skripta medjunarodno krivicno pravo,delimicna

8/11/2019 SKRIPTA Medjunarodno krivicno pravo,delimicna

1/175

SKRIPTA:Meunarodno krivino pravo

Meunarodno krivino pravo

P r v i d e oOPTA PITANJA MEUNARODNOG MATERIJALNOG KRII!NOG PRAA

I " POJAM MEUNARODNOG MATERIJALNOG KRII!NOG PRAA

Pravo kao drutvena pojava moe se posmatrati i doivljavati na vie naina: Samo jedna u nizu mnoo!rojni" drutveni" pojava koje u tom sluaju pokuavamo

razlikovati od drui" pojava te vrste# $romna masa pravni" pravila kojima se ureuju raznovrsni drutveni odnosi# Sistem prava% koje tre!a razlikovati od pojma pravno poretka# Pravni poredak se

sastoji iznormativno elementa & iz pravni" normi 'opti" i pojedinani"(%)aktiko elementa & stvarno ljudsko ponaanja

Pravni sistem je tvorevina koju ine

pravne ustanove 'institu*ije(% kao nii% ipravne rane kao vii element to sistema#

+ pravnoj teoriji postoje razne podele pravni" sistema% od koji" je za nas najvanija ona koja pravnesisteme deli na

unutranji pravni sistem 'sistem odreene drave( i na meunarodni pravni sistem 'sistem meunarodno prava(#

+ okviru ovi" sistema sva nji"ova pravna pravila sistematizuju se u odreene pravne rane% pa se takomeunarodna krivinopravna pravila sistematizuju u ranu meunarodno prava koja se nazivameunarodnim krivinim pravom.

Medunarodno krivino pravo se odreuje kao skup propisa medunarodne zajedni*e drava iliuovora izmeu pojedini" drava kojima se radi zatite meunarodni" odnosa 'meunarodnomira i !ez!ednosti oveanstva( odreuju meunarodna krivina dela i sank*ije prema nji"ovimuinio*ima#

Meunarodno krivino pravo predstavlja skup pravila i propisa sadrani" u aktima meunarodnezajedni*e i uovorima zakljuenim izmeu pojedini" zemalja kojima se odreuju meunarodnakrivina dela i sank*ije u *ilju ouvanja meunarodno mira i !ez!ednosti oveanstva% kao iskup propisa kojima se predviaju uslovi o pruanju meunarodne pravne pomo,i u poleduprimene krivini" sank*ija prema uinio*ima krivini" dela#

Meunarodno krivino pravo se odreuje kao ukupnost krivinopravni" normi vezani" zameunarodne odnose#

-naajna je i de.ni*ija prema kojoj meunarodno krivino pravo o!u"vata /kakomeunarodnopravne aspekte krivino prava% tako i krivinopravne aspekte meunarodnojavno prava# $sim toa% ono o!u"vata i suprana*ionalno krivino pravo koje je tek u

nastajanju/# Meunarodno krivino pravo se pravno upotpunjuje kroz unutranje pravne sistemena koji nain se uspostavlja jedna nova veza izmeu drava#Pose!an znaaj ima odnos meunarodno krivino prava prema meunarodnom javnom pravu% kao i odnos meunarodno krivino prava i meunarodno privatno prava#

Kada ovorimo o odnosu meunarodnog javnog i meunarodnog krivinog prava, onda se%prvenstveno% misli na nji"ove dodirne take% iako se ove dve rane prava ponede i sutinski razlikuju#0a primer% dok je u meunarodnom javnom pravu dovoljno postojanje naela nullum crimen sine iure%za meunarodno krivino pravo nuno je naelo nullum crimen sine lege# +z to% direktna primenameunarodno prava moe se samo izuzetno dozvoliti% i to samo ukoliko unutranje pravo nekodrutveno neativno ponaanje ne predvia kao krivinodelo% a postoji opta salasnost da se radi otakvom delu# To je jedan od naina stvaranja suprana*ionalno krivino prava# 0o% ne !i se smelodozvoliti da naelo zakonitosti po svom kvalitetu !ude loije od ono to vai u na*ionalnom'unutranjem( krivinom pravu# Meunarodno javno pravo proima meunarodno krivino pravo du"ominterna*ionalizma ime se u!laava eoistika kon*ep*ija apsolutno suvereniteta drava% a kon*ep*ijameunarodno povezivanja dolazi do izraaja# -a odnos meunarodno krivino prava i

1


2/175

meunarodno javno prava moemo re,i da je to odnos proimanja i dopunjavanja & meunarodnokrivino pravo nita ne oduzima od meunarodno javno prava% neo samo detaljnije razraujepojedine njeove norme% i to u domenu krivino prava i njeovi" institu*ija#

-ajednika karakteristika meunarodnog krivinog prava i meunarodnog privatnog pravaje elemenatinostranosti% kao i pitanja koja se odnose na dravljanstvo% dravnuteritoriju% lexfori i sl#Pri tome% tre!aimati u vidu i uti*aj meunarodno javno prava na meunarodno privatno pravo i meunarodnokrivino pravo% pre svea putem odovaraju,i" konven*ija# S drue strane% ve,ina normimeunarodno privatno prava spada u privatno pravo% dok meunarodno krivino pravo u *elosti

spada u kateoriju javno prava#Pored toa% meunarodno krivino pravo je po svojoj prirodi o!aveznopravo (ius cogens), dok u meunarodnom privatnom pravu postoji autonomija volje#/+ meunarodnomkrivinom pravu doma,i sud primjenjuje lex fori% dok u meunarodnom privatnom pravu reavaju,isuko! zakona% doma,i sud moe do,i u situa*iju da naodreeni privatnopravni odnos primijeni stranizakon# + meunarodnom privatnom pravu primaran je iz!or zakona koji na jedinstven nain% a radipravne siurnosti% reulieodreeni privatnopravni odnos u iroj zajedni*i# + meunarodnom krivinompravu vano jeda neko krivino delo !ude inkriminisano u svim dravama ili !ar u ve,ini drava% kakoeventualni uinila* ne !i mira*ijom iz jedne u druu dravu izmakao onjenju/# + okvirumneunarodno krivino prava sva njeova pravile se mou podeliti na dve velike rupe# Prvu rupuine pravila materijalnog meunarodnog krivinog prava% dok u druu rupu spadaju pravilameunarodnog krivinoprocesnog prava# Skup ti" ustanova ini od nji" pose!ne pravne rane#$ve pravne rane su meuso!no zavisne% pri emu je ta zavisnost viestruka# Pravila meunarodnomaterijalno prava nuno pret"ode pro*esnim pravilima#

