Kultura i poslovna kultura organizacijeNastavna pitanja: Pojmovno odreenje kulture Funkcije kulture Pojmovno odreenje i znaenje poslovne kulture

Pojmovno odreenje kulture Pojam kultura" potie od latinske rei colere" koja znai gajenje, negovanje, u prvobitnom znaenju obraivanje "zemlje. U dananjoj upotrebi re kultura ima znatno ire pa i drugaije znaenje. Prvi teoretiar koji je zasluan to je proirio pojam kulture od obraivanja zemljita" na duhovni i intelektualni nivo je Ciceron. On je govorio o cultura animi" odnosno o kulturi due" ili kulturi duha" nazivajudi filozofiju kulturom duha" (philosophia cultura animi est). Pojam kulture se prvi put javlja u staroj Grkoj u 7. i 6. vijeku p.n.e.

Prema vedini autora kultura je skup procesa, promena, i tvorevina koje su nastale kao posledica materijalne i duhovne delatnosti ljudi u prirodi, drutvu i ljudskom miljenju; Kultura je takva da ukljuuje znanje, verovanje, umetnost, moral, pravo, obiaje i bilo koju drugu sposobnost koju je ovek stekao kao lan drutva postajudi linost. Kultura je i ono to podrazumjevaju antropolozi nain ivota odreenog naroda koji ivi na jednom mestu, a moe se videti u njihovoj umjetnosti, njegovom drutvenom sistemu, njegovim obiajima i navikama, njegovoj religiji.

Obeleja kulture: svesni i stvaralaki karakter, drutvenost, istorijska tvorevina, dinaminost, kontinuitet, kumulativnost, organizovanost, otvorenost, meudrutveni karakter itd.

Sadraj kulture:Postoje odreena gledita o ovom fenomenu kulture. Prema marksistikom fundiranom gleditu, struktura globalnog drutva se moe podjeliti na: ekonomsku strukturu, ili realnu osnovu drutva, pravno-politiku nadgradnju, oblike drutvene svijesti.

Funkcije kulture:Postoje kako u odnosu na svoje lanove, tako i u odnosu na drutvo i svet u kome se to drutvo i njegova kultura nalazi. Funkcija oblikovanja i mijenjanja prirode. ovek je bide rada i bide potreba i on radom menja prirodu, ali se i sam menja. Komunikativna funkcija. ovek je bide komunikacije, odnosno komunikativno bide, a kultura je nezamisliva bez prenoenja ideja, znanja, vetina, tradicija itd. ovjek komunicira putem sredstava kao to su jezik, govor, simboli, gestovi. Njih je mogude razumeti samo u okviru kulture u kojoj su nastali. (u kineskoj kulturi plaenje jezika oznaava uenje, irenje oiju - gnjev, grebanje uiju i obraza radost). Funkcija uvanja i akomuliranja kulture. Vano je da se kultura uva, prenosi, proiruje. Funkcija zatite jer kultura prua zatitu svojim lanovima oblikujudi materijalne, psiholoke i simbolike modele zatite pojedinaca i grupa. Normativna funkcija. Za opstanak jednog drutva, drutvenih grupa i individua, kao i same kulture drutva, neophodno je postojanje normi i vrednosti kojima se reguliu oblici ponaanja individua. Funkcija katarze i projektovanog emocionalnog pranjenja. Kultura drutva odreuje i odvaja doputene od nedoputenih, te normalne od nenormalnih oblika ponaanja. Ona takoe i nastoji da zbog pritiska dopusti smirivanje emocionalnih tenzija i napetosti koje nastaju zbog drutvenih i kulturnih" pritisaka na pojedinca.

Kulturoloke discipline:Nauku o kulturi pratio je razvitak naunih disciplina kao to su: istorija kulture, arheologija, etnografija, antropologija, kulturna morfologija, etnologija, itd.

