svami vivekananda radza joga

Cilj svih nauka je da, na kraju,

otkriju jedinstvo.

Jedno iz koga se stvara mnotvo, to jedno to postiji i kao mnogi.

Rada joga preporuuje da se zapone od

unutranjeg sveta, da se izui njegova priroda i, kroz to,

da se: ostvari kontrola kako unutranjeg, tako i spoljanjeg.

Svami Vivekananda

Rada Joga

Naslov originala: Swami Vivekananda

RAJA-YOGA

Preveo: ri Valmiki

SADRAJ

I Uvod ............................................. 1 II Prvi koraci .................................... 12 III Prana ............................................. 21 IV Psihika prana .............................. 33 V Kontrola psihike prane ............... 38 VI Pratjahara i dharana ..................... 42 VII ana i samadhi ............................ 49

Rada joga ukratko ............................. 58

SSvvaammii VViivveekkaannaannddaa:: RRaaddaa JJooggaa 11

Poglavlje I

UVOD

Sve nae znanje zasnovano je na iskustvu. Deduktivno

znanje, u kome idemo od manjih prema viim, optim ili glavnim principima, ili od opteg do pojedinanog ima iskustvo kao svoju osnovu. U egzaktnoj nauci ljudi lako nalaze istinu jer se ona obraa pojedinanim iskustvima svakog ljudskog bia. Naunik vam ne trai da u neto verujete, on dolazi do sigurnih rezultata svojim linim iskustvom, a kada od nas trai da verujemo njegovim zakljucima o kojima je razmiljao i do kojih je doao, tada se poziva i na univerzalna iskustva ljudskog roda. U svakoj egzaktnoj nauci postoji osnova koja je zajednika za ceo ljudski rod, tako da odmah moemo sagledati istinu ili uvideti obmanu iz otuda izvuenih zakljuaka. Dakle, pitanje je: Ima li religija kakvu osnovu ili ne? Morau da odgovorim na to pitanje i potvrdno i odreno.

Za religiju se obino svuda u svetu kae da je zasnovana na veri i verovanju, a u veini sluajeva sastoji se samo od postavki razliitih teorija. To je razlog to nalazimo da je svaka religija u svai sa svakom drugom religijom. Te teorije su zasnovane na veri. Jedan ovek kae da postoji veliko Bie koje sedi iznad oblaka i upravlja celim Univerzumom i trai od mene da mu verujem samo na osnovu autouriteta njegove izjave. Na isti nain ja mogu imati svoje sopstvene ideje u koje traim da drugi veruju, a ako. oni pitaju za razlog, ne mogu im dati ni jedan razlog. Zato su danas religija i metafizika filozofija na loem glasu. Izgleda da svaki obrazovan ovek kae: Oh, te religije su samo skup teorija, bez ikakvog standarda za njihovu procenu, jer svaki ovek propoveda svoje sopstvene omiljene teorije-. Ipak osnovu za univerzalno verovanje u religiju, koja upravlja razliitim teorijama i idejama sekti u mnogim


zemljama, nalazimo odemo li do njihove baze. Tamo nalazimo da su one takode zasnovane na univerzalnim iskustvima.

Na prvom mestu, ako analiziramo sve razliite svetske religije nai emo da su podeljene u dve grupe. Religije sa knjigama i bez knjiga. Religije sa knjigama su jae i imaju vei broj sledbenika. Religije bez knjiga veinom su izumrle, a nekoliko novih imaju vrlo malo sledbenika. Ipak, u svim religijama nalazimo saglasnost miljenja da su istine koje propovedaju rezultat iskustava naroitih osoba. Hrianin trai od nas da verujemo u njegovu religiju, da verujemo u Hrista. Da verujemo u njega kao inkarnaciju Boga, da verujemo u Boga, u duu i u bolje stanje te due. Ako ga pitamo za razlog, on odgovara da on u njih veruje. Ali ako odete do izvora hrianstva, nai ete da je ono zasnovano na iskustvu. Hrist je rekao da je video Boga; uenici su rekli da su oserili Boga i tako dalje. Slino, u budizmu je to Budino iskustvo. On je iskusio izvesne istine, uvideo ih, doao s njima u kontakt i propovedao ih svetu. Tako je i sa Hindusima. U njihovim knjigama, pisci zvani Rii, ili mudraci obznanili su izvesne istine koje su iskusili i propovedali ih. Prema tome, jasno je da su sve religije sveta izgraene na jednom univerzalnom i dijamantskom temelju sveg naeg znanja - na neposrednom iskustvu. Svi uitelji su videli Boga,, svi su videli svoju sopstvenu duu, svoju budunost, videli su svoju veitost i propovedali to to su videli. Samo postoji sledea razlika u tome to je veina religija, naroito u modernim vremenima, iznosila udnu tvrdnju to jest polagala naroito pravo na nemogunost tih iskustva i danas, a da su ona samo bila mogua nekolicini ljudi koji su bili prvi osnivai religija ija imena one nose do danas. U sadanjem vremenu njihova iskustva su zastarela i nisu korisna zato to sada moramo primati religiju kao neko ubedenje. Ja to uopte ne priznajem. Ako je u ovom svetu postojalo jedno iskustvo u bilo kojoj grani saznanja, apsoluno sledi da je to iskustvo bilo mogue milion puta i ponavljae


se veito. Jednolikost i sklad strogi su i nepopustljivi zakoni prirode. Sto se jednom dogodilo moe se uvek dogoditi.

Zbog toka uitelji u joga nauci izjavljuju da religija nije zasnovana samo na iskustvu iz drevnih vremena, nego da ni jedan ovek ne moe da bude religiozan dok sam ne ostvari isto opaanje. Joga je nauka koja nas ui kako da ostvarimo to opaanje, da dobijemo tu percepciju. Nije od velike koristi da se govori o religiji ako je ovek ne oseti. Zato postoje tolike smetnje, toliko borbe i svaa u ime Boga? U ime Boga vie je bilo krvoprolia nego radi bilo kog drugog uzroka, jer nikada ljudi nisu ili do izvora, zadovoljavali su se samo da prue mentalni pristanak obiajima svojih predaka i od drugih su traili da ine isto. Kakvo pravo ima ovek da kae kako ima duu ako je ne osea, ili da Bog postoji, ako ga ne vidi? Ako Bog postoji moramo ga videri, ako postoji dua moramo je opaati inae bolje je ne verovati. Bolje je biti otvoren i iskren ateista nego licemer. Ueni ljudi imaju moderno gledite, s jedne strane, da su religija, metafizika kao i svako traenje Najvieg Bia uzaludni i nitavni, a poluobrazovani ljudi imaju gledite da su te stvari stvorene bez osnove i da se jedina njihova vrednost sastoji iz injenice da imaju motiviuu i pokretaku snagu da' -svetu ine dobro. Ako veruju u Boga ljudi mogu postati dobri i moralni i tako predstavljaju dobre graane. Ne moemo ih okriviti to imaju takvo miljenje jer vidimo da se sva uenja tih ljudi jednostavno sastoje u tome da veruju u prazne reci, koje su bez sutine. Od njih se trai da ive na recima. Mogu li ti da ine? Ako mogu, ja neu imati ni najmanju elju za ljudskom prirodom. ovek eli istinu, eli da sam iskusi istinu. Kada je shvati i ostvari, oseti u nutrini svog srca, samo onda kaiu Vede, ieznue sve sumnje, odagnae se sva tama i ispravie se sve nepotenje.

O vi, besmrtna deco, ak i vi to ivite u najvioj sferi, postoji izlaz iz ove tame. Otkriven je put opaanjem Njega koji je izvan tame. On je jedini put.

SSvvaammii VViivveekkaannaannddaa:: RRaaddaa JJooggaa 44 Nauka rada joga predlae da se oveanstvu ponudi

praktian i nauno obraen metod za postizanje ove istine. Na prvom mestu, svaka nauka mora da ima sopstven metod istraivanja. Ako elite da postanete astronom, pa sednete i uzvikujete: Astronomijo! Astronomijo!, ona vam nikada nee doi. Isto je i sa hernijom. Izvestan metod mora da se sledi. Morate otii u laboratoriju da uzmete razliite supstance, pomeate ih, sloite i s njima vrite oglede. Iz toga e doi znanje o hemiji. Ako elite biti astronom, morate otii u opservatoriju, uzeti teleskop, izuavati zvezde i planete i tek onda ete postati astronom. Svaka nauka mora da ima svoje sopstvene metode. Ja vam mogu odrati hiljade propovedi ali vas one nee uiniti religioznim, dok ne praktikujete metod. To su istine mudraca svih zemalja, svih vekova, estitih i nesebinih ljudi koji nisu imali drugi motiv do da svetu ine dobro. Svi su oni objavili da su otkrili neku viu istinu nego to je mogu ula dati i pozivaju nas i mame da to potvrdimo. Trae od nas da iskreno i estito prihvatimo metod, a onda, ako ne naemo tu viu istinu, imaemo pravo da kaemo da je njihova tvrdnja neistinita. Ali pre nego to to uradimo nismo dovoljno sposobni da procenjujemo istinitost njihovih izjava. Dakle, moramo da radimo verno i istinito koristei propisan metod i svetlost e doi. Pri sticanju znanja koristimo uoptavanje, a uoptavanje se zasniva na opaanju. Prvo opaamo injenice, onda uoptavamo, pa izvlaimo zakljuke ili principe. Znanje o duhu, o unutranjoj prirodi, o misli, nikada se ne moe stei dok prvo ne steknemo mo opaanja injenica koje se unutra odvijaju. Dosta je lako opazati injenice u spoljanjem svetu jer su za tu svrhu pronaeni mnogi instrumenti koji nam u tome pomau. Uz to, mi ipak znamo da je nuno posmatranje da bi smo imali pravu nauku. Bez prave analize svaka nauka je beznadena - samo puko teoretisanje. Zato su se svi psiholozi oduvek prepirali, izuzev malog broja njih koji su otkrili sredstva za posmatranje. Raa joga kao nauka na prvom mestu daje predloge za takva sredstva kojima se posmatraju unutranja


stanja. Instrument je sam duh. Ispravno vodena mo panje i usmerena ka unutranjem svetu, analizirae duh i osvetliti nam injenice. Moi duha se rasipaju kao zraci svetlosti, ali kada su usredsredene one prosvetljavaju. To je nae jedino sredstvo za sticanje znanja. Svako ga koristi, kako u spoljanjem tako i u unutranjem svetu. Ali dok psiholog vrlo precizno posmatranje usmerava ka unutra naunik mora da ga usmeri prema spoljanjem, a to zahteva praksu koja se stie samo velikom vebom. Jo od detinjstva su nas uili da obraamo panju samo na spoljanje stvari, a ne na unutranje, stoga je veina nas izgubila sposobnost opaanja unutranjeg mehanizma. Da bi se duh takorei okrenuo unutra potrebno je zaustaviti njegov odlazak napolje. Onda treba usredsrediti sve njegove moi da bi analizirao i upoznao svoju sopstvenu prirodu, to je vrlo teak posao. Ipak to je jedini nauni pristup tom predmetu. Kako se primenjuje to znanje? Na prvom mestu, samo znanje je najvea nagrada znanja, drugo, od njega postoji takode i korist. Ono uklanja svu nau bedu. Kada se analizom svog sopstvenog duha ovek nade licem u lice s neim to takorei nikada ne moe da se razori, neim to je po svojoj prirodi veno isto i savreno, nee vie biti nikada bedan niti nesrean. Svaka beda dolazi iz straha od neispunjenih elja. ovek e otkriti da nikada ne umire, niti da e ikada strahovati od smili. Kada sazna da je savren, vie nee imati nitavne i sujetne elje. Uklonivi oba ta uzroka, vie ne moe da nastupi beda ve, ak dok smo i u ovom telu, ivee se savreno blaeno.

Postoji samo jedna metoda kojom se postie ovo znanje, koje se naziva usredsredenost. Hemiar u laboratoriji svu energiju svog duha usmerava na jedno sredite, baca je na materijale koje analizira i tako otkriva njihovu tajnu. Astronom svu energiju svog duha usredsreduje i projektuje kroz teleskop na nebo, pa mu zvezde, sunce i mesec otkrivaju svoje tajne. ta vie, ja mogu da usredsredim svoje misli na stvari o kojima vam govorim, mogu vas obasjati veom


svetiou. Sluate me i to vie usredsredite svoje misli, jasnije ete shvatiti ono o emu govorim.