1lanom 234 5enevske konven*ije o postupanju sa ratnim zaro!ljeni*ima strane uovorni*e ovekonven*ije su se o!avezale da ,e preduzeti svaku zakonodavnu meru potre!nu radi utvrivanjaodovaraju,i" krivini" sank*ija protiv li*a koja su izvrila ili koja su izdala nareenje da se izvri !ilokoja od teki" povreda te konven*ije# 6akle% ova konven*ija ne propisuje ni jednu krivinu sank*iju zanjene prekrio*e% ve, to preputa zakonodavnim oranima zemalja koje su strane u toj konven*iji# Toznai da doma,i sud koji u krivinom postupku protiv neko li*a utvrdi teku povredu konven*ije% ne !imoao optueno olasiti krivim% niti kazniti neposredno primenjuju,i ovu konven*iju% ve, to moeuiniti samo ako je doma,im materijalnim krivinim zakonodavstvom radnja optueno li*a odreenakao krivino delo i za nju propisana krivina sank*ija#I unutranje materijalno krivino zakonodavstvo ima izvesne spe*i7nosti% z!o koji" nije samo se!idovoljno% ve, se u svojoj primjeni nuno mora naslanjati na meunarodno pravo# Tako% na primer%doma,i sud koji sudi za krivino delo ratno zloina protiv ratni" zaro!ljenika nuno se mora oslanjatina pravila meunarodno prava prilikom donoenja odluke u svakom konkretnom sluaju# $vo je z!otoa to dispozi*ija to krivino dela ima !lanketni karakter% s o!zirom na to da optueni moeodovarati za ovo krivino delo samo ako je% krei pravila meunarodnog prava% prema ratnimzaro!ljeni*ima naredio ili uinio neko od dela koje se nalaze u doma,em zakonu#Pojam meunarodno materijalno krivino prava & podrazumevaju se spe*i.ne odred!ematerijalnopravne prirode 'materijalnopravna pravila( sadrane u meunarodnim optim pravnimaktima% u na*ionalnim krivinim zakonodavstvima% kojima su ureeni osnovna naela i instituti optedela krivino prava na meunarodnom nivou% kao i o!eleja pojedini" meunarodni" krivini" dela uuem smislu# Pri odreivanju ovo pojma% polazi se od predmeta njeovo prouavanja# Prema jednomod ti" s"vatanja% pod tim pojmom se podrazumevalo reavanje pitanja prostorno vaenja na*ionalni"krivini" zakona# Prema druom s"vatanju% sadraj ovo pojma o!u"vata skup meunarodnopravni"akata iz koji"% za drave koje su i" pri"vatile% proizilaze o!aveze da u svom zakonodavstvu odreenaponaanja propiu kao krivina dela i predvide kazne za nji"# Postoje i s"vatanja koja ovaj pojam

proiruju na pitanja ekstradi*ije% pruanja meunarodne krivinopravne pomo,i% te priznavanja odlukastrani" sudova doneti" u krivinim predmetima#Sadraj meunarodno krivino prava ine: odovaraju,e norme meunarodno javno prava'odreeni meunarodni zloini% prava i slo!ode oveka% imuniteti% meunarodna jurisdik*ija(% zatimodreene norme iz reionalno meunarodno javno prava 'pravo 8vropske unije% anlosaksonskopravo(% kompleks normi na*ionalno krivino prava postuliran meunarodnim konven*ijama% kao iodred!e na*ionalno krivino zakona o rani*ama represivne vlasti drave% te komplekspro*esnopravni" normi 'pruanje pravne pomo,i(% kao i pitanje dejstva strani" sudski" presuda i strani"pro*esni" radnji# injenica je da je meunarodno pravo u principu pravo koordinacije, aunutranje pravo - pravo subordinacije#Meunarodno materijalno krivino pravo ima za predmet naunu o!radu krivinopravni" pojmova iinstituta% nji"ovu sistematiza*iju% ali i izlaanje ne samo o tom pravu kakvo ono u datom trenutku jeste'izlaanje de lege lata) ve, i kakvo !i% u *ilju njeovo po!oljanja% tre!alo da !ude 'izlaanje de lege

ferenda) radi uspenije !or!e sa raznim o!li*ima kriminaliteta na meunarodnom planu#

Spe*i.nost meunarodno materijalno krivino prava oleda se u injeni*i da sve do nedavno ovapravila nisu mola !iti pronaena na jednom mestu% u nekom jedinstvenom pravnom aktu 'kao u

2


3/175

sluaju odovaraju,i" zakona u unutranjem pravu drava(% ve, su !ila sadrana u pravnim aktimapojedini" ad oc meunarodni" krivini" tri!unala#6onoenjem i usvajanjem Rimsko statuta I99 uinjen je veliki korak napred u tom poledu% jer tajstatut sadri odred!e o najvanijim institutima ove rane prava 'o osnovnim naelima% krivinom djelu%krivinoj odovornosti% vinosti% za!ludi% o nekim krivinim sank*ijama(# Istina% ne moe se re,i da su teodred!e do kraja razvijene% ali je verovatno upravo z!o toa zadatak nauke meunarodnomaterijalno krivino prava da ukae na te nedoreenosti i predloi reenja za nji"ovo po!oljanje u!udu,nosti#

II " PREPREKE U RA#OJU MEUNARODNOG MATERIJALNOG KRII!NOG PRAA

Meunarodno krivino pravo se sporo% ali sistemski o!likuje iz poetni" meudravni" odnosa povodomkrivini" dela s elementima inostranosti u samostalno pravo meunarodne zajedni*e koje ima sve vieuniverzalni" karakteristika#Postoje dva razloa koji su predstavljali svojevrsne prepreke u razvoju ovo prava# edan od ti" razloaje% u sutini% pravne prirode% jer mu u pozadini stoji odreeno pravno uenje% dok je drui razlopolitike prirode#Prvi razlo predstavlja uenje o suverenosti drava ije osnove su postavljene jo u ;lavna sadrina ovo pojma je nezavisnostu donoenju zakona# Suverena vlast je znaila iskljuivo pravo dravno suverena na odreivanje radnjikoje se mou smatrati krivinim delima% kao i koje sank*ije za ta dela mou !iti izreene#

Razvoj ideje o dravnoj suverenosti od tada se moe pratiti u tri )aze#! prvoj fa"injeno razvoja rimski papa i *ar Sveto rimsko *arstva predstavljali su apsolutnu vlast u8vropi pod tim *arstvom#Tridesetoodinji rat izmeu nekoliko evropski" sila '2?2@&2?@( zavren je


4/175

$%a%u%i &eunarodni' krivini' %ri(una)a od *naa+a *a ra*vo+ &eunarodno, &a%eri+a)no,krivino, prava

Statuti 0irn!erko tri!unala i Tri!unala u Tokiju$d pose!ne je vanosti lan ? Statuta% jer su njime !ile propisane tri kateorije krivini" dela:

'2(%loini protiv mira. $vi zloini su svojim o!elejem o!u"vatali radnje planiranja% pripremanja%zapoinjanja ili voenja aresivno rata kojima se kre meunarodni uovori% sporazumi ili jemstva%odnosno ue,e u zajednikom planu ili zaveri radi izvrenja neko od napred navedeni" dela#

'3( &atni "loini. $va kateorija krivini" dela o!u"vatala je krenja zakona i o!iaja ratovanja#

$vo krivino delo% izmeu ostalo% ukljuuje: u!istvo% zlostavljanje% deporta*iju *iviino stanovnitva saokupirane teritorije radi prinudno rada ili ostvarenja druo *ilja% u!istvo ili zlostavljanje ratni"zaro!ljenika ili li*a na moru% u!ijanje tala*a% pljakanje javne ili privatne imovine% stra"ovito razaranjeradova% varoi ili sela koje nije opravdano vojnim potre!ama#