Osobenosti kulture:Simboli - ljudska komunikacija je zasnovana na simbolima. Simbol definiu kaoznak sa posebnim znaenjem. Simbol je bitno obeleje jedne kulture koje joj daje specifino znaenje i po kojima se ona razlikuje od drugih kultura.

Jezik -

je sistem govorne, simbolike komunikacije koji je sastavljen od rei i reenica, sredstvo izraavanja miljenja, ali i sredstvo izraavanja emocija. Jezik je i glavno sredstvo socijalizacije koje karakterie samo oveka. drutvene norme su pravila, uputstva, propisi, za ponaanje ljudi u drutvu, koja utiu na volju i svest ljudi, a u drutveno datoj stvarnosti. Postavlja ih samo drutvo kako bi istu stvarnost menjalo prema drutveno eljenom stanju.

Norme -

Vrednosti -

su apstraktne ideje o tome ta je dobro, ispravno, poeljno. Postoje univerzalne vrednosti, iznad vremena i prostora, vie" vrednosti istina, pravda, humanost... Jedna klasifikacija polazi od pet osnovnih tipova vrednosti - saznajne (razlikovanje istinitog i lanog), moralne (dobra i zla), utilitarne (korisnog i nekorisnog), pravno-politike (pravednog i nepravednog).

Osnove kulturekultura ima dvostruko znaenje: rezultat je praktine delatnosti ovjeka - to su materijalna i duhovna dobra. ona je akomulisano bogatstvo i sistem tradicionalnih vrednosti. Kultura je uslovljena sa vie faktora: ljudski rad (stvaralatvo), geografski faktor, bioloki faktor, ekonomski faktor, optedrutveni faktor i posebni faktori.

Kultura i civilizacija, drutvo i kultura: Pojam civilizacija" potie od latinske rei civilis" to znai utiv, uglaen, i civilisatio" - prosvedenost, uglaenost, obrazovanost. Termin je nastao u XVIII veku, a uveli su ga francuski prosvetitelji posebno Volter, da objave dolazak novog sveta prosvedenosti i napretka, drutva zasnovanog na principima razuma i nove pravednosti, epohu graanstva. poetkom XIX veka oznaavao najvii nivo razvitka materijalne i duhovne kulture. Re civilizacija se upotrebljava u razliitom i mnogostrukom znaenju. esto oznaava polje drutvenih pojava razliitih od prirode,koje su religioznog, moralnog, naunog, estetikog karaktera. Formiranje i preciziranje ovog termina datira od politike prakse kolonijalizma. Narodi se dele na divlje" i civilizovane".

Kultura i drutvo Vedina autora smatra da kultura i drutvo nisu dve nezavisne realnosti, ved dva aspekta jedne ljudske realnosti. nijednu drutvenu pojavu nije mogude objasniti bez relacije prema kulturi. Mogude je razgraniiti kulturne procese i elemente kulture, sjedne strane, od drutvenih procesa i elemenata drutvene strukture, s druge strane, ali bez razdvajanja drutva i kulture. Kulturu tretiraju kao komponentu celokupnog drutvenog ivota, koja prodire u sve njegove pore.

Kulturni oblici Elitna kultura - je sinonim takozvane visoke, rafiniranekulture. Ona podrazumeva i specifian kulturni proizvod ali i specifine konzumente.

Masovna kultura - odlika modernog drutva. Ona seprenosi velikim masama ljudi iz malobrojnih sredita putem masovnih sredstava komunikacije.

Politika kultura - onaj deo opte kulture jednog drutvakoji obuhvata sistem vrednosti, stavova, uverenja, stilova, sklonosti i obrasce ponaanja u odnosu na politiku i politika pitanja.