Kako stiemo svo znanje o svetu, ako ne pomou usredsredenosti duha? Svet je spreman da otkrije svoje tajne samo ako znamo kako da pokucamo, kako da mu zadamo potreban udarac, kako da ga podstaknemo. Snaga i sila udarca dolaze kroz usredsredenost. Nema granica moima ljudskog duha. Sto je vie usredsreden, vea snaga se prenosi na jednu taku, u tome je tajna.

Lake se usredsreduje duh na spoljanje stvari, jer on prirodno ide napolje, ali nije tako u sluaju religije, psihologije ili metafizike gde su subjekat i objekat jedno. Objekat je unutranji, jer je sam duh objekat pa ga je potrebno izuavati. Dakle sam duh izuava sebe. Znamo da postoji mo duha, koja se zove miljenje. Na primer, ja vam govorim, a istovremeno stojim po strani, takorei kao druga osoba, sluam i znam o emu govorim. Vi u isto vreme radite i razmiljate, dok vam deo duha stoji ovde i posmatra i zna o emo razmiljate. Mo duha treba da se usredsredi okrene nazad sebi i kao to najmranija mesta otkrivaju svoje tajne pred prodornim sunevim zracima, tako taj usredsredeni duh prodire u svoje najskrivenije tajne. Na taj nain dolazimo do osnove religije, prave prirodne i iskrene religije. Sagledaemo da li posedujemo duu, da li je ivot tek period od pet minuta ili je vean, postoji li Bog u univerzumu ili ne. Sve e nam se otkriti. To je uenje koje nudi rada joga. Cilj svih njenih uenja je usredsredivanje duha, a onda ispitivanje najintimnijih skrivenih zatona i uvala naeg duha, zatim uoptavanje njegovog sadraja i iz njega oblikovanje sopstvenih zakljuaka. Zato rada joga nikada ne pita koja je vaa religija, jeste li teisti ili ateisti, da li ste hriani, jevreji ili budisti. Ljudska smo bia i to je dovoljno. Svako ljudsko bie ima pravo i poseduje mo da traga za religijom. Ima pravo da se upita za razlog zato i samo da odgovori na to pitanje ako se potrudi. Iz do sada izloenog videli smo da nam u izuavanju Rada joge vera nije potrebna. Ona nas ui


da ni u ta ne verujemo dok to sami ne otkrijemo. Istina ne trai potporu da bi trajno opstala. Mislite li da dela i injenice naeg budnog stanja trae neke snove ili matanja da bi ih dokazali? Sigurno ne. Ovo izuavanje Rada joge samo zahteva dugotrajnu vebu. Deo njene prakse je telesni, ali glavni deo je mentalni. Tokom napredovanja otkriemo kako je duh prisno povezan sa telom. Ako verujemo da je duh jednostavno najfiniji deo tela i da na njega deluje, onda je sasvim razumljivo da telo mora da reaguje na delovanje duha. Ako se telo razboli i duh biva bolestan. Ako je zdravo i duh ostaje zdrav i jak. Kada je ovek ljut, duh biva uznemiren. Slino, kada je duh uznemiren i telo e se takode uznemiriti. Kod veine ljudi duh je u mnogome pod kontrolom tela, poto im je duh vrlo malo razvijen. Veina ljudi se malo udaljila od ivotinja. Ne samo to, nego im je u mnogim prilikama mo kontrole malo via nego kod ivotinja nie vrste. Vrlo malo moemo da upravljamo svojim duhom. Stoga da bismo ostvarili kontrolu nad duhom i telom moramo prihvatiti izvesnu pomo. Kada je telo dovoljno pod kontrolom moemo pokuati da upravljamo svojim duhom. Upravljanjem duhom biemo sposobni da ga kontroliemo i pripremimo da deluje kako elimo, kao i da ga prisilimo da usredsredi svoje moi gde volimo. Prema rada jogi, spoljanji svet je samo grublji oblik unutranjeg ili tananog. Finije je uvek uzrok, a grublje je posledica. Tako je spoljani svet posledica, a unutrani je uzrok. Na isti nain, spoljne sile su jednostavno grublji delovi, a unutranje sile finiji. Ko otkrije i naui da rukuje unutranjim silama ostvarie kontrolu nad elom prirodom. Jogi na sebe preuzima zadatak koji nije nita manji od zadatka rukovoenja univerzumom, od kontrole ele prirode. Jogi eli da stigne do take gde na njega nee uticati ono to nazivamo prirodnim zakonima, gde e biti u stanju da se nade izvan svih prirodnih zakona. Tada e biti gospodar ele prirode, kako unutranje tako i spoljanje. Napredak i civilizovanje ljudske rase jednostavno oznaava kontrolu te prirode.

SSvvaammii VViivveekkaannaannddaa:: RRaaddaa JJooggaa 88 Razliite rase koriste razliite postupke kontrole

prirode. Upravo kao to u istom drutvu neki pojedinci ele da kontroliu spoljnu prirodu, a drugi unutranju tako i medu rasama, neke rase ele da kontroliu spoljanju, a'neke unutranju prirodu. Neki kau da kontrolom unutranje prirode kontroliemo sve. Na kraju u pravu su i jedni i drugi, jer u prirodi i ne postoji takva podela na unutranje i spoljanje. To su izmiljena ogranienja koja u stvarnosti nikada ne postoje. Eksternalistima i internalistima je predodreeno da se susretnu u istoj taki, kada ostvare vrhunac svog znanja. Upravo kao to fiziar, koji kad svojim saznanjem prodre do granice svog znanja otkrije da se ono stapa s metafizikom, tako i metafiziar otkriva da su ono to nazivamo duh i materija, inae oigledno razliiti, u stvarnosti jedno bivstvovanje.

Cilj svih nauka je da na kraju otkriju jedinstvo. Jedno iz koga se proizvodi mnogostrukost, to jedno to postoji kao mnogi. Radia joga predlae da se pone od unutranjeg sveta, da se izui unutranja priroda i kroz to da se sve zajedno kontrolie, kako unutranje tako i spoljanje. To se od vajkada pokuavalo. Indija, je bila oduvek bastion tog znanja, ali i druge nacije su to pokuavale da ostvare. U zapadnim zemljama to se smatralo misticizmom, a oni koji su eleli to da praktikuju spaljivani su ili ubijani kao vetice i arobnjaci. U Indiji je to znanje iz razliitih razloga palo u ruke ljudi koji su ga unitili 90%, a od ostatka nastojali da stvore veliku tajnu. U modernim vremenima na zapadu su se pojavili mnogi takozvani uitelji, gori od onih u Indiji. Jer dok su oni u Indiji neto i znali, ovi moderni eksponenti neznaju gotovo nita.

Sve to je misteriozno i tajno u sistemima joge odmah treba odbacili. Najbolji voa u ivotu je snaga. U religiji, kao i u svemu drugom odbacite sve to vas slabi, ma ta da radite ne bavite se tim. Prodavanje tajni slabi mozak. Tajne su preko noi unitile jogu, koja je jedna od najveih nauka. Od vremena kada je otkrivena, pre vie od 4 000 godina, bila je


savreno opisivana, formulisana i propovedana u Indiji. Upadljiva je injenica da to je moderniji komentator, on pravi vee greke, dok to je pisac drevniji racionalniji je i pametniji. Veina modernih pisaca govore o raznim vrstama tajni. Tako je joga pala u ruke nekoliko osoba koje su od nje stvorile tajnu, umesto da joj dopuste da se izrazi pri punom sjaju dnevne svedosti i razuma. Uinili su to da bi prigrabili njene moi.

U ovome to ja poduavam, na prvom mestu, ne postoji nikakva tajna. Ovo malo to znam rei u vam. Rei u vam onoliko koliko sam sam razumeo, a o onome to ne budem znao jednostavno u vam izneti uputstva koja se nalaze u knjigama. Nije pravilno da se slepo veruje. Treba da se veba sopstveni razum i rasuivanje, da se uveba sagledavanje stvari, dogaaju li se one ili ne. Ba kao to biste se latili neke druge nauke, na isti nain treba da se posvetite i ovoj nauci. U njoj nema tajni, a nije ni opasna. Dok je istinita, treba da se propoveda na javnim mestima i pri jasnoj dnevnoj svedosti. Svaki pokuaj da se ove stvari mistifikuju predstavljae veliku opasnost.

Pre nego to nastavim, upoznau vas sa sankhja filozofijom, na kojoj se zasniva rada joga. Prema sankhja filozofiji percepcija nastaje ovako:

Oseaj spoljanjih elemenata prenosi se uz pomo spoljanjih instrumenata do njima odgovarajuih modanih centara ili organa. Organi prenose oseaj duhu, a duh do sposobnosti determinacije ili odluivanja, a odatle ih prima purua (dua), kada nastupa opaanje. Onda purua alje nazad naredbu, as it ivere, do motornih centara da uine ono to je potrebno. Izuzev purue svi su oni materijali, a duh je mnogo finija materija od spoljanjih instrumenata. Materijal od koga je sastavljen duh, oblikovae takode i finu materiju zvanu tanmatre. One postaju grube i stvaraju spoljnu materiju. Toliko o psihologiji sankhye. Tako da izmeu intelekta i grublje materije spolja


postoji samo razlika u stepenu. Purua jedina nije materijalna. Duh, kao instrument, as it were, ruka je due kojom ona hvata spoljne objekte. Duh se stalno koleba i menja, a kada se usavri moe da se vee za nekoliko organa, za jedan ili ni za jedan. Na primer, ako s velikom panjom sluam sat, moda neu nita videti i ako su mi oi otvorene. To pokazuje da duh nije povezan s organom vienja u vreme dok je bio s organom za sluanje. Ali usavreni duh moe istovremeno da bude povezan sa svim organima. Poseduje povratnu mo da posmatra unazad u svojoj sopstvenoj dubini. Joga eli da razvije tu refleksivnu mo usredsredivanjem duha i okretanjem unutra nastoji da sazna ta se tamo dogaa. A sve to nije pitanje vere, ve analiza kojom su se bavili i neki filozofi. Savremeni psiholozi kau da oi nisu organi vienja, nego da je taj organ u jednom od nervnih centara u mozgu. Tako je i sa svim ostalim ulima. Kau da su ti centr oblikovani od istog materijala kao i sam mozak. Sankhja nam govori isto. Prva tvrdnji je na fizikoj strani, a druga na psiholokoj, ali obe su istovete. Polje naeg istraivanja se nalazi izvan toga.

Joga nam nudi ostvarenje tako finog stanja percepcije kojom moemo da opaamo sva razliita mentalna stanja. Dakle mogue je opaanje svih tih stanja. Moe da se opaa kako putuje senzacija, kako je duh prima, kako stie do sposobnosti odluivanja i kako se ona predaje purui. Kao to svaka nauka zahteva izvesne pripreme i ima svoje sopstvene metode koje se moraju slediti pre nego to se shvati, tako se one trae i u rada jogi.

Treba slediti izvesna pravila i voditi rauna o ishrani. Mora da se koristi hrana koja daje istiji duh. Ako odete u menaderiju odmah ete to razumeti. Videete ogromne slonove koji su smireni i neni, a u kavezima nemirne lavove i tigrove. Oni pokazuju kako je upotrebom razliite hrane stvorena ogromna razlika u ponaanju. Sve sile koje deluju u


ovom telu stvorene su hranom. Svakodnevno smo svedoci toga. Ako zaponemo da postimo, prvo e telo oslabiti, smanjie se fizika snaga, a onda nakon nekoliko dana smanjie se i mentalna snaga. Prvo e se smanjiti sposobnost pamenja. Onda dolazimo do take, gde nismo sposobni ni da mislimo, pa emo manje teiti razmiljanju. Zato moramo u poetku voditi rauna koju vrstu hrane uzimamo, a kada dovoljno ojaamo i uznapredujemo u vebi, u tom pogledu nije neophodno da budemo tako paljivi. Dok biljka raste potrebno je da se ogradom zatiti od oteenja, a kada izraste u jako drvo ograda se uklanja. Drvo je dovoljno jako da izdri sve napade.

Jogi mora da izbegava obe krajnosti, kako luksuz tako i asketizam. Ne sme da posti niti da mui svoje telo. Ko to ini ne moe da bude jogi. Tako kae Gita.

Onaj to posti, ko je stalno budan, ili previe spava, ko previe radi ili uopte ne radi ne moe da bude jogi. (Gita VI-16).


Poglavlje II

PRVI KORACI

Rada joga je podeljena u osam koraka. Prvi je jama -

neubijanje, istinoljubivost, ne vrenje krade, uzdravanje i ne primanje nikakvih darova. Sledei je nijama - istoa, zadovoljstvo, asketizam, studiranje i samo predavanje Bogu. Onda dolazi asana ili stav tela. Pranajama, ili kontrola prane. Pratjahara, ili uzdravanje ula od svojih objekata. Dharana, ili fiksiranje duha na jedno mesto. Dana, ili meditacija. I samadhi ili nadsvest.

