Univerzitet...Fakultet...

Seminarski rad iz predmetaPoslovno pravo

UGOVORNO PRAVO

Mentor: Student:Broj indeksa:

Beograd, 2011.

SADRŽAJ

UVOD..................................................................................................................................3

1. POJAM UGOVORA U PRIVREDI.............................................................................4

2. OSOBINE UGOVORA U PRIVREDI.........................................................................5

3. ZAKLJUČIVANJE UGOVORA U PRIVREDI.........................................................6

4. OBEZBEĐENJE UGOVORA U PRIVREDI.............................................................8

4.1. PROMENE U UGOVORIMA U PRIVREDI.......................................................................9

4.2. ISPUNJENJE UGOVORA U PRIVREDI..........................................................................10

4.3. ODGOVORNOST ZA POVREDU UGOVORA U PRIVREDI..............................................11

5. PRESTANAK UGOVORA U PRIVREDI................................................................12

ZAKLJUČAK..................................................................................................................14

LITERATURA..................................................................................................................15

2

UVOD

Pravni oblik u kome se obavljaju poslovi u privrednom prometu su ugovori. Zakon o obligacionim odnosima ugovore u privredi definiše kao ugovore u privredi koje pravni subjekti zaključuju među sobom. Iz ove definicije može se zaključiti da je u našem pravu pojam ugovora u privredi određen istovremeno i subjektivnim i objektivnim kriterijumima. Osnovni kriterijum prema kome se određuje da li će se neki ugovor smatrati ugovorom u privredi je subjektivnog karaktera.

Prema Zakonu o obligacionim odnosima ugovori u privredi su oni koje preduzeća i drugi privredni subjekti zaključuju među sobom u obavljanju svoje delatnosti. Kroz tu zakonsku definiciju ogledaju se subjektivni i objektivni kriterijumi određenja ugovora u privredi. Subjektivni zato što ih zaključuju privredni subjekti, a objektivni zato što su to učinili obavljajući svoje poslovanje.

Najvažniji ugovor privrednog prava je ugovor o kupovini i prodaji robe, odnosno, ugovor o kupoprodaji. Pored ovog ugovora javlja se i niz drugih koji omogućuju prodaju robe: ugovor o prevozu, ugovor o posredovanju, ugovor o osiguranju, ugovor o kontroli robe, ugovor o špediciji i drugi.

3

1. POJAM UGOVORA U PRIVREDI

U pravnoj teoriji za ugovore poslovnog prava korišćeni su različiti izrazi: poslovi prometa robom, ugovori robnog prometa, poslovi robnog prometa, privredno pravni poslovi.1

Pravni oblik u kome se obavljaju poslovi u privrednom prometu su ugovori. Zakon o obligacionim odnosima ugovore u privredi definiše kao ugovore u privredi koje pravni subjekti zaključuju među sobom. Iz ove definicije može se zaključiti da je u našem pravu pojam ugovora u privredi određen istovremeno i subjektivnim i objektivnim kriterijumima. Osnovni kriterijum prema kome se određuje da li će se neki ugovor smatrati ugovorom u privredi je subjektivnog karaktera. 2

Prema Zakonu o obligacionim odnosima ugovori u privredi su oni koje preduzeća i drugi privredni subjekti zaključuju među sobom u obavljanju svoje delatnosti. Kroz tu zakonsku definiciju ogledaju se subjektivni i objektivni kriterijumi određenja ugovora u privredi. Subjektivni zato što ih zaključuju privredni subjekti, a objektivni zato što su to učinili obavljajući svoje poslovanje.

Zakonskom definicijom ugovora u privredi određene su dve vrste ovih ugovora. Najpre, osnovni ugovori koje privredni subjekti međusobno zaključuju u obavljanju delatnosti koje sačinjavaju predmet njihovog poslovanja. Drugu vrstu ugovora u privredi predstavljaju sporedni ili akcesorni ugovori koje privredni subjekti zaključuju u vezi sa delatnostima koje predstavljaju predmet njihovog poslovanja.

