовезује се на децем барски м аксим умпретходне године, и траје све до јуна. Д ругом половином јуна насту-па м иним ална издаш ност и траје све до октобра. Н овем браска из-даш ност и ако показује знатан пораст још увек је испод средњ е го-диш њ ег просека за исти м есец. П осебно је значајно да је и пореддуготрајног м аксим алног стањ а августовски м иним ум био слабијенаглаш ен у издаш ности. П оред расподеле и укупна сум а годиш њ ихпадавина веом а јако утиче на издаш ност врела. У хидролош кој1951/1952. години на сабирну област Ж агубичког врела пало је све-га 470 тш талога ш то је најм ањ а сум а у периоду осм атрањ а. Т ој



35

етајем од свега 39 ст. У другој екстрем ној години, 1950/1951, сабир-на област је прим ила око 801 ш т талога. О вако висока сум а одра-зила се и на водостај, односно издаш ност, који је показивао вред-ност од 67 сш .

К отлинско-планинске области И сточне С рбије познате су поаким краткотрајним пљ усковим а. П ознати су прим ери да се у то-ку сам о неколико часова излучи чак и полугодиш њ а сум а падавина.О вакав реж им падавина осетно утиче, нарочито због велике обеш ум -љ ености, и на издаш ност извора и врела. У августу 1950. године јед-нодневни интензитет падавина од 10 т т у сливу Ж агубичког врелапроузроковао је повећањ е издаш ности и водоетаја за 35 ст. М еђу-тим , једнодневне падавине од 13 т т у априлу исте године, када јепздаш ност била м аксим ална, изазвале су пораст водостаја за све-

га 2 ст. И ста сум а једнодневних падавина у октобру повећала јеводостај за свега 5 ст. П ајвећи пораст водостаја од 33 ст у токум иним ум а изазвале су једнодневне падавине од 30 т т . С личне по-јаве запаж ене су и на другим врелим а. П осле трочасовног пљ уска,пзузетно јаке провале облака, за врем е које је 20. м аја 1938. годинена сабирну област Белопаланачког врела пало око 140 т т талога,издаш ност је повећана са 160 1/бес на преко 5 т 3/зес. С лична повећа-њ а издаш ности запаж ена су на свим врелим а у суподини С уве пла-нине. А етњ е пљ усковите падавине, поред повећањ а издаш ности стал-них, утичу и на појаву периодских, па чак и поврем ених врела. П о-четком јуна 1948. године, после изузетно јаке провале облака надС увом планином , прорадило је и врело Ропот у Заплањ ској корути-ни. И з њ ега је избијала снаж на река која је ваљ ала кречњ ачке бло-кове теш ке и до 10 тона. П рем а казивањ у м еш тана ово врело јепре тога радило још 1898. године, равно пре 50 година. У м ају 1969.године, после јаког пљ уска, у кањ ону Ресаве истицала су врела закоја се раније није знало. И сте године, почетком јун а, у извориш -ном облуку С ам ара истицало је и врело из Горњ е пећине која ле-ж и око 40 т кзнад отвора речне пећине С ам ара. Бројни прим ери

појаве поврем ених врела срећу се и у другим областим а.С редњ а годиш њ а издаш ност групе јачих краш ких врела крећесе око 0,5 т 3/бес. Ш етоњ ско врело у сливу М лаве, које избија у за-падној суподини Горњ ачке планине, карактериш е средњ у издаш ностове групе извора. То је типично сипарско, скривено гравитационоврело чи ја сабирна област обухвата пространу краш ку висоравансредњ е висине око 850 т . У хидролош кој 1969/70. години средњ а ме-сечна издаш ност, са карактеристичним м алим и великим водам а, кре-тала се овако:

XI XII I II III IV V VI VII VIII IX X С о с 1.

М У . 121 119 119 173 228 346 404 724 404 288 230 211 119 1/зес

128 123 178 519 674 682 751 1326 699 351 261 220 492 1/зес



36

тз иоо-ф1Л

- 1200-о1000 -

800 -

600 -

Д 00 -

2 0 0 -

00 0XI XII II III IV V VI VII VIII IX X

О к. 7. —О днос протиц аја и падавина н а Ш етоњ ском врелу,С г. 7. К аррог!: еп1:ге 1е (ЈеђИ; е1: 1ез ргес1р11:а1;1опб а 1а зоигсе

уаис1иб1еппе сЈе бе1;опјбко Уге1о.

К од свих вода на Ш етоњ ском врелу м аксим ум је у јуну а ми-ним ум у децем бру. К арактеристично је да се код овог врела, а нај-вероватније и код друш х истог типа, јављ а сам о један м аксим ум иједан м иним ум . Т акав ток издаш ности ни је подударан са месечномрасподелом годиш њ е сум е падавина ш то наводи на закљ учак о по-стојањ у ретензионих систем а у неким од подзем них сливова. П осеб-но је интересантно колебањ е м аксим алних и м иним алних вода пом есецим а. Н ајвећу уједначеност показује издаш ност током м иним у-м а, у децем бру и новем бру. Разлика изм ећу најм ањ е и највеће из-даш ности у децем бру износи свега 8 1/бес а у новем бру 14 1/бес. Н ај-

веће колебањ е издаш ност показује у јуну, када се јављ ају и највећесредњ е м есечне воде. Разлика изм ећу м иним алне и м аксим алне из-^аш ности је изузетно велика и износи 1.155°/о,. Током пролећних ме-сеци м аксим ална издаш ност је 5—6 пута већа од м иним алне. У токујесени издаш ност врела је уједначена и не јављ ају се велике разликеизм ећу м аксим алних и м иним алних вода. О днос изм ећу апсолутнихм аксим алних и м иним алних вода је 1:70,3. П рем а том е краш ка врела.И сточне С рбије се у погледу колебањ а издаш ности налазе чак и из-ван категорије где је однос код IV степена врло пром енљ ивих из-вора 1:30.

К раш ко-контактна врела, на прим еру врела С тудене под С увомпланином , показују знатно другачији реж им издаш ности. У периодуосм атрањ а од 1953—1955. године, средњ а издаш ност врела С туденеизносила је 327 1/бес. М иним ална издаш ност се кретала око 240 1/беса м аксим ална неш то преко 400 1/бес. О днос изм ећу м иним алних им аксим алних вода креће се у сразм ери 1:1,7. То су врела врло ујед-



37

лике акум улационе резервоаре. И код ових врела јављ а се по једанм аксим ум. и м иним ум али се запаж ају и осцилације. Т ако се у пе-риоду од јануара до априла 1953. године на врелу С тудена јављ ајулва м аксим ум а и један осетан м иним ум у м арту. О вај вид колебањ апоследица је првенствено тем пературних колебањ а нарочито код по-аве негативних вредности (35, 322).

Ф от. 3. — В од-опад В ем ж ог врела у сливу Рееаве (С ним ио М . Бревинац)Рћо1;. 3. — Сћи1;е сГеаи сЈе У еН ко уге1о с!апз 1е ђабзт <1е 1а Н езауа

(Рћо! М . В геутас)

Н а основу спорадичних м ерењ а утврђено је да су најиздаш ни-а пећинска врела. Н а В релу Ц рног Т им ока највећа изм ерена издаш -

ј 4Д 30 3/б (22 3 1967 ) 0 075



дине изм ерена је изД аш нбст од 4,320 гп /̂бес. М иним аЛ на изм ерен^издаш ност износи свега 125 1/бес. Н а В релу С врљ иш ког Т им окам аксим ална издаш ност износи 3,820 т 3/зес а м иним ална свега 35

1/зес. В рело С ам ар под К алаф атом у м аксим ум у даје око 1,360 т 3/беса у м иним ум у једва 30 1/зес. О д врела која избијају у ујезереним ба-сеним а највећу издаш ност им а К рупачко у Белопаланачкој котлини.Н ајвећа изм ерена издаш ност на овом врелу износи 3,850 т 3/зес(5. 3. 1970. год.) а м иним ална 160 1/зес (6. 8. 1970.; год.). Н а врелуМ лаве у м аксим ум у је изм ерена издаш ност од 3,640 т^ зеса у м иним ум у 190 1/зес. О д врела са скривеним , сипарским извориш -тем , наиздаш нија су Љ убераћско врело (тах . 3 т 3/зес, т т . 542 1/зес),В елико врело у долини Ресаве (тах . 2,160 т 3/бес, т 1П. 85 1/бес), К ру-пачко врело у П иротској котлини (тах . 1.540 т 3/бес, т!п . 360 1/бес),Градиш танско у П иротској котлини (тах. 890 т 3/бес, т1п . 200 1/бес),И сточко у С окобањ ској котлини (тах. 1.680 т 3/бес, т1п. 70 1^бес). У ку-пан број краш ких врела чи ја се средњ а издаш ност креће око 0,5т 3/бес износи 42 извора различитих типова. И зм ећу осталих требапом енути М ало врело у сливу Ресаве, Боговинско врело и В аљ а ф ун-дата у сливу Ц рног Т им ока, П реконош ко, Б елоињ ско и Ц рнољ евач-ко у сливу С врљ иш ког Т им ока, М окрањ ско, К оритничко, Д ивљ анскоБелопаланачко, Јеловичко, Бож урат и врело Јерм е у сливу Н иш аве,В рело Ц рнице и друга. М нога од њ их им ају велике сабирне области

па су и јако издаш на. М ећутим , на врелим а и изворим а у И сточнојС рбији уопш те се не врш е систем атска осм атрањ а.

Ф и з и ч к о -х е м и јс к е о с о б и н е и з в о р а и в р е л а

Т е м п е р а т у р е в о д е . — С редњ е годиш њ е тем пературе воде на из-ворим а и врелим а углавном су подударне са тем пературам а ваздуха.М ећутим , на неким изворим а се јављ ају и знатна одступањ а кавиш им и ниж им вредностим а. К од сталних и јаких извора, нарочи-то на узлазним и ујезереним врелим а, тем пературе су током целе го-дине уједначене и не показују тенденц ију већих дневних и м есечнихколебањ а. С истем атска м ерењ а тем пературе на Ш етоњ ском врелу, у07 ћ, 14 ћ и 21 ћ, једином у И сточној С рбији, за хидролош ку 1969/70.годину, дала су овакве вредности по м есецим а:

XI XII I II III IV V VI VII VIII IX X З г е с З .

М т . 11,3 11,4 11,1 11,0 10,8 10,9 10,7 10,9 11,0 11,2 11,3 11,4 10,7°С 5г . 11,8 12,0 11,4 11,1 11,0 11,0 11,0 11,0 11,1 11,3 11,3 11,7 11,3°С

М а х . 12,0 12,0 12,0 11,3 11,1 11,0 11,0 11,0 11,2 11,3 11,4 11,8 12,0°С

С редњ а годиш њ а тем пература воде на Ш етоњ ском врелу се пот-пуно подудара са средњ ом годиш њ ом тем пературом ваздуха у доњ емсливу М лаве али је од тем пературе ваздуха у сабирној области ниж аза 0,8—1,2°С. И нтересантно је да се м аксим ална средњ а м есечна тем -

ј б ј б



39

су у испраж њ еним пећинским каналим а у А ругој половини лета ипочетком јесени биле нагом илане топле ваздуш не м асе које су осет-но утицале на загревањ е воде. Н а то упућују и повиш ене тем перату-

ре у октобру и новем бру. С ва три пролећна и први летњ и м есец по-казују м иним алне тем пературе а то је период м аксим алне издаш но-сти врела. Н ајзад; разли ка изм ећу апсолутног м аксим ум а и апсолут-ког м иним ум а износи свега 1,3°С ш то је у односу на средњ у годиш -њ у ам плутиду ваздуха, која износи 24,8°С, сасвим незнатна. То је јошедан доказ о постојањ у пространих подзем них просторија у којим асе под утицајем акум улираног ваздуха врш и уједначавањ е тем пера-гуре воде. Г одиш њ а ам плитуда од свега 1°С је тако м ала да се м ож еи занем арити (36, 8).

I2Д -

20-

16-оо

12

а -I3 8-!< -Iси^ 1^ -Iш

Т Е М Р Е РА Т 1ЈРАУООЕ

-------ТЕМ РЕРА ТУ РА УА2ПУ НА "Ч

ч

ч

0 4 1 Ч.1 тXI XII II III ' IV ' V ' VI ' VII ' VIII ' IX ' X

“44

С к. 8. К ретањ е тем пература ваздуха и воде на Ш етоњ ском врелуСг. 8. У апаИ опз (Јез 1етрега1:иге8 с!е Га11 е! <5е Геаи а 1а

зоигсе 6е уаис 1и81еппе <Ле бе1опј8ко Уге1о

С редњ а годиш њ а тем пература воде на изворим а који изби јајунзнад 800 ш висине креће се од 7°—9°С. V зони изм ећу 400—800 шхем пература воде на изворим а креће се од 8° —12,5°С, док се у најни-

ж ој зони средњ е годиш њ е тем пературе на врелим а крећу од9,5°—12,5°С. Н а падинам а С таре планине тем пературе извора крећусе од 8° —13,5°С, на С увој планини од 9,5°—12,5°С, на С врљ иш кимп.\анинам а од 5,8°—9,8°С у виш ој и од 8°—13°С у ниж ој зони, на Оз-рену и Д евици од 9,5°—12°С, на К учају од 9,5°—11°С, Ртњ у од9,5°—10,6°С, у Х ом ољ ским планинам а од 9,5°—11°С, на М ирочкој по-

Б ј 9° 12 5°С С



40

Н ајуједначени је тем пературе воД е им ају К рупајско и М лавско бре-ло, која избијају у вртачастим ујезереним депресијам а; и оне секрећу од 10°—10,6°С. Н ајвећа колебањ а запаж ена су на изворим акоји се одликују великим пром енам а у реж им у издаш ности и онасе крећу и до 2,8°С.

Б ројна спорадична м ерењ а тем пературе воде на изворим а по-казују одрећене законитости али и врло значајна одступањ а. Н ај-хладнији краш ки извори не јављ ају се на највиш им планинам а, ка-ко би требало очекивати, већ им ају инверсан полож ај. И звори наБељ аници, иако леж е испод висине од 800 т им ају средњ у годиш -њ у тем пературу од 9°С. Ту се уочава значај густе ш ум ске вегетације.Н а северној страни ове планине јављ а се и н ајниж а леденица у крш уИ сточне С рбије. Зато је и разум љ иво ш то извори на овој падини

им ају и врло ниске тем пературе. Н ајхладнији је извор који изби јаиз пећине С ам ар. Т ем пература воде на овом извору, м ерена у м ају1893. године, износила је 5,5°С (21, 33). Још два извора у овој областиодликују се ниским тем пературам а, С траж а и Рајкова пећина, чијесе пролећне вредности крећу око 7,5°С. Т ем пературу ниж у од 8°Сим ају још 12 извора и врела у крш у И сточне С рбије.

Н ајхладни ји краш ки извор у крш у И сточне С рбије изби ја усеверној суподини планине Белаве. В ода истиче испод Ц рвене стене,из м але пећинице, на висини од 360 т , на левој страни Н иш аве одчијег је корита извор височији за 25 т . У сабирној области врела

јављ а се велики број јам а у којим а је тем пература ваздуха 7. јуна1895. године била свега 2°С. Т ада је вода на чесм и им ала тем перату-ру од 5°С (21, 23). М ерењ а изврш ена крајем лета и почетком јесени1967. године дала су друге резултате. Н ајниж а тем пература од 2,7°Сизм ерена је исте године 8. октобра. К од првог м ерењ а тем ператураспољ њ ег ваздуха била је 28°С а у пећини 4°С док је приликом дру-гог м ерењ а спољ аш њ и ваздух био загрејан до 19°С а пећински до4,6°С . О вако ни ска тем пература врела Л еденице у селу С таничењ уобјаш њ ава се акум улацијом хладног ваздуха у врло пространим пе-ћинским каналим а и дворанам а у унутраш њ ости Белаве (37, 213).

П овиш ене тем пературе воде им ају 14 извора и врела у овојобласти. У клисури Л уж нице код Љ убераће изби ја група извора чијесе тем пературе крећу од 13,2°—16,5°С (21 , 23). П ром атрањ им а од 10.јула 1958. године утврћено је да у саставу Л уж ничких врела изби-јају, на висини од 441—454 ш , 12 извора чије се тем пературе крећуод 7°—11°С. О д укупне издаш ности, која је износила 1.980 1/зес, В ре-ло III давало је 1.337 1/зес а Т урски кладенац свега 0,05 1/зес. Тем пе-ратура В рела износила је 11°С а Турског кладенца 7°С. Д руги по из-даш ности извор им ао је тем пературу од 9°С а трећи 8,5°С (38, 39).П ојава овако великих разлика у тем ператури Л уж ничких врела об-јаш њ ава се постојањ ем засебних систем а храњ ењ а. Н а високе тем-пературе посебно утичу воде Л уж нице које пониру у кори ту неш тоузводније од врела. М окрањ ско врело под С увом планином избијана виш е м еста по ободу једног вртачастог басена. Т ем пература водена једној групи извора креће се око 10,5°С, са колебањ ем од9,5°—12,6°С. Т ем пература друге групе извора, изм ерена 13. јула



41

недвосмисЛ еМ о указује да и5вори М окрањ ског врела, икао избијајуу истом басену пречника око 6 т , им ају посебна подручја храњ ењ аС правом се м ож е претпоставити да и М окрањ ско врело припада по-

себном типу к р а ш к о т е р м а л н и х в р е л а . И П опш ичко вре-л о у североисточној суподини К алаф ата, у сливу Т опоничке реке,припада истом типу извора. У ом ањ ем вртачастом , ујезереном басе-

избијају извори са тем пературом од око 12°С и са 18,5°С. Н еда-^еко од овог врела у извориш ном облуку К опајкош арске реке из-

бијају из две пећине јака краш ка врела чије се тем пературе крећуо к о 12°С. И зм ећу њ их, на одстојањ у од свега десетак м етара, такоћепз кречњ ака, избија снаж но врело Т оплик са тем пературом од 16,5°С.И у извориш ним облуцим а К рупачког врела у Белопаланачкој кот-лини и М одрог врела у П иротској котлини и зби јају снаж ни изворин врела чи је средњ е годиш њ е тем гхературе прелазе 18°С. У очљ ива јепојава да се изврри са повиш еним тем пературам а јављ ају најчеш ћеу склоповим а под којим а изби јају и најјача краш ка врела. К ако јепојава ових врела и тектонски предиспонирана м ож е се закљ учитил а у њ иховим извориш ним облуцим а изби јају дуж раседних пукоти-н а и терм алне воде које се у површ инским слојевим а м еш ају сакраш ким .

Б о ја и п р о в и д н о с т . — В ећина врела ш то избија у вртачастим^језереним депресијам а носе називе М одро врело, М одро око, Зе-

\ено врело и сл. Т о је због тога ш то ујезерена вода на овим вре-ш м аим а м одро-зеленкасту боју која потиче од боје стена и воде-ш гх трава. Боја врела се м ењ а током дана у зависности од поднеб-\>а и висине сунца али увек дом инира зеленкаста варијанта. К одизузетно дубоких врела поред зелене јављ а се и светло плава боја.Гакву боју им а вода у најдубљ им деловим а К рупачког врела.

П ровидност воде у ујезереним врелим а је при норм алним ста-њ и м аиздаш ности врло велика. У К рупачком врелу провидност изно-с и 18,5 ш , у М одром оку 12,5 гаан а Ж агубичком језеру (врелу) 14 т .

З а врем е м аксим алне издаш ности сва се врела беличасто зам ућујуп а се и провидност знатно см ањ ује. П ри таквој зам ућености провид-ност на К рупачком врелу није већа од 6 т . М ноги извори па и нај-в е ћ а врела се м огу потпуно зам утити. О вакво стањ е последица јензузетно великих летњ их пљ ускова. Ц рвено обојена вода избијала јен а Белопаланачком врелу 1898. и 1938. године. „П риликом труса 1893.г о д . Ж агубичко језеро се четири пута зам ућивало, и вода је њ еговабила беличасте или ж ућкасто-беличасте боје и сасвим непровидна"(21, 51). О во врело се м ути скоро сваке године после јачих летњ их

пљ ускова на Бељ аници.Х е м и ј с к е о с о б и н е в о д е. — В оде краш ких извора у И сточној

С рбији показују у целини слабу м ин ерализацију. П рем а спорадич-н и манализам а, врш еним на различитим изворим а, она се креће од210 —360 т§/1 остатка испарењ а. А нализе воде краш ког врела И звор,



42

р Н в р е д н о с т н и т р а т и N205 г п /̂Ш . н и т р и т и N203

а м о н и ја к ]Ч Н 3х л о р и д и С 1 у т р о ш а к К М п 04а л к а л и т е т п /10Н С 1

7-7,4 6—10

6—7,23—16,8

50—54

т§/Ш .у к у п н а т в р д о ћ а °с !Н 14,6—18карбонатна тврдоћа 14калцијум С аО 131 т§/Ш .

м агнезијум М §0 5сулф ати ЗО 4 10—26 „силиц. диоксид 8102 5остатак испарењ а 220—344 т§/Ш .

Н а В еликом врелу у Горњ ој С тудени, под С увом планином , хе-м ијске анализе дале су сличне резултате. У води је 31. VII 1952. го-дине било: сувог остатка на 185°С 180 ш §, ам он ијака ]ЧН 4 и нитра-та N02 није садрж ала, нитрата М 035 ш §, хлора С1, 9,1 ш §, гвож ђа0,1 ш §, утрош ак К М пО ^ износио је 0,5 т§ . Т врдоћа воде износила је

7,9 нем. степени (35). О ве и друге хем ијске анализе показују да сукраш ке воде м ало м инерализоване и да не садрж е ш тетних и непо-ж ељ них компонената. П рем а том е оне испуњ авају услове пи јаћихвода.

Ф от. 4.— П оглед на кањ онски део клисуре Јелаш ицеР ћо! 4. — У ие с!е 1а рагИ е еп ^огте де сапоп с!и беП 1е де 1а Је1а§тса

О с т а л е х и д р о л о ш к е п о ја в е и о д л и к е

У т в р ћ е н е п о д з е м н е х и д р о г р а ф с к е в езе. — П о-



44

В ећих дим ензија су језера А руге групе. Д на језерских Д епрв-сија су најчеш ће у палеозојским ш криљ цим а. Д уж виш ег контактајављ ају се извори а у ниж ем су понори. Језеро Баре изнад села Гу-ли јана на С врљ иш ким планинам а. Д но басена језера, дуж ин е око80 ш а ш ирине 45 т , делом је у ш криљ цвдш а делом у кречњ ацим а.Х рањ ено је водом од виш е контактних извора, а воду губи отокомпонорницом . О бојена вода на понору Б аре избила је после 18 часо-ва на Гулијанском врелу. Језеро У в о р у Б е л и м Б о д а м а , у југозапад-ном делу К учаја, „у обим у је велико око 160 т , већи њ егов пречникје 52 т , а м ањ и 47 т . О но је плитко, а највећа дубина од 3,7 т је усредини језера". П ри норм алним приликам а језеро доби ја воду одизвора Белих вода и Б уњ ине баре. „О ба ова пзхока пониру у вртачииспуњ авајући је водом и градећи језеро“ (21, 45). Језеро данас им апериодски карактер а воде из ове увале хране изворе у клисуриЖ љ ебуре у Радованској реци (24, 58). Ј е з е р а к у Т р о г л а н у , на К учају,налази се у једној пространој вртачи, пречника 120 т , из које водаотиче подземно. Х рани се водом из извора који избијају на север-ној страни депресије из палеозојских ш криљ аца. П оток Језерак до-носи воду језеру сам о у јесен и пролеће и тада отока увире у пе-ћину на јуж ној страни вртаче. П реко лета и притока и отока Језер-ска пресуш е.

Т оком последњ их 80—90 година м нога језера, која је испити-вао и описао Ј. Ц вијић, су пресуш ила или су преображ ена у баре илокве. Н а њ иховом дну се сада образују сам о поврем ена језерца авећи број басена преобраћен је у тресетиш та. М ноге локве одрж а-вају и сточари засипајући њ ихова дна црвеницом коју стока, овцеи козе, угазе и набију у пукотине и прслине.

К р а ш к о - т е р м а л н и и з в о р и . — Р аније је истакнутода се у м ногим извориш ним облуцим а поред краш ких јављ ају и тер-м ални извори. М ећутим на већем броју извора и врела м еш ањ е тер*м алне и краш ке воде обављ а се у кречњ ачкој уиутраш њ ости. В релаН иш ке Бањ е и Бањ ица код П ирота најтипичннји су представнициовог типа извора. П оред ових, и друге значајније терм е у И сточиМ ^С рбији, као нпр., С око Бањ а, изби јају непосредно дуж контактакречњ ака и других стена.

Г л а в н о в р е л о и С у в а б а њ а у Н иш кој Бањ и избијају под стрм имодсецим а К оритњ ика, на јуж ном ободу Н иш ке котлине, дуж позна-тог Н иш авског раседа. Главно врело им а покривено извориш те докС ува бањ а истиче из пећиие са сиф онским , узлазним каналом . Упролеће и јесен, а често и после јачих летњ их пљ ускова, оба врела

се зам ућују и расхлаћују. Т ада у њ им а избијају и краш ке воде каои воде периодске понорнице Раутовачког потока. М еш ањ е краш кихи терм алних вода врш и се у кречњ ачкој унутраш њ ости, непосредноу контактној зони. За врем е м ућењ а тем пература воде на Главномврелу опадне и за 15°—18°С а на С увој бањ и се спусти до тем пера-туре краш ких извора од 12°—14°С. Расхлаћивањ е и зам ућеност на



45

њ ем тунела до сиф онског лакта у С увој бањ и скраћен је период за-млгћивањ а али нису избегнуте велике воде које се сливају у унутраш -њ о с тК оритњ ика који је знатно обеш ум љ ен (42, 12).

И з в о р и Б а њ и џ е се јављ ају код села Н иш ора, на северном обо-лг П иротске котлине. И зби јају у клисури Д обродолске реке на кон-1 акту верф енских ш криљ аца и кречњ ака на м есту где се укрш тајут р и раседа. Т ем пература воде на три главна извора креће се од12*—30,5°С а издаш ност од 0,3—8 1/бес. М ећутим , тем пература иај-тотш ји х извора варира од 18°—ЗГ°С ш то је несум њ ив доказ м еш а-њ а „терм о-сиф онских вода и хладних гравитационих вода, које јеV овако слож еним геолош ким условим а скоро неизбеж но" (43, 175).Х ем ијске анализе воде са три главна извора потврћују претходнизакљ учак:

рН С а М ^ Н СО з 804 С1 М С и 2п М о Рћ7.4 40 25 230 4 7 306 ш §/1 0,5 5 1 5 т е /1 7,3 40 23 220 4 7 294 „ 0,5 5 1 5 , ,7.5 40 16 185 4 7 252 „ 1,0 5 1 5 „

У П иротској котлини краш ко-контактном типу извора припа-ла и Б а њ и џ а п о д С а р л а х о м , ко ја изби ја на крајњ ем истоку Белаве сатем пературом од 18,50С.

И т е р м и т е н т н и и д р у г и и з в о*р и. — У ретке хидро-

лош ке појаве, које се јављ ају у крш у И сточне С рбије, спадају Х о-м ољ ска потајниц а, врело С ува бањ а и бројни поврем ени извори иврела. О ни употпуњ ују хидролош ке ф еном ене ове области у којојсе на м алом простору срећу бројне и интересантне појаве везане захидрологију крш а.

Х о м о љ с к а п о т а јн и џ а се налази у Ж агубичкој котлини, код селаЛ азнице, на левој страни долине П отајничког потока. В ода П отај-нице истиче из пукотине која се прем а унутраш њ ости раш ири иразилази у три канала, од којих је пречник сам о најш ирег 15 сш(21, 66). За последњ их 70 година извор се уназадно пом ерио за око 2 ттако да сада отвор П отајнице им а пречник 25—30 сш и видљ ив деопећинског канала од 2,5 т . П рем а осм атрањ им а Ј, Ц вијића, од 21.V 1893. године, интервали истицањ а П отајнице трајали су од 19—23ппп а м ировањ а од 39—43 т1п (21, 66). П о Ј . М арковићу, на основуосм атрањ а од 22, VII — 1. VIII 1962, године, периоди истицањ а тра̂јали су од 23—25 т1п а пуњ ењ а од 3,44—3,57 т т . И з овога је за-кљ учено да се у главну потајницу, на основу неједнаких интервала,укљ учују и друге споредне потајнице (44, 254). Д ана 18. VII 1964.године П отајница је м ировала виш е од 24 часа и из отвора је исти-

цало око 0,03 1/зес воде. Б ојењ ем понора у долини П онорског пото-ка, који је од П отајнице удаљ ен у правој линији 168 ш и височији18 т , утврћено је да се ова храни и водом из кори та ове реке. >,Има-јући у виду да у кориту П онорског потока сам о поврем ено им а во-де, а затим да је у току експерим ената на извору истицала већа ко-личина воде од оне која се губи у кориту П онорског потока, очи-

ј П ј

И з в о рС^1/зес. Т°С1 8 30,5

I 5,5 22; 0,3 12



46

П о т а јн и џ а у З в и ж д у изби ја у краткој клисури П ека, недалекоод К учева, из окапине П отајнице. У лаз поткапине ш ирок је 90 сш ависок 60 сш . М еханизам потајнице се састоји у наизм еничном пу-њ ењ у и праж њ ењ у поткапине. И з њ е истиче вода једним уским ка-налом уз клокотањ е. П уњ ењ е резервоара П отајнице и њ егово праж -њ ењ е зависи од годиш њ ег доба. И нтервали су некада краћи од 20м инута, а догаћа се да П отајница не ради и до м есец дана (21, 61).

Ф от. 5. — К ањ оноки део клисуре Јерм е. (С ним ио С. С тајић)Рћо!:. 5. — Раг1:1е (1и (ЈеН1е с!е 1а Јегта, еп 1:огте с!е сапоп. (Рћо1. 8. 81ајјс)

С у в а б а њ а припада типу краш ких врела која п р и в и д н о п р е с-ш у ју . П ривидно пресуш ивањ е краш ких врела м ож е се посм атратисам о на излазним сиф онским каналим а пећина. К ада неко сиф он-ско врело приврем ено пресуш и у излазном сиф ону се образује м алојезеро чија се вода не креће. С ува бањ а истиче из пећине само у то-ку пролећа или после јаких летњ их пљ ускова К ада престане исти



47

к о опада. „Ч ињ еница, да се после прекида истицањ а врела, вода је-зерца у излазнбм сиф ону, за цело врем е трајањ а тог периода, задр-ж ава тем пературу воде, показивала је да терм ална вода протиче уизлазни сиф он С уве бањ е и после прекида истицањ а врела. Т о јеуказивало да пресуш ивањ е С уве бањ е настаје услед пресуш ивањ аподзем ног тока који храни ово врело" (46, 97). Ц рпљ ењ ем воде изенф онског језера утврђено је да постоји непрекидно притицањ е во-ле у пећину. То је доказ да врела сам о привидно пресуш ују и да сеу подзем ном систем у налазе велике залихе воде која одрж ава истиН1Е о у лактастом сиф ону ,

П е р и о д с к а и п р в р е м е н а в р е л а и и з в о р и су редовна појава у крш уИ сточне С рбије. Њ ихово појављ ивањ е условљ ено је првенствено не-јелнаком расподелом годиш њ е сум е падавина, однбсно м аксим ал-

ш ш и м иним алним талозим а, као и појавом негативних тем перату-ра. С ва периодска врела редовно се јављ ају у пролеће за врем е м ак-сим ум а падавина и док снег копни. У јесен истичу сам о ако су па~А1авине интензивније и учесталије. Ретко се јављ ају преко зим е. П о-вре.мени извори су такоће врло чести. Њ ихову појаву условљ авајутаке пљ усковите падавине којим а се одликују лета у овој области.Н једиа и друга се јављ ају у извориш иим облуцим а сталних извораI! врела.

П О В РШ И Н С К И РЕ Љ ЕФ

К раш ки предели И сточие С рбије одликују се веом а слож енимн разноврсним површ инским рељ еф ом . П рем а заступљ ености у њ е-м у дом ин ирају типично краш ки облици док су у опш тем изгледулредела истакнутији полим орф ни елем енти. О вакав изглед површ ин-с к о г рељ еф а у кречњ ачким пределимЈа области резултат је геолош -к о г састава и граће, заступљ ености површ инске хидрограф ије и мор-оолош ке еволуције.

У класичном краш ком рељ еф у заступљ ени су сви облици, одш карпа и ш крапара до вртача и валога. К од полилш рф них облика,представљ ених већим и истакнутијим ф орм ам а, најбројније су сле-пе долине а затим увале и пољ а. Д ебљ ина и распрострањ еност креч-н>ачких стена, које садрлсе велики проценат С аС О з а уз то су поре-м ећене и испресецане небројеним пукотинам а, погодовали су разво-ју површ инских краш ких облика м алих и ограничених дим ензија.Разноврсност геолош ке граће, где кречњ аци просторно захватају м а-њ е површ ине, затим њ ихова м ала дебљ ина, утицали су на стварањ еполим орф них облика, у првом реду ф лувијалнокраш ких и краш ко-ф лувијалних. О блици образовани еелективном ерозијом заступљ енису у свим краш ким пределим а, изузим ајући С уву планину где креч-њ аци и м ају највећу дебљ ину. У з то је и велики број типично краш -ких облика генетски везан за прекраш ки, односно ф лувијални ре-



48

Ф от. 6. П Јрераст у долини В ретне. (С лим ио Д . Г авриловић)Р ћо! 6. — Роп1; па1;иге1 с1апб 1а уа11ее Зе 1а Т геШ а (Рћо1;. Б . О аугП оуЈс)

Ш к р а п а р и и к р ш е в иУ плитком крш у И сточне С рбије ребрасте и м реж асте ш кра-

пе, ш крапари и крш еви су најтипичнији облици површ инског краш -ког рељ еф а. У з њ их се, истина м ањ ом честином , истичу кам еницеи иворци. У свем у, ови краш ки облици нем ају велико распростра-њ ењ е нити захватају велике површ ине али се истичу потпуним ево-лутивним развитком и присуством у свим пределим а. Њ ихова по-јава условљ ена је јако чистим и пукотинам а испресецаним кречњ а-цим а. Распрострањ еност им је ограничена малим површ инам а ого-лићених кречњ ака и релативно скром ним падавинам а. И наче, там огде су потпуно развијени им ају одлике љ утог крш а.

Р е б р а с т е ш к р а п е и м у з г е . — У плитком крш у И сточне С рбијевертикални одсеци су врло чести и јављ ају се свуда Н ајбројнији су



49

али скоро сви засецају краш ке површ и и високе заравни (47, 27).За појаву ребрастих ш крапа и м узги од првенственог је значаја чи-њ еница да су одсеци најчеш ће изграћени од м асивних и банкови-гих кречњ ака.

Ребрасте ш крапе им ају највећу честину на истакнутим и го-лим планинским гребеним а. Д убоким ш крапам а ош трих чебељ а из-браздани су сви врхови С уве планине који окруж ују потковичастоблук Ц рвене реке. У долинам а овај тип ш крапа највиш е је заступ-љ е н у С ићевачкој клисури на Н иш ави, С клопу на Ресави, К лисуриЈерм е, Л азаревој долини, К азану у Бердапској клисури и другимзсраћим кањ оним а и сутескам а. Заступљ ене су и на истакнутим осте-њ ацим а изграћеним од м асивних кречњ ака а јављ ају се и непосред-зо уз обалу Д унава у К азану до оних висина које запљ ускују тала-

си. У м икрорељ еф у вертикалних одсека ш крапе им ају дом инантнуулогу. М ећутим , осим м орф олош ког, оне нем ају већег значаја заооврш ински рељ еф ових области.

М р е ж а с т е ш к р а п е , к а м е н и ц е и и в о р и џ . — М реж асте ш крапе по-лф ивају знатне површ ине на оголићеним билим а и блаж е нагнутимзадинам а планина. Н ајтипичније су на јуж ним падинам а С врљ иш -зш х планина, затим на високој површ и В алож ја, на М ирочкој и дру-гим површ им а. Због испуцалости јако чистих кречњ ака показује сеу густим м реж ам а, често са ош трим чебељ им а, те на већим површ и-

нама им ају одлике љ утог крш а. У таквим областим а јављ ају се илкрапарски бунари који м огу да достигну дубину и до 3 ш .



50

К а м е н и џ е и и в о р ц и су такоће чести у оголићеним кречњ аци-м а и јављ ају се у истим областим а где и м реж асте ш крапе. Н ајчеш -ће су ипак у виш им планинским зонам а. Т у су заступљ ени иворци,веће кам енице издуж еног обли ка и карличастог изгледа. О не су нај-чеш ће на В алож ју на С увој планини. В ода се у њ им а задрж ава знат-ио дуж е него у плићим кам еницам а. Н ајпознатији иворци су В ед-ра на Ребрини, Д евет иворака, Д ванајест иворака, В елики иворции др. (22, 34). К ао и кам енице стварани су у м асивним и банкови-тим кречњ ацим а корозивним радом воде.

Ш к р а п а р и и к р ш е в и . — У површ инском краш ком рељ еф у свихпредела И сточне С рбије ш крапари и крш еви заузим ају значајно м е-сто. Јављ ају се првенствено на краш ким заравни м а и високим по-врш инам а, затим на уравњ еним и плећатим билим а планина, али сузаступљ ени и на блаж им падинам а, косам а, гредицам а и хумовим а.Н ајтип ичнији ш крапари и крш еви заступљ ени су првенствено на ви-соким површ им а и заравним а, у областим а изнад горњ е граиице ш у-м а. С а м ањ им површ инам а, м ећутим , заступљ ени су и на ниж им по-довим а и речним терасам а. Т у су, истина, ограничени иа најистак-нутије делове који су оцедити и оголићени.

Н ајтипичнији ш крапари, који у површ инском рељ еф у равно-правно учествују са вртачам а и валогам а, јављ ају се на високој ш >врш и В алож ја на С увој планини. И здуж ене гредице које раздваја-ју вртаче и валоге, заравни и благе падине прекривене су ш крапа-

рим а. О ни се јављ ају и на кам енитим странам а вртача и валога испуш тају се све до њ иховог дна. К рш еви су заступљ енији на истак-нутијим хум овим а и чукарим а који дом инирају окодним тереном .Н ајвеће распрострањ ењ е углавцом им ају на висинам а изнад 1.400 т ,Т у су и најтипичније ш крапарске површ ине у овој области (22, 96).П лећата била источног дела С врљ иш ких планина, висока преко1.000 т , такоће су покривена густим ш крапарим а и типичним крш е-вим а. И сти облици п окривају и јуж не падине ових планина од билапа до обода Белопаланачке котлине. То је скоро потпуно оголићени безводан крш а захвата површ ину од преко 80 к т 2. Т ипични ш кра-пари јављ ају се и на оголићеном билу планине Д евице где обухва-тају површ ину од преко 20 к т 2. Н а К учајскш м површ им а ш кра-пари су највиш е заступљ ени уз велике увале, као ш то је Брезович-ка, али су типичнији на површ и К ота и С тобора. Н а ни ж ^м краш -ким површ им а ш крапари и крш еви су рећи али м о1'у Се јавити и уоблику типичног љ утог крш а. Н ајтипичнији љ ути крш у источнојС рбији јављ а се у северном делу М ирочке површ и. У сливу П екаш крапари и крш еви се јављ ају и на ниж им заравним а а каракте-ристични су на М агарчевој Б ули и Були Л оква (26, 78).

Т ипични ш крапари у крш у ове области п руж ају утисак завр-ш не ф азе у свом развитку. О ш три чебељ и су разорени а ш ирокиж љ ебови су испуњ ени црвеницом и другим м атеријалом ; Ш крапар-ски бунари су заруш ени а кам енице испуњ ене м атеријалом . Т аквеш крапарске површ ине пруж ају слику „м ора кам ењ а' разбацаног и нагом иланог без икаквог реда. Н а стрм ијим нагибим а честа су су-љ ањ а и течењ а" сипарског типа И стина им а и типичних ш крапара



51

Ф от. 8. — П оврш С тобора на К учају. (С ним ио Д . Гавриловић)Рћо!;. 8. — Репер1ате с!е 8к>вога зиг 1а топ1:а§пе с!е К исај. (Рћо1. Б . О аугИ о\ас)

.

V областим а изнад горњ е границе ш ум а, односно у сф ери из-над доњ е границе дилувијалног снега, крш еви им ају већу заступ-љ еност. Н агом илано кам ењ е је м ахом заобљ ено а у удубљ ењ им а сејављ а оскудна *егга гоза. Т акве ш крапарске површ ине им ају свеодлике „ш крапарских пољ а" чи ји се постанак везује за процесе гла-цијаци је и солиф лукције (47, 109). У рељ еф у кречњ ачких планинаИ сточне С рбије м разне структуре утврћене су и на висинам а од1.000 ш . У важ авајући ову чињ еницу, као и висину доњ е снеж не гра-

нице од 1.000—1.200 т из доба вирм ске глацијације, м ож е се при-хватати и полим орф ни карактер ш крапара и крш ева. Т им пре ш тосу крш еви састављ ени од претеж но заобљ ених блокова те подсећајуна ком чиће у глацијалном рељ еф у. За изглед ш крапара и крш еваод значаја је и еолска ерозија. С наж ни ветрови, нарочито на ве-ћим висинам а, издувавали су резидијални и дробински м атеријализ ш крапарских ж љ ебова чим е су остваривани повољ ни услови задаљ и рад атм осф ерских вода и процес карстиф икаци је.

В р т а ч е , в а л о г е и у в а л е

У површ инском краш ком рељ еф у дом инантну улогу им ају вр-таче које су најбројније и заступљ ене у свим висинским зонам а. В а-логе се јављ ају сам о на високим површ им а, где скелет чине пре-краш ки ф лувијални облици или у м лаћим , скарш ћеним долинам а.Н ајзад, краш ке увале се јављ ају врло ретко а везане су, као и ва-логе за високе површ и и скарш ћене долине Заједничка особина



52

лим ично покривеног крш а И сточне С рбије је начин њ иховог постан-ка. Без обзира на постојеће предиспозиције, тектонске и м орф олош -ке7 ови облици, вртаче, валоге и увале, образовани су првенствено

краш ким процесим а. У слови за стварањ е ових облика м ењ али су сетоком новије геолош ке историје, поглавито клим атски, педолош кии вегетацијски, али су основе, чист кречњ ак испресецан бројним пу-котинам а, остале непром ењ ене.

Н ајтипичније краш ке површ и и заравни, изроване вртачам а,валогам а и увалам а, јављ ају се у јуж ним деловим а И сточне С рбијеи развијене су на С увој планини, Д евици и К учају. М ањ у површ инуим ају на С врљ иш ким планинам а, О зрену, Бељ аници и М ирочу. Осевера прем а југу краш ке површ и и заравни су ступњ евито порећа-

не, као и планински венци и од 640 т на М ирочу уздиж у се до1.400 т на В алож ју. Јуж но од К учаја све веће површ и леж е на ви-синама изнад 1.000 ш . Н ајвнш а и највећа краш ка површ В алож је,на С увој планини, леж и на висини од 1.400—1.500 т и изграћенаје у доњ е кредним кречњ ацим а. „П оврш В алож ја им а м реж астукарсну пластику: сплет од валога, „п адина' и вртача, изм ећу којихсу гола кречњ ачка брда и ртови . . „Валоге су сличне увалам а удинарском карсту. Т о су м ањ е дугуљ асте и уске увале, по правилуравног дна, које је покривено 1;егга гобб-от и другим елувијум оми избуш ено м ногим алувијалним вртачам а. С тране валога су стрм е,кад ш то кам енити зидови и њ ихова суподина је цик-цак линија, ко-ја се где-где у облику ош трих ртова пруж а у валогу, а где-где од њ еповлачи; кречњ ачке стране су често покривене ш крапам а“ (22, 96).



§3

В ртаче су М а П оврш и В алож ја најбројније а валоге дају из-глед краш кој пластици. О не се јављ ају свуда, разбацане или распо-ређене у групам а и низовим а који прате дна старих долина, односнозалога. Н а заравним а су претеж но кам ените, сам о им је дно покри-зено елувијум ом , а у валогам а су алувијалног типа, ређе кам ените.П ретеж но су левкасте, тањ ирасте и карличасте, изузетно бунарасте.П о правилу су асим етричне а им а и звездастих. Н ајчеш ће пречникил! се креће од 20—100 т а дубина од 5—15 т . Ретке су врта^е ве-ћих дим ензија али се срећу и оне са пречником од преко 300 ш илубином до 30 т . В ртаче на С увој планини показују одрећену ре-гионалност и зоналност. „П о правилу су у доњ им регионим а м ало-бројне и м ањ е, а на већим висинам а их им а виш е и са већим дим ен-знјам а (6 , 124). Главни реон вртача је на сам ом платоу В алож ја иж е се „јављ ају, уствари, тек изнад 1.300 т надм орске висине, а њ и-хов број са висином све виш е расте ш то се м ож е објаснити јачимр^стварањ ем кречњ ака под утицајем повећањ а талога са виси-и о м " (17, 7).

В алоге су, за разли ку од вртача, везане искљ учиво за површВ алож ја. О не се јављ ају на висинам а изнад 1.300 т , там о где су иж ртаче најгуш ће заступљ ене. В алоге су у просеку дугачке 300—500 т ,ш ироке 30—100 т а дубоке 20—40 т . Н ајвеће су дуж ине и од 1.000 т ,

^лирина им достиж е и до 300 т а дубина до 120 т . Т ипичне валоге суВ елико и М ало коњ ско, Ж дребиц а, В алож је и др. Н еке валоге ви-југају, као и прекраш ка речна корита, и м огу бити дугачке и до 2к т. Н а дну свих валога јављ ају се вртаче у низовим а или групам а.А лувијалне вртаче у групам а се јављ ају у доњ им , ниж им деловим а^алога и већина им а улогу поврм ених понора. О не су издубене у цр-аеници и буавици али се у доњ им деловим а јављ а и м атеријал „којиобилује гвож ћевитим конкреци јам а". У м ногим валогам а „расут јеситан ш љ унак од кварца и црвених глинаца". Т акав м атеријал јав-

л>а се и на Ж дребици, сам о је крупније гранулације, и у другим ва-ш гам а и вртачам а, на висинам а изнад 1.360 т . У пределу Голаш ајављ а се м атеријал од црвених пеш чара и глинаца. Ц рвени пеш чарии глинци м огу се наћи у депресијам а и изнад 1.500 т . О вај ш љ ун-ковити м атеријал је алогеног порекла и потиче из северозапад-вог залећа В алож ја, из В етанске антиклинате (14, 99).

У области К учаја краш ке површ и им ају површ ину од 738 к т 2.О не са свих страна окруж ују палеозојски венац Јавориш та и леж ена висинам а изнад 1.000 т (27, 95). Н ајтипичнија је површ К ота иС тобора у сливу Злотске реке ко ја по опш тем изгледу подсећа налинарски крш . „Ц ентрални и северни делови површ и покривени суннском вегетацијом и ш ум ом . Т опограф ска површ ина је благо за-таласана и у рељ еф у се запаж ају ниски брегови ш ироких и зарав-њ ених тем ена и уједначених висина и плитке скарш ћене удолине не-одрећеног правца и пада. П оврш је потпуно скарш ћена, без иједногсталног површ инског тока избуш ена безбројним вртачам а и м ањ им



54

тава краш ка површ ”, развијене и у потпуно голом крш у а јављ ајусе и алувијалне на дну долина и валога. Н ајчеш ће су заступљ енеоне које представљ ају прелаз изм еђу ова два типа (31, 103). Н иж акраш ка зараван Беле воде леж и у јуж ном делу К учаја, на висини од860—970 ш . „О д површ инских краш ких облика најбројније и најиз-разитије су вртаче. О не се разли кују од вртача на површ и К ота иС тобора сам о у том е ш то су већих дим енција. У вртачам а чи ји преч-ник прелази 300 ш , запаж ају се м ањ е, секундарне. У рељ еф у прео-влаћују левкасте и карличасте вртаче. Разбацане су без реда и че-сто су оголићене. А сим етричне су када леж е на главам а слојева. Л и-неарни низови вртача запаж ају се сам о у скарш ћеним долинам а"(24, 52). И на Брезовичкој површ и, која леж и у западном делу Ку-чаја, најчеш ће су левкасте и тањ ирасте вртаче, пречника 20—50 ши дубине 10—20 ш . Б резовачка зараван, због великог броја вртача,им а изглед богињ авог крш а. О ко увале В елико И гриш те јављ ају сетипични ш крапари. „То је права кам енита пустара, дуга око 1 к т аш ирока око 300 т . У кречњ аку су канали дубоки до 1 т . Н ем а ни је-дан квадратни килом етар кречњ ака, ко ји не би био пун рупа и пу-котина" (30, 75).

В исоке и простране краш ке површ и, разједене вртачам а, јав-љ ају се и на О зрену, Д евици и С врљ иш ким планинам а. П редели под\\ртал-га.м/а. иа суш * м . површ има захватај̂ од око 18>0к.хп2. М_а-

хом су то плитке, тањ ирасте и карличасте вртаче, кам енитих странаи дна покривеног алувијалним м атеријалом . И зм еђу вртача, валогаи ретких м ањ их увала еу гредице уравњ ених тем ена и разривенихш капарим а. И на овим површ им а вртаче се јављ ају без икаквог редаили у низовим а. О ве друге су м лађе, често алувијалне, и леж е по днускарш ћених долина. М ноге се настављ ају у вертикалне јам е и служ екао понори.

Н иж е краш ке површ и и заравни, чију површ ину одликује по-јава великог броја вртача, јављ ају се у свим кречњ ачким областим а.О не најчеш ће леж е на висинам а од 700—800 т и најчеш ће су обе-ш ум љ ене. Н ајвеће заравни се јављ ају на тем ену Т ресибабе, у В идли-чу и у западном делу Бељ анице. Н а Т ресибаби се јављ ају претеж ноалувијалне вртаче док су на Тепош у кам ените. У западном делу Бе-љ анице, „на врху купе код В одне, на 740 т н. в., налази се вртачапречника 80—100 т и дубине 7—8 т . С тране вртаче су стрм е и стено-вите, а дно је заравњ ено и благо нагнуто прем а северу. П риликомкопањ а бунара“. .. на дубини од 15 т , откривен је слој угљ а дебљ и-не 1—1,5 т . И у другим деловим а вртаче је утврћена зона угљ а док се

непосредно испод површ ине јављ а слој сиве песковите глине дебљ и-не 1—1,5 т испод које је слој лигнита. Г лавни слој угљ а им а сјајанш кољ каст прелом и исте је калоричне вредности као и угаљ из руд-ни ка С ењ е и В одна. С едим енти у овој и другим вртачам а означенису као м иоценске старости (49, 118). И у другим вртачам а у овој об-ласти такоће на висинам а преко 700 т откривене су наслаге угљ а



В р т а ч е у н и з о в и м а јављ ају св у СВим краш ким областим а и насвим висинам а. В езане су за врло стара али и изузетно м лада скраш -

ћавањ а. Н а планини Б ељ аници најтипичније је израж ена структурноповезана м реж а вртача која одговара сплету скраш ћених долина.„П овезани низови вртача вијугају као и норм алне долине. Н арод ихопш тим им еном назива падинам а, а м ноги низови и м ају засебна име-на, као: П оповац, Ц иганка, С им кина падина, П опова пади на..М ноге од њ их заврш авају се поврх одсека испод којих почињ у пото-ци јаким врелим аи. Н ајвеће вртаче им ају једва 50 ш у пречнику алубоке су 10—15 ш . Н изови споредних долина оријентисани су пре-м а три главна низа долинских вртача. Горњ и делови ових падина ле-ж е на висини од 900—1.000 ш док се доњ и деууови заврш авају на одсе-цпм а висине 300—450 т {32, 3—12).

3^0 (} , 7 рр , И О О т.

С к. 9. Н изови вртача у скарш ћеним долинам а на Бељ аници

С г. 9. — В епез де доИ пез с̂ апз 1ез уаП еез кагзићееб биг 1а В е1јап1са■ ■ . \

С еверно од долине М лаве кречњ ачке стене су заступл>ене насасвим м алим површ инам а и им ају незнатну дебљ ину. Т ако је и краш -ки рељ еф врло ограничен а у њ ем у се не јављ ају велике заравни и!вдврш и. В ртаче и ш крапари су скоро једини представници краш когповрш инског рељ еф а али се и оне јављ ају на одрећеним површ ина



56

и Ф ика њ ихова Д на еу у палеозојским ш криЉ цима. М а површ и О690—750 ш вртаче се јављ ају у већем броју једино на М алом крш уи пречник им не прелази 80 т а дубина 10 т . У ниж њ м деловим а сли-ва вртаче су везане скоро искљ учиво за скарш ћене долине. У изво-риш ним деловим а В еликог и М алог П ека оне су најчеш ће левкасте итањ ирасте пречника 50—200 т и дубине 5—25 т . Н а К оњ ској главицидим ензије им се крећу од 20—50 т док дубине не прелазе 10 т . Н аМ агарчевој ћули јављ а се свега 6 вртача али као и оне северно одД убоке им ају пречнике и преко 250 т . Н а ниж им терасам а оне сујош м алобројније. У висини терасе од 210—240 т висине оне се јав-љ ају на Л улеш у са пречником од 1—1,5 т и дубином од 0,5 т . С личнеовим а су и вртаче у М иш ићевој падини, долини В релског потока идр. Н ајниж е вртаче леж е на тераси П ека висине 14 т . Једна од њ ихим а пречник од 15 т а дубину од 3 т . С личне одлике им ају и вртачеу непосредном сливу Д унава изузим ајући оне које леж е у северномделу М ирочке површ и. Н а Т епош у, Белави, Ц рном врху и другим изолованим , ниж им кречњ ачким областим а вртаче се најчеш ће јављ ајуу скарш ћеним долинам а.

К р а ш к е у в а л е се, изузим ајући валоге, јављ ају доста ретко у кр-ш у И сточне С рбије. О не су заступљ ене првенствено на високим за-равним а и површ им а док се у ниж им краш ким деловим а скоро уоп-

ш те не јављ ају. Н ајбројније су на површ и В алож ја где се од валогаразликују ш ирим и уравњ енијим дном и неш то блаж им падинам а.Развиле су се у старим , скраш ћеним долинам а а покривене су алу-вијалним и делувијалним м атеријалом у ком е се јављ ају вртаче ипонори. Н еколико м ањ их увала на Д евици, О зрену и С врљ иш кимнланинам а карактериш у се ниским оквиром и дубина им ни је већаод 25 т . Н а површ им а и висоравним а које окруж ују К учајски гре-бен јављ а се двадесетак м ањ их увала. С ам о неколико од њ их дуж есу од 800 т а ш ироке највиш е до 350 т . П литке су и често им ају из-глед већих вртача. Н а дну већине ових увала јављ ају се алувијалневртаче које им ају улогу поврем ених понора. Н еколико м ањ их увалау западном делу К учаја и Б ељ анице испуњ ено је језерским седимен-тим а са прослојцим а м рког угљ а. С ве оне леж е на висинам а испод800 т .

Заједничка одлика свих увала у крш у И сточне С рбије је та дас̂ им дна слабо уравњ ена и нагнута прем а периф ерни м деловим а за-равни и површ и, односно планина. Ч есто се заврш авају непосредноизнад високих одсека под којим а почињ у норм алне речне долине.храњ ене јаким краш ким врелим а. У очено је да се на дну увала не

јављ ају кречњ ачки гребени и хум чићи заостали разарањ ем пречагакоје су одвајале вртаче. Н ајчеш ће се јављ ају у истим низовим а савртачам а у горњ им или доњ им деловим а скраш ћених долина.

М о р ф о л о ш к е о д л и к е и с т а р о с т о б л и к а . — К ла-сични површ ински краш ки облици, ш крапе, ш крапари, крш еви, вртаче, валоге и увале, заступљ ени су скоро у свим деловим а планин->ског подручја И сточне С рбије Н ајситније ф орм е у рељ еф у ш крапе



5?

конитости. И зузим ајући ш крапе, које су везане за м асивне и банко-внте кречњ аке на одсецим а, и кам ењ аре; који се јављ ају на истакну-т н мврховим а и чукам а, остали површ ински облици везани су за од-р е ђ е н егеом орф олош ке целине. В ртаче се јављ ају свуда, изузим ају-ћи терене са великим падом , али су у основи везане за краш ке за-равни, почевш и од речних тераса па до плећатих планинских била.V њ иховом распореду у највећој м ери показује се одрећена правил-ност. Н ајчеш ће се јављ ају у низовим а који прате дна старих, скраш -ћених долина. Реће су на видљ ивијим тектонским пукотинам а а сам онзузетно се показују у групам а. В алоге или падине су површ инскиоблици који се јављ ају искљ учиво у старијим скарш ћеним долинам аи на већим висинам а. У колико вртаче представљ ају облике првогп е п е н ау скраш ћеним долинам а валоге припадају другом степену.Т и м есе објаш њ ава чињ еница да су валоге најзаступљ еније на најви-ш и мкраш ким заравни м а и висоравним а. У вале су, као и валоге, об-л и ц ивиш их заравни и висоравни. За разли ку од валога увале се јав-љ ају на заравњ енијим деловим а, односно у деловим а скраш ћених до-лина који им ају м ањ и пад.

4>от. 11. — К речњ ачки одсеци н а С врљ иш ким планина̂ м а (С ним ио П . О торанов)Рћо*. 11. — Реп1:е5 са1са1гез зиг 1ез топ^а^пез (1е 8 у г 1ј 1§ (Рћо1. Р. О 1огапо\г)



него у динарском холокарсту. И у њ им а се јављ ају алувијалне врта-че са понорим а а одликује их и појава извора, периодских понорни-ца и поврем ених језера. В алоге су једин и површ ински облици којикраш ки рељ еф И сточне С рбије посебно карактериш у и издвајају,првенствено по броју и густини заступљ ености. С ви ови облици за-једно дају пределу изглед богињ авог крш а са истакнутом м реж астомструктуром и пластиком .

Зб

Ф от. 10. — М о-ре блокова источно од Р ечкиног врхаРћо1!:. 10. —- М ег бе М осз а Гез1: (1е 1а с1ш е с!е К есМ п угћ

П ојава м иоценских угљ оносних седим ената у вртачам а и ува-лам а на западном ободу Бељ анице и К учаја, на висинам а од преко720 ш , показује да су површ ински краш ки облици рслативно стари.Н ајстарији су свакако облици који се јављ ају на планинским били-м а и високим површ им а, на висинам а изнад 1.000, односно 1.400 т .О старости валога и увала на површ и В алож ја говоре и седим ентигвож ђевитог порекла донети из слива Ц рвене реке чији је извориш -

ни облук сада дубоко усечен у сам у краш ку површ . Н ем а сум њ е даје прем иоценска карстиф икација захватила све пределе изнад виси-не од 700 т . Н ајм лаћи површ ииски краш ки облици су рецентног по-рекла јер се вртаче јављ ају чак и на најниж им речним терасам а, каош то је то случај у сливу П ека.

С л е п е д о л и н е и с у в о д о л и ц е



59

себно место. О не су послуж иле као основна м реж а, изграђеиа дело-вањ ем ф лувијалне ерозије, за надградњ у скоро свих површ инскихкраш ких облика. Заступљ ене су свуда, у свим кречњ ачким области-м а, а јављ ају се од планинских била и гребена до суподине и котли-на. Н ајстарије и најјаче изм ењ ене срећу на високим заравним а и по-врш инам а где им ају улогу основе у палеорељ еф у. У ниж им области-м а старе долине су касније захваћене карстиф икацијом , м ањ е су из-м ењ ене а њ ихова дна су обележ ена низовим а вртача. О д степена њ и-хове старости и изм ењ ености у основи и зависи изглед површ инскогкраш ког рељ еф а.

С л е п е д о л и н е , — У крш у И сточне С рбије преовлаћујутри основна еволутивна типа слепих долина. О сим тога јасно се из-лвајају слепе долине краш ког и селективно-краш ког типа.П р в о м т и п у припадају најстарије слепе долине које се јављ ајуна високим површ им а и заравним а и планинским билима. У овимобластим а преовлаћује краш ка пластика којој ф лувијално-денудаци-они палеорељ еф даје основну структуру. П о дну и странам а ових до-лина, које су у основи задрж але сам о своје дим ензије и правац пру-ж ањ а, јављ ају се типични краш ки облици. П рвобитна прош ирењ а супреобраћена у валоге или увале а у уж им деловим а прадолина јав-љ ају се низови вртача. Д олинске стране су разједене а стрм и гребе-

ни су уравњ ени и преобраћени у кам ењ аре и крш еве. К ако су овевисоке краш ке области прош ле кроз различите клим атске и другеф азе дна ових долина, касније и краш ки облици у њ им а, покривенасу дебелим слојем делувијалног, алувијалног а кад ш то и другог ма-теријала. У овом м атеријалу јављ ају се м лаћи краш ки облици алу-вијалне вртаче и понори. О не су махом груписане у доњ им деловим авалога и увала. П речаге изм ећу краш ких депресија су слож ене збогчега не представљ ају ф осилна корита. Због великог степена скраш -ћености у овим се долинам а јављ ају и супротни нагиби па је кад кадврло теш ко одредити правац кретањ а скарш ћеног тока. У м ногимдолинам а овог типа, због великог присуства резидијалне глине, јав-љ ају се и изданске воде и копани бунари. У великом броју су при-сутне и периодске поплаве до којих долази услед загуш ењ а алуви-јалних понора. Н а највиш ој краш кој површ и В алож ју, где је овајтип слепих и дезорјентисаних долина типски израж ен, честе су и лок-ве у којим а се вода задрж ава све до касног лета а у неким и токомцеле године.

Д р у г о м т и п у припадају релативно м лаће слепе долине. И стинаоне се м огу јавити и у виш им зонам а од слепих долина првог типа

а велики број леж и и изнад ексхум ираних слепих долина. М ећутим ,у њ иховом изгледу и опш тој пластици краш ког рељ еф а још увек до-м инирају првобитне црте изграћиване ф лувиоденудационим проце-сим а. Н ајвећи број ових долина јављ а се на планинским странам а,од највиш их гребена па све до суподине. П о дну ових долина такоћесе јављ ају низови вртача порећаних генерално у континуелном паду.



60

изузетно ретке иако су понори чести. М асупрот В алож ју и високикповрш им а и заравним а, на планини Бељ аници, где се јављ ају нај-типичније слепе долине другог степена, сплетови вртача се потпуно

подударају са м реж ом скраш ћених долина. С тране су им заједно садном обрасле ш ум ском вегетацијом па су и ш крапари ређи док супречаге изм еђу вртача виш е и означавају последњ и стадијум кори-га. П о правилу ове су долине и висеће а заврш авају се вертикалнимодсецим а под којим а изби јају јака краш ка врела настављ ајући нор-м алним долинам а. Због великог опш тег пада којим се одликују слепедолине овог типа у њ им а су хидролош ке појаве права реткост.

Т р е ћ е м т и п у припадају слепе долине различите старости и об-лика. О д претходних се разликују првенствено прем а хидролош кимф ункци јам а. У њ иховим горњ им деловим а јављ ају се стални или по-врем ени водотоци, односно понорнице. У доњ им деловим а, који суразличите дуж ине, њ ихове долине су скраш ћене. У скраш ћеним де-ловим а јављ ају се низови вртача који се најчеш ће заврш авају вертикалним одсецим а јер све долине овог типа им ају висећи полож ај.И спод њ их су извориш ни облуци у којим а изби јају воде понорницеи на њ им а се настављ ају норм алне долине. О ви скраш ћени деловим огу бити врло кратки, усечени у крачњ ачку пречагу, а сам е фосил-не долине избуш ене су најчеш ће плитким вртачам а. У опш те ове сле-пе долине су најчеш ће у суподини планина и врло су м ладе. Н ајти-пичније су у сливу П ека али их им а и у сливовим а М лаве као и не-посредних притока Д унава. У кречњ ачким пределим а веће м оћностиовакав тип слепих долина скоро да се не јављ а.

Ф л у в и ј а л н о - к р а ш к е с л е п е д о л и н е . — Једна одглавних одлика плитког и ограниченог крш а И сточне С рбије је појава великог броја м алих и кратких река понорница. О не се јављ ајуу свим кречњ ачким областим а али су бројније идући прем а северугде се кречњ ачке стене виш е истањ ују а подинске захватају веће про-странство. Н ајбројније су, м еђутим , на оним планинам а на чијим

билим а и гребеним а избијају вододрж љ иве стене, најчеш ће палеозој-ски ш криљ ци, пеш чари, ам ф иболити и др. Са таквих планина силазека суподини бројне реке које се, пош то наиђу на кречњ ачки оквир,губе у зјапећим понорим а и издухам а. У првом стадијум у, када севоде губе у издухам а а реке пресуш ују сам о за врем е ниских водо-стаја, ове долине припадају типу суш ица. Д руги стадијум је означензатвореним слепим долинам а.

С у ш и џ е представљ ају прву ф азу скраш ћавањ а површ инскихтокова и преобраћањ а њ ихових долина у слепе. О не се м огу јавитиу виш е стадијум а. У првом површ ински токови пресуш ују сам о у то-ку лета и то у доњ им деловим а долине. У другом оне губе воду већу горњ им деловим а долина али већим делом године протичу све досуподине. У трећем стадијум у кроз доњ и, кречњ ачки део долине по-врш ински токови теку сам о поврем ено, после изузетно јаких пљ ус-кова или док снег копни. Д олине типа суш ица у свим стадијум им азаступљ ене су на источним падинам а К учаја Т акве су Боговинска



61

С л е п е д о л и н е са затвореним басеним а, чи ји су горњ и деловилолина изграђени од вододрж љ ивих а доњ и од кречњ ачких стена,највећу заступљ еност им ају у сливу П ека. Горњ и делови ових доли-на затворени су понорским кречњ ачким облуцим а у којим а се јав-л>ају зјапећа гротла пећина. И знад облука се јављ ају, на м ањ им иливећим висинам а, делови ф осилних долина. Т акве су долине Вал>апеш ћера, Ч ока ку С крада, К рем енски поток, В аљ а ф ундата, Р ајкова,П аскова река, П онорски поток и др. Н а К учају су најтипичније за-творене долине Радованске реке и Б резовичке реке, на К алаф ату Са-м ар и П ровалија. Н а С тарој планини затворене слепе долине им ајуВ ртибог и П онор а на С врљ иш ким планинам а Б арска и друге реке.С лепе долине овог типа јављ ају се и у другим краш ким областим а

И сточне С рбије.С у в о д о л и ц е . — Н а ближ им и плећатим падинам а м ногихкречњ ачких планина јављ ају се плитке суводолице ш ироког дна иблагих страна. О не м огу бити дуге и по неколико килом етара и углав-ном су усм ерене низ падину. Д но им је састављ ено од делувијалногуш теријала у ком е се јављ ају ниски прегиби. С тране су м ахом уш крапарим а и крш евим а. М орф олош ки гледане суводолице највиш еподсећају на валоге и плитке увале. К ако леж е на падинам а у њ им асе за врем е киш а и док снег копни образују слаби цурци који се прилну суходолица губе у растреситом м атеријалу. Ч есто су по дну усе-чена и плитка корита типа јаруга али се активни понори у виду зјапећих јам а скоро не јављ ају. У свем у дно суходолице им а терасастпзглед а на заравњ еним деловим а могу се срести и плитке алувијалне вртаче.



62

С уводолице се јављ ају најчеш ће на оголићеним планинскимпадинам а. Н ајтипичније су на јуж ни м падинам а С врљ иш ких плани-на где се спуш тају све до обода Белопаланачке котлине. Ч есте су ина јуж ним падинам а С уве планине, на Белави и В идличу где се спу-ш тају све до сам е равни О доровачког пољ а. Н еке од суводолица најуж ној падини В идлича отворене су прем а пољ у кратким јаругам а,типа богаза, кроз које поврем ено теку слаби потоци. С уводолице сс.ретко јављ ају на северним странам а планина које су пош ум љ еније.Због свог полож аја суводолице подсећају на скарш ћене долине. М е-ћутим , њ ихов постанак се везује за краш ки процес започет у времепосле обеш ум љ авањ а. Т о су благе природне утолеглице чије је днопокривено м атеријалом спраним са благих планинских падина и

страна.К р а ш к о -с е л е к т и в н е у в а л е

У серији полигенетских облика који одликују плитки кршкраш ко-селективне увале им ају посебан значај. О не се јављ ају пр-венствено у оним областим а где дебљ ина кречњ ака није већа од не-колико десетина м етара а често је и м ањ а од 20 т . У таквим облас-тим а подинске, најчеш ће палеозојске стене, откривене су и у м но-гим дубљ им вртачам а. У увалам а оне су још чеш ће и на већем прос-

тору разголићене чим е су створени посебни услови за рад селектив-не ерозије.Н ајвеће увале у плитком крш у И сточне С рбије јављ ају се на

уравњ еним планинским билим а и високим заравним а. П о површ и-ни, неке од ових краш ко-селективних увала, им ају дим ензије од-лике м ањ их пољ а. Г лавна одлика свих увала овог типа је да су имдна изграћена у вододрж љ ивим стенам а, најчеш ће палеозојскимш криљ цим а, пеш чарим а и ам ф иболитим а, а стране су од кречњ ач-ких стена. О д типичних краш ких увала, образованих краш ким про-цесим а, краш ко-селективне увале се разли кују не сам о у геолош -ком саставу већ и у начину постанка, односно развитка. И пак сенајвеће разлике јављ ају у хидролош ким условим а и односим а почему су ове увале сличне, скоро идентичне са пољ им а.

К р а ш к о - с е л е к т и в н е у в а л е н а Б е љ а н и ц и . — Н аиланини Бељ аници, која леж и изм ећу ком позитних долина М лавена северу и Ресаве на југу, јављ ају се три типичне краш ко-селектив-не увале, Речке, Бусовата и Ц иганске пиш таљ ине (Речке Ж агубичке). С ве се оне налазе на сам ом тем ену бељ аничке антиклинале ипорећане су у правцу пруж ањ а планине, од запада прем а истоку.С ве три увале предиспониране су бељ аничким раседом којим су до-ведени у исти полож ај титонски и доњ екредни кречњ аци јуж ногкрила са кречњ ацим а оксф орд-ким ериџа северног крила (50, 5).

У в а л а Р е ч к е , највећа у овом низу, образована је у старом из-вориш ном облуку скраш ћене К рупајске реке која је одводњ аваланајвећи део главног била Бељ анице. Њ ено дно, изграћено од пале-озојских ш криљ аца, које леж и на висини од преко 940 т , окруЖ ено



63

ког, и бројним споредним раседим а. Н ајм ањ у дебљ ину им ају у се-верозападном делу увале, свега око 30 т , у ком правцу је увала,превојем отворена ка долини К рупајске реке. V источном делу ува-

ле Речке избијају бројни контактни извори од којих постаје исто-им ена понорница. П онорница Речке усекла је, нарочито у доњ емделу равни, дубоко корито V изгледа. Д убина м у се, идућр! прам азјапеђем гротлу И вкове јам е, у којој Речке пониру, повећава и на15 т . О тварањ е понора започело је на висини од 986 т , на којој ви-сини леж и и превој, и од тада се увала ф орм ира у сам остални ба-сен. У вала Речке дугачка је око 3 к т а просечно ш ирока 600 т .

У в а л а Б у с о в а т а леж и такоће Л од сам им билом Бељ анице. Са-стоји се из централног дела и бочних скраш ћених и норм алних до-лина. Ц ентрални део увале представљ ен је пространом и ш ирокомравни, састављ еном од палеозојских ш криљ аца, која леж и на виси-ни од око 1 . 0 0 0 т . О круж ена је кретаци јским кречњ ацим а релатив-

;Ј;е висине око 160 т . Д но увале дугачко је, у правцу запад-исток,око 1,5 к т а ш ироко до 800 т . С а северозапада силази у увалу про-страна и ш ировд висећа долина чије је дно разривено двоструким

л-низом вртача. Д олина је дугачка око 3 к т а ш ирока и до 1 к т. Д ру-га скраш ћена долина, такоће знатних дим ензија, улази у увалу сазападне стране. С а севера и североистока спуш тају се у Б усоватудва посебна потока и увиру под јуж ним ободом као сам осталне ре-ке понорнице. О бразовањ е увале у сам осталну депресију започело

Ф от. 13. — Горњ е Речке на Бељ аници (С ним ио Д . Гавриловић)Рћо1; 13 С огпје К еске зиг 1а В е1јатса (Рћо1: Б С аугИ оугс)



64

је са скарш ћавањ ем долина, односно на висини од 1.080 т , коликоизносе и одсеци којим а се заврш авају висеће долине. И Бусоватаим а потпуне хидролош ке одлике правих пол>а јер се у најниж им де-ловим а јављ ају и периодске поплаве које трају и до три недељ е.

У в а л а Ж а г у б и ч к е Р е ч к е леж и на десној страни дубоке долинеС уводола, у источном делу Бељ анице скоро под сам им Ц рним врхом .П руж а се од истока прем а западу, у ком правцу се ш ири, и дно јојлеж и на око 980 т . О граћена је кретацејским кречњ ацим а и прево-јем од 35 ш релативне висиие одвојена је од дубоко усечене долинеС уводола. У најниж ем делу увале јављ а се стално језеро чији је ба-сен обрастао барском вегетацијом . И з овог језера истиче вода у по-норе а оно се храни потоцим а који се спуш тају са источног обода.

О с т а л е в е ћ е к р а ш к о - с е л е к т и в н е у в а л е . — О вајтип увала заступљ ен је и на другим планинам а. У в а л а Б а р е — И в о р џ и , у средиш ном делу С врљ иш ких планина, леж и на висини изнад 1.000 та окруж ена је кречњ ачким врховим а који прелазе висину од 1.200 т .Д но увале је у палеозојским ш крил>цим а које окруж ују јако чис-ти и дубоко скарш ћени барем ски кречњ аци. С а Рињ ских и Гулијан-ских планина спуш тају се ка Б арам а две скарш ћене и висеће долине.Од доњ ег дела скарш ћене долине Г улијанске реке увала је одвојенапревојем високим око 30 т . И она се одликује свим хидролош кимпојавам а, изворим а, понорницом и периодским језером . Т е п о и ж а у в а л а леж и на пространој краш кој површ и Т епош у под В идличем .Д но ове увале је у кретацејском ф лиш у који је старији од околнихкречњ ачких стена. То је плитка издуж ена увала чији оквир не пре-лази релативну висину од 35 т . И звори су на северној а понори најуж ној страни увале. С личне увале јављ ају се и на Белави, Ц рномврху и С толу а неш то м ањ их дим ензија јављ ају се на О зрену, К ала-ф ату и Т ресибаби.

П останак краш ко-селективних увала у плитком крш у везан је

за деловањ е краш ког процеса и ф лувијалне ерозије са денудацијом .П осле дезорганизаци је површ инске речне м реж е, а и у току сам огпроцеса, кречњ аци су излож ени деловањ у краш ке ерозије. Н ајпресе, у долинам а, стварају вртаче, које у следећој ф ази, разарањ емпречага и срастањ ем , прерастају у увале. Те увале, осим ш то су пре-диспониране долином као палеорељ еф ом , често и раседим а, носе обе-леж је претеж ног рада краш ке ерозије. У складу са опш том тенден-цијом деловањ а краш ког процеса, да се ерозиони процеси преносе удубину, дно вртача и увала се непрекидно спуш та и удубљ ује. П ериодсам осталног деловањ а краш ког процеса престаје онда када вертикал-ном ерозијом буду откривени подински, водрж љ иви седим енти. С аоголићавањ ем подине, која се састоји од старијих, најчеш ће иалео-зојских стена, на дну вртаче или увале почињ е деловати и ф лувијал-на ерозија са денудацијом . Д аљ и развитак увале обављ а се удруж е-ном снагом краш ког и ф лувијалног процеса, односно селективномерозијом Т им е почињ е друга ф аза у еволуцији краш ко селектнвних



65

С е л е к т и в н о -к р а ш к е у в а л е

И ајвећи број слепих долина одликује се у горњ ем делу, усе-

ченом у вододрж љ ивим стенам а, клисурастим а у доњ ем , изграћеному кречњ ацим а, кањ онским изгледом . О вакав изглед слепих долинарезултат је великог пада на кратким токовим а каквим се одликујусве алогене реке у краш у И сточне С рбије. Ретке су слепе долине учијим се горњ им деловим а јављ ају м ањ а или већа ерозиона прош и-рењ а, котлинице, која после скарш ћавањ а добијају изглед селектив-но-краш ких увала.

У в а л а Р а в н а р е к а на М ирочкој површ и заузим а најсевернијиполож ај у крш у И сточне С рбије. С м еш тена је изм ећу В еликог гребе-

на и В еликог Ш трпца, скоро на сам ом развоћу а непосредно изнадК азана. П руж а се од југа ка северу на дуж ини од 2,6 кш са просеч-ном ш ирином од око 1 кш . П рем а равном и ш ироком дну увале, којележ и на висини од око 400 т , силазе са југа две дугачке норм алнедолине. Д но увале усечено је у лијаским пеш чарим а и лапорцим адок су три стране изграћене од ли јаских и доњ е кредних кречњ ака.О квир увале је од јако порем ећених и скарш ћених кречњ ака којилеж е на висини од око 250 ш ш то је и ниво М ирочке површ и. С ацентралних и уравњ ених делова В еликог гребена, који је изграћентакоће од лијаских вододрж љ ивих стена, спуш тају се у увалу двастална потока В елика и М ала Равна река. О ни се губе у издухам а ипонорим а дуж северног обода увале јер им је корито усечено непо-средно уз контакт кречњ ака и вододрж љ ивих стена.

У в а л а Ц в и т а н о в а ц такоће леж и у северном делу М ирочке по-врнш , источно од Равне реке. П руж а се правцем ЈЗ—С И , на дуж и-ни од око 2,5 кш ; а просечно је ш ирока 500 ш . Д оњ и делови увале,непосредно уз кречњ ачки обод, су уравњ ени док су горњ и благо за-таласани. Д но увале и западни обод изграћени су од лијаских пеш -чара и ш криљ аца док је источни обод састављ ен од кретацејскихкречњ ака. С а југозапада, од В еликог гребена, улази у увалу Ц вита-новачка река. V сам ој ували поток прим а и воду краш ког врела Сту-денац. К роз целу увалу усечено је плитко и вијугаво корито које сезаврш ава непосредно под источним ободом и кречњ ачким бедем омкоји заграћује увалу. У најниж ем делу увале јављ ају се алувијалниа на контакту зјапећи понори у којим а се губе воде Ц витановачкереке и других потока.

Б р е з о в и ч к е у в а л е у западном делу К учаја представљ ају врлослож ен систем селективно-краш ких увала и слепих долина. „Д оли-на Брезовице представљ а данас јако скарш ћену, висећу долину, ко-ја је крћш ким процесом м орф олош ки јако изм ењ ена и деф орм иса-на . .. и издиф еренцирана готово у посебне м орф олош ке целине. О весекундарне м орф олош ке целине унутар некадаш њ е речне долине,представљ ају м орф олош ко м аниф естовањ е одрећеног стадијум а раз-витка не сам о долине Брезовице, већ и простране Б резовачке висо-равни" (27 98) С лепа долина В е л и к е Б р е з о в и џ едуж ине око 4 кш



66

сурастог изгледа и са понорским облуком . У вала В е л и к а Б р е з о в и џ која леж и у продуж етку слепе долине, им а изглед плитке котлине,односно м ањ ег ерозионог прош ирењ а у саставу старе долине. Ш иро-

ка је 1—1,5 к т са дном , које је избуш ено бројним вртачам а, на ви-сини од 859 т , односно око 30 т изнад понорског облука слепе до-лине. С еверозападни обод увале усечен је у пеш чарим а и са њ ега сеспуш тају две долине са поврем еним токовим а. Један од ових пото-ка изградио је м ладу слепу долину. У вала М а л а Б р е з о в и џ а је такођеплитка депресија и леж и у продуж етку В елике Брезовице. И то јеплитка депресија, чије је дно, које леж и на висини од 835 ш , избу-ш ено м ногобројним вртачам а. У вала је изграђена у кречњ ацим а ипеш чарам а а пречник јој износи око 1,5 к т. У продуж етку скарш ће-

не долине јављ а се слепа долина Т роглан баре, изграђена у ф или-тим а, пеш чарим а и кречњ ацим а. О на повезује М алу Брезовицу са по-следњ ом увалом у овом систем у Д о б р о м в о д о м . И ова увада представ-љ а пЛ итку депресију, пречника око 1 к т, висине 670—700, т , која јем орф олош ки најслабије израж ена јединица. У овом слож еном Р1разгранатом систем у скарш ћене и ком позитне долине Брезовице јав-љ а се још неколико скарш ћених и слепих долина, од којих су некевисеће и разједене вртачам а.

У вала Б е л е в о д е леж и у јуж ном делу К учаја на истоим еној ви-соравни. Н а њ у се надовезује увала Буњ ине баре. О бе увале су краш -ко-селективног типа са дном на висини од 700—740 т . И зграђене суу кречњ ацим а, пеш чарим а и ф илитим а. П рва се пруж а на дуж иниод 3,5 к т и леж и непосредно уз дубоко усечену долину Радованскереке. У њ им а се јављ ају две реке понорнице а до пре неколико де-ценија постојало је и стално језеро. В оде ових увала, које су хидро-лош ки повезане, припадају сливу Радованске реке.

Н а југозападним падинам а С таре планине, где се испод водо-држ љ ивих стена главног гребена пруж а једна уска зона тријаскихкречњ ака, јављ ају се виш е м ањ их и две веће селективно-краш ке ува-ле> као и десетине слепих и скарш ћених долина. У в а л а П о н о р је ,’за-творена депресија, чија се уздуж на осовина подудара са правцехМпруж ањ а слојева; им а правац СЗ—ЈИ , и дугачка је 700 т . С еверни деосастављ ен је из табличастог лискуновитог и кварцевитог пеш чара, ајуж не, најстрм ије стране, које се изнад дна диж у око 80 т , састављ е-не су из м одрог, лапоровог три јаског кречњ ака. О ва је депреси-ја слична босанско-херцеговачким пољ им а и као и она, врло богатаизворим а . . „О д тих извора постају потоци, који, вијугајући крозраван П онора, састају се и улазе у пећину, по којој је цела депреси-ја добила им е; други пропадају у вртаче, којих им а у јуж ном делуП онора" (21, 15). У в а л а В р т и б о г се налази у истој контактној зони.„С лична је П онору и затворена је депресија, чи ја је уздуж на осо-вина правца С З—ЈИ , паралелна са правцем пруж ањ а слојева, изно-си око 1 к т, а ш ирина м у је 100—200 т . Н еправилног је облика. С тра-



67

С елективно-краш ке увале јављ ају се и на В лаш кој планини,V В идличу и на Т епош у, на С врљ иш ким планинам а и К алаф ату. П оправилу им је виш а страна и један део дна изграђен од вододрж љ и-вих стена, најчеш ће палеозојских ш криљ аца и пеш чара, затим одперм ских црвених пеш чара, док су остали делови из кречњ ака. С весе ове увале одликују појавом сталних м ањ их или већих понорницаа V- неким а се образују и периодска језера. М ањ их увала овог типакш а и у ниж им пределим а, као нпр. у сливу П ека.

М о р ф о л о ш к а е в о л у ц и ја селективно-краш ких увала везује се започетак скарш ћавањ а и дезорганизаци ју површ инске речне м реж е.О тварањ ем понора у кориту, најчеш ће дуж контакта палеозојскихстена и кречњ ака, и претварањ ем кречњ ачких делова долине у скар-1ићене а извориш не дслове са прош ирењ им а у увале. Њ ихова даљ а

еволуција одрећена је палеорељ еф ом и дебљ ином кречњ ачких сте-на, као и полож ајем понора и дубином подзем них пећинских канала.П ропустна м оћ понора и канала у првој етапи је м ала, због чега сеу увалам а јављ ају стална и периодска језера. С а спуш тањ ем и пре-м еш тањ ем понбра и канала у дубину постепено јачају процеси кар-стиф икације као и обурвавањ а ш то им а за последицу ш ирењ е ува-*.с. У високопланинским пределим а, дедовањ ем ледничке ерозије, јошје виш е наглаш ен полим орф ни карактер свих па и селективно-краш -ких увала. П алеорељ еф је за постанак ових увала, поред дебљ ине ираспрострањ ености кречњ ака, основна предиспозиција. У њ иховојеволуцији м огу се јавити виш е стадијум а а три су основна за прео-браж ај ерозиоџдх прош ирењ а у увале, и то: ф лувијална ф аза, скар-ш ћевањ е и селективно-краш ка ерозија. П ри том е је селективна еро-зија гхрисутна у евим стадијум им а,

О о љ а у к р ш у

У плитком крш у И сточне С рбије пољ а не представљ ају усам -љ ену и необичну појаву. О на се јављ ају врло често али су им дим ен-зије, с обзиром на ограниченр распрострањ ењ е кречњ ачких стена,м алс ц скучене. Због тога и нем ају изглед и одлике великих динар-ских по \>а али се по постанку битио не разликују од истих. Заступ-љ ена су-у свим деловим а ове области и у суш тини представљ ају ве-ће еелектиш ш -краш ке увале.

Д И в љ а к о в а ч к о п о љ е . — У м еђуречју Ресаве и њ ененајвеће притоке Ресаве, непосредно у склопу К учаја и Бељ анице, ле-ж и ј®дно од иајинтересантнијих пољ а у крш у И сточне С рбије Д ив-љ аковац. С а три стране окруж ено је огранцим а К учаја, Бабином гла-вом (688 т) са севера, Голом главом (880 т ) са истока и југа и Б улом(720 ш ) са југозапада. Д убоком скарш ћеном долином повезано јепрем а северозападу са долином Јеловачког потока. Д но пољ а је на840 т висине. Д ивљ аковачко пољ е им а изглед равностраног троугласа базом правца СЗ—ЈИ , наслоњ еном на Бабину главу, и дуж а осам у износи 5,5 к т а краћа 4,5 кт. П ољ е са ободом захвата површ инуод око 50 к т 2 Разбијено и расчлањ ено дно пољ а нагнуто је од ЈЗ



Г е о л о ш к и с а с т а в Д ивљ аковачког пољ а веом а је разноврстан. Упољ у и њ еговој непосредној околини јављ ају се палеозојски ш криљ -ци; пеш чари и ам ф иболити, перм ски црвени пеш чари, јурски и кре-

тацејски лапорци и пеш чари и кречњ аци. О бод пољ а у целини је из-граћен, изузим ајући предео Буле, од кретацејских кречњ ака који суделим ично навучени преко олигоценскиих језерских творевина. О дгерцијарних лапораца и пеш чара изграћено је дно пољ а, а исте тво-ревине јављ ају се и у југозападном ободу. П ерм ски црвени пеш чаријављ ају се у суседним долинам а док су палеозојски пеш чари а ам-ф иболити заступљ ени на главном гребену К учаја где се налази и из-вориш на челенка прекраш ке долине. Н авучени кречњ аци западноги северног обода пољ а јако су порем ећени, разлом љ ени и испресе-цани пукотинам а. Г лавни расед дуж којег је образовано пољ е водијуж ним ободом који је представљ ен вертикалним и праволинискимодсеком високим око 200 ш . С поредни раседи јављ ају се у скарш ће-ној долини, под Бабином главом , у К лочаници и на Були. У пределупољ а они се укрш тају и пресецају са главном раседном линијом .

Ф от. 14. Д ивл>аковачко пољ е и поглед н а БареР ћо! 14. — Ро1је <3е В 1у1јакоуас е! уие с1ез В аге

Р е љ е ф Д и в љ а к о в а ч к о г п о љ а је веом а слож ен и разноврстан. Упалеорељ еф у се истиче стара, скарш ћена долина Јеловачке реке сасвојим ком позитним одликам а, клисурам а у горњ ем и доњ ем и кот-



69

сеци и р&счА ањ ена раван пољ а. П оврш која окруж ује пољ е, односноу којој је оно усечено, леж и на висини од 640—680 ш . Т ипски јеразвијена на јуж ном и источном ободу пољ а, где је ш ирока 200—400м етара, и разједена је бројним вртачам а и ш крапарим а. Н а њ ој сезаврш ава скарш ћена долина Јеловачке реке која се спуш та са К уча-ја прем а северозападу. С евероисточно од пољ а у ову површ усеченаје кањ онска клисура С уваје, односно доњ и део долине К лочанице.И зм ећу површ и и дна пољ а јављ ају се стрм и, на јуж ном ободу ивертикални одсеци. Д ок је одсек на јуж ној страни типичан раседнидотле су други стрм ији делови обода претеж но контактни . Н а стра-нам а пољ а нису израж ени никакви подови нити друге заравни слич-не терасам а.

Д но пољ а, које је у основи нагнуто од југа прем а северу,расчлањ ено је бројним долинам а које су оријентисане прем а одсе-ку под Бабином главом. И зузим ајући долину Баре, која је дугачкаоко 4,5 к т , све остале долинице су дугачке од 2—3 к т. И зм ећу њ ихсу благе косе и повијарци. У источном делу оне су оријентисане пре-м а долини понорнице И згорске реке, која им а м ањ и и асим етричанслив. Н ајвећи део дна пољ а припада сливу понорнице Б аре ко ја јеусечена непосредно уз западни обод пољ а и такоће им а асим етричанслив. Развоће изм ећу ових сливова леж и на релативној висини од14 м етара.

Х и д р о г р а ф с к е о д л и к е Д ивљ аковачког пољ а веом а су заним љ и-ве. И ако дно пољ а захвата релативно м алу површ ину на њ ем у су раз-вијена два засебна слива. И сточни део пољ а одводњ ава И згорска(В релска) река која увире у зјапећи понор непосредно испод глав-ног улаза у Ресавску пећину. Јуж ни и западни део пољ а одводњ аварека Баре ко ја се губи у алувијалним понорим а у северозападномделу пољ а, односно на почетку скарш ћене Д олине. Р еке се хране во-дом од великог броја извора који избијају дуж источног, јуж ног изападног обода као и у плитким долиницам а. У равни пољ а постојибогата издан која се хранини од падавина али и из кречњ ака јуж ногобода. Н ајниж и делови пољ а, у сливу И згоре и Б аре, плављ ени суод новем бра до м аја. У западном делу периодско језеро нарасте идо 10 т и тада је дугачко око 800 т а ш ироко 250 т . М ож е да трајецели зим ски период или да се јављ а виш е пута. П ериодско језероиспред И згорских понора је м ањ е и краће траје али се такоће м ож ејавити неколико пута с јесени и пролећа.

П о с т а н а к п о љ а започео је са скарш ћавањ ем долине Јеловичкереке, једне од највећих притока Ресаве. Још у прекраш кој, ф луви-јалној ф ази, у области данаш њ ег Д ивљ аковачког пољ а постојала је

котлин а створена дуж раседа. К отлина је била разграната долина-м а К лочанице и реке Баре а у њ ој су били сталож ени и м лаћи м ио-ценски седим енти. М иоценским а нарочито плиоценским тектонскимпокретим а, када је изврш ено и навлачењ е у западном делу котлине,дош ло је до скарш ћавањ а горњ ег дела долине. П осле те ф азе Див-љ аковачка котлина представљ а извориш ну челенку скарш ћеног то-

Ј Н ј ј ћ



70

ж ају три ф азе екарш ћаван>а и уназадног пом ерањ а понора. Дал>аеволуција пољ а им а две ф азе. У првој, која је означена отворим а Ре-савске пећине, Д ивл>аковачко пол>е им а јединствену хидрограф ску

м реж у. У другој ф ази долази до отварањ а нових понора и поделеслива на И згорски и Барски. У овим , последњ им ф азам а селективнаерозија дош ла је до потпуног израж аја.

О д о р о в а ч к о п ољ е. — У средиш ном делу простране кра-ш ке и планинске области В идлича, која леж и изм ећу долина В исо-чице на северу и Н иш аве на југу, налази се О доровачко пољ е. О нолеж и непосредно уз граничну област а на крајњ ем југоистоку крш аИ сточне С рбије. П ољ е се пруж а од СЗ—ЈИ и леж и на висини од680 т . Д но пољ а у основи је нагнуто од севера прем а југу а само је

јуж ни нагнут и на ЈЗ. С а севера ограћено је високим кречњ ачкимгребеном планине В идлич (Голем и врх 1.371 т) , док м у источни, јуж -ни и западни оквир представљ ају гребени и чуке висине 750 т до900 т , као Беги дел, Горача, Бурћева глава, К очине и др. П рем а ис-току пољ е^је од извориш ног крака Г инске реке одвојено ниском по-вијом . У јуж ни обод раван пољ а се на виш е м еста дубоко увлачиш ироким затоним а. Д уж ина равни пољ а износи 7,5 к т а највећа ш и-рина је 4,5 кт.

Ф от. 15. — О доровачко пољ е на В идличу. (С ним ио П . О тораиов\Рћо1;. 15. — Ро1је сГС М огоуас зиг 1е У кШ с (Рћо1. Р. О 1;огапоу)



п

т и х су засТупА >ени јурски ш криљ ци и пеш чари, који се у виду ускезоне подвлаче и под северни обод пољ а. Н ајвеће распрострањ ењ е,м еђутим , им ају кречњ аци горњ е јуре, од којих је претеж но изгра-

ђена цела област В идлича. О ни чине основну геолош ку грађу днапољ а а ограђују га са севера, југа и запада. Н ајвећим делом О доро-вачко пољ е је испуњ ено виш е десетина м етара дебелим језерскимседим ентим а. Н еогенски седим енти представљ енЦ су конглом ерати-м а, лапорцим а и глинам а са прослојцим а угљ а. П реко ових твореви-на наталож ен је дебео алуви јално-делувијални покривач а у југоза-иадном делу пољ а и слој тресета.

С к. 10. — Г еолош ка карта О доровачког пољ а. (Л егенда: 1. кречњ аци; 2. јурскилапорци; 3. неогени седим енти; 4. к в а р т а р )

Сг. 10. — С аг̂ е §ео1ое1^ие с!и ро!је сГО с!огоуас. П ^е ^епс!е: 1. са1са1геб; 2. тагп езјигабб 1̂ иеб; 3. зесИ теп^з пео^епеб; 4. диа1:егпа1ге)

Р е љ е ф п о љ а и њ егове непосредне околине врло је слож ен и раз-иоврстан. Н а северу се јављ а висока антиклинална В идлича а на ју-гу дубоко спуш тена П иротска котлина. С ам о пољ е леж и на простра-ној висоравни Т епош а «:оја је у источном делу јако разорена. У не-посредној околини пољ а издвајају се виш а и ниж а површ док се упољ у истичу терасе. В иш а површ , у којој је пољ е спуш тено, прости-ре се у централном делу В идлича и им а висину од 950—1.000 т . Тоје типична краш ка површ са м ногим вртачам а, увалам а и скарш ће-ним долинам а. У њ ој је котлина пољ а спуш тена дуж раседа од ко-јих је северни означен одсецим а. Н иж а површ висока 800—850 т ,

б

.© О и Јеп о ^ о Р р*1ч В Д

1 о г о у '|

0.597бтИ оусЈО о о• • • 0 0о О О оо

^^Ф -744^ >

. . ' 1* : "ТО С> О,О 'о 6 °* • » « • •



72

тензивно скарш ћена. Н а источном о^оду, који је састављ ен оДш криљ аца и пеш чара, ова иоврш је разорена ф лувијалном ерози-јом и интензивном денудациј ом .

У непосредном ободу пол>а, чи је дно леж и за 100—150 т ис-под ни ж е површ и ш окви ра, усечене су, изузим ајући алувијалну, дветерасе, ни ж а од 15 т и виш а од 35 т . О не су кам ените, састављ енеод кречњ ака, и разривене м ногобројним вртачам а. Р аван пољ а са-стоји се из централног, виш ег и ниж ег дела, и дубоких продора, за-тона. В иш и део је представљ ен сједињ еном ум ртвљ еном плавиномкоју су изградили бројни периодски и поврем ени потоци ш то сеспуш тају са северног обода. Н иж и део равни је потпуно уравњ ен, за-барен и у њ ем у је усечено корито понорнице О доровачке реке. За-тони се јављ ају сам о на јуж ном ободу. Н ајдуж и је П ротопопиначки,који је расчлањ ен ниским гредицам а и хум чићим а, а затим С м илов-ски. У југозападни обод увлачи се дубок затон П етрлаш а, ш ирокпреко 500 т , где је раван пољ а најниж а и где се јављ ају главни по-нори. Западни оквир пољ а расчлањ ен је дубоком скарш ћеном ва-лом Т епош а. То је око 10 к т дугачка скарш ћена долина која изби-ја у П иротску котлину повиш е В еликог села и К рупачког врела. Њ о-ме је највероватни је отицало неогено језеро О доровачког пољ а.

Х и д р о л о и ж е о д л и к е пољ а веом а су разноврсне у складу са гео-лош ком граћом и затвореним басеном . У језерским седим ентим а днапољ а јављ а се виш е изданских зона од којих су неке храњ ене икраш ком подзем ном водом из В идлича. Д уж северног и источногобода пољ а избијају слаби извори контактног типа. О д њ их постајупретеж но периодски потоци који се губе у равни пољ а или на пла-винам а. О доровачка река, највећа понорница пољ а, постаје од виш ем ањ их потока који се састају испред кречњ ачког рта Л иш ја. О на те-че јуж ним ободом пољ а и пош то проће потес Блато, улази у П етрла-ш ку увалу где се губи у алувијалним и пећинским понорим а. Н ај-

ни ж и и централни део пољ а Блато су плављ ени. П рве поплаве јављ а-ју се у октобру а последњ е у м ају. Бива да најниж и делови пољ абуду поплављ ени и у току лета јаким пљ усковитим киш ам а. О ко по-нора поплаве најчеш ће трају до две недељ е а у Б лату виш е од полагодине. В оде О доровачког пољ а изби јају у долини Н иш аве.

П о с т а н а к п о љ а одвијао се у неколико ф аза и виш е етапа. О до-ровачко пољ е је котлина спуш тена дуж раседа правца С З—ЈИ . Спу-ш тањ е је изврш ено после образовањ а виш е површ и, односно пре не-огена. За врем е неогена и у плиоцену пољ е је било испуњ ено језером

које је сталож ило дебеле слатководне седим енте. О тока језера је угој ф ази усекла Тепош ку котлину. К рајем плиоцена, са отварањ ем по-нора у јуж ном ободу пољ а прекида се веза изм ећу језера у П ирот-ској котлини и О доровачког а долина отоке бива излож ена скарш ћа*вањ у. Т оком језерске ф азе усечене су две терасе од 15 т и 35 т . Унајновијој ф ази селективном ерозијом би вају однош ени језерски се-



п

рћсе иЗЛ оЖ ене су прбсецу хсарстиф икације. У садаш њ ој ф ази виш идео пољ а засипан је плавинским м атеријалом а ниж и еродиран и од-нош ен кроз поноре.

Б е р о в и ч к о п ољ е. — Н а крајњ ем југоистоку И сточне Ср-бије, у пределу где планине И сточне зоне скрећу потпуно на правацзапад-исток, и прелазе у Бугарску, изм ећу попречних долина П рис-јанске реке и кањ она Јерм е, налази се Беровичко пољ е. О но леж иизм ећу В лаш ке планине (1.092) на југу и Д ренове главе (987 т) , Д ра-ганара (892 т ) и О ш трог кам ика на северу. О д долине П рисјанскереке на западу, одвојено је К ам ничком гредом (840 т) , а од Јерм ена истоку, гребеном К олибе (858 т) . П ољ е је у синклинали и пруж асе од запада прем а истоку, на дуж ини од 8 к т, а ш ироко је најви-ш е око 800 т . Због оваквог облика виш е им а изглед корутине. Н ај-ниж и део пољ а је на истоку, под К олибам а, где њ егова раван леж ина 740 т висине. О вај део Б еровичког пољ а усечен је у обод за100—150 т са континуелним нагибом од запада ка истоку или је нај-ш ире у западном делу.

Г е о л о ш к и с а с т а в Беровичког пољ а је сасвим једноставан. Д ном у је усечено, изузим ајући источни део, у перм ским црвеним пеш -чарим а, који се овде показују једном уском издуж еном зоном . О дистих стена изграћена је и треда К ам ниш ке стене на западу. С евернеи јуж не стране пољ а изграћују кредни, барем ски кречњ аци. П реча-га К олибе, на истоку, састављ ена је од аптиских кречњ ака који сејављ ају у виду м ањ ег ум етка. У доњ ем делу пољ а, низводно од је-зера, преко пеш чара и кречњ ака леж и дебео слој тресета.

Р е љ е ф Б е р о в и ч к о г п о љ а и њ егове непосредне околине, као и гео-лош ки састав, прилично је једноставан. П ољ е се састоји из два кот-линаста прош ирењ а која су повезана једним уским и дугачким ко-ридором . Г орњ е, Беровско прош ирењ е изграћено је у перм ским цр-веним пеш чарим а, који високо подилазе под кречњ аке В лаш ке пла-нине. У овом делу пољ а у рељ еф у дом инирају облици ф лувијалнеерозије и денудације. С а обода се прем а дну пољ а спуш тају бројнепаралелне долине стрм их страна и великог пада. У овом делу пољ ајако је заступљ ена и убрзана ерозија тла па се у равни срећу и пла-вине. Д оњ е, типично краш ко прош ирењ е им а знатно м ирнију илас-тику. Д но је пространије и потпуно уравњ ено а кречњ ачке странеи падине им ају благе нагибе и обрасле су вегетацијом . О дсеци сејављ ају једино у понорском облуку изнад велике јам е П еш терицепод К олибам а. С а једне и друге стране спуш тају се прем а равни по-љ а бројне скарш ћене долине а на гребеним а се јављ ају ш крапари.

Х и д р о л о ш к е о д л и к е пољ а врло су разноврсне. Језеро у горњ емпрош ирењ у је једино стално језеро у пољ им а И сточне С рбије. Заврем е високих вода оно је дугачко преко 3 кт. Т ада се пруж а све до

под К ам ничку греду и залази у доњ е токове м ногих долина. У ми-ним ум у дуж ин а м у је м ањ а од 500 т . П ри најм ањ ем водостају нај-већа дубина језера износи 3,5 т . Т ада језеро нем а отоку. С тално Бе-ровичко језеро храни се водом из извора, потока и падавина. Губиводу преко отоке која, пош то проће кроз коридор, понире дуж ко-рита у алувијалне поноре. За врем е м аксим ум а и у доњ ем прош ире-



њ у пољ а образује се периодско језеро. О но траје по виш е лана а 3&врем е изузетно великих вода ниво м у нарасте све до главног гротлајам е П еш терице.

П о с т а н а к Б е р о в и ч к о г п о љ а везан је за сиклиналу праваа запад--исток и најм лаће тектонске покрете. У првој ф ази у сик_иш али једеловала ф лувијална ерозија а велика притока Јерм е нзграћнвала јесвоју норм алну долину. И нтензивним усецањ ем Јерм е. које се јав-љ а као последица отицањ а неогенског језера из П иротске котлине,за које врем е је ова река изградила дубоку кањ онску клисуру, по-рем ећени су односи у долини Беровичке реке, К ако оаа река нијем огла да прати брзо усецањ е, због м алих вода, долазн ло њ еног скар-ш ћавањ а. С коро на сам ом излазу из долине отварају се пол К оли-бам а вертикални понори који означавају почетак краш ке ф азе. О ва

ф аза почињ е на висини од 860 т , када је долина усечена у кречњ а-цим а К олибе скарш ћена. Дал>и развој Беровичког по.Чза у складује са геолош ким саставом . У горњ ем делу заступл>ена је н ла_\>е нор-м ална ерозија на перм ским пеш чарим а. Е родирани м атеријал одно-си река кроз јам у П еш терицу, и даљ е кроз пећину В етрену дупкутако да се пољ е прош ирује и удубљ ује. П рогресивш ш оом ерањ емпонорског облука П еш терице пољ е се продуж ује и прем а истоку.М ећутим , најновија издизањ а у кањ онском делу Јерм е проузроко-вала су скраћивањ е отоке ј<ер се јављ ају све узволннји оонори. И с-тина они м огу да прим е сам о м але воде али се ползем но њ ихови ка-нали настављ ају на велике ходнике В етрене д\тгке. П осаоан проб-лем представљ а постанак басена сталног Беровичког језера. О н јенајвећим делом у пеш чарим а али м у је источни оквир у кречњ аци-м а а објаш њ ава се издизањ ем кречњ ака.

П О Д ЗЕ М Н И РЕЉ ЕФ

П одзем ни краш ки рељ еф у плитком ,о г р а н н ч е н о м и п р е т е ж покривеном крш у И сточне С рбије показује релативко аелнку раз-вздјеност. Н а површ ини од око 3.300 к т 2 евиденпграко |е ггреко 290подзем них едраш ких облика. О д укупног броја истраж ених објеката134 су пећине дуж е од 30 т и 27 јам е дубљ е од 10 У купна истра-ж ена дуж ина ових објеката износи 43.299 т . О в и мје оо\^ваћено и9 ком бинованих јам а-пећин а и 14 изворско-понорскнх оећина, такодд укупан број већих објеката износи 184. О сталнх 106 м а њ н хилинедовољ но истраж ених подзем них краш ких обликан м а ук\тш \7 ду-ж ину од 3.240 т , ш то укпуно износи 46.539 т . И зо в з с \1к>латака севиди да је подзем ни краш ки рељ еф у рвој областн јако раз&нјен алии да м ећу подзем ним краш ким облицим а преовлаћуту ж ћине. Та-

кав однос изм ећу џећина и јам а одговара опш тим о х ш х а м аплиткоги ограниченог крш а где кречњ ачке стене им ају м алу леол*ину и гдесу алогене реке и понорнице врло бројне.

П о л о ж а ј п е ћ и н а и ј а м а

К раш ка подручја И сточне С рбије подударају с е са планина-



75

или су раздвојене и расчлањ ене клисурам а и кањ оним а. Т аквим ре-љ еф ом као и геолош ким саставом одређен је правац отицањ а и ис-тицањ а подзем них краш ких вода из чега произилази и основни по-лож ај пећина. В ећина подзем них токова организује се у сам ој креч-њ ачкој унутраш њ ости док су понорнице всзане за слепе долине, ува-ле и пољ а. Због тбга се и највећи број пећина јављ а у доњ им , излаз-ним деловим а подзем них токова. Т о су претеж но врелске пећине ко-је су см еш тене по ободу ко тли н а/у извориш ним ; облуцим а, на стра-нам а клисура и кањ она. М ањ и број понорских пећина јављ а се настранам а затвореиих депресија. 6д укупног броја пећина 109 суврелске а свега 25 понорске. П онорске пећине се, за разли ку од врел-ски х/чеш ће јављ ају у групам а и систем им а. В релске су првенстве-нб лоцр!ране у краш ким долиницам а које се заврш авају извориш -ним облуцим а. С кбро редбвно се изнад ових облука налазе скарш ће-не долине кбје им ају висећи п одож ај. В релске пећине сс, м ећутим ,м огу јавити и на планинским падинам а а да м орф олбш ке предиспо-зиЦ ије нису Ц аглаш ене. П онорске пећине се реД бвнб јављ ају у по-норским облуцим а на заврш етку слепих долина или ,у ниж ем ободуувала и пол>а. В релскб пећине у целој ббласти леж е ниж е од понор-ских. 'Н ајниж е се јављ ају у Бердапској клисури и П еш терина леж ин а окб 50 ш висине. Н ајвећи бррј врелсјких пећина леЖ и у појасу од200—400 т . В исочије вредске пећине су изузетнб ретке а на висина-м а преко 800 т се уоп Ш те не јављ ају . Н ајвећи бро ј п он орских пе-Н ина;'"А еж ^% ^^и ^јаам а‘изна̂ д 400 т и тб су области најизразитијихс к а р ш ћ е н и хдолина, увала и пбљ а. П онорске пећине се јављ ају и нависин ам а изцаД 1.000 т али су приличнб ретке.

У ћолож ају јам а није запаж ена збналнбст, изузим ајући по-норске, али су присутни одрећени елем енти у рељ еф у. Јам е сл/ под-зем ни тф аш ки облћцц поврШ и и зар^вви. О бе се јављ ају у свим ви-синам а на тсбјим а се јављ а|у вртћче, увале Г 1 скарш ћене долине а нај-чеш ће су билиУ а планина 1соја сугвећим Д елоМ уравњ ена и плећа-та; И док: сб пећине показују у нивбу кбрита река дотле јам а у ни-ж км ббА астћм а пб Ц равилу нбма. У коликб се и јаве то су плитке ја-ме, нај̂ еш ће Љ па прбвалија. П онодске јам е се показују у свим ви-синнм а на којим а се* јављ ају реке пбнорнице, у слепим долинам а,увалам а и пбљ им а. Љ јви ш а активна поЦ орска јам а И вков понбр ле-ж и на вир^ш и оД т . Н ајвиш а јам а у крш у И стбчне С рбије нала-зи се;:| 1бД';-Тјрем6‘М на С увбј планини и леж и на вибини бд 1.760 т . Увећини јам е су бројно најзаступљ еније на краш ким заравним а којесу испресецане дубоким скарш ћеним долЉ а^а. У неким од ових до-лина јављ ^ се и по ви ш е\јам а порећаних у низове. Јам е у групам ајављ ају се С амо иа ободу пољ а и већих увала. Ч естб су у пољ им а по-рећане у виш е ^висинских нивоа који означавају старе поноре. УО доровачком пољ у оне су ком биноване са пећинам а.

И з г л е д и в е л и ч и н а п е ћ и н а

Н ајвећи број пећина, понорских и изворских, одликује се јед-ноставним каналим а м але дуж ине. В ећина од њ их је без већих про-ш ирењ а и најчеш ће се заврш авају сиф онским и другим суж ењ им а.



%

О д укупног броја исТ раж ених иећина 3& им ају дуж ину од 100 дО200 ш . С ам о неке од ових пећина им ају споредне канале полож ененајчеш ће у истом нивоу са главним ходником . Р етке су оне пећине

које се показују у два нивоа а уколико се виш и канали и јаве нај-чеш ће им ају изглед вигледских јам а. Т о су м ахом старије, ф осилнепећине чији су главни ходници затворени глиновитим и дробинскимм атеријалом или бигреним и калцитним саливим а. У другу групу позаступљ ености спадају пећине дуж ине од 50 до 100 т . И м а их 33 искоро све су представљ ене једноставним каналим а. За разлику одИ ретходних, које се најчеш ће јављ ају у извориш ним облуцим а, овекратке пећине се срећу претеж но на странам а клисура и кањ она.М ећу њ им а су бројније изворске док се понорске срећу врло ретко.П ећина дуж ине од 200 до 500 т им а 30. То су објекти знатних ди-

м ензија и граће. С ви се они одликују главним ходником из којег серачвају споредни канали. У склопу главног ходника јавл>ају се ма-њ е и веће дворане створене обурвавањ ем или на ставам а двају ка-нала. К анали су често полож ени у виш е нивоа а повезани су косими вертикалним јам ам а. О вај тип пећина редовно се јавл>а у извориш -ним и понорским облуцим а али су бројније изворске. К од неких сунајниж и хоризонти активне речне пећине док су виш и канали ф о-силни. О вој групи пећина припада и позната П реконош ка пећинакоја се састоји из виш е ходника, канала и дворана испуњ ених пе-ћинским накитом и подзем ним језерим а. За разлику од других пе-

ћина она леж и на горњ ој ивици кањ она а не у извориш ном или погнорском облуку. Д уж ин у од 500 т до 1.000 т им ају 29 истраж енихпећина. О не м огу бити састављ ене од једноставних холника али иврло разгранате па чак и слож ене. Рајкова и В елика пећина у сливуП ека им ају једноставне понорско-изворске канале и леж е у нивоурека. П ећина В ерњ икица у кањ ону Л азареве долине, полож ена ви-соко изнад њ еговог дна, им а једноставан канал али са виш е дворанаи прош ирењ а. В елика А тула у сливу Ресаве се састоји из два каналаи једне велике и неколико м ањ их дворана а њ ој је слична и П опш и-чка пећина на северној страни К алаф ата. За разлику од њ их ходници

и канали В лаш ке пећине, у сливу Ресаве, полож ени су у четири нивоа. Н ајвећи број пећина из ове групе леж и изнад дна речних долинаи претеж но су ф осилне изузим ајући В лаш ку пећину чији су најни-ж и канали активни (51 . 51 ., 53 .). В ећи број ових пећина, нарочито по-норских, леж и у зони контакта изм ећу кречњ ака и палеозојских сте-на подине. Њ им а су по изгледу сличне и пећине дуж ине од 1 к т до2 к т којих им а, до сада познатих, свега четири, и то су: П аскова,Злотска, Р аваничка и В елика пећина. П аскова пећина леж и у скар-ш ћеној долини истоим ене реке, у сливу П ека, и састоји се од понор-ског и изворског дела. О дликује се простим , неразгранатим канали-

м а у којим а се јављ ају сам о м ањ а ерозиона прош ирењ а. Р авани чкапећина, у сливу истоим ене реке, такоће се одликује једноставним из-ворским каналом из којег се рачва само један значајнији бочни ка-нал (54 ). В елика пећина, у сливу Н иш аве, састоји се из неколикоканала, од којих је најдуж и кањ онског изгледа, и једне пространедворане. С ве су ове просторије постављ ене у исти ниво (55 ). Знатно



77

се од њ их разли кује Злотска пећина. О на им а изглед разгранате пе-ћине и састоји се из два главна и виш е споредних канала, једне ве-лике дворане и неколико м ањ их прош ирењ а постављ ених у два ни-воа (56 ). С коро све пећине ове категорије леж е непосредно изнад

речних долина и периодски су или стално активне. Н епосредно исподулазних отвора Злотске, Раваничке и В елике пећине избијају сталниизвори и врела. И зузим ајући П аскову пећину, ко ја је и понорска иврелска, све остале су изворске пећине.

V крш у И сточне С рбије откривено је и делим ично или потпу-но испитано пет пећина дуж их од 2 к т. То су С ам ар, Ресавска, Бого-винска пећина, затрш В етрена дупка и П ровалија.

П е ћ и н а С а м а р је изграћена у брду С трањ аку, крајњ ем северо-источном огранку К алаф ата, и леж и у сливу Топоничке реке. И спи-тана је на дуж ини од 2.820 т . П роходна је од понора С ам ара, који

леж и на висини од 520 т , до В рела К опајкош арске реке, које истичена вирини од 480 т . Речни канал се у горњ ем делу састоји од виш ем ањ их прош ирењ а док у доњ ем делу им а изглед подзем ног кањ она.П оред главног канала у састав пећине улази и виш е споредних одкојиц је највећи доњ и канал који изби ја у Горњ у пећину. Н а среди-ни брда С трањ ака налази се улаз у јам у П ровалију која у речни ка-нал пећине избија у ом ањ ем прош ирењ у. Н ајвећа дворана јављ а сенепосредно код понорског улаза, који надкриљ ују високе прерасти,и дугачка је око 38 т , ш ирока до 26 т а висока 18 т . О стале дворанесу м ањ е и налазе се на м естим а где се одвајају споредни канали (57).

Р е с а в с к а п е ћ и н а се налази на северној страни Д ивљ аковачкогпољ а, у м ећуречју Ресаве и Ресавице, у Бабиној глави, крајњ ем се-верном огранку К учаја. И спитана је на дуж ини од преко 2.800 т исастоји се из виш е делова. Г лавна пећина им а улазни отвор на 485 ти почињ е ш ироким јам ским гротлом дуж ине око 60 т а ш ирине до30 т . О д улаза се настављ ају дворане и кратка суж ењ а које леж е унивоу улазног отвора. П рви спрат се заврш ава двораном чије днолеж и 14 т испод улазног канала. Д руги спрат пећине се такоће састоји из неколико дворана повезаних кратким и уским ходнидим а.

С ве ове двораке леж е у истом нивоу. Н ајниж и канали Ресавске пе-ћине почињ у активним понором И згорске реке који леж и око 30 тиспод главног улаза. О вај део пећине им а изглед уског кањ она у ко-м е се см ењ ују сиф они са м ањ им ерозионим прош ирењ им а. Т рећидео пећине почињ е понором Барске реке а заврш ава се врелом Је-ловачког потока. И знад Главне пећине, на виш ој страни Бабине гла-ве, иалазе се улази у три стара понорска канала. С ви су ови улазиступњ евито порећани а њ ихови канали су усм ерени прем а Главнојпећини али су теш ко проходни (58 ).

Б о г о в и н с к а т г е ћ и н а се налази у источној суподини К учаја, не-далеко од села Боговине, и леж и на висини од 268 т . И спитана је надуж ини од 3.517 т . Главни ходник пећине, који се одликује на целојдуж ини изразитим м еандрим а, почињ е великим лактастим сиф оном ,дуж ин е 25 т а ш ирине 10 т . О вај ходник је дугачак 2.600 т а падкам енитог дна износи свега 8,5 т . У првом делу је јако ш ирок, честоим а изглед издуж ене дворане, а висина м у достиж е и до 20 т . К ако



79

најдуж и од споредних н испитан је на дуж ини од 254 т . О стали ка-пали им ају м ањ у дуж ин у. Н а око 2.300 т од улаза почињ е канал саподзем ним током који изразито м еандрира напуш таЈући ходник. По~ред ходника и канала овде се јављ ају и дворане од којих су најзна-чајније дворана „П остојинске јам еи, О бурвана дворана и друге. П од-зем ни ток Боговинске пећине сам о поврем ено избиЈа на главни улаз(59,60,61).; : -Н : • ; г ! У

П е ћ и н а В е т р е н а д у п к а се налази на А евој страни долине Јерм еиепосредно пош то ова напуш та кањ онску клисуру код села В ласи.И спитана је на дуж ини од 4.150 т а изграћена је у бгранцим а В лаш кепланине. П ећина се састоји из два потпуно различита дела, врло ду-гачког и уског м еандарског канала и вертикалне и дубоке јам е П еш -терице. О д уског улазног отвора, који леж и на висини од 420 т ,почињ е вдм енита дворана дуж ине око 40 т . Д ворана и м а! изгледкодзем ног . кањ она који је блоковим а одвојен од ниж ележ ећег ка-нала. О датле па све до сиф онског језера хоризонталии канал пе-ћиЛ в^ им а изразит м еандарски карактер. Н а кривин ам а се јав-љ ају м ањ а ^ерозиона прош ирењ а док већих дворана уопш те ием а.М естим ично канал им а изглед процепа али све до великог сипара онсе постепено пењ е. К од сипара се налази једини прегиб и одатле јеканал испуњ ен глиновитим м атеријалом . С иф онски канал са језеромдугачак је око 20 т а ш ирок до 3 т . Д аљ е се пећина настављ а изду-ж еном двораном испуњ еном песковитим и глиновитим м атеријалом :

У овом м атеријалу усечене су плитке и кратке долинице којим а те-ку периодски потоци. Н а таваници дворане, високе преко 2 0 ;тг изби-ја јам а П еш терица. Јам а П еш терица, дубока преко 160 т , представ-љ а поврем ен понор Б еровичке реке. У зводно од овог отвора иалазесе улазни делови још неколико неисгш таних понорских јам а. К розпећину на испитаном делу протиче понорница Беровичка река којахрани сталне изворе и врела у долини Јерм е (62).

П е ћ и н а П р о в а л и ја се налази иа западној страни К алаф ата и уњ ој понире Л абуновска река. У лаз у П ровалију деж и, иа 560 пт а пе;-ћина је делим ично испитана на дуж ини од 4.250 т . О д улаза почињ еприлично стрм канал који постепено прелази у ом ањ у дворану. О дав-де пећински канал им а врло м али проф ил и вцсхтна м у м естим ичноније већа од 40 схп. Д но м у је покривено речним м атеријалом а тава-ница је углачана. П осле виш е од стотину м етара канал се прош ириу ходник колебљ ивих дим ензија. У целини он им а м еандарски карактер а на лактовим а се јављ ају м ањ а ерозивна прош ирењ а. У другомделу пећина је пространија а главни ходник им а већи пад. Н а овомделу се јављ ају веће просторије и дворана иастала обурвавањ е?д, Ис~питани део се заврш ава великом двораном под којом леж и дубоказјапећа јам а.

И з г л е д и в е л и ч и н а ја м а

У плитком крш у И сточне С рбије јављ ају се претеж но цлиткејам е. О д укупно 35 испитаних јам а 7 се јављ а у ком бинацији са пе-ћинам а а 28 су праве јам е. Н ајвећи број јам а, укупно 10, им а дубину



80

радом атм осф ерских вода на пукотинам а. С астоје се из једноставногканала који се најчеш ће заврш ава ом ањ им прош ирењ ем , У коликоово прош ирењ е прерасте у ом ањ у дворану, куполастог изгледа/ так-ва јам а им а облик звекаре. П ајчеш ће се јављ ају на површ им а икраш ким заравни м а а леж е на дну или странам а вртача и скраш ће-них долина. Н еке од њ их им ају и улогу локалних понора. Реће сујам е образоване обурвавањ ем и оне се редовно јављ ају у оним врта-чам а и увалам а чи ја су дна покривена дебелим слојем делувијалногм атеријала. С уљ ањ е растреситог м атеријала у овим јам ам а обнављ асе после сваког јачег пљ уска. За разли ку од јам а на површ им а овесе м огу јавити и у низовим а и најчеш ће су предиспониране истомраседном пукотином .

У другу групу спадају јам е дубоке од 20—30 т. И м а их испи-

таних 8 а јављ ају се као и претходне на високим површ им а и скар-ш ћеним заравним а. Знатно се разли кују од првих јер се по правилусастоје из једног вертикалног канала и пространије дворане на дну.С коро редовно се у вертикалном каналу јављ ају прелом и са м ањ имили већим платф орм ам а под којим а су превиси. Н ајчеш ће су образо-ване на једној главној пукотини коју секу споредне пукотине. Ч еш -ће су у скраш ћеним долинам а где служ е као поврем ени понори алиих им а и на падинам а. О твори јам а у скраш ћеним долинам а најчеш -ће су у елувијалном м атеријалу док су на странам а кам енити. Н ексод ових јам а нм ају и по два улазна отвора који се непосредно исподповрш ине састају и образују јединствен вертикалан канал. О ве јам езаврш авају се м ањ им или већим дворанам а круж ног и куполастогизгледа. Д но ових дворана покривено је блоковим а и другим обур-ваним м атеријалом . Реће се у њ им а срећу отвори споредних, најчеш -ће косих канала. С ве су ове јам е по правилу звекаре.

Д убину од 30—50 т им а 9 испитаних јам а, од тога 6 јам а једубоко до 40 т . То су м ахом слож ене јам е а јављ ају се првенственона ободу увала и цољ а, односно у скарш ћеним долинам а. С астоје сеиз ступњ евитог, коленастог вертикалног канала који се најчеш ће

заврш ава двораном . За разлику од претходних ове јам е им ају и бочне канале, косе или хоризонталне, док неке од њ их и збијају на тава-ницам а великих пећина. Т ипичан прим ер оваквих јам а је П ровалијакоја изби ја у средњ ем делу пећине С ам ар. У њ у, као и у м ноге Д руге,поврем ено увире река покррница. Р едовно су предиспониране расед-ним пукотин ам а које пресецају кречњ аке све до вододрж љ иве по-дине. Н еке од ових јам а, које им ају повољ ан полож ај и ш ирокоулазно гротло, преобраћене су у леденице, каква је и Л еденица наРтњ у.

С ам о две јам е им ају дубину од 50—100 ш . Јам а у И гриш у наК учају дубока је преко 50 т и налази се у овећој ували. П остала јекао активан понор на дубокој раседној линији. И друга јам а је уували и служ и као поврем ени понор. О бе јам е, поред главних, им ајуи споредне канале и м ањ е дворане. Д воране су створене обурвава-њ ем у оним деловим а где главну секу споредне пукотине. У основисе одли кују степеницам а висине до 20 т и м алим полицам а а нагнуте



81

Ч етири јам е им ају дубииу знатно већу од 100 ш . И в к о в а ја м а на планини Бељ аници испитана је до дубине од 130 ш . Н алази се назападном ободу увале Речке на висини од 990 ш . О д зјапећег гротла,у ком е се заврш ава корито понорнице Речке, почињ е вертикална ја-м а са изгледом тектонског процепа. Н а дубини од око 30 ш налазисе прва а на дубини од 75 т друга полица. В ертикална јам а се спуш -та до дубине од 120 т где прераста у пространу дворану. И з ове дво-ране води хоризонталан канал који је затворен сиф онским језером .В оде које пониру у И вковој јам и изби јају на М алом врелу из про-стране пећине која леж и на висини од 340 ш . Р азлика изм ећу понор-ског и врелског отвора износи око 650 т. Ј а м а П е ш т е р и ц а се налазина источном ободу Б еровичког пољ а и чини саставни део пећинеВ етрена дупка. О д улазног гротла, које леж и на висини од 720 т , дотаванице дворане у којој изби ја П еш терица је дубока 164 т . П еш те-рица је проста јам а јер се од горостасног улаза отвора па све до днајављ ају сам о две м ањ е полице. Д оњ и део јам е им а изглед потпуновертикалног дим њ ака на чијим се странам а виде остаци ерозионихл.онаца. П еш терица је још увек активан понор јер у њ у, за врем евисоких вода и поплава у доњ ем делу Беровичког пољ а, увире једандео Беровачке понорнице. М и х а ј л о в а ја м а се налази у западном делуК учаја, на потесу Л етовиш та, непосредно изнад Равне реке. И спи-тана је до дубине од 167 т . И м а два улазна отвора који се непосред-[јо испод површ ине састају и образују јединствену вертикалну јам у.

П рва полица са м ањ им прош ирењ ем јављ а се на дубини од око 80 м .Н а полици су наталож ене дебеле наслаге леда под којим почињ едруги вертикалан спуст са превисом . Д руга полица са прош ирењ емиалази се на дубини од око 130 т . И з овог прош ирењ а јам а се спу-ш та косим каналом до ом ањ е дворане из које се гранају неиспитаниходници испуњ ени глиновитим м атеријалом , дробином и блоковим а.М ихајлова јам а леж и у скарш ћеној долини изм ећу Н екудовских по-нора и врела у С исевцу. Ј а м а Т м н и ц а се налази на северној, скоровертикалној страни планине Д евице, изнад В рела М оравице и Д оброгпољ а. Д елим ично је испитана али јој дубина сигурно није м ањ а од

200 т . У односу на пећину из које избија поврем ено врело М оравицеТ м ница леж и за око 380 т височије. Због тога се м ож е претпоставитида је ова висинска разли ка и стварна дубина јам е Т м нице подД евицом .

Г л а в н е о д л и к е п е ћ и н а и ј а м а

П ећине и јам е И сточне С рбије, разм еш тене на релативно ма-лом простору али велике висинске расчлањ ености, показују врло раз-личите хидролош ке, м икроклим атске, седим ентолош ке и друге осо-бине. П оред висине те су разлике у основним особинам а последицаи п олож аја пећина и јам а у опш тем геотектонском склопу појединихобласти као и старости сам их подзем них краш ких облика. И пак, нам ноге од ових особина утичу и граћа и м ећусобна повезаност и кон-струкција подзем них просторија.

Х и д р о л о ш к е о д л и к е . — И сточну С рбију одликују по-јаве великог броја краш ких извора а нарочито снаж них, издаш них

С б ј б ј ј



82

или отворених, зјапећих пећина. В ећ и сам а та чињ еница, уз сазна-њ е о постојањ у на десетине сталних понорница, указује и на хидро-лош ки карактер пећина у овој области. К роз 46 пећина и јам а про-тичу стални или периодски подзем ни токови а то је 1/4 од укупногброја пећина. О вако велики број речних, активних пећина ретко сем ож е срести у другим краш ким областим а. О д тога је чак 9 пећинапроточног карактера јер су проходне скоро на целој дуж ини, од по-нора до извора. Ч ак и највеће пећине у овој области, као ш то суВ етрена дуп ка и С ам ар, им ају проточни карактер. О д осталих ве-ликих пећина једна је понорска, и то П ровалија, док је друга Бого-винска врелска пећина. И стиче се појава ду су врелске активне пе-ћине неш то бројније од понорских. М ећутим , јам е се показују каоф осилне изузим ајући оне највеће. П еш терица и И вкова јам а су стал-но активни понори јер се у њ им а заврш авају корита сталних река.М ихајлова јам а је ф осилна док је Т м ница под Д евицом у свом до-њ ем делу активна. Запаж а се да ни једна од плитких јам а није ак-гиван понор, ш то је разум љ иво ако се зна да Л еж е на високим по-врш им а и краш ким , безводним заравним а.

Регионална заступљ еност речних пећина непосредно указује накарактер краш ких области и дубину скраш ћености. И дући од југана север, од С уве планине прем а Бердапу, број речних пећина се не-прекидно повећава док се дебљ ина и распрострањ еност кречњ ачкпхм аса см ањ ују. У сливу Н иш аве од 36 испитаних пећина и јам а сам осу две активне, речне, и то В елика пећина као понорска и В етренадупка као врелско-понорска. У сливу М лаве од 22 пећине и јам е 4су речне док се у сливу П ека тај број пењ е на 9 од укупно 17 обје-ката. Н ајвиш е речних пећина им а у непосредном сливу Д унава уБердапу. О вде су од 28 пећина и јам а чак 17 речне пећине, првен-ствено врелске. С ве ово показује да се речне пећине јављ ају првеп-ствено у оним областим а где је спуш тањ е подзем них токова доспелочак до водонепропустне подине изграћене од палеозојских стена.

С коро све речне пећине им ају велики пад ш то је последицаопш тег склопа рељ еф а. Због тога се на подзем ним токовим а јављ ајучести брзаци и водопади који указују на ж иву вертикалну ерозију.Н а другој страни прим ећује се одсуство већих акум улација, обичнихи сиф онских језера. У колико се језера и јаве она су најчеш ће у из-лазним , врелским деловим а пећина. Т им е се и објаш њ ава појава ве-ликог броја узлазних врела од којих су нека чак и ујезерена, као ш тосу врело М лаве, К рупачко и др. Д убоки сиф онски лактови у излаз-ним деловим а пећина уједно указују да је скарш ћавањ е захватилои кречњ аке који леж е знатно испод нивоа корита и висине м лаћихвододрж љ ивих слојева. И наче, реж им пећинских токова у зависно-сти је од висине и расподеле падавина, величине слива и тем ператур-них прилика. Закаш њ авањ е издаш ности врела за падавинам а, изм ећуосталих ф актора, последица је и величине и разгранатости пећина.К од проточних пећина, као ш то је пећина С ам ар, р е ж и м подзем ног

б ј



83

М и к р о к л и м а т с к е о д л и к е . — Н ајииж а пећина у И с-точној С рбији леж и н а висини испод 100 ш а највиш а на висини одпреко 1.700 т . То је основни разлог да се на овако м алом подручју,које им а уједначене клим атске карактеристике, јаве у пећинам а ијам ам а врло велике м икроклим атске разлике. И стина оне су услов-љ ене и величином и граћом подзем них краш ких облика, њ иховим по-лож ајем у односу на надслој као и хидролош ким и другим особинам а.

Т е м п е р а т у р е в а з д у х а у пећинам а и јам ам а ове области крећу сеод —2,8°С до 16,5°С. Н ајниж е средњ е м есечне и средњ е годиш њ е тем-пературе, са вредностим а од 2,5°С до —2,5°С, јављ ају се у јам ам а ле-Д еницим а које леж е на различитим апсолутним висинам а. Н ајниж ајам а леденица са негативном средњ ом годиш њ ом тем пературом , Ле-деница на Бељ аници изнад С увог Д ола, леж и на висини од 620 т . М и-

ним ална изм ерена тем пература у њ ој износи —2,3°С а м аксим ална све-га 2°С. Н ајвиш а тем пература у леденицам а није већа од 2,5°С и аконајвиш а леденица леж и на висини од преко 1.400 ш . Н ајниж у тем пе-ратуру ваздуха им а пећина Л еденица у селу С таничењ у. У овој иећини,која Л еж и на висини од 360 т средњ а годиш њ а тем пература ваздухаизноси 2,8°С , м иним ална је 1,5°С а м аксим ална 3,5°С . Тем ператураводе која истиче из пећине спуш та се и до 1,7°С (63 ). Н ајвиш е тем -гтературе забележ ене су у пећинам а са два или виш е отвора. Темпе-ратуре од око 16°С и м ају м ноге пећине у сливу Н иш аве, Ресаве иС врљ иш ког Т им ока. М ећутим , тем пературе ваздуха у пећинам а нор-м алне конструкције, које им ају један улазни отвор а састоје се одходника, канала и дворана, средњ е годиш њ е тем пературе ваздухакрећу се од 11,5°С до 13,5°С. Ретке су пећине у којим а се јављ ају ви-ш е тем пературе ваздуха а уколико се и јаве, најчеш ће у изолованимдворанам а, оне не прелазе 14,5°С. С редњ а годиш њ а колебањ а тем пе-ратуре ваздуха, и зузим ајући оне делове пећина и јам а који су иодутицајим а пром ена тем пература спољ аш њ ег ваздуха, нису већа од2,5°С . В ећа средњ а годиш њ а колебањ а прим ећена су једино у про-точним пећинам а где се крећу и до 3,5°С. Е кстрем не негативне тем-пературе, које м огу да се спусте и до —8°С, изм ерене су у пећинам аса два или виш е отвора, као ш то је напр. В етрена дупка са П еш те-рицом у сливу Јерм е. Н ајниж е тем пературе у јам ам а не спуш тајусе испод —5,5°С . Тем пературе са овим вредностим а изм ерене су уМ ихајловој јам и и Л еденици н а Д евици.

В а з д у ш н а с т р у ја њ а се јављ ају у већини пећина али су најин-тензивни ја у оним а које им ају виш е отвора. Н ајвећа брзина ваздуш -них струја изм ерена је у В етерној дупки — П еш терици. П ри тем пе-ратури спољ аш њ ег ваздуха од —26°С кроз вертикалан канал П еш те-рице струјао је ваздух брзином од 46 кт/саз. Т аква брзина условљ е-на је конструкцијом канала јер доњ и отвор пећине леж и на висиниод 420 т док горњ и отвор јам е им а висину од 740 т . У обичајена ваз-душ на струјањ а најчеш ћа су у речним , проточним пећинам а. Т ако унећини С ам ар, током зим ске половине године, ваздуш на струјањ аим ају средњ е вредности од око 10 кт/саз. У пећинам а слож ене гра-ће ваздуш на струјањ а се јављ ају сам о у сиф онским суж ењ им а и тоближ е улазним отворим а где нису већа од 5—6 кт/саз. У дубљ им де-



ловим а оних пећина које се састоје од виш е канала, ходника и дво-рана владају затиш ја или су струјањ а тако м ала да их инструм ентине м огу забележ ити. И наче, летњ а струјањ а ваздуха из дубљ их, на-;рочито речних пећина, су интензивнија због чега и велики број пе-ћина носи називе ветрена, ветреница, пувара и др.

В л а ж н о с т в а з д у х а је уско повезана са хидролош ким одликам апећина и јам а. И стина она је зависна и од дебљ ине надслоја као иод појаве подзем них стајаћих вода. У речним пећинам а, првенстве-но оним у којим а се јављ ају водопади и брзаци, влаж ност ваздухатоком целе године им а вредности од преко 90%. У зим ској полови-ни године, када подзем не реке носе м аксим алне количине воде,влаж ност вазудуха се креће од 96—100%. У колебањ у влаж ностиваздуха током године запаж ају се два м аксим ална и два м иним ал-на стањ а. М аксим ум и се јављ ају у јесен и пролеће а м иним ум и кра-јем лета и средином зим е. О дступањ а се јављ ају једино у јам ам а ле̂деницим а у којим а се м аксим ум влаж ности јављ а крајем лета а ми-ним ум током зим е. С екундарне пром ене јављ ају се сам о у оним пе-ћинам а које им ају м али надслој због чега на пром ене у влаж ностиваздуха утичу и плаховите летњ е киш е. У свим пећинам а средњ а го-диш њ а влаж ност ваздуха креће се од 85—90°/о, м аксим ална прелази98'% а м иним ална се спуш та до 75%. Н ајм ањ у влаж ност ваздуха, ко-ја се преко лета спуш та и до 60%, им ају пећине са виш е отвора укојим а се врш и несм етана разм ена ваздуха. Н ајуједначенију влаж -ност ваздуха, где колебањ а нису већа од 10%, им ају дубоко поло-ж ене дворане разгранатих пећина. У њ им а влаж ност ваздуха коле-ба од 90—96%. В елику средњ у годиш њ у влаж ност, која током це-ле године није м ањ а од 90%, им ају и јам е леденице.

С е д и м е н т и п е ћ и н а и ја м а. — Рецентни седим енти м еханичког ихем ијског порекла заступљ ени су м ањ е виш е у свим пећинам а и ја-м ам а. У активним , речним пећинам а преовлаћују ф лувијални седи-м енти, ш љ унак, песак и реће глина. У свим , ф осилним пећинам а јав-љ ају се сам о наслаге сипарског карактера створене процесом рас-

падањ а стена. М ећутим , у свим пећинам а се м огу срести и седим ентинастали обрувавањ ем . С тарост хем ијских седим ената теш ко је одре-дити и разграничити ф осилне од рецентних а они су заступљ ени та-коће у скоро свим пећинам а и јам ам а у којим а су постојали повољ -ни услови за њ ихово излучивањ е. То су првенствено наслаге калцитаи бигра. П алеоседим енти се срећу сам о у старијим пећинам а и ја-м ам а без обзира да ли су ове активне или ф осилне.

М е х а н и ч к и с е д и м е н т и од највећег значаја за еволуцију пећинаи јам а представљ ени су глинам а. П ећинске глине се јављ ају сам о уподзем ним краш ким објектим а ранијег, предилувијалног настанка иф осилизације. О не су талож ене после пресганка речне ф азе у пећи-нам а. С вуда су лепо стратиф иковане, ш криљ аве структуре, са листо-вим а дебљ ине до 1 ш ш . Ч есто испуњ авају читаве пећинске простори-је и дебљ ина им се креће и до 24 ш . Ретко се у овим глиновитим иглиновито-песковитим наслагам а м огу срести и песковити прослој-ци. У неким пећинам а ове су наслаге однете скоро у целини а сам о



‘геж гш су црвене боје али се срећу и прослојци сиве боје. О не нај-чеш ће покри вају и велике кречњ ачке блокове настале обрувавањ ем .У неким пећинам а у њ иховој подини се м огу срести и речни се-дименти.Х е м и ј с к и с е д и м е н т и се јављ ају у свим пећинам а и јам ам а, безобзира на њ ихову хидролош ку активност, у којим а су постојали по-годни услови за њ ихово излучивањ е. О ни се показују у виду бигре-них салива и других пећинских украса састављ ених од калцита. Х е-м ијским седим ентим а најбогатије су пећине које леж е изнад 400 шдок је горњ а граница њ иховог јављ ањ а 800 т. Ч ињ еница да се хем иј-ски седим енти јављ ају и у речним пећинам а објаш њ ава се њ иховомстарош ћу. М ноге речне пећине су врло старе али како леж е у зоникон такта кречњ ака и палеозојских вододрж љ ивих стена не м огу серазвијати у дубину. Т ако се м оћни хем ијски седим енти срећу чаки у проточној пећини С ам ар док се саливи дебели и виш е од 20 тјављ ају у понорској, активној пећини Ц ерем ош њ и. И поред тога упојављ ивањ у хем ијских седим ената показује се извесна правилност,нарочито код виш еспратних пећина: У горњ им , старијим спратовим ахем ијски талози су заступљ енији. С а друге стране, у пећинам а гдеје м еханичка ерозија интензивна ових талога уопш те нем а. У свем упећине и јам е И сточне С рбије врло су богате пећинским накитомкоји је представљ ен различитим облицим а и бојам а, ш то није одли-

ка динарског холокарста.

Т и п о в и п е ћ и н а и ј а м а

П рем а рани јим схватањ им а сви подзем ни краш ки облици уИ сточној С рбији деле се на пећине и окапине (поткапине). П ећинесе затим деле на речне и суве пећине (64 , 18). М орф олош ки посм ат-рано пећине и јам е у овој области припадају различитим типовим аи ако, при том е, остаје и основна хидролош ка подела на речне и суве.

П р о с т е п е ћ и н е су најбројније у крш у ове области. Б лизу 200пећина, од чега су 106 краће од 30 т , састоји се из једноставног ка-нала у ком е се не јављ ају никаква прош ирењ а. О ве пећине се јав-љ ају свуда али су најчеш ће на странам а клисура и кањ она. Т о суврло често и дуж е окапине најчеш ће предиспониране једном већомпукотином а стваране радом процедних вода из најбли ж ег кречњ а-чког подручја. О не м огу бити дугачке од неколико десетина до ви-ш е стотина м етара. Р а з г р а н а т е п е ћ и н е састоје се из главног ходникаи једног или виш е споредних канала полож ених у истом нивоу. О с-новна одлика овог типа пећина је та да се у њ иховој граћи не јав-љ ају већа прош ирењ а, односно дворане. О вом типу припадају м ногепећине у И сточној С рбији изм ећу којих је и Раваничка пећина ду-гачка преко 1.000 ш . С л о ж е н е п е ћ и н е су врло бројне у овој области.Њ ихова главна одлика је у том е ш то се пећински ходници комбину-ју са дворанам а и другим просторијам а из којих се рачвају слепи испоредни канали. С ви ови облици по правилу се налазе у истом ни-



&

или виш е слож ених пећина порећаних у разА ичите нивое који су ме-ђу собом повезани вертикалним и косим јам ам а. О вом типу пећинаприпадају О доровачке пећине, Ресавска пећина, В лаш ка пећина и др.То су најчеш ће врло слож ене и разгранате пећине чи ји су горњ испратови суви док најниж им ходницим а и каналим а протичу сталниили периодски токови.

П рем а полож ају у односу на подзем ни ток све се оне м огу свр-стати у две групе, врелске и понорске. В р е л с к е п е ћ и н е су бројније аод највећих њ им а припадају Б оговинска и Раваничка пећина, као ипећински систем В лаш ке пећине. П о н о р с к е п е ћ и н е су најчеш ће сло-ж ене са виш е отвора порећаних у различите нивое. Н ајвеће м ећуњ им а су О доровачке пећине, које представљ ају врло слож ен систем ,

затим пећина П ровалија, Ц ерем ош њ а и др. У посебну групу м огусе сврстати п р о т о ч н е п е ћ и н е, које при падају и једном и другом типу,као ш то су велике пећине В етрена дупка и С ам ар.

П рем а опш тем изгледу јам е се м огу сврстати у два типа. П р о - с т е ја м е се састоје из једноставног вертикалног канала, неограни-чене дубине, који се м ож е заврш ити пукотином или ом ањ ом двора-ном . К ако се највећи број јам а у крш у И сточне С рбије, дубине10—30 ш , заврш ава ом ањ ом двораном оне уједно припадају и т и п у з в е к а р е . С т у п њ е в и т е ја м е се одли кују прелом им а на вертикалном про-ф илу и полицам а са превисим а. Т акве јам е су реће али су уједно тои најдубљ е јам е у овој области. Т ипу ступњ евитих јам а припадају,изм ећу осталих и И вкова јам а, П еш териц а и М ихајлова јам а, све тридубљ е од 150 ш . У њ иховом саставу се на прелом им а јављ ају и м ањ апрош ирењ а ерозивног постанка од којих нека им ају изглед дворана.

И јал е̂, се м огу, прем а начину постанка, поделити на ко-розивно-апсорпционе и понорске. К о р о з и в н о -а п с о р п у и о н е јам е се јав-љ ају на краш ким површ им а и високим заравним а а леж е на дну илистранам а вртача и увала. Њ им а припадају и ја м е л е д е н и ц е . То су ус-твари јам е звекаре које им ају ш ироко улазно гротло, најчеш ће ис-

кош ен канал са превисом и заклоњ ену круж но-куполасту дворану.П о н о р с к е ја м е се јављ ају на ободу пољ а и увала. С творене су радомрека понорни ца а м огу бити активне и ф осилне. У прве спада И вко-ва јам а на Бељ аници а у друге М ихајлова јам а на К учају.

Х И Д РО Л О Ш К О -М О РФ О Л О Ш К И РА ЗВ О Ј

О снову за развој краш ког процеса у И сточној С рбији пруж и-ли су повољ ни геолош ки и клим атски услови. М еозојски кречњ аци,

који садрж е велики проценат С аС О з, захваћени олигом иоценскимубирањ ем испресецани су бројним и разноврсним пукотинам а. Глав-но убирањ е, издизањ е и навлачењ е започело је после голта а завр-ш ено почетком неогена. У м иоцену је започела нова орогенетска ф а-за која се настављ а све до краја плиоцена а м аниф естује се новимнавлакам а и епирогенетским издизањ ем планинских делова. О вим

ф И С



§7

К лим атске П рилике су с &, као А руги предусА ов развоја краш -ког процеса, током ових тектонских збивањ а непрекидно м ењ але.Г орњ еолигоценска клим а је топла и влаж на. У доњ ем м иоцену онаје још тоилија и знатно влаж нија док је у средњ ем м иоцену суп-тропска са изразитом влаж нош ћу. К асније, у сарм ату па све до пр-ве половине панона, над овим областим а влада неш то сувији кли-м атски варијетет. У понту клим а је ум ерено-континентална и знат-но влаж нија од претходне док се у плеистоцену см ењ ују хладнијаи топли ја, односно сувљ а и влаж нија доба. Н ајзад, данаш њ а клим а,са ум ереним тем пературам а и релативно м алим падавинам а, још сла-бије погодује развоју краш ког процеса. У свем у, топлије и влаж ни-је клим атске периоде убрзавале су а хладније и сувљ е успоравалекраш ки цроцес, односно хидрограф ско-м орф олош ку еволуцију креч-

њ ачких терена И сточне С рбије.С агласно са издизањ ем и стварањ ем планина и клим атскимпром енам а м ењ али су се и еколош ки и педолош ки услови који су та-коће од значаја за интензитет краш ког процеса. Т оком м иоцена иплиоцена, због клим атских пром ена, врш ено је и см ењ ивањ е вегета-ције. У I м едитерану област |е била покривена биљ ним састојин ам аса ксероф илним особинам а док у II м едитерану дом инирају влаж ниш ум ски облици суптропских области ловоровог типа. У сарам ату сураспрострањ ене м еш овито суптропско-тропске ш ум е које су кас-није, због осувљ ењ а клим е, осиром аш ене. У влаж нијим долинским

пределим а била је развијена галериска ш ум а састављ ена од зим зе-лених облика док је на висинам а била заступљ ена вегетација савана.У панону езгистују листопадне и зим зелене ш ум е док у понту доми-нирају листопадно-летизелене ш ум е. за врем е плеистоцених глаци-јалних стањ а горњ а граница ш ум е спуш тала се и за 1.400 т у одно-су на данаш њ у висину. С ве је то утицало и на развитак и заступљ е-ност тла које је у топлијим и влаж нијим периодим а било заступљ е-но дебелим наслагам а црвенице образоване интензивним растварањ емкречњ ака.

Х ем ијско, растварачко деловањ е атм осф ерских вода над кал-цијум -карбонатом , теоретски, почињ е оног м ом ента када кречњ ацибуду излож ени утицају спољ аш њ их сила. Х идролош ко-м орф олош каеволуција крш а, м ећутим , започињ е са изграћивањ ем површ инскихи подзем них краш ких облика. У И сточној С рбији, прем а реалним чи-њ еницам а, она је започета још у олигоцену, управо знатно пре мио-цена. У предм иоценском добу интензивном карстиф икаци јом билису захваћени чак и предели који леж е на висини од око 700 т . Тозначи да су виш е кречњ ачке области, у првом реду површ и изнад1.000 т висине, биле захваћене карстиф икаци јом знатно раније. Н аовакав закљ учак упућују м иоценске језерске наслаге са угљ ем којесу сталож ене у краш ким депресијам а, вртачам а и увалам а. У запад-ним деловим а планине Бељ анице и К учаја м иоценске језерске тво-ревине испуњ авају м ноге депресије које леж е на апсолутним виси-нам а од 720—740 т . К ако су баш ова подручја издизана и токомплиоцена м ож е се претпоставити да је карстиф икација старија одм иоценске трансгресије захватила чак и ниж е кречњ ачке пределе од



ш ћени јер н ајвиш а краинса површ В алож је леж и ћа висини од 1.400т док се висина уравњ ених кречњ ачких била м ногих планина крећеод 1.000—1.200 т . Н а овакав закљ учак упућују и речни седим енти,

првенствено песак и ш љ унак, који се срећу у краш ким депресијам ана В алож ју а који воде порекло од ш криљ аца и пеш чара из изво-риш ног облука Ц рвене реке.

У м иоцену хидролош ко-м орф олош ка еволуција краш ких тере-на И сточне С рбије била је делим ично заустављ ена. Н ајвиш е абрази-оне терасе показују да је неогенска трансгресија покри ла највећидео ове области јер се ниво језера пео све до висине од 940 т (65 ,189). Језерски седим енти, м ећутим , нису утврћени на висинам а из-над 760 т где су очувани у краш ким депресијам а. Н а планинскимстранам а и падинам а они се пењ у до 550 т висине, али то не значида нису им али још виш и полож ај. И зразито стрм е планинске стра-не пруж але су повољ не услове за спирањ е и однош ењ е јерезскихглина и пескова. П а и тада, за врем е највиш ег стањ а језерског ни-воа, скоро сви планински венци и гребени, као и високе површ и,које дом ини рају у рељ еф у нарочито јуж них делова И сточне С рби-је, били су излож ени деловањ у краш ког процеса. Н а такав закљ учакупућује и сазнањ е да су ови предели били захваћени новим тектон-ским покретим а после талож ењ а м иоценских седим ената. За врем епиринејске и старош тајерске ф азе изврш ено је у области С ењ ско-ресавског басена, значи на западном ободу И сточне зоне м лаћих ве-начних планина, навлачењ е перм ских црвених пеш чара и м езозој-ских кречњ ака преко аутохтоног доњ ег м иоцена ( 66 , 78). Н авлачењ асу утврћена и у Ц рноречком басену у ком е су м езозојски кречњ аципокрили делове андезитског м асива. У з све то читава средиш на об-ласт била је излож ена непрекидним епирогенетским издизањ ем доксу се суседне, долинске области на истоку и западу спуш тале.

С плаш њ авањ е неогеног језера изазвало је поново ож ивљ а-вањ е краш ког процеса. В ећ у плиоцену краш ким процесом били сузахваћени чак и они кречњ аци који нису били излож ени карстиф и-кацији из доба прем иоценске трансгресије. Заједно са исчезавањ емјезера из котлина И сточне С рбије, због повољ них клим атских ус-лова, у првом реду високих падавина, врш и се и интензивно спира-њ е и однош ењ е језерских седим ената. Т им процесом оголићују се иизлаж у деловањ у спољ аш них сила све дубљ е партије кречњ ака. Уовој ф ази долази до пуног израж аја и велика висинска расчлањ е-ност ове области ш то још виш е убрзава вертикалну ерозију. С пуш -тањ е и прем еш тањ е подзем них токова у дубину доводи до наглог раз-вој;а подзем них краш ких облика док је површ инска краш ка ерози-ја и даљ е најбољ е заступљ ена на високим заравним а и планинскимбцлим а. С трм е планинске стране не пруж ају повољ не услове за из-граћивањ е површ инских краш ких облика па се зато на њ им а обра-зују издуж ене, коритасте утолеглице док се на вертикалним одсеци-м а образују ш карпе. Због великог спирањ а и однош ењ а растреси-тог покривача планинске стране све виш е добијају изглед специф ич-



80

Н ова ф аза у Х и Д роЛ б ш ко-м орф ол ош којеволуцији кречњ ач-ких терена И сточне С рбнје наступила је у плеистоцену. И стина ди-лувијалном глацијацијом нису биле захваћене планине ове областиали су прекиди у карстиф икацији, због ниских тем пература, били не-м иновни. Н а највиш им планинам а негативне тем пературе трајале суи до 7 м есеци и за то врем е су врш ене снаж не акум улације. Т аковелике количине снега утицале су за врем е кратког лета на врло ин-тензивно спирањ е тла и њ егову акум улацију, у виду глина, у пећи-нам а и јам ам а. О вакав процес био је још очигледнији у м ећуледе-ним добим а када су простране подзем не ш упљ ине биле потпуно ис-пуњ ењ е црвеницом . Т аквим процесим а, уз интензивно оголићавањ е,спране су и однете м оћне наслаге црвенице образоване на површ инитоком топли јих и влаж нијих периода.

К рш И сточне С рбије одликује се особеном хидролош ко-м ор-ф олош ком еволуцијом ш то је у основи последица специф ичне гео-

.лош ке граће, тектонског склоиа и рељ еф а. О н нем а изглед и особи-не безводних холокраш ких области, кам енитих полупустињ а већ сеодликује бројним површ инским токовим а, рекам а понорницам а, из-ворим а и јаким краш ким врелим а и прилично очуваном ш ум скомвегетацијом . За разлику од површ инске заступл.ености крш а икраш ких облика у кречњ ацим а ове области изврш ена је скоро пот-пуна дубинска карстиф икација. Н ајвећи број краш ких извора а по-готову јаки х врела избија у контактној зони. Т о упућује на оправ-дан закљ учак да је дубинска карстиф икаци ја доспела у заврш ну ф а-зу свог развитка. И заиста, највећи број подземних токова протичепећинам а које леж е на додиру кречњ ака повлате и палеозојских сте-на подине. Т о је и главни разлог да се велики број извора и врелајављ а високо на долинским странам а и планинским падинам а. И зу-зетактак чине југоисточни предели, С ува, С врљ иш ке и друге плани-не, у којим а подзем ни токови, због велике м оћности кречњ ака, ни-су доспели до вододрж љ иве подине. У већем делу И сточне С рбије,нарочито северно од Ц рноречке котлине и долине Ресаве, спуш тањ еи прем еш тањ е подзем них токова у дубину је заврш ено. П ојава вели-ког броја извора а нарочито снаж них краш ких врела указује иа раз-бијеност подзем них токова са ограниченим сабирним областим а. То-м е доприноси и велики број река понорница које се јављ ају у ува-лам а, пољ им а и скарш ћеним долинам а. У котлинам а испуњ еним је-зерским седим ентим а краш ка врела изби јају најчеш ће у суиодиниоколних иланина. Њ ихова појава условљ ена је загатом од вододрж -љ ивих неогенских седим ената (67 , 76). М ећутим , овакав загат им асам о релативан карактер. Н ајвећи број ових врела хране пећинскиподзем ни токови чи ји се излазни сиф онски лактови спуш тају за ви-ш е десетина м етара не сам о испод висине језерских седим ената већи испод корита суседних река (68 , 17). Н ека од пећинских врела уБердапској клисури, у В еликом и М алом К азану, им ају сиф онскелактове који се спуш тају знатно испод нивоа Д унава (69 , 14). С веове чињ енице показују да хидролош ка и дубинска м орф олош ка ево-луција кречњ ачких терена није ограничена полож ајем м лаћих, је-зерских седим ената нити њ иховом висином . Б ез обзира ш то се је-зерске стене наслањ ају на падине и стране кречњ ачких планииа



занатних висина, хиА ролош ко-м орф олош ка евоА уција се обав-љ а и даљ е прем еш тањ ем подзем них токовау дубину. И стина, дубин-

ска карстиф икација се у овим околностим а обављ а под специф ич-ним условим а али са основном ^ тенденцијом спуш таш а И ; прем еш -тањ а подзем них токова све до водонепропустљ иве подине. Н ајзад,уочљ ива је и чињ еница да су језерски седим енти спрани са планин-ских страна баш у пределим а где избијају извори и врела и да у из-Бориш ним облуцима им ају најниж и полож ај. • :

П одзем ни краш ки рељ еф се одликује појавом великог бројапећина и јам а, Т о је директна последица велике разби јености под-зем них сливних, сабирних подручја и сам оеталних* подзем них токо-ва као и дубоке *скарш ћености. Н ајвећи број' пећина изградили сусам остални подзем ни токови али најдуж е пећине и пећинске еитстем и, као и најдубљ е јам е припадају понорским систем им а. В еликависин ска расчА ањ еност рељ еф а условила је брзу дубинску карсти-ф икацију, епуш тањ е и прем еш тањ е подзем них токова, због чега сеи не јављ ају пространи пећински систем и већ једноставне и врло ду-гачке лећине. С истем и су заступљ ени једино код понорских систем аи то на обоД у краш кш : пољ а или већих увала. И з истих* разлога исве понбрске јаМ е им ају велику Д убићу јер су растојањ а изм ећу по-иора и вр &л к сасвим незнатна, најчеш ће м ањ а од 5 к т .лЈам е су пр-

венствеио 'пбдзем ни краш ки рељ еф високих’ зјш врш и и заравни. Н аоснбву цолбж аја; изгледа и м але дубине закљ учује се- да су наш галерадо^ Ш нбрућих & да са стране вртача И А и м М бихувала. П роцесиобурвавањ а и тклбж ењ а привилегија су већих пећина. - - - :

"пП оврш ^неки\краш ки рељ еф у поШ уности је р а зв и је н за -ступ/И е̂ свим облМ цима. У њ еговом опш тем изгледу дом ини рају по-А им брф ни облици у првом реД у слепе долине. О не се јављ ају свуда,на површ км а и виеоким ' заравним а, на планинским билим а и па-динам ^. Н ајбројУ ије 6у у рељ еф у оних планина чи ја су наЈвиш а би-ла и врхбви изграћени од вододрж љ ивих, палеозојских стеЦ а. Н а ви-с6кШ ; Л оврЉ им а оне су преобраћене у уске и вијугаве увале тииавалога! П оред ш крапа, ш крапара и кам е^ара у рељ еф у високих за-равни дом ин ирају вртаче различитих дим ензија и обА ш са. И зм ећуњ их су тићични ш крапари ш то опш тем изгледу висбких површ и да-је облик'љ утог и безводног крШ а. У пластичнијем и нем ирнијем ре-љ еф у поред вјртача најваЖ није м есто заузим ају увале разА ичитог на-чина поетанка. Т ипичне краш ке увале јавЉ ају се^јеД ино на в&сокцмповрш им а. У осталим кречњ ачким пределим а ^Д оминирају сеА ектив-но-краш ке и краш ко-селективне увале. Њ ихова појава и заступљ е-ност најтипичније представљ ају специф ичан крш И стбчне С рбије.Н ајзад, и у плитком и ограниченбм крш у обе области јављ ају ее ипољ а. Т о су типичне селективнб-краш ке м брф олоШ ке творевине ве-зане првенственб за пром ене у геолош ком! саставу. К ао и највећибрбј увгсАа и пољ а А еМ е у ст&рим, скарш ћеним Д оА иН ама. У почет-ном , ф лувиј алнбм стадијум у она су представЖ ала м ањ е кбтлине кб-је ;су касније пр&обраћене у затворене депресије У ећолуцији неких



Ш т о порећаниХ заравни Ду>к П онорског обода пољ а, У неким пољ и-м а после скарш ћаш ањ а јавили су се сам остални хидрограф ски си-стем и који управљ ени прем а различитим понорским зонам а изгра-

ћују засебне речне басене. С ве ове појаве, хидрограф ске и м орф о-лош ке, дају плитком и ограниченом крш у И сточне С рбије посебнообележ је издвајајући га од осталих краш ких области код нас и усвету. г.'..Л . ,• ■••, ,. * . '• ,

Л И Т Е Р А Т У Р А

1 С а у Ш о у г б Р .: Е ш В е М г а & г и г К е п п 1ш б ч ев К а г з Ј е з ш 8е г М е п , К а з е ја ш1.ји ћ 1ј а п а ,1965.

2. П е т к о в и ћ В .:Г е о л о г и ја И с т о ч н е С р б и је ,П о с е б н а и з д а њ а С К А Н , к њ . С У , Б е о г р а д , 1935.

3. П р о т и ћ , П е т к о в и ћ и М и л о је в и ћ :Т у м а ч з а г е о л о ш к у к а р т у л и с т а „П и р о т “, П о с е б н а и з д а њ а Г е о л о ш к о г и н е т и т у т а , Б е о г р а д , 1932.4. П е т к о в и ћВ .: О т е к т о н с к о м с к л о п у И с т о ч и е С р б и је ,Г л а с С К А Н , С Х Г , Б е о г -

р а д , 1930.5. П е т к о в и ћ К :Г е о л о ш к и с а с т а в и т е к т о н с к и с к л о п С у в е п л а н и н е ,П о с е б н а и з -

д а њ а С К А Н , Б е о г р а д , 1930.6. М и л и ћЧ .: Г л а в н е о д л и к е к р а с а С у в е п л а н и н е ,З б о р н и к р а д о в а Г е о г р а ф с к о г

и н с г и т у т а »Ј о в а н Ц в и ји ћ “, к њ . 18, Б е о г р а д , 1962.7. С у п ш ћ 3.:П р и л о г з а п о з н а в а њ е г е о л о ш к о г с а с т а в а О з р е н а и е в и ц е (И

н а С р б и ја ),Г е о л о ш к и а н а л и Б а л к а н с к о г п о л у о с т р в а , к њ .XXI, Б е о г р а д , 1953.8. Ж у ј о в и ћ Ј .:Г е о л о г и ја С р б и је Г д е о ,П о с е б н а и з д а њ а С К А Н , Б е о г р а д ,1893.9. Л у к о в и ћ М .:П о с т ш а р и ја ш к и п о к р е т иу И с т о ч и о ј С р б и ји ,В е с н и к г е о л о ш к о г

и н и с т и т у т а ,к њ . VI, Б е о г р а д ,1938.10. П е т к о в и ћ В :О г е о л о ш к о м с а с т а в у и т е к т о н с к о м с к л о п у ју г о и с т о ч н о г

Т и м о ч к о г б а с е н а 7 Г Л а с С К А Н , С Х П ; Б е о г р а д ; 1933.11. К е п 1је гН .: Ш е М е а ег 5с ћ 1а 88У е г 1е П и п §Г ш В М е и г о р а ,М ^т о п е з 1а З о с Ш б с !е

О е о ^г а р Ш е , В е о б г а (1, 1933.12. М и л о с а в љ е в и ћ М .:Т е м п е р а т у р н и и к и ш н и о д н о с и у Н Р С р б и ји ,Г о д и ш њ а к

ш у м а р с к о г ф а к у л т е т а , б р . 8, Б е о г р а д , 1950.13. У и је у г б Р .:Р о с Ј п е М је Р М К Ј и §081а У 1Ј е ,А г ћ Г у г а р о 1јо р г 1у г е с 1п е п а и к е , VI, В е о ^-

га с1, 1953.14. М и л и ћЧ .: П р и л о г п о з н а в а њ у г е н е з е ц р в е н и ц е н а С у в о ј п л а н и н и ,З б о р н и к

р а д о в а Г И С А Н , к њ . 16, Б е о г р а д , 1959.

15. Л А 7о11;з1;ес1 Р .: П а § Е 182е Н а 14е г, О г и п Ш Ш е п е ш е г О е о 1о &е е з О и а г Ш г е , I, Зе а г !, 1954.16. П а н т и ћ Н .: Б и о с т р а т и г р а ф и ја т е р ц и ја р н е ф а у н е С р б и је ,Г е о л о ш к и а н а л и

Б а л к а н с к о г п о л у о с т р в а , XXIV, Б е о г р а д , 1956.17. П а в и ћ е в и ћ Н .: Т и п о в и зе м љ и ш т а н а С у в о ј п л а н и н и , З е м љ и ш т е и б

1, Б е о г р а д ,1953.18. у њ и ћ—Ј о в а н о в и ћ Р .:П а ш њ а ц п и л и в а д е н а С у в о ј п л а н и н и ,А р х и в з а п о л >о -



19. Ј о в а н о в и ћ Б .: 0 ш у м а м а С р б и је п о ч е т к о м XIX в е к а ,П о с е б н а и з д а њ аСГД,с в . 32, Б е о г р а д , 1954.

20. Ц виш ћ Ј.: П е ћ и н е и п о д з е м н а х и д р о г р а ф и ја у И с т о ч н о ј С р б и ј и ,Глас С К А Н ,Х 1 Х 1 , Б е о г р а д ,1895.

21. Ц в и ји ћ Ј .:И з в о р и , т р е с а в е и в о д о п а д и у И с т о ч н о ј С р б и ји ,Г л а с С К А Н , IX р а з . I, Б е о г р а д ,1896.22. Ц в и ји ћЈ .: С у в а п л а н и н а и к а р с т В а л о ж ја ,Г л а с н и к С Г , с в .1, Б е о г р а д ,1912.23. П е т р о в и ћ Ј .:И з в о р и и в р е л а н а с е в е р н и м п а д и н а м а С в р љ и ш к и х

њ и х о в з н а ч а ј,З б о р н и к р а д о в а Г И П р и р о д н о -м а т е м а т и ч к о г ф а к у л т е Б е о г р а д , 1957.

24. П е т р о в и ћ .:С л и в Ц р н о г Т и м о к а ,П о с е б н а и з д а њ а Г И „Ј о в а н Ц в и ји ћ “, 22, Б е о г р а д , 1970.

25. П е т р о в и ћ Ј .:П р а ћ е њ е п о д зе м н о г т о к а п о н о р н и ц е С а м а р ,З б о р н и к р а д о в а Ф и л о с о ф с к о г ф а к у л т е т а , Х 1/2, Н о в и С а д , 1968.

26. М и л и ћЧ .: С л и в П е к а , П о с е б н а и з д а њ аГ И С А Н ,к њ .9, Б е о г р а д ,1956.

27. П етровић Д .: Б р е з о в и ц а , п р и л о г м о р ф о г е н е з и , р е љ е ф а з а п а д н о г К у чГлас-ник С ГД , св. Х 1Ј11, бр. 2, Београд, 1963.28. Јовановић П .: З а г а ћ е н и к а р с т ,Зборник р а д о в апосвећен Јовану Ц вијићу,

Б е о г р а д , 1924.29. Л у к о в и ћ С .:Х и д р о л о ш к и п р о б л е м и р у д н и к а Б о г о в и н е(р у к о п и с ).30. Ц в и ји ћ Ј .:Г е о г р а ф с к а и с п и т и в а њ а у о б а л с т и К у ч а ја ,Г А П Б , к њ . 5, Б е о г р а д ,

1891.

31. П е т р о в и и ћ .:С л и в З л о т с к е р е к е ,З б о р н и к р а д о в а Ш С А Н , XXXIX, к њ . Б е о п р а д , 1954.

32. Л а з и ћА .: О к р ш ун а Б е љ а н и ц и ,Г л а с н и к С Г , XXVIII, б р . 1, Б е о г р а д , 1948.33. П е т р о в и ћЈ .: И з в о р и и в р е л а н а С у в о ј п л а н и н и и њ и х о в з н а ч а ј,З б о р н и к р а -

дова П М Ф , књ . 1, Београд, 1954.*34. П е т р о в и ћ Ј .:У т в р В е н е п о д зе м н е х и д р о г р а ф с к е в е з е у к р ш у С р б и јЗ б о р н и к

р а д о в а И н с т и т у т а з а п р о у ч а в а њ е к р ш а „Ј о в а н Ц в и ји ћ “, к њ . 1; Б е о35. М и л о ј е в и ћ Н .:Х и д р о л о г и ја Г о л е м о г в р е л а у о њ о ј С т у д е н и ,Г е о л о ш к и а н а -

л и Б а л к а н с к о г п о л у о с т р в а , к њ . XXVIII, Б е о г р а д , 1961.36. Р е п у б л и ч к и х и д р о м е т е о р о л о ш к и и з а в о д ,Х и д р о м е т е о р о л о ш к и п о д а ц и

Ш е т о њ с к о в р е л о .37 М илићЧ : Л у ж н и ч к а в р е л а , п р и л о г к л и м а т е к о ј м о р ф о л о г и ј и к р а с аЗборник

р а д о в а С А Н 1Ј С Х И , Г И к њ . 17, Б е о г р а д , 1960.38. П е т р о в и ћ Ј .:О т е м п е р а т у р и в р е л а Л е д е н ц е у С т а н и ч е њ у ,З а ш т и т а п р и р о д е ,

34, Б е о г р а д , 1967.

39. М и л о ј е в и ћ Н .:О м о г у ћ н о с т и с н а б д е в а њ а,в о д о м г р а д о в а П а р а ћ и н а и Н у пј е , Г е о л о ш к и а н а л и Б а л к а н с к о г п о л у о с т р в а , XXIX, Б е о г р а д , 1962.40. З а в о д з а г е о л о ш к а и г е о ф и з и ч к а и с т р а ж и в а њ а ,П о д а ц и о ^п р о т и ц а ју и т е м

п е р а т у р а м а в р е л а(докум ентаци ја).41. П е т р о в и ћ Ј .:П е ћ и н а С а м а р ,З а ш т и т а п р и р о д е , 28, Б е о г р а д , 1957,.42. М и л о ј е в и ћ С .:Н и ш к а Б а њ а , х и д р о л о ш к е п о ја в е и п р о б л е м и ,З б о р н и к р а д о -

в а И н с т и т у т аз а п р о у ч а в а њ е к р ш а „Ј о в а н Ц в и ји ћ “, к њ . 2, Б е о г р а д , 1943. М и л о ј е в и ћ Н .:Х и д р о г е о л о г и ја П и р о т с к е Б а њ и ц е ,З б о р н и к р а д о в а Р у д а р с к о

-г е о л о ш к о гф а к у л т е т а , с в .11— 12, Б е о г р а д ,1970.44. М а р к о в и ћ Ј .:П р и р о д н е р е т к о с т и Х о м о љ с к е к о т л и н е ,З а ш т и т а п р и р о д е ,

21—25, Б е о г р а д ,1962.45. Г а в р и л о в и ћ .:И н т е р м и т е н т н и и з в о р и у Ј у г о с л а в и ји ,Г л а с н и к С Г > с в .

Х 1Л Ш , б р . 1, Б е о г р а д , 1967.46. М и л о ј е в и ћ С .:П р и р о д н о п р е с у п п ш а њ е к р а ш к и х в р е л а ,Г л а с н и к С Г , с в .

XXXIII, б р . 2, Б е о г р а д , 1953.47. М и л и ћ Ч .:О п о ја в и о д с е к а у ју г о с л о в е н с к о м к р а с у ,З б о р н и к м а т и ц е с р п с к е

з а п р и р о д н е н а у к е , с в .23, Н о в иС а д , 1962}



К А К бТ Б Е 1А 5Е К В 1Е Б Е 1 /Е 5 Т

1.еб ге§1опб кагбИ сЈиез <1е 1а 5егБ1е с1е ГЕб! оссиреп! ипе зирег-Н с1е Је 3.321 кш 2 ои 19 р. 100 с!е 1а зирегВ спе <3е сеи е ргоутсе. Е11ебхе гаП асћет а Гагс с!е топ1:а§пеб К агра1о-В а1кат^иеб е! б е!епс1еп1с!и ЈеШ е Је В егЈар (Рог1еб с1е Рег) аи погс! јибди'а 1а топ!а§п е Јебиуа р1ап та аи бис1. ЕН еб п'оп1; раб Г аррагепсе сЗип-е гопе кагбИ диеип1е? та1б боп-1 р1и1о1: Н тИ ееб аих топ1:а§пе$ дц1 боп! 1бо1ееб е! бера-гееб Гипе с1е Гаи1ге раг 1еб Баббтб с1еН оп(Згетеп1: е! 1еб (1еШ еб. Еаге§ 1оп топ1:а§пеибе еп^еге е! 1геб аг11си1ее е! сН бб^иее е! 1еб ћаи1:еигбс1еб топ!а§пеб б'ассго1ббеп1 §гас!ие11етеп1: еп а11ап1 с!и п о г б . уегз 1ебис! ои, биг 1а топ1:а§пе бибтеп1ш ппее с1е биуа р1апта, П аррагаИ1е б о тте! 1е р1и^ е1еуе с!е 1а ге§ш п ;Т гет ауес ипе аШ ш Л е с1е 1.808 т .

Е а ћабе роиг Геуо1и11оп <3и кагб! еб! сопбШ иее раг 1еб са1са!гебтебогокЈиеб, роиг 1а р1ираг!: сге!асеб. П б (огтеп ! 1ои1еб 1еб сгоиребе!сге!еб с1е топ!а§пеб. 11б боп! 1геб ригб, Иб соп1еппеп1: т е т е јиб^и'а99% (1е С аС О з, ехсерИ оппеИ етет рИ ббеб, сћеуаисћап!б е! сИ б1игћеб,боиуеп1: Ггохббеб е! р1етб с!е сгеуаббе ди1 1еб соиреп! с1апб 1а р1ираг!Леб саб јиб^и'а 1а ћабе 1трегтеаћ1е, сотробее <3е госћеб ра 1е0201диеб.Е п а11ап1 с1еб Рог1еб 1е Рег уегб 1е бис1 1;ера1ббеиг с1еб са1са1геб аи-

§теп1е с1е дие1диеб (И га 1пеб а р1иб1еигб сеп1атеб с1е те1геб.Е а 5егћ1е (Зе ГЕб1 еб1 сагас1епбее раг ип сћ та! бес е1 1еб 1ет-рега1игеб то(Зегееб. Ееб Гопс1б с!еб ћаббШ б сГепГ опсН етеп! гедо!уеп1с!е 600 а 700 т т с1е ргесЈрИ аИ опб! раг ап, 1апсИб дие 1еб сге1еб с!е топ -1а§пеб еп гедоћ^еп! р1иб сЗе 800 т т . Ееб 1етрега1игеб аппиеИ еб тоуеп -пеб уапеп ! аи1ог (Зе 11°С е1 1еб 1етрега1иге$ т 1П1т а епу1гоп —1°С.А и соигб (Зи т1осепе е1 (Зи рН осепе 1е сН та! е1аИ сопб1(ЗегаБ1етеп1р1иб сћаи<3, т а 1б аибб1 р1иб ћит1(3е, 1ап<31б ^ие реп(3ап1 1е р1е1б1осепесеб топ1а§пеб п е 1а1еп1 раб етћгаббееб раг 1а § 1ас1а1ш п.

А ГехсерИ оп (Зеб ћ^и1еб репер1атеб е1 сге1еб кагб ^и еббоп! еп11егетеп1 агсИ еб, (Запб 1еб аи1геб рагИ еб <3и кагб! (Зе 1а 5егћ1есЗе ГЕб1 Г ћу<Зго§гарћ1е еб1 гергебеп1ее <3апб ипе теби ге сопб1(Зега1)1е.5иг ргеб^ие 1ои1еб 1еб топ1а§пеб И у а етагоп 200 ћгеЈб соигб с1;еаицш б'еп§оиК геп1. Себ соигб 2'еаи бои1еггатб с1га1пеп1 1еб иуа11аб е11еб ро1јаб е1 Иб боп! 1е р1иб п отћгеи х <3апб 1еб уа11ееб ауеи§1еб ои 11боп1 ип сагас1еге а11о§епе. Тои1 се 1егп1о1ге еб1 сагас1епбе раг ип



б^еппеб, Сез >с!егш егеб аррагааббегИ : аи р1ес1топ1: <1е топ1;а§пеб, биг 1аВогсЈиге 4еб 1заб$тб с1'еНоп<1гетеп1: ои с!апб 1еб с1еШ еб е1 1еб сапопб.ЕИ еб боп1: 1е р1и§ аБопЈап!еб аи рпп1:етрб;, 1огб и̂'е11еб боп! аН тед-1ееб раг Геаи п е х џ е епбетМ е ауес Геаи с!е р 1ш е е! е11еб Тоигш б-беп! 1еб рШ б ре111еб диап111еб сГеаи уегб 1а Г т с!е Ге1е е! аи с!еБи1: <1еГаи1:отпе. ^а 1етрега1иге (1е Геаи с!апб себ боигсеб уапе аи1оиг 12°С,т а 1б И у а аибб! с!еб боигсеб! сопб1(1егаБ1етеп1: р1иб 1хо1<1еб. А тб 1 1абоигсе (1е У ге1о а 51атсепје> бИ иее а ипе а1И1и<1е <1е 320 ш »-а 1а 1:ет-регаШ ге <1е 1,7°С беи1етеп1:. Те§ боигсеб е1: 1еб боигсеб уаис1иб1еппебарраШ еппеп! аих <ИГГегеп1:б 1уреб; та1б 1ез р1иб рш ббап1:еббоШ :се11еб

јаП И ббеп! <1еб §гоиеб.геНеГ кагбИ дие бирегВс1е1 еб! гергебеп1:е биг 1ои1.еб 1еб топ-

1а§пеб. О и1:ге 1еб сгеуаббеб е! 1еб с1о1теб арр ага1ббеп1: раг1ои1,т а 1б биг1ои! биг 1еб сгоиреб р1а!еаих е! 1еб с!е то та§ п е сГип т 1еге1:

рагИ сиИ ег боп! 1ез иуа1а е1 1еб ро1јеб. 1.еб иуа1аб аррага1ббеп1: еп <1еихЕогтеб, а бауо1г: сотпе иуа1аб кагбИ ^иеб е! иуа1аб бе1ес11уеб. 1.ебиуа1аб кагбИ ^иеб боп! бН:иееб <1апб 1еб апс1еппеб уа11ееб кагзИ Н еез,1ап<Иб дие 1еб иуа1аб бексИ уеб-кагбћдиеб аррага1ббеп1: биг 1ез сгоиребс!е топ1:а§пе. ЕП еб бе боШ : Њ гтееб раг ГепГопсетеШ : <1еб ЈоН пеб,сГаћогс! <1апб 1еб сакатеб е! епбиИ е <1апб 1еб бсћ1б1еб е! 1еб §гез ра1е-0201*диеб. 1.еб иуа1аб бе 1ес11У еб-кагб11̂ иеб боп! Јеуепиеб раг 1а 1гапбГог-та1:1оп с1еб е1аг§1ббетеп1:б сГегобш п еп <1ергебб1оп Њ гтееб, раг 1а каг-бИ БсаИ оп <1еб соигб <1'еаи бирегИ с1е1б. 1 е̂б ро1јаб оп1 е§а1етеп! 1есагас!еге сГего1боп кагб11^ие-бе1ес11уе. Пб бе боп! Јогтеб 1оиб <1апб1еб апс1еппеб уаИееб кагбИ В ееб. 1.еиг Гопс! еб! §епега1етеп1: бИ ие с1апб1еб госћеб ра 1еого 1̂ иеб р1иб апс1еппеб, 1апсИб дие 1еиг ћог<1иге еб11:огтее <1е са1с!агеб. А и соигб с1и пео§епе, бег1атб ро1јеб е1:а1еп 1: сот-!з]еб <1е1асб.

Ееб §го11еб е1 1еб ауепб сагас1:епбеп1: 1е геНеГ кагбИ дие бои1ег-га1п. биг се!1е бигЈгасе ге1аИ уетеп1: ех1§ие оп а ехагтпе р1иб <1е 200^гоП еб е! јроббеб. 1.еб §ш иеб боп! 1еб §го11еб <1е боигсез е! 1ез §гои11езсГаЈлтеб е! 1еб р1иб §гап<1еб о т ипе 1оп§иеиг с1е р1иб <1е 4 к т. Е11ебаррага1ббеп1 со тте §гоиеб б!тр1еб, §го11еб гат1В ееб, §го11еб сот-р1ехеб е! буб!етеб <1е §го11еб. Е11еб бе сН бИ п§иеп1 гои!еб раг 1еб рге-с1рИ:а1:10Пб сћ1т1диеб аћопс1ап1:еб ди! аррага1ббеп1: аибб 1 с!апб 1еб ћоп-гопб бесб е! р1иб ћаи!б <1еб §го11еб <1е плаегеб. Ееб Јобзез боп! роиг 1ар1ираг! реи ргоГоп<1еб е! е11еб аррага1ббеп1: 1е р1иб боиуеп! биг 1ебр1а1еаих кагбИ ^иеб. 1,еб р1иб ргоЉ п<1еб боп! 1еб Гоббеб <1е ^оиГЕгез <1оШ :1а ргоГопс1еиг пе <1ераббе раб, 1ои1 <1етете, 200 т .

1.еб ге§ 1опб кагбИ диеб <1е 1а бегђје с!е ГЕб1 оп1 1еб 1гаН б сН-

б11пс1И:'б <1и кагб! реи ргоГопс! е1 И тИ е. Се кагб! еб1 раббе <1апб бопеуо1и110п раг р1иб1еигб рћабеб е 1а1еп1 сопсН И оппееб еп ргет!егНеи раг 1еб сћап§етеп1б <1и сН та1. А и соигб <1и пео^епе, <1апб, 1ебрагИ еб р1иб Баббеб, а еи Н еи ипе т1еггирИ оп <1е 1а кагбИ БсаИ оп,саибее раг 1а 1гапб§гебб 10п с!е 1а М ег Рапотеппе. А ргеб 1есои1етеп1с1е$ 1ас§ с1е потћгеих ћа5б1Пб <1'еКоп<1гетеп1 биг 1еб со1еб <1еб топ



1а§пеб е^ахет геб!еб 1еб бесНш еп1:б пео§епеб ди1 оп! е§а1еш еп1: га1еп111а кагбИ К са110п ргоЈопс!е. Е11е аVII, сГаШ еигб, сош ш епсе а̂ ап! 1е хш -осепе Јеја, саг (Јапб ип §гап(1 пош Бге с!е сЈоНпеб е! с1иуа1аб, зИ иееба Га1111:ис1е сГ етагоп 700 т , аррага1ббеп1: 1еб ббсН тепгб 1асиб1геб. Х ебзопсН1:10П5 сН таИ циеб асШ еП еб, рагИ сиН егетеп!: 1еб ргес1р11:а1:опб реиаН опЈагИ еб, пе Јауопбеп1: ро 1п1: 1е ргосеббиб кагб ^и е. Е х роиП ап!,с1апб 1а р1иб §гапс1е раШ е с!е г е П е ге§ш п кагб^и е, 1а кагб^Н саИ опргоЉ гкЗе а а11е1п1:1а Бабе 1трегтеаН 1е.



ГЛОБУС 5 - 6С а д р ж а ј Г л о б у с а б р о ј 5

1. В . Буричковић, М а р к с и с т и ч к о о б р а з о в а њ е и в а с п и т а њ е м л а - д и х у с а м о у п р а в н о ј ш к о л и и у л о г а н а с т а в е г е о г р а ф и ј е ;

2. Т. Ракићевић, У л о г а н а с т а в н и х с а д р ж а ја ф и з и ч к е г е о г р а ф и - ј е у ф о р м и р а њ у м а р к с и Ј с т и ч к о г п о г л е д а н а с в е т ;

3. М . П откоњ ак,Н а с т а в а г е о г р а ф и ј е и њ е н а и д е јн о -в а с п и т н а в р е д н о с т ;

4. В . Ш ош кић,М е т о д с к и п р и к а з п р и м е н е б р о ј н и х (к о л и ч и н - с к и х ) п о к а з а т е љ а и ц и ф а р а у н а с т а в и г е о г р а ф и је ;

5. М . Бразда, Г р а ф и ч к е м е т о д е у н а с т а в и г е о г р а ф и је (у з п р а к - т и ч н е п р и м е р е );

6. М . Љ еш евић,У п о т р е б а а н е р о и д а и к л и з и м е р а у г е о г р а ф - с к и м и с т р а ж и в а њ и м а и у н а ( т а в и г е о г р а ф и ј е ;

7. Д . Д укић, О н а с т а в и г е о г р а ф и ј е н а Г е о г р а ф с к о м ф а к у л т е т у М о с д о в с к о г д р ж а в н о г у н и в е р з и т е т а „А о м о н о с о в ";Н о в о , а к т у е л н о , з н а ч а јн о

1. Д . Родић, Н о в и ја с х в а т а њ а о г е о т е к т о н с к о ј п о д е л и р е л >е ф а Ј у г о с л а в и ј е ;

2. Ј . Д инић, С п е ц и ф и ч н о с т и о с н о в н и х в о д о п р и в р е д н и х п р о б л е - м а и н а р с к о г к р а с а ;

3. П . Радусиновић, Н е к а а к т у е л н а р а з м и ш љ а њ а у в е з и с а и с - х р а н о м с в е ц с к о г с т а н о в н и ш т в а ;

4. А . Т арасјев, Р у с к а г е о г р а ф с к а и м е н а у с а в р е м е н о м с р п с к о - х р в а т с к о м ј е з и к у .

С а д р ж а ј Г л о б у с а б р о ј 6

1. Ј. И лић, О с н о в н е к а р а к т е р и с т и к е н а с т а в е е к о н о м с к е г е о г р а - ф и је и у л о г а о в о г а п р е д м о е т а у ф о р м и р а њ у м а р к с и с т и ч к о г п о г л е д н а с в е т .

2. М . В асовић,У г р о ж а в а њ е л о к а л н е с р е д и н е и г е о г р а ф с к а н а - с т а в а ;

3. Т. Ракићевић, Н а с т а в а г е о г р а ф и ј е у ш к о л а м а з а о с н о в н о о б р а з о в а њ е о д р а с л и х ;

4. Ј. Бирић, М е т о д с к и п о с т у п а к у н а с т а в и г е о г р а ф и ј е ;5. М . Јоловић, К р а т а к п р и к а з г е о г р а ф с к и х с а д р ж а ја С Р р е п у б -

л и к а и С А П п о к р а ји н а Ј у г о с л а в и је ;6. Р. М арковић, А с т р о н а у т и к а и м о д е р н и з а ц и ја г е о г р а ф с к е н а -

с (т а в е ;7. Б . Ч олаковић, П р о ф е с и о н а л н а г е о г р а ф и ј а у А м е р и ц и .

К рајем 1974. г. у издањ у С рпског географ ског друш тва изаћи ће

krs istocne srbije

Documents