Jama i nijama su kao to vidimo moralne vebe i predstavljaju osnovu, bez koje praksa joge nee biti uspena. Kada se izvre ta dva koraka jogi e zapoeti da ubira plodove svoje vebe. Bez njih praksa nikada nee donositi plodove. Jogi ne srne da misli o povredi ma koga, mislima, recima ili delom. Milosrdnost ne treba da se gaji samo prema ljudima, ve da se proiri i obuhvati ceo svet.

Sledei korak je asana, poloaj tela. Svakodnevno treba izvoditi serije fizikih i mentalnih vebi, dok se ne dostignu neka via stanja. Zbog toga je nuno potrebno da pronaemo poloaj tela u kome udobno moemo boraviti dugo. Treba odabrati onaj poloaj koji je najlaki. Neki poloaj tela moe nekome da bude vrlo udoban za razmiljanje, dok bi drugome bio neudoban i vrlo teak. Kasnije emo videti tokom izuavanja tih psiholokih stvari da se u telu odvijaju brojne aktivnosti. Bie nuno da se premeste nervni tokovi i da im se daju novi kanali. Nastupie novi oblici vibracija, naime, preoblikovae se cela konstitucija. Ali glavni deo aktivnosti e se odvijati u kimenom stubu, pa je potrebno da se od dri uspravno, tako to e grudi, vrat i glava biti u jednoj liniji. Celokupna teina tela treba da se podupre rebrima, ostvarivi lak i udoban poloaj s uspravljenom kimom. Lako ete uoiti da ne moete imati uzviene misli s uvuenim prsima.


Ovaj deo joge pomalo nalikuje na hatha jogu, koja se iskljuivo bavi fizikim telom, s ciljem da ojaa telo. Mi se time neemo baviti, jer su te vebe vrlo sloene i njima se ne moe ovladati za jedan dan, a uz to ne vode same do velikog duhovnog rasta. Mnoge od tih vebi, kao to je dovoenje tela u razliite poloaje, moete pronai kod Delsarta i drugih uitelja. Njihova svrha je vie fizika nego psiholoka. U telu ne postoji ni jedan mii koji ne bi mogao savreno da se kontrolie. Moe da se zaustavi kucanje srca, pa ponovo normalno da se nastavi, i slino svaki drugi deo organizma moe da se kontrolie. Rezultat ove grane joge je postizanje dugovenosti. Glavna ideja i jedini cilj hatha joge je zdravlje. Kad hatha jogi odlui da se ne razboli nikada ne biva bolestan. ivi dugo, za njega 100 godina nisu nita. Sasvim je mlad i sve, bez i jedne sede vlasi ak i u 150-oj godini. Ali to je sve. I banjan drvo ponekad traje i 5000 godina, ali samo je drvo i nita vie. Isto tako, ako ovek ivi i dugo samo je zdrava ivotinja. Jedna ili dve obine lekcije o hatha jogi vrlo su korisne i sasvim dovoljne. Neki od vas e otkriti da je protiv glavobolje dobro da se odmah ujutru nakon ustajanja pije hladna voda kroz nos. Celog dana e mozak biti skladan i hladan i nikada neete dobiti prehladu. To je vrlo lako uraditi, samo zaronite svoj nos u vodu, umrknete je i kroz nozdrve je upumpate u grlo.

Kad naui da zauzme vrst i uspravan poloaj, prema nekim kolama ovek treba da izvodi vebe za proiavanje nervnog sistema. Neki to ne svrstavaju u rada jogu, ali Sankaraarja kao veliki autoritet to preporuuje. Mislim da je potrebno da se to spomene, zato navodim njegova uputstva iz komentara Svetavatara upaniade:

"Duh ija se neistoa oisti pomou pranajame biva utvren u brahmanu, zato je namenjena pranajama. Prvo treba proistiti nervni sistem, da bi se stekla snaga za vebu pranajame. Zatvorivi desna nozdrvu palcem, udahnemo levom nozdrvom previa svom kapacitetu, onda bez ikakve pauze, zatvorivi levu,


izdahnemo kroz desnu nozdrvu. Ponovo udahnemo kroz desnu nozdrvu, pa prema svom kapacitetu izdahnemo kroz levu. Vebom ovog disanja tri ili pet ponavljanja etiri puta dnevno; pred zoru, u podne, uvee i u pono 15 ili 30 dana izvrie se ienje nervnog sistema. Onda se moe poeti s pranajamom".

Veba je apsolutno neophodna. Moete da sednete i satima da me sluate svakog dana, ali ako ne vebate neete napredovati ni korak. Sve zavisi od vebe. To ne moe da se razume dok se ne iskusi. Moramo sami to da primenimo i osetimo na sebi. Samo sluanje teorija i objanjenja nee delovati. Postoje nekoliko prepreka za vebu. Prva prepreka je bolest tela. Ako telo nije u podesnom stanju veba nee biti uspena. Zato moramo odravati telo u dobrom zdravlju. Treba da vodimo rauna ta jedemo, pijemo i ta radimo. Uvek ulaimo, kako "Hrianska nauka" to naziva, duevni napor da odrimo telo zdravim i jakim. To je sve, nita vie nije potrebno to se tie tela. Ne smemo zaboraviti da je zdravlje samo sredstvo za postizanje cilja. Da je zdravlje cilj, bili bismo poput ivotinja, jer su one retko bolesne.

Druga prepreka je sumnja. Uvek sumnjamo u stvari koje ne vidimo. Ne moemo iveti bez rei, ma koliko da pokuavamo. Tako nastupa sumnja, ima li uopte istine u tim stvarima ili ne? ak i najbolji od nas ponekad e posumnjati. Tokom nekoliko dana vebe malo e nastupiti sagledavanje stvari, taman dovoljno da nas ohrabri i prui nadu. Kao to je rekao jedan komentator joga filozofije:

"Kada se dobije dokaz, ma koliko da je mali, to uliva veru u celo joga uenje".

Na primer, nakon nekoliko prvih meseci vebe, otkriete da moete itati tue misli, koje vam dolaze u vidu slika. Moda ete uti neto to se odvija na velikoj udaljenosti, kada to elite pa se na to usredsredite. Ta vienja e u poetku nastapati kratko, ali su dovoljna da vam prue veru, nadu i snagu. Na primer, usredsredite li duh na vrh svog nosa, za nekoliko dana zapoeete da oseate najlepe


mirise., koji e biti dovoljni da potvrde postojanje izvesnih duevnih opaanja koja bivaju oigledna i bez kontakta s fizikim objektima. Moramo da zapamtimo da su to samo sredstva, a da je cilj svih vebanja oslobaanje due. Cilj mora da bude apsolutna konrola prirode i nita manje. Moramo biti gospodari, a ne robovi prirode Nai gospodari ne treba da budu ni telo ni duh. Ne sme da se zaboravi da je telo moje, ali da ja nisam telesan. Pria kae:

Bog i demon su otili velikom mudracu da ue o sobstvu. Dugo su uili kod mudraca, koji im je na kraju rekao: Vi ste santi bia za kojima tragate. Obojica su shvatili da im je telo sopstvo. Vrativi se svojim ljudima, rekoe zadovoljno: Sve to je trebalo da se ui nauili smo, da jedemo, pijemo i budemo sreni. Mi smo sopstvo, nita ne postoji izvan nas. U prirodi demona je neznanje, pa nije nita istraivao, nego je bio savreno zadovoljan idejom da je on bog i da se pod sopstvom podrazameva telo. Meutim, bog je bio istije pirode, prvo je poinio greku mislei: Ja, kao ovo telo jesam brahman, zato ga odravam da bude jako i zdravo, dobro ga oblaim i dajem mu sva uivanja. Ali nakon nekoliko dana, otkrio je da mudraeve reci to ne znae i da se iz uiteljevih rei krije neto vie. Stoga se vratio uitelju i pitao: Gospodine, jeste li me poduili da je ovo telo sopstvo? Da li je tako, jer vidim da svako telo umire, a sopstvo ne moe da umre? Mudrac mu je odgovorio: Otkrij to, otkrij da si ti to. Onda je bog pomislio da su ivotne sile koje stvaraju telo ono to je uitelj hteo da kae. Ali nakon nekog vremena otkrio je da ako jede ivotne sile postaju jake, a ako gladuje one su slabe. Onda se vratio uitelju i rekao: Gospodine, jeste li hteli rei da su ivotne sile sopstvo? Mudrac mu je odgovorio: Saznaj sam za sebe, ti si to. Bog se jo jednom vratio kui, mislei da je moda duh sopstvo? Ali ubrzo je shvatio da su misli vrlo razliite, as dobre,


as loe i da je duh previe promenljiv da bi bio sopstvo. Vratio se ponovo mudracu i pitao: Gospodine, ne mislim da je duh sopstvo, da li i vi smatrate tako? Ne, odgovorio je on, ti si to, saznaj to sam za sebe. Zatim se bog vratio svojoj kui i spoznao da je on to sopstvo, izvan svih misli, jedan, da se ne raa i ne umire, koga ma ne moe da isee niti vatra da zapali; koga vazduh ne moe da osui i voda da natopi. Da je bez poetka i kraja, nepokretan, nepovrediv, nedokuiv, sveznajui i svemogui bitak. Otkrio je da on nije ovo telo, niti duh, nego da je izvan njih. Tako je postao zadovoljan. A siroti demon nije shvatio istinu zbog svoje privrenosti telu.

U ovom svetu ima puno takvih demonskih priroda, ali postoji i nekoliko bogova. Ako neko izlae nauku o poveanju ulnih uivanja, nai e mnotvo onih koji tee tome. Ako se neko poduhvati izlaganja najvieg cilja, okruie ga mali broj slualaca. Vrlo je mali broj onih to mogu da shvate neto vie, a jo manje strpljivih da to i postignu. Malobrojni su takode i oni koji znaju da ak i da je ovo telo stvoreno da ivi 1000 godina, na kraju e rezultat biti isti. Kada ga napuste sile koje mu odravaju celovitost mora da propadne. Nikada nije roen neko ko bi za momenat mogao da zaustavi promene svog tela. Telo je samo ime za seriju promena.

Kao to se pred nama masa vode u reci svakog momenta menja, to se dogaa i sa ovim telom.

Ali ipak telo treba odravati zdravim i jakim. Ono je najbolji instrument koji posedujemo.

Ovo ljudsko telo najvie je u univerzumu, a ljudsko bie najvee bie. ovek je vii od svih ivotinja i od svih anela; niko nije vii od njega. ak i bogovi (deve) morae da siu ponovo dole i ostvare svoje spasenje kroz ljudsko telo. Samo ovek moe da ostvari savrenstvo koje ak ni deve ne poseduju. Prema Jevrejima i Muhamedancima, bog je stvorio oveka nakon stvaranja anela i svega drugog.


Stvorivi ga, pozvao je anele da ga vide i pozdrave i svi su to uinili izuzev Iblisa. Njega je bog prokleo i postao je satana. Ova alegorina pria sadri najviu istinu o poloaju ljudskog stvorenja i da je roenje u ljudskom obliku najvie roenje koje nam se moe desiti. Nia kreacija ivotinja je glupa i veim delom je stvorena iz tamasa. ivotinje ne mogu da imaju nikakve uzviene misli, niti to mogu aneli ili deve i ne mogu ostvariti osloboenje bez roenja u ljudskom obliju. Na isti nain u ljudskom drutvu prevelika je smetnja za vii ravoj due, kako preveliko bogatstvo tako i veliko siromatvo. Iz srednjih klasa nastali su najvii ljudi, jer su u njoj sile sveta najbolje prilagoene i uravnoteene.

