Slovenačke kulture – najbitnije

Časopis Novica – osnovan 1843. godine. Posle duge borbe (od 1824.godine) Beč ga je ipak dozvolio, ali samo kao stručni organ Poljoprivrednog društva u Ljubljani, za potrebe seljačkog i zanatlijskog staleža. Urednik im je bio Janez Blajvajs. Pod Blajvajsovim vođstvom Novice su uvele novu ilirsku azbuku, izravnale dijaletske razlike u slovenačkom književnom jeziku raznih pokrajina. Godine 1848. one su postale i slovenački politički organ. Posle 1848. pridružili su im se i novi politički listovi sa odlučnijim narodnim programom.

Umesto velikog pesnika romantike Prešerna, pročuo se glavni pesnik Novica, Jovan Vesel – Koseski. On je svojim anarhističkim pesmama očaravao javnost koja ga je uzdizala kao objektivnog pesnika ioznad subjektivnog i osećajnog Prešerna. Moćno je uticao i na mlade pesnike.

Središnja ličnost slovenačke književnosti bio je Fran Levstik. Proslavio se kao liričar zbirkom „Pesme“ (1854). Njegova vedra i humora puna pesma predstavlja novi tip u slovenačkoj književnosti, prema Prešernovoj elegičnosti i Koseskovoj patetičnosti. Najveća Levstikova zasluga je u tome što je stvorio novu slovenačku prozu.Njegov „Martin Krpan“ (1858) klasična je pripovetka prve slovenačke novelistike, osnovane na narodnim motivima. U „Putovanju iz Litije do Čateža“ (1858) nacrtao je niz seljačkih tipova i razvio plan za budući slovenački književni rad. U delu „Pogreške slovenačkog pisanja“ (1858) pokazao je i teorijski kako treba pisati slovenačku prozu. Svi ti spisi bili su mladom naraštaju pravi školski uzori za dobar, čisto slovenački narodni stil.

Najpoznatiji među mladim stvaraocima je bio pesnik Simon Jenko. Bio je jedan od najuticajnijih slovenačkih liričara uopšte („Pesme“, 1864). Napisao je i nešto pripovedaka, a među njima i prvu karakternu novelu u slovenačkoj književnosti, „Jeprski učitelj“, 1858. godine.

Josip Jurčič je pokušao da ostvari Levstikov književni plan, objavljen u „Putovanju iz Litije do Čateža“. On je postao pravi majstor u crtanju puka i njegovih ljudi, naročito seoskih originala. Pored mnogobrojnih pripovedaka, istorijskih i savremenih, od kojih je najbolja „Susedov sin“, napisao je i prvi slovenački roman „Deseti brat“ 1866. godine.

Fran Miklošič nije bio samo majstor slavistike, nego je uticao i na to da se slovenački književni jezik u toku tih decenija znatno ujednači.

Ljubljanski Zvon osnovan je 1881. godine.

Dolazile su do izražaja dve književne struje, u početku jedna pored druge, a kasnije u sve odlučnijoj borbi:

1. Novoromantički idealizam (vođa mu je bio Stritar) 2. Romantički realizam (vođa mu je bio Jurčič)

Josip Stritar – njegovo glavno delo je Zvono, koje je donelo sve njegove važnije spise. Posebno su mu izašle „Pesme“, „Bečki soneti“, „Sabrani spisi“, niz omladinskih knjiga i drugo.Svojim širokim vidokrugom i sigurnim estetskim rasuđivanjem visoko je nadmašio sve savremenike i privremeno je povukao za sobom čak i po prirodi njemu sasvim suprotnog Jurčiča. Njegov Zvon je bio vodeći književni list svoga doba i prvi slovenački strogo književni časopis. Svojim delom „Razgovori“ podučavao je mladi književni naraštaj. Stvorio je duboko poštovanje prema pesničkom i književnom stvaranju i time je omogućio književni napredak.

Pokraj Stritara se podigao i najveći liričar bečkoga Zvona i njegova doba, Simon Gregorič. Postao je najpopularniji slovenački pesnik.

