Kinesko istraivanje

lako razotkriva pomodne dijete, oslanjajui se na vrste i ubedljive dokaze. Jasno i lepo napisana od strane jednog od najuglednijih autoriteta u svetu u pogledu ishrane, knjiga Kinesko istraivanje predstavlja veliku prekretnicu u naem razumevanju zdravlja''. -Neal Barnard, M.D., predsednik Physician's Committee for Responsible Medicine

Najobimnije istraivanje ishrane ikada izvreno i od velikog znaaja ''Kinesko istraivanje predstavlja izuzetno delo. Konano je istaknuti za ishranu, smanjenje teine i dugorono zdravlje naunik za ishranu objasnio istinu o vezi ishrane i zdravlja na nain koji je svima lako razumljiv iznenaujua istina koju svako treba da zna. U Dr T. Kolin Kempbel ovom izuzetnom izdanju, dr Kempbel je za nas, sa svojim sinom Tomom, i Tomas M. Kempbel II izvukao sutinu mudrosti koju je stekao tokom svoje izuzetne karijere. Ako niste sigurni kako da pronaete najzdraviji put za sebe i svoju porodicu, Pohvala Kineskog istraivanja pronaiete dragocene odgovore u Kineskom istraivanju. Nemojte ga propustiti''! ''Ovo istraivanje predstavlja Gran pri epidemiologije'' -Douglas J. Lisle, Ph.D., i Alan Goldhamer, D.C. -New York Times Autori knjige Pleasure Trap: Mastering the Hidden Force That Undermines ''Svi naunici koji se bave ishranom stoje na ramenima T. Kolin Kempbela, Health and Happiness koji je jedan od divova u ovoj oblasti. Ovo je jedna od najznaajnijih knjiga ''Tako puno knjiga o ishrani i zdravlju sadri oprene savete, ali veina ima o ishrani ikada napisanih njeno itanje vam moe spasiti ivot''. jednu stvar zajedniku cilj da neto prodaju. Jedini cilj dr Kempbela i -Dean Ornish, M.D., osniva i predsednik, njegovog sina Toma je istina. Kao istaknuti profesor na Kornel univerzitetu, Preventive Medicine Research Institute dr Kempbel je Ajntajn za ishranu. Kinesko istraivanje je zasnovano na Clinical Professor of Medicine, University of California, San Francisco Autor, Dr. Dean Ornish's Program for Reversing Heart Disease and Love & temeljnim naunim istraivanjima, a ne na nagaanjima kao dijete Zone, Atkins, SugarBusters ili mnoge druge pomodne dijete. Dr Kempbel izlae Survival svoja dugogodinja istraivanja na pristupaan, zanimljiv nain. Proitajte ''Napisana otvoreno, hrabro i jasno, i sa intelektualnom iskrenou i ovu knjigu i znaete zato''. dubokim uvidom, ova ubedljiva knjiga je predodreena da predstavlja -Jeff Nelson, predsednik, VegSource.com jednu od najznaajnijih knjiga decenije. Ako bi se primenilo, Kinesko ''Knjiga Kolina Kempbela predstavlja dirljivu i pounu istoriju borbe koja istraivanje bi nas uvelo u novu eru zaraznog zdravlja. jo uvek traje za razumevanje i objanjavanje vitalne veze izmeu naeg -Hans Diehl, DrHSc, MPH, FACN zdravlja i onog to jedemo. Dr Kempbel poznaje ovaj problem iz prve ruke: Lifestyle Medicine Institute bio je pionir u istraivanju veze izmeu ishrane i raka jo od vremena Autor bestselera i osniva CHIP-a Kineskog istraivanja, NAS izvetaja, Ishrana, hranljivost i rak, i izvetaja ''Kinesko istraivanje Kolina Kempbela predstavlja znaajnu i itljivu knjigu. strunog panela AICR-a, Hrana, ishrana i prevencija raka:globalni pristup. Sa svojim sinom Tomom, govori o istraivanjima veze izmeu ishrane i Zbog toga je u mogunosti da rasvetli svaki aspekt ovog pitanja. AICR oboljenja. Njegovi zakljuci o tetnim posledicama ivotinjskih proteina su danas zastupa prevashodno biljnu ishranu za smanjenje rizika od raka iznenaujui. Podjednako iznenaujue su bile i potekoe na koje je zahvaljujui izuzetnom radu dr Kempbela i nekolicine drugih vizionara koji je otpoeo pre dvadeset i pet godina''. nailazio pri objavljivanju rezultata javnosti. To je pria koju treba uti''. -Marilyn Gentry, predsenik -Robert C. Richardson, Ph.D., Nobel Laureate, F.R. Newman Professor of Physics and Vice Provost (Research), Cornell American Institute for Cancer Research University Sadraj ''Kinesko istraivanje predstavlja najubedljivije dokaze o prevenciji sranih oboljenja, raka i drugih zapadnjakih bolesti pomou ishrane. To je knjiga Uvod kako za ekonomski razvijene zemlje tako i za zemlje koje prolaze kroz brzu Deo I: Kinesko istraivanje ekonomsku tranziciju i promenu naina ivota''. -Junshi Chen, M.D., Senior Research Professor 1. Problemi sa kojima se suoavamo, reenja koja su nam potrebna Institute of Nutrition and Food Safety, 2. Kua od proteina Chinese Center for Disease Control and Prevention 3. Iskljuivanje raka ''Kinesko istraivanje je izuzetno korisna, odlino napisana i veoma 4. Lekcije iz Kine znaajna knjiga. Dr Kempbelov rad je revolucionaran po svom znaaju i spektakularan po svojoj jasnoi. Nauio sam puno toga iz ove hrabre i Deo II: Bolesti izobilja mudre knjige. Ako elite da jedete slaninu i jaja za doruak a da zatim uzimate lekove za sniavanje holesterola, to je vae pravo. Ali ako zaista 5. Slomljena srca elite da preuzmete kontrolu nad svojim zdravljem, proitajte Kinesko 6. Gojaznost istraivanje i uradite to to pre! Ako prihvatite savet ovog izuzetnog vodia, 7. Dijabetes 8. esti tipovi raka: dojke, prostate, debelog creva i rektuma vae telo e vam zahvaljivati svakog dana do kraja vaeg ivota''. 9. Autoimune bolesti -John Robbins, autor knjige 10. Efekti irokog opsega: bolesti kostiju, bubrega, oiju i mozga Diet for a New America and The Food Revolution ''Kinesko istraivanje predstavlja dobro dokumentovanu analizu zabluda savremene ishrane, naina ivota i medicine i kratkoronih pristupa koji esto nisu uspeni. Lekcije iz Kine obezbeuju ubedljive argumente za prihvatanje biljne ishrane radi ouvanja zdravlja i smanjenja rizika od bolesti obilja''. -Sushma Palmer, Ph.D., bivi izvrni direktor Food and Nutrition Board, U.S. National Academy of Sciences ''Svi koji su zabrinuti zbog epidemije gojaznosti, sopstvenog zdravlja i zapanjujuih sredinskih i drutvenih uticaja zapadnjake ishrane mogu pronai mudra i praktina reenja u Kempbelovom Kineskom istraivanju''. -Robert Goodland, Vodei savetnik za ivotnu sredinu The World Bank Group (1978-2001) ''Kinesko istraivanje predstavlja opis izuzetnog istraivanja koje obezbeuje odgovore za kojima su dugo tragali lekari, naunici i itaoci zainteresovani za svoje zdravlje. Zasnovana na temeljnim dugogodinjim istraivanjima, otkriva iznenaujue odgovore na najznaajnija savremena pitanja o ishrani: ta zaista prouzrokuje rak? Kako moemo da produimo ivotni vek? ta e reiti epidemiju gojaznosti? Kinesko istraivanje brzo i Deo III: Vodi za dobru ishranu 11. Pravilna ishrana: Osam principa ishrane i zdravlja 12. Kako da se hranimo Deo IV: Zato dosad niste uli za ovo? 13. Nauka mrana strana 14. Nauni redukcionizam 15. ''Nauka'' industrije 16. Vlada: da li radi u korist naroda? 17. Velika medicina: ije zdravlje oni tite? 18. Istorija se ponavlja Dodatak A Pitanja i odgovori: efekat proteina u eksperimentalnim istraivanjima na pacovima Dodatak B Eksperimentalni dizajn Kineskog istraivanja Dodatak C Veza sa ''vitaminom'' D Odrednice

Uvod Glad javnosti prema informacijama o ishrani nikad ne prestaje da me zapanjuje, ak i nakon celokupnog radnog veka posveenog vrenju eksperimentalnih istraivanja veze ishrane i zdravlja. Knjige o ishrani su prolazni bestseleri. Skoro svaki popularni asopis prua informacije o ishrani, novine redovno iznose lanke a tv i radio programi neprekidno raspravljaju o ishrani i zdravlju. Imajui u vidu lavinu informacija, da li ste uvereni da znate ta treba initi kako biste poboljali zdravlje? Da li treba kupovati hranu koja je oznaena kao organska kako bi se izbeglo izlaganje pesticidima? Da li su sredinske hemikalije prvenstveni uzrok raka? Ili je moda vae zdravlje unapred odreeno genima koje ste nasledili kada ste se rodili? Da li ugljeni hidrati zaista goje? Da li teba brinuti o ukupnoj koliini masti koju jedete, ili samo o zasienim i trans oblicima masnih kiselina? Koje vitamine, ako uopte, treba uzimati? Da li kupujete hranu koja je obogaena dodatnim vlaknima? Da li treba jesti ribu, i, ako treba, koliko esto? Da li e korienje namirnica od soje spreiti oboljenje srca? Pretpostavljam da niste sasvim sigurni u pogledu odgovora na ova pitanja. Ako je tako, onda niste jedini. Iako postoji obilje miljenja i informacija, samo mali broj ljudi zaista zna ta treba initi kako bi se zdravlje poboljalo. To nije zbog toga to istraivanja nisu vrena. Jesu. Znamo izuzetno puno o vezama izmeu ishrane i zdravlja. Meutim, prava nauka je zatrpana gomilom nebitnih ili ak tetnih informacija loom naukom, pomodnim dijetama i propagandom industrije hrane. Ja elim to da promenim. elim da vam pruim novi okvir za razumevanje veze ishrane i zdravlja, okvir koji odstranjuje zabunu, spreava i lei bolesti i omoguava vam da ivite ispunjenijim ivotom. Bio sam u ''sistemu'' skoro pedeset godina, na najviim nivoima, osmiljavajui i vodei velike istraivake projekte, odluujui koja e istraivanja biti finansirana i skupljajui velike koliine naunih istraivanja u nacionalne ekspertske izvetaje. Nakon dugogodinje karijere u istraivanju i formiranju smernica, sada razumem zato su Amerikanci toliko zbunjeni. Kao poreski obveznik koji plaa raun za istraivanja i zdravstenu politiku u Americi, zasluujete da znate da su mnoge opte poznate stvari koje su vam reene o hrani, zdravlju i bolestima pogrene: Sintetike hemikalije u ivotnoj sredini i u vaoj hrani, koliko god da su problematine, ne predstavljaju glavni uzrok raka. Geni koje nasleujete od roditelja ne predstavljaju najznaajnije faktore u odreivanju toga da li ete podlei nekom od deset vodeih uzroka smrti. Nada da e genetska istraivanja jednom dovesti do otkria lekova za bolesti zanemaruje daleko monija reenja koja se mogu primeniti ve danas. Preterano kontrolisanje unosa svakog hranljivog sastojka, kao to su ugljeni hidrati, masti, holesterol ili omega-3 masne kiseline, nee dovesti do dugoronog zdravlja. Vitamini i dodaci ishrani vam ne pruaju dugoronu zatitu od bolesti. Lekovi i hirurgija ne lee bolesti koje ubijaju najvei broj Amerikanaca. Va lekar najverovatnije ne zna ta je potrebno da inite kako biste bili to je mogue zdraviji. Predlaem nita manje nego da ponovo iznesemo definiciju zdrave ishrane. Provokativni rezultati mojih biohemijskih istraivanja vrenih tokom etiri decenije, ukljuujui nalaze dvadesetsedmogodinjeg laboratorijskog programa (koji su finansirale najuglednije agencije) dokazuju da pravilna ishrana moe da vam spase ivot. Neu od vas traiti da verujete zakljucima zasnovanim na mojim linim opaanjima, kako to ine neki popularni autori. U ovoj knjizi je dato oko 750 odrednica, pri emu najvei broj predstavlja primarne izvore informacija, ukljuujui na stotine objavljenih naunih radova drugih istraivaa koji ukazuju na put ka smanjenju broja sluajeva raka, sranih bolesti, logova, gojaznosti, dijabetesa, autoimunih bolesti, osteoporoze, Alchajmerove bolesti, kamena u bubregu i slepila. Neki od nalaza, objavljenih u najuglednijim naunim asopisima, pokazuju da: Promena ishrane moe da omogui dijabetiarima da prestanu sa upotrebom lekova. Srane bolesti se mogu preokrenuti prosto ishranom. Rak dojke je povezan sa nivoom enskih hormona u krvi, koji je odreen hranom koju jedemo. Upotreba mlenih proizvoda moe da povea rizik od raka prostate. Antioksidansi, koji se nalaze u vou i povru, su povezani sa boljim mentalnim sposobnostima u starosti. Stvaranje kamena u bubregu moe se spreiti zdravom ishranom. Dijabetes tipa I, jedno od najrazornijih oboljenja koje se moe javiti kod dece, pouzdano je povezan sa praksom hranjenja odojeta.