Privredni ugovori su oni ugovori koji su vezani za promet robe i vršenje usluga u robnom prometu, a koji se zaključuju između privrednih subjekata čija je to redovna delatnost. Zaključivanjem ovih ugovora privredni subjekti ne regulišu sve svoje pravne odnose, već oni zaključuju i niz drugih ugovora koji ne spadaju u ugovore privrednog prava.

Najvažniji ugovor privrednog prava je ugovor o kupovini i prodaji robe, odnosno, ugovor o kupoprodaji. Pored ovog ugovora javlja se i niz drugih koji omogućuju prodaju robe: ugovor o prevozu, ugovor o posredovanju, ugovor o osiguranju, ugovor o kontroli robe, ugovor o špediciji i drugi.

1 Nikčević I., Poslovno pravo, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2010, str. 1672 Član 25. Zakona o obligacionim odnosima, "Službeni list SFRJ", br. 27/78., 39/85. i "Službeni list SRJ", br. 31/93.

4

Zakon o obligacionim odnosima govori isključivo samo o dvostranim ugovorima u privredi, a da bi se na jedan ugovorni odnos primenila posebna pravila koja važe samo za ugovore u privredi potrebno je da su obe ugovorne strane privredni subjekti. Prema našem pozitivnom pravu nije moguće da se posebna pravila iz ugovora u privredi primenjuju samo na jednu ugovornu stranu.

2. OSOBINE UGOVORA U PRIVREDI

Ugovori u privredi imaju izvesne posebnosti koje ih izdvajaju od ugovora u građanskom pravu. Njihova osnovna obeležja su savesnost i poštenje, pojačana pažnja, obezbeđenje za njihovu realizaciju i mogućnost intervencije države.3

Ugovorne strane - Privredni ugovori su oni ugovori koje zaključuju privredni subjekti i druga pravna lica koja obavljaju privrednu delatnost.

Predmet ugovora - Predmet ugovora u privredi je promet roba i usluga. Pod robom se smatraju proizvodi koji su namenjeni tržištu, a usluge predstavljaju određene aktivnosti za zadovoljenje potreba učesnika ugovora.

Masovnost zaključivanja ugovora u privredi - ugovori u privredi se zaključuju svakodnevno, u velikom broju. Poslovi koje obavljaju privredni subjekti zasnivaju se i izvršavaju na osnovu ugovora u privredi.

Neformalnost - Zbog velikog značaja ugovora u privredi, država vrši određeni uticaj na ispravnost zaključenih ugovora tako što je liberalizovala način njihovog zaključenja.

Dvostranost i teretnost ugovora - Ova karakteristika ugovora u privredi se ogleda u činjenici da su ugovori u privredi dvostrano obavezni, odnosno, da se povodom svakog ugovora stvaraju prava i obaveze za obe ugovorne strane. Ovi ugovori su istovremeno i teretni, jer svaka ugovorna strana u ostvarenju ugovora, ima određenu obavezu prema drugoj ugovornoj strani.

Pojačana odgovornost u odnosu na ugovore građanskog prava - Ugovorne strane kod ugovora u privredi imaju pojačanu odgovornost, naročito u slučaju neizvršenja ili nepotpunog izvršenja obaveza. Veliki privredni značaj ovih ugovora uslovljava pojačanu pažnju koja, pored ostalog, podrazumeva i naknadu štete.

3 http://www.knowledge-banks.org/poslovno_pravo_10_nfps_2_svi_02/lekcije/lekcija27.htm

5

Kraći rokovi zastarelosti - Za odnose ugovornih strana u privredi, karakteristično je da su rokovi zastarelosti potraživanja po pravilu kraći nego u građanskom pravu.

Trgovinski sudovi - Intervencija države se ogleda kroz rešavanje eventualno nastalih sporova iz ugovora u privredi nadležni su trgovinski sudovi i arbitraže.

Prenos prava i stvari - I kod ugovora u privredi najčešće se vrši na simboličan način. Jedna ugovorna strana predaje drugoj ugovornoj strani određene isprave (skladišnica i dr.), a druga ugovorna strana preuzima ili predaje robu.

3. ZAKLJUČIVANJE UGOVORA U PRIVREDI

Zaključivanje ugovora u privredi obavlja se u nekoliko faza. 4

Pregovori predstavljaju radnje koje prethode zaključivanju ugovora u privredi. Oni su vrlo česti, s obzirom da se njima postiže konkretna formulacija sastojaka ponude za zaključenje ugovora u privredi. Time se postiže veća sigurnost da će do zaključenja ugovora doći. Pregovori ne obavezuju pregovarače, za razliku od ponude koja obavezuje samo ponuđača i ugovora koji obavezuje obe ugovorne strane.

Ponuda za zaljučenje ugovora predstavlja izjavu volje jednog lica kojom poziva drugu stranu da zaključe ugovor. To znači da do zaključenja ugovora obično dolazi na inicijativu jedne strane. Lice koje poziva na zaključenje ugovora naziva se ponudilac, a lice kome je poziv za zaključenje ugovora poslat naziva se ponuđeni. Da bi se jednostrana izjava volje jednog lica smatrala ponudom, mora imati određene karakteristike:

ponuda mora da sadrži bitne elemente budućeg ugovora; iz sadržine ponude mora nedvosmisleno da proizilazi namera za zaključenje

ugovora; ponuda mora da dolazi lično od lica koje želi da zaključi ugovor; ponuda mora biti upućena određenom licu s kojim se namerava zaključiti ugovor; ponuda mora da ima određeno vreme do kojeg važi, odnosno svoj rok trajanja.

Prihvat ponude je izjava volje ponuđenog o prihvatanju ponude. Prihvatanjem ponude postignuta je saglasnost, volja obeju strana za zaključenje ugovora, pa se ugovor smatra

4 Spirović J. L., i Dabić Lj, Poslovno pravo, Ekonomski fakultet, Beograd, 2010, str. 182

6

zaključenim. Da bi izjava volje o prihvatanju ponude proizvela pravno dejstvo, potrebno je da prihvat ponude zadovolji određene kriterijume:

prihvat ponude mora u potpunosti da odgovara ponudi; prihvat ponude mora da sadrži jasnu i nedvosmislenu izjavu volje ponuđenog za zaključenje ugovora; prihvat ponude mora doći od lica kome je ponuda upućena; prihvat ponude mora da bude blagovremen.

Vreme zaključenja ugovora je vrlo značajno. Određivanje vremena zaključenja ugovora zavisi od činjenice da li se ugovor zaključuje između prisutnih ili odsutnih ugovornih stranaka. Kada je u pitanju zaključivanje ugovora između prisutnih stranaka, vreme zaključenja je onaj trenutak kada su ugovorne strane postigle saglasnost o bitnim elementima ugovora. Kada je reč o trenutku zaključenja ugovora između odsutnih stranaka, mogu se razlikovati tri važne teorije:

po teoriji izjave smatra se da je ugovor zaključen u trenutku kada je ponuđeni poslao izjavu o prihvatanju ponude ponudiocu;

po teoriji saznanja smatra se da je ugovor zaključen u trenutku kada je ponudilac saznao za sadržaj primljene izjave o prihvatanju ponude;

po teoriji prijema smatra se da je ugovor zaključen onog trenutka kad je ponudilac primio izjavu ponuđenog kojom ga ovaj obaveštava da prihvata ponudu za zaključenje ugovora.

U našem pravu prihvaćena je teorija prijema.

Mesto zaključenja ugovora takođe ima veliki pravni značaj. Prema njemu se određuje i mesto izvršenja ugovora. Prema mestu zaključenja ugovora određuje se pravo koje će se primeniti na ugovorni odnos stranaka. Ako se ugovor zaključuje između prisutnih strana, smatra se da je zaključen u onom mestu u kojem su se stranke nalazile u trenutku kada je postignuta saglasnost volja. Ako se ugovor zaključuje između odsutnih lica, kao mesto zaključenja ugovora smatra se ono mesto gde je ponudilac imao svoje poslovno sedište u trenutku zaključenja ugovora.

Ugovore u privredi karakteriše njihova neformalnost. U načelu, svi su ugovori neformalni. Međutim, za izvesne ugovore u privredi neophodna je posebna forma koja predstavlja bitan element takvog ugovora (npr. Kupoprodajni ugovor nepokretnosti mora biti zaključen u pisanoj formi).

7

4. OBEZBEĐENJE UGOVORA U PRIVREDI

U slučaju da jedna od ugovornih strana ne ispuni svoju obavezu ugovorom utvrđenu, ili je neuredno izvrši, drugoj ugovornoj strani stoji na raspolaganju tužba kao opšte sredstvo za ostvarenje i zaštitu prava. Tužbom se može tražiti da sud naloži drugoj strani da svoju obavezu iz ugovora ispuni ili da nadoknadi štetu koja je naneta usled neizvršenja obaveze ili neurednog izvršenja. Ugovorne strane žele obezbeđenje za pravilno izvršenje ugovora, čime ostvaruju cilj radi koga su ugovor i zaključile. Sredstva kojima se vrši obezbeđenje ugovora predstavljaju specijalne garancije koje ugovornim stranama stoje na raspolaganju da ih upotrebe. Najznačajnija sredstva za obezbeđenje izvršenja ugovora su: kapara, jemstvo, ugovorna kazna, penali, odustanica, zaloga, pravo pridržaja, predujam, kamata, odricanje od prava na prigovor.5

Kapara je određena suma novca koju daje jedna ugovorna strana drugoj ugovornoj strani prilikom zaključenja ugovora i koja služi kao sredstvo za obezbeđenje izvršenja ugovora. U isto vreme, kapara predstavlja dokaz da je ugovor zaključen. Kaparu najčešće daje ona ugovorna strana koja ima veći interes da se ugovorna obaveza izvrši, mada je može dati svaka ugovorna strana.

Kapara se uračunava u cenu, ili vraća, nakon ispunjenja ugovora. Ako dođe do neizvršenja ugovora krivicom ugovorne strane koja je primila kaparu, suprotna strana može da traži izvršenje ugovora i naknadu štete zbog docnje ili vraćanja dvostruko veće kapare.

Jemstvo je takvo sredstvo za obezbeđenje ispunjenja ugovorne obaveze gde se treće lice koje nije stranka u ugovoru, obavezuje da će poveriocu ispuniti dospelu obavezu dužnika, ako je dužnik ne ispuni. Jemstvo nastaje zaključenjem ugovora o jemstvu između poverioca i trećeg lica koje se naziva jemac. Na osnovu ugovora o jemstvu nastaje obaveza jemca da izvrši obavezu koju dužnik nije izvršio i pravo poverioca da od jemca traži izvršenje te obaveze.

Ugovorna kazna je ugovorom određeni iznos novca ili druga imovinska korist, koju je jedna ugovorna strana dužna isplatiti, odnosno pribaviti drugoj ugovornoj strani za slučaj da svoju obavezu ne ispuni ili je ispuni sa zadocnjenjem. Ugovorna kazna je najčešće sredstvo obezbeđenja ugovora u našem pravu kod ugovora u privredi. Ona predstavlja sredstvo za učvršćivanje ugovorne discipline koja je neophodna između preduzeća kao ugovornih strana.

5 1148 Član 1007. st. 2. Zakona o obligacionim odnosima

8

Penali su određena suma novca ili neka druga imovinska vrednost koju je ugovorna strana dužna platiti za slučaj da dođe do neispunjenja ili zadocnjenja u ispunjenju ugovorne obaveze, za šta je ona odgovorna.

Odustanica je određena suma novca ili neka druga imovinska korist koju po ugovoru jedna strana daje drugoj strani u slučaju da jednostranom izjavom želi da odustane od ugovora pre njegovog ispunjenja. Odustanica se određuje samim ugovorom i može se ugovoriti u korist jedne ili obeju strana.

Avans ili predujam je iznos novca ili neka druga imovinska korist koju jedna ugovorna strana daje drugoj radi ispunjenja njene ugovorne obaveze. Davanje avansa ima za cilj da olakša položaj ugovorne strane koja ima obavezu ispunjenja ugovora i time joj omogućava vršenje radnje koja je predmet ugovora.

Neizvršenje, kao i neuredno izvršenje novčanih obaveza, povlači plaćanje zateznih kamata. Kamata se plaća u novcu u slučaju da dužnik nije na vreme izvršio svoju novčanu obavezu. Zateznu kamatu dužnik plaća uvek kad je u docnji s plaćanjem, pa i u slučaju kad je do docnje došlo bez njegove krivice.

Zaloga predstavlja garanciju za ispunjenje ugovorne obaveze. Nastaje u slučaju kad dužnik ili neko treće lice poveriocu preda određenu stvar na kojoj postoji pravo svojine, kako bi poverilac iz njene vrednosti mogao da naplati svoje potraživanje u slučaju da to dužnik ne učini po njegovoj dospelosti.

Pravo pridržaja ili retencija je pravo poverioca da zadrži dužnikove stvari koje se kod njega nalaze, dok mu dužnik ne namiri potraživanje koje je već dospelo.

Odricanje od prava na prigovor sastoji se u tome što se jedna ugovorna strana unapred ugovorom obaveže da protiv druge ugovorne strane neće koristiti prigovor na koji bi inače imala pravo, kada joj ta druga strana zatraži ispunjenje obaveza.6

4.1. Promene u ugovorima u privredi

Promene u ugovorima u privredi su vrlo različite. Promeniti se mogu i same ugovorne strane, poverilac i dužnik, a često se u praksi dešavaju i promene u samoj sadržini ugovora. Promene u ugovorima u privredi moguće su za sve vreme trajanja ugovora, do trenutka neizvršenja ugovornih obaveza. 7

6 http://www.knowledge-banks.org/poslovno_pravo_10_nfps_2_svi_02/lekcije/lekcija27.htm7 Nikčević I., cit. rad, str. 172-173

9

Promene ugovorenih strana - U toku trajanja ugovora može doći do promene poverioca koji svoje potraživanje ustupi nekom trećem licu. Do promene dužnika dolazi u slučaju kada treće lice preuzima obavezu dužnika, čime postaje stranka u ugovoru umesto postojećeg dužnika. Promenom poverioca kod ugovora u privredi potraživanje iz ugovora prelazi sa dosadašnjeg poverioca na novog. Ovo ustupanje naziva se cesija. Cesija nastaje na različite načine, pa se mogu razlikovati više vrsta cesija: zakonska, sudska i ugovorna. Promena dužnika nastaje ugovorom između dužnika i trećeg lica na osnovu koga to treće lice preuzima na sebe obavezu da izvrši dužnikove obaveze.

Promena sadržine ugovora - Do promene sadržine ugovora dolazi uvek ako se promeni neki od elemenata već zaključenog ugovora. Može se menjati predmet ugovora, mesto, vreme, način ispunjenja ugovorne obaveze, i dr. Sadržina ugovora može se menjati sporazumom ugovornih strana ili voljom jedne ugovorne strane.

Promena ugovora zbog promenjenih okolnosti - Da bi jedna ugovorna strana mogla tražiti promenu sadržine ugovora, ili čak raskidanje ugovora zbog promenjenih okolnosti, neophodno je da su ispunjene određene pretpostavke:

potrebno je da su posle zaključenja ugovora nastale nove okolnosti, a koje ugovorna strana nije mogla izbeći ili savladati;

kada je ispunjenje obaveza jedne ugovorne strane postalo otežano ili se ne može ostvariti svrha ugovora usled takvih okolnosti;

da sve okolnosti moraju nastupiti pre roka koji je određen za ispunjenje ugovorne obaveze.

Nastupanje pomenutih okolnosti jeste preduslov za promenu sadržine ugovora koji se može izvršiti.

4.2. Ispunjenje ugovora u privredi

Ugovori se zaključuju sa ciljem da budu izvršeni, odnosno da se njihovom realizacijom ostvare interesi ugovornih strana. U vezi s izvršenjem ugovora u privredi, potrebno je razlikovati određene specifičnosti koje se odnose na subjekte ispunjenja, predmet ispunjenja, zatim vreme, mesto i način ispunjenja ugovora.

Subjekti ispunjenja - Subjekti ispunjenja ugovora u privredi su same strane koje su ugovor zaključile. Prema tome, dužnik je dužan da svoju obavezu izvrši poveriocu. Po pravilu, to čini lično dužnik, a ne neko treći. Takođe, obaveza se izvršava lično poveriocu, a ne nekom trećem licu.

10

Predmet ispunjenja - Predmetom ispunjenja ugovora u privredi smatra se ono što čini njegovu obavezu. Prema tome, poverilac može zahtevati od dužnika samo ono što je ugovorom predviđeno kao njegova obaveza. Dužnik svoju obavezu mora ispuniti u celosti. Poverilac nije dužan da primi delimično ispunjenje obaveze.

Vreme ispunjenja - Vreme ispunjenja ugovora je ono vreme u kome je dužnik u obavezi da izvrši svoju obavezu. Najčešće se vreme ispunjenja određuje samim ugovorom. Ugovorom se može jednoj ugovornoj strani predvideti pravo da ona odredi vreme ispunjenja obaveze. U ovom slučaju ona je dužna da drugu ugovornu stranu obavesti koje je vreme ispunjenja ugovora odredila.

Mesto ispunjenja - Mesto ispunjenja ugovora najčešće se utvrđuje ugovorom, a moguće je da ga stranke odrede naknadnim sporazumom. Za neke ugovore u privredi, mesto ispunjenja obaveze je utvrđeno pozitivnim propisima.8

4.3. Odgovornost za povredu ugovora u privredi

Ugovorne strane su dužne da obaveze iz ugovora izvrše onako kako su ugovorom predviđene i odgovorne su za njihovo izvršenje. Obaveza izvršenja ugovora pripada obema ugovornim stranama. Iz ovoga proističe odgovornost i za jednu i za drugu ugovornu stranu za slučaj neispunjenja ili neurednog ispunjenja odgovarajućih obaveza iz ugovora u privredi. Ovakva odgovornost se naziva ugovorna odgovornost. Da bi ugovorna odgovornost nastupila, potrebno je da su nastupile takve pretpostavke kojima se vrši povreda punopravno zaključenog ugovora u privredi.

Ugovorne strane mogu ugovorom ublažiti, pooštriti ili isključiti ugovornu odgovornost za povredu ugovora, ali ta njihova mogućnost je ograničena. Dozvoljena je mogućnost da se ugovorom proširi odgovornost i na određene slučajeve za koje odgovornost ne bi postojala po opštim pravilima. Odgovornost se može proširiti i određivanjem pojma više sile, tako što će se ugovorom predvideti samo neki događaji koji će se smatrati višom silom. Ugovorima u privredi odgovornost se može isključiti na taj način što će se odrediti šta se smatra višom silom.

Ugovorna strana koja je štetu pretrpela ima pravo na njenu nadoknadu od druge ugovorne strane. Prema tome, ako dužnik ne ispuni svoju obavezu ili zadocni sa njenim ispunjenjem, poverilac ima pravo da od njega zahteva naknadu štete koju je zbog toga pretrpeo. Poverilac ima pravo na naknadu obične štete i izmakle koristi, koje je dužnik u

8 http://www.knowledge-banks.org/poslovno_pravo_10_nfps_2_svi_02/lekcije/lekcija27.htm

11

vreme zaključenja ugovora morao predvideti kao moguće posledice povrede ugovora.

Docnja dužnika - Dužnik zapada u docnju ako svoju ugovorom određenu obavezu nije izvršio na vreme. Dužnikova docnja proizvodi određena pravna dejstva. S obzirom da je svrha ugovora njegovo ispunjenje, dužnik može svoju obavezu ispuniti i posle proteka roka za njegovo ispunjenje. Ovo pravo dužnika da ugovore izvršava i pošto je došao u docnju, pripada mu sve dok ga poverilac ne obavesti da odustaje od ugovora zbog dužnikove docnje. Ako je dužnikova obaveza novčane prirode, koju nije izvršio u određenom roku, dužnik je u obavezi da poveriocu plati zateznu kamatu.

Docnja poverioca - Poverilac kao i dužnik može pasti u docnju. Poverilačka docnja nastaje kada poverilac bez osnovanog razloga odbije da primi ispunjenje dužnikove obaveze ili ako spreči, odnosno onemogući ispunjenje svojim ponašanjem. U prvom slučaju, poverilačka docnja nastaje ako poverilac bez osnovanog razloga odbije dužnikovu dospelu obavezu koju mu ovaj nudi. U drugom slučaju, poverilačka docnja nastaje ako poverilac onemogućuje pravilno ispunjenje dužnikove obaveze time što ne preduzima radnje koje bi bio dužan preduzeti da bi dužnik mogao ispuniti svoju obavezu. Poverilačka docnja proizvodi određena pravna dejstva koja se najpre sastoje u tome da od poverioca zahteva naknadu štete koja mu je prouzrokovana ovom docnjom, izuzev u slučajevima za koje poverilac nije kriv, a koji su prouzrokovali njegovu docnju. 9

5. PRESTANAK UGOVORA U PRIVREDI

Prestankom ugovora prestaje ugovorni odnos između ugovornih strana, odnosno prestaju prava i obaveze nastale ugovorom. Postoji više načina prestanka ugovora u privredi. 10

Prestanak ugovora ispunjenjem - Ispunjenjem ugovora prestaju obaveze i prava ugovornih strana, čime su one ostvarile cilj radi kojeg su ugovor i zaključile. Smatra se da je ugovor ispunjen ako svaka ugovorna strana potpuno i uredno ispuni svoju ugovornu obavezu.

Prestanak ugovora sporazumom strana - Ugovorne strane mogu sporazumno odustati od već zaključenog ugovora. Na osnovu sporazuma ugovornih strana ugovor može prestati ispunjenjem ugovornih obaveza ili u toku samog njihovog izvršenja.

Prestanak ugovora voljom jedne strane - To će biti slučaj ako je samim ugovorom

9 http://www.knowledge-banks.org/poslovno_pravo_10_nfps_2_svi_02/lekcije/lekcija27.htm10 Spirović J. L., i Dabić Lj, cit. rad, str. 189

12

predviđeno pravo jedne strane da plaćanjem odustanice odustane od zaključenog ugovora. O svojoj nameri ona je dužna da obavesti drugu ugovornu stranu.

Prestanak ugovora zbog nemogućnosti ispunjenja - Nemogućnost ispunjenja ugovorne obaveze uvek nastupa kao posledica određenih događaja i podrazumeva nemogućnost da se postigne cilj radi koga se ugovorna obaveza preduzima.

Prestanak ugovora zbog propasti predmeta ugovora - Smatra se da ugovor u privredi prestaje zbog propasti predmeta ugovora, ako je za predmet ugovora vezano postojanje određene stvari.

Prestanak ugovora zbog poništenja - Ugovor u privredi može biti poništen od strane državnog organa u slučaju da je zaključen protivno propisima i shvatanjima morala. Takav ugovor se naziva apsolutno ništavnim i njegovo poništenje iz tih razloga može tražiti svako lice.

Prestanak ugovora zbog zastarelosti - Pod zastarelošću se podrazumeva protok vremena usled čega se gubi zahtev za pravnu zaštitu. Do prestanka ugovora u privredi po ovom osnovu dolazi kad jedna ugovorna strana ne zahteva od druge da joj izvrši ugovornu obavezu za vreme koje je pozitivnim propisima utvrđeno.

Prestanak ugovora prestankom ugovorene strane - U slučaju da je izvršenje ugovorne obaveze vezano za ugovornu stranu, pa dođe do prestanka te ugovorne strane, prestaje i ugovor. Po ovom osnovu ugovor će prestati u slučaju stečaja i likvidacije jedne ugovorne stane.

Prestanak ugovora kompenzacijom - Kompenzacija ili prebijanje međusobnih potraživanja predstavlja osnov za prestanak ugovora koji se često upotrebljava u praksi. Njime se gase dva uzajamna potraživanja istih subjekata. Da bi se kompenzacija mogla izvršiti, potrebno je da su ispunjeni određeni uslovi, tj. da su potraživanja istorodna, da su dospela i da se mogu izraziti u novcu.

13

ZAKLJUČAK

Ugovori u privredi imaju izvesne posebnosti koje ih izdvajaju od ugovora u građanskom pravu. Njihova osnovna obeležja su savesnost i poštenje, pojačana pažnja, obezbeđenje za njihovu realizaciju i mogućnost intervencije države.

U slučaju da jedna od ugovornih strana ne ispuni svoju obavezu ugovorom utvrđenu, ili je neuredno izvrši, drugoj ugovornoj strani stoji na raspolaganju tužba kao opšte sredstvo za ostvarenje i zaštitu prava. Tužbom se može tražiti da sud naloži drugoj strani da svoju obavezu iz ugovora ispuni ili da nadoknadi štetu koja je naneta usled neizvršenja obaveze ili neurednog izvršenja. Ugovorne strane žele obezbeđenje za pravilno izvršenje ugovora, čime ostvaruju cilj radi koga su ugovor i zaključile. Sredstva kojima se vrši obezbeđenje ugovora predstavljaju specijalne garancije koje ugovornim stranama stoje na raspolaganju da ih upotrebe. Najznačajnija sredstva za obezbeđenje izvršenja ugovora su: kapara, jemstvo, ugovorna kazna, penali, odustanica, zaloga, pravo pridržaja, predujam, kamata, odricanje od prava na prigovor.

Promene u ugovorima u privredi su vrlo različite. Promeniti se mogu i same ugovorne strane, poverilac i dužnik, a često se u praksi dešavaju i promene u samoj sadržini ugovora. Promene u ugovorima u privredi moguće su za sve vreme trajanja ugovora, do trenutka neizvršenja ugovornih obaveza.

Ugovori se zaključuju sa ciljem da budu izvršeni, odnosno da se njihovom realizacijom ostvare interesi ugovornih strana. U vezi s izvršenjem ugovora u privredi, potrebno je razlikovati određene specifičnosti koje se odnose na subjekte ispunjenja, predmet ispunjenja, zatim vreme, mesto i način ispunjenja ugovora.

Ugovorne strane su dužne da obaveze iz ugovora izvrše onako kako su ugovorom predviđene i odgovorne su za njihovo izvršenje. Obaveza izvršenja ugovora pripada obema ugovornim stranama. Iz ovoga proističe odgovornost i za jednu i za drugu ugovornu stranu za slučaj neispunjenja ili neurednog ispunjenja odgovarajućih obaveza iz ugovora u privredi. Ovakva odgovornost se naziva ugovorna odgovornost. Da bi ugovorna odgovornost nastupila, potrebno je da su nastupile takve pretpostavke kojima se vrši povreda punopravno zaključenog ugovora u privredi.

14

LITERATURA

1. Nikčević I., Poslovno pravo, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2010,

2. Spirović J. L., i Dabić Lj, Poslovno pravo, Ekonomski fakultet, Beograd, 2010,

3. Zakon o obligacionim odnosima, "Službeni list SFRJ", br. 27/78., 39/85. i "Službeni list SRJ", br. 31/93,

4. http://www.knowledge-banks.org/poslovno_pravo

15