Među romantičkim pripovedačima visoko mesto zauzima Ivan Tavčar. Pod uticajem Jurčičevog pripovedanja, prešao je ka seljačkim i istorijskim pripovetkama u kojima je oslikavao interesantnu radnju domaće pokrajine. Najdragocenije su mu staračke pripovetke „Cveće u jesen“ i „Visočka hronika“.

Posle Jurčičeve smrti, kao najbolji pripovedač bio je priznat Janko Kresnik, glavni predstavnik slovenačkog poetskog realizma. Napisao je prvi roman sa romantičnom radnjom, ali u realnijem seljačkom okviru. Sa romanima „Ciklamen“, „Argitator“, „Rošlin i Verjanko“, „Nova gospoda“ postao je slikar palanačkog društva. Tako je duboko zašao u tipičnost seoskog života. Seljaka je gledao mnogo realnije od Jurčiča, tražeći tragiku u njemu samom, a ne više u zlim spoljnim uticajima. Sa Kresnikom je slovenačka novelistika 19. veka dostigla svoj umetnički vrhunac.

Najveći slovenački pripovedač-pesnik bio je Anton Aškerc. Prvu pesmu („Trije popotniki“) je objavio 1880. u časopisu Ljubljanski Zvon. Ispočetka je pisao lirske pesmi a kasnije i epske. Svoje pesme je objavljivao pod imenom Gorazd.

Pravi osnivač i ujedno najveći umetnik slovenačke novoromantičke, simbolističke novelistike bio je Ivan Cankar. Od množine njegovih spisa najbolji su „Sluga Jernej i njegovo pravo“, „Moj život“, „Slike iz snova“, „Lepa Vida“, „Bela hrizantema“ i drugo. Bio je najplodniji među modernim piscima.

Slučan razvoj je doživela i novija slovenačka lirika, sa svojim glavnim predstavnikom Otonom Župančičem. Najznačajnija dela su mu „Čaša opojnosti“, „Preko ravnice“, „Monolog“. Pisao

je i pesme za decu „Sto zagonetki“ i „Ciciban“ (1915), kao i drame „Veronika Desenička“ (1924).

Fran Finžgar bio je najpopularniji pripovedač s početka 20. veka. Njegovi „Sabrani spisi“ izlaze 1912. godine. Bitno delo mu je veliki istorijski roman „Pod slobodnim suncem“ koji prikazuje život starih Slovena.

Prva knjiga pripovedačke proze Cirila Kosmača izlazi 1946. godine pod naslovom „Sreća i hleb“, i svakako je najbolja spona između velikih sinteza tridesetih godina i nove slovenačke literature.

Edvard Kocbek se javlja posle oslobođenja kao prozni pisac svojim ratnim dnevnikom i zirkom novela „Strah i hrabrost“ i izaziva oštre proteste i kritike. Takođe, značajno delo mu je „Molitva“.

Razvoj i status savremenog slovenačkog književnog jezika

Generacija koja je stvarala posle 1848. zaslužna je što su u slovenačkom jeziku nastali stručni izrazi iz različitih oblasti, koji su bili u upotrebi u školama. Za to je pre svega zaslužan štajerski pisac Anton Martin Slomšek. Opismenjivanje je zahtevalo i štampanje knjiga na slovenačkom jeziku i za svakodnevnu upotrebu, ne samo za školu. Tu je najviše učinila Mohorjeva družba, koja je u najboljim godinama imala i po 100 000 pretplatnika, a izdavala je milione knjiga.Na kraju ovog perioda, tj. pred sam početak Prvog svetskog rata, slovenački jezik bio je u potpunosti razvijen. U umetnosti su za to zaslužni pre svega Cankar i Finžgar, a lingvistički je to podržao Anton Breznik.