Vratimo se naem predmetu i razmotrimo pranajamu ili kontrolu disanja. U kakvoj je ona vezi sa moima usredsredivanja duha? Disanje je kao zamajac maine tela. Na velikoj maini prvo je pokree toak zamajac i prenosi kretanje na sve finije i finije mehanizme, sve dok se ne pokrenu najdelikatniji i najfiniji mehanizmi maine. Disanje je zamajac koji regulie pokretaku snagu svega u ovom telu.

iveo je jednom jedan ministar velikog kralja i pao u nemilost njegovog visoanstva. Za kaznu kralj je naredio da ga bace na vrh najvie kule. To je i uinjeno i ministar je izloen smrtnoj opasnosti. Meutim on je imao vernu enu, koja je nou dola ispod kide i pozva ga da pita kako da mu pomogne. Rekao joj je da doe sledee noi i ponese dugo ue, isto toliko jakog konca, zaveljaj tankog konca, svileni konac, bubu varjau i malo meda. Ona se tome zaudila, ali kao dobra supruga ponela je sve traene stvari i nala se sledee noi pred najviom kulom. Ministar joj je rekao da vrsto vee svileni konac za bubu varjau, onda da njene rogove namaze kapima meda pa da je stavi na zid kule s glavom okrenutom navie. Posluala je sva ta uputstva i ubrzo je buba varjaa zapoela svoje dugo putovanje. Miriui pred sobom med polako je puzela navie u nadi da e doi do meda, dok na kraju nije


stigla do vrha kule gde je ministar uhvatio i skino s nje svileni konac. Rekao je eni da za donji kraj svilenog konca vee jedan kraj zaveljaja tankog konca i nakon to ga je izvukao na vrh kule ponovio je to s jakim koncem i na kraju s uzetom. Ostalo je onda sve bilo lako. Uzetom se spustio s kule i ostvario slobodu.

U ovom naem telu kretanje disanja je kao svileni konac. Ovladavi njegovom kontrolom zadobijamo tanak konac nervnih tokova, a od njih ovladavamo jakim koncem naih misli, dok na kraju zadobijemo ue prane, ijom kontrolom ostvarujemo slobodu.

Mi nita neznamo o svom sopstvenom telu, niti moemo znati. U najboljem sluaju moemo uzeti mrtvo telo, isei ga na komade, neki to ine i sa ivim ivotinjama da bi videli ta se nalazi u telu. Ali to jo uvek nije ni u kakvoj vezi s naim sopstvenim telom. O njemu znamo vrlo malo. Zato? Zato to naa panja ne uoava razlike kako bi uhvatila vrlo fine pokrete koji se unutra odvijaju. Njih moemo upoznati samo kad duh postane suptilniji i ude, takorei, duboko u telo. Da bi stekli finu percepciju moramo zapoeti s grubim opaanjima. Moramo uhvatiti ono to elu mainu stavlja u pokret. A to je prana, ije je najoiglednije ispoljavanje disanje. Onda, zajedno sa disanjem ulazimo polako u telo u kome je mogue otkriti suptilnije sile, nervne tokove, koji se kreu po celom telu. im zaponemo da ih opaamo i nauimo da ih oseamo, zapoeemo da ih kontroliemo i time ostvarujemo kontrolu tela. Duh se takoe pokree pomou tih razliitih nervnih tokova, tako da se na kraju postie savrena kontrola tela i duha, da postaju nae sluge. Znanje je mo. Moramo stei tu mo. Tako da u poetku mora da se zapone sa pranajamom i ovlada pranom. Pranajama je obiman predmet pa je potrebno vie lekcija da bi se opisala detaljno. Uiniemo to deo po deo.

Sagledaemo postepeno razloge vebanja svake vebe i koje se sile njima pokreu. Ostvariemo sve to, samo je potrebna stalna veba, jer kroz praksu se sriu dokazi. Ni


jedan obim dokaza, koje bih vam izloio, vama nee dokazati nita, dok sami to sebi ne dokaete. im u sebi svuda ponete da oseate kretanje tih tokova, ieznue sve sumnje. Ali to zahteva naporne svakodnevne vebe. Mora da se veba najmanje dva puta dnevno. Najbolje vreme za vebu je u rano jutro i uvee, jer kad no prelazi u dan i dan se preobraava u no nastupa relativno smireno stanje! Rano jutro i rani veernji asovi su periodi tiine, pa e tada i vae telo biti sklono .smirivanju. Treba da iskoristimo prednosti tih prirodnih uslova i onda da zaponemo sa veibom. Uvedite pravilo da ne jedete dok ne zavrite vebanje. Ako to uinite ista sila gladi slomie vau lenjost. U Indiji se deca ue da ne jedu nikada dok ne zavre vebanje ili oboavanje. Ona prirodno, nakon nekog vremena, ne oseaju glad dok ne obave kupanje i vebanje.

Oni koji su u stanju to da ine, bolje e im biti ako imaju sobu samo za vebanje. U toj sobi ne treba da se spava, ona mora da bude sveta. Ne ulazite u nju dok se ne okupate i ne budete savreno istog duha i tela. Uvek drite u toj sobi cvee, jer ono jogiju stvara najbolje okruenje, a takode i slike koje su vam drage. Uvee i ujutru zapalite tamjan. Nemojte se svaati, niti ljutiti u toj sobi, a izbegavajte i misli koje nisu svete. Dozvolite da ulaze samo one osobe koje misle kao vi. Tako e se u toj sobi postepeno stvoriti atmosfera svetosti, pa kad ponekad budete alosni, jadni ili sumnjiavi ulaskom u tu sobu uspostaviete smirenost. Prvobitna zamisao hramova i crkava, koja se odrala u nekima od njih i danas, bila je da ljudi unutra ponovo ostvare sklad i smirenost. Ali u veini njih zaboravljena je ta ideja. Ideja je da se u nima odravaju vibracije svetosti i samo mesto da bude prosvetljavajue. Oni koji nisu u stanju da pripreme sebi posebnu sobu za vebu, mogu to da ine svuda gde im se to dopada. Sednite uspravno i prva stvar koju treba da uinite je da ka celoj kreaciji usmerite tok svetih misli ponavljajui mentalno:


Neka sve stvari budu srene, neka sva bia budu smirena, neka sva bia budu blaena.

Uinite to prema istoku, jugu, severu i zapadu. Sto to vie budete inili i sami ete se oseati bolje. Na kraju ete otkriti da je najlaki nain da postanete zdravi, ako se pobrinete da drugi budu zdravi. A najbolji nain da postanete sreni je da se pobrinete da drugi budu sreni. Nakon to to uinite, ako verujete u boga treba da se molite - ne za novac, ne za zdravlje ili raj, ve za znanje i svetlost, jer je svaka druga molitva sebina. Onda, sledea stvar koju treba da uinite je da mislite o svom telu i da se pobrinete da bude jako i zdravo, jer ono je najbolji instrumenat koji imate. Mislite o njemu da je jako poput dijamanta i da ete uz njegovu pomo preploviti okean ivota. Slabi nikada ne mogu ostvariti slobodu. Odbacite sve slabosti. Kaite svom telu da je jako, kaite svom duhu da je jak, neogranieno verujte sebi i ne gubite nadu.


Poglavlje III

PRANA

Pranajama nije, kao to mnogi misle, neto u vezi

disanja, jer disanje nema mnogo veze s tim, ako uopte i ima. Disanje je samo jedna od mnogih vebi kojom ostvarujemo stvarnu pranajamu. Pranajama oznaava kontolu prane. Prema indijskoj filozofiji, ceo univerzum je sastavljen od dva materijala, od kojih se jedan zove akaa. Akaa je prisutna svuda i predstavlja sveproimajue postojanje. Sve to ima oblik, sve to je proizvod kombinacija ili sjedinjavanja, razvija se iz akae. Akaa postaje vazduh, postaje tenost, postaje masivnost. Akaa postaje sunce, zemlja, mesec, zvezde, komete. Akaa postaje ljudsko telo, ivotinjsko telo, planete, svaki oblik koji vidimo, sve to se moe osetiti, sve to postoji. Ne moe da se vidi jer je tako suptilna; izvan je svake obine percepcije. Moe samo da se vidi kad postane gruba, kad preuzme oblik. Na poetku stvaranja postojala je samo ova akaa. Na kraju ciklusa sve tenosti i svi gasovi ponovo se stapaju u akau. Na slian nain, iz akae se odvija i sledee stvaranje.

Koja mo stvara ovaj univerzum iz akae? Upravo kao to je akaa beskonani, svuda prisutan materijal, takva je i prana, ta sveprisutna mo ispoljavanja ovog univerzuma. Na poetku i na kraju ciklusa sve postaje akaa, a sile koje postoje u univerzumu sve se stapaju u prani. U sledeem ciklusu iz ove prane razvija se sve to nazivavamo energijom, sve to nazivamo silom. Prana se ispoljava kao kretanje, kao gravitacija, i kao magnetizam. U telu se manifestuje kroz aktivnost, nervne tokove i silu misli. Od misli pa do najmanje sile sve je manifestacija prane. Ukupan zbir svih sila u univerzumu, mentalnih ili fizikih, kada se vrate u svoje izvorno stanje naziva se prana.

SSvvaammii VViivveekkaannaannddaa:: RRaaddaa JJooggaa 2222 Kada nije bilo ni potrebe niti misli, kada je tama

pokrivala? ta je postojalo"? Akaa je postojala bez ikakvog kretanja. Bilo je

zaustavljeno fiziko kretanje prane, ali je ona opstajala savreno ista. Na kraju ciklusa energije su se u univerzumu stiale i ponovo zadobile potencijalno stanje. Na poetku sledeeg ciklusa pokreu se i udaraju po akai, pa iz akae razvijaju razliite oblike. Kada se menja akaa takode se menja i prana uz sve te manifestacije energije. Pranajama zapravo oznaava kontrolu te prane. To nam otvara vrata skoro neogranienoj moi. Na primer pretpostavimo da ovek savreno razume pranu i da moe da je kontrolie ovladao bi svim moima na zemlji. Mogao bi sa svog mesta da pokree sunce i zvezde, da kontrolie sve u univerzumu od atoma do najveeg sunca time to bi kontrolisao pranu. To ja krajnja mogunost i cilj pranajame. Kada jogi postane savren nita u prirodi ne moe da bude van njegove kontrole. Ako naredi bogovima ili duama koje su otile da dou, doi e. Poput robova pokoravale bi mu se sve prirodne sile. Neznalice kad ugledaju jogijeve moi kau da on izvodi uda. Svojstvenost hindu duha je to on uvek tei krajnjem uoptavanju, ostavljajui detalje da se kasnije obrade. U vedama se postavlja pitanje:

ta je to ijim poznavanjem bismo znali sve? Otuda sve napisane knjige i izloene filozofije postoje

samo kao dokaz onoga ijim saznanjem sve biva znano. Ako neko eli da upozna ovaj univerzum, deo po deo, mora da upozna svako pojedino zrnce peska, to zahteva neogranieno vreme. Kakvo je onda znanje? Kako moe da se postane sveznalica uenjem pojedinosti? Jogi kae da iza ovih pojedinanih manifestacija stoji uopteno, apstraktno naelo. Shvatite li njega sve ste shvatili. Upravo kao to je u vedama ceo ovaj univerzum bio uopten u jednu apsolutnu egzistenciju, pa onaj ko bi shvatio tu egzistenciju shvatio bi ceo univerzum, tako su u prani uoptene sve sile, a onaj ko razume pranu razumee sve sile u univerzumu, kako


mentalne tako i fizike. Ko kontrolie pranu moe da kontrolie svoj duh, kao i sve duhove koji postoje. Ko kontolie pranu moe da kontrolie svoje telo i sva postojea tela, jer je prana uoptena manifestacija sile.

Jedna od ideja pranajame je kako da se izvri kontrola prane. Svi treninzi i vebanja u tom pogledu jedino postoje samo radi tog cilja. Svako mora da pone tamo gde se nalazi. Mora da naui kako da kontrolie najblie stvari. Telo nam je vrlo blizu, najblie od svega u spoljanjem univerzumu. Prana koja izrauje ovaj duh i ovo telo najblia nam je od svih prana u univerzumu. Mali talas prane to predstavlja nae sopstvene energije, kako mentalne tako i fizike, najblii nam je od svih talasa beskonanog okeana prane. Ako moemo da ostvarimo kontroiu tog malog talasa, samo onda moemo da se nadamo da emo kontrolisati elu pranu. Jogi koji to uradi ostvaruje savrenstvo i vie nije podloan nikakvom ub'caju. Postaje gotovo svemoan, biva sveznalica. U svim zemljama sreemo sekte koje pokuavaju da ostvare takvu kontrolu prane. Postoje iscelitelji duha, vemici iscelitelji, spiritualisti, hrianski naunici, hipnotizeri itd. Ako ispitamo njihova tela otkriemo da je osnova svih njihovih sposobnosti, bez obzira da li to znaju ili ne, ostverena kontrola prane. Ako svedemo sve njihove teorije, na kraju dolazimo do toga. Manipuliu jednom istom silom, a da to i ne znaju. Nisu uspeli da otkriju tu silu i koriste je nesvesno, ne poznajui njenu prirodu. Jogi koristi tu istu silu koja dolazi iz prane.