Razlike unutar kulture: potkultura i kontrakultura Potkulturom nazivamo skup normi, vrednosti i obrazaca koja razlikuje neku skupinu ljudi u drutvu od ostalih lanova drutva. Odnosno, grupa koja je izgradila sopstvena kulturna obeleja,mimo kulturnih univerzalija koje ima svaka kultura (Amii). Magija - oblik uticanja na prirodu, nerealnim sredstvima koja ne poznaju realne, uzrone veze u procesu na koji se eli uticati. Deli se na belu" i crnu" magiju. Religija - obuhvata verovanje da postoje natprirodna i sveta bida koja su stvorila svet i koja njime upravljaju. Faze u razvoju: animizam (verovanje u duhove i njihovo upravljanje stvarima i dogaajima). totemizam (totem je simbol u vidu predmeta koji titi celi rod). politeizam i monoteizam (verovanje u jednog i vie bogova).

vrste religija: Jevrejstvo - prva faza nastanka je Biblijsko jevrejstvo sadrano u Starom zavetu koje sadri istoriju jevrejske zajednice kroz vie milenijuma. Jehova, Tora i Talmud. Budizam - osniva je Sidarta Gotama ili Buda, on nalae da je sve prolazno i nepostojano, postoje dve grane budizma hinajana i mahajana, sredita budistikog ivota su pagode i manastiri. Hridanstvo - osniva je Isus Hristos, Sin Boji, i hridani veruju samo u njega, jednoga, svoju veru izraavaju kroz molitve u svetim hramovima - crkvama. Islam - najmlaa svetska religija, osniva je Muhamed, sveta knjiga Kuran, a stvoritelj i gospodar svijeta je Alah.

Mit - slikovita, zanimljiva pria o stvaranju sveta koja senalazi u svim kulturama u prvim fazama njihovog razvoja. Od legendi, bajki i basni razlikuje se po tome to govori o najvioj nadljudskoj stvarnosti.

Obiaji - normativni obrazac koji obavezuje pojedinca naobavezno ustaljeno ponaanje u odreenim situacijama. Za nepridravanje obiaja snose se odreene sankcije. Obiaj je tradicija u uem smislu. Zajedno sa verovanjima omogudava odravanje drutvenog i duhovnog kontinuiteta. Obiaji se dele (prema sadraju) na: medicinske (ouvanje zdravlja), verske (obradanje ljudi svetim bidima), drutvene (regulisanje odnosa drutvenih grupa i pojedinaca), pravne (uvanje tradicionalnog poretka, kanjavanje krivaca)...

Kontrakultura.Pojam prvi uvodi ameriki sociolog Milton Yinger Kontrakultura podrazumeva da su norme i vrednosti, dakle obeleja kulture neke ue drutvene grupe, u nesaglasnosti, raskoraku ili sukobu sa vladajudim. hipi pokret iz 60-ih ili pankeri iz 80-ih.

Poslovna kultura: Kultura - . Poslovna kultura - , . Poslovna kultura je unutranja radna sredina organizacije - okvir koji usmerava svakodnevno ponaanje i odluivanje zaposlenih i koji vodi njihove aktivnosti ka ostvarivanju organizacionih ciljeva.

Poslovna kultura obuhvata: Poslovni moral, Poslovno ponaanje i izgled, Poslovno komuniciranje i Odnose s javnou.

Ciljevi poslovne kulture:Obezbeuju:

Radnu efikasnost i ostvarenje profita; Uspostavljanje i odravanje uspenih i dugoronih poslovnih veza; Povedali sopstvene mogudnosti razvoja i ekspanzije.

Uloge kulture u organizaciji: Prua osedaj identiteta zajednike percepcije i vrednosti organizacije temeljnije definisane, to su ljudima blie i lake se vezuju za misiju organizacije i postaju njen vitalan deo. Za ljude je ponekad teko da prevaziu okvire svojih sopstvenih interesa.

Izgrauje osedaj predanosti misiji organizacije -

Razvijanje svesti da su deo vede, dobro definisane celine - i da su ukljueni u celokupnu aktivnost organizacije. Povrednostima i obimu veda od bilo kakvog linog interesa. PK podseda zaposlene ta je njihova organizacija i ta je ini onim to ona jeste.