Razdoblje između dva rata

U jesen 1918. Slovenci su se posle 1000 godina oslobodili nemačke dominacije. Sami su odlučili da stupe u zajedničku državu sa Srbima i Hrvatima. Nova država zvanično se zvala Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca. Ovim je većina Slovenaca bila ujedinjena u posebnu upravnu celinu, prestale su da postoje upravno-političke celine kao što su Kranjska, Koruška i Štajerska. Sloveniji su se pridružili i Slovenci iz Prekmurja, koji su do tada bili deo ugarske celine.Kada je reč o razvoju slovenačkog jezika, njegova pravila i struktura kodifikovani su u Breznikovoj gramatici (1916) i pravopisu (1920) na kojem je sarađivao i Fran Ramovš. On je bio profesor slovenačkog jezika na novootvorenom Univerziteu u Ljubljani.

Status srpskog i slovenačkog jezika u SFRJ

Srpskohrvatski i slovenački jezik su postojali u zajedničkoj državi od stvaranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca 1918. godine do raspada SFRJ, odnosno otcepljenja Slovenije 1991. godine.Godine 1905. Pavle Popović je organizovao prvi kurs slovenačke književnosti na beogradskoj Velikoj školi, a 1907/08. i prvi kurs slovenačkog jezika, namenjen budućim prevodiocima književnih dela.U SFRJ je slovenački jezik imao ustavom zagarantovan ravnopravan položaj sa srpskohrvatskim i makedonskim jezikom. Međutim, u vojsci se koristio samo srpskohrvatski. Od samog osnivanja Univerziteta u Ljubljani (1919), na njemu se mogao studirati srpskohrvatski jezik, odnosno srpska i hrvatska književnost.

Istorija slovenačkog filma

Ljutomerski advokat Karol Grosman je 1905. snimio dva slovenačka filmska dokumenta – Odlazak sa mise i Sajam u Ljutomeru. Godinu dana kasnije je zabeležio i trenutke iz svoje bašte, s naslovom U vrtu. Grosmanovi filmski zapisi predstvaljaju početak istorije slovenačkog filma.Janko Ravnikar je 1931. snimio prvi slovenački celovečernji film U kraljevstvu Zlatoroga. U njemu su opisane lepote slovenačkih planina, odnosno Triglava.Godine 1938. usledio je prvi zvučni film Omladinski dan i Maria Forestera.Prvi celovečernji zvučni film Franca Štiglica Na svojoj zemlji (1948) snimljen je u žanru partizanskog filma, obrađivao je pitanje rata i revolucije. Snimio je i film Dolina mira.U istom žanru je snimljen film Vidimo se u sledećem ratu Živojina Pavlovića (1980).Prvi celovečernji dečiji film bio je Kekec, reditelj Jože Gale.Godina 1967, u kojoj su snimljeni modernistički film Matjaža Klopčiča Na parnim avionima i Bikovi tvrđave Jožeta Pogačnika, predstavlja vrhunac jugoslovenskog „crnog talasa“.

Još neki filmovi: Crveno klasje (1970) – Živojin Pavlović; U klancu (1971) – Vojko Duletič; Splav meduze (1980) - Karpo Aćimović-Godina; Krizno razdoblje (1981) - Franci Slak; Karmen (1996) – Metod Pevc; Ekspres, ekspres (1997) – Igor Šterk; Stereotip (1998) – Damjan Kozolet;U leru (1999) – Janez Burger; Čuvar granice (2002) – Maja Vajs

O Sloveniji

Republika Slovenija je primorska i podalpska država. Graniči se na zapadu sa Italijom, na severu sa Austrijom, na severoistoku sa Mađarskom, na istoku i jugu sa Hrvatskom, a na jugozapadu u Piranskom zalivu ima izlaz na jadransko more.

Članica je Ujedinjenih nacija, Evropske unije i NATO saveza.

Najviši vrh: Triglav (2864m)Najveći nacionalni park: Nacionalni prak TriglavNajduža podzemna pećina: Postojinska jama (19,5km)Najveće jezero: Cerkniško jezero (ponornica)Najduža reka: Sava (221km)Državno uređenje: Demokratska republikaNajviši državni organ: Narodna skupština (90 poslanika)Predsednik: Danilo TirkPremijer: Borut PahorPristupila EU: 1. maja 2004.Valuta: Evro (od 2004.)Glavni grad: Ljubljana

Savremena slovenačka poezija

Dane Zajc – dela: Spaljena trava, Ubice zmija, Zavere, Jezik od zemlje (zbirke pesama)

Edvard Kocbek – dela: Prve pesmi, Zemlja, Groza, Zbrane pesme, Poročilo; MOLITVA(!!!)

Gregor Strniša – dela: Zemlja pleše

Tomaž Šalamun – dela: Poker (prva zbirka), Menhetn (pesme bez naslova)

Lojze Krakar

Marijana Deržaj – pevačica; Dvorska restauracija, Zemlja pleše, Orion

Boris A. Novak – dela: Dlaneno planto, Kajetan Kovič, Mačar Muri

Savremena slovenačka dramatika

*Grumova nagrada (od 1979.)*Najnoviju slovenačku dramatiku pre svega zanimaju intimni svet pojedinca, svakodnevne priče, isprazni međuljudski odnosi, istrajavanje u vezama bez perspektive, emocionalna obogaljenost, (ne)prihvatanje različitosti, razne vrste nasilja, mehanizmi manipulacije, potrošačko društvo.*Boris A. Novak- profesor književnosti, teoretičar, prevodilac, pisao i drame za decu, radio za igru, Mala i velika Luna- radost i bol odrastanja, razapetost između dana i noći, mesec žuri za tim da odraste.Drago Jančar- Disident Arnož in njegovi, Veliki briljantni valček, Daedalus, Klementov padec- priča o alpinisti Klementu Jugu- priča o dubini, pao je kad se penjao na Triglav.Dušan Jovanović- Rođeni u YU, Šta sam sada, Oslobođenje Skoplja, Karamazovi.Andrej Inkret- urednik za kulturu Tribuna. Jajce- priča o multikulturalnom društvu, odnosima; Ulica stare pravde, Bohinjska Bela, Jean Paul Sartre, Milena Zupančič- ćerka.

Slovenačko pozorište

28.12.1789. prelomni datum slovenačke dramatike* Anton Tomaž Linhart - Županova Micka, prva slovenačka drama1867. Osnivanje Dramskog društva u Ljubljani- profesionalizacija pozorišta

*Dezelno gledalište u Ljubljani, Pozorišta u Celju, Kranju, Novoj Gorici i Ptuju-profesionalna, Lutkovno gledalište Ljubljana, Slovenačko omladinsko pozorište, pozorište u Mariboru

*Jože Pengov je doprineo razvoju lutkarskog pozorišta.1955. – osnovano Slovenačko omladinsko požorište (prvo profesionalno pozorište za omladinu i decu)1785. – pozorište u Mariboru* Festival Borštnikovo srečanje – okupljanje, razvoj dramaturgije, takmičarski karakter

Školstvo

Školstvo (od 16. do 19. veka nema organizovanog školstva); jezuiti su osnovali prvu visoku školu krajem 16. v, crkva sv. Jakova u Ljubljani; nastava je bila na latinskom, postavili su osnovno, srednje i više školstvo; bavili su se teologijom, filozofijom (glavni predmeti pored latinskog); osnovni cilj je bio savladavanje latinskog; stvorili su bazu za razvoj studija; Interesi

države i jezuita razilaze se sredinom 18. veka-država preuzima vođenje školstva; profesori više nisu nužno jezuitski sveštenici nego i profesori;Celovite univerzitetske studije postoje samo u Beču, Pragu, Frajburgu. U AU počinje obrazovanje nižih činovnika; dosta školovanih službenika, takvo školovanje je od kraja 18. veka bilo moguće i u Ljubljani.1809-1813 Ljubljana je bila glavni grad ilirskih provincija (Francuska).1919. počinje da radi Univerzitet u Ljubljani: teološki, pravni, filozofski, tehnički, medicinski. Prvo predavanje održano je 3.12.1919.Za razvoj nacije i države odgovorna je Akademija nauka SAZU (Slovenska akademija znanosti in umetnosti), osnovana 1919. po završetku 1. sv. rata.Založba ZRC-Slovenska matica=Matica Srpska, brine za očuvanje identiteta.

Srečko Kosovel-pod uticajem moderne i impresionizma; najznačajnija zbirka Integrali 26; pisao je i kraći prozu i esejističku i za decu;

Ivan Pregelj-studirao teologiju, slavistiku i germanistiku; pisao je eseje, istorijske priče i romanePlačani (roman), Tolminci (roman)-opisan život u njegovom kraju

Izidor Cankar-sinovac Ivana Cankara; rođen u Sloveniji, a umro u Šidu 1958.; bavio se diplomatijom, završio gimnaziju, bio je i glavni urednik časopisa Slovenec, bio je aktivan u stvaranju SHS, od 1920. predavao je na Univerzitetu u Ljubljani istoriju umetnosti (osnivač); Osnovao je Narodnu galeriju; tokom 2. sv. rata bio je diplomata SHS; Sa puta-roman o filozofijim estetici; uredio je i objavio pisma Ivana Cankara;

Književnost u vreme NOB

*poetika socijalne literature, teme: mali čovek nosilac velikih ideja, angažovan tekst, jednostavan stil, široka publika, tekstovi s namenom podizanja morala, tekstovi nastajali među borcima, stanovništvom.

Osobenosti slovenačkog stvaralaštva u NOB-u: partizanske brigade-Prešernova, Levstikova, Cankareva.

Glasila: Slovenski poročevalec (izveštač), Osvobodilna fronta;Gube se razlike između generacija i mišljenja; crno-bela tehnika za predstavljanje likova i vrednosti; elegija, patetika ali i optimizam; najčešća je poezija manje je proze; jednostavne dramske forme, skečevi, jednočinke,masovnost.

Karel Destovnik Kajuh (partizanski nadimak)-narodni heroj, pesnik; oslobodilački pokret srednjoškolaca, član SKOJ-a(Savez komunističke omladine Jugoslavije), krajem 1941. poslat u logor u Ivanjicu, simbol ustaničke borbe; objavljivao je u Našoj žetvi , Mladoj Sloveniji, Slovenskom izveštaču; najbolje pesme napisao je u ilegali; Slovenska pesma (rodoljubiva), pati jer ih ima samo milion;

Oton Župančič-Pesniče dužnost svoju znaš?Alojz Gradnik- Raspevana krv, Pogreb na Rabu; 1916-1944-objavio 9 zbirki pesamaPesmi Štirih (četvorice)-najbitnija zbirka posle rata- Ciril Zlobec, Janez Menart, Kajetan Kovič i Tone Pavček.dečije pesme-Mačak Muri; prva savremena slovenačka zbirka pesama 1953.Ivan Minatti - Nekoga moraš imati rad (voleti nekoga) 1963.Matej Bor (Vladimir Psvšić) - Išao je putnik kroz vek atoma;

Državno uređenje Slovenije

Slovenački ustav je donet 23.12.1991., Island je prvi priznao Sloveniju; omogućava parlamentarni sistem upravljanja; najviši pravni akt koji prihvata i dopunjava državni Zbor (parlament);Slovenija je demokratska republika, zasniva se na principu zakonodavne, izvršne i sudske vlasti;Predsednik-2 petogodišnja mandata, vrhovni komandant oružanih snaga;Državni zbor (90 poslanika)-najviši zakonodavni organ;dr Danilo Türk(trenutni predsednik Slovenije), Milan Kuran, Janez Drnovšek; predsednik ima posebnu zastavu, Tirk je bio pravnik ambasador UN;Vlada-izvršna vlast, odgovara državnom zboru, čine je predsednik i ministri-Borut Pahor(predsednik Vlade)Školstvo-9-godišnje osnovno obrazovanje; sa 6 godina je obavezan pripremni razred; srednja škola (2, 3, 4 god) nije obavezna; više strukovno obrazovanje; visoko obrazovanje;