'F(%loini protiv ovenosti. $vo krivino delo% za koje je odovornost mola postojati i ako jeuinjeno za vreme mira o!u"vata: u!istvo% istre!ljenje% poro!ljavanje% deporta*ija i drue radnje protiv*ivilno stanovnitva% pre ili u toku rata% odnosno proon na politikoj% rasnoj ili verskoj osnovi% ako supreduzeti prilikom izvrenja ili u vezi sa izvrenjem neko od krivini" dela iz nadlenosti 0irn!erkotri!unala# Statut 0irn!erko tri!unala je prvi meunarodni dokument koji je o!jedinio sve tada poznateo!like meunarodni" krivini" dela protiv "umanosti i meunarodno prava# Statut ne pominje izriitoeno*id% ali a deskriptivno postavlja unutar zloina protiv ovenosti# + tom smislu% zloin protivovenosti predstavlja idejni okvir eno*ida#6e.ni*ija zloina protiv ovenosti% onako kako je data u Statutu 0irn!erko tri!unala% sadri vane

elemente koji su vaniji od sami" opisa radnji imanentni" kasnijem krivinom pojmu eno*ida# Radnjeizvrenja zloina protiv ovenosti vezuju se za zloine protiv mira i ratne zloine# Ta dela su pravnosank*ionisana i zastupljena u "akim i enevskim konven*ijama i nisu uopte sporna# Meutim% ni ujednom meunarodnom dokumentu pre nirn!erko Statuta% ta nedela nisu okvali.kovana kaoprotivpravna z!o toa to su uinjena na /rasnoj% politikoj i verskoj osnovi# Slede,a vanakarakteristika de.ni*ije zloina protiv ovenosti odnosi se na njeovu vremensku dimenziju# Iako se utekstu de*idirano ne odreuje da se ovi zloini mou vriti u miru i u ratu% iz )ormula*ije /pre ili zavreme trajanja rata/ se moe izvesti takav zakljuak# Pose!no je znaajno i to to se kod odred!ezloina protiv ovenosti uspostavlja prin*ip suprema*ije meunarodno prava u odnosu na na*ionalnazakonodavstva#Statut 0im!erko tri!unala je od znaaja i po tome to je u lanu D propisano da slu!eni poloajoptueno li*a% !ez o!zira da li se radi o e)u drave ili vladinom slu!eniku% isto ne oslo!aa ododovornosti niti se moe uzeti kao olakavaju,a okolnost# 1injeni*a da je optueni% neko od krivini"dela iz nadlenosti Tri!unala uinio na osnovu nared!e svo nadreeno% optueno li*e ne oslo!aa ododovornosti% ali se moe uzeti kao olakavaju,a okolnost prilikom odmeravanja kazne ako Tri!unalutvrdi da interesi pravinosti to za"tevaju# + poledu krivini" sank*ija% Tri!unalu je dato ovla,enje daoptueno% koji je olaen krivim za neko od krivini" dela iz nadlenosti Tri!unala% moe osuditi nasmrtnu kaznu ili druu kaznu za koju smatra da je pravedna#

Po uledu na ovaj tri!unal !io je osnovan i Meunarodni vojni tri!unal za 6aleki istok% saseditem u Tokiju# Meutim% za razliku od 0irn!erko tri!unala koji je !io osnovan uovorom izmeuSavezniki" sila% Tri!unal u Tokiju osnovan je 24?# odine% proklama*ijom vr"ovno komandantasavezniki" snaa za 6aleki istok ameriko enerala 6alasa MekArtura% prema na*rtu koji je napravioameriki pravnik Kinan% a koji je potom postavljen za lavno tuio*a pred tim sudom# I ovaj tri!unal je!io nadlean da sudi za tri rupe krivini" dela% i to najviim japanskim o.*irima% politiarima idiplomatama# $n se najvie !avio ratnim zloinima koji su saveznike najvie poaali% a to su ratni

zloini protiv ratni" zaro!ljenika% koje su apan*i iroko praktikovali# >rupu A su predstavljala krivinadela protiv mira% rupu = su inili ratni zloini koji su o!u"vatali krenja zakona i o!iaja ratovanja% arupu 9 su inili zloini protiv ovenosti kod koji" nije !io predvien proon na verskoj osnovi#


5/175

uovori% sporazumi ili jemstva% kao i uestvovanje u zajednikom planu ili zaveri usmerenim na injenjeneko od navedeni" krivini" delaG !( ratni zloini & u nji" spadaju u!istvo% zlostavljanje% deporta*iju*iviino stanovnitva sa okupirane teritorije radi prinudno rada ili ostvarenja druo *ilja% u!istvo ilizlostavljanje ratni" zaro!ljenika ili li*a na moru% u!ijanje tala*a% pljakanje javne ili privatne imovine%stra"ovito razaranje radova% varoi ili sela koje nije opravdano vojnim potre!amaG *( zloini protivovjenosti & u nji" spadaju u!istvo% istre!ljenje% poro!ljavanje% deporta*ija i drue radnje protiv *ivilnostanovnitva% pre ili u toku rata% odnosno proon na politikoj% rasnoj ili verskoj osnovi% ako su preduzetiprilikom izvrenja ili u vezi sa izvrenjem neko od krivini" dela iz nadlenosti 0irn!erko tri!unalaG'D( sauesnitvo u izvrenju zloina protiv mira% ratni" zloina ili zloina protiv ovenosti takoe

predstavlja krivino delo po meunarodnom pravu#$va naela su naknadno !ila )ormulisana od strane Komisije +jedinjeni" na*ija za meunarodno pravo%a zatim pri"va,ena od >eneralne skuptine +jedinjeni" na*ija% 24BC# odine#

Statut Meunarodno krivino tri!unala za !ivu uoslavijuSavet !ez!ednosti +jedinjeni" na*ija% u vezi sa ratnim doaanjima na teritoriji !ive SHR% najpreosniva I9T# To je uinjeno Rezolu*ijom Saveta !ez!ednosti iz 244F# odine# 0akon toa% ovaj oran+jedinjeni" na*ija je% razmotrivi Izvetaj eneralno sekretara +jedinjeni" na*ija% doneo Rezolu*ijukojom je jednolasno usvojen Statut ovo meunarodno krivino tri!unala#

Statut Meunarodno krivino tri!unala za !ivu uoslaviju propisuje etiri vrste krivini" dela:& teka krenja 5enevski" konven*ija od 244# odineG

& krenje zakona i o!iaja rataG& eno*idG& zloini protiv ovenosti#

+ lanu ? Statuta sadrane su odred!e o linoj krivinoj odovornosti% prema kojima ovaj tri!unal imanadlenost nad .zikim li*ima 'pojedin*ima( kao uinio*ima napred navedeni" krivini" dela# To%druim reima% znai da pred I9T ne mou krivino odovarati pravna li*a 'drave i drueoraniza*ije(#1lan D Statuta sadri odred!e o individualnoj krivinoj odovornosti# S tim u vezi% ovaj lan na naelannain propisuje da: '2( li*e koje je planiralo% podsti*alo% naredilo% uinilo ili na drui nain pomolo ilipodstrekavalo na planiranje% pripremu ili izvrenje neko od navedeni" krivini" dela% lino jeodovomo za krivino deloG '3( slu!eni poloaj optueno li*a% !ilo da je e) drave ili vlade iliodovorno li*e u vladi% ne oslo!aa to li*e od krivine odovornosti niti se moe uzeti kao olakavaju,aokolnost kod odmeravanja kazneG 'F( injeni*a da je neko od navedeni" krivini" dela uinjeno odstrane potinjeno ne oslo!aa od odovornosti njeovo pretpostavljeno ako je on 'pretpostavljeni(znao ili imao razloa da zna da ,e potinjeni uiniti krivino delo ili da a je uinio% a pretpostavljeni jepropustio da preduzme neop"odne i razumne mere da sprei takvo delo ili da kazni njeovo uinio*a#$vo naelo je od pose!ne vanosti% jer se radi o tzv# komandnoj odgovornosti% pri emu je od vanosti ito to se uspostavlja mou,nost odovornosti i za ne"at pri izvrenju krivino dela pretpostavljeno#G'( injeni*a da je optueno li*e neko od navedeni" krivini" dela uinilo na osnovu nared!e vlade ilisvo pretpostavljeno% ne oslo!aa to li*e od krivine odovornosti% ali se ova injeni*a moe uzeti uo!zir kao olakavaju,a okolnost pri kanjavanju ako I9T utvrdi da to za"tevaju interesi pravinosti#