Precizira i ojaava standarde ponaanja - Kultura kanaliekomunikaciju i postupke zaposlenih i upuduje ih ta u odreenoj situaciji treba da preduzmu ili kau. Uvrduje i definie poeljne norme ponaanja pojedinaca u razliitim poslovnim situacijama.

Uticaj spoljnih faktora na PK: Pogrean zakljuak da kultura funkcionie sama za sebe. PK vri uticaj na preduzede iznutra, spoljni uticaj okruenja u kome kultura egzistira takoe deluje na njen uticaj. Spoljni uticaji na kulturu javnog preduzeda su: iz ekonomskog, pravnog, komunikacijsko-informativnog, ideolokog i drugih elemenata okruenja, Posebno je znaajan uticaj primjene tehnologije - metode koju organizacije koriste u svom radu.

Karakteristike poslovnih kultura Organizacije su, svaka za sebe, jedinstvene (istom delatnosti). Sutinu svake PK ini vie karakteristika koje postaju kolektivna vrednost uvaena od svih lanova organizacije. Firme se mogu razlikovati po osnovnim vrednostima kojima se daje prednost, a one su sledede: Jasno definisanje ciljeva i zadataka u PK spremnost da se odgovori na potrebe kupca i radnika, podrka data radnicima u plasiranju sopstvene ideje, spremnost za preuzimanje rizika, otvoren pristup postojedim modusima komunikacija, Jezik kao osnov poslovne kulture, Graenje i irenje poslovne kulture

Vrednosne orjentacije: holizamDimenzije vrednosne orjentacije

Vrednosni obrasci (opti stavovi)

Empirijski stavoviU samoupravljanju su prava zaposlenih ipak bila zatiena.

Socijalni Identitet

Kolektivna prava

Moralizam, Prevelike razlike u bogatstvu nisu egalitarizam i moralne. Bez materijalnih jednakosti Obrazac socijalne (distributivna pravda) svakako ne moe biti ni pravde. integracije Privatizacija vlasnitva nije nita drugo nego pljaka onoga to su stvorili svi.Osnova socijalne integracije

Red i poredak" Antipluralizam,

Borba za line interese nas je dovela do sadanjeg haosa.

Tip politike Kulture

Borba stranaka za vlast je jedan od antiparlamentarizam glavnih uzroka sadanje krize.

Vrednosne orjentacije-tradicionalizamDimenzije vrednosne orjentacije

Vrednosni obrasci (opti stavovi)

Empirijski stavoviProlost naeg naroda za sve nas mora biti svetinja. Narod koji ne njeguje tradiciju zasluuje da propadne. Dobro je da u braku postoji ravnopravnost, ali je po pravilu bolje da mu ima poslednju rije. Seljak je uvijek bio i ostade oslonac naeg naroda. U tekim vremenima ovjek jedino moe da se osloni na porodicu. U strance ovjek ne smije ima previe povjerenja.

Socijalni Identitet

Organicizam

Obrazac socijalne integracije

Patrijarhalizam

Osnova socijalne integracije Tip politike Kulture

Solidarizam

Izolacionizam Ksenofobija

Vrednosne orjentacije- LiberalizamDimenzije vrednosne orjentacije Socijalni Identitet

Vrednosni obrasci (opti stavovi)Individualizam i autonomija

Empirijski stavoviAko je pojedinac slobodan, slobodno je i drutvo

Obrazac socijalne integracije

Individualistiki utilitarizam

Samo imudan ovjek moe biti potpuno slobodan. Bolje da je drava siromana, a njeni graani bogati, nego obrnuto.Drutveni napredak uvijek de poivati na privatnom vlasnitvu. to se drava manje mea u privredu, privreda de biti uspenija. Ono to je korisno za pojedinca, korisno je i za dravu

Osnova socijalne integracije

Svojina, konkurencija i liberalna drava

Tip politike Kulture

Pozitivna sloboda"