Ovi nalazi pokazuju da dobra ishrana predstavlja najmonije oruje koje posedujemo protiv bolesti. Razumevanje ovih naunih dokaza nije jedino znaajno radi poboljanja zdravlja, jer se ono na ta oni ukazuju tie celokupnog drutva. Mi moramo da znamo zato dezinformacije dominiraju naim drutvom i zato tako puno greimo u nainu na koji istraujemo ishranu i bolesti, i na koji promoviemo zdravlje i leimo bolesti. Po bilo kakvom nainu procenjivanja, zdravlje Amerikanaca opada. Na zdravstvenu negu troimo daleko vie, po glavi stanovnika, od bilo kog drugog drutva u svetu, a ipak je dve treine Amerikanaca gojazno, a preko 15 miliona Amerikanaca ima dijabetes, i ova cifra se brzo poveava. Oboljevamo od sranih bolesti podjednako kao i pre trideset godina, a Rat protiv raka, pokrenut 1970-ih, je postao tuan promaaj. Polovina Amerikanaca ima nekakav zdravstveni problem koji zahteva uzimanje lekova svake sedmice, a preko 100 miliona Amerikanaca ima povien holesterol. Da bi stvari bile gore, vodimo nau omladinu putem ka bolesti sve ranije u njihovim ivotima. Jedna treina mladih u ovoj zemlji je gojazna ili izloena riziku da postane gojazna. U sve veem broju postaju plen dijabetesa koji se ranije javljao samo kod odraslih, i ti mladi ljudi sada uzimaju vie lekova nego ikad pre. Svi ovi problemi se svode na tri stvari: doruak, ruak i veeru. Pre vie od etrdeset godina, na poetku moje karijere, nikada ne bih pretpostavio da je hrana tako blisko povezana sa zdravstvenim problemima. Dugo uopte nisam razmiljao koju hranu je najbolje jesti. Jednostavno sam jeo to i svi ostali: ono za ta mi je reeno da predstavlja dobru hranu. Svi mi jedemo ono to je ukusno ili pogodno ili ono to su nas roditelji nauili da volimo. Veina nas ivi unutar kulturalnih okvira koji definiu na odabir hrane i nae navike. Isto je bilo i sa mnom. Odrastao sam na farmi krava gde je mleko bilo sutinsko za na opstanak. U koli nam je reeno da je kravlje mleko inilo kosti i zube snanim i zdravim. To je bila najbolja prirodna hrana. Na naoj farmi smo proizvodili najvei deo nae hrane u bati ili na panjacima za stoku. Ja sam bio prvi iz nae porodice koji je otiao na koled. Iao sam na uvod u veterinu na Pen Stejtu a zatim godinu dana na veterinu na Univerzitetu u Dordiji kada me je Univerzitet Kornel prizvao stipendijom za postdiplomsko prouavanje ''ivotinjske ishrane''. Preao sam, delom zato to bi mi plaali da idem u kolu umesto da ja plaam njima. Tu sam uradio doktorat. Bio sam poslednji postdiplomac profesora Klajva Mek Keja, profesora sa Kornela poznatog po produivanju ivota pacovima hranei ih sa daleko manje hrane nego to bi normalno jeli. Moje doktorsko istraivanje je bilo posveeno pronalaenju boljih naina da nateramo krave i ovce da rastu bre. Pokuavao sam da poboljam nau sposobnost da proizvodimo ivotinjske proteine, temelj onoga za ta mi je reeno da predstavlja ''dobru ishranu''. Bio sam na tragu da podstiem bolje zdravlje zastupajui korienje vee koliine mesa, mleka i jaja. To je bio oigledan nastavak mog sopstvenog ivota na farmi i bio sam srean u uverenju da je amerika ishrana bila najbolja na svetu. Tokom ovih godina formiranja, nailazio sam na iznova ponavljanu temu: navodno smo jeli pravu hranu, naroito obilje visoko kvalitetnih ivotinjskih proteina. Najvei deo moje rane karijere je protekao radei sa dve najotrovnije hemikalije ikada otkrivene, dioksinom i aflatoksinom. Prvobitno sam radio na MIT-u, gde mi je zadata zagonetka pomora pilia. Milioni pilia su umirali od nepoznate otrovne hemikalije u njihovoj hrani, a ja sam bio zaduen da izdvojim i odredim strukturu ove hemikalije. Nakon dve i po godine, pomogao sam u otkriu dioksina, moda najotrovnije hemikalije ikada pronaene. Ova hemikalija je od tada dosta spominjana, naroito jer je predstavljala deo herbicida 2,4,5-T, ili Agensa oran, korienog za izazivanje opadanja lia u umama tokom Vijetnamskog rata. Nakon naputanja MIT-a i preuzimanja mesta na fakultetu Virginia Tek, poeo sam da koordiniem tehniku pomo za nacionalni projekat rada sa neuhranjenom decom na Filipinima. Deo projekta se pretvorio u istraivanje neobino velikog broja sluajeva raka jetre, koji obino predstavlja bolest odraslih, kod filipinske dece. Smatralo se da je veliko unoenje aflatoksina, toksina bui koja se nalazi u kikirikiju i kukuruzu, izazivalo problem. Aflatoksin je prozvan jednim od najmonijih ikada otkrivenih kancerogena. Deset godina je na prvenstveni cilj na Filipinima bio da poboljamo deju ishranu meu siromanima, projekat koji je finansirala amerika Agencija za meunarodni razvoj. Vremenom smo uspostavili 110 obrazovnih centara za nutricionu ''samopomo'' irom zemlje. Cilj ovih napora na Filipinima je bio jednostavan: postarati se da deca dobijaju to je vie proteina mogue. Vladalo je miljenje da je veliki deo problema deje neuhranjenosti u svetu izazvan nedostatkom proteina, naroito ivotinjskog porekla. Univerziteti i vlade irom sveta su radili na prevazilaenju opaenog ''proteinskog jaza'' u svetu u razvoju. Meutim, tokom ovog projekta sam otkrio mranu tajnu. Deca koja su bila na ishrani sa najvie proteina su imala najvie ansi da dobiju rak jetre! To su bila deca iz najbogatijih porodica. Zatim sam zapazio istraivaki izvetaj iz Indije koji je sadravao neke veoma provokativne, znaajne nalaze. Indijsko istraivanje je prouavalo dve grupe pacova. Na jednoj grupi su primenili aflatoksin koji izaziva rak, a

2

zatim je hranili ishranom koja je sadrala 20% proteina, nivo koji je blizak nivou mnogih od nas na zapadu. Na drugoj grupi su primenili istu koliinu aflatoksina, ali je ishrana sadrala samo 5% proteina. Bilo je neverovatno da su kod svih ivotinja koje su bile na ishrani sa 20% proteina pronaeni dokazi raka jetre, a da su sve ivotinje na ishrani sa 5% proteina izbegle rak. Rezultat je iznosio 100 prema 0, ne ostavljajui mesta za sumnju da je ishrana imala prevagu nad hemijskim kancerogenima, ak i veoma monim kancerogenima, u kontroli raka. Ova informacija je bila u suprotnosti sa svim to sam do tada uio. Bilo je jeretiki rei da belanevine nisu bile zdrave, a kamoli rei da su podsticale rak. To je bio odluujui trenutak u mojoj karijeri. Istraivanje tako provokativnog pitanja tako rano u karijeri nije predstavljalo veoma mudar izbor. Samo dovoenje u pitanje proteina i ivotinjskih namirnica bi me izloilo riziku da me oznae za jeretika, ak i ako bi prolo test ''dobre nauke''. Meutim, nikad nisam bio za potovanje smernica samo radi potovanja smernica. Kada sam prvi put nauio da navodim tim konja ili gonim stoku, da lovim ivotinje, da pecam na naem potoku ili da radim u polju, prihvatio sam da je nezavisno miljenje bilo sastavni deo posla. Moralo je da bude. Nailaenje problema na polju je znailo da moram da smislim ta sledee da uinim. To je bila velika uionica, to vam moe rei svako ko je odrastao na farmi. Taj oseaj nezavisnosti je ostao sa mnom do danas. Tako sam, suoen sa problemom, odluio da zaponem detaljan laboratorijski program koji bi istraivao ulogu ishrane, naroito proteina, u razvoju raka. Moji saradnici i ja smo bili obazrivi pri postavljanju svojih hipoteza, strogi u metodologiji i konzervativni u tumaenju nalaza. Odabrao sam da vrim ovo istraivanje na najosnovnijem nivou nauke, prouavajui biohemijske detalje obrazovanja raka. Bilo je vano razumeti ne samo da li ve i kako bi proteini mogli da podstiu rak. To je predstavljalo najbolji izbor. Paljivo sledei pravila dobre nauke, mogao sam da prouavam provokativnu temu a da ne izazovem negativne reakcije koje se javljaju pri radikalnim idejama. Vremenom je ovo istraivanje postalo lepo finansirano tokom dvadeset i sedam godina preko najpoznatijih i najkonkurentnijih izvora (uglavnom Nacionalni zdravstveni institut (National Institute of Health, NIH), Ameriko udruenje za rak i Ameriki institut za prouavanje raka). Nai rezultati su zatim pregledani (po drugi put) radi objavljivanja u mnogim od najboljih naunih asopisa. Ono to smo pronali bilo je okantno. Ishrana sa malo proteina je inhibirala inicijaciju raka aflatoksinom, bez obzira koliko je ovog kancerogena davano ivotinjama. Nakon zavretka inicijacije raka, ishrana sa malo proteina je takoe dramatino blokirala naredni rast raka. Drugim reima, efekti ove veoma kancerogene hemikalije u izazivanju raka su poniteni ishranom sa malo proteina. U stvari, koliina proteina u ishrani se u svom efektu pokazala toliko monom da smo mogli da ukljuujemo i iskljuujemo rast raka jednostavnom promenom koliine unesenih proteina. tavie, koriene koliine proteina su bile one koje mi ljudi redovno koristimo. Nismo koristili neobino visoke nivoe, koji se esto koriste pri prouavanju kancerogena. Ali to nije sve. Utvrdili smo da nisu svi proteini imali isti efekat. Koji protein je dosledno i snano podsticao rak? Kazein, koji sainjava 87% proteina kravljeg mleka, je podsticao sve stupnjeve razvoja raka. Koja vrsta proteina nije podsticala rak, ak i pri visokom nivou unosa? Bezbedni proteini su bili iz biljaka, ukljuujui penicu i soju. Ovakva slika situacije poela je da dovodi u pitanje a zatim i da razara neke od mojih najdragocenijih stavova. Ova eksperimentalna istraivanja na ivotinjama se nisu tu zavrila. Nastavio sam vodei najobimnije istraivanje ishrane, naina ivota i bolesti koje je ikada sprovedeno u istoriji biomedicinskih istraivanja. To je bio masivni poduhvat na kome su zdrueno radili univerziteti Kornel, Oksford i Kineska akademija preventivne medicine. asopis New York Times ga je imenovao ''Gran pri epidemiologije''. Ovaj projekat je pratio irok opseg bolesti, ishrane i faktora naina ivota u ruralnoj Kini i, skorije, u Tajvanu. Poznatiji kao Kinesko istraivanje ovaj projekat je vremenom ustanovio vie od 8.000 statistiki znaajnih veza izmeu razliitih faktora ishrane i oboljenja! Ono to je uinilo ovaj projekat naroito upeatljivim je da je, meu brojnim vezama ishrane i bolesti, toliko njih ukazivalo na isti nalaz: ljudi koji su jeli najvie namirnica ivotinjskog porekla imali su najvei broj sluajeva hroninih bolesti. ak je i relativno mali unos namirnica ivotinjskog porekla bio povezan sa tetnim efektima. Ljudi koji su jeli najvie biljnih namirnica su bili najzdraviji i teili izbegavanju hroninih bolesti. Ovi rezultati se ne mogu zanemariti. Od prvobitnih eksperimentalnih istraivanja na ivotinjama po pitanju efekata ivotinjskih proteina do masivnog istraivanja na ljudima o obrascima ishrane, nalazi su bili dosledni. Zdravstvene posledice korienja ivotinjskih ili biljnih namirnica su bile upeatljivo drugaije. Nisam mogao da (i nisam) stanem na nalazima naih istraivanja na ivotinjama i naeg obimnog istraivanja na ljudima u Kini, bez obzira koliko su bili impresivni. Traio sam nalaze drugih istraivaa i lekara. Nalazi ovih osoba su bili meu najuzbudljivijim nalazima u poslednjih pedeset godina. Ovi nalazi sadraj 2. dela ove knjige pokazuju da se tok sranih oboljenja, dijabetesa i gojaznost mogu preokrenuti zdravom ishranom. Druga istraivanja ukazuju da su razliiti oblici raka, autoimune bolesti,

zdravlje kostiju, zdravlje bubrega, vid i modani poremeaji ubedljivo pod uticajem ishrane. Najvanije je da je u svim sluajevima ishrana za koju se iznova pokazivalo da preokree i/ili spreava bolesti ista biljna ishrana za koju sam i ja u svojim laboratorijskim istraivanjima i Kineskom istraivanju utvrdio da podstie optimalno zdravlje. Nalazi su dosledni. Pa ipak, uprkos moi ovih informacija, uprkos nadi koju stvara i uprkos hitnoj potrebi za razumevanjem ishrane i zdravlja, ljudi su jo uvek zbunjeni. Imam prijatelje sa sranim oboljenjem koji su potiteni i obeshrabreni time to su preputeni na milost i nemilost onome za ta smatraju da je neizbena bolest. Razgovarao sam sa enama koje su toliko uasnute od raka dojke da ele da im se dojke, ak i dojke njihovih erki, hirurki uklone, kao da je to jedini nain za smanjenje rizika. Tako veliki broj ljudi koje sam susreo je naveden putem bolesti, oajanja i zbunjenosti po pitanju svog zdravlja i onoga to mogu da uine da ga sauvaju. Amerikanci su zbunjeni, a rei u vam i zato. Odgovor, o kome se govori u IV delu, je u vezi sa nainom na koji se informacije o zdravlju stvaraju i prenose i onim ko kontrolie takve aktivnosti. Poto sam toliko dugo bio iza scene prikupljajui informacije o zdravlju, video sam ta se zaista odigrava i spreman sam da saoptim svetu ta nije u redu sa sistemom. Razlike izmeu vlade, industrije, nauke i medicine su postale zamagljene i nejasne. Razlike izmeu ostvarivanja profita i podsticanja zdravlja su postale zamagljene. Problemi sa sistemom nisu u obliku korupcije u holivudskom stilu. Problemi su daleko prefinjeniji, a ipak mnogo opasniji. Rezultat toga je masivna koliina dezinformacija, za koje proseni ameriki potroai plaaju dva puta. Obezbeuju poreski novac za sprovoenje istraivanja, a zatim obezbeuju novac za svoju zdravstvenu negu za leenje svojih u velikoj meri spreivih oboljenja. Ova pria, koja poinje mojim linim iskustvom a kulminira novim razumevanjem ishrane i zdravlja, predstavlja predmet ove knjige. Pre est godina sam na Univerzitetu Kornel, organizovao i predavao novi izborni predmet zvan vegetarijanska ishrana. To je bio prvi takav predmet na nekom amerikom univerzitetu i bio je uspeniji nego to sam mogao da zamislim. Predmet se bavi vrednou zdravlja i biljnom ishranom zasnovanom na biljkama. Nakon to sam proveo odreeno vreme na MITu i Virdinija Teku, a zatim se vratio na Kornel pre trideset godina, dobio sam zadatak da ugradim koncepte i principe hemije, biohemije, psihologije i toksikologije u vii kurs o ishrani. Nakon etiri decenije naunog istraivanja, obrazovanja i zadavanja smernica na najviim nivoima drutva, oseam da sada mogu da na pravi nain ugradim ove discipline u doslednu priu. To sam uinio i za moj novi kurs, i mnogi moji studenti mi govore da su im se do kraja semestra ivoti promenili na bolje. To elim da uinim za vas; nadam se da e i va ivot biti promenjen na bolje. Deo I Kinesko istraivanje 1 Problemi sa kojima se suoavamo, reenja koja su nam potrebna ''kako onaj koji ne zna nita o hrani moe da razume bolesti oveka?'' - Hipokrat, otac medicine (460-357 godina pre Hrista) Jednog zlatnog jutra 1946. godine, kada je leto bilo pri kraju a jesen elela da ga zameni, sve to se na mojoj farmi moglo uti bila je tiina. Nije bilo buke automobila koji prolaze ili aviona koji bruje nad glavama. Samo tiina. Naravno, ula se pesma ptica, i krave, i petlovi koji bi se oglasili u harmoniji, ali su ovi zvuci samo ispunjavali tiinu, mir. Nalazei se na drugom spratu naeg ambara, uz ogromna smea vrata koja su otvorena doputala suncu da prodre unutra, bio sam srean dvanaestogodinjak. Upravo sam zavrio obilan seoski doruak u vidu jaja, slanine, kobasice, prenih krompira i unke uz par aa punomasnog mleka. Moja mama je pripremila izvanredan obrok. Apetit mi je rastao od 4:30 ujutru, kada sam ustao da pomuzem krave sa ocem Tomom i bratom Dekom. Moj otac, tada 45 godina star, je stajao sa mnom na tihom suncu. Otvorio je dak od 20 kg sa semenom lucerke, prosuo sitno semenje na drveni pod ambara ispred nas a zatim otvorio kutiju u kojoj se nalazio crni prah. Prah je, objasnio je, predstavljao bakterije koje e pomoi lucerki da raste. One e se prikaiti za semenje i postati deo korena rastue biljke tokom njenog ivota. Sa samo dve godine formalnog obrazovanja, moj otac je bio ponosan to zna da bakterije pomau lucerki da pretvara azot iz vazduha u proteine. Proteini, objasnio je, su dobri za krave koje e ih jesti. Zbog toga je na posao tog jutra bio da meamo bakterije i seme lucerke pre sadnje. Uvek radoznao, pitao sam oca zato je to delovalo i kako. Njemu je bilo drago da objasni, a meni da ujem. Ovo je bilo vano saznanje za deaka sa farme. Sedamnaest godina kasnije, 1963. godine, moj otac je doiveo svoj prvi infarkt. Imao je 61 godinu. Sa 70 godina, umro je od drugog masivnog infarkta. Bio sam potresen. Moj otac, koji je tako dugo bio sa nama na mirnoj farmi, uei nas stvarima koje su mi i danas dragocene, vie nije bio tu.

3

Sada, nakon vie decenija eksperimentalnog istraivanja veze ishrane i zdravlja, znam da se bolest koja je ubila mog oca, moe spreiti, pa ak i preokrenuti. Zdravlje arterija i srca mogue je ostvariti bez operacija koje ugroavaju ivot i bez potencijalno smrtonosnih lekova. Uvideo sam da se to moe ostvariti jednostavno izborom prave hrane. Ovo je pria o tome kako hrana moe da promeni nae ivote. Proveo sam karijeru u istraivanju i predavanju reavajui sloenu misteriju zato zdravlje izmie nekima a istrajava kod drugih, i sada znam da hrana prvenstveno odreuje ishod. Informacije nisu mogle da stignu u bolje vreme. Na sistem zdravstvene nege je preskup, ne obuhvata prevelik broj ljudi i ne promovie zdravlje i ne spreava bolesti. Tomovi knjiga su napisani o tome kako bi se problemi mogli reiti, ali je napredak bio bolno spor. Bolest, bilo ko?

povien krvni pritisak, log i oboljenje srca. Kao i ja, nesumnjivo ste poznavali nekog ko je umro od srane bolesti. Ali od smrti mog oca od sranog napada pre vie od trideset godina, ustanovljena je velika koliina informacija u vezi sa razumevanjem ove bolesti. Najdramatiniji novi nalazi su da se srano oboljenje moe spreiti i ak preokrenuti zdravom 9,10 ishranom. Ljudi koji ne mogu da vre najosnovnije fizike aktivnosti zbog tekog oblika angine mogu da pronau nov ivot jednostavnom promenom svoje ishrane. Prihvatajui ove revolucionarne informacije, kolektivno bismo mogli da pobedimo najopasniju bolest u ovoj zemlji. Ups... Nismo eleli da se to desi! Sve vei broj Amerikanaca oboljeva od hroninih bolesti, pri emu se nadamo da e nae bolnice i doktori uiniti sve to mogu da nam pomognu. Na alost, i novine i sudovi su puni pria i sluajeva koji nam kau da je neodgovarajua zdravstvena nega postala norma. Jedan od najuglednijih predstavnika medicinske zajednice, asopis Journal of the American Medical Association (JAMA), sadrao je nedavni lanak dr Barbare Starfild (Barbara Starfield), koji navodi da greka lekara, pogreni lekovi i negativne posledice lekova ili operacije ubijaju 225.400 ljudi 11 godinje (grafikon 1,5). To ini na sistem zdravstvene nege treim vodeim uzrokom smrti u Sjedinjenim Dravama, odmah posle raka i 12 sranih oboljenja (grafikon 1,4).

8

Ako ste mukarac u ovoj zemlji, Ameriko udruenje za borbu protiv raka navodi da ansa da ete dobiti rak iznosi 47%. Ako ste ena, prolazite malo bolje, ali je i dalje ansa da ete u nekom trenutku u ivotu dobiti rak itavih 38%.1 Stope pri kojima umiremo od raka su meu najviim u svetu, a situacija je sve gora (grafikon 1,1). Uprkos trideset godina izuzetno finansiranog Rata protiv raka, ostvaren je mali napredak. Suprotno onome u ta mnogi veruju, rak ne predstavlja prirodan dogaaj. Usvajanje zdrave ishrane i naina ivota moe da sprei pojavu veine 12 sluajeva raka u Sjedinjenim Dravama. Starost treba da bude prijatna i Grafikon 1,4: vodei uzroci smrti mirna. Uzrok smrti, broj smrtnih sluajeva 11 Srana oboljenja, rak (maligne neoplazme), medicinska nega , log 1 Grafikon 1,1: Stope smrtnosti od raka (na 100.000 ljudi) (cerebrovaskularno oboljenje), hronina oboljenja donjih disajnih puteva, nesreni sluajevi, dijabetes melitus, grip i upala plua, Alchajmerova Mukarci, ene bolest Meutim, rak je samo deo vee slike oboljenja i smrti u Americi. 11 Posmatrajui ostalo, uoavamo opti obrazac slabog zdravlja. Na primer, Grafikon 1,5: Smrt zdravstvenom negom ubrzano postajemo najtei ljudi na planeti. Gojazni Amerikanci sada Broj Amerikanaca godinje koji umire od: 13 14 znaajno brojno nadmauju one koji odravaju zdravu teinu. Kao to je Davanje pogrenih lekova , nepotrebna operacija , druge spreive greke 11 11 15 prikazano na grafikonu 1,2, nae stope gojaznosti su tokom poslednjih u bolnicama , infekcije dobijene u bolnicama , tetni efekti lekova 2 nekoliko decenija znaajno porasle. Poslednju i najveu kategoriju smrtnih sluajeva u ovoj grupi predstavljaju 2 Grafikon 1,2: Procenat gojazne populacije pacijenti smeteni u bolnicama koji umiru od ''kodljivih, nenameravanih i 15 16 neeljenih efekata lekova'', koji se javljaju pri normalnim dozama. ak i Po Nacionalnom centru za zdravstvenu statistiku, u ovoj zemlji je skoro uz korienje odobrenih lekova i pravilne procedure upotrebe lekova, vie 3 treina odraslih osoba starijih od dvadeset godina gojazna! Osoba se od sto hiljada ljudi umre svake godine od neeljenih reakcija na ''lek'' koji 15 smatra gojaznom ako joj je teina za treinu ili vie vea od zdrave teine. navodno treba da popravi zdravlje. Ovaj isti izvetaj, koji je saeo i 3 Slini zabrinjavajui trendovi se javljaju kod dece stare i samo dve godine. analizirao 39 zasebnih studija, utvrdio je da je skoro 7% (1 od 15), od svih pacijenata smetenih u bolnicama iskusilo ozbiljne kodljive reakcije na lekove, koje ''zahtevaju smetanje u bolnicu, produen boravak u bolnici, i Grafikon 1,3: ta se podrazumeva pod gojaznim (oba pola)? 15 izazivaju invalidnost ili prouzrokuju smrt''. Ovo su ljudi koji su uzimali Visina, Viak kilograma lekove tano onako kako im je zadato. U ovaj broj nisu ukljuene na Meutim, rak i gojaznost nisu jedine epidemije koje bacaju senku nad desetine hiljada ljudi koji pate od nepravilnog davanja i korienja ovih amerikim zdravljem. Broj sluajeva dijabetesa se takoe poveao u lekova. Ne ukljuuje ni tetne efekte lekova koji su navedeni kao ''mogui'' nevienim srazmerama. Sada jedan od trinaest Amerikanaca ima efekti, ili lekove koji ne ostvaruju cilj koji im je namenjen. Drugim reima, 15 dijabetes, i taj odnos nastavlja da raste. Ako ne naglasimo znaaj ishrane, jedan od petnaest predstavlja konzervativnu cifru. jo milioni Amerikanaca e neznajui razviti dijabetes i patiti od njegovih Da je ishrana bolje shvaena, a prevencija i prirodno leenje prihvaenije u posledica, ukljuujui slepilo, amputaciju udova, kardiovaskularne bolesti, medicinskoj zajednici, ne bismo stavljali toliko puno otrovnih, potencijalno oboljenje bubrega i preranu smrt. Uprkos ovome, restorani brze hrane koji smrtonosnih lekova u naa tela u poslednjem stupnju bolesti. Ne bismo posluuju hranu bez dovoljno hranljivih materija sada postoje u skoro izbezumljeno tragali za novim lekovima koji ublauju simptome ali esto ne 4 svakom gradu. Jedemo vie nego ikad i brzina je preuzela mesto kvaliteta. ine nita u reavanju osnovnih uzroka bolesti. Ne bismo troili novac to vie vremena provodimo gledajui TV, igrajui video igrice i koristei razvijajui, patentirajui i komercijalizujui ''magine'' lekove koji esto prouzrokuju dodatne zdravstvene probleme. Trenutno postojei sistem nije kompjuter, sve smo manje fiziki aktivni. Dijabetes i gojaznost predstavljaju samo simptome opteg loeg zdravlja. ostvario svoje obeanje. Vreme je da usmerimo nae razmiljanje prema Ove bolesti retko postoje izolovano od drugih oboljenja i esto ukazuju na irem gleditu na zdravlje, koje bi ukljuivalo pravilno razumevanje i dublje, ozbiljnije zdravstvene probleme, kao to su srane bolesti, rak i upotrebu dobre ishrane. log. Dve meu najvie zabrinjavajuim statistikama pokazuju da se Kad pogledam unazad na ono to sam nauio, zaprepaen sam da su dijabetes meu ljudima do trideset godina starosti poveao za 70% za okolnosti koje orkuuju nain na koji Amerikanci umiru esto nepotrebno manje od deset godina, a procenat gojaznih ljudi se skoro udvostruio za rane, bolne i skupe. poslednjih trideset godina. Takav neverovatno brz porast ovih ''signalnih'' bolesti kod amerike populacije mladih ljudi do ljudi srednjih godina Skupocen grob predvia zdravstvenu katastrofu u narednim decenijama. Ovo moe postati neizdriv teret zdravstvenom sistemu koji je ve optereen na bezbroj Plaamo vie za nau zdravstvenu negu od bilo koje druge zemlje u svetu (grafikon 1,6). naina. Potroili smo preko bilion dolara na zdravstvenu negu 1997. godine.17 U Tabela (str. 15): Statistika dijabetesa stvari, trokovi naeg ''zdravlja'' su se toliko otrgnuli kontroli da je uprava 5 Procenat porasta broja sluajeva od 1990. do 1998. godine : za finansiranje zdravstvene nege predvidela da e na sistem kotati 16 17 Starost 30-39 godina (70%), starost 40-49 godina (40%), starost 50-59 biliona dolara do 2030. godine. Trokovi su neprestano nadmaivali inflaciju da sada na zdravstvenu negu godina (31%) 5 troimo jedan od svakih sedam dolara koje ekonomija proizvede (grafikon Procenat dijabetiara koji nisu svesni svoje bolesti : 34% 6 Posledice dijabetesa : srana bolest i log; slepilo; oboljenje bubrega; 1,7). Suoeni smo sa porastom trokova od skoro 300%, kao procenat od GDP-a, za manje od etrdeset godina! ta se kupuje za to dodatno poremeaj nervnog sistema; bolesti zuba; amputacija udova 7 finansiranje? Da li to dovodi do zdravlja? Kaem ne, a mnogi ozbiljni Godinji ekonomski trokovi uzrokovani dijabetesom : $98 milijardi naunici se slau sa mnom. Meutim, najvei ubica u naoj kulturi nisu gojaznost, dijabetes ili rak, ve Nedavno je zdravstveni status dvanaest zemalja ukljuujui SAD, Kanadu, srane bolesti. Srane bolesti e ubiti jednog od svaka tri Amerikanca. Po Australiju i nekoliko zapadnoevopskih zemalja poreen na osnovu 19 Amerikom udruenju za bolesti srca, preko 60 miliona Amerikanaca esnaest razliitih pokazatelja efikasnosti zdravstvene nege. Druge trenutno pati od nekog oblika kardiovaskularnog oboljenja, ukljuujui zemlje troe, u proseku, samo oko polovine od onoga to SAD troi po

4

glavi stanovnika na zdravstvenu negu. Zar nije prema tome razumno da oekujemo da je na sistem rangiran bolje od njihovih? Na alost, od ovih 11 dvanaest zemalja, sistem Sjedinjenih Drava je stalno meu najgorima. U zasebnoj analizi, Svetska zdravstvena organizacija je stavila Sjedinjene Drave na 37. mesto u svetu u pogledu uspenosti sistema zdravstvene 20 nege. Na sistem zdravstvene nege oigledno nije najbolji na svetu, iako troimo daleko najvie novca na njega. Grafikon 1,6: Trokovi zdravstvene nege po osobi, 1997. godine $ USA SAD, Nemaka, Kanada, Francuska, Japan, Velika Britanija, Koreja Grafikon 1,7: Procenat GDP-a u SAD potroen na zdravstvenu negu.17

17,18

U Sjedinjenim Dravama su doktorske odluke u pogledu leenja preesto zasnovane na novcu, a ne na zdravlju. Posledice nemanja zdravstvenog osiguranja, pretpostavljam, nikada nisu bile gore, i priblino 44 miliona 21 Amerikanaca je neosigurano. Meni je neprihvatljivo da troimo vie novca na zdravstvenu negu od bilo koje druge zemlje na ovoj planeti, a da jo uvek imamo na desetine miliona ljudi bez pristupa osnovnoj nezi. Sa tri stanovita preovladavanje bolesti, efikasnost medicinske nege i ekonomija imamo medicinski sistem u ozbiljnim problemima. Ali ova tema se ne zavrava jednostavnim nabrajanjem cifara i statistika. Mnogi od nas su potroili puno vremena u bolnicama posmatrajui voljene kako podleu bolesti. Moda ste i sami bili pacijent, i iz prve ruke znate koliko slabo na sistem ponekada funkcionie. Zar nije paradoksalno da nas sistem koji bi trebalo da nas lei preesto povreuje? Rad na smanjenju zbunjenosti Ameriki narod treba da zna istinu. Oni moraju da znaju ta smo otkrili pri naim istraivanjima. Ljudi moraju da znaju zato smo nepotrebno bolesni, zato previe nas umire rano uprkos milijardi potroenih na istraivanja. Ironino je da je reenje jednostavno i jeftino. Odgovor na ameriku zdravstvenu krizu je hrana koju svako od nas odabire svakog dana. To je tako jednostavno. Iako mnogi od nas smatraju da smo dobro informisani o ishrani, nismo. Skloni smo da pratimo jednu pomodnu dijetu za drugom. Preziremo zasiene masne kiseline, maslac ili ugljene hidrate, a zatim prisvajamo vitamin E, dodatke kalcijuma, aspirin ili cink i koncentriemo nau energiju i napore na krajnje specifine sastojke hrane, kao da e nam to otkriti tajne zdravlja. Preesto, moda nadmauje injenice. Moda se seate proteinske ishrane koja je bila u modi u zemlji krajem 1970-ih. Obeavala je da moete da smrate zamenjujui pravu hranu proteinskim napicima. Za veoma kratko vreme, skoro ezdeset ena je umrlo od ove ishrane. Nedavno su milioni ljudi usvojili dijetu sa puno proteina i masti zasnovanu na knjigama kao to su Dr Etkinsonova nova revolucionarna ishrana (Dr. Atkins' New Diet Revolution), Proteinska mo (Protein Power) i Saut Bi dijeta (The South Beach Diet). Postoji sve vie dokaza da ove moderne proteinske dijete nastavljaju da izazivaju niz opasnih zdravstvenih poremeaja. Ono to ne znamo ono to ne razumemo o ishrani moe da nam kodi. Borio sam se sa ovom javnom konfuzijom vie od dve decenije. Godine 1988. pozvan sam pred Komitet za vladine poslove Amerikog senata, kojim je predsedavao senator Don Glen, kako bih izneo svoja gledita o tome zato je javnost toliko zbunjena u pogledu ishrane. Nakon ispitivanja ovog problema i pre i nakon ovog svedoenja, mogu sa ubeenjem da navedem da je jedan od glavnih izvora zbunjenosti taj da se: preesto, mi naunici koncentriemo na detalje zanemarujui iri kontekst. Na primer, fokusiramo nae napore i nae nade na jednu po jednu izolovanu hranljivu materiju, bilo da je u pitanju vitamin A za spreavanje raka, ili vitamin E za spreavanje sranih oboljenja. Previe pojednostavljujemo i zanemarujemo beskonanu sloenost prirode. Istraivanje sitnih biolokih delova hrane i pokuaji dolaenja do opirnih zakljuaka o ishrani i zdravlju esto dovode do suprotnih rezultata. Kontradiktorni rezultati dovode do zbunjenih naunika i proizvoaa smernica, i do sve zbunjenije javnosti. Drugaija vrsta recepta Veina autora nekoliko najprodavanijih knjiga o ''ishrani'' tvrdi da su istraivai, ali nisam siguran da njihovo ''istraivanje'' ukljuuje originalne, profesionalno izvrene eksperimente. To jest oni nisu osmislili i sproveli istraivanje pod panjom svojih kolega. Oni imaju malo ili uopte nemaju publikacija u naunim asopisima; nemaju praktino nikakvu obuku iz nauke o ishrani; ne pripadaju ni jednom profesionalnom istraivakom drutvu. Oni, svejedno, esto razvijaju veoma unosne projekte i proizvode koji im donose novac ostavljajui itaoca sa jo jednom beskorisnom dijetom kratkog veka. Ako ste upoznati sa ''zdravstvenim'' knjigama iz oblinje knjiare, verovatno ste uli za Dr Etkinsonovu novu revolucionarnu ishranu, Saut Bi dijetu, Sagorevae eera (Sugar Busters), Zona ili jedite pravilno za svoj tip (The Zone or Eat Right for Your Type). Ove knjige su oteale usvajanje zdravstvenih informacija i uinile ih konfuznijim i time ekskluzivnijim. Ako se ne oseate umorno, nemate zatvor ili niste izgladneli od ovih brzih

planova, onda vas boli glava od brojanja kalorija i merenja grama ugljenih hidrata, proteina i masti. Uostalom u emu je pravi problem? Da li u mastima? Ugljenim hidratima? Koji odnos hranljivih materija obezbeuje najvee smanjenje teine? Da li su krstaice dobre za moju krvnu grupu? Da li uzimam prave dodatke? Koja koliina vitamina C mi je potrebna svakog dana? Da li imam ketozu? Koliko grama proteina mi je potrebno? Shvatili ste. Ovo ne predstavlja zdravlje. Ovo su dijete koje okupljaju najgore od medicine, nauke i popularnih medija. Ako ste zainteresovani samo za dvonedeljni plan za mravljanje, onda ova knjiga nije za vas. Pozivam se na vau inteligenciju, a ne na vau sposobnost da primenjujete recept ili dijetalni plan. elim da vam ponudim dublji i korisniji nain za sagledavanje zdravlja. Imam recept za maksimalno zdravlje koji je jednostavan, lak za praenje i prua vie koristi od bilo kog leka ili operacije, bez bilo kakvih sporednih efekata. Ovaj recepet nije obian plan; ne zahteva dnevne grafikone ili brojanje kalorija; i ne postoji da bi sluio mojim sopstvenim finansijskim interesima. to je najznaajnije, dokazi koji idu u korist ovome su brojni. Ovde se radi o menjanju naina na koji jedete i ivite i o izuzetnom zdravlju koje e uslediti. Kakav je prema tome moj recept za dobro zdravlje? Ukratko, radi se o viestrukim zdravstvenim koristima od korienja biljnih namirnica, i u velikoj meri neshvaenim zdravstvenim opasnostima od korienja ivotinjskih namirnica, ukljuujui sve vrste mesa, mlenih proizvoda i jaja. Nisam poeo sa unapred zamiljenim idejama, filozofskim ili bilo kakvim drugim, kako bih dokazao vrednost biljne ishrane. Poeo sam na suprotnom kraju spektra: kao farmer koji je voleo meso u svom linom ivotu, i konzervativni naunik u profesionalnom ivotu. ak sam i kritikovao gledita vegetarijanaca dok sam predavao nutricionistiku biohemiju studentima uvoda u medicinu. Sada je moja jedina elja da objasnim naunu osnovu svojih gledita to je jasnije mogue. Promena navika u ishrani e se odigrati i odravati jedino kada ljudi ponu da veruju dokazima i iskuse koristi. Ljudi odluuju ta e jesti iz niza razloga, pri emu su zdravstvena pitanja samo jedan od njih. Moj zadatak je samo da predstavim naune dokaze u obliku koji se moe razumeti. Ostalo je na vama. Nauna osnova mojih gledita je u velikoj meri iskustvena, ostvarena opaanjem i merenjima. Ona nije prividna, hipotetika ili anegdotska; nastala je na osnovu opravdanih istraivakih nalaza. Ovo je vrsta nauke koju je prvobitno zastupao pre 2.400 godina otac medicine, Hipokrat, koji je rekao, ''Postoje, u sutini, dve stvari: znati i verovati da zna. Znati je nauka. Verovati da zna je neznanje''. Nameravam da vam pokaem ta sam saznao. Veina informacija je dobijena na osnovu istraivanja na ljudima koja sam sprovodio ja i moji studenti i kolege iz moje istraivake grupe. Ova istraivanja su se razlikovala i po dizajnu i po svrsi. Ukljuivala su istraivanje raka jetre kod filipinske dece i njihov unos gljivinog toksina, 22, 23 aflatoksina ; centre nacionalnog programa samopomoi ishranom za 24 neuhranjenu predkolsku decu na Filipinima ; istraivanje faktora ishrane 25-27 koji utiu na gustinu kostiju i osteoporozu kod 800 ena u Kini ; 28, 29 istraivanje biomarkera koji karakteriu pojavu raka dojke ; i nacionalno, obimno istraivanje faktora ishrane i naina ivota povezanih sa smrtnou od bolesti u 170 sela iz Kine i Tajvana (opte poznato kao Kinesko 30-33 istraivanje). Ova istraivanja, veoma razliita po svom opsegu, bavila su se bolestima za koje se smatralo da su povezana sa navikama ishrane, obezbeujui na taj nain priliku za obimno istraivanje veza ishrane i bolesti. Kinesko istraivanje, iji sam ja bio direktor, otpoelo je 1983. godine i jo uvek traje. Pored ovih istraivanja na ljudima, odravao sam dvadesetsedmogodinji laboratorijski istraivaki program eksperimentalnih istraivanja na ivotinjama. Ovo istraivanje koje je otpoelo krajem 1960-ih i koje je finansiralo udruenje Nacionalnih instituta zdravlja (NIH) istraivalo je vezu izmeu ishrane i raka. Nai nalazi, koji su objavljeni u najkvalitetnijim naunim asopisima, doveli su u pitanje same osnovne principe uzroka raka. Kada je sve reeno i izvreno moje kolege i ja smo imali ast da primimo ukupno 74 godine odobrenog finansiranja. Drugim reima, poto smo vrili vie od jednog istraivakog programa odjednom, moje kolege i ja smo sproveli 74 godine finansiranog istraivanja za manje od 35 godina. Na osnovu ovog istraivanja bio sam autor ili koautor vie od 350 naunih lanaka. Brojne nagrade su dodeljene meni i mojim studentima i kolegama za ovaj dugi niz istraivanja i publikacija. U njih je, izmeu ostalog, spadala i nagrada Amerikog instituta za istraivanje raka iz 1998. godine ''kao priznanje za ivotni vek znaajnih ostvarenja u naunim istraivanjima... o ishrani i raku'', nagradu iz 1998. godine kao jedna od ''25 najuticajnijih linosti za pitanje ishrane'' koju je dodelio Self asopis, i Barton Kalman naunu nagradu iz 2004. godine koju je dodelilo Udruenje za prirodnu ishranu. tavie, pozivanja da predajem u istraivakim i medicinskim ustanovama u vie od etrdeset drava i nekoliko stranih zemalja predstavlja dokaz o zanimanju za ove nalaze u profesionalnoj zajednici. Moja pojava pred kongresnim komitetima i saveznim i dravnim agencijama je takoe ukazivala na znaajan javni interes za nae nalaze. Intervjui na programu McNeil-Lehrer News Hour, i na najmanje dvadeset i

5

pet drugih TV programa; naslovne prie u asopisima USA Today, New Moje putovanje je bilo zadivljujue. Iznova bih bio zadivljen onime to sam York Times, i Saturday Evening Post i iroko objavljivani TV dokumentarni nauio. ao mi je to moja porodica i drugi oko nas nisu imali sredinom 1900-tih informacije koje sada imamo o hrani i zdravlju. Da smo imali, moj filmovi o naem radu takoe su predstavljali deo naih javnih aktivnosti. otac je mogao da sprei, ili preokrene svoje srano oboljenje. Mogao je da upozna mog najmlaeg sina, njegovog imenjaka, koji sarauje sa mnom Obeanje o budunosti na ovoj knjizi. Mogao je da ivi jo nekoliko godina uz bolji kvalitet zdravlja. Zahvaljujui svemu ovome, uvideo sam da su koristi ostvarene ishranom Moje putovanje kroz nauku tokom proteklih etrdeset i pet godina me je biljnom hranom daleko raznovrsnije i impresivnije od bilo kakvog leka ili ubedilo da je sad hitnije nego ikad prikazati ljudima kako mogu da izbegnu operacije koriene u medicinskoj praksi. Srana oboljenja, rak, dijabetes, ove tragedije. Nauka je tu i to treba biti poznato. Ne moemo da ostavimo log, i povien pritisak, artritis, katarakta, Alchajmerova bolest, impotencija, stvari u ovakvom stanju i da posmatramo kako nai voljeni nepotrebno i razne vrste drugih hroninih oboljenja se mogu u velikoj meri spreiti. Ove pate. Vreme je da ustanemo i preuzmemo kontrolu nad naim zdravljem. bolesti, koje se uglavnom javljaju pri starenju i degeneraciji tkiva, ubijaju 2 veinu nas pre vremena. Pored toga, sada postoje impresivni dokazi koji pokazuju da se uznapredovala srana oboljenja, relativno uznapredovali rak odreenog Kua od proteina tipa, dijabetes i nekoliko drugih degenerativnih bolesti mogu preokreniti ishranom. Seam se kada su moji nadreeni samo nevoljno prihvatali Moja celokupna profesionalna karijera u biomedicinskom istraivanju se dokaze da ishrana moe, na primer, da sprei srana oboljenja ali su koncentrisala na proteine. Kao nevidljiva uzica, proteini su me vukli gde estoko negirali njenu mogunost da preokrene takvu bolest kada je god da sam krenuo, od osnovne istraivake laboratorije do praktinih jednom ve uznapredovala. Meutim, dokazi se vie ne mogu programa za ishranu neuhranjene dece sa Filipina do vladinih odbora gde zanemarivati. Oni iz nauke ili medicine koji zatvaraju oi pred takvom su se osnivale nae nacionalne zdravstvene smernice. Protein, esto promatran sa strahopotovanjem predstavlja zajedniku nit koja povezuje idejom su vie nego tvrdoglavi; oni su neodgovorni. Jedan od uzbudljivijih korisnih efekata pravilne ishrane je prevencija bolesti prolo i sadanje znanje o ishrani. za koje se smatra da se javljaju zbog genetike predispozicije. Sada Pria o proteinima predstavlja deo nauke, deo kulture i dobar deo znamo da u velikoj meri moemo da izbegnemo ove ''genetike'' bolesti mitologije. To me podsea na Geteove rei, koje mi je prvi put naveo moj iako moda nosimo gen (ili gene) koji je (su) odgovoran za bolest. prijatelj Hauard Lajman, istaknuti predava, autor i bivi farmer: ''Najbolji Meutim, finansiranje genetikih istraivanje nastavlja da se strmoglavo smo u sakrivanju onih stvari koje su jasno vidljive''. Nita nije bilo toliko poveava u uverenju da su specifini geni odgovorni za pojavu specifinih dobro skriveno kao neispriana pria o proteinima. Dogma koja je oboljenja, u nadi da emo nekako uspeti da ''iskljuimo'' te nezgodne gene. okruivala proteine cenzurie, opominje i navodi, direktno ili indirektno, Programi za odnose sa javnou kompanija lekova sada opisuju budunost skoro svaku misao koja se javljala u biomedicinskim istraivanjima. u kojoj e svako od nas imati linu ID karticu koja e da sadri listu svih Jo od otkria ove hemikalije koja sadri azot 1839. godine koje je ostvario naih dobrih i loih gena. Koristei ovu karticu, od nas e se oekivati da holandski hemiar Gerard Mulder (Gerhard Mulder), protein se pojavljivao odemo do doktora, koji e prepisati samo jednu pilulu za iskljuivanje naih kao najsvetija od svih hranljivih materija. Re protein potie od grke rei loih gena. Sumnjam da e se ovakva uda ikada ostvariti, ili e, ako se proteios, to znai ''od prvenstvenog znaaja''. U 19. veku, protein je bio pokua sa njihovim sprovoenjem, ovo imati ozbiljne, neeljene posledice. sinonim za meso, i ova veza je ostala sa nama vie od sto godina. Mnogi Ove futuristike matarije zamagljuju pristupna, efikasna zdravstvena ljudi i danas izjednaavaju proteine sa ivotinjskim namirnicama. Ako vam kaem da navedete namirnicu koja vam prva pada napamet kada kaem reenja koja ve postoje: reenja zasnovana na ishrani. U sopstvenoj laboratoriji smo na eksperimentalnim ivotinjama pokazali da protein, mogli biste da kaete govedina. Ako ste tako rekli, niste jedini. se rast raka moe ishranom ukljuivati i iskljuivati, uprkos veoma izraene Zbunjenost vlada u pogledu mnogih od najosnovnijih pitanja o proteinima: genetike sklonosti. Ove efekte smo detaljno istraivali i nae nalaze objavili u najboljim naunim asopisima. Kao to ete kasnije videti, ovi ta predstavlja dobar izvor proteina? Koja koliina proteina je potrebna? nalazi su spektakularni, a isti efekti su iznova utvrivani i kod ljudi. Ishrana na pravilan nain ne samo da spreava bolest ve i stvara zdravlje Da li su biljni proteini dobri kao i ivotinjski? i oseaj dobrobiti, i fiziki i mentalno. Neki vrhunski sportisti, kao to su Da li je potrebno kombinovati odreene biljne namirnice pri obroku kako trijatlonac Dejv Skot, atletiari Karl Luis i Edvin Mozes, teniserka Martina bi se dobili kompletni proteini. Navratilova, svetski ampion u rvanju Kris Kempbel (nismo u srodstvu) i Da li se savetuje uzimanje proteina u prahu ili aminokiselinskih dodataka, ezdesetosmogodinji maratonac Rut Hajdrih su otkrili da im ishrana sa naroito ako neko radi naporne vebe ili se bavi sportom? malo masti zasnovana na biljkama prua znaajno bolje sposobnosti. U Da li treba uzimati proteinske dodatke za izgradnju miia? laboratoriji smo hranili eksperimentalne pacove ishranom slinom ishrani Neki proteini se smatraju za veoma kvalitetne, a neki za malo kvalitetne; prosenog Amerikanca bogatom ivotinjskim proteinima i usporedili ih ta to znai? sa drugim pacovima hranjenim ishranom siromanom ivotinjskim Odakle vegetarijanci dobijaju proteine? proteinima. Pogodite ta se desilo kada je pacovima iz obe grupe Da li deca vegetarijanci pravilno rastu bez ivotinjskih proteina? doputeno da svojevoljno koriste toak za vebanje? Oni hranjeni ishranom sa malo ivotinjskih proteina su vebali znaajno vie, uz manje Osnovno za mnoga od ovih estih pitanja je uverenje da je meso protein a zamora, u odnosu na one koji su hranjeni vrstom ishrane koja je protein meso. Ovo uverenje dolazi od injenice da ''dua'' ivotinjskih karakteristina i za veinu nas. To je isti efekat koji su opazili i ovi vrhunski namirnica predstavlja proteine. Kod mnogih mesnih i mlenih proizvoda, sportisti. Ovo ne bi trebalo da predstavlja novosti za medicinsku zajednicu. moemo selektivno da uklonimo mast ali nam i dalje ostaju prepoznatljivi Pre jednog veka, profesor Rasel itenden (Russell Chittenden) uveni mesni i mleni proizvodi. Mi ovo radimo neprestano, sa suvim mesom i istraiva ishrane sa Medicinskog univerziteta na Jejlu, je istraivao da li je obranim mlekom. Ali ako selektivno uklonimo proteine iz ivotinjskih 34,35 namirnica, ono to nam ostaje nije ni nalik na original. Neproteinski biftek korienje biljne ishrane uticalo na fizike sposobnosti studenata. Hranio je svoje studente, kolege i sebe biljnom ishranom i merio njihove bi, na primer, predstavljao baricu vode, masti i male koliine vitamina i fizike sposobnosti. Dobio je iste rezultate kao i nai pacovi skoro vek minerala. Ko bi to jeo? Ukratko, da bi namirnica bila pepoznata kao ivotinjska, mora da sadri proteine. Protein je osnovni element ivotinjskih kasnije i oni su bili podjednako spektakularni. Tu je i pitanje nae prekomerne zavisnosti od lekova i operacija radi namirnica. kontrole naeg zdravlja. U svom najjednostavnijem obliku, ishrana na Prvi naunici kao Karl Vojt (Carl Voit, 1831-1908), istaknuti nemaki pravilan nain bi u velikoj meri umanjila ogromne trokove korienja naunik, bili su odani zastupnici proteina. Vojt je utvrdio da je ''oveku'' bilo lekova, kao i njihove sporedne efekte. Manji broj ljudi bi vodio duge, skupe potrebno samo 48,5 grama na dan, ali je svejedno preporuivao itavih bitke sa hroninim bolestima u bolnicama tokom svojih poslednjih godina 118 grama na dan zbog kulturolokog verovanja iz tog perioda. Protein je ivota. Trokovi zdravstvene nege bi opali a greke zbog upotrebe lekova bio izjednaavan sa mesom, i svi su teili da imaju meso na svom stolu, bi se smanjivale dok bi broj prevremenih smrtnih sluajeva opadao. U kao to i mi teimo da imamo vee kue i bra kola. Vojt je pretpostavljao sutini, na sistem zdravstvene nege bi nas konano titio i podsticao nae da ne moete da imate previe dobre stvari. zdravlje kao to i treba da ini. Vojt je nastavio mentoriui nekoliko dobro poznatih istraivaa ishrane sa poetka 1900-tih godina, ukljuujui Maksa Rubnera (Max Rubner, 1854Jednostavni poeci 1932) i Etvotera (W. O. Atwater, 1844-1907). Oba uenika su strogo sledila savet svog uitelja. Rubner je navodio da je unos proteina, to jest mesa, Kada pogledam unazad, esto razmiljam o ivotu na farmi i kako je to bio simbol same civilizacije: ''Velik unos proteina je pravo civilizovanog oblikovalo moje miljenje na tako puno naina. Moja porodica je bila oveka''. Etvoter je organizovao prvu laboratoriju za istraivanje ishrane pri spojena sa prirodom u svakom trenutku. Leti bismo, od jutra do zalaska ministarstvu poljoprivrede Sjedinjenih Drava (USDA). Kao direktor USDA, sunca, bili na otvorenom sadei i obraujui useve i brinui se o predlagao je 125 grama na dan (sada se preporuuje samo oko 55 grama ivotinjama. Moja majka je imala najbolju batu u naem delu zemlje i na dan). Kasnije emo videti koliko je ova poetna preporuka bila znaajna naporno radila iz dana u dan tokom leta kako bi naa porodica bila za ovu vladinu agenciju. hranjena sveom hranom, koja je u potpunosti bila proizvedena na naoj Kulturoloka predrasuda je postala vrsto prihvaena. Ako ste bili sopstvenoj farmi. civilizovani, jeli ste puno proteina. Ako ste bili bogati, jeli ste meso, a ako

6

ste bili siromani, jeli ste biljnu hranu, kao to su krompir i hleb. Neki su smatrali da su nie klase bile lenje i nesposobne zato to nisu jele dovoljno mesa, ili proteina. Elitizam i arogancija su dominirali poljem ishrane u 19. veku. Celokupan koncept vee je bolje, civilizovanije i moda ak i duhovnije proimao je svaku misao o proteinima. Major Mek Kej (McCay), istaknuti engleski lekar sa poetka 20. veka, obezbedio je jedno od najzanimljivijih, ali i najnesrenijih, trenutaka u ovoj istoriji. Lekar Mek Kej je bio stacioniran u engleskoj koloniji Indiji 1912. godine kako bi pronaao najbolje borce iz indijskih plemena. Izmeu ostalog, rekao je da su ljudi koji su koristili manje proteina bili ''slabog fizikog sklopa, pri emu je poguren enskast izgled sve to se moe oekivati''. Tenja za kvalitetom Proteini, masti, ugljeni hidrati i alkohol obezbeuju praktino sve kalorije koje unosimo. Masti, ugljeni hidrati i proteini, kao makronutrijenti, izgrauju skoro celokupnu teinu hrane, osim vode, pri emu ostaje mala koliina vitamina i mineralnih mikronutrijenata. Koliina mikronutijenata neophodna za optimalno zdravlje veoma je mala (miligrami do mikrograma). Proteini, najsvetiji od svih hranljivih materija, predstavljaju vitalni sastojak naeg tela i postoji na stotine hiljada razliitih vrsta. Oni funkcioniu kao enzimi, hormoni, strukturna tkiva i transportni molekuli, to sveukupno ini ivot moguim. Proteini su izgraeni u vidu dugakih lanaca od stotina ili hiljada aminokiselina, kojih postoji petnaest do dvadeset razliitih vrsta, u zavisnosti od toga kako se broje. Proteini se neprestano troe i moraju se zamenjivati. To se ostvaruje korienjem hrane koja sadri proteine. Kada se unesu u telo, ovi proteini nam daju potpuno novu zalihu gradivnih blokova aminokiselina za korienje u izgradnji novih proteina kao zamena za istroene. Kae se da su razliiti proteini iz hrane razliitog kvaliteta, u zavisnosti od toga koliko dobro obezbeuju potrebne aminokiseline koriene za obnovu telesnih proteina. Ovaj proces razgradnje i ponovnog sastavljanja proteinskih aminokiselina je kao da nam neko daje raznobojnu nisku perli koja bi zamenila stari lanac perli koji smo izgubili. Meutim, obojene perle na laniu koji nam je dat nisu rasporeene po istom redosledu kao na lancu koji smo izgubili. Zbog toga, raskidamo lanac i sakupljamo njegove perle. Zatim, rekonstruiemo na nov lanac tako da obojene perle budu u istom redosledu kao na naem izgubljenom lancu. Ali ako nam, na primer, nedostaju plave perle pravljenje novog lanca e biti usporeno ili zaustavljeno dok ne naemo jo plavih perli. Ovo je isti koncept kao pri proizvodnji novih tkivnih proteina koji treba da se poklapaju sa starim istroenim proteinima. Oko osam aminokiselina (''obojenih perli'') koje su potrebne za proizvodnju naih tkivnih proteina moraju se obezbediti hranom koju jedemo. One se nazivaju ''esencijalne'' jer nae telo ne moe da ih proizvodi. Ako, kao i u sluaju lanca sa perlama, naim proteinima iz hrane nedostaje ak i jedna od ovih osam ''esencijalnih'' aminokiselina, onda e sinteza novih proteina biti usporena ili zaustavljena. Ovde nastupa na scenu ideja kvaliteta proteina. Proteini iz hrane koji su najboljeg kvaliteta su oni koji, veoma jednostavno, obezbeuju, nakon varenja, odgovarajue vrste i koliine aminokiselina potrebne za efikasnu sintezu novih tkivnih proteina. Ovo je ono to re ''kvalitet'' zaista znai: to je sposobnost proteina iz hrane da obezbede pravu vrstu i koliinu aminokiselina za izgradnju novih proteina. Da li moete da pogodite koju bismo hranu mogli da jedemo za najefikasnije obezbeivanje gradivnih blokova za nove proteine? Odgovor je ljudsko meso. Ovi proteini imaju upravo odgovarajuu koliinu neophodnih aminokiselina. Ali iako nai susedi nisu za veeru, dobijamo druge ''najbolje'' proteine hranei se drugim ivotinjama. Proteini drugih ivotinja su veoma slini naim proteinima jer uglavnom imaju odgovarajue koliine svih neophodnih aminokiselina. Ovi proteini se mogu koristiti veoma efikasno i zbog toga se smatra da su ''visokog kvaliteta''. Od ivotinjskih namirnica, proteini mleka i jaja predstavljaju najbolje komplete aminokiselina za nae proteine, i zbog toga se smatra da su najvieg kvaliteta. Biljnim proteinima ''nieg kvaliteta'' mogu da nedostaju jedna ili vie esencijalnih aminokiselina, iako kao grupa sadre sve esencijalne aminokiseline. Koncept kvaliteta se u stvari odnosi na efikasnost kojim se proteini iz hrane koriste za podsticanje rasta. Bilo bi dobro kada bi se najvea efikasnost mogla izjednaiti sa najboljim zdravljem, ali to nije sluaj, i zbog toga su izrazi efikasnost i kvalitet pogreni. Ustvari, da vam prikaem deo onoga to emo izneti, postoji ogroman broj istraivanja koja pokazuju da su biljni proteini ''nieg kvaliteta'', koji omoguavaju sporu ali neprekidnu sintezu novih proteina, najzdraviji tip proteina. Sporo ali stabilno donosi pobedu u trci. Kvalitet proteina koji se nalaze u odreenoj hrani je odreen brzinom kojom bi ivotinja rasla koristei je. Neke namirnice, to jest one poreklom od ivotinja, se pojavljuju sa veoma visokom proteinskom efikasnou i 1 vrednou. Koncentrisanje na efikasnost telesnog rasta, kao da to predstavlja dobro zdravlje, podstie korienje proteina sa najviim ''kvalitetom''. Kao to e vam bilo koji prodavac rei, produkt koji je definisan kao veoma kvalitetan trenutno stie poverenje potroaa. Vie od 100 godina smo bili zarobljenici ovog obmanjujueg izraavanja i esto smo na alost smatrali da vei kvalitet znai bolje zdravlje.

Osnov za ovaj koncept proteinskog kvaliteta nije bio dobro poznat u javnosti, ali njegov uticaj je bio i jo uvek je izuzetno znaajan. Ljudi, na primer, koji odluuju da se hrane biljnom ishranom esto e pitati, ak i danas, ''odakle dobijam proteine?'' kao da biljke ne sadre proteine. ak iako se zna da biljke sadre proteine, jo uvek postoji zabrinutost o njihovom navodno loem kvalitetu. Ovo je navelo ljude da veruju da moraju paljivo da kombinuju proteine razliitih biljnih izvora tokom svakog obroka kako bi mogli da nadoknade nedostatak aminokiselina iz pojedinanih biljaka. Meutim, ovo je preterivanje. Sada znamo da kroz neverovatno sloene metabolike sisteme, ljudsko telo moe da proizvede sve esencijalne aminokiseline od prirodnih varijeteta biljnih proteina koje sreemo svakog dana. Nije potrebno jesti vee koliine biljnih proteina ili paljivo planirati svaki obrok. Na alost, istrajni koncept proteinskog kvaliteta je velikoj meri zamagljivao ove informacije. Proteinski jaz Najznaajnije pitanje u ishrani i poljoprivredi tokom moje rane karijere je bilo pronalaenje naina za poveanje korienja proteina, starajui se da oni budu najboljeg mogueg kvaliteta. Moji saradnici i ja samo verovali u ovaj zajedniki cilj. Od mojih ranih godina na farmi do mog doktorskog obrazovanja, ja sam prihvatao ovakvo potovanje prema proteinima. Kao mladi, seam se da su najskuplji deo hrane za ivotinje sa farme bili proteinski dodaci kojima smo hranili nae krave i svinje. Zatim sam, na postdiplomskim studijama, potroio tri godine (1958-1961) radei doktorat pokuavajui da poboljam dostupnost visoko kvalitetnih proteina 2, efikasnije odgajajui krave i ovce kako bismo mogli da ih jedemo to vie.3

Proao sam kroz celokupne postdiplomske studije u dubokom uverenju da je promovisanje visoko kvalitetnih proteina, kao u ivotinjskim namirnicama, predstavljalo veoma vaan zadatak. Moje doktorsko istraivanje, iako navoeno nekoliko puta tokom naredne decenije, bilo je samo mali deo daleko veih napora koje su druge istraivake grupe vrile kako bi reile proteinsku situaciju irom sveta. Tokom 1960-ih i 1970-ih, neprestano sam sluao o takozvanom ''proteinskom jazu'' u zemljama u 4 razvoju. Proteinski jaz je oznaavao da su glad i neuhranjenost meu decom u zemljama treeg sveta bili rezultat nedovoljne koliine proteina, naroito 1, 4, 5 visoko kvalitetnih (to jest ivotinjskih) proteina. Po ovom gleditu, ljudima iz zemalja treeg sveta su naroito nedostajali ''visoko kvalitetni'' proteini, ili ivotinski proteini. irom sveta su neprestano osmiljavani projekti kako bi se reio ovaj problem ''proteinskog jaza''. Istaknuti profesor sa MIT-a i njegov mlai kolega su 1976. godine zakljuili da je ''odgovarajua koliina proteina centralni aspekt svetskog problema 5 ishrane'' i dalje da ''ako se ... poeljno [dopune] umerenim koliinama mleka, jaja, mesa ili ribe, ishrana [siromanih zemalja] prevashodno zasnovana na itaricama je ... nedovoljno bogata proteinima za decu u razvoju...''. Da bi se reio ovaj problem: MIT je razvijao dodatak hrani bogat proteinima zvan INCA-PARINA. Purdju univerzitet je uzgajao kukuruz koji je sadrao vie lizina, aminokiseline koja je ''nedostajala'' proteinima iz kukuruza. Amerika vlada je subvencionisala proizvodnju mleka u prahu kako bi obezbedila proteine visokog kvaliteta za siromane irom sveta. Kornel univerzitet je obezbeivao obilje talenata za Filipine kako bi pomogao razvoju varijeteta pirina bogatog proteinima i stone industrije. Auburn univerzitet i MIT su mrvili ribu kako bi proizveli ''koncentrat ribljih proteina'' za ishranu siromanih u svetu. Ujedinjene nacije, program amerike vlade za hranu za mir, veliki univerziteti i bezbrojne druge organizacije i univerziteti su inili sve kako bi iskorenili glad u svetu uz pomo visoko kvalitetnih proteina. Znao sam za veinu projekata iz prve ruke, kao i za osobe koje su ih organizovale i vodile. Organizacija za ishranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), ima znaajan uticaj u zemljama u razvoju preko svojih programa za razvoj poljoprivrede. Dva lana osoblja6 su 1970. godine objavila da je ''... nedostatak proteina nesumnjivo najozbiljni kvalitativni nedostatak u ishrani zemalja u razvoju. Veliki deo populacije ovih zemalja ivi uglavnom na biljnoj hrani kojoj esto nedostaju proteini, to rezultuje slabim zdravljem i malom produktivnou po oveku''. M. Outret (M. Autret), veoma uticajan ovek iz FAO-a, je dodao da je ''zbog malog sadraja ivotinjskih proteina u ishrani i nedostatka raznovrsnosti hrane [u zemljama u razvoju], kvalitet 4 proteina nezadovoljavajui''. Podneo je izvetaj o izrazitoj vezi izmeu korienja ivotinjskih namirnica i godinjeg prihoda. Outret je zastupao porast proizvodnje i korienja ivotinjskih proteina kako bi se premostio rastui ''proteinski jaz'' u svetu. Takoe je zastupao da se ''svi resursi nauke i tehnologije moraju pokrenuti kako bi se stvorile nove namirnice bogate proteinima ili ostvarila najvea korist od do sada nedovoljno 4 korienih izvora hrane za oveanstvo''. Brus Stilings (Bruce Stillings) sa Merilend univerziteta i iz amerikog ministarstva trgovine, jo jedan zastupnik korienja ivotinjskih namirnica, priznao je 1973. godine, da ''iako ne postoji potreba za ivotinjskim

7

proteinima u ishrani per se, obino je prihvaeno da koliina proteina u ishrani iz ivotinjskih izvora predstavlja naznaku ukupnog proteinskog 1 kvaliteta ishrane''. Nastavio je govorei da je ''... opte prihvaeno da je obezbeivanje odgovarajuih koliina ivotinjskih proizvoda idealan nain za poboljanje svetske ishrane proteinima''. Naravno, potpuno je tano da obezbeivanje proteina moe da predstavlja znaajan nain za poboljanje ishrane u zemljama treeg sveta, naroito ako stanovnitvo dobija sve svoje kalorije iz jednog biljnog izvora. Ali to nije jedini nain, i, kao to emo videti, ne predstavlja neophodno nain koji je najdosledniji sa dugoronim zdravljem. Ishrana dece Prema tome ovo je bilo raspoloenje u tom periodu, ja sam bio deo toga koliko i bilo ko drugi. Napustio sam MIT kako bih preuzeo poloaj na fakultetu na Virdinija Teku 1965. godine. Profesor arli Engel (Charlie Engel), koji je tada bio na elu katedre za biohemiju i ishranu na Virdinija Teku, zalagao se za razvoj meunarodnog programa ishrane za neuhranjenu decu. Bio je zainteresovan za primenjivanje ''majinskog'' projekta za samopomo na Filipinima. Projekat je nazvan ''majinski'' jer se koncentrisao na obrazovanju majki neuhranjene dece. Ideja je bila da ako se majke naue da odgovarajue vrste lokalno uzgajane hrane mogu da donesu dobro njihovoj deci, onda nee morati da se oslanjaju na retke lekove i uglavnom nepostojee doktore. Engel je zapoeo program 1967. godine i pozvao me da budem njegov koordinator na koledu i da boravim due vreme na Filipinima dok je on svo vreme boravio u Manili. Uz naglasak na proteine kao na sredstvo za reavanje neuhranjenosti morali smo ovu ishranu da uinimo centralnom temom naih obrazovnih ''majinskih'' centara i da time pomognemo poveanju korienja proteina. Riba kao izvor proteina je uglavnom bila ograniena na obalne oblasti. Mi smo reili da razvijemo kikiriki kao izvor proteina jer je on predstavljao usev koji se mogao uzgajati skoro svuda. Kikiriki je mahunarka, kao i lucerka, soja, detelina, graak i druge. Kao i ovi drugi ''fiksatori'' azota, kikiriki je bogat proteinima. Meutim, postojao je pratei problem sa ovim ukusnim mahunarkama. Pojavljivalo se sve vie dokaza, prvo iz Engleske7-9, a zatim i sa MIT-a (iz 10, 11 iste laboratorije u kojoj sam radio) koji su pokazivali da je kikiriki esto bio kontaminiran toksinom gljivice zvanim aflatoksin (AF). Ovo je predstavljalo alarmantan problem jer je pokazano da AF prouzrokuje rak jetre kod pacova. Reeno je da je ovo najmoniji ikada otkriven hemijski kancerogen. Zbog toga smo morali da se bavimo sa dva blisko povezana projekta: da smanjimo neuhranjenost kod dece i reimo problem kontaminacije aflatoksinom. Pre odlaska na Filipine, morao sam da putujem na Haiti kako bih video nekoliko eksperimentalnih centara koje su organizovali moji saradnici sa Virdinija Teka, profesori Ken King (Ken King) i Rajland Veb (Ryland Webb). To je bio moj prvi put do neke nerazvijene zemlje, a Haiti je svakako odgovarao tom opisu. Papa Dok Duvalije, predsednik Haitija, je za sopstveni bogati ivotni stil potroio ono malo resursa koje je zemlja imala. Na Haitiju je u to vreme 54% dece umiralo pre svog petog roendana, uglavnom zbog neuhranjenosti. Nakon toga sam otiao na Filipine i susreo se sa istim sluajem. Odluili smo gde e se centri osnovati na osnovu ozbiljnosti problema neuhranjenosti koji je postojao u svakom selu. Koncentrisali smo nae napore na sela sa najveim potrebama. U prvobitnom istraivanju svakog sela (barrio) deca su merena a njihova teina uzimajui u obzir uzrasno doba poreena je sa standardom za zapad, i podeljena na prvi, drugi i trei stepen neuhranjenosti. Trei stepen neuhranjenosti, najgori, predstavljao je decu ispod 65%. Imajte na umu da dete od 100% predstavlja samo prosek za Sjedinjene Drave. Manje od 65% predstavlja skoro smrt od gladi. Procenjeno je da je u gradskim oblastima nekih velikih gradova, i do 1520% dece 3 do 6 godina stare spadalo u trei stepen. Veoma dobro se seam nekih od mojih prvih prizora te dece. Majka, i sama siuna, drei svoje trogodinje blizance sa ispupenim oima, jedno 5 kilograma teko, drugo 6 kilograma, pokuava da ih natera da otvore usta kako bi pojeli malo kae. Stariju decu slepu od neuhranjenosti, vode uokolo njihova mlaa braa traei pomo. Deca bez nogu ili ruku skakuu kako bi dobili komadi hrane. Neverovatno otkrie Nije potrebno rei da su nam ovi uvidi pruili obilje motivacije da nastavimo sa naim projektom. Kao to sam ranije spomenuo, prvo smo morali da reimo problem kontaminacije kikirikija, nae glavne proteinske hrane, aflatoksinom. Prvi korak u istraivanju aflatoksina je predstavljao sakupljanje osnovnih informacija. Ko je na Filipinima unosio AF, i ko je dobijao rak jetre? Da bih odgovorio na ova pitanja, zatraio sam i dobio istraivaka sredstva od Nacionalnih instituta zdravlja (NIH). Takoe smo usvojili drugu strategiju postavljajui pitanje: kako AF ustvari izaziva rak jetre? eleli smo da istraimo ovo pitanje na molekularnom nivou koristei laboratorijske pacove. Uspeo sam da dobijem dodatna sredstva od NIH-a za ovo detaljno

biohemijsko istraivanje. Ove dve donacije su pokrenule dvostrano istraivanje, jedno osnovno i jedno primenjeno, koje e se nastaviti tokom cele moje karijere. Uvideo sam da je istraivanje pitanja sa osnovne i primenjene perspektive zahvalno jer nam govori ne samo o uticaju hrane ili hemikalije na zdravlje, ve i zato ona ima takav uticaj. Na taj nain smo mogli bolje da razumemo ne samo biohemijsku osnovu veze hrane i zdravlja, ve i kako bi ona mogla da utie na ljude u svakodnevnom ivotu. Poeli smo sa nizom istraivanja. Prvo smo eleli da znamo koje su namirnice sadrale najvie AF-a. Saznali smo da su kikiriki i kukuruz sadrali najveu koliinu. Svih 29 konzervi putera od kikirikija koje smo kupili u lokalnim trgovinama, na primer, bilo je kontaminirano, uz nivo AF-a i do 300 puta vei od nivoa prihvaenog u Americi. Sirov kikiriki je bio daleko manje kontaminiran; nijedan nije premaivao koliine AF-a doputene po amerikim standardima. Ova razlika izmeu putera od kikirikija i sirovog kikirikija je nastajala u fabrici kikirikija. Najbolji kikiriki, koji je ispunjavao ''koktel'' tegle, je runo odabiran sa pokretne trake, ostavljajui najgora, najbuavija zrna koja su stizala do kraja pokretne trake radi proizvodnje putera od kikirikija. Nae drugo pitanje je bilo ko je bio najpodloniji ovoj AF kontaminaciji i njegovim efektima u izazivanju raka. Uvideli smo da su to deca. Deca su bila ta koja su koristila puter od kikirikija kontaminiran aflatoksinom. Procenili smo AF unos analizirajui izluivanje AF metabolikih proizvoda mokraom dece koja su ivela u domovima sa delimino korienom teglom putera od kikirikija.12 Pri sakupljanju ovih informacija pojavio se zanimljiv obrazac: dve oblasti u zemlji su imale najvie stope raka jetre, gradovi Manila i Sebu, koji su predstavljali iste oblasti u kojima je unoeno najvie aflatoksina. Puter od kikirikija je skoro iskljuivo korien u oblasti Manile dok je kukuruz korien u Sebui, drugom najgue naseljenom gradu na Filipinima. Ali, kako se pretpostavilo, ovo nije bilo sve. Novi podaci su dobijeni na osnovu mog susreta sa istaknutim doktorom, dr Hose Kaedom (Jose Caedo), savetnikom predsednika Markosa. On mi je rako da je problem raka jetre na Filipinima bio veoma ozbiljan. Ono to je bilo toliko strano je da je bolest odnosila ivote dece pre njihove desete godine. Dok je na Zapadu, bolest pogaala ljude uglavnom tek nakon etrdesete godine, Kaedo mi je rekao da je lino operisao decu mlau od etiri godine zbog raka jetre! Ovo je samo po sebi bilo neverovatno, ali ono to mi je zatim rekao je bilo jo vie iznenaujue. To jest, deca koja su dobijala rak jetre su bila iz najbolje hranjenih porodica. Porodice sa najvie novca su jele ono zata su smatrale da je najzdravija ishrana, ishrana nalik na nau sopstvenu ameriku mesnatu ishranu. Oni su unosili vie proteina od bilo kog drugog u zemlji (i to visoko kvalitetnog ivotinjskog proteina), a ipak su oni bili ti koji su dobijali rak jetre! Kako je to mogue? irom sveta, stope raka jetre su bile najvie u zemljama sa najniim prosenim unosom proteina. Zbog toga se smatralo da je ova vrsta raka predstavljala rezultat nedostatka proteina. tavie, problem nedostatka je predstavljao glavni razlog zbog koga smo radili na Filipinima: kako bismo poveali korienje proteina kod to je veeg broja neuhranjene dece mogue. Ali sada su mi dr Kaedo i njegovi saradnici govorili da su deca koja su koristila najvie proteina imala najvie stope raka jetre. Ovo mi je, isprva, izgledalo udno, ali vremenom su moje sopstvene informacije sve vie potvrivale njihova opaanja. U to vreme se pojavio istraivaki rad iz Indije u jednom manjem medicinskom asopisu.13 To je bio eksperiment u vezi raka jetre i unosa proteina kod dve grupe laboratorijskih pacova. Jednoj grupi je davan AF a zatim su hranjeni ishranom koja je sadrala 20% proteina. Drugoj grupi je dat isti nivo AF-a a zatim su hranjeni ishranom koja je sadrala samo 5% proteina. Svi pacovi hranjeni sa 20% proteina su dobili rak jetre ili njegove prekursore lezije, ali nijedna ivotinja hranjena sa 5% proteina nije dobila rak jetre ili njegove prekusore lezije. To nije bila neznaajna razlika; tu se radilo o 100% nasuprot 0%. Ovo je bilo veoma dosledno sa mojim opaanjima kod filipinske dece. Oni koji su bili najpodloniji raku jetre bili su oni ije su ishrane sadrale najvie proteina. Izgledalo je da niko ne prihvata izvetaj iz Indije. Pri letu iz Denvera nakon povratka sa prezentacije na konferenciji, putovao sam sa bivim ali daleko starijim kolegom sa MIT-a, profesorom Polom Njubernom (Paul Newberne). U to vreme, Njubern je bio jedan od retkih koji su pridavali znaaj ulozi ishrane u razvoju raka. Rekao sam mu o mojim utiscima sa Filipina i o radu iz Indije. Ukratko je odbacio rad govorei, ''mora da su zamenili brojeve ivotinjskih kaveza. Ishrana bogata proteinima ni na koji nain ne moe da pojaa razvoj raka''. Shvatio sam da sam naiao na provokativnu ideju koja je izazivala nevericu, ak i bes kod kolega. Da li treba ozbiljno da shvatim opaanje da su proteini izazivali razvoj raka i da budem izloen riziku da me smatraju za neozbiljnog. Ili treba da odustanem od ovoga? Na odreeni nain je izgledalo da je ovaj trenutak u mojoj karijeri bio zasenen dogaajima iz mog linog ivota. Kada sam imao pet godina, moja ujna koja je ivela sa nama umirala je od raka. Nekoliko puta je moj ujak vodio mog brata Deka i mene da posetimo njegovu enu u bolnici. Iako sam bio previe mlad da bih razumeo sve to se deava, seam se da sam bio pogoen velikom ''R'' rei: rak. Razmiljao bih, ''kada porastem, elim da pronaem lek za rak''.

8

Mnogo godina kasnije, samo nekoliko godina nakon to sam se oenio, otprilike u vreme kada sam poeo sa radom na Filipinima, majka moje ene umirala je od raka debelog creva u svojoj 51. godini ivota. U to vreme, postajao sam svestan mogue veze izmeu raka i ishrane u naem poetnom istraivanju. Njen sluaj je bio naroito teak zbog injenice da nije imala zdravstveno osiguranje. Moja ena Karen je bila njena jedina erka i one su bile veoma bliske. Ova teka iskustva su olakala moj odabir karijere: ii u gde god da me istraivanje odvede kako bih bolje razumeo ovu zastraujuu bolest. Gledajui unazad, ovo je predstavljalo poetak koncentrisanja moje karijere na vezu ishrane i raka. Trenutak odluke da istraujem proteine i rak predstavljao je taku preokreta. Ako sam eleo da ostanem na ovom putu, postojalo je samo jedno reenje: otpoeti sa fundamentalnim laboratorijskim istraivanjem kako bi se utvrdilo ne samo da li, ve i kako, korienje vee koliine proteina izaziva vie sluajeva raka. To je upravo ono to sam uinio. To me je odvelo dalje nego to sam ikada mogao da zamislim. Izuzetni nalazi koje smo moji saradnici, studenti i ja ustanovili mogli bi da vas navedu da dva puta razmislite o svojoj trenutnoj ishrani. Ali i vie od toga, nalazi vode do optijih pitanja, pitanja koja e na kraju dovesti do pukotina u samim osnovama razmiljanja o vezi ishrane i zdravlja. Priroda nauke ta je potrebno da znate kako biste pratili istraivanje Dokaz u nauci je obmanljiv. ak i vie nego u osnovnim naukama biologije, hemije i fizike, ustanovljavanje apsolutnog dokaza u medicini i zdravstvenim istraivanjima je skoro nemogue. Prvenstveni cilj istraivanja je utvrditi samo ta je verovatno istinito. To je zbog toga to je istraivanje zdravlja po prirodi statistiko. Kada bacite loptu u vazduh, da li e pasti? Da, svaki put. To je fizika. Ako puite etiri pakle cigareta na dan, da li ete dobiti rak plua? Odgovor je moda. Znamo da su vae anse za dobijanje raka plua daleko vee nego ako ne puite, i moemo da vam kaemo kolike su anse (statistiki), ali ne moemo sa sigurnou da znamo da li ete vi kao pojedinac dobiti rak plua. Pri nutricionistikim istraivanjima, otkrivanje odnosa izmeu ishrane i zdravlja nije toliko pravolinijsko. Ljudi ive na razliite naine, imaju razliitu genetiku osnovu i jedu razliitu vrstu hrane. Eksperimentalna ogranienja kao to su ogranienja trokova, vremenska ogranienja i greke pri merenju predstavljaju znaajne prepreke. Moda je najvanije da hrana, nain ivota i zdravlje meusobno reaguju preko tako sloenih, vieslojnih sistema da je uspostavljanje dokaza za bilo koji pojedinaan faktor i bilo koju pojedinanu bolest skoro nemogue, ak i kada biste imali savren skup ispitanika, neogranieno vreme i neograniena novana sredstva. Zbog ovih potekoa, vrimo istraivanja koristei vie razliitih strategija. U nekim sluajevima, procenjujemo da li pretpostavljeni uzrok izaziva pretpostavljeni efekat posmatrajui i merei razlike koje ve postoje izmeu razliitih grupa ljudi. Mogli bismo da posmatramo i usporedimo drutva koja koriste razliite koliine masti, a zatim da posmatramo da li ove razlike odgovaraju slinim razlikama u stopama raka dojke ili osteoporoze ili neke druge bolesti. Mogli bismo da posmatramo i usporedimo navike pri ishrani ljudi koji ve imaju oboljenje sa uporednom grupom ljudi koji nemaju tu bolest. Mogli bismo da posmatramo i usporedimo stope bolesti iz 1950. godine i stope bolesti iz 1990. godine, a zatim da posmatramo da li bilo kakve promene u stopama bolesti odgovaraju promenama ishrane. Pored posmatranja onoga to ve postoji, mogli bismo da izvrimo eksperiment i namerno utiemo na hipotetiki tretman kako bismo videli ta e se desiti. Meamo se, na primer, kada testiramo bezbednost i efikasnost lekova. Jednoj grupi ljudi se daje lek a drugoj grupi placebo (neaktivna supstanca slinog izgleda). Meutim, uticanje na ishranu je daleko tee, naroito ako ljudi nisu ogranieni na kliniku sredinu, jer se onda moramo oslanjati na sve ispitanike da se verno pridravaju odreenih dijeta. Vrei istraivanja posmatranjem i intervencijom, poinjemo da skupljamo nalaze i procenjujemo dokaze za ili protiv odreene hipoteze. Kada teret dokaza favorizuje ideju u tolikoj meri da se vie ne moe uverljivo negirati, istiemo ideju kao verovatnu istinu. Na ovaj nain ja iznosim argument za ishranu u korist celovite biljne ishrane. Nastavljajui sa itanjem shvatiete da e oni koji trae apsolutan dokaz za optimalnu ishranu u jednom ili dva istraivanja biti razoarani i zbunjeni. Meutim, ubeen sam da e oni koji tragaju za istinom o vezi ishrane i zdravlja razmatrajui teinu dokaza iz niza dostupnih istraivanja biti zapanjeni i oduevljeni. Postoji nekoliko ideja koje treba imati na umu pri utvrivanju teine dokaza, ukljuujui naredne ideje. Korelacija nasuprot uzronosti U mnogim istraivanjima ete pronai da se rei korelacija i asocijacija koriste za opisivanje odnosa izmeu dva faktora, moda ak ukazujui na odnos tipa uzroka-i-efekta. Ova ideja je istaknuta u Kineskom istraivanju. Promatrali smo da li postoje obrasci veza izmeu razliitih ishrana, naina ivota i karakteristika bolesti u okviru istraivanja 65 okruga, 130 sela i 6.500 odraslih osoba i njihovih porodica. Ako je unos proteina, na primer, vii meu populacijama koje imaju viu stopu raka jetre, moemo da

kaemo da izmeu pojave raka jetre i proteina postoji pozitivna korelacija; kada jedno raste, raste i drugo. Ako je unos proteina vii meu populacijama koje imaju malu stopu raka jetre, moemo da kaemo da izmeu raka jetre i proteina postoji inverzna korelacija. Drugim reima, dva faktora se kreu u suprotnom smeru; kada jedan raste, drugi opada. U naem hipotetikom primeru, ako je protein u korelaciji sa brojem sluajeva raka jetre, to ne dokazuje da proteini prouzrokuju ili spreavaju rak jetre. Klasian primer ove potekoe je da zemlje sa veim brojem telefonskih stubova esto imaju vei broj sluajeva sranih oboljenja, kao i mnogih drugih bolesti. Prema tome, izmeu telefonskih stubova i sranih bolesti postoji pozitivna korelacija. Ali ovo ne dokazuje da telefonski stubovi izazivaju srana oboljenja. Ustvari, korelacija se ne moe izjednaiti za uzronou. To ne znai da su korelacije beskorisne. Kada se pravilno protumae, korelacije se mogu efektivno koristiti za prouavanje odnosa ishrane i zdravlja. Kinesko istraivanje, na primer, sadri vie od 8.000 statistiki znaajnih korelacija, a ovo je ogromna vrednost. Kada je tako puno korelacija kao to su ove dostupno, istraivai mogu da zaponu sa utvrivanjem obrazaca veza izmeu ishrane, naina ivota i bolesti. Ovi obrasci nam, zauzvrat, ukazuju kako ishrana i zdravstveni procesi, koji su neobino sloeni, zaista deluju. Meutim, ako neko eli dokaz da pojedinaan faktor prouzrokuje pojedinaan ishod, korelacija nije dovoljno dobra. Statistika znaajnost Mogli biste da pomislite da je odreivanje da li izmeu dva faktora postoji korelacija ili ne oigledno ili postoji ili ne. Meutim, to nije sluaj. Kada razmatrate veliku koliinu podataka, morate da izvrite statistiku analizu kako biste utvrdili da li izmeu dva faktora postoji korelacija. Odgovor nije da ili ne. Radi se o verovatnoi, koju nazivamo statistika znaajnost. Statistika znaajnost predstavlja meru da li je opaeni eksperimentalni efekat zaista pouzdan ili se javlja samo usled sluaja. Ako bacite novi tri puta i on svaki put padne na glavu, verovatno je u pitanju sluajnost. Ako bacite novi sto puta i svaki put padne na glavu, moete biti prilino sigurni da novi ima glave na obe strane. To je koncept u pozadini statistike znaajnosti to je ansa da je korelacija (ili drugi nalaz) realna, da ne predstavlja nasumini sluaj. Za nalaz se kae da je statistiki znaajan ako postoji manje od 5% verovatnoe da se javlja usled sluaja. To znai, na primer, da postoji 95% ansi da emo dobiti isti rezultat ako se istraivanje ponovi. Ovaj odseak od 95% je proizvoljan, ali svejedno predstavlja standard. Jo jedna proizvoljna taka odseka je 99%. U ovom sluaju, kada rezultat zadovolji ovaj test, kae se da je izuzetno statistiki znaajan. U raspravi o istraivanju veze ishrane i bolesti u ovoj knjizi, statistika znaajnost se pojavljuje s vremena na vreme, i moe se koristiti kao pomo u procenjivanju pouzdanosti, ili ''merenju'' dokaza. Mehanizam delovanja esto se korelacije smatraju za pouzdanije ako drugo istraivanje pokae da su dva faktora izmeu kojih postoji korelacija bioloki povezana. Na primer, izmeu telefonskih stubova i sranih bolesti postoji pozitivna korelacija, ali ne postoje istraivanja koja bi pokazala kako su telefonski stubovi bioloki povezani sa sranim bolestima. Meutim, postoje istraivanja koja pokazuju procese kojima bi unos proteina i rak jetre mogli da budu bioloki i uzrono povezani (kao to ete videti u treem poglavlju). Znati proces po kome neto radi u telu znai znati njegov ''mehanizam delovanja''. A poznajui njegov mehanizam delovanja ojaava dokaze. Ovo se drugaije moe rei i da su dva faktora izmeu kojih postoji korelacija povezana na ''bioloki mogu'' nain. Ako je odnos bioloki mogu, smatra se daleko pouzdanijim. Meta analiza Konano, treba da razumemo koncept meta analize. Meta analiza tabelarno prikazuje kombinovane podatke iz vie istraivanja i analizira ih u obliku jednog skupa podataka. Sakupljanjem i analizom velikog skupa kombinovanih podataka, rezultat moe da bude znaajno verovatniji. Nalazi meta analize su prema tome znaajniji od analiza pojedinanih istraivanja, iako, kao i u svemu ostalom, mogu da postoje izuzeci. Nakon dobijanja rezultata iz niza istraivanja, moemo da ponemo sa korienjem ovih metoda i koncepata kako bismo procenili teinu dokaza. Uz ovaj napor, moemo da ponemo da shvatamo ta je najverovatnije tano, i moemo da se ponaamo shodno tome. Alternativne hipoteze vie ne izgledaju verovatno, i moemo da budemo veoma uvereni u rezultat. Apsolutni dokaz, u tehnikom smislu, je neostvariv i neznaajan. Ali zdravorazumski dokaz (99% sigurnosti) je ostvariv i presudan. Na primer, uz pomo ovog procesa tumaenja istraivanja mi smo oblikovali naa uverenje u vezi puenja i zdravlja. Nikada nije ''100%'' dokazano da puenje prouzrokuje rak plua, ali su anse da je puenje nevezano sa rakom plua toliko astronomski male da se pitanje odavno smatra reenim.

9

3 Iskljuivanje raka Amerikanci se boje raka vie od bile koje druge bolesti. Polagano i bolno umiranje od raka mesecima, ak i godinama, pre smrti predstavlja uasavajui prizor. Moda se zbog toga ljudi od svih teih bolesti najvie boje raka. Kada mediji izvetavaju o novopronalom hemijskom kancerogenu, javnost to primeti i brzo reaguje. Neke kancerogene materije izazivaju kod ljudi paniku. To je bio sluaj pre nekoliko godina sa alarom, hemikalijom koja je rutinski prskana po jabukama kao regulator rasta. Ubrzo nakon izvetaja Saveta za prirodne resurse pod naslovom ''Nepodnoljiv rizik: pesticidi u 1 hrani nae dece'', televizijski program 60 minuta je pustio segment o alaru. U februaru 1989. godine predstavnik Saveta za prirodne resurse je rekao na emisiji CBS-a 60 minuta da je ova industrijska hemikalija predstavljala 2, 3 ''najmoniji kancerogen u industriji hrane''. Reakcija javnosti je bila brza. Jedna ena je