Statut Meunarodno krivino tri!unala za Ruandu$vaj tri!unal je osnovan 244# odine# $snivanju tri!unala pret"odio je izvetaj Komisije +jedinjeni"

na*ija za ljudska prava u kom je utvreno da je za tri mese*a tokom 244# u Ruandi izvren eno*id ukom je u!ijeno izmeu BCC#CCC i milion ljudi% ma"om *ivila iz plemena Tutsi# Tri!unal se nalazi u Arui iima nadlenost za slede,a krivina dela:& eno*idG& zloini protiv ovenosti i& krenja lana F o zatiti rtava rata% zajedniko za sve etiri 5enevske konven*ije iz 244% kao idodatno Protokola II iz 24DD# odine#$va nadlenost oraniena je teritorijalno (ratione loci) na teritoriju Ruande% kao i vremenski (rationetemporis) na sva navedena krivina dela uinjena u periodu od 2# januara do F2# de*em!ra 244#odine#Statut ovo tri!unala institut individualne krivine odovornosti ureuje na nain na koji je to uinjeno iu Statutu I9T% a kada je re o komandnoj odovornosti & moe se re,i da su njeove odred!e o tomeidentine onim sadranim u Statutu I9T#

Meutim% u teoriji se ukazuje i na razlike izmeu I9TR i I9T# Razlika se% najprije% oleda u injeni*i da jenadlenost I9TR ratione temporis oraniena pre*izno i odnosi se na navedena krivina dela% poduslovom da su uinjena na teritoriji Ruande u periodu izmeu 2# januara i F2# de*em!ra 244# odine%dok su ova pitanja u sluaju I9T ureena na druaiji nain# 0adlenost I9T vremenski se prostire na

5


6/175

period od 2# januara 2442# odine pa do dana koji utvrdi Savet !ez!ednosti po uspostavljanju mira#Slede,a razlika je u tome to I9T ima nadlenost za krivina dela uinjena u meunarodnom iliunutranjem oruanom suko!u% dok je nadlenost I9TR oraniena samo na unutranji oruani suko!#0ajzad% !itna razlika izmeu ova dva tri!unala vezana je za krivino delo zloina protiv ovenosti#0aime% I9T% u vezi sa ovim zloinima% ima nadlenost samo ako su uinjeni u toku oruano suko!a%dok I9TR ima nadlenost za zloine protiv ovjenosti samo ako su uinjeni na na*ionalnoj% politikoj%etnikoj% rasnoj ili verskoj osnovi% tj# kada su uinjena sa diskriminiu,om namerom#

Statut Spe*ijalno suda za Sijera Jeon

$d marta 2442# odine Sijera Jeone je !io rtva raansko rata koa je karakterisalo masovno nasilje%a koji je okonan mirovnim sporazumom 2444#odine# Sporazum izmeu +jedinjeni" na*ija i vladeSijera Jeonea o osnivanju Spe*ijalno suda za Sijera Jeone potpisan je 3CC3# odine u Hritaunu#Spe*ijalni sud je tre,i ad ocmeunarodni krivini sud% posle I9T i I9TR% a prvi u kojem ,e zasedatimeunarodne '+0( i doma,e sudije# -a razliku od I9T% odnosno I9TR koji sude pojedin*ima samo zakrivina dela po meunarodnom pravu% Spe*ijalni sud za Sijera Jeone% prema pomenutom sporazumu%ima nadlenost da sudi pojedin*ima kako za krivina dela po meunarodnom pravu tako i za krivinadela iz doma,e prava# Spe*ijalni sud ima uporednu nadlenost sa doma,im sijeraleonskim sudovima%ali ,e mo,i u svako do!a da zvanino zatrai od doma,e suda da mu ustupi nadlenost% pa ,e takoimati prednost nad doma,im sudovima potuju,i naelo ne is in idem. Spe*ijalni sud je nadlean za/onjenje li*a koja snose najve,u odovornost za oz!iljne povrede meunarodno "umanitarno prava isijeraleonsko prava poinjene na teritoriji Sijera Jeonea od FC# novem!ra 244?# odine# $va injeni*apredstavlja razlo z!o koje se% prema Statutu ovo suda% sva krivina dela iz njeove nadlenosti

mou podeliti u dve rupe#

rvu grupuine krivina dela po meunarodnom pravu% u koju spadaju zloini protiv ovenosti 'ubistvo;istrebljenje; porobljavanje; deportacija; zatvor; muenje; silovanje, seksualno ropstvo, prisilna prostitucija, prisilnatrudnoa i svaki drugi oblik seksualnog nasilja; progon na politikoj, rasnoj, etnikoj ili verskoj osnov)% povredezajedniko lana F 5enevski" konven*ija 'sve vrste u!istva% saka,enja% svireposti i muenjaG uzimanjetala*aG povrede lino dostojanstva% naroito uvredljivi i poniavaju,i postup*iG izri*anje i izvravanjekazni !ez pret"odno suenja od strane redovno ustanovljeno suda i propra,eno svim sudskimaran*ijama koje *ivilizovani narodi priznaju za neop"odne( i 6opunsko protokola II 'lan F Statuta &/Spe*ijalni sud je ovla,en da oni li*a koja su uinila teke povrede meunarodno "umanitamoprava: 'a( namerno usmeravanje napada na *ivilno stanovnitvo kao takvo ili na pojedinane *ivile kojine uestvuju neposredno u neprijateljstvimaG '!( namerno usmeravanje napada na oso!lje% postrojenja%materijal% jedini*e ili vozila ukljuene u "umanitarnu pomo, ili misiju odravanja mira u skladu saPoveljom +jedinjeni" na*ija sve dok imaju pravo na zatitu koja se prua *ivilima ili *ivilnim o!jektimaprema meunarodnom pravu oruano suko!aG '*( rerutovanje ili ukljuivanje de*e mlae od 2Bodina u oruane snae ili rupe i nji"ovu aktivnu upotre!u u neprijateljstvima/(% te drue tekepovrede meunarodno "umanitarno prava 'lan Statuta & iidem(#

#rugu grupukrivini" dela iz nadlenosti ovo tri!unala ine krivina dela prema pravu Sijera Jeonea%To su: 'a( krivina dela koja se odnose na zloupotre!u devoji*a% u skladu sa doma,im -akonom ospreavanju okrutnosti prema de*i# $vo krivino delo o!u"vata slede,e o!like izvrenja: zloupotre!udevoji*e mlae od 2F odinaG zloupotre!u devoji*e izmedu 2F i 2 odinaG otmi*u devoji*e iznemoralni" po!udaG '!( krivina dela koja se odnose na unitavanje imovine% u skladu sa doma,im-akonom o zlonamernoj teti# + ovu rupu spadaju: paljenje stam!eni" zrada & ku,a u kojima imaljudiG paljenje javni" zrada% paljenje drui" zrada# Statut Spe*ijalno suda za Sijera Jeone je od

vanosti i za meunarodno materijalno krivino pravo i z!o odred!i o njeovoj nadlenosti nadmaloletni*ima#


7/175

+jedinjeni" na*ija za meunarodno pravo izradila je na*rt Statuta ovo suda koji ,e% nakon nekolikorazmatranja i izmena% !iti usvojen 244@# odine# 6o 3CC3# odine Statut je rati.kovalo ?C drava i isteodine je stupio na snau# Po prvi put na jednom mestu u meunarodnopravnom dokumentu mou na,iodred!e opte i pose!no dela materijalno krivino prava# $dred!e Statuta% koje se odnose naopte institute materijalno krivino prava% odnose se samo na ona krivina dela koja su u nadlenostiovo suda# To su: zloini eno*idaG zloini protiv ovenostiG ratni zloini izloini aresije#$vi zloini ne podleu zastarevanju% ali se nezastarivost krivino onjenja odnosi samo na navedenezloine koji su uinjeni nakon to je Statut stupio na snau#

%loin genocida& pod njim se podrazumijeva svako od navedeni" dela% ako je uinjeno u namjeripotpuno ili delimino unitenja na*ionalne% etnike% rasne ili verske rupe kao takve# Ta dela su:& u!istvo lanova rupeG& teka povreda telesne ili duevne *elovitosti pripadnika rupeG& namerno podvravanje rupe ivotnim uslovima koji tre!a da dovedu do njeno

potpuno ili delimino unitenjaG& mere usmerene na spreavanje raanja u okviru rupeG& prinudno premetanje de*e iz jedne rupe u druu#

%loini protiv ovenosti & za njeovo postojanje za"teva se da je neko od dela iz ove rupe uinjenokao deo rasprostranjeno ili sistematsko napada usmereno protiv !ilo ko *ivilno stanovnitva#

&atni "loini & radnje izvrenja ovo krivino dela mou !iti preduzete u meunarodnom ili

unutranjem oruanom suko!u% pri emu Sud pose!no ima nadlenost /pose!no kada su uinjeni kaodeo plana ili politike ili kao deo masovno izvrenja ti" zloina/# 6akle% postojanje odreeno plana ilipolitike% kao ni masovno izvrenje% nisu uslov za postojanje ovo krivino dela ve, se samo nalaavada Sudposeno ima nadlenost za ove zloine ako su uinjeni na taj nain#

-!o nedovoljne pre*iznosti prilikom )ormulisanja radnji izvrenja u ovim krivinim delima% u Statut jeuraena odred!a o elementima krivini" djela# Ti elementi se usvajaju dvotre,inskom ve,inomlanova Skuptine drava lani*a ovo statuta% a ne od strane sudija Suda# Sudije I99% tuio*i% kao idrave lani*e mou predlaati izmene i dopune ti" elemenata% ali se i izmene i dopune usvajajudvotre,inskom ve,inom lanova Skuptine drava lani*a# Konaan na*rt teksta elemenata krivini"dela usvojila je Pripremna komisija za Meunarodni krivini sud FC# juna 3CCC# odine#Statut sadri dva osnovna naela materijalno krivino prava (*. nullum crimen i +. nulla poena sinelege(# Prvim naelom propisano je da li*e nije krivinoodovorno% osim ako je njeovo ponaanje% uvrijeme kada je delo uinjeno% predstavljalo krivino delo iz nadlenosti Suda# Statut% s tim u vezi%izriitoza!ranjuje iroko tumaenje o!eleja krivino dela% ali i propisujeprimenu naela in duio proreo 'presuda u korist okrivljeno( u sluaju nejasno,a pri tumaenju nejasni" odred!i u konkretnomsluaju# 6akle% optueno li*e moe !iti kanjeno samo u skladu sa tim statutom% tj# samo kaznama kojesu u skladu sa Statutom#0adlenost suda ratione personae odnosi se samo na .zika li*a koja su u vreme izvrenja krivinodela koje im se stavlja na teret imala 2@ i vie odina# 6akle% Statut ne predvia mou,nost suenjamaloletnim uinio*ima krivini" dela iz nadlenosti Suda# Krivina odovornost .ziko li*a% premaStatutu% postoji ako uini krivino delo iz nadlenosti Suda na jedan od slede,i" naina:

& kao pojedina*% zajedno sa druim ili preko druo li*a 'posredno izvriiatvo(% !ezo!zira da li to druo li*e snosi krivinu odovornost#

& ako naredi% vr!uje ili navodi na izvrenje krivino dela 'delo mora !iti uinjeno ili !arem

pokuano(G& ako pomae% podrava ili na drui nain doprinosi izvrenju krivino dela ilipokuaju njeovo izvrenja kako !i olakao njeovo izvrenje% ukljuuju,i o!ez!eenjesredstava za njeovo izvrenjeG

& ako doprinosi na !ilo koji drui nain da rupa li*a koja deluje sa zajednikim*iljem% izvri ili pokua da izvri krivino 'doprinos mora !iti nameran& iskljuujese ne"at(G

& ako u sluaju zloina eno*ida neposredno i javno podstie drue da izvre taj zloinG& ako pokua da izvri neko od krivini" dela iz nadlenosti Suda preduzimanjem radnje koja

predstavlja znatan korak ka izvrenju zloina% ali ne doe do izvrenja krivino dela z!o okolnostinezavisni" od namera to li*a# Statut% s tim u vezi% propisuje oslo!oenje od kazne za li*e koje% nakonto ju je zapoelo% prekine radnju izvrenja krivino djela ili ako na drui nain sprei dovrenje todela% pod uslovom da se do!rovoljno i potpuno odreklo krivine svr"e#

I ovaj statut propisuje kanjivost .ziki" li*a !ez o!zira na svojstvo koje su imali pri izvrenju krivinodela iz nadlenosti Suda & /slu!eno svojstvo e)a drave ili vlade% lana vlade ili skuptine% iza!rano

7


8/175

predstavnika ili vladino slu!enika nipoto ne izuzima li*e iz krivine odovornosti/ niti% samo po se!i%moe !iti osnov za u!laavanje kazne#/Imunitet ili pose!na pro*esna pravila koja mou sledovati uz slu!eno svojstvo li*a ne predstavljajuprepreku za I99 da vri svoju nadlenost prema optuenom li*u% !ez o!zira na to to ima% ili je u vremeuinjeno krivino dela imao svojstvo e)a drave% lana vlade i sl#+ vezi sa vino,uStatut naelno propisuje da je za krivinu odovornost optueno li*a potre!no da suelementi !i,a svako od krivini" dela iz nadlenosti I99 ostvareni sa namerom i znanjem# 6akle%neop"odan je ne samo umiljaj ve, i namera% pod kojom se podrazumeva predstava uinio*a oodreenom *ilju koji moe posti,i izvrenjem krivino dela i koji na njea deluje kao motiv za izvrenje

dela# 0amera postoji:& u odnosu na delo% kada li*e ima nameru da izvri deloG& u odnosu na posljedi*u% kada li*e ima nameru da prouzrokuje tu posledi*u ili je svesno da

,e do nje do,i pri uo!iajenom toku stvari

-nanje podrazumeva svest uinio*a da postoje okolnosti ili da ,e pri uo!iajenom toku stvari do,i doposledi*e#Statut odreuje uraunljivost na neativan nain% propisuju,i kada ,e se smatrati da uinila* nekokrivino dela nije uraunljiv# + ovom sluaju to predstavlja osnov za iskljuenje krivine odovornosti#Re je o dva takva osnova% koji moraju postojati u vreme izvrenja krivino dela:

& ako optueno li*e pati od duevne !olesti ili nedostatka koji razara njeovu sposo!nost dapro*jenjuje nezakonitost ili prirodu svo dela ili sposo!nost da kontrolie svoje ponaanje & ako stanjeopijenosti to li*a razara njeovu sposo!nost da pro*ijeni nezakonitost ili prirodu svo dela ili

sposo!nost da kontrolie svoje ponaanje da !i udovoljio zakonskim uslovima#Medutim% u ovom sluaju% kao i u doma,em zakonodavstvu% ovo stanje se ne moe uzeti u o!zir kaoosnov za iskljuenje krivine odovornosti ako je opijenost !ila do!rovoljna pod okolnostima pod kojimaje to li*e znalo da ,e usled opijenosti verovatno uiniti krivino delo (actiones lierae in causa).

-a iskljuenje krivine odovornosti% Statut predvia jo nunu od!ranu% krajnju nudu i prinudu#'una odrana& situa*ija u kojoj uinila* /postupa razumno da !i od!ranio se!e ili druo li*e ili% usluaju ratni" zloina% da !i od!ranio imovinu koja je !itna za opstanak to ili druo li*a ili imovinu!itnu za ostvarenje vojno zadatka% od neposredne i nezakonite upotre!e sile na nain srazmeranstepenu opasnosti koja prijeti tom ili druom li*u ili zati,enoj imovini/#rajnja nuda i prinuda& ako su nastale kao posledi*a /pretnje neposredno predstoje,om smr,u ilitrajnom ili neposrednom oz!iljnom telesnom povredom to ili druo li*a/% zatim ako to li*e /postupana neop"odan i razuman nain da !i iz!elo tu pretnju ukoliko ne namerava da uzrokuje ve,u tetu odone koju eli da iz!ene/#-injenina grekaje takoe osnov iskljuenja krivine odovornosti% pod uslovom da porie duevnielemenat kod uinio*a# To su one situa*ije u kojima uinila* u vreme izvrenja krivino dela nijesvestan neko njeovo o!eleja 'stvarna za!luda o !i,u dela(% odnosno ako poreno smatra dapostoje okolnosti prema kojima !i% da su one stvarno postojale% to delo !ilo doputeno 'stvarna za!ludao okolnostima koje iskljuuju protivpravnost(#ravna grekau naelu nije osnov za iskljuenje krivine odovornosti# $vaj institut se svodi nauinioevu reku o tome da li je njeovo ponaanje u konkretnom sluaju krivino delo iz nadlenostiI99# Meutim% pravna reka moe predstavljati osnov iskljuenja krivine odovornosti ako porieduevni elemenat kod uinio*a% kao uslov za postojanje krivino dela#

-a krivina dela iz svoje nadlenosti I99 moe izre,i slede,e krivine sank*ije:

& zatvor u odreenom trajanju koje ne moe !iti due od FC odinaG& doivotni zatvor# $vu kaznu I99 moe izre,i kada to opravdavaju izuzetna teina krivino dela i lineokolnosti optuenoG& novanu kaznuG& trajno oduzimanje pri"oda% imovine i do!ara koji su neposredno ili posredno nastali izvrenjemkrivino dela# Izri*anjem ove krivine sank*ije ne dira se u prava tre,i" li*a% pod uslovom da su ta li*au odnosu na oduzete stvari postupala ona de. 'u do!roj veri & ispravno(

I " I#ORI MEUNARODNOG MATERIJALNOG KRII!NOG PRAA

Pojam izvora prava se koristi u materijalnopravnom i )ormalnopravnom znaenju# Hormalni izvori

meunarodno krivino prava se delom nalaze u meunarodnom javnom pravu 'o!iajnom ikonven*ionalnom(% a delom u unutranjem 'na*ionalnom( pravu#

Meunarodni i*vori

8


9/175

Polazi se od Statuta Meunarodno suda pravde# Prema tom statutu% ovaj sud primjenjuje:'a( meunarodne konven*ije% opte ili pose!ne% koje predstavljaju pravila izriito priznata

od strane drava u sporuG'!( meunarodni o!iaj% kao dokaz opte prakse koja je pri"va,ena kao pravoG'*( opta pravna naela koja priznaju prosve,eni narodiG'd( sudske odluke i uenja najpozvaniji" strunjaka meunarodno javno prava razliiti"

naroda% kao pomo,no sredstvo za utvrivanje pravni" pravila#

+ovori% o!iaji i opta pravna naela predstavljaju lavne izvore% a sudska praksa i doktrina & dopunske

izvore meunarodno javno prava# edan od lavni" izvora meunarodno krivino prava svakako jeRimski statut I99#/eunarodni ugovoripredstavljaju najvaniji izvor meunarodno prava% a pose!no meunarodnomaterijalno krivino prava# Predstavljaju salasnost volja njeovi" potpisnika s *iljem proizvoenjaodreeni" pravni" e)ekata koji se oledaju u nastajanju odreeni" prava i o!aveza% ijom realiza*ijomse ele posti,i odreeni *iljevi# Spe*i.nost ovi" uovora oleda se u injeni*i da su im potpisni*imeunarodnopravni su!jekti 'drave i meunarodne oraniza*ije(% a zavisno od toa ko je uestvovao unji"ovom zakljuivanju mou se razlikovati:

'2( univerzalni meunarodni uovori 0 kada su donijeti u okviru i pod okriljem $raniza*ije+jedinjeni" na*ija i

'3( reionalni meunarodni uovori 0 kada su doneti od strane reionalni" oraniza*ija 'npr#Saveta 8vrope% kakva je 8KJP iz 24BC#odine#$no to je !itno kod ovi" uovora je to to /u naelu jednako o!avezuju sve nji"ove stranke# To vai !ez

o!zira na oran neke drave koji i" je sklopio ili na akt kojim su rati.kovani 'potvreni(G zatim /izmeuuovora ne postoji "ijerar"ija slina "ijerar"iji pravni" normi i pravni" akata u unutranjem pravu/ &izuzetak je Povelja +jedinjeni" na*ija kojom je propisan primat te povelje nad druim meunarodnimuovorima u sluaju suko!a izmeu o!aveza koje proizilaze iz te povelje za drave lani*e i o!avezakoje za nji" proizilaze iz drui" meunarodni" uovora#

/eunarodni oiajje najzamreniji izvor meunarodno prava# -a postojanje meunarodno o!iajase za"teva da je re o optoj praksi i da je ona pri"va,ena kao pravo# $vo su dva elementa kojazajedno rade pojam meunarodno o!iaja kao izvora meunarodno prava# Ta dva elementa sunerazdvojna% jer sama praksa nije dovoljna za stvaranje o!iajno prava# Prvi od ti"elemenata nazivase materijalnim ili o!jektivnim% a drui psi"ikim ili su!jektivnim elementom iulavnom su vezani zadrave kao su!jekte meunarodno prava# + vezi sa prvimistie se da se taj elemenat mora/izraavatikroz suk*esivno ponavljanje isto spoljnje akta% od stranelanova meunarodne zajedni*e/% kao i dajednostrano ponavljanje /od strane samo jedno ili manje !roja drava ne moe stvoriti opte iliuniverzalno o!iajno pravilo/# Meutim% sama viekratno ponavljana praksa nije dovoljna da !i seuspostavio ovaj izvor meunarodno prava% ve, se trai postojanje i pravne svesti kod su!jekatameunarodno prava o o!aveznosti takvo nji"ovo ponaanja# $vo ponaanje moe se oledati uo!avezi injenja% ali i proputanja injenja#Procesno meunarodno krivino pravo zasnovano je na vrstim garancijama sloboda i prava oveka u krivinompostupku. Zbog toga je u njemu teko obezbediti primenu obiajnog prava, ali oni se kao izvor prava ne moguzanemariti.

Slede,i izvor prava su opta pravna naela koja priznaju prosve,eni narodi# $va naela ne ureuju nekekonkretne pravne odnose% a jo manje se putem nji" moe inkriminisatiodreeno ponaanje kao krivino delo i propisati kazna# Re je o optim naelima koja imaju znaenje

osnovni" vrednosti na kojima poiva savremeno krivino materijalno pravo# To su:& naelo prema kojem se ljudska i raanska prava i slo!ode mou oraniavati samozakonom% a ne i podzakonskim aktom 'nullum crimen sine lege scripta(G

& svako li*e moe se olasiti krivim i kazniti samo za svoje delo koje je% u vreme kada jeuinjeno% predstavljalo krivino delo prema doma,em ili meunarodnompravu 'nullum crimen sine lege praevia(1

& kada odreuje neko delo kao krivino delo% zakon mora !iti pre*izan% tj# elementi!i,a krivino dela moraju !iti odreeni na pre*izan nain (nullum crimen sine lege certa).0ejasne zakonske odred!e se tre!aju tumaiti u korist optueno (in duio pro reo)1

& ako je nakon uinjeno krivino dela zakon izmenjen jednom ili vie puta% primjenjujese zakon koji je naj!lai za optueno (lex mitius)1

& kazna za krivino delo tre!a !iti zakonom unapred propisana (nulla poena sine legepraevia)

0aela koja se izraavaju maksimama nullum crimen sine lege scripta, nullum crimen sine lege praevia,nullum crimen sine lege certa i nulla poena sine lege praevia mou sepodvesti pod jedno jedino naelo& naelo zakonitosti u krivinom materijalnom pravu#

9


10/175

Sudska praksa i doktrina su izvori koji se navode u Statutu Meunarodno suda pravde% koji nije imao%niti ima krivinopravnu nadlenost# Kada je re o sudskoj praksi dosadanji" meunarodni" ad octri!unala% tre!a re,i da ona moe i tre!a !iti izvor z!o snae arumenta*ije koja stoji iza odreenostava od znaaja za reavanje konkretno sluaja u !udu,nosti# Meunarodni sud pravde nemanadlenost za suenje pojedin*ima za uinjena meunarodna krivina dela# $va pravila o izvorimameunarodno prava su od vanosti jer i" sadri i Rimski statut I99#

To to je neka drava eventualno postala lani*a neke meunarodne konven*ije na osnovu koje je

preuzela o!avezu da odreeno ponaanje propie kao krivino delo% ne daje za pravo doma,em sudijida neposredno na osnovu te konven*ije presudi odreeni krivini sluaj# Iako se% dakle% radi o krivinomdelu po meunarodnom pravu ono ,e to postati i sa stanovita unutranje dravno prava tek kada seunese u doma,e krivino zakonodavstvo# Tek tada% i na osnovu doma,e krivino zakonodavstva%doma,i sud ,e% ako utvrdi postojanje krivino dela i krivinu odovornost odreeno li*a% mo,i to li*eolasiti krivim# Kada doma,i zakonodava* postupi na navedeni nain% time stvara mou,nost zadoma,e sudove da primjenjuju meunarodne konven*ije i u onom nji"ovom delu koji ima !lanketnikarakter#Stoa% izvori meunarodno materijalno krivino prava imaju dvostruki znaaj za unutranje krivinozakonodavstvo drava# $ni su% najpre% meunarodnopravni osnov za odovaraju,u inkrimina*iju u tomzakonodavstvu% a zatim i kao !lanketni propis kod pojedini" krivini" dela propisani" timzakonodavstvom# $vo su pravila o kojima doma,i sudovi% kada je re o izvorima meunarodnomaterijalno krivino prava% pret"odno moraju voditi rauna#

+ sluaju tumaenja statuta I9T i I9TR tre!aju primijeniti ista pravila koja vae i u meunarodnomo!iajnom pravu% a %o -u pravi)a kodi.kovana u )/ 01 i 02 3eke konven4i+e o &eunarodno&u,ovorno& pravu i* 1565/ ,odine# Od&a' %re(a i-%a7i kako %o ne *nai da -e krivina de)a&o,u -%vara%i pu%e& o(ia+a8 ve7 da -e pravi)a &eunarodno, o(ia+no, prava o %u&aen+uu,ovora8 ko+a -u kodi.kovana u po&enu%o+ konven4i+i8 %re(a+u pri&eni%i pri)iko& %u&aen+ane+a-ni' odred(i u -%a%u%i&a ova dva %ri(una)a 'pa i odred!i koje se tiu !i,a krivini" dela iznadlenosti ti" tri!unala(#

-a razliku od statuta ad oc tri!unala za !ivu uoslaviju% odnosno za Ruandu% Statut I99 ima dostapre*izne odred!e o pravu koje ovaj sud primenjuje# $ne su sadrane u lanu 32 Rimsko statuta kojilasi:/2# Sud primenjuje:

'a( prvo% Statut% 8lemente krivini" dela i svoj Pravilnik o postupku i dokazivanjuG'!( druo% kada je to primereno% odovaraju,e meunarodne uovore i naela i

pravila meunarodno prava% ukljuuju,i utvrena meunarodnopravna naelaoruano suko!aG

'*( ukoliko to nije u stanju% opta pravna naela koja Sud izvodi iz doma,i" pravni"sistema u svetu ukljuuju,i doma,e zakone drava koje !i u normalnim okolnostima!ile nadlene za to krivino delo pod uslovom da ta naela nisu nesalasna sa ovimstatutom i meunarodnim pravom i meunarodno priznatim normama istandardima#3# Sud moe da primenjuje naela i pravna pravila onako kako su protumaena u njeovim ranijimodlukama#F# Primena i tumaenje prava salasno ovom lanu moraju !iti u skladu sa meunarodno priznatim

Ijudskim pravima i ne smeju praviti neativne razlike po osnovima kao to su rod% uzrast% rasa% !oja%jezik% vera ili uverenje% politiko ili druo miljenje% na*ionalno% etniko ili drutveno poreklo% !oatstvo%roenje ili drui status#/

6akle% Statut uspostavlja svojevrsnu "ijerar"iju izvora prava koje moe primjenjivati I99 u krivinompostupku protiv optueno li*a# I99 je duan da primjenjuje odred!e Statuta# Statut upu,uje naprimenu 8lemenata krivini" dela koje usvaja dvotre,inska ve,ina u Skuptini drava lani*a ovostatuta#

0a druom mestu u ovoj "ijerar"iji izvora su meunarodni uovori i naela i pravila meunarodnoprava# To mou !iti uovori koji imaju krivinopravni znaaj u konkretnom sluaju% kao to su% naprimer% Konven*ija +jedinjeni" na*ija o ukidanju svi" o!lika rasne diskrimina*ije% Meunarodni pakt oraanskim i politikim pravima i dr# Pored ovi" izvora% Statut upu,uje na primenu i utvreni"

meunarodnopravni" naela oruano suko!a% koja su sadrana u 5enevskim konven*ijama iz 244%kao i u 6opunskim protokolima iz 24DD# odine#Tek ako nije u stanju da u nekom od navedeni" izvora prava pronae odovor na odreeno pitanje kojemu se postavlja u konkretnom sluaju% Statut dozvoljava I99 da posene za optim pravnim naelima iz

10


11/175

doma,i" pravni" sistema u svetu# Pri tome% I99 se moe% kada je to primereno u konkretnom sluaju%pozvati na opta pravna naela one drave koja !i u normalnim okolnostima !ila nadlena za krivinodelo# S tim u vezi% moraju se imati u vidu odred!e lana 2D Statuta# 0aime% ovaj sud% raspravljaju,i opri"vatljivosti predmeta% po pravilu ,e odluiti da je predmet nepri"vatljiv ako odreeno li*e za delo iznadlenosti I99 ve, oni drava lani*a# Meutim% I99 ne,e doneti takvu odluku ako drava nijespremna ili stvarno sposo!na da sprovede onjenje#Statut dozvoljava I99 da primenjuje ranije svoje odluke u onim nji"ovim delovima u kojima su sadranatumaenja vezana za primenu naela i pravni" pravila#


12/175

njenom dravljaninu# Kod ovo naela% doma,i dravljanin je trpeo odreenu radnju na se!i '!io jepasivan(% pa se z!o toa ovde radi o pasivnom personalitetu% za razliku od pret"odno sluaja kodkoje je doma,i dravljanin !io aktivan u preduzimanju neke radnje u inostranstvu koja predstavljakrivino delo#

Realno ili zatitno naeloPomo,u njea drave propisuju primenu svo krivino zakonodavstva prema li*ima koja su uinostranstvu uinila krivino delo upereno protiv njeni" vitalni" interesa# Kod realno naela drava titisvoje najvanije interese% tj# interese !ez ije pune zatite !i !io doveden u pitanje sam njen opstanak#

0aelo univerzaliteta+ osnovi ovo naela je pravilo o postojanju odreeni" krivini" dela koja predstavljaju najteemeunarodne zloine% prema ijim uinio*ima *ela meunarodna zajedni*a ima interes da !udukanjeni# Kod ovo naela nije !itno mesto izvrenja krivino dela% niti dravljanstvo rtve ili poinio*a#$vo naelo prvi put je pri"va,eno u 2D veku za delo piratstva motiv: da se drave zajedniki !oreprotiv kriminaliteta koji i" sve poaa# 6rui primer pruaju sve etiri 5enevske konven*ije & sve dravelani*e ove konven*ije o!avezale su se da u svom zakonodavstvu predvide kanjavanje li*a koja izvreili narede da se izvri !ilo koji od o!lika teko krenja pravila "umanitarno prava '>eno*id% Ratnizloini% -loini protiv ovenosti% Tortura% Ropstvo i trovina ro!ljem(#

0aelo ustupanja krivino onjenja stranoj draviPrimenom ovo naela omou,uje se prenos nadlenosti krivino onjenja neko li*a sa jedne drave

na druu# + ovom sluaju se% ako su ispunjeni zakonom propisani uslovi% omou,uje da uinio*ukrivino dela !ude sueno ne u dravi na ijoj teritoriji je uinio to delo% ve, u nekoj druoj dravi'naje,e u dravi iji je dravljanin ili u kojoj ima pre!ivalite(% to znai da ,e tada prema njemu !itiprimenjeno krivino zakonodavstvo te drave 'lex fori).edan od uslova za primenu ovo naela je dase strana drava ne protivi preuzimanju krivino onjenja#

D r u g i d e o

OPTI INSTITUTI MEUNARODNOG MATERIJALNOG KRTVINOG PRAVA

I - OPTI POJAM MEUNARODNOG KRIVINOG DELA

Sadraj pojma meunarodno krivinom dela o!u"vata ne samo krivina dela propisana meunarodnimpravom% ve, i ona krivina dela sadrana u na*ionalnom krivinom zakonodavstvu koja svoj pravnitemelj imaju u meunarodnim optim pravnim aktima#Prema normativnom stanovitu sutina meunarodno krivino dela ispoljavala !i se u povredi pravnenorme% z!o ea se to delo smatra iskljuivo pravnim pojmom# Suprotno ovom stanovitu% realistikosvatanje meunarodno krivino dela ukazuje na znaaj radnje i posledi*e koja je nastala usled teradnje% z!o ea se opti pojam meunarodno krivino dela% kao i u unutranjem krivinom pravu%odreuje u odnosu na radnju i njenu posledi*u#+ konstruk*iju meunarodno krivino dela ulaze slede,i elementi:& delo 'ponaanje( oveka u koje spadaju radnja% njena posledi*a i uzrona veza koja postoji izmeu

nji"G& vinost uinio*aG& protivpravnost delaG& odreenost dela u zakonuG& drutvena opasnost dela#

12


13/175

$vi elementi mou se rupisati na o!jektivne i su!jektivne elemente#2jektivne elemente u ovom pojmu ine delo% protivpravnost dela% njeova odreenost u mzakonu idrutvena opasnost% dok je vinost elemenat sujektivne prirode. +nutar o!jektivni" elemenata moe sevriti dalje rupisanje na elemente )ormalno i materijalno karaktera#3ormalni elementi su delo% protivpravnost i odreenost dela u zakonu% dok je drutvena opasnost delanjeov materijalni elemenat.Imaju,i u vidu sve ove elemente% moe se re,i da meunarodno krivino delo predstavlja delo ovekauinjenosa vinou, opasno "a iru meunarodnu "ajednicu, koje je protivpravno i odreeno u "akonukao krivino delo.

$vako odreeni opti pojam meunarodno krivino dela u se!i sadri sve elemente koje sadri i optipojam krivino dela u unutranjem pravu drava% a razlika izmeu nji" oleda se u injeni*i tomeunarodno krivino delo u se!i sadri elemenat inostranosti# Krivino delo sa elementominostranosti postoji u slede,im sluajevima:

2( ako je strana* izvrio krivino delo u odreenoj dravi%3( ako je u odreenoj dravi krivino delo izvrio doma,i dravljanin na tetu stran*a ili

strano do!ra%F( ako !ilo koje li*e izvri krivino delo na tetu strane drave%( ako je krivino delo izvrio doma,i dravljanin u inostranstvu%B( ako se u odreenoj dravi sudi stran*u za delo koje je izvrio u inostranstvu%?( ako je krivino delo izvreno na teritoriji vie drava%D( ako je krivino delo izvreno na teritoriji koja je izvan suvereniteta !ilo koje drave%

@( ako je krivino delo izvreno od strane li*a koje uiva diplomatski imunitet &imunitet iz meunarodno pravni" razloa%

4( ako se radi o krivinom delu koje je ranije ve, presueno u inostranstvu%2C( ako se radi o krivinom delu za koje se vodi krivini postupak u inostranstvu%22( ako jedna drava prua druoj dravi odredenu meunarodnopravnu

pomo,%23( ako jedna drava trai od drue drave izruenje 'ekstradi*iju( neko li*a

koje u njoj uiva pravo azila%2F( ako se radi o krivinom delu koje je predvieno odred!ama meunarodno

prava 'u ovom smislu se pojam krivino dela sa elementom inostranosti i meunarodnokrivino dela poklapaju u potpunosti(%

2( ako se radi o krivinom delu kod koa je od znaaja ranija osuivanostuinio*a u inostranstvu%

2B( ako se radi o krivinom delu koje je izvrilo neko li*e kao pripadnik strani"oruani" snaa sa spe*ijalnim pose!nim statusom%

2?( ako je predviena nadlenost meunarodni" sudski" orana u reavanju sudski"predmeta i postup*ima u vezi sa njima%

2D( ako se radi o krivinom predmetu na kome tre!a posredno ili neposrednