vezbe br.4 istrazivanje

ISTRAIVAKI RAD U MAINSTVU

Predmetni saradnik: Mladen Josijevi

Fakultet inenjerskih nauka u Kragujevcu

Metodologija nauke i tehniki razvoj - Duan Simid

ovek-istraiva je najvaniji faktor u istraivanju. Sasvim je tano reeno

da jedna organizacija vredi onoliko koliko vrede njen rukovodilac i

istraivai.

TALENAT !!!

OSOBINE ISTRAIVAA

Idealan skup osobina istraivaa, kao i

svakog oveka, mogao bi da se razvrsta na

sledei nain:

Intelektualne sposobnosti istraivaa

Volja i moralni kvalitet istaivaa

Nivo strunosti i fizika kondicija istraivaa


Intelektualne sposobnosti istraivaa ine:

Sposobnosti u pogledu panje i pamdenja

1

Sposobnosti u pogledu povezivanja ideja

2

Sposobnosti u pogledu rasuivanja

3

Individualne osobine uma 4

Retko koji ovek ima sve ove pobrojane osobine nadproseno razvijene. To nije sluaj ni kod vrhunskih naunika-istraivaa.




1


2


3


Najveu radoznalost pokazuju deca.

Stoga se sa pravom kae da je

radoznalost mladost duha.

Svakako da bez radoznalog duha

nema istraivaa.

Benjamin Franklin, Luj Paster,

Edison, Aristotel...

Dobra memorija je neophodni preduslov istraivaa!!!




1


2


3


Imaginacija ili mata predstavlja sposobnost preobraavanja pretstava koje odravaju realnu stvarnost i stvaranje na toj osnovi novih pretstava.

Imaginacija (mata, fantazija) potrebna je kako pesniku ili umetniku tako i nauniku.

Samo shvatanje problema zahteva razvijenu inteligenciju. Savremena psihologija razlikuje prema stepenu usmerenosti reproduktivnu imaginaciju, stvaralaku imaginaciju i matanje.




1


2


3


Imaginacija ili mata predstavlja sposobnost preobraavanja pretstava koje odravaju realnu stvarnost i stvaranje na toj osnovi novih pretstava.

Imaginacija (mata, fantazija) potrebna je kako pesniku ili umetniku tako i nauniku.

Samo shvatanje problema zahteva razvijenu inteligenciju. Savremena psihologija razlikuje prema stepenu usmerenosti reproduktivnu imaginaciju, stvaralaku imaginaciju i matanje.

mod jasnog definisanja pojmova bez nepravilnog proirivanja ili suavanja

mod poimanja, kao sposobnost

odravanja veza i odnosa predmeta ili pojava realnog sveta

mod miljenja uporeivanje analiza sinteza




1


2


3


Retko koji ovek ima sve ove pobrojane osobine nadproseno razvijene. To nije sluaj ni kod vrhunskih naunika-istraivaa.

Dekart je rekao: Upravljati svojim mislima odreenim redom znai podi od najjednostavnijih pojmova koji se najlake upoznaju da bismo se postepeno kao po stepenicama, popeli do najsloenijih znanja.




1


2


3


irina uma je sposobnost obuhvatanja vrlo irokog kruga pitanja

dubina uma (sposobnost da se

pronikne u stvarnu sutinu problema)

samostalnost uma (bez

oslanjanja na gotova reenja ili tua miljenja)

gipkost uma doslednost uma brzina miljenja

OSOBINE ISTRAIVAA



sledei nain:





Genije je strpljenje!!! - Bifon

RAD, STRPLJENJE I ISTRAJNOST

nema nauke, poezije i umetnosti

Edison

99% znojenja i 1% inspiracije to

je GENIJE!!!

Dor Stivenson je 15 godina usavravao svoje lokomotive. Mladima je esto ponavljao jedan savet: inite to to sam ja inio-dokaite svoju izdrljivost.


Karlajleva knjiga

ajkovski: Rad je za mene najvede blago koje se ni sa im ne da uporediti... Nadahnude se raa samo iz rada, i za vreme rada...


Karlajleva knjiga

ajkovski: Rad je za mene najvede blago koje se ni sa im ne da uporediti... Nadahnude se raa samo iz rada, i za vreme rada...

Harvej...


ENTUZIJAZAM

Poziv naunika je neodoljiv zov. Uzalud mu se u krugu roaka i prijatelja moe narediti da duti. Taj glas je jai od svih zemaljskih glasova. To je pre i iznad svega ENTUZIJAZAM sa iskljuivodu koja ne tolerie, to je kontinuitet misli, indeferentnost prema svakoj drugoj misli van ove koja je uvek prisutna i iva, to je velika radost koja se lako ita u oima i koja obuzima oveka kada mu se govori o predmetu njegovih razmatranja, razmiljanja, istraivanja.


ENTUZIJAZAM

POTENJE

PREDUZIMLJIVOST I INICIJATIVA

OSOBINE ISTRAIVAA



sledei nain:




Struni nivo istraivaa, fizika kondicija

Svakako da je osnovni preduslov za istraivanje u odreenoj oblasti, ukupno i specijalizovano znanje i iskustvo istraivaa. Vaan preduslov je i dobro zdravstveno stanje koje je u bliskoj vezi sa fizikom kondicijom




SKUP IDEALNIH OSOBINA ISTRIVAA!!!

Pronalazak i otkride

Otkride postavlja objektivno postojanje ali do tada nepoznatih injenica, prirodnih zakona ili sistema zakona, dok pronalazak znai misaono anticipiranje projekta za novo tehniko ostvarenje (struktura, funkcija ili proces) sa ciljem materijalne realizacije

Bez mate danas niko ne moe da se uzdigne do najvie take u industriji, poslovnom ivotu, finansijama ili na ma kom drugom polju.

Istraivanje i tehniki razvoj

Pod nauno-tehnikim ili samo tehnikim razvojem podrazumevamo primenjeno istraivanje i tehniki razvoj. Tehniki razvoj je plansko i sistematsko stvaranje i usavravanje proizvoda ili procesa.

Nauno tehniki razvoj namede nekoliko polaznih primesa:

tretirati ljudski rad kao glavni uslov za njegov opstanak i razvoj,

rad treba da ima odreeni cilj,

rad treba da bude produktivan,

organizacija rada mora da obezbeuje koordinaciju obima, vremena i resursa,

organizovan, svrsishodan i efektivan rad mora da predstavlja i da zahteva koridenje metoda i sredstava upravljanja koji odgovaraju vremenu kojim se raspolae,

rad mora da bude postavljen u najpogodnijim mogudim uslovima tj. procesi koji su sa njim povezani treba da budu optimizirani.

Predmet i sadraj tehnikih nauka

Nauka je individualna ili organizovana drutvena aktivnost oveka sa dvostrukim ciljem: radi saznanja objektivnih relacija i zakona u prirodi, tehnici, drutvu i u svesti, u

njihovoj sistematskoj i istorijskoj povezanosti U cilju tehnolokog koridenja naunih saznanja za teorijsko i praktino ovladavanje

oveka svojim prirodnim i drutvenim okruenjem kao i samim sobom

Tehnike nauke, kratko reeno, usmerene su na naune aktivnosti u tehnici bilo da se radi o postojedoj tehnici ili na stvaranju nove tehnike.

U novije vreme smatra se da oblast tehnikih nauka obuhvata:

postojede tehnike sisteme,

stvaranje novih tehnikih sistema,

Procese proizvodnje i koridenje tehnikih sistema

Razvoj, proizvodnju i primenu materijala

Predmet i sadraj tehnikih nauka

Oko svakog tehnikog ostvarenja ili tehnikog sistema postoji nekoliko grupa naunih disciplina koje se nalaze u osnovi istraivakorazvojnog rada.

Prvu grupu ine naune discipline koje u osnovi prate grubu podelu tehnikih nauka na dominatne u oblasti konstrukcije, tehnologije i materijala.

Drugu grupu tehnikih nauka ine naune discipline koje ine osnovu posmatrane tehnike oblasti (maine alatke, motori SUS, tekstilne maine...)

Tredu grupu tehnikih nauka ine naune discipline koje su osnova za vie tehnikih oblasti i procesa, kao to su nauka o konstruisanju, tribotehnika, automatsko upravljanje...

etvrtu grupu tehnikih nauka ine fundamentalne ili osnovne discipline koje sadre osnovne teoretske iskaze, kao to su mehanika, termodinamika...

Petu grupu ine nauno tehnike discipline koje se nalaze izmeu prirodnih i drutvenih nauka, kao to su radna psihologija, estetika itd.

Koncipiranje

Teorijska predvianja

Analize

Glavne faze i problemi tehnikog razvoja

Ideje i ciljevi

Projektovanje Konstruisanje

Prorauni, proveravanja, ispitivanja Niv

o p

roje

kto

van

ja

Faze projektovanja

Tehniki razvoj je kreativni rad iji je zadatak da preko neophodne dokumentacije definie proizvod ili proces.

Osnovne faze tehnikog razvoja su:

Koncipiranje

Projektovanje

Konstruisanje i oblikovanje

...je faza tehnikog razvoja u kojoj se prethodno obrauje problem, preteno misaono ili eksperimentalno, kako bi se stvorila osnova za konstruisanje novog tehnikog ostvarenja

...je deo razvoja u kome se utvruje konano izabrani nain rada i oblik, vodedi pri tome rauna o funkciji, na osnovu koga se stie globalni ali potpuni uvid u tehniko ostvarenje

...je deo procesa razvoja u kome se razrauje definitivno u detaljima tehnika dokumentacija na osnovu prethodno i definitivno utvrenih principa rada i oblika u celini.

Glavni problemi tehnikog razvoja

Problemi se nalaze tamo gde su ljudi, pa je pojava problema i problemskih situacija osnovna karakteristika svih drutvenih aktivnosti svih aktivnosti oveka.

Misaona slika

Sistemi iskaza Sistemi iskaza i

zahtevi Sistemi zahteva

zadaci problemi

Problemi odreenja

Problemi projektovanja

Problemi odluivanja

hipoteze, teorije planovi, metode

Opta struktura problema u tehnikim naukama

Glavni problemi tehnikog razvoja

Proces razvoja sastoji se od niza tehnikih koraka kojima se, najoptije reeno, postiu ciljane promene materijala, energije i informacionih tokova. U zavisnosti od problema koji su sadrani u razvoju kao i od vremenskog sleda pojedinih faza razvoja razlikujemo: konstruktivni i tehnoloki razvoj.

Rezultat procesa razvoja jeste tehniki postupak kojim treba da se realizuje novo tehniko ostvarenje. Tipini koraci procesa razvoja su:

Odreivanje relevantnih ulaznih i izlaznih veliina procesa razvoja;

Primena, odnosno otkrivanje prirodnih zakona koji dejstvuju pri pretvaaranju ulaznih u izlazne veliine;

Odreivanje potrebih uslova za koridenje prirodnih zakona u tehnike svrhe

Sraunavanje osnovnih parametara materijala, energije i informacionih tokova pojedinih faza razvoja

Konstruktivni razvoj

Konstruktivni proces razvoja moe da se raslani na tipine parcijalne procese:

odreivanje ulaznih i izlznih veliina za novo tehniko ostvarenje,

pretvaranje ukupnog tehnikog procesa u parcijalne funkcije i njihovo meusobno povezivanje,

ostvarenje principa funkcionisanja koje treba da ispune parcijalne funkcije,

izrada potrebne dokumentacije za tehniku pripremu proizvodnje.

Tehnoloki razvoj

Tehnoloki razvoj je deo ukupnog procesa tehnikog razvoja, kojim se rezultat procesa konstruisanja pretvara u predmetnu proizvodnju. Tipine aktivnosti u tehnolokom razvoju su:

sistematizacija i unifikacija elemenata i sklopova-podsistema prema vrstama i slinosti u redosledu obrade i montae,

optimizacija potrebnih obradnih maina i sistema maina, odnosno koncipiranje novog tehnolokog postupka,

optimalno ukljuivanje radne snage,

Optimalna povezanost u sistemu ovek-maina u proizvodnom procesu.

VREMENSKI SLED

Tok stvaralakog rada u tehnikom razvoju

Na relaciji postavljen zadatak najpovoljnije reenje treba neprestano imati u vidu sledede:

U sutini zadatka sadre se sva moguda reenja Svako pojedinano reenje je kombinacija specifinog dejstva poznatih elemenata Svako reenje ima nedostatka koji se mogu svesti na minimum Reenje sa minimalnim brojem nedostataka je optimalno reenje

Polazedi od unapred navedenih stavova moemo da sagledamo najvanije zakone stvaralakog rada.

VREMENSKI SLED

Na osnovu unapred reenog moemo da sagledamo tok stvaralakog rada u realizaciji novog tehnikog ostvarenja u nabrojanih 5 stupnjeva:

1. Odreujemo sutinu zadatka jer je ona zajednika za sva moguda reenja

2. Kombinujemo mogude elemente prema postavljenom cilju, jer se na taj nain dobijaju sva reenja

3. Odreujemo nedostatke svakog pojedinanog reenja i pokuavamo da smanjimo broj nedostataka ili da umanjimo dejstvo nedostataka

4. Dobijamo reenje sa najmanjim brojem nedostataka

5. Stvaramo dokumentaciju za fiziku realizaciju

Izvori informacija

Za pravilno postavljanje zadatka ili reenje uoenog problema u industrijskom istraivanju i tehnikom razvoju neophodno je raspolagati nizom relevantnih informacija

Literatura

Patenti

Uredbe, propisi, standardi

Prouavanje rada konkurentnih proizvoaa

Prouavanje trita

Prouavanje podataka iz eksploatacije

Prouavanje statistikih podataka o stanovnitvu u pogledu broja, zanimanja i potreba

Prouavanje ideja sopstvenih radnika i slubenika

* Istraivako-razvojne slube 33%

* Marketing i prodaja 26%

* Top menadment 13%

* Kupci 10%

* Ostali 18%

Ideje za nove proizvode daju:

Greke

Greka-odstupanje koje postoji izmeu onoga to je zamiljeno i onoga to je materijalizovano, pri emu polazimo od toga da stvarna pojava nema greaka

POVEZANOST TEHNIKOG RAZVOJA I DRUTVA

Primena uspenog tehnikog reenja ne zavisi samo od toga da li je kreatoru uspelo da zakon prirodnih nauka pretoi u novo tehniko ostvarenje, ved od niza drugih uslova i zahteva.

Stoga je potreban sistemski pristup i nauno zasnovana metoda ocenjivanja naunih rezultata pre nego to doe do njihove praktine primene. Ocenjivanje ili vrednovanje novog tehnikog ostvarenja zasniva se najede na uporeivanju i ocenjivanju odstojanja koje ono ima u odnosu na postojeda reenja, ili postojede stanje.

Pri ocenjivanju novog tehnikog ostvarenja treba uzeti u obzir najmanje sledede grupe faktora:

Tehniki parametri Stepen korisnog dejstva (energetski, ekonomsko-materijalni) u odnosu

na glavnu tehniku funkciju, Pouzdanost, Vek trajanja, Tehnika sigurnost, Stepen iskoridenja materijala, Stepen korisnog dejstva pojedinih sistema, Usaglaenost sa vaedim standardima i propisima, Gabaritne dimenzije, potreban prostor, Iskljuenje nepoeljnih sporednih dejstava.

Ekonomska efektivnost Minimalni trokovi proizvodnje (trokovi materijala i energije,

utroak ive radne snage-produktivnost, potrebe uvoza, trokovi izgradnje ili rekonstrukcije),

Minimalni trokovi eksploatacije (potrebne sirovine i energija, trokovi odravanja).

Specijalna efektivnost Promena sadraja rada (vii stvaralaki udeo, bolje iskoridenje

kvalifikacione strukture zaposlenih, fiziki i psihiki zahtevi, odgovornost, stepen kooperativnosti, trokovi organizacije, zatita na radu),

Uticaji na okruenje (opteredenje okruenja-rasteredenje okruenja od otpadnih proizvoda, estetski zahtevi).

Ekonomski efekti Obezbeenje boljeg trinog poloaja u zemlji i inostranstvu, Skladitenje i reciklaa otpadnih materijala, Dugoroni problemi okruenja. Socijalni efekti, Razvoj novih potreba, Razvoj novih ivotnih navika, promena naina rada i ivota.

Svakako, u zavisnosti od prirode tehnikog ostvarenja (vrste proizvoda ili procesa) zaviside koji od ovih ili dodatnih specijalnih faktora imaju potrebnu teinu u ocenjivanju.

Svako novo tehniko ostvarenje ima podrku u zahtevima koji potiu iz razliitih segmenata drutva i pospeuju njegov razvoj. Sa druge strane ciljevi kojima se tei, esto su u meusobnom konfliktu.

ISTRAIVAKI TIM

Istraivaki tim vredi onoliko koliko vrede istraivai u njemu.

Rukovodilac istraivakog tima treba da je osvedoeni i istaknuti nauni radnik. Njegovo znanje mora da bude pouzdano i iroko. Kada to kaemo, ni u kom sluaju ne mislimo da rukovodilac treba da poznaje bolje svaku oblast od specijaliste za tu oblast. To je nepotrebno i nemogude. Na slici smo prikazali ematski i uslovno intenzitet znanja u funkciji od naunih oblasti koje su uslovno klasifikovane prema sistemu DK.

Intenzitet znanja

R

I1 I2

I3

P

Dok pojedini istraivai specijalisti imaju vrlo visoko specijalizovano znanje u oblastima svoje ue specijalnosti i relativno nisko znanje u ostalim oblastima, poetnik (R) ima u svim posmatranim oblastima dosta ujednaeno i skromno znanje, rukovodilac ima relativno visoko znanje u svim oblastima znanja.

Mlai istraivai vre brzi prodor u pravcu vrlo uske specijalizacije, dok stariji istraivai poto su ved ranije stigli do odreenog nivoa specijalizovanog znanja u daljem periodu rada intenzivnije proiruju svoje znanje u drugim, graninim oblastima a znatno sporije menjaju maksimum intenziteta znanja. Sadruge strane ukupan fond znanja starijih i iskusnijih istraivaa (povrina ispod krive intenziteta znanja) je znatno vedi nego to je to sluaj kod mlaeg istraivaa.

R

I1 I2

I3

P

HVALA NA PANJI !!!

vezbe br.4 istrazivanje

Documents