Swami Satyananda Saraswati

Joga Nidrarelaksacija meditacija uvoenje u san

Naslov originala:

YOGA NIDRA -by Swami Satyananda SaraswatiBihar School of Yoga Monghur, Bihar, India Fourth revised edition, 1982.

Kada se iskorene sankalpa i vikalpa, karme vie nemaju uticaja, kada se elje i iluzije neprekidnom praksom otklone, nastaje veito blaeno stanje Joga Nidre. Stanje u kojem oputeno uivaju jogini je Turiya; u njemu sveprisutna Nidra u obliku iste svesti sija. Zato uivaj tu Nidru koja nije forma prakriti ve je manifestan oblik purue. Yogataravali 25/28 Posveeno Narajani koji poiva na Ananti u veitoj Joga Nidri

2

PredgovorKada su ula i um umireni, a intelekt se u tiini odmara, poinje Najvii Put. Ova mirna postojanost ula predstavlja jogu. Katna Upaniada U prevodu joga nidra znai psihiki (svesni) san jogina, a Svami Satjananda ju je definisao kao relaksaciju postignutu sabranou uma. Ona predstavlja sistematsku metodu za postizanje potpunog fizikog, emocionalnog i mentalnog oputanja. Njen cilj je da osposobi jogina da upranjava vie stepene joge, kao i da pojedincu omogui da se odmori, relaksira i izlei sam sebe. Joga nidra je jedan od najsnanijih metoda ne samo relaksacije, nego i budjenja uspavanih centara mozga. Ona moe da se upotrebi i kao uvod u spavanje koje tada postaje efikasnije (veina ljudi odlazi na poinak sa velikim brojem nereenih briga ivota o kojima intenzivno misli u procesu usnivanja i bude se jo umornija, nespremna da se suoi sa novim danom), ili kao alternativa spavanju (pola sata joga nidre moe da zameni dva sata spavanja). Jasna je potreba oveka modernog vremena za oputanjem koje on misli da ostvaruje, najee sasvim pogreno, dok ita knjigu, novine, gleda televizijski program, znai sasvim zaokupljenih ula. Budan ivot se provodi sa umom okrenutim spolja, uglavnom koncentrisanim na dogadjaje izvan naih tela, dogadjaje sa kojima nas povezuju ula. Kako nauiti da se ignorie ta neprekidna reka ulnih stimulusa, to je neophodno za postizanje stanja oputenosti i zapoinjanje Najvieg Puta, puta upoznavanja samog sebe? ovek Zapada je ekstrovertovan, determinisan vrsto da otkrije svet van sebe, i zaboravlja da je on sam, to dokazuje i mikrofizika, mikrokosmika replika univerzuma (Pogledaj unutra - tamo je sve to je vredno, govorio je Svami ivananda). Socijalna sigurnost i vrhunsko obrazovanje ne znae i emocionalnu punou, ispunjenost ivota i njegovu organizaciju: moderan ovek je rtva mnogobrojnih hroninih bolesti, on je usamljen u sredini svojih izvanrednih materijalnih dostignua, njegov um je nemiran i njegove psihike snage iscrpljene. On ne uspeva da razvije samosvesnost, on ne razume sebe samog i zastao je na putu svog razvoja, na putu svoje individuacije. Zahvaljujui iskljuivom razvijanju intelekta zanemario je, i u velikoj meri izgubio svoju psihiku senzitivnost. Nije udo, onda, to sve vie ljudi Zapada otkrivaju jogu i kroz jedan od mnogobrojnih oblika joga-darana (filozofskog sistema, koji bi, po svemu, mogao da se nazove i naunim), pokuavaju da razviju svesnost i povrate nekad postojeu, sada izgubljenu, celovitost duha i tela. Joga nije uska staza, askeze, kako se esto misli, ona je kraljevski put ka radosnoj, povienoj svesnosti koja potie od pravog razumevanja i prihvatanja nae ljudske prirode. Ona se vrsto zasniva na svakodnevnim realnostima i harmoniji svih ivotnih funkcija. Joga je put ka elementarnoj slobodi (i vie od nje), kroz ostvarivanje zdravih i prirodnih naina izraavanja i reavanja konflikata ivota. Joga je proces gledanja unutra i oputanja toka misli. Kada se umiri um i vi ste u stanju da mislite i reavate probleme svog ivljenja sa apsolutnim mirom, to je joga, govori Svami Satjananda Sarasvati, tantriki guru i osniva u svetu poznate Biharske kole joge, Joga ne trai, kako se, takodje, pogreno misli, da se odreknemo tela i njegovih funkcija, ve nas oslobadja oseanja krivice i konflikata koji stoje izmedju nas i spontanog uivanja ivota, prihvatanjem i osveivanjem telesnog kao osnovnog i poetnog (Onaj ko sazna istinu tela moe da sazna istinu Univerzuma Ratnasara Tantra). Joga znai sjedinjenje, oveka sa Brahmanom, dvojstva u jednome. I ako je to dvojstvo jezikom joge ida i pingala, ha i tha, sunce i mesec. iva i akti, jin i jang u kineskoj simbolici, u naem jeziku dvojstvo bi bilo parasimpatikus i simpatikus vegetativnog nervnog sistema, desna i leva hemisfera mozga, enski i muki princip, Anima i Animus Junga, koje svi nosimo u sebi... Sjedinjenjem dvojstva ovek ide dalje na putu svoje neizbene fizike i duhovne evolucije, koristei se sopstvenim mogunostima. Joga ne zahteva da se odvojimo od dunosti svakodnevnog ivota i nudi nain na koji moe da se 3

ostvari ivot ispunjenja, tu gde jesmo, ovde i sada. Ono to je neophodno, a to ova drevna disciplina praktinog urna omoguuje je, da adekvatno upotrebljavamo svoju vitalnost, da dozvolimo ivotnoj snazi da produktivno tee kroz nas. Medicinska profesija prepoznaje neophodnost relaksacije i neretko pominje jogu kao samostalnu ili dopunsku metodu terapije nekih poremeaja, naroito psihosomatskih. Ona ve dugi niz godina nudi samopomo kroz autogeni trening koji potie iz joge. Johanes ulc, istraiva i psihijatar, prouavao je radja jogu i istraivao razne sisteme koje je pronaao u jogi, da bi iz njih izveo autogeni trening i sa uspehom ga primenio u praksi. Joga nidra, deo raa joge, je prirodna tehnika koju su vekovima upotrebljavale razne kulture i mnogi veliki ljudi, iako je nisu tako zvali. Gete, veliki pesnik i naunik, koristio se procesom slinim joga nidri da bi poveao svoju intuitivnost. Nou, u oputenom stanju pre usnivanja, on bi vizuelizovao stvari kao to su kompletan ciklus razvoja biljke, kroz njene razne stadijume, od semena u zaetku do semena u plodu. Tako mu je uspelo da vidi ogromnu snagu prirode kako deluje na najjednostavnijim njenim delovima. Gete je zakljuio da je oputeni um najdelikatniji i najsnaniji instrument koji moe da spozna Univerzum. Za razliku od drugih metoda relaksacije, joga nidra um ne ini pospanim i lenjim. Krajnje stanje ove izvanredne metode kreativnog oputanja i meditacije je psihiki san, ili san u stanju unutranje svesnosti. To je granino stanje izmedju spavanja i budnosti, koje dozvoljava kontakt sa podsvesnim i nesvesnim umom, i u kojem je um mnogo receptivniji. Fizioloka relaksacija koja se postie ovom tehnikom efikasnija je nego u dubokom snu, za krae vreme se dogodi i omoguuje poniranje u dublje slojeve nesvesnog. Za vreme primene joga nidre menjamo svoju uobiajenu svesnost, ostavljamo intelekt po strani i funkcioniemo na nivou oseanja. Joga nidra nas uvodi u stanje samoindukovanog sna, u njoj mi sami stvaramo sopstvene snove. Simboli izabrani za vebu imaju snano univerzalno znaenje i naroito su korisni za poveavanje svesnosti i oslobadjanje od napetosti. Kada nauimo da sagledavamo sadraje nesvesnog na taj nain, svoje unutranje bie dovodimo u harmoniju. Postignuta kreativna oputenost celog psihofizikog sistema dovodi do obnavljanja sveukupne fizike i mentalne energije. Ovo otklanja pesimizam i depresiju i poveava efikasnost i radost sa kojima izvodimo svoj dnevni rad i igru. Ta ometajua reka ulnih stimulansa moe da se zaustavi iskljuivanjem ula pratyaharom, petim stepenom osmolanog sistema joge Patandjalija. Divan instrument pratyahare je joga nidra, svesni san, jogika i tantrika ideja, prikazana u knjizi pred nama, onoliko detaljno koliko moe da se razume intelektualnim umom. Izvan toga, jedini nain da se razume vie, da zaista razumemo sebe i sopstveni ivot, je sama praksa. Najvii Put moe i tako da pone: a Put od hiljadu milja, ui nas Lao Ce, poinje jednim korakom.

4

UvodJoga nidra je snana tehnika svesnog oputanja koja potie iz drevnih tantrikih tradicija. Spavanje se u jogi ne smatra relaksacijom. Ljudi misle da se oputaju dok sede u udobnoj stolici sa oljom kafe, piem ili cigaretom i itaju novine ili prate televizijski program. Sve to predstavlja samo razonodu ula i ne zadovoljava naunu definiciju relaksacije. Pravo oputanje je iskustvo iznad toga. Apsolutna relaksacija je stanje u kojem je svesnost obavezno prisutna. To je joga nidra, stanje dinamikog spavanja, sistematski metod uvodjenja potpune fizike, mentalne i emocionalne oputenosti. Naziv joga nidra vodi poreklo od dve sanskritske rei: joga znai upregnue, sjedinjenje ili svesnost usmerena u jednu taku, nidra znai spavanje. Za vreme upranjavanja joga nidre, iako se stie utisak da se spava, svesnost funkcionie, na dubljem nivou. Zbog toga se ona esto smatra psihikim spavanjem ili dubokim oputanjem sa unutranjom svesnou. U tom prelaznom stanju izmedju spavanja i budnog stanja, spontano dolazi do kontakta izmedju podsvesnog i nesvesnog u oveku. U joga nidri, stanje oputenosti se postie okretanjem unutra i odvajanjem od spoljanjeg iskustva. Ako se svesnost odvoji od eksternog opaanja i od spavanja, postaje veoma snana i moe mnogostruko da se primeni, na primer, za razvijanje pamenja, porasta saznanja i kreativnosti, i za transformaciju ovekove prirode. U sistemu radja joge Patandjalija, pominje se pratyahara u kojoj su um i mentalna svesnost odvojeni od puteva ula. Joga nidra predstavlja aspekt pratyahare koji vodi viim stanjima koncentracije u samadhiju. Poreklo joga nidre Moje interesovanje za razvijanje sistema joga nidre otpoelo je pre 35 godina dok sam iveo u Riikeu, sa svojim guruom, Svami ivanandom. U to vreme sam bio zaduen za sanskritsku kolu u kojoj su deaci uili da recituju Vede. Morao sam da budem budan itavu no i uvam kolu dok je acarya bio odsutan. U tri ujutro ja bih pao u dubok san, a budio bih se u est i vraao u aram. U meuvremenu, deaci su ustajali u etiri, kupali se i recitovali sanskritske molitve, ali ja ih nikada ne bih uo. Posle izvesnog vremena moj aram je postao poznat i deaci iz sanskritske kole su dovedeni tu da recituju mantre iz Veda. Govorili su sloke koje ja nisam znao ali sam nekako oseao da sam ih ve negde uo. Dok sam ih sluao, to oseanje je raslo i ja sam uzalud pokuavao da se setim gde i kada sam ih uo. Bio sam sasvim siguran da ih nikada nisam proitao niti napisao, pa ipak su mi zvuali veoma poznato. Na kraju, odluio sam da pitam gurua ovih deaka da mi objasni znaenje mog stanja. Ono to mi je rekao promenilo je moj celokupni pogled na svet. Rekao mi je da oseanje poznatog nije iznenadjujue, jer je moje suptilno telo ulo deake kako recituju mantre mnogo puta, dok sam spavao u njihovoj koli. To je bilo veliko otkrie za mene. Znao sam da znanje moe da se prenosi ulima, ali iz ovog iskustva sam zakljuio da znanje moe da se postigne i bez senzornog medijuma. Bilo je to roenje joga nidre. Shvatio sam da spavanje nije sasvim nesvesno stanje. U snu jedan oblik opaanja ostaje budan i za dogaaje spoljanjeg sveta. Otkrio sam da je vebanjem uma mogue iskoristiti to stanje. Tantriko poreklo Posle ovog otkria poeo sam da prouavam tantrike spise na drugi nain. Naiao sam na mnoge vane ali nedovoljno poznate vebe koje su me veoma zainteresovale. Poto sam ih prethodno sam upranjavao, odluio sam da kreiram novi sistem koji se naziva joga nidra i koji e da sadri sutinu ali i da bude bez komplikovanih ritualnih delova. Karakteristina odlika joga nidre je bilo sistematsko kruenje svesti u telu, koje vodi poreklo iz tantrike niyase (niyasa znai postaviti, staviti, ili dovesti um do te take), Niyasa se radila u sedeem poloaju sa upotrebom specifinih mantri koje su se upuivale, 5

oseale ili doivljavale u razliitim defovima tela. Prvo je izgovarano ime dela tela, zatim je on vizuelizovan ili dodirnut, i mantra upuena u njega, Niyasa je predstavljala nain posveivanja fizikog tela uvoenjem vie, ili boanske svesnosti, u njegove razliite delove za vreme tantrikih ritualnih vebi. Na primer, Angushtadi-Shadanganiyasal je koriena za postavljanje mantri u ake na sledei nain: (palac) Hram angushtabhyam namah (kaiprst) Hrim tarjanibhyam swaha (srednji prst) Hrum madhyamabhyam vashat (domali prst) Hraim anamikabhyam vashat (mali prst) Hraum konishthabhyam vaushat (dlan i nadlanica) Hrah karatalaprishtabhyam - niyase,

Na slian nain, pomou Hridayi-Shadanga - niyase, izvesne mantre su postavljene u razliite delove tela. Sadanja forma joga nidre koju sam ja uobliio, omoguuje da ljudi koji ne poznaju sanskritske mantre izvuku potpunu dobrobit iz tradicionalne niyase. Joga nidru mogu uspeno da primenjuju ljudi svih religija i kultura, U poetku sam je nazivao jogiko spavanje, ali, kada sam postao svestan njenih velikih mogunosti, shvatio sam, da je joga nidra, jednostavno, samo joga nidra. Ako traite da je prevedem na panski ili francuski, mogu samo da kaem: joga nidra ona predstavlja internacionalnu vebu i svojinu. Eksperimenti sa joga nidrom Od poetka primenjivanja sadanjeg oblika joga nidre, izveo sam mnogo eksperimenata da potvrdim ideje koje sam imao. Prvo sam eksperimentisao sa sobom, kasnije sa drugima. Radio sam sa svojim uenicima i decom, kojima sam davao uputstva, uio ih i prenosio im iskustva dok su oni vrsto spavali, Jedan od najinteresantnijih bio je eksperiment sa deakom koji je doao u aram da se posveti sanjasi. eleo sam da ga poaljem u kolu, ali on je to odbio. Bio je veoma nemiran i nevaljao deak, po itav dan je razbijao stvari, uznemiravao posetioce i izazivao razne nezgode. Na kraju sam odluio da probam joga nidru sa njim. Poeo sam recitovanjem 15. poglavlja Gite, oko tri minuta poto je on zaspao. Ujutro, posle budjenja, dao sam mu da proita poglavlje, to je on, naravno, nepaljivo uinio. Posle nedelju dana bio je u stanju da recituje itavo poglavlje napamet. Kada mu je to uspelo, nastavio sam sa drugim tekstovima. Na taj nain nauio sam ga Srimad Bhagawatam, Upaniade, Bibliju, Kuran, engleski, hindi, sanskrit, sve to sam znao, dok je on vrsto spavao. Taj deak sada ima 21 godinu i poslao sam ga u SAD. Govori jedanaest jezika, pie i govori na engleskom bolje od mene, a nikada nije pohadjao kolu. Njegovo uenje se odvijalo u toku dvogodinjeg perioda dok sam mu davao tehniku joga nidre, ega se on i ne sea. Uskoro zatim, napravio sam jo jedan eksperiment. Trideset ljudi je radilo joga nidru a oko desetorica je glasno hrkala. Dao sam im uputstvo: Kada kaem: Hari Om Tat Sat, morate svi da ustanete. Ponovio sam to dva puta. Na zavretku joga nidre, rekao sam: Hari Om Tat Sat, i svi su ustali, ak i oni koji su sve vreme hrkali. Pitao sam ih kako su se probudili. Rekli su: iznenada. Nisu uli poslednji Hari Om Tat Sat niti onaj u sredini vebe, ali su nekako sledili moje uputstvo. Ovo je veoma vano i znai da je unutranje ja budno i svesno za vreme spavanja. Iz ovih eksperimenata izveo sam zakljuke da duboki san ne mora da bude spavanje. Moda ste, dok duboko spavate u toku noi, svesniji i imate vie mogunosti nego u budnom stanju da uite bolje i uspenije? U to vreme moemo da primenimo joga nidru za evoluciju uma. 6

Delovanje na um Kako se ovo dogadja? Odgovor je jednostavan. Kada je oputenost potpuna, prijemivost uma je vea. Kada je svesnost povezana sa svim ulima, prijemivost je manja. To je tajna joga nidre. Zbog procesa intelektualizacije, saznanje koje ide ka mozgu, ne ostavlja svoj trag. Ali, kada malo iskljuite svoj um i udjete u stanje koje nije ni duboki san niti potpuna budnost, svi utisci koji deluju na um postaju snani i ostaju u njemu. Nivoi uma su razliiti, neki su vrsti, neki neni, suptilni. Svestan um je tvrda podloga jer u njemu deluju intelekt i logika. Intelekt je sklon analizi. On ne prihvata sve, neto odbija. Dublja svesnost je drukija. Utisci koji udju u podsvesno ne mogu da se izbriu - oni rastu i obogauju sve aspekte ivota. Dok radite joga nidru, sve vreme treba da imate na umu: Ja neu da spavam i da se trudite da ostanete budni. Medjutim, ako zaspite, ne brinite, joga nidra i tada deluje. Pretpostavimo da ukljuite magnetofon sa snimljenom trakom, da zaspite i ne ujete nita. Ponovo pustite traku ujutro i sluajte sa panjom - to e stvoriti komunikaciju ili most izmedju svesnog i nesvesnog. Tako se ue strani jezici, tako sve moe da se ui. Ako imate navike kojih biste eleli da se oslobodite, odgovarajue seme ili sankalpa prvo treba da se postavi u nesvesno, a zatim treba da je sluate svesno. Ovo je veoma vaan sistem budueg samopreobraaja kroz jogu. Hipnajogiko stanje U joga nidri svesnost se nalazi izrnedju spavanja i budnosti. U modernoj psihologiji to je hipnagogno stanje, ali ja vie volim da ga nazivam hipnajogiko stanje. U njemu, um je posebno prijemiv, i jezici i drugi predmeti mogu brzo da se naue. Uputstva data u tom stanju uspeno otklanjaju neeljene navike i tenje. U stvari, joga nidra moe da usmeri um da postigne sve. U tome je tajna izvanrednih postignua velikih jogina i svamija. Joga nidra omoguuje koritenje nesvesnog dela, ona je izvor umetnike inspiracije i najkreativnijih naunih dostignua. Gete je upotrebio inspiracije i intuitivnost tog stanja u reavanju problema koji su se pojavljivali u njegovom radu. U snovima koji su se pojavljivali u takvom stanju, Kekule je shvatio molekulsku strukturu benzena, dobitnik Nobelove nagrade Nils Bor je izotrio svoje zapaanje u uvenim eksperimentima misli i video planetarnu strukturu atoma. Intuitivnost do koje se dolazi joga nidrom, omoguuje oveku da u sebi samom pronadje odgovore na mnoga pitanja i izrazi svoju pravu prirodu, ivei mirno i osmiljeno u svim uslovima. To je otvaranje treeg oka koje ini da svesnost moe da nadvisi ponaanje uslovljeno napetou, kompleksima i inhibicijama. Prevazilazei identifikaciju sa umom i telom, itavo bie se obliva potpunom svesnou. Tako Tripura Rahasya (2) kae: Zato, shvati mirnim umom sopstvenu prirodu koja je ista, nepodeljena svesnost ispod nemirnog duha sastavljenog iz celog univerzuma u svoj njegovoj raznolikosti. Spoznaj mirnog uma, stanje izmedju spavanja i budnosti.., To je pravo Sopstvo, vezan sa njim prestaje da bude obmanjivan.

7

Prvi Deo: TeorijaVetina oputanjaZa poslednjih sto godina se promenio nain ivota u itavom svetu. Drutveni sistemi se razlikuju od sistema prolih vremena, ovekova energija se rasipa na svim nivoima, a ovekov um je izgubio ravnoteu i sklad u svim sferama izraavanja. Zaokupljeni materijalnim opstankom nismo svesni onoga to nam se dogadja. Bolesti novih dimenzija, izraavanja i manifestacija su se rairile, dostiui vrhunac poslednjih decenija. Medicinska nauka je pobedila velike epidemije prolosti ali se sada suoava sa novom epidemijom poremeaja uzrokovanih stresom i naom nesposobnou da se prilagodimo visokotakmiarskom ritmu modernog ivljenja. Psihosomatski poremeaji kao to su eerna bolest, povien krvni pritisak, astma, ulkusna bolest (ir na elucu ili dvanaestopalanom crevu), probavni poremeaji, razne kone bolesti, nastaju kao posledica nereenih napetosti tela i uma. Vodei uzronici umiranja u razvijenim zemljama, karcinom i bolest srca, takodje su posledica nereenih, nagomilanih tenzija. Moderna medicinska nauka je pokuavala da rei ove probleme na mnogo naina, ali joj nije uspelo da obezbedi oveku neophodno zdravlje, jer stvarni problem nije u njegovom telu, nego u njegovim promenjenim idealima, nainu miljenja i oseanja. Kako moete da oekujete sklad u telu i duhu kada postoji rasipanje energije, gubljenje ideala? Opti problem dananjeg sveta nije glad, niti su to oskudica, droge i strah od rata. Problem je napetost, poviena sveukupna napetost. Ako umete da se napetosti oslobodite, umeete da reite probleme vaeg ivota. Ako ste u stanju da uskladite svoje napetosti, moi ete da kontroliete emocije, srdbu, strasti, moi ete da kontroliete bolesti srca, povieni krvni pritisak, leukozu i druge bolesti... Trostruka napetost Bilo da mnogo mislite ili da ne mislite uopte, napetost se nagomilava. Ako radite fiziki posao, ili ne radite uopte, vi nagomilavate napetost. Bilo da spavate mnogo ili da uopte ne spavate, vi to isto inite. Nagomilavate napetost kada se hranite tekom proteinskom hranom, kada uzimate ugljene hidrate ili kada ste na vegetarijanskoj dijeti, a one se zatim sakupljaju u raznim slojevima vaeg bia, taloe se u miinom, emocionalnom i mentalnom sistemu. U jogi se ti problemi posmatraju vrlo iroko. Mi shvatamo da je stomak napet ako je napet duh, a onda je, opet, ceo cirkulatorni sistem napet. To je zaarani krug dogadjaja, i zato je u jogi oslobadjanje od napetosti jedna od glavnih smernica. Unutranje napetosti jedinke doprinose porastu kolektivne psihike napetosti koja se manifestuje nesrenim porodinim ivotom, agresivnou i ratovanjem zajednica i nacija. Religija nije uspela da obezbedi miran duh pojedincu. Zakoni, policija, vojske i vlade nisu uspele da obezbede harmoniju medju ljudima. Svi tekstovi joge nedvosmisleno govore da mir moe da se pronadje jedino unutra, nikada spolja. Da bi se stvorio miran svet, potrebno je da, pre svega, nauimo da se oputamo i uskladimo sopstveno telo i duh. Filozofija joge, kao i moderna psihologija, smatra da su tri osnovna vida napetosti odgovorna za sve agonije modernog ivota. Sistematskim upranjavanjem joga nidre, trostruka napetost se progresivno smanjuje. Miine tenzije su vezane za telo, nervni sistem i endokrinu neravnoteu. Lako se otklanjaju dubokim fizikim oputanjem koje se postie u stanju joga nidre. Emocionalne tenzije koje potiu od razliitih dihotomija kao to su ljubav/mrnja, dobitak/gubitak, uspeh/neuspeh, se tee nadvladavaju jer nismo u stanju da ih prepoznamo potiskujui ih, a napetost koja ih prati zatvara se u sve dublje i dublje slojeve. Nemogue je 8

opustiti te tenzije obinim snom i oputanjem, za njih je potrebna metoda kao to je joga nidra, kojom cela emocionalna struktura uma uspeva da se smiri. Mentalne tenzije su posledica naporne mentalne aktivnosti. Um je vrtlog fantazija, konfuzija i oscilacija. Iskustva koja naa svest registruje tokom ivota, nagomilavaju se u mentalnoj sferi i povremeno izbijaju na povrinu utiui na samo telo, um, ponaanje i reagovanje. Kada smo tuni, ljuti ili razdraljivi, stanje svog duha najee pripisujemo povrnim razlozima, dok je pravi uzrok promenjenog ponaanja u nagomilanim tenzijama na mentalnom nivou. Joga nidra je vetina oputanja koja omoguuje da zaronimo duboko u svetove podsvesnog, da oslobodimo i opustimo mentalne tenzije i uspostavimo har moniju u svim aspektima naeg bia. Uspeniji odmor Veina ljudi misli da je oputanje jednostavan proces i da predstavlja leanje zatvorenih oiju. Umorni ste, odete u krevet i mislite da je to oputanje. Ali, ako se ne oslobodite miinih, mentalnih i emocionalnih napetosti, vi se neete opustiti. Uprkos povrnom oseanju blagostanja, veina ljudi je u stanju stalne napetosti. Po navici oni grickaju nokte, eu se po glavi, dodiruju svoju bradu, vrte krajeve kose ili udaraju stopalima po podu, koraaju po prostoriji nemirno, kompulzivno govore, pokazuju stalnu razdraljivost ili neprekidno pue. Ljudi se tako ponaaju nesvesni svojih unutranjih tenzija. Oni misle da su oputeni, ali paljivi pogled posmatraa otkriva da nisu. Da bi se potpuno opustio, ovek treba da se oslobodi unutranjih tenzija uma, tela i emocija. Joga nidra je nauni nain otklanjanja svih nagomilanih napetosti. Ona je efikasniji i uspeniji oblik psihikog i fizikog odmora i obnavljanja organizma nego konvencionalno spavanje. Oni koji usvoje ovu tehniku kao svoju dnevnu rutinu, uskoro doivljavaju duboke promene u navikama spavanja. Totalna sistematska relaksacija pomou joga nidre odgovara satima obinog, nesvesnog spavanja. Jedan as joga nidre odmara onako kako to ine etiri asa konvencionalnog spavanja. To je jedna od tajni nadljudskih efikasnosti i energije mnogih velikih jogina prolosti i sadanjosti kojima je uspelo da tako mnogo postignu u toku jednog kratkog ivota. U stvari, mogunost da se spava i svesno sanja u joga nidri, je evolutivni proces koji su primenljivi mnogi izuzetni ljudi prolosti, utirui tako put velikim inspiracijama i dostignuima svojih ivota. Napoleonovi oficiri su, na primer, govorili da je njihov komandant imao nedostine i neumorne izvore energije i inspiracije. U jeku razbuktane bitke, ba kada se odluivalo o njenom ishodu, on bi predavao komandu potinjenom oficiru, ostavljajui uputstva da ga niko ne uznemirava ni pod kojim uslovima, dvadeset minuta. Tada bi otiao u svoj ator, legao na veliku medvedju kou i zapoeo joga nidru. Odmah zatim, zvuci njegovog regularnog hrkanja bi se pomeali sa oajnikim zvucima bitke koja je trajala. Tano posle dvadeset minuta, Napoleon bi se pojavio, sve, okrepljen, inspirisan, uzjahao bi svog konja i poveo francusku armiju u odlunu pobedu. Tajna transformacije Primenjujui joga nidru, mi se ne samo relaksiramo, nego restruktuiramo i preoblikujemo svoju celokupnu linost. Kao mitski feniks, sa svakom vebom unitavamo stare samskare, navike i tendencije i ponovo se radjamo. Ovaj proces nije samo bri nego drugi sistemi koji deluju jedino na spoljanjem nivou, ve su i rezultati pouzdaniji i trajniji. Da bih ovo pojasnio, ispriau iskustvo koje sam imao sa tekim kriminalcima. Godine 1968. obilazio sam svet i bio pozvan u jedan zatvor da poduavam jogu. im sam se pojavio, oko est stotina zatvorenika se okupilo oko mene. Oni su vikali i smejali se, vukli moj dhoti, a jedan od njih mi je poklonio kutiju cigareta. Nisu pokazivali nikakav oseaj potovanja. Znao sam da u tom stanju neu moi da ih uim nikakvoj jogi, pa sam odluio da pokuam sa joga nidrom. Rekao sam im da tiho legnu na ledja i pripreme se za vebu. Oni se nisu smirivali. Udarali su i gurali jedni druge, vikali, pljuvali i radili razne uznemiravajue stvari dok sam ja ekao da se umire. U toku pola asa, rekao sam samo dve reenice. Molim vas, zatvorite oi. Ne pokreite telo. ekao sam da se smire, ali oni to nisu uinili. I ja sam na kraju odustao i vratio se u hotel. Sledei dan telefonirao sam u zatvor da ih obavestim da 9

neu ponovo doi, ali me nadzornik molio da se vratim. Svamidji, rekao je, Vi ste ih opinili, mirni su od kako ste Vi otili. Tako su me ubedili da ponovo odem tamo. Kada sam stigao u zatvor, zatvorenici su mirno leali. Rekao sam im da se pripreme za pozdrav Suncu, a oni su odgovorili: Ne, elimo joga nidru koju ste nas uili jue. Tako sam ih est dana uio joga nidru, pokazivao im kako da se opuste od kraja do kraja tela, unutra i spolja, kako da opuste svaki deo njihovog bia. Svakodnevno su me obavetavali da im se raspoloenje popravljalo i da je bilo manje neslaganja nego ikada ranije. Sedmog dana je bio poslednji sastanak i svi su bili prisutni. Kada sam ja bio na redu da govorim, izvadio sam kutiju cigareta koju sam dobio i rekao: Prvi dan ste eleli da puim. Evo cigareta koje ste mi dali, i sada u ih popuiti sa vama. ovek koji mi je dao cigarete je dotrao do mene i beskrajno se izvinjavao: Svamidji, mnogo se izvinjavam to sam Vam dao te cigarete. Molim Vas, vratite mi ih. ovek koji pre nedelju dana nije znao kako da postupa sa svamijem bio je potpuno transformisan, a bila mu je pokazana samo joga nidra. ta je tajna ove transformacije? Propovedi? Ne. Saveti? Ne. Oslobadjanje od tenzije, relaksacija i smiren duh su tajna promene. Kada je ovek napet, njegovo ponaanje se menja, kada je oputen, on se vraa svojoj prirodi. On poznaje stvarnost, on prepoznaje istinu u stanjima oslobodjenim napetosti.

Vebanje umaJoga nidra predstavlja stanje izmedju budnosti i sna, spavanje sa tragom svesnosti. Ona otvara svesne i nesvesne nivoe uma, utie na tok bolesti, podstie kreativnost. Ishodite kreativnosti Joga nidra je tantrika veba, a u tantri, evolucija uma se odvija spontano. Ne treba da se borite protiv svoje prirode, navika i ogranienja, jer, inei to, samo gomilate nelagodnosti u svojoj unutranjosti. U prolosti, psiholozi su govorili: Ako imate manu, treba da je prihvatite, ne moete je otkloniti mrnjom. A kako mana moe da se otkloni? Udjite u dublje slojeve uma, posecite koren i drvo e samo umreti. Nesvesni um je osnova ovekovog normalnog ponaanja; osnova svega to jesmo nalazi su u podruju nesvesnog. Zato onda neprekidno seemo grane i lie? Joga nidra je tehnika koja omoguuje da se zaroni u same dubine ljudskog uma. ovek je slab, jer zavisi od intelekta i informacija svojih ula. Kada, medjutim, jednom otvori vrata dubljeg uma radei joga nidru, on je u samom korenu kreativnosti. U Hindu mitologiji simbol joga nidre je Narayana koji poiva na okeanu mleka. On lei na velikoj zmiji sa mnogo glava a lepa Lakmi mu masira stopala. Iz njegovog pupka razvija se lotosov cvet, na kojem sedi Brahma, simbol nesvesnog. Naravana je u poinku, u stanju joga nidre, u kojem se, tako je simboliki prikazano, izraava nesvesno Dok vebate joga nidru, morate sasvim da se opustite jer to nije veba koncentracije. Ako sledite uputstva osobe koja vas vodi, moda ete otvoriti vrata svoje prave prirode... Stanje receptivnosti Veina ljudi u dnevnom ivotu nije dovoljno otvorena, ali za vreme joga nidre um ulazi u vrlo prijemivo stanje. Kao to od istopoljenog gvodja formirate odredjeni kalup, tako i u vaem umu koji je za vreme primene ove tehnike u stanju otapanja, moete da stvarate pozitivne i kreativne impresije. Receptivnost uma se postie samo ako se uklone njegova rasipanja, a u joga nidri to postiemo budjenjem njegove emocionalne strukture. Ako ja kaem ovo je dobro, a to je pogreno, vi moete da se sloite sa mnom, ali to je intelektualno slaganje. Uprkos injenici da se slaete, moda neete biti u stanju da to primenite u svom dnevnom ivotu. ta vas onemoguava? Mora da postoji razlog koji oteava pretvaranje naih ideala u stvarnost. Ne bi trebalo da svi vii ideali ivota ostanu u spisima - treba da ponemo da ih ivimo. Joga nidra nas povezuje sa naim biem koje je odgovorno za sve to mislimo i radimo; pomou nje moemo da ponemo da uimo ono u ta verujemo. Na primer, jednom sam sreo oveka koji je bio profesionalni kradljivac i ogrezao kriminalac. Posle dugog razgovora ubedio sam ga da kradja nije stvar koju treba 10

initi. On se ak osetio grenim i ja sam verovao da sam napravio udo i preobratio ga. Posle pet godina vratio sam se u njegovo selo i saznao da se jo bavi istom profesijom. Zato? Ja sam ubedio samo njegov intelekt, ne i njegovo unutranje ja. Ostao sam u selu est meseci pokazujui deci i uiteljima u koli joga nidru. Kradljivac je takodje poseivao ove asove, i uskoro zatim je sasvim napustio svoj porok. Intelektualna ubedjenost samo je jedan aspekt ljudskog ivota. Mi smo svi intelektualno ubedjeni u ono to je dobro i zlo, ali treba i emocionalno da prihvatimo sve to je usvojio intelekt. To je mogue tek kada su ometanja iskljuena a um sasvim miran. Sve to tada deluje na um postaje korektivno, sudbina, pravac. Ako poznajete osobu koja ima loe navike, nauite je da veba joga nidru. Saekajte da se sasvim relaksira, i onda napravite pozitivne sugestije. Na vrhu receptivnosti, ona e sluati. Nelogini, nemiran um je neposluan, ali duh joga nidre je apsolutno posluan. Razumevanje ljudske prirode Pre nego to primenite joga nidru neophodno je da prouite prirodu osobe kojoj dajete uputstva, tako da materija kojoj je uite izazove otpor u njoj. lako u joga nidri moete da sugeriete velike i suptilne stvari, linost moe da ih odbija, da je protiv njih. U nekom perioduivota svi mi se bunimo protiv ustaljenih pravila, kanona, nametnutih ideja, suprotnih naoj prirodi. Svaka jedinka ima sopstvenu razliitu prirodu od rodjenja, i vi je ne moete izmeniti. U jogi ta priroda (konstitucija) se naziva swadhava (individualni emocionalni odgovor). Navike i verovanja mogu da se izmene, ali ne i ovekova priroda. Ona je odgovorna za sve uspehe i padove tokom ivota. Da biste razumeli ovekovu prirodu, moraete prouiti njegovo spontano, a ne intelektom vodjeno ponaanje. U svetu odraslih, medjutim, prirodna, spontana ponaanja su retkost - deca su spontana, veoma lako prihvataju joga nidru i od nje dobijaju najvie koristi. Zaetak promene Moda je najefikasniji nain vebanja uma u joga nidri pomou sankalpe, odluke koju donosite svaki put kada je radite. U ivotu sve moe da vas prevari, ali ne i sankalpa koju donosite za vreme joga nidre. Sankalpa je sanskritska re koja moe da se prevede kao odluka, i predstavlja vanu fazu joga nidre i snaan metod preoblikovanja vae linosti i njenog usmeravanja u pozitivnom pravcu. Ako znate ta je to to elite da postignete u svom ivotu, sankalpa moe da bude kreator vae sudbine. Ako elite da postanete slikar, pisac, govornik, moete da uvebavate sebe pomou ove jednostavne tehnike. Ali, prvo morate da imate pravac kojim elite da idete. Veina od nas luta po mraku, kao stado bez predvodnika, jedrenjaci bez jedra. Ne znamo kojim putem idemo jer smo vodjeni, forsirani i gurani izazovima ivota. Ponekad idemo pravim pravcem, ali to je obino zato to smo gurnuti u njega, nemamo izbora. U joga nidri imamo izbor, a ostvarujemo ga sankalpom, odlukom. Sankalpa ima oblik kratkog mentalnog stava koji deluje na podsvesni um kada je on receptivan i senzitivan na autosugestiju. Sankalpa se donosi kada je um miran i tih, a ne intelektualno aktivan. Na poetku i na kraju joga nidre, kratak period se posveuje sankalpi. Odluka koju donosite na poetku vebe je kao seme koje ste posejali, a na kraju vebe ona deluje kao navodnjavanje. Sankalpa predstavlja odluku da neto postanete ili da neto uradite u sopstvenom ivotu. Svako ima mnogo elja i ambicija, ali se veina od njih izgubi, umori ili uniti, kao kada pospete seme na razna mesta, neto e poeti da raste, neto nee. Sankalpa je odluka koju vi sami donosite, i ostavljate je u vaem umu. Kad je um ist, ona se razvija. Ako pripremite podlogu, otklonite korov i travu, i posejete seme, biljka e rasti. Na isti nain, imate um, imate ideju. Ako pripremite um i pravilno posejete ideju, ona e rasti u vaem ivotu, i postati va snaan vodja. 11

Ljudi uglavnom donose intelektualne odluke, koje ne daju rezultate jer nisu posadjene vrlo duboko. esto se one donose kada je um uznemiren i nespreman da ih prihvati. Da bi uspela, odluka mora da se donese jakom voljom i oseanjem, kada je um relaksiran i spreman da je prihvati i apsorbuje. Takvo stanje se upravo pojavljuje za vreme joga nidre. Kada se sankalpa jednom postavi duboko u podsvesno, ona sabira snage uma da bi uspela da se ostvari. To snano seme e se ponavljano manifestovati na svesnom nivou i dovesti do promene vae linosti i ivota. Nema linosti koja se ne moe promeniti, i nema straha niti opsesije koji se ne mogu izmeniti. Seme promene se nalazi u odluci joga nidre, koja mora da se donese sa jakom voljom i oseanjem da bi se ostvarila. Sankalpa je snana tehnika i treba je upotrebljavati razumno, lako moete da je koristite i u cilju ozdravljenja, bolje je da cilj bude ostvarivanje uzvienih namera, kao to su postizanje samorealizacije ili stanja samadhija. Ako elite da promenite nain ivota, to lako moete da uinite snagom sankalpe nainjene za vreme joga nidre. Ako postoji negativna tendencija ili navika u vaem ivotu, i vi elite da je koristite, to, takodje, moete da uinite pozitivnom sankalpom, Sankalpa je veoma snaan instrument u rukama oveka. Njena svrha nije da ispuni elje, nego da ojaa strukture uma. Ona treba da se donosi samo kada se razumeju njena svrha i znaenje. Sankalpa moe da promeni celi ivot ako se mudro primeni. Pogreno je koristiti se njom samo za uklanjanje loih navika kao to je puenje ili alkohol. Cilj sankalpe je da promeni va nain ivota, ne samo fiziki nego i mentalni, emocionalni i duhovni. Kada se to dogodi, vi ete automatski proineniti loe navike. Zato, bolje je da izaberete sankalpu koja e promeniti vau linost, tako da postanete uravnoteeniji, sreniji i zadovoljniji. Kada sankalpa postane snaga koja usmerava, sve to se radi u ivotu, postaje uspeno.

Iskustva sa joga nidromNa koji nain joga nidra utie na telo i um? Ona relaksira celokupni psihofiziki sistem, budi psihiko bie, dovodi do upoznavanja astralnih ravni, otklanja pritisak iz krvnih sudova srca i utie na fiziku materiju u mozgu. Primenom joga nidre pokuavamo da transcendiramo ispoljavanja spoljanjeg uma. Kada um postane suptilan, njegova iskustva su na istom nivou kao i iskustva snova, samo to su mnogo ivlja, jasnija. Sistematski se stimuliu razni centri mozga, tako da iskustva koja doivljavamo postaju obina i prirodna. Uenje o karmi Joga nidra je veba koja osveuje duboke nivoe uma. U mozgu postoje milioni i milioni impresija koje se uvaju u obliku arhetipova. Arhetipovi su skup svih iskustava ivota koja zovemo karma. Kao to kamera registruje sve to se fotografie na negativu, tako se podsvesno registruje svako iskustvo koje doivljavamo, podsvesno ili nesvesno, a to vremenom postaju arhetipovi nae podsvesti. Kao to drvo svake godine daje seme i u toku svog ivota daje ih bezbroj, tako i ljudski um proizvodi seme iz sopstvenog iskustva i to seme predstavlja karmu, samskaru ili arhetip. ovek nije samo bioloka supstanca, on je i mikrokosmiki stvaralac. Makrokosmiki stvaralac je poznat kao Bog, mikrokosmiki kao ovek. Makrokosmiki stvaralac stvara planete i univerzum, a mikrokosmiki stvaralac pravi karmu od svakog iskustva i delovanja. Karme i samskare se nagomilavaju u slojevima ovekove unutranje svesnosti. Najdublji sloj, u kojem su urezane i odredjene samskare, je nesvesno, i u njemu one ostaju latentne, bez ikakve manifestacije. Drugi sloj samskara nije vrlo dubok, To je nivo podsvesnog u kojem su samskare u prolazu i manifestuju se. Trei sloj samskara je u procesu sazrevanja i uobliavanja, na nivou svesnog. U uenju o karmi, ti nivoi se nazivaju sadanja karma, nagomilana karma i sudbina.

12

Karmika iskustva Za vreme upranjavanja joga nidre, svesnost putuje iz jednog nivoa u drugi, prema svojim kapacitetima i mogunostima. Ponekad, svesnost prodire veoma duboko i iskustva su izvanredna i eksplozivna, drugi put se sve odvija na podruju svesnog uma - tada doivljavate oputanje, zaspite ili imate neko drugo prijatno iskustvo. Kada svesnost prodire u podsvesno, ona se privremeno odvaja od telesnog, i ova disocijacija tela i uma dovodi do izvanrednih iskustava. Iskustva kroz koja prolazite na razliitim nivoima podsvesnog i nesvesnog su samo manifestacije vae karme iz ovog ili iz ranijih ivota. Uzrokujui ih, joga nidra otklanja rezerve karme i proiava dublje slojeve uma. Ponekad iskustva iz vaeg prolog ivota izlaze na povrinu direktno, ali se uglavnom manifestuju simbolino. Rei i koncepti su jezik svesnog, intelektualnog uma. Nesvesni um ima svoj jezik, zasnovan na simbolima, bojama i zvucima. To su arhetipovi koji izlaze na povrinu za vreme joga nidre. Jedna jedina slika moe da oivi iskustvo koje hiljadu rei ne bi adekvatno opisale. Tako, nae nesvesno predstavlja neiscrpan rezervoar prolosti. Prema modernoj psihologiji, itav kozmos je sadran u umu u obliku arhetipova, i savremeni psiholozi smatraju mozak hologramom celog univerzuma. Bezbrojni arhetipovi su zakljuani u naem biu i treba da se osveste i doive, ako elimo da saznamo ko smo. U toku joga nidre, specifini simboli koji se vizuelizuju pogadjaju razliite delove mozga i oslobadjaju arhetipove ili latentne samskare. Simboli koji se upotrebljavaju u joga nidri su u stvari mandale ili slikoviti prikazi - rua, amac, lav ili ovek. Mandale su komponovane od jantri (fundamentalni geometrijski oblici - predstavljaju kombinacije linije, take i kruga). Jantre i mandale su najbolji nain osveivanja, sakupljenih u umu arhetipova. Vanulna iskustva Pored ula ium a ije spoljanje naine izraavanja poznajemo, postoje mnoge oblasti izvan njih, koje veina od nas nije doivela. Ponekad u joga nidri moemo da prodremo u samo sredite nesvesnog i izrazimo i doivimo latentne mogunosti svog uma. Svi moemo da vidimo spoljanje objekte, to je objektivna svesnost, iskustvo stvari. Moemo da vidimo predmet, miriemo cvet, ujemo zvuk ili osetimo naroiti ukus. Sve to predstavlja ulna iskustva, za koja je neophodno prisustvo objekta koji se percipira i spoznaje. Ako nema cveta, um ne moe da ga vidi. Medjutim, mogue je iskustvo bez prisutnog objekta, nadulno iskustvo. ak i slep ovek moe da vidi i gluv da uje, ako se razviju odgovarajui centri u mozgu, u kojem postoje centri vanulne percepcije koji se ponekad otvaraju u joga nidri ili u meditaciji. Unutranja iskustva ne treba da se odbace i nazovu halucinacijama, samo zato to nisu objektivna. Pre izvesnog vremena u moju sobu je uao ovek koji mi je rekao da je jasno osetio miris sandalovog drveta. Bilo je to van Indije, u sobi, naravno, nije bilo mirisa sandala, ali ja nisam odbacio njegovo iskustvo samo zato to nije bilo i moje. U to vreme, probudio se odredjeni centar u njegovom mozgu. Vanulni centri u mozgu su veoma snani i ne mislim da imaju veze sa naom karmom. Samo retkima je uspelo da razviju sposobnosti nadulnih iskustava, iako je takva mogunost data svakom biu. Vladanje iskustvom Nije svako ludilo bolest, nego spiritualno iskustvo kojim ovek nije bio u stanju da upravlja. U Indiji je bilo mnogo jogina koji su iveli kao luaci; takodje i u Grkoj. Koja je razlika izmedju jogina i ludog oveka? Prvi je u stanju da rukovodi svojim iskustvom, drugi zavrava u duevnoj bolnici. U Indiji ima mnogo luaka koji su u stanju da upravljaju sobom, na Zapadu ima mnogo jogina koji to ne mogu. Tehnikom jega nidre uimo ih kako da to postignu. Um je kao motorcikl - ako njime ne upravljate ispravno, doiveete udes, ali, ako ste dobar voza, upravljaete dobro, bez obzira da li vozite motorcikl ili kamion. lako je joga nidra namenjena relaksaciji, njen pravi cilj je da vas odvede duboko u stanje u kojem ste sasvim sjedinjeni sa svojim unutranjim biem.

13

Joga nidra nije koncentracija U joga nidri nije neophodno da se koncentriete, u stvari to ne treba da inite. Samo pokreite um iz take u taku i budite svesni svakog doivljenog iskustva. Ako pokuavate da se koncentriete spreiete prirodni tok svesnosti koji vas vodi sve dublje i dublje u Sopstvo, u vae unutranje ja. Nije bitno da li ujete uputstva svog uitelja. ak i ako sanjate, sugestije koje uitelj daje e delovati na podsvesni um. Sasvim je prirodno da se propuste neka uputstva, jer se svesni um izdvaja tako da na povrini ostaje podsvesni, a tada sve to se kae utie na njega. Od prevashodne vanosti je da za vreme upranjavanja budete mirni. ak i ako ste za vreme vebe napeti, u nekoj fantaziji, ili ste ometeni spoljanjim uzrocima, pa i ako ste u stanju velikog mentalnog nemira, ne obraajte panju. Ako niste u stanju da leite mirno zbog nekog uzbudjenja, ustanite i vidite o emu se radi. U joga nidri je najvanije da se predate uputstvima svog uitelja i da pratite svako iskustvo koje se dogodilo, sa punom svesnou i nevezivanjem1.

Proces pratyahareU sistemu joge, joga nidra se smatra oblikom radja joge, iji klasian opis se nalazi u joga sutrama2, briljantnoj niski 196 sutre ili aforizma, koje je Patandjali napisao nekoliko vekova pre Hristovog rodjenja. Patandjali je podelio put radja joge u osam stupnjeva, poinjui osnovnim pravilima o ponaanju koji vode mentalnom miru i samadhiju ili samorealizaciji (samospoznaji), u kojoj su sadraji i delatnosti uma potpuno transcendirani. Ti stadijumi su: Pripremni ili spoljanji: 1. Yama (drutvena pravila) 2. Nyama (lina pravila) 3. Asana (poloaji - stanja bia) 4. Pranayama (kontrola prane, ivotne, kosmike energije) Vii ili unutranji stadijumi: 5. Pratyahara (iskljuivanje ula) 6. Dharana (koncentracija) 7. Dhyana (meditacija)

8. Samadhi (transcendentalna svest)Prva etiri spoljanja stadijuma predstavljaju specifine vebe koje se izvode pomou svesnog uma, racionalnog, analitikog dela svesnog, koji je aktivan za vreme budnosti. Vii stadijumi predstavljaju posebna stanja svesnosti kao i vebe koje su potrebne da se ta stanja postignu. Oni ukljuuju nesvesni um koji je rezervoar svih iskustava i ego koji regulie ulazak informacija u svesni um3. Iskljuivanje uma Joga nidra pripada viim stadijumima Patandjalijeve radja joge, jer je ona u osnovi, metod pratyahare. Svesnost se progresivno odvaja od spoljanjeg sveta, tela, procesa dis anja, svesnog i na kraju, nesvesnog uma. U naprednijim stadijumima, kada je relaksacija potpuna, joga nidra ukljuuje dharanu i samadhi kada dolazi do sabranosti i koncentrisanosti uma. Da bi se spreilo potpuno iskljuivanje svesnosti, budnost se odrava koncentracijom na ulo sluha. Ostali senzorni nervni zavreci su slobodni i njihove veze u1 23

Stav iskljuivanja ula, pratyahare, stav neprimar nevezivanja. Prim. Prev. Izreke o jogi Patandjalija, u srpskohrvatskom prevodu, izdao je BIGZ, 1977

Za detaljnije informacije videti etiri poglavlja o slob o d i . S v a m i S a t j a n a n d e S a r a s v a t i , u i z d a n j u B i h a r s k e k o l e j oge . Pr im . Pr ev.

14

kori mozga disocirane, tako da nijedna poruka ne stie do centra u mozgu. Inae, ula neprekidno prenose poruke u centralni nervni sistem koji automatski stimulie motoriku, bilo da srno toga svesni ili ne. Kada se ula za izvesno vreme iskljue u joga nidri, to predstavlja peti stadijum radja joge, poznat kao pratyahara. Joga nidra se zasniva na receptivnosti svesnosti. Kada svest operie sa intelektom i svim ulima, mislimo da smo budni i svesni, ali, um je tada, u stvari, manje receptivan i manje kritian. Kada svesnost funkcionie samo kroz jedan senzorni kanal (tj. sluh), ona postaje senzitivnija. Ali, kada se odvoji od svih veza sa ulima, ona postaje totalna. To stanje je tako duboko, da se gubi ak i oseaj samosves nosti. Kada se koncentriete znate da to inite, ali kada ste u stanju joga nidre, nastupa trenutak kada ak ni ne znate da ste u joga nidri. Kada se um odvoji od senzornih kanala, postaje veoma moan, ali mu je potreban trening. Sve dok se nevoljni sistemi mozga ne uvebaju, nema velike razlike izmedju joga nidre i sna. U joga nidri vebamo um vodei ga kroz seriju vebi koje dovode do eljenog stanja svesti. Nauno je pokazano da joga nidra nije samo monotona koncentracija. Kada fiksirate svesnost na delove tela, oseanja ili vidne predstave koje se u vebi pominju, vi u stvari delujete na vie centre mozga. Tako podstiete nevoljnu kontrolu tih delova i odravate neophodnu svesnost, iako vam senzorni kanali ne daju potrebne informacije. Joga nidra i hipnoza Mnogi ljudi joga nidru smatraju vrstom hipnoze jer se u njoj postie iskljuivanje ula. Medjutim, to su dva potpuno ra zliita stanja. lako moda polaze sa istog nivoa relaksacije i receptivnosti, joga nidra ide u razliitom pravcu od hipnoze. Stanje uma koje se u njoj postie je daleko iznad hipnoze, iako, kada se um disocira od senzornog saznanja, prolazi kroz hipnotiko stanje. Ako moete da iskljuite senzorne kanale, a da pri tom odravate budnu svesnost, biete u stanju da transcendirate sve barijere vae linosti i idete vi soko i daleko koliko hoete. Svest moe da ide onoliko daleko koliko je vi vodite. To je cilj joga nidre. U isto vreme, treba da znate da kada transcendirate, na izvesnoj taci, prolazite kroz obim hipnoze. Zato se za vreme vebe daje vano uputstvo: Ne spavajte. U joga nidri morate da pokuavate da odravate svesnost; vi ste relaksirani ali ne spavate. Niste svesni na senzornom nivou, ula su iskljuena, ali ste svesni da radite joga nidru. Proces miljenja se nastavlja, mozak je potpuno budan. On dobija vii kvalitet stimulusa i razvija tip svesnosti razliit od onog koji doivljavamo u ovom, sadanjem trenutku. U hipnozi se subjekt dovodi u dubok san, u kojem je mozak potpuno iskljuen. To predstavlja pravo tamaziko stanje, dok joga nidra poveava sve sposobnosti i stvara satviko stanje. Nauno govorei, kada centralni nervni sistem i kora mozga nisu stimulisani, i kada je mozak izolovan, on ulazi u stanje koje se naziva hipnoza. To je trenutni doivljaj, malo iskustvo u kojem su mozak i njegova kora odvojeni od en ergetskih kanala. Prema filozofiji joge, postoje tri vana nadija ili energetska kanala u fizikom telu: ida, pingala i suumna. Ida predstavlja mentalnu snagu, pingala vitalnu, a suumna spiritualnu. U naunoj terminologiji njihovi analozi bi bili parasimpatiki, simpatiki i centralni nervni sistem. Postoji, i dokazana je stvarna analogija izmedju ovih dvaju sistema, joge i nauke. Tokom itavog ivota ida i pingala neprekidno snabdevaju mozak neophodnim stimulansima koji mu omoguavaju da prepoznaje objekt, zvuk, ideju. Ako zatvorite idu i pingalu pomou pratyahare, mozak ostaje izolovan i to je stanje hipnoze. Ako u isto vreme moete da probudite suumnu (koja je zatvorena kod veine ljudi), tada, iako su dva kanala, ida i pingala, van komunikacije s mozgom, probudjen je centralni nervni sistem i umesto njih, neophodnu energiju obezbedjuje suumna. Energija koju va mozak dobija u ovom trenutku ide kroz idu ili pingalu. Ono ega nema za vreme hipnoze je veza izmedju njih. U joga nidri, centralni nervni sistem - suumna nadi, sasvim budi mozak, koji, tako probudjen, reaguje potpuno na upuene stimuiuse, i zato je takvo iskustvo svesti sasvim razliito od svih poznatih.

15

Prate se uputstva, ne uitelj Joga nidra ne zavisi od sugestije i ubedjivanja. Uputstva se daju direktno i jedina sugestija je sadrana u odluci, koju sami donosimo. Uimo da postignemo stanje oputenosti pratei izgovorena uputstva. Uitelj je samo vodi, on daje tehniku ali ne forsira. Tehnika vodi um ka osvetljenosti i nezavisnosti prosudjivanja. a ne uitelj. Radei joga nidru, ovek svesno sakuplja unutranje sposobnosti i dozvoljava unutranjem znanju da raste. U hipnozi, medjutim, terapeut dominira umom i voljom subjekta, to esto prelazi u opsesiju, nedostatak samopoverenja i inicijative. Seksualni nagon, intelekt, logika i samodeterminisanost su supri- movani. Subjekt pita terapeuta: Da li da idem sada u toalet? i terapeut odgovara Da ili Ne. Ako isto pitanje postavite uitelju joga nidre, on e vam rei: To je vaa stvar, ne moja. Vi odgovarate sami za sebe, ja sam odgovo ran jedino za sebe samog, ne i za vas. ak i kada uenika joga nidre ograniavaju loe navike i ponaanje, uitelj os taje po strani i ne ini pokuaje da menja njegov karakter, ostavlja ga da to ini on sam.

Joga nidra i mozakModerni neurofiziolozi su uspeli da dokau vezu izmedju tela i mozga koja je jogi poznata hiljadama godina. Upotre bom stimulativnih elektroda, neurohirurzi su pokazali da je svaki deo tela precizno predstavljen na povrini centralnog girusa senzorimotorne kore mozga. Relaksacija uma pomou relaksacije tela Teorijski je mogue povezati modernu neurohirurgiju sa meditativnom tehnikom joga nidrom koja vodi poreklo od drevnih tantri. Ako ste ikada ovu tehniku radili, pre- poznaete delove senzorimotorne kore tano kao one de- love tela kroz koje prolazi vaa svesnost za vreme njene rotacije. Mozak je fiziki posrednik svesti koji povezuje um, telo i emocije u harmoninu celinu. Neurohirurg deluje na telo stimuliui mozak. Uesnik joga nidre poinje sa dru gog kraja nervnog puta: podizanjem svesnosti tela stimulie mozak. Progresivno pokretanje svesnosti kroz delove tela ne samo da dovodi do fizikog oputanja nego isti sve nervne puteve, senzorne i motorne. U isto vreme, prelazimo preko itave povrine mozga, relaksirajui um relaksiranjem tela. Motorni homunkulus ili oveuljak Istraivai su nazvali neuronsku mapu ili hologram fizikog tela koji se nalazi u sivoj masi velikog mozga, motorni ho munkulus ili oveuljak. Svi delovi tela kroz koje prolazi svesnost za vreme rotacije u joga nidri, mogu da se lociraju u homunkulusu. ake, prsti, usne i nos su predstavljeni mnogo veom povrinom u mozgu nego drugi delovi tela, a upravo oni su najstimulisaniji za vreme kruenja svesti. Re- gioni mozga koji predstavljaju ove delove su skoro isto to liko veliki kao itav ostatak tela od zgloba ake do prstiju stopala. Po fizikim standardima, homunkulus je oveuljak grotesknih proporcija sa veoma uveanim akama, prstima i crtama lica. On predstavlja neuronsku apstrakciju fizikog tela, i funkcionie preko nervnog sprovodjenja energije koja tee kroz nervni sistem i mreu nadija koji formiraju praniko telo. Jasno je sada zato je vaan precizan red rotiranja sves- nosti kroz delove tela u jogi nidri. Kada se jednom taj red uspostavi, ne treba da se menja, jer on indukuje tok pranike energije kroz neuronsko kolo motornog ho- munkulusa, koji je praen subjektivnim doivljajem oputanja i oslobadjanja, jer dolazi do spontane disocijacije svesnosti od senziornih i motornih kanala. Upoznavanje i dnevno ponavljanje ovog puta dovodi do internalizovanja fragmentisane i rasute svesti. Postignuto stanje predstavlja, po Patandjaliju, pratyaharu, peti stepen radja joge i uvod u dharanu i samadhi. Kako joga nidra uspostavlja zdravlje Oevidna je veza izmedju otkria dananjih istraivaa mozga i prosvetljenih jogina i riija koji su davno razvili tehniku joga nidre. Naravno, jogini ranijih vekova nisu ovu tehniku 16

smatrali nainom leenja bolesti, nego primarno nainom postizanja vie svesti irenjem i oslobadjanjem in dividualne svesti od njene fiksacije za fiziko telo i njegove senzorne modalitete, prema suptilnijim pranikim, psihikim i spiritualnim dimenzijama koje lee ispod grube materijalne egzistencije. Moderni ovek pati od bolesti stresa koje potiu od prekomerne identifikacije due sa somom ili materijalnim telom, preko senzornih kanala, to dovodi do nervnog zamora i kasnijeg sloma odbrana i bolesti. U joga nidri, de struktivna psihosomatska tendencija se menja suprotnim, somatopsihikim putem.

Slika 1. Frontalni presek mozga koji pokazuje motornu koru i regione mozga du precentralne vijuge. Motorni homunkulus - simboliki ovek koji lei u sivoj masi mozga. 1. Noni prsti 2. Skoni zglob 3. Koleno 4. Kuk 5. Grudni ko 6. Rame 7. Lakat 8. Zglob ruja 9. aka 10. Mali prst 11. Domali prst 12. Srednji prst 13. Kaiprst 14. Palac 15. Vrat 16. Obrva 17. Oni kapak i ona jabuica 18. Lice 19. Usne 20. Vilica 21. Jezik 22. Gutanje. Psihosomatska neravnotea se spontano popravlja oslobadjanjem prane ili nervne energije, koja se odvaja od senzornih puteva i modaliteta kada se postigne stanje pratyahare. Oslobodjena energija se onda koristi za leenje i obnavljanje umornih tkiva i organa. Oseaji i oseanja Osim kruenja svesti u joga nidri postoje i druge vebe koje potiu iz tantri: svesnost o celom telu, mozgu i unutranjim organima; kontakt izmedju zemlje i tela, oseaj lakoe i teine, toplog i hladnog, bola i zadovoljstva. Posle oputanja senzorimotorne povrine mozga, izazivaju se oseanja ili iskustva. Oni kao da izviru iz sredita naeg bia, dok se istovremeno doivljavaju u jednom delu tela ili u celom telu. U svim telesnim tkivima i strukturama nalaze se speci jalno adaptirani nervni zavreci koji reaguju na specifine stimuluse ukljuujui dodir, pritisak, promenu poloaja, temperaturu, bol, zadovoljstvo, itd. Mali senzitivni receptori, medju njima Painijevi korpuskuli u koi, receptori za bol i temperaturu, slobodni nervni zavreci, proprioceptori 17

zglobova i miina vretena, neprekidno prikupljaju informa cije iz svih delova tela i prenose ih u odredjene centre u mozgu. Veina tih centara imaju preciznu lokalizaciju. Veoma vani su centri za regulaciju temperature i za doivljavanje zadovoljstva i bola. Kada probudimo senzacije teine i lakoe, toplote i hladnoe, bola i zadovoljstva, itd. stimuliemo centre u mozgu koji odravaju harmoniju izmedju nae unutranjosti i spoljanje sredine. Alternacija ovih opozitnih senzacija u joga nidri pomae da se odrava homeostaza kontrolom inae nevoljnih funkcija. Joga nidra, tako, progresivno transformie nae totalno iskustvo ulnog ivota u fizikom telu. Sutinsko iskustvo Razvijanjem razliitih oseanja i senzacija u toku joga nidre, seate se stvarnih doivljaja. Kada probate odredjeno voe, vi ga zaista oseate u tom trenutku, ali posle nekoliko dana, nedelja ili meseci, moete samo da zamislite doivljeno iskustvo, a ne i da doivite naroiti ukus zbog nemogunosti neuvebanog uma da iskustva iz prolosti prenese u sadanjost. Veliki broj iskustva koje ljudi doivljavaju u ivotu se nalaze zakopani u njihovoj prolosti. Ono to os taje u umu ili u mozgu je samo memorija, ne i stvarno iskustvo, ali to moe da se doivi ponovo u joga nidri, preko somatopsihikog puta. ovek ne samo da se ivo sea bola i zadovoljstva, toplote i hladnoe, nego ih i doivljava, sve do budjenja fiziolokih odgovora: znojenja, drhtavice, itd. U jogi je sposobnost ponovnog doivljavanja prolih iskustava kriterijum razvijenosti istinske kreativnosti uma. Vi ete sigurno zapamtiti divnu muziku koju ste sluali, moete ak da je zamislite i osetite. Ali, ako ste u stanju da zatvorite oi i ujete muziku unutra, tano kako ste je nekada uli, onda je to eksplozivno iskustvo realnosti koje sasvim menja itavu strukturu uma. U joga nidri se razna iskustva doivljavaju kao prava. Ako pokuavate da oseate teinu, trebalo bi da telo oseate tako tekim, da ne biste bili u stanju da podignete ruku ili nogu kada biste to poeleli; ili, ako oseate toplotu. to treba da bude oseanje takve vruine koje e uiniti da se oznojite. Sve to se radi treba da postane stvarno, ivo iskustvo. Doivljavanje suprotnosti Prvo iskustvo koje treba da se doivi u joga nidri je oseaj teine. Fizika teina je doivljaj celog tela za kojim sledi duboko skeletno-miino oputanje. Ako napetost i kontrakcija zaostanu u posturalnim miiima, onda uputstvo: Vae telo je tako teko da tone u pod, slui kao komanda mozga koja pomae miiima da se oslobode zaostalog tereta. Tek tada se ukupna teina tela sasvim predaje zemlji i doivljava se iskustvo potpunog spajanja sa povrinom na kojoj telo lei. Posle toga izaziva se senzacija lakoe: Probudite oseaj lakoe i bezteinskog stanja u svim delovima tela... Vae telo je lako... ono kao da se odvaja od povrine poda. Budjenje suprotnih senzacija je u skladu sa elek- trofiziolokim principima. Uvek kada neuron okida, akcioni potencijal predstavlja impuls koji se prenosi i koji moe da se registruje u mozgu. Medjutim, ako elija izvesno vreme kontinuirano okida, mozak ne prepoznaje njenu poruku. Ovaj fenomen moe lako da se pokae pomou senzacije mirisa. Kada udjete u sobu u kojoj gori mirisni tapi, u poetku ete biti veoma svesni njegovog mirisa. Medjutim, posle kraeg boravka u prostoriji, vaa senzorna panja poputa i do tada jak miris vie ne registrujete. Istraivai nazivaju ovaj fenomen navikavanjem (mozak se navikava na stimulus i uskoro prestaje da ga registruje kao vaan). U toku upranjavanja joga nidre, kada se razvija oseaj teine u celom telu, velika koliina impulsa ide u mozak. Posle izvesnog vremena mozak poinje da ignorie ove impulse i svesnost teine se privremene gubi, a spontano se budi oseaj lakoe. Sada je svesnost ta koja odredjuje i kontrolie iskustva koja telo doivljava, umesto da fizike senzacije oblikuju svesnost. Razvijanje emocionalne kontrole Elektrina stimulacija specifinih delova hipotalamusa, limbikog sistema i amigdaloidnog jedra, izaziva specifine emocionalne odgovore kao to su bes, agresija i strah. 18

Veina ljudi tee kontrolie to oseanje nego pozitivne emocije ljubavi, radosti, sigurnosti i zadovoljstva. U napred nom stadijumu joga nidre trai se da se voljno predajemo tim emocijama dok zadravamo stanje duboke oputenosti i svesni smo svedoci itavog procesa. Veba u delovanje uvodi obe hemisfere mozga, to se inae retko dogadja. Ljubav i mrnja, zadovoljstvo i bol, radost i tuga, suprotna oseanja, se simultano doivljavaju. Odravaju se oputenost i svesno svedoenje konfliktnih i opozitnih emo cionalnih reakcija. Ponovljenim vebanjem emocionalni odgovor se lako dobija i uesnik postepeno izlazi iz po druja patnji koje su posledica vezivanja za dvojstvo ivotnih iskustava. U ivotu spiritualnog aspiranta, tran- scendencija ove barijere dvojstva je primarni cilj. Ona je praena iskustvom rastueg oseanja blaenstva (anandam) koje lei izvan ogranienja zadovoljstva i bola i drugih di- hotomnih pojmova. Na psiholokom planu, rezultat vebe je neprianjajui pogled na ivot i zrelost linosti. Joga nidra tako razvija kontrolu emocionalnih reakcija i autonomnih odgovora. Evolutivni napredak se odraava u naem ivotu kao izotrena percepcija, pojaana emocionalna kontrola i rastue osveivanje sudbine.

Simboli nesvesnogVizuelizacija u joga nidri je vana za otvaranje sadraja nesvesnog uma koji se normalno izraavaju samo u snovima. U Radja joga sutrama (1:38), Rii Patandjali kae: Svapanidrajnanalambanam va (um postaje postojan ako upozna snove i spavanje). Potrebno je da upoznamo prirodu snevanja da bismo imali prave koristi od joga nidre. Svesno sanjanje Joga nidra se naziva spavanjem bez sna jer pomou nje uimo da udjemo u stanje izmedju spavanja i budnosti bez gubitka svesnosti. Neprosvetljen ovek neprekidno sanja, ak i dok je budan, a da toga nije svestan, jer su njegove funkcije ekstravertovane. U trenutku kada odvojite svoju svesnost od senzornih funkcija i opustite se, poinjete da budete svedok snova, a to se postie joga nidrom. ovekova psiha sve vreme sanja, svesno i nesvesno. Snovi koje imamo su samo mali deo ove ukupnosti. U uobiajenom stanju sanjanja, sadraji snova su povezani sa spontanim oslobadjanjem psihikih tenzija iz podsvesnog, a predstavljaju i budjenje i izraavanje dubljih, nesvesnih in- stikata i nagona. Medjutim, u praksi vizuelizacije u joga nidri, prepoznavanje i oslobadjanje su voljno pokrenuti jer mi san svesno stvaramo, u skladu sa uputstvima koja nam daje vodi ili uitelj. Ako je stanje sna potrebno prepoznati i upotrebiti za ubrzavanje nae evolucije u ivotu, treba da se razvije dobra komunikacija izmedju sna i budnog stanja, a to se postie za vreme vizuelizacije. Podsvesni i nesvesni materijal uma se budi i oslobadja, da bi se integrisao u svesti, to predstavlja radjanje kreativne imaginacije udaljene od obinih procesa dnevnog sanjanja i spavanja. Rezerve uma Vodjeno matanje u joga nidri je metod upotrebe simbola kao katalizatora za provociranje reakcije nesvesnih delova uma. Sve to doivljavamo preko ula, ak i u mislima, os tavlja trag u umu. Iskustva prolih ivota, ranog detinjstva i zrelosti, su zapisana u nesvesnom. Sa poetkom upranjavanja joga nidre i meditacije, ljudi neretko poinju da se seaju ranijih iskustava koja su zaboravili ili smatrali nevanim, to govori da je sadraj nesvesnog uma poeo da se manifestuje. esto je seanje na ta iskustva razliito od originalnog iskustva, ponekad ak i potpuno izmenjeno. Da bismo to razumeli treba da znamo kako um obradjuje i uva svoje impresije ili samskare. To moe da se ilustruje primerom transmisije radio ta lasa. Da bismo preneli radio talase potrebno je da imamo predajnik koji e poslati signal i prijemnik koji e ga uhvatiti. Signal moe da se predstavi talasom. Normalno se prenosi itava shema talasa. Medjutim, moe da se upotrebi drugi metod kojim se uzimaju uzorci talasa u regularnim inter valima i onda alju. Kada je prijemnik sinhronizovan na istu frekvenciju, originalna shema talasa moe da se rekon- struie na prijemnom kraju, to zahteva manje energije za odailjanje 19

signala, i vie poslatih informacija za isto vreme. Vidimo da primljena informacija nema oiglednu vezu sa originalnim signalom ili porukom, ali, kada je preradjena, dobija i s t u , originalnu formu. Um na slian nain obradjuje informacije. Velika koliina informacija koje se uvaju u nesvesnom je u obliku simbola. Razliiti simboli naeg ivotnog iskustva fomiraju sadraj nesvesnog uma, u zavisnosti od samskara, socijalne i reli giozne uslovljenosti, sveukupnog delovanja i reagovanja. Normalno nemamo pristup u nesvesno jer naa svest nije povezana sa simbolima ili izvorima informacija koji su u njemu. Medjutim, budjenjem simbola za vreme duboke re laksacije premoavamo prazninu svesti izmedju budnog stanja i nesvesnog. Selekcija slika Potrebno je da se napravi veoma vidljiv izbor slika za vreme joga nidre. Uitelj treba da bude upoznat sa tipovima sim bola koji se upotrebljavaju i nivoima uma, na koje se ti sim boli odnose. Simboli koji se koriste formiraju dve kategorije. Prvo, uslovljeni simboli, koji su povezani sa naim svakodnevnim socijalnim, kulturnim, religioznim i moralnim iskustvima. Oni variraju kod ljudi raznih lokaliteta, zemalja i rasa. Simboli iz odredjene kulturne sredine mogu da budu bez ikakvog znaaja oveku ije se uslovljavanje odvijalo na sasvim drugi kulturalni nain. Zatim, postoje univerzalni simboli (kako ih je opisao Jung) kao to su mantra, jantra i mandala, koji formiraju deo svesti svakog pojedinca, neza visno od njegovih socijalnih, kulturnih i religijskih tradicija. Oni formiraju kolektivno nesvesno oveanstva i upotre- bljeni, daju veoma duboke odgovore. Oslobadjanje samskara Kako um postaje iskljuen i sabran, svesnost se odrava fokusiranjem na seriju simbola ili slika. Svaki simbol ima definitivan oblik, koji moe da bude figura Hrista, Bude ili vaeg gurua, ili ima oblika lotosa, zlatnog jajeta, simbola akre, geometrijske forme, mandale, jantre, boje ili ak zvuka. U poetku, kada ovek pokuava da vidno predstavi simbole, pojavljuju se mnoge ometajue slike koje mogu da imaju oblike demona, adaje, duhova ili zmija; ili mogu da se pojave slike lepih vrtova, mirnog jezera, svetih ljudi i boanstva. To su sve simboli nesvesnog, samskare ili im presije koje obuhvataju ego i koje mogu da izraavaju bolna seanja, neostvarene potrebe, neispunjene elje, inhibicije, strahove i komplekse. Samskare oslovljavaju nae misli i iskustva i primoravaju nas da se ponaamo na odredjeni nain. esto su one izvor tenzija, mentalnih poremeaja i bolesti. Proces vizuelizacije u joga nidri omoguuje nam da oistimo samskare iz uma, to je neophodno za duhovnu evoluciju. Stav svedoka Igra simbola i slika treba da se posmatra sa distance, sa neprianjanjem, kao da se posmatra film. Treba samo biti svestan slika, bez pokuaja analize, kritike ili osudjivanja. Kada se slike posmatraju objektivno, ego postaje privre meno inaktivan, ne identifikuje se sa inhibicijama, stvarima koje mu se dopadaju ili ne dopadaju, a koje utiu na nje govu prirodu. Tako ego vie ne suprimuje materiju koja je u konfliktu sa njegovim stavovima, niti selektivno prihvata samo ono to pdrava njegovo miljenje i predrasude. Ira cionalni stavovi, strahovi i nepraktine elje ulaze u svesno, i posmatrane objektivno, nestaju ili se integriu sa njim. Rezultat toga je da energija koja se ranije upotrebljavala za supresiju ovih elemenata nesvesno moe korisno da se us- meri na druge aktivnosti. ovek bolje upoznaje sopstvenu prirodu, i konflikt izmedju svesnog i nesvesnog uma nestaje. Direktne i apstraktne asocijacije Simboli koji se upotrebljavaju za vreme primene joga nidre mogu da deluju direktnim povezivanjem sa samskarama. Na primer, uesnici dobiju uputstvo da vidno predstave drvo. Neko e vizuelizovati drvo koje raste u njegovom dvoritu - to je direktna asocijacija. Drugi moda nee biti u stanju da vizuelizuju drvo, nego e se setiti bolnog iskustva padanja sa drveta koje se odigralo u detinjstvu - to je apstraktna asocijacija. Zamiljanje 20

drveta izvlai na povrinu bolno seanje iz detinjstva koje je sve vreme bilo povezano sa drvetom. Slike upotrebljene u joga nidri su najsnanije za vreme procesa apstraktne asocijacije, jer gomila supri- movanih uspomena i samskara moe da se oivi ako uitelj briljivo izabere simbole. Mantra, jantra, akra Razliiti simboli stiu u razliite dubine uma - mantra i jantra prodiru najdublje. Razliiti simboli akri, sastavljeni od boja, oblika, boanstava i mantri, proizvode direktne asocijacije u odredjenim psihikim centrima i posledine apstraktne asocijacije sa svim aspektima manifestacije akre kod date in dividue. U stvari, arhetipovi ljudskog mozga su predstavljeni akrama. Tako, otkrivanjem simbolinosti akri, otkrivamo i oslobadjamo sopstvene arhetipove. akre ne postoje u fizikom telu, nego u psihikom, i ne mogu da se doive ulima. Potrebno je promenjeno stanje uma da bi se one osetile. U joga nidri to stanje se indukuje iskljuivanjem ula za vreme rotacije svesti kroz telo i pomou svesnog disanja, to dovodi do pratyahare i duboke relaksacije. U stvari, duboko oputanje predstavlja stanje promenjene percepcije i kada se to stanje jednom postigne, vizuelizacija se nastavlja vodjena uputstvima uitelja. Vod- jenje fantazija u joga nidri predstavlja snaan metod reavanja suprimovanih konflikata, elja, uspomena i sam- skara. Istovremeno, to je nain stvaranja nove kreativne indi vidualnosti kojoj su dostupni neogranieni izvori saznanja, Budjenje kreativnosti Mnoga, ako ne sva kreativna otkria u nauci i umetnosti su nainjena za vreme sjajnih kreativnih trenutaka intuicije koji nastaju kada znanje nesvesnog izadje na povrinu svesnog4. Van Gog je rekao: Slike mi dolaze kao u snu. Mocart je jednom stvorio sasvim novu kompoziciju dok je dremao na zadnjem seditu koija. Ajntajn je poveao svoju percep ciju relativnosti dok je vizuelizovao sebe kako hoda po sunevom zraku. Svi su oni dozvolili sebi da se opuste do voljno duboko, tako da slike i forme njihovog nesvesnog mogu da se manifestuju kao reenja njihovog problema ili pitanja. ak je zapaeno da upotrebom sopstvene duboke relaksacije i vizuelizacije, ljudi mogu da postave dijagnozu svoje bolesti pre nego to se ona potvrdi medicinskim ispiti vanjima. Dublji slojevi uma sadre reenja svih naih prob lema, ali moramo da im dopustimo da se manifestuju odravajui stanje potrebnog neprianjanja. Deca takodje imaju tu sposobnost ali se ona obino suprimuje njihovim uslovljavanjem tokom sakupljanja ivotnih iskustava. Put ka sposobnosti vizuelizacije Problem na koji se esto nailazi ujoga nidri je tekoa vizuelizacije. Svi imamo sposobnost da jasno vizuelizujemo kada je um sabran, ali, kada je um rasut, to je oteano, jer panja ne moe dugo da se odri i omogui slici da se uoblii. U tom stadijumu preporuuje se da se ne vizuelizuje, ve da se samo misli o slici i pokua da se sea iskustava povezanih sa njom, to je veini ljudi lako i pred stavlja poetni korak. Sa nastavkom vebanja, svesnost se iskljuuje i slike poinju da se pojavljuju - one moda ne traju dugo ili menjaju oblikali proces treba nastaviti bez pokuaja da se slika uini jasnom i postojanom. Kada se svesnost potpuno iskljui, koncentracija i stvaranje jasne slike postaju mogui. Vizuelizacija je proces koji tee bez napora, potrebno je da se ostane oputen i da se dozvoli slici da se formira unutar svesti. Sve se odvija bez napora, prirodno i spontano. Zatim, od pomoi je da se vidno pred stavljanje pone sa poznatim objektima ili dogadjajima koji su ostavili jak utisak na um. Objekt koji se vizueiizuje treba da je to je mogue vei u mentalnom prostoru (chidakasha) i treba da ima dinamian izraz. Tako, ako vam se kae da vizuelizujete lava, ne zamiljajte ga kako mirno sedi u uglu dungle. Dinamike slike akcije mogu u poetku lake da se zamisle. Tek kada se postigne taj stadijum mogu da se uvedu statike slike. Ne oklevajte sa upotrebom paradoksalnih stvari u vaoj vizuelizaciji - ako slon kojeg pokuavate da zamislite stoji na glavi, to je u redu,4

Taj proces odlino je (izmeu ostalog) opisan u dok. filmu Itzhaka Bentova "From Atom to Cosmos" , poevi od 00:59:23 (59min 23se k) filma

21

moete da mu dozvolite da napravi i nekoliko akrobacija. Imate savrenu slobodu u svom umu i upotrebite je u procesu vizuelizacije. Vebanje memorije Vizuelizacija u joga nidri moe da se upotrebi i za vebanje pamenja, pomou asocijacija koje izazivaju simboli. Kada se od vas trai da se neega setite, treba da pronadjete to vie predmeta i simbola povezanih sa objektom kojeg se seate. Memorija moe takodje da se veba kontinuiranim verbalnim ili mentalnim ponavljanjem rei, brojeva, formula ili bilo ega to treba zapamtiti, ali je to monoton proces i oduzima vreme. Upotreba asocijacija je direktniji i efikasniji metod. Na primer, ako treba da zapamtite ime neke osobe, moete prvo da se setite drugih sa istim imenom, a zatim da izvuete asocijacije koje izlaze iz znaenja tog imena. Men talno zamislite ponaanje, oblaenje, izraz lica te osobe, itd. to vie asocijacija napravite, lake ete zapamtiti to to elite. Impresije e biti snanije ako su vam asocijacije matovitije, a tako i upamivanje i reprodukcija Ostale vebe koje se preporuuju: 1. Pregled dnevnih dogadjaja veoma je koristan za vebanje pamenja i za analiziranje vaih delovanja i reago- vanja. Praksa moe da se proiri seanjem na jedan dan u ivotu, koji je zavren pre nedelju, mesec ili godinu dana, ili je dan naeg ranog detinjstva. Neophodno je samo setiti se nekog malog incidenta koji e proiriti vau memoriju na sled dogadjaja koji ga prate. Iznenadie vas jasno i ivo izraavanje vae memorije, 2. Proirivanje prethodne vebe je secanje na traume iz prolosti. Ako se zadri stav svedoka, posmatraa, to postaje efikasan metod za prevazilaenje negativnih samskara uma, ali moe da se ide i dalje, da se ponovo doivi isto, sada sa pozitivnim ishodom. Ovo ne samo da smanjuje bol, nego i priprema um da pozitivno reaguje ako se pojavi slina situacija u budunosti. Disanje moe da se koristi za vodjenje vizuelnih slika, na primer udisanje svetlosti i izdis- anje magliastih neistoa. Bol i neugodnost mogu da se ublae upuivanjem udahnutog vazduha u oboleli deo tela i oslobadjanjem bola izdisanjem. Nauka pranavidye se koristi tehnikom vizuelizovanja boleu pogodjenog dela kako se kupa u zlatnoj svetlosti, ili zamiljanjem kako se bolesno tkivo otklanja i zamenjuje zdravim to ubrzava izleenje. 3. Da biste razvili oseanje empatije i sigurnosti, moete da zamislite sebe u mehuru ili auri, u kojima vam je toplo, ugodno i sigurno, a zatim proirite svoj mehur da ukljuite i druge u njega, da ukljuite sve osobe iz prostorije u kojoj ste. Ako je senzacija neprijatna, vratite se u udoban prostor u kojem ste sami, dok ne budete ponovo u stanju da se proirite. Ova ekspanzija moe da se nastavi i da ukljui sve ljude iz vae blizine, zemlje, sveta, univerzuma. Mogunosti vizuelizacije koje mogu da se koriste kada se jednom otvore vrata nesvesnog, su mnogobrojne. Kreativni potencijal svake individue je ogroman, i vebanjem vizuelizacije u joga nidri, samorealizacija napreduje jo jedan korak.

Izvan tela i umaPoetni cilj joga nidre je oputanje tela i uma, a zatim, kada se stigne do poslednjeg stadijuma vebe, pokuajte da se od njih disocirate. Tenzije, stresovi i napori vas pogadjaju samo kada se identifikujete sa telom i umom. Nou, kada ste u dubokom snu, ova disocijacija se odvija automatski - ne seate se svog imena, tela, niti svoje okoline. Na isti nain, dok radite joga nidru, posle postizanja duboke relak sacije, treba da pokuate da se emocionalno odvojite od tela i uma. Pet koa Dok moderni psiholozi govore o tri dimenzije uma, o sves- nom, podsvesnom i nesvesnom, u vedanti i filozofiji joge, zovemo ih grubim, suptilnim i kauzalnim dimenzijama ljudske linosti. One se dalje dele u pet koa ili tela, koji ine totalni izraz ljudske linosti, od 22

najkrupnijih do najsup- tilnijih oblika postojanja. Pet koa se jogikim tekstovima definiu na sledei nain:

1. Annamaya koa (fiziko telo) sastavljeno od organa, opaljivo ulima. To je najgrublji nivo ljudske manifestacije.2. Pranamaya koa (praniko telo) je energetska mrea tela koja se sastoji od tokova prane i bioplazmike energije.

3. Manomaya koa (mentalno telo) je sloj svesnog delovanja u okviru uma.4. Vigyanamaya koa (psihiko telo) je dimenzija linosti koja deluje na astralnoj ravni. To je telo koje doivljavamo u snu, izvan telesnih iskustava, zajedno sa raznim psihikim fenomenima. 5. Anandamaya koa (telo blaenstva) je transcenden talna dimenzija ljudske linosti koja postoji u totalnom odsustvu zadovoljstva i bola. To je veoma vano, ali teko objanjivo stanje. Ananda se pogreno prevodi kao srea, blaenstvo. To je, u stvari, posebno stanje u kojem postoji svesnost nepostojanja bola ni zadovoljstva, a doivljava se totalna homogenost. Stanje homogene svesti je anan damaya. Normalno, kada doivljavate bol i zadovoljstvo, dolazi do mentalnih fluktuacija - bol je iskustvo, zado voljstvo takodje. Ali, u anandamaya koi, najsuptilnijem telu, nema iskustva - instrument iskustva je sasvim transcendiran. Tabela 1: Pet koa povezanih sa psiholokim dimenzijama uma Psiholoka Psihiko Koa ili telo Iskustva dimenzija stanje Anamaya koa Svesnost o fizikom (fiziko telo) telu Svesnost o Budna Svesni um fiziolokim svesnost Pranamaya koa funkcijama, tj. (praniko telo) disanju, varenju, cirkulaciji Manomaya koa Svesnost o (mentalno telo) mentalnim i emocionalnim Podsvesni um Snovi procesima Vigyanamaya koa Svesnost o psihikim (astralno telo) i kauzalnim dimenzijama Anandamaya koa Duboki san Homogena Nesvesni um (telo blaenstva) Meditacija svesnost, nesvesno Vebanje joga nidre e vas postepeno dovesti do ovog stepena, na kojem se zadravaju samo fundamentalne vi bracije nesvesnog, bez fluktuacija imodifikacija.To je naj dublje iskustvo joga nidre, dimenzija totalnog nesvesnog - anandamaya ili telo blaenstva. Lepo ga je definisao Adi Shankaracharya u drevnom tekstu Joga Taravali: kada um transcendira mayu (obmanu), kada ego postane miran, kada ula vie ne funkcioniu, i kada se prekine svaka komunikacija izmedju uma i ula, kada ja i ti neko vreme ne postoje..., to je konani cilj, krajnje postignue joga nidre. 23

Iskustvo suptilnih tela Suptilne koe se postepeno spoznaju, kada se iskljue ula. Kao to se grubo telo sastoji od fizikih organa u kojima se odvijaju procesi disanja, cirkulacije i varenja, tako i suptilna tela imaju svoju anatomiju i karakteristike. Pranika i psihika energija teku kroz nadije (energetske kanale) i akre (psihike centre) i formiraju energetsku infrastrukturu koja lei ispod grubog, fizikog tela. Nadi znai struja, tok ili prolaz, i u jogikim tekstovima se pominje 72.000 nadija. Tri se smatraju najvanijima: ida, pingala i suumna nadi koja se nalazi u centralnom delu kimenog stuba. Ida nadi je sa leve strane i provodi mentalnu energiju (manas akti) koja je odgovorna za mentalne i psihike funkcije; pingala nadi tee desnom stranom kimenog stuba i provodi vitalnu energiju (prana akti) koja aktivira i odrava fiziko telo i njegove procese, Suumna, trei veliki nadi, se smatra najvanijim. On tee kroz centar kimene modine i neaktivan je na poetku spiritualnog puta. Jogiki tekstovi govore o suumni kao o uspavanom, latentnom nadiju koji je odgovo ran za provodjenje spiritualne energije (atma akti). Ida, pingala i suumna polaze od muladhara akre, koja se nalazi na samom dnu kimene modine, u medjici. To je sedite u kojem se kontaktira i budi evolutivna energi- ja kreacije u ljudskom telu. Simbolino se prikazuje kao us- nula, sklupana zmija i naziva se kundalini akti. U mukarca, muladhara se nalazi u perineumu (medjici) izmedju urinarnih i eksretornih organa, a u ena se nalazi na grliu materice. Ida i pngala nadi polaze sa obe strane mu ladhara akre i ukrtaju se u centralnoj osovini kimene modine na etiri intermedijarne akre pre nego se zavre u adjna akri, iznad vrha kimenog stuba, direktno iza centra izmedju obrva. etiri pomenute akre du kimenog stuba su: swadhisthana - na bazi kokcigealne (repne) kosti; manipura - direktno iza pupka; anahata - u centru grudi, iza srca; i vishuddhi na bazi vrata. Suumna nadi je direktna linija izmedju muladhare i adjne to su stepenice koje povezuju zemlju i nebo. Za razliku od ide i pingale koji funkcioniu kod svih, suumna nadi i spiritualna energija treba prvo da se probude, a to budjenje je krunski dogadjaj u evoluciji spiritualnosti pojedinca. Ulazak u nesvesno Kao to posedujete ulnu svesnost o fizikom telu, tako moe da se razvije i svesnost o pranikom, mentalnom, psihikom i nesvesnom telu, to predstavlja proces ekspanzije svesti koja se dogadja u joga nidri. Kada zaronite u sopstvenu svest, prolazite kroz te nivoe, i nastavljajui sa upranjavanjem idete sve dublje i dublje. Od fizike svesti do pranine, ostajete u domenu svesnog uma, od pranine do mentalne svesti ulazite u oblast sna i podsvesnog, a svest ostaje intaktna. Sva ula, osim ula sluha su iskljuena, svest je internalizovana i vi postajete svesni mentalnih manifestacija, snova i vizija. Primenom joga nidre na tom nivou, poveava se samospoznaja i poboljava pamenje, priroda linosti se transformie i eliminiu se mnoge loe navike miljenja i ivljenja. Prelaz iz mentalne u psihiku svest daje pregled nad as tralnim i psihikim dimenzijama iskustva. Uenik postaje re- ceptivan (otvoren) za vii kvalitet stimulusa. U toj dimenziji se dogadjaju tzv. psi-fenomeni, astralne projekcije i vante- lesna iskustva. Joga nidra takodje moe da razvije te sposobnosti ali to nije cilj tehnike. Nema ogranienja onome to moe da se postigne ili istrauje, ali sa spiritualnog stanovita, ti ciljevi su beznaajni. Oni mogu privremeno da fasciniraju kao to nova igraka obraduje dete, ali to oduevljenje bledi pred intenzivnom svetlou nastupajue samorealizacije. Konani put vodi preko psihike u homogenu svest. Otvara se nesvesni um u kojem prestaju sve mentalne fluktuacije i modifikacije i otkriva se fundamentalni ritam nesvesnog/podsvesnog univerzuma, izvan svih ogranienja prostora, vremena i individualne personalnosti. To je konano iskustvo joga nidre, osvetljivanje nesvesnog uma da bi se otkrili nadsvesni um i nadsvesno stanje.

Ulazak u samadhiJoga nidra je tehnika koja budi boanske kvalitete i jedan je od naina postizanja samadhija. U njoj upotrebljavamo svesnost o fizikim dimenzijama da bismo pojaali un 24

utranju svesnost i uvide. Upranjavanjem radja joga tehnike, naroito joga nidre, pokuavamo da osvestimo podsvesna i nesvesna stanja, da bismo konano uli u stanje nesvesnog. U radja jogi re chitta predstavlja sveukupnu ljudsku svest, iji su talasi ili oblici poznati kao vritti-ji. Kao to, kada bacite kamen u bistro jezero on napravi veliki broj koncentrinih krugova i talasa, tako i svako iskustvo koje prodje umom proizvede talase u chitti. Kada ujete zvuk ili mislite o neemu iz prolosti, kada izadjete napolje u tamu i od senke drveta doivite oveka, kada leite u krevetu sasvim oputeni, u vaem umu e se stvarati talasi svesti. Strpljenja, ljubav i mrnja i sve to predstavlja iskustvo za um, proizvodi te talase. U radja jogi ti talasi ili vritti-ji se klasifikuju u pet osnovnih oblika: pravo i pogreno znanje, imaginacija, spavanje i memorija. Prema tome, spavanje se smatra mentalnim ob likom, ne stanjem totalne nesvesti. Kada chitta ima oblik nidre ili sna, postoji trag saznavanja u njoj. Ujutro, kada se probudite i pitaju vas kako ste spavali, kaete: vrlo dobro. Da ste bili sasvim nesvesni, a oko vas nije bilo svedoka kako biste znali da ste dobro spavali? U stanju dubokog sna, vae sopstvo je va svedok. Ono je svedok stanju chitte, ali chitta nije svedok sopstva. San i samadhi U filozofiji Samkhya-e i vedanti, duboko spavanje i samadhi su izjednaeni. Mnoge odluke samadhija i dubokog spa vanja su iste. U samadhiju, na primer, nema svesti o vre menu, prostoru i objektu, jer je ego odsutan. U snu takodje nema svesnosti o vremenu, prostoru i objektu jer je ego iskljuen - u snu ste mirni i blaeni. U samadhiju postoji to talna ananda, a ipak, postoji sutinska razlika izmedju ovih stanja. Dok je u samadhiju ego potpuno uklonjen, u snu je on samo za kratko vreme iskljuen. U snu, ego je hibernisan, u samadhiju potpuno prevazidjen. Posle samadhija, ego vie ne postoji, posle sna, jo je tu. Postoji jo jedna razlika: u samadhiju postoji totalna unutranja svesnost, jer je sop- stvo, atman, bljetavo; u snu, medjutim, postoji samo trag unutranje svesnosti i atman ili sopstvo se ne raspoznaju. Zato se spavanje smatra stanjem hibernacije, a samadhi je chaitanya, blaeno stanje svesnosti. Psihiki fenomeni za vreme spavanja Um se iskljuuje za vreme spavanja i prolazi kroz proces in- troverzije i transformacije, pri emu dolazi i do prilagodja- vanja prane. U toku usnivanja, prana silazi u razne akre u zavisnosti od nivoa svesti i prethodnog iskustva. Kod ljudi kod kojih spavanje i nivoi svesti nisu razvijeni, prana uglavnom funkcionie u manipuri (trbunoj) i swadhisthani (polnoj akri) za vreme sanjanja, kao i za vreme budnog ivota. Kod ljudi sa satvikim temperamentom, prana uglavnom funkcionie u viuddhi akri u stanjima nesvesti i u anahati kada se pojave snovi. Vie psihike i kauzalne funkcije se odvijaju kroz ove dve akre. Medjutim, u spiritu- alno potpuno razvijenih ljudi, prana ne odlazi samo u viudu i anahatu (vratnu i sranu akru) nego u sahasraru (vrhunsku, temenu akru) u dubokom snu, i u adjnu (eonu akru) za vreme snova i vizija - to je tantriko objanjenje snova i spavanja. Prevazilaenje ogranienja Mnogi delovi mozga ne funkcioniu svesno i ego ili djivatma ne mogu da se manifestuju. U joga nidri mozak postaje ho mogeni entitet i sopstvo ili atman proimaju itavu njegovu strukturu, i zato vebanjem ove forme dinamike unutranje svesnosti moemo da nauimo da odravamo totalnu svesnost ak i za vreme spavanja. Kada se koncentriete na trikuti, taku na kojoj se sastaju obrve, videete svetlost. Kada vaa koncentracija postaje duboka, svetlost e se iriti i postepeno e doi do zaustavljanja disanja. Dah e ostati suspendovan sve dok traje vaa vizuelizacija svetlosti. ta je ta svetlost? Ona je simbol svesnosti u totalnom nesvesnom i zato se preporuuje koncentracija na jantru ili mandalu. Ako moete da spavate svesni mandale ili simbola, osvestiete nesvesno. 25

Za sada niste u stanju da funkcioniete celim mozgom ni u jednom stanju svesti jer veliki deo mozga nije pod vaom kontrolom. U joga nidri, kada u duboki san ulazite sa sim bolom, moete da transcendirate ogranienja sopstvene prirode. Otvaranje vrata percepcije Dananji ovek je nekompletan. On je u stanju da upotrebl java sve ekstremitete, on razume matematiku, fiziku i hemiju, ali je nesavren, jer mu ne funkcionie vii um. On ne saznaje i ne razume celim mozgom, njegove kognitivne sposobnosti su ograniene i pogrene. Mnogi filozofi Za pada i Istoka su istakli pogrenost i nedovoljnost ovekove percepcije. Kada sve tihe oblasti mozga ponu da funkcioniu i vi ponete da percipirate celim mozgom, ko zna ta ete videti? Moda e se sve vae i naune teorije promeniti, kao i vae filozofske i etike definicije. Jogini imaju razliit nain miljenja, njihove ideje su nam esto udne i ne slaemo se sa njima, Podsetimo se da je priroda totalnog, sveukupnog mozga nesvesna, a svesna je samo priroda njegovih delova. Ovaj svetovni mozak poseduje samo spoljanju svesnost. Zato je to tako? Parcijalni mozak nije u stanju da ga gleda unutra ve samo da sanja spoljanja iskustva. Nema zadovoljstava u spoljanjim ob jektima, parcijalni mozak se superponuje na njih. Nema nieg bolnog u spoljanjosti, ali ovaj ogranieni mozak doivljava sav bol, svu agoniju, jer ne vidi, nema uvid u stvari. Parcijalni mozak doivljava spoljanji objekt na pogrean nain, a isto se dogadja kada on pogleda unutra: nema problema unutra, ali ih ovaj mali mozak vidi mnogo. On zamilja iskustva, elje, uspomene, a ukupni, totalni mozak to ne ini, on je homogen i predstavlja orudje nesvesnog. Spavanje predstavlja takav homogeni mozak. U filozofiji joge, totalno je hiranyagarbha - poznato jo i kao kauzalno telo ili ivalingam. Postavlja se pitanje: kako osvestiti ovo totalno nesvesno u kojem se ne opaaju razlike, ovo stanje percepcije iz kojeg izlazi potpuna kreacija? Kada budete u stanju da probudite taku svesnosti u tom sveukupnom nesvesnom, dotai ete stanje nadsvesnog. Vanost simbola Pokuaemo da objasnimo oboavanje idola ili simboliku meditaciju. Ne treba meati Boga i idol. Bog je bez oblika i imena, izvan svih ogranienja vremena i prostora. Nemogue je da postoje dva miljenja o tome. Ali problem ostaje: kako izai iz nesvesnog a ipak ostati u njemu. Potrebno je da se od samog poetka ima simbol. To moe da bude svetlost, svea, plamen, plavi ili crveni lotos, pun mesec, bletavo sunce, svetlucava zvezda ili va guru. Moete da izaberete bilo koji objekt, a najbolji i najlaki sim bol je bindu. U tantri se kae da sve potie iz bindua. Bindu je taka i moe da se vizuelizuje kao siuna svetlost. Ta unutranja taka iluminacije koja izlazi iz trikutija, je poznata kao atmadjioti (atmajyoti), svetlost Sopstva. Re Sopstvo ovde ne predstavlja ego. U jogi se Sopstvo pie velikim slovom S da oznai Atman ili transcendentalnu svest. Ono ne predstavlja ime, oblik, ono je samodovoljno i sveprisutno. Ono je ovde, tamo, svuda. Prisutnost uma Buda je govorio o shoonya-i, nesvesnom stanju, koje se najee prevodi kao ispraznost, odsustvo svega. Mnogi pogreno veruju da shunya znai meditaciju na nita. Ako ispitate budistiki nain meditiranja, vipasanu ili ana- panasati, neete naii na shoonya-u. Uvek postoji osnova uma, put svesnosti. U stvari, ni u jednom sistemu med itacije, shoonya nije data kao praksa. U budistikim spisima Buda uvek govori o stanju punog uma, i ni na jednom mestu se ne pominje da um treba da se odstrani. Kada udiete i izdiete, inite to sa prisutnou uma, ako vam telo fluktuie neka to bude sa prisutnou uma. Bilo da je um koncen- trisan ili rasut, neka to bude uz njegovo prisustvo. Sledite um umom. Na mnogim mestima Buda kae: uvajte se odsustva uma.

26

Tamna no due Shunya je veoma vano stanje u hinduistikoj filozofiji. Oni koji su studirali matematiku znaju vanost nule. Nula i shunya imaju istu vrednost. Ne moete da kaete da je shunya nita, ona ima sveopti znaaj. Svi koji ele da se probude u tamnoj noi svoje due moraju da imaju simbol da ih vodi kroz nesvesnu oblast shunya-e. Da li ste ikada itali o tamnoj noi due? Naalost, oni koji su interpreti rali to stanje nisu ga nikada doiveli, i ovo nije kritika nego injenica. Ako je sami niste doiveli ta moete da znate o tamnoj noi due? Jednom godinje u Indiji se slavi ivaratri, no ive, U ovoj, sada prisutnoj tamnoj noi due, dozvolimo svetlosti da se rasplamsa. Simboli imaju veliku vanost. Ne moete rei da je sve ovo imaginacija i hipotetino, samo oni koji ne razumeju tako govore. Ako pogledate cvet, zatim zatvorite oi i unutra ga vidite, da li ete to nazvati imaginacijom? Tano je da cveta unutra nema, ali vaa chitta je prihvatila formu cveta, a ako ona postane efikasnija, moi ete cvet jasno da vizuelizujete. Kada uspete da vizuelizujete predmet a da pritom znate da ste u stanju vidnog predstavljanja, vi ste na podsvesnoj ravni. Kada vizuelizujete cvet iste boje i dimenzija, ali niste svesni da to inite, kada niste svesni vremena i prostora, kada je proces vizuelizacije izvan spoznaje i vi niste svesni simbola, postoji samo cvet, tano kako ga vidite: budni ste u tamnoj noi due. Izali ste iz totalnog nesvesnog i to stanje prethodi eliminaciji simbola, jer u samadhiju nema oblika. Sve forme, simboli i koncepti se spajaju u homogenu nadsvest. Nema razlika, nema razliko vanja. Jogini razumeju koliko je samadhi blizu spavanja. Spavanje je u Samkhya-i, u