U svakom biu prana predstavlja ivotnu silu. Misao je najfinija i najvia akcija prane. Misao, kao to znamo, nije sve. Postoji takode i instikt, ili nesvesna misao koja predstavlja najniu ravan akcije; Ako nas ubode komarac, naa ruka ce ga udariti automatski, instiktivno. To je jedan izraz misli. Sve refleksne akcije pripadaju toj ravni. Postoji takode i drugi nivo misli koji je svestan, promiljen. Rezonujem, prosuujem, mislim, sagledavam lice i nalije izvesnih stvari, ali ipak to nije sve. Znamo da je razum


ogranien. On moe da ide samo do odreenog opsega. Njegov delokrug je zaista vrlo ogranien. Ipak, istovremeno uoavamo da injenice naviru u njegovom delokrugu. Slino kao to nailazi kometa izvesne stvari naviru u taj krug. Sigurno da one pristiu izvan njegovih granica iako na razum ne moe otii izvan njega. Uzroci pojava koje se nameu u ovom malom ogranienju nalaze se izvan granica. Duh moe da egzistira i na viem nivou, na nadsvesnoj ravni. Kada dostigne to stanje - koje se naziva samadhi, savrena usredsreenost ili nadsvest - odlazi izvan granica razuma i sree se licem u lice s injenicama koje nikada ne mogu znati nikakav instikt niti razum. Sve manipulacije finijih telesnih sila, razliita ispoljavanja prane, ako se uvebaju podstiu duh da se jo vie uzdigne, da postane nadsvest i odatle deluje.

U univerzumu, na svakoj ravni postojanja, trajno postoji jedna supstanca. Fiziki univerzum je jedna ravan; ne postoji razlika izmeu sunca i vas. Naunici bi rekli da je neistinito rei suprotno. Ne postoji stvarna razlika izmeu stola i mene, jer je sto jedna taka u mnotvu materije, a ja sam druga. Svaki oblik predstavlja takorei jedan vrtlog u beskonanom okeanu materije i ni jedan nije stalan. Ba kao to u renom toku mogu da postoje milioni vrtloga. Voda se u svakom od njih u razliitom trenutku okree okolo nekoliko sekundi, a onda otie i biva zamenjena novom koliinom. Tako se u elom univerzumu stalno izmenjuju mase materije, a svi oblici su poput mnogih vrtloga. Masa materija formira jedan vrtlog, recimo ljudsko telo, ostaje tamo neko vreme, menja se i izlazi napolje u drugo, ovoga puta recimo ivotinjsko telo, iz koga opet nakon nekoliko godina ulazi u vrtlog koji moe da predstavlja grumen minerala. Promena se odvija neprekidno. Ni jedno telo nije konstantno. Nema takve stvari kao ovo moje telo ili vae telo, izuzev na recima. Od jedne ogromne mase materije, jedna taka se zove sunce, druga ovek, zemlja, biljka, ivotinja ili mineral. Ni jedna nije stalna, sve se stalno menjaju, jer se materija neprekidno


stvrdnjava i raspada na svoje sastojke. Tako je i sa duhom. Materija se reprezentuje pomou etera, a kada je delovanje prane najfinije, sam taj eter u svom najfinijem stanju vibracije reprezentovae duh, pa e tamo biti jo jedna ela masa. Ako biste jednostavno mogli da doete do te suptilne vibracije videli biste i osetili da je ceo univerzum sastavljen od finih vibracija. Ponekad neki lekovi ili droge imaju mo da nas na trenutak ponesu, jo uvek s oseajima, do tog stanja. Sigurno se mnogi od vas seaju uvenog eksperimenta Sir Hamprej Dejvija kada ga je savladao gas to nagoni na smeh - kako je tokom svog predavanja nepokretno stajao omamljen, a potom rekao da je ovaj univerzum sainjen od ideja. Tokom tog vremena nestale su u njemu grube ideje, a samo su preostalale suptilne vibracije koje je nazvao ideje. Mogao je oko sebe da vidi samo fine vibracije. Sve je postalo misao, ceo univerzum je predstavljao okean misli, a on kao i ostali postali su samo mali vrtlozi.

Dakle, ako u univerzumu misli naemo jedinstvo i konano doemo do sopstva, znaemo da sopstvo moe da bude samo Jedno. Izvan vibracija, u giubim i finim aspektima materije nalazi se samo Jedno. ak i u manifestovanom kretanju postoji samo jedinstvo. Te injenice ne mogu da se negiraju. Modema fizika je takode dokazala da je ukupan zbir energija u ovom univerzumu skroz na skroz isti. Tako je dokazano da se taj ukupan zbir energija ispoljava u dva oblika. Jedna energija je skrivena, potencijalna i smirena, a druga izlazi van i ispoljava se u razliitim silama, ponovo vraa natrag u smireno stanje, pa se ponovo manifestuje. Dakle ona se veno razvija, ispoljava, pa se povlai. Kontrola ove prane, kao to smo ve rekii, predstavlja pranajamu.

U ljudskom telu prana se najoiglednije ispoljava u kretanju plua. Ako prestane, tada po pravilu prestaju sva druga ispoljavanja sile u telu. Postoje osobe koje su tako istrenirane da im telo nastavlja da ivi i ako se zaustavi to kretanje. Neki mogu ostati zakopani danima, bez disanja a da ipak ostanu ivi. Da bi se ostvarilo to suptilno stanje mora se


iskoristiti pomo giubog, pa onda krenuti lagano prema suptilnijem dok ne dopremo do svoje sri. Pranajama ustvari predstavlja kontrolu tog kretanja, koje je povezano sa disanjem. Ne proizvodi ga disanje, nego nasuprot tome ono proizvodi disanje. To kretanje usisava vazduh pomou pumpe delovanja. Prana pokree plua, a to kretanje usisava vazduh. Tako, pranajama nije disanje, nego kontrola snage miia koja pokree plua. Ta snaga miia koja do njih dolazi kroz nerve, a od njih do plua inei da se pokreu na odreen nain, jeste prana. Nju moramo da kontroliemo vebama pranajame. Kada se ostvari kontrola prane, odmah se otkriva da se postie kontrola i svih drugih njenih akcija u telu. Video sam oveka koji je kontrolisao gotovo svaki mii svog tela, a kako i ne bi? Ako se ostvari kontrola odreenih miia, zato se ne bi postigla kontola i svakog miia i ivca? Zato to ne bi bilo mogue? Kontrola je sada izgubljena i kretanje je postalo automatsko. Po volji ne moemo pomeriti svoje ui, a znamo da ivotinje to mogu. Ne posedujemo tu mo zato to to ne vebamo. To je ono to zovemo naslednost.

Ponovimo, mi znamo da latentno kretanje moe ponovo da se vrati natrag manifestovanom. Napornim radom i vebom izvesni najuspavaniji pokreti tela mogu da se ponovo dovedu pod savrenu kontrolu. Umujui na ovaj nain zakljuuje se da ne postoji nemogue, nego je verovatnije da se nad svakim delom tela moe ostvariti savrena kontrola. Jogi to ini pomou pranajame. Neki od vas su moda itali da u pranajami kada se uda! ne vazduh mora da ispuni itavo telo pranom. U engleskom jeziku orana je oznaena kao dah ili disanje, pa se sigurno pitate kako to treba da se obavlja. Prevodilac je oigledno nainio greku. Svaki deo tela moe da se ispuni pranom, ili ivotnom silom, a kada se to uini onda moe da se kontolie itavo telo. Sve bolesti i nevolje s telom bie pod savrenom kontrolom, i ne samo to, izgradie se sposobnost kontrole i tela drugih. U ovom svetu sve je zarazno, kako dobro tako i rdavo. Ako vam se telo nalazi u


stanju izvesne napetosti, to e teiti da stvori istu napetost i u drugima. Ako ste zdravi i jaki, svi koji ive pored vas teie da postanu isti. U sluaju da jedan ovek pokuava da isceljuje drugog oveka, prva ideja koja nam pada na um je da on pokuava da drugom prenese svoje zdravlje. Svesno ili nesvesno zdravlje moe da se prenese. Vrlo jak ovek kada ivi sa slabim uinie ga malo jaim, bez obzira zna li to on ili ne. Kada se to ini svesno, to se dogaa bre i bolje. Sledei sluajevi su kada neko sam nije vrlo zdrav, ali znamo da moe drugome dati zdravlje. U tom sluaju jedan ovek je ostvario malo veu kontrolu prane, pa moe da je probudi do takvog stepena vibracije na kome je mogu prenos drugoj osobi.

Postojali su i sluajevi u kojima se taj postupak odvijao na udaljenom rastojanju, jer u stvarnosti razdaljina ne stvara prekid u kontinuitetu stvari. Da li izmeu vas i sunca postoji neki prekid? Ne, predstavljate neprekinutu kontinuiranu masu iji je jedan kraj sunce a drugi kraj ste vi. Javlja li je prekid izmeu jednog dela reke i drugog dela? Zato onda ne bi putovala sila? Za to ne postoji razlog. Savreno su istiniti sluajevi isceljivanja na daljinu. Prana moe da se prenese na vrlo veliko rastojanje, ali na jedan takav istiniti sluaj dolaze sto obmana. Taj postupak isceljivanja nije tako lak kao to se obino misli. U veem broju obinih sluajeva isceljivanja nai e se da iscelitelj prirodno koristi preimustvo svog zdravog tela. Doktor alopatatije lei strpljivo koleru dajui pacijentu lekove. Homeopata daje svoje lekove i moda vie moe da izlei od alopate, jer ne uznemirava svoje pacijente, nego ih preputa prirodi. Iscelitelj verom postie jo i vie, jer unosi mo svog duha da kroz veru probudi uspavanu pranu kod pacijenta.

Iscelitelji verom stalno prave greke. Misle da vera direktno isceljuje. Ali ona ne stvara celokupnu osnovu za sve uzroke. Postoje bolesti kod kojih su najnepovoljniji simptomi da pacijent nikada ne misli da bi mogao da ima tu bolest. Sama ogromna vera pacijenta je jedan simtom bolesti i


obino oznaava da e ubrzo umreti. U takvom sluaju nije primenljiv princip isceljivanja verom. Ako bi leila sama vera ti pacijenti bi bili izleeni. Pranom se vri pravo isceljivanje. ist ovek koji kontrolie pranu ima mo da je dovede u odreeno stanje vibracije tako de se moe preneti drugima budei u njima sline vibracije. To moete videti i u svakodnevnim aktivnostima. Kada vam govorim, ta se dogaa? Ja, da tako kaem, dovodim svoj duh do .odreenog stanja vibracije. Ukoliko u tome imam vie uspeha, na vas e imati vei uticaj ono ta vam govorim. Svi ste primetili da, onog dana kada posedujem vie entuzijazma, kada sam nadahnut, vi vie uivate sluajui moje predavanje. Kada sam manje nadannut, oseate nedostatak interesovanja za ono to vam govorim.

Svetski pokretai svojom dinovskom voljom mogu dovesti svoju pranu u via stanja vibracije, to je tako snano da za trenutak epa mnoge, privue hiljade, pa i pola sveta misli kao to oni misle. Veliki proroci su vrili najdivniju kontrolu prane to im je davalu ogromnu snagu volje. Dovodili su svoju pranu do stanja najvieg kretanja, ime su upravljali svetom. Sve manifestacije moi proistiu iz takve kontrole. Moda niste znali tu tajnu, ovo je jedino njeno objanjenje. Ponekad i u vaem telu snabdevanje prane vie gravitira ka jednom delu, ili moda manje i naruava se ravnotea, a time postaje ono to nazivamo bolest. Da bi se uklonio suviak prane ili snabdeo deo koji nedostaje, pristupa se leenju bolesti. Pranajamom se ui gde ima vie prane, a u kojim se delovima javlja njen nedostatak. Oseaj se tako profinjuje, da duh osea da ima manje prane nego to je potrebno u prstu na nozi ili prstu na ruci i poseduje mo da je uravnotei. To su neke od razliitih funkcija pranajame. Pranajarnu treba savladati polako i postepeno, a sav delokrug rada joge je uenje kontrole i usmeravanja razliitih nivoa prane. Kada ovek usredsredi svoju energiju, zagospodarie pranom u svom telu. Kada meditira takode e izvriti koncentraciju svoje prane.

SSvvaammii VViivveekkaannaannddaa:: RRaaddaa JJooggaa 2299 U okeanu postoje ogromni talasi, poput planina, ima

manjih talasa i jo manjih sve do malih mehuria. U pozadini svih tih talasa je beskonani okean. Mehur je na jednom kraju povezan s beskonanim okeanom, a na drugom s ogromnim talasom. Slino, neko moe da bude veliki talas, a neko mehuri, ali svako je povezan s beskonanim okeanom energije. To pravo stie svaka ivotinja samim svojim roenjem. Tamo gde postoji ivot, u njegovoj pozadini je skladite beskonane energije. Poinjui razvoj kao neka gljiva, kao siuni mokroskopski mehuri, crpei sve vreme ivot iz beskonanog skladita energije, oblici se stalno menjaju dok vremenom ne postanu biljka, ivotinja, onda ovek, pa na kraju i sam bog. To se postie milionima eona, ali ta je zapravo vreme? Poveanjem brzine i napora sposobni su da premoste jaz vremena. Ono to prirodno zahteva dugo vreme, kae jogi, moe bre da se postigne poveanjem inteziteta delovanja. Uvlaenjem energije iz beskonane mase koja postoji u univerzumu moda e mu trebati hiljadu godina da postane deva, a zatim moda 500 hiljada godina da postane neto vie, a zatim jo 5 miliona godina da postane savren. Davanjem breg rasa skrauje se vreme. Nije li onda mogue uz ulaganje dovoljnog napora da se ostvari savrenstvo za est meseci ili est godina? Ne postoje ogranienja. To nam pokazuje razum. Ako se jedna maina s izvesnom koliinom uglja vozi dve milje na sat, onda e sa veom koliinom uglja prei to rastojanje za krae vreme. Slino, zato ne bi i dua inteziviranjem svojih aktivnosti postigla savrenstvo u ovom ivotu? Znamo da e sva bia na kraju ostvariti taj cilj. Moraju li da se ekaju svi ti milioni eona? Zato to ne postignemo odmah, ak i u ovom telu i u ljudskom obliku? Zato ne bih dobio sada beskonano znanje i beskonanu mo?

Ideal jogija i sva joga nauka usmereni su ka uenju inteziviranjem sposobnosti asimilisanja, kako bi se skratilo vreme ostvarenja savrenstva, umesto da se napreduje polako ekajui da ela ljudska rasa postigne savrenstvo. Sta su


radili svi veliki proroci, mudraci i vidovnjaci? U jednom prostoru i vremenu ivota proiveli bi ceo ljudski ivot, proivevi sve vreme koje je potrebno ljudskom biu da ostvari savrenstvo. Postajali su savreni u jednom ivotu. Nisu ni na ta drugo mislili, nikada ni za trenutak nisu iveli ni za kakvu drugu ideju, stoga je njihov put bio krai. Pod usredsredenou podrazuineva se inteziviranje moi asimilacije, a time i skraivanje vremena. Raja joga je nauka koja nas ui kako da steknemo mo da se usredsredimo. U kakvoj su vezi pranajama i spiritualizam? Spiritualizam je takode manifestacija pranajame. Ako je istina da postoje due umrlih, samo to ih me moemo videti, verovatno da oko nas postoje stotine, moda milioni njih, ali ne moemo da ih vidimo, osetimo, niti dodimemo. Moemo stalno da prolazimo i vraamo se kroz njihova tela, a da nas ne vide niti osete. To je tako rei krug u krugu, univerzum u univerzumu. Imamo pet ula i reprezentujemo pranu u izvesnom stanju vibracije. Sva bia s istim stanjem vibracije mogu da se vide, ali ako postoje bia koja predstavljaju vii stupanj vibracije prane njih neemo moi da vidimo. Moemo poveati intezitet osvetljavanja do zaslepljenosti, ali ih neemo videti jer je opseg naeg vienja samo u jednoj ravni vibracije prane. Postoje bia sa vrlo snanim vidom, kao to su make i sove, koja ih mogu ugledati. Uzmimo na primer ovu atmosferu, ona je slojevita. Slojevi bliii zemlji su zbijeniji, gui od gornjih. to se uspinje vilje, atmosfera postaje sve finija i finija. Uzmimo sluaj okeana. Sto se roni dublje i dublje pritisak je sve vei i ivotinje koje ive na dnu nikada ne mogu da izau na povrinu, jer bi se zbog nedostatka pritiska rasprsle u komadie.

Zamislite univerzum kao okean etera, koji se sastoji od brojnih slojeva razliitih stepena vibracije pod delovanjem prane. Daleko od vibracije su manje, a one koje su mu blie postaju sve bre i bre, Lako jedan red vibracija formira jednu ravan. Onda pretpostavimo da su ti nizovi vibracija iseeni u ravni, mnogo miliona milja jedan set vibracija, a


zatim vie miliona milja drugi, jo vii, skup vibracija i tako dalje. Usled toga, verovatno da oni koji ive u ravni jednog stanja vibracije imju sposobnost da prepoznaju druge, ali ne one koji su iznad njih. Uz to, upravo kao to uz pomo teleskopa ili mikroskopa moemo poveati delokrug svog vienja, slino pomou joge dovodimo se u stanje vibracije druge ravni i time moemo videti ta se tamo zbiva. Pretpostavimo da je ova soba ispunjena biima koja ne vidimo. Ona predstavljaju pranu na odreenom stepenu vibracije, dok mi predstavljamu drugaiji stepen vibracije. Pretpostavimo da ta bia predstavljaju brze vibracije, a mi suprotne. Od prane su sainje ta bia, kao to smo i mi. Svi smo delovi istog okeana prane, samo postoji medu nama razlika u brzini vibracije. Ako sebe mogu da dovedem na nivo brzih vibracija, moja ravan se odmah . menja, uopte vas vie neu videti, vi ete ieznuti a pojavie se ta bia. Neki od vas verovatno znate da je to istina. Sve to va duh dovodi do stanja vie vibracije u jogi je sadrano u jednoj rei - samadhi. Sva stanja viih vibracija ili nadsvesnih vibracija duha sadrana su u rei samadhi. Nia stanja samadhija nam ve daju vienje tih bia. A u najviem stanju samadhija vidimo pravu istinu svih stvari, vidimo materijal od koga su sainjeni svi stupnjevi bia. Kada se upozna grudva gline spoznaje se glina u elom univerzumu.

Na ovaj nain, vidimo da pranajama u isti mah podjednako ukljuuje sve to je istinito u spiritizmu. Slino otkriete da bilo gde da neka sekta ili grupa ljudi pokuavaju da otkriju neto okultno, mistino ili skriveno, ono to ine je zapravo ova joga, ovo nastojanje da se kontrolie prana. Otkriete da bilo gde da postoji neki neobian prikaz moi, to je manifestacija prane. U pranajami se mogu ukljuiti ak i prirodne nauke. Sta pokree parnu mainu? Prana koja deluje kroz vodenu paru. Sta su sve ove pojave poput elektriciteta itd., ako ne prana? ta je prirodna nauka, ako ne nauka o pranajami uz pomo spoljanjih sredstava. Prana, manifestujui se kao mentalna snaga, moe da se kontrolie


samo primenom mentalnih sredstava. Onaj deo pranajame koji pokuava da kontrolie fizike manifestacije prane pomou fizikih sredstava, nazvan je prirodna nauka, a onaj to pokuava da kontrolie manifestaciju prane u obliku mentalne sile, uz pomo mentalnih sredstava naziva se radia joga.


Poglavlje IV

PSIHIKA PRANA

Po uenju jogija u kimenom stubu postoje dva nervna

toka koji se zovu pingala i ida i prazan uplji kanal suumna, koji slobodno prolazi kimenim stubom. Na najniem kraju kimenog stuba nalazi se ono to jogiji nazivaju lotos kundalinija. Opisuju ga da je trouglastog oblika u kome je sklupana mo zvana kundalini. Kada se probudi kundalini pokuava da se probije kroz uplji kanal i kako se podie, korak po korak otvara se u duhu sloj za slojem i jogi stie razliite vizije i sve moi. Kad stigne do mozga, jogi biva savreno rastavljen od tela i uma, dua stie slobodu. Znamo da je kimeni stub neobino ureen. Ako postavimo horizontalno broj osam uoavamo da je sastavljen od dva dela koja su povezana u sredini. Ako naslaemo horizontalne osmice, jednu povrh druge, to e predstavljati kimeni stub. Levo je ida, desno pingala, a uplji kanal sredinom kimenog stuba je suumna. Tamo gde se u nekom od prljenova zavrava kimeni stub, fina vlakna tkiva izlaze na dole, a kanal se prua ak i kroz vlakna tog tJciva, samo je mnogo finiji. Kanal je na najniem delu zatvoren pored onoga to se naziva sveli splet ili pleksus, koji je prema modernoj fiziologiji trouglastog oblika. Razliiti spletovi ili pleksusi du kimenog stuba odgovaraju razliitim lotosima kod jogija.

Jogi poima nekoliko centara, poevi s muladharom, kao osnovom,a zavravajui sahasrarom, ili lotosom s hiljadu latica u mozgu. Dakle, ako prihvatimo te razliite spletove ili pleksuse kao predstavnike lotosa, ideja jogija lako moe da se shvati jezikom moderne fiziologije. Znamo da postoje dve vrste aktivnosti u tim nervnim centrima. Jedna je dovodna, a druga odvodna, jedna je senzorna, a druga motorna, jedna je centripetalna a druga centrifugalna. Jedna nosi senzacije u


mozak, a druga iz mozga prema spoljnom telu. Na kraju krajeva sve te vibracije povezane su s mozgom. Treba da razumemo jo nekoliko injenica da bi pripremili teren za objanjenja koja e uslediti. Kimeni stub se zavrava u mozgu u nekoj vrsti loptastog proirenja u produetku modine, koja ne pripada mozgu, tako da moe doi do udara u glavu, jer e se sila od tog udara razloiti kroz tenost i nee povrediti loptasto zadebljanje. Ovu vanu injenicu treba zapamtiti. Drugo, takode treba da znamo da od svih centara treba posebno da zapamtimo tri, a to su: muladhara (u osnovi), sahasrara (lotos s hiljadu latica u mozgu) i manipura (lotos u pupku). Sledeu injenicu emo uzeti iz fizike. Svi smo uli o elektricitetu i s njim povezanim razliitim silama. Niko ne zna ta je tano elektricitet, ali iz onog to je do sada poznato, to je vrsta kretanja. U univerzumu postoje i druga kretanja. Kakva je razlika izmeu njih i elektriciteta? Pretpostavimo da se ovaj sto pokree i da se molekuli, koji ga sainjavaju kreu u razliitim smerovima, primoraju da krenu istim smerom. To e biti kretanje kroz elektricitet. Elektrino kretanje navodi molekule tela da se kreu u istom smeru. Ako se uini da se svi molekuli vazduha iz ove sobe kreu u istom smeru, to e od ove sobe stvoriti divovsku elektrinu bateriju. Moramo zapamtiti jo jednu stvar iz fiziologije. Centar koji regulie respiratorni sistem poseduje neku vrstu kontrole delovanja nad sistemom nervnih tokova. Sada emo videti kako se veba disanje. Na prvom mestu usled ritmikog disanja dolazi tendencija svih molekula u telu da se kreu u istom smeru. Kada se duh preobrazi u volju ili htenje nervni tokovi menjaju kretanje. Ono postaje slino kretanju elekticiteta jer su ivci pod dejstvom elekrine struje potvrdili svoju polarnost. To pokazuje da kada se volja ili htenje preobraavaju u nervne tokove, nastupa promena u neto slino elektricitetu. Kada svi pokreti tela postanu savreno ritmini, telo takorei postaje ogromna baterija volje. Jogi eli ba tu silnu volju. Ovo je bilo fizioloko objanjenje vebe disanja. Veba disanja ima za cilj da stvori


ritmiku aktivnost u telu i tako kroz respiratorne centre pomogne kontrolu drugih centara. Cilj pranajame je da se probudi kundalini snaga koja lei sklupana u midadhari.

Sve to vidimo, zamislimo, ili sanjamo morali smo da opazimo u prostoru. Taj obian prostor naziva se mahakaa ili osnovni, elementarni prostor. Kada jogi ita tue misli ili opaa nadulne objekte, vidi ih u drugoj vrsti prostora koji se zove itakaa, ili mentalni prostor. Kada percepcija postane bespredmetna, a dua blista u svojoj sopstvenoj prirodi to se naziva idakaa ili prnstoino znanje. Kada se probudi kundalini i ude u suumna kanal sva opaanja su u mentalnom prostoru. Kada stigne do kraja kanala, koji se otvara u mozgu, bespredmetna percepcija je u prostornom znanju. Uzmemo li analogiju elektriciteta, nalazimo da ovek moe poslati elekricitet samo preko ice, ali prirodi nisu neophodne ice da bi odaslala ogromne tokove elektriciteta. To pokazuje da ice nisu neophodno potrebne, nego smo na njih upueni zvog svoje nesposobnosti da odailjemo struju i bez njih. Na slian nain sve senzacije i kretanja tela alju se u mozak, a iz mozga kroz razliite ice" nervnih vlakana. Stubovi senzornih i motornih vlakana u kimenom stubu su jogijeve ida i pingala. To su glavni kanali kroz koje dovodne i odvodne struje putuju. Zato duh ne bi slao vesti kroz neke ice, ili reagovao bez ikakve ice. Vidimo da se to deava i u prirodi. Jogi kae, ako to moemo da uinimo, oslobodiemo se okova materije. Kako to moe da se uradi? Ako moemo uiniti da struja prolazi kroz suumnu, to jest sredinji kanal kimenog stuba reavamo problem. Duh je stvorio ovu mreu nervnog sistema i treba da je razgradi, tako da se ne zahtevaju nikakve ice da deluju kroz uju. Samo tada emo stei sve znanje i telo vie nee biti sputano. Zato je vano da ostvarimo kontrolu nad suumnom. Ako moemo da poaljemo mentalnu struju kroz uplji kanal bez ijednog nervnog vlakna koji bi posluio kao ica, jogi kae, problem je reen, a takode kae da to moe se obavi.

SSvvaammii VViivveekkaannaannddaa:: RRaaddaa JJooggaa 3366 Suumna kanal je kod obinih ljudi zatvoren na donjem

kraju i kroz njega se ne obavlja nikakvo delovanje. Jogi preduzima vebe kojima ga otvara i ini da njime poteku nervne struje. Kada se senzacija prenese do centra on reaguje. Ta reakcija kod automatskih centara je praena kretanjem. Kod centara svesti praena je prvo opaanjem, a onda kretanjem. Sva opaanja su reakcija na spoljanju akciju. Kako onda nastupa opaanje u snovima? U snovima nema spoljanjeg delovanja. Zato su senzoina kretanja negde pritajena. Na primer, kada ugledam grad, percepcija grada nastaje usled spolja donesenih senzacija objekata koje on sadri. Reklo bi se da se uspostavljaju izvesna kretanja u modanim molekulima pomou ivaca za unutranji prenos koji se pak stavljaju u pokret uz pomou spoljanjih objekata u gradu. Onda se ak i nakon dugog vramena mogu seati tog grada. To seanje je ba isti fenomen, samo u blaem obliku. Odakle je akcija koja ak pokree i oblike blagih vibracija u mozgu? Sigurno ne iz elementarnih ili prvobitnih senzacija. Otuda, mora da su senzacije negde pritajene (sklupane) pa, svojim delovanjem, iznose napolje blage reakcije koje nazivamo percepcijom ili opaanjem snova.

Centar u kome su sve te preostale senzacije uskladitene naziva se muladhara, plodite ili sud u korenu u kome je sklupana kundalini energija. Vrlo je verovatno da je preostala motorna energija uskladitena u tom centru. Nakon predanog studiranja ili meditacije o spoljanjim efektima, deo tela u kome je smetena muladhara (verovatno sakralni ili sveti pleksus) biva zagrejan. Dakle, ako se probudi sklupana energija i postane aktivna, pa svesno krene navie kroz suimna kanal, delujui u centru za sentrom, unutra e se pokrenuti ogromna reakcija. Kada siuan deo energije krene du nervnih vlakana i u centrima prouzrokuje reakciju, percepcija oznaava san ili uobraenje. Ali kada snagom duge unutranje meditacije krene velika koliina energije du suumne i pone da udara u centre, pojavie se ogromna reakcija od sanjanja ili mate mnogo intenzivnija od ulne


percepcije. A kada stigne do sedita svih senzacija, do mozga, reagovae takorei ceo mozak i rezultat ce biti nastup potpunog sjaja prosvetljenja, percepcija sopstva. Kad sila kundalini putuje od centra do centra, otvara se takorei sloj duha za slojem i jogi opaa ovaj univerzum u njegovom finom. kauzalnom obliku. Samo se tada saznaju oba uzroka ovog univerzuma, kako senzacije tako i reakcije i stie se sve znanje. Kada se poznaju uzroci, znanje o posledicama usledie prirodno. Dakle buenje kundalini je jedini put za sticanje boanske mudrosti, nadsvesne percepcije i ostvarenje due. Do buenja moe doi na razliite naine. Kroz ljubav prema bogu, kroz milost usavrenih mudraca, ili kod filozofa kroz mo analitike volje. Gde god da se manifestuje natprirodna mo ili mudrost, tu mora da je makar mala kundalini struja nala svoj put kroz suumnu. Samo to su u veini takvih sluajeva iz neznanja ljudi pravili greke u nekoj od vebi, pa je osloboen samo mali deo uspavane (sklupane) energije. Svako oboavanje, svesno ili nesvesno, vodi do istog cilja. ovek misli da prima odgovor na svoje molitve, a ne zna da ispunjenje molitve dolazi kroz samu njegovu prirodu, da je uspeo samo usled svog mentalnog stava u molitvi da probudi deli svoje beskonane moi koja je inae ve u njemu, ali uspavana. Prema tome, ono to neznajui oboava pod razliitim imenima, kroz strah i drhtanje, jogi obznanjuje da je stvarna mo koja je uspavana u svakom biu. Ona je majka vene sree, samo ako znamo kako da joj pristupimo. Rada joga je nauka o religiji koja je racionalnija i pametnija od svih oblika oboavanja, ceremonija i misterija.


Poglavlje V

KONTROLA PSIHIKE PRANE

Sada emo se baviti vebama pranajame. Videli srno,

prema uenju jogija, da je prvi korak kontrola kretanja plua. elimo da osetimo najfinije pokrete koji se odvijaju u telu. Duh nam je previe usmeren napolje i izgubili smo iz vida fine unutranje pokrete. Ako budemo mogli da ponemo da oseamo, moi emo i da kontroliemo. Svuda po telu kreu se te nervne struje, daju nam ivot i donose vitalnost svakom miiu, ali ih ne oseamo. Jogi govore da to moemo da nauimo. Kako? Preuzimajui kontrolu kretanja plua. Kada to inimo za dovoljno dugo, moi emo da ostvarimo kontrolu najfinijih pokreta.

Evo doli smo do same vebe pranajame. Sednite uspravno, telo mora da se dri savreno uspravno. Kimena modina, mada nije privrena sa kimene prljenove ipak je unutra. Ako ste iskrivljeni remetite kimenu modinu, a na ovaj nain ona je potpuno slobodna. Svaki put kad sednemo da meditiramo, ako smo savijeni time povredujemo sebe. Tri dela naeg tela, grudi, vrat i glava moraju se drati uspavno, u jednoj liniji. S malo vebe otkriete da je to lako poput disanja. Druga stvar je sticanje kontrole nad nervnim sistemom. Rekli smo da nervni centri koji kontroliu respiratorne organe, na neki nain kontroliu i delovanje drugih ivaca, pa je zato potrebno ritmiko disanje. Uobiajeno disanje ne treba ni da se smatra disanjem. Vrlo je nepravilno. Postoji takode i prirodna razlika u disanju mukarca i ene.

Prva lekcija koju uimo je da diemo na pravilan nain, kako da udahnemo a onda izdahnemo. To usklauje sistem. Nakon nekog vremena vebe, dobro e biti da se tome doda ponavljanje neke reci, kao to je re OM, ili bilo koje druge rei. Umesto da odbrojavamo jedan, dva, tri, etiri itd. u


Indiji koristimo izvesne simboline reci. Dopustite da re tee, unutra s udisanjem onda napolje s izdahom, harmonino i otkriete da elo telo zadobija odreen ritam. Tada ete saznati ta je pravi odmor. U poredenju s tim spavanje nije pravi odmor. Kad jednom nastupi takav odmor i najnapetiji ivci e se smiriti. Otkriete da ranije zapravo nikada niste ni doiveli pravi odmor. Prvi rezultati te vebe uoavaju se u promeni izraza lica. Iezavaju grube linije, jer sa smirenim mislima smirenost se ogleda i na licu. Sledee je iep glas. Nikada nisam sreo jogija sa kretavim glasom. Ti znaci se javljaju ve nakon nekoliko meseci vebe. Nakon nekoliko dana vebe gore pomenutog disanja, treba da se pree na vii stupanj. Ispunimo polako plua vazduhom kroz ida kanal, to jest kroz levu nozdrvu, s istovremenom usredsredenou duha na tu nervnu struju. Takorei usmeravate nervnu struju kroz kimeni stub i silovito udarite u najnii pleksus ili osnovni lotos koji je trouglastog oblika i sedite kundalini. Onda tamo zadrimo neko vreme tu struju. Zamislimo da s udisanjem vuemo tu nervnu struju kroz pingalu, a onda je lagano izbacujemo kroz desnu nozdrvu. U poetku e to biti teko. Desna nozdn'a se najlake zatvara palcem i onda lagano udahne kroz levu. Onda se zatvore obe nozdrve palcem i kaiprstom pri emu se zamilja upuivanje struje nanie i udaranje u osnovu suumne. Pa se ukloni palac i izdahne kroz desnu nozdrvu. Potom se lagano udahne kroz desnu nozdrvu zatvorivi levu. Zatvore se zatim, kao ranije, obe nozdrve. Nain na koji ovo vebaju hindusi za vas bi bio teak, jer to oni rade od detinjstva i plua su im uvebana. Za vas je dobro da zaponete s 4 sekunde i da s napredkom polako produujete. Udahnite za 4 sekunde, zadrite dah 16 sekundi pa izdahnite u trajanju od 8 s-kundi. To ini jednu pranajamu. Istovremeno mislite o osnovnom lotosu trouglastog oblika usredsredivi svoj duh na njegov centar. Mata vam moe biti od velike pomoi. Sledei oblik pranajame je lagano udisanje, nakon ega sledi lagano izdisanje, pa se onda zadrava dah u istom trajanju. Razlika


je samo u tome to se prvo zadravao dah nakon udisanja, a u ovom sluaju nakon izdisanja. Ova pranajama je laka. Pranajama u kojoj se zadrava dah nakon udisanja ne sine previe da se veba. Vebajte je samo etiri puta ujutro i etiri puta uvee. Onda moe lagano da se poveava vreme i broj. Otkriete da posedujete snagu da to inite i da u tome uivate. Kada oseute da imate dovoljno snage i da vam ide lako moete sa 4 da poveate broj na 6. Ako ne vebate redovno to poveanje moe da bude tetno.

Od gore opisana tri postupka za proiavanje nervnog sistema, prvi i poslednji nisu teki ni opasni. to due vebate prvi postupak biete smireniji. Samo mislite OM, to moete inite dok sedite na svom poslu i bie vam sve bolje. Redovnom vebom kundalini e se jednog dana probuditi. Oni koji vebaju jednom ili dva puta dnevno ostvarie samo malo smirivanje tela i duha, kao i lep glas. A oni koji s vebom nastave, probudie kundalini i ela priroda poee da im se menja, otvorie im se kruga sveg znanja. Vie neete imati potrebu da tragate za knjigama radi sticanja znanja, jer e vam sopstveni duh postati najbolja knjiga koja sadri neogranieno znaje. Ve sa govorio o strujama u idi i pingali, koje teko s jedne i druge strane kimenog stuba, a takode i kroz suumnu koja prolazi sredinom kimene modine. One postoje u svakoj ivotinji. Svako bie koje poseduje komenu modinu poseduje te tri linije za delovanje. Jogi tvrdi da je suumna zatvorena kod obinih ljudi, pa joj se aktivnost ne ispoljava oevidno, dok ostale dve prenose snagu u razliite delove tela. Samo jogi ima otvorenu suionnu. Kad u otvorenoj suumni pone da se uzdie ova struja uzdiemo se izvan ula, duh postaje nadsvestan, jer se uzdiemo iznad intelekta dokle rezonovanje ne moe da dosegne. Za jogije je osnovna stvar da otvori suumnu. Po njihovom uenju, du suumne se pruaju centri, ili figurativno reeno, lotosi. Najnii centar je na najniem kraju kimenog stuba i zove se muladhara, sledei vii centar zove se svadistana, trei je manipura, etvrti anahata, peti viudha, esti ana i poslednji


koji se nalazi u mozgu je sahasrara, ili centar sa hiljadu latica. Za sada treba da poznajemo samo dva centra, najnii muladhara i najvii sahasrara centar. Svu energiju trebamo podii iz njenog sedita u muladhari i dovesti do sahasrare. Jogiji tvrde da je sva energija ljudskog tela ono to oni zovu oas. Sada je oas uskladiten u mozgu. to je vie oasa u mozgu ovek je snaniji, jaeg intelekta, duhovno jai. Neko moe divno da govori i lepo misli, ali to ne ostavlja utisak na ljude, dok neko ne govori lepo niti ima lepe misli, ali njegove reci oaravaju. Svaki pokret mu je snaan. To je usled snage oasa.

Sada je u svim ljudima manje odasa. Na kraju sve sile koje deluju u telu postaju oas. Zapamtite da je u pitanju samo transformacija. Ista sila koja spolja deluje kao elektricitet i magnetizam, promenie se u unutranju silu, a ista sila koja se ispolajava u miinoj energiji pretvorie se u oas. Jogiji kau da deo energije koji se ispoljava kao seksualna energija u seksualnim mislima, kada se zaustavi i kontrolie lako se preobraava u oas, a poto njom upravlja muladhara, jogiji tom centru posveuju naroitu panju. Jogi pokuava da preuzme svu tu seksualnu energiju i da je preobrazi u oas. Samo ist i nevin ovek moe da ostvari podizanje oasa i skladitenje u mozgu. Zato su se istota i nevinost smatrali najviom vrlinom. Ako nije ist ovek osea da se udaljava od duhovnog, gubi duevnu snagu i moralnu vrstinu. Zato svi religiozni redovi koji su stvarali religiozne velikane insistiraju na apsolutnoj nevinosti. Zato postoje monasi, koji se odriu braka. Mora da se ostvari savrena istota u mislima, recima i delu. Bez toga je vebanje rada joge opasno, moe da dovede i do ludila. Ako se praktikuje rada joga, a istovremeno ivi neist ivot, kako se moe oekivati da se bude jogi?


Poglavlje VI

PRATJAHARA I DHARANA

Sledei korak se naziva pratjahara. ta je to? Znate

kako nastaje opaanje. Pre svega postoje spoljanji instrumenti, onda unutranji organi koji deluju u telu kroz modane centre i postoji duh. Kada se oni sastanu i sjedine s nekim spoljanjim objektom, onda ga opaamo. U isto vreme veoma je teko usredsrediti duh i vezati ga samo za jedan organ; um je rob. Svuda sluamo ..budi dobar-, .budi dobar'. Teko da postoji neko dete na zemaljskoj kugli kome se nije govorilo ne kradi, ne lai, ali niko nikada nije uio decu kako sebi da pomognu da to ne ine. Verbalna uputstva im ne mogu pomoi da to ne ine. Zato ne bi dete postalo lopov? Ne uimo ga da krade, govori mu se jednostavno da ne krade. Ali ako ga nauimo kako da kontrolie svoj duh pomoi emo mu zaista. Sve akcije, kako unutranje tako i spoljanje odvijaju se kada se duh udrui sa centrima, takozvanim organima. Voljno ili bez svoje volje biva privuen da se udrui sa tim centrima, zato ljudi ine budalaste stvari i oseaju se jadno, to ne bi inili da im je duh pod kontrolom. Sve je ovo jasno. Da li je to mogue? Savreno je mogue. Vidite u savremenom dobu iscelitelji verom ui ljude da poriu i odbijaju patnju, bol i zlo. Njihova filozofija ide dosta zaobilazno, ali je deo joge na kome su pravili greke. Kako su ljudi uspevali da odbace patnju njenim odricanjem? Jer su koristilili zapravo jedan vid pratjahare, inei time da duh bude dovoljno jak i da ignorie ula. Hipnotizeri na slian nain svojom sugestijom za neko vreme podstiu kod pacijenta neku vrstu nezdrave pratjahare. Takozvane hipnotike sugestije mogu delovati samo na slab duh. Dok hipnotizer fiksiranjem pogleda ili na drugi nain uspeva da dovodi duh subjekta u neku vrstu pasivnosti, njegove sugestije ne deluju.

SSvvaammii VViivveekkaannaannddaa:: RRaaddaa JJooggaa 4433 Dok kontrola nervnih centara, koja se za neko vreme

uspostavlja kod hipnotisanog, ili pacijenta isceljenog verom od strane operatera dostojna je prekora jer vodi do krajnje propasti. Jer se snagom volje zaista ne kontroliu modani centri, nego je neko vreme takorei omamljen pacijentov duh iznenadnim udarcima tue volje. Ne vri se kotrola snagom miia, pomamnom trkom vatrenog Uma nego zahtevom da neko estoko udari po glavi konja, da se time omami i potom brzo ukroti. U svakom od tih procesa, kojim se deluje na oveka, on gubi svoju mentalnu energiju, dok na kraju duh umesto da stekne mo savrene kontrole, ne postane bezoblina nemona masa, pa mu kao jedino utoite predstoji ludnica.

Svaki pokuaj kontrole koji nije dobrovoljan i nije pod kontrolom svog duha, ne samo da je koban nego na kraju i poraiavajui. Cilj svake due je ostvarenje slobode, gospodarenje, tako to nee robobati materiji i mislima, ve vladati kako spoljanjom, tako i unutranjom prirodom. Umesto da vodi tome, svaki uticaj tue volje u ma kom obliku da se javi, bilo direktnom kontrolom organa ili prisilom da se kontrolie pod morbidnim uslovima samo kove jo jedan beoug vie na lancu predanjih misli i prolih sujeverja. Zato ne dozvolite da drugi deluju na vas. uvaj se da iz neznanja dovodi druge do sloma. Istina je mnogi uspevaju da drugima za neko vreme donesu dobra, dajui njihovim sklonostima nov trend, ali istovremeno milione drugih vode u propast svojim nesvesnim sugestijama koje ire uokolo, budei u ljudima nezdrave, pasivne hipnotdke uslove, koji ih na kraju ine gotovo bezdusnim. Zbog toga, ko god da od nekog 'uai slepo verovanje ili za sobom povlai ljude moima da kontrolie svojom superiornijom voljom, nehotino povreduje oveanslvo.

Zato koristite samo svoj sopstveni duh, kontroliite telo i duh, zapamtite cla dok ste nemoni ni jedna volja sa strane ne bi smela da deluje na vas. Izbegavajte svakoga, ma koliko da je velik i dobar, ko trai od vas da verujete slepo. Po


celom svetu poeli su da pevaju, igraju i propovedaju pripadnici razliitih sekti, rairili su se poput infekcije. Oni su takoe neka vrsta hipnotizera. Uspostavljaju neobinu kontrolu kada su sa senzilivnim osobama, ali na kraju prete opasnou da degeneriu celu rasu. Kakvo je to zdravlje pojedinca ili rase ako postavi prividno dobri ostaju i dalje greni uz pomo njihove morbidne kontrole? Ljudsko srce ne moe da podnese iznos povreda i tete koje se nanose oveanstvu od strane takvih neodgovornih, a naizgled dobronamernih religioznih fanatika. Njima nije poznato da duhovi koji iznenada dozive sptritualni preobraaj nijihovim sugestijama, - muzikom i molitvama postaju slabe, morbidne i nemone. To e uvek biti tako, otvarae ih i izlagati utdcaju ma kojih drugih sugestija, to predsrtavlja zlo. Te neznalice uine malo, a zavedena osoba sanja da je obasuta od nekog bia iznad oblaka, dok oni estitaju sebi na svojini moima da preobraavaju ljudska srca. Tako seju seme budueg propadanja, kriminala, umne poremeenosti, ludila i smrti. Zato izbegavajte sve to vas liava slobode. Znajte da je to opasno i izbegavajte svim svojim sredstvima i moima.

Onaj ko uspe da sjedinjuje svoj duh s centrima i da ga odvaja, uspeo je u ptatjahari, koja oznaava sabiranje u pravcu, ostvario je kontrolu ispoljavanja moi duha olobodivi ga od robovanja materiji. Kada to uspemo da ostvarimo izgradiemo pravi karakter i nainiti veliki iskorak ka osloboenju. Dotle smo samo maine.

Veoma je teko kontrolisati duh. Postoji lepo poredenje u prii o pobesnelom majmunu.

Jedan majmun je po svojoj prirodi, kao i svi majmunu, bio nemiran. Kao da to nije bilo dovoljno, neko mu je dao vino, pa je postao jo nemirniji. Onda ga je ujela korpija. Kad nekog ujede korpija po ceo dan skae okolo od bola. Tako se siroti majmun naao u jo loijem poloaju. Njegova nevolja je prevrila svaku meni kad je uao u njega i jedan demon. Ni jednim jezikom ne moe se opisati njegov nemir.


Ljudski duh je kao majmun, po svojoj prirodi neprekidno je aktivan. Opijen vinom elja biva jo nemirniji. Onda nastupa posedovanje, pa ujed korpije ljubomorne na uspehe drugih i na kraju u duh ulazi demon ponosa i oholosti tako da biva zauzet samo razmiljanjem o sebi i svom ugledu.

U prvoj lekciji treba da se sedne i pusti duh da luta. On sve vreme ubori, skakue kao to to ini majmun sve vreme. Pustite ga da skakue koliko eli, samo ekajte i posmatrajte. Znanje je mo, kae poslovica i to je istina. Dok ne upoznate sve ta duh ini ne moete ni da ga kontroliete. Pustite mu uzde i javie se mnoge skrivene misli, biete njima zapanjeni. Otkriete da svakog dana mentalne ludorije ili fantazije postaju sve manje silovite, bivaju svakog dana sve smirenije. Za prvih nekoliko meseci utvrdiete da duh ima tako mnogo misli, potom ete uoili da se smanjuju, a za jo nekoliko meseci bie ih jo manje, dok na kraju duh ne bude pod savrenom kontrolom. Ali strpljivo morate nastaviti sa svakodnevnom vebom. im se prikljui vodena para maina mora da se pokrene. Tako isto im se pred nama pojave stvari moramo da ih opaamo. Da bismo dokazali da nismo maima moramo pokazati da nismo ni pod ijom kontrolom. Ta kontrola duha i ne dozvoljavanje spajanja s centrima jeste pratjahara. Kako se to praktikuje? To je ogroman posao, ne moe da se obavi za jedan dan. Samo strpljivim i kontinuiranim viegodinjim naporom moemo u tome uspeti.

Nakon nekog vremena vebanja pratjahare pristupamo sledeem koraku, dharani ili zadranju duha na izvesnoj taki. Sta se pod tim podrazumeva? Prisiljavanje duha da osea izvesne delove tela do iskljuivanja drugih. Na primer, pokuajte da oseate samo ruke, do iskljuivanja ostalih dolova tela. Kada ita, grada duha, ili svest bude ograniena na izvesno mesto to je dharana. Ova dharana moe biti razliitih vrsta i zajedno s njom bolje je sprovoditi malu igru mate. Na primer, treba uiniti da duh misli o jednoj taki u


srcu. To je vrlo teko. Lake je tamo zamisliti lotos. Lotos pun blistave svetiosti. Usmerite tamo svoj duh. Ili mislite o lotosu u mozgu, kao da je obasjan svetlou ili o razliitim centrima u ranije pomenutoj suumni.

Jogi mora stalno da veba. Treba da pokua da ivi sam, jer drutvo razliitih ljudi skree panju duha. Ne treba da govori mnogo, jer govor skree panju duha, ne treba da radi mnogo jer preveliki rad remeti duh; ne moe se ostvariti kontrola duha nakon celodnevnog napornog rada. Onaj ko se dri gornjih pravila postaje jogi. Tako je velika mo joge da e i malo njene prakse donetd velike dobrobiti. Nikoga nee povrediti, ve e svima biti od koristi. Pre svega ublaiie nervnu napetost, donosei nam smirenost omoguie da mnogo jasnije vidimo stvari. Temperament e nam biti bolji, a i zdravlje takode. Jedan od prvih znakova napretka e biti dobro zdravlje i lep glas. Nedostaci u naem glasu e nestati. To su prvi od brojnih efekata koji e se javiti. Oni koji uporno i predano vebaju zapazie i druge znakove. Ponekad e se javiti zvui, poput zvona u daljini, koja se meaju u uhu neprekidno stvarajui jedan zvuk. Ponekad e se videti stvari, male mrlje svetlosti kako plove i postaju sve vee i vee, ako se te stvari pojave znaete da napredujete brzo.

Oni koji ele da budu jogi i uporno vebaju, na prvom mestu moraju da vode rauna o dijeti. Ali i oni koji vebaju samo malo radi poboljanja svog poslovno

svami vivekananda radza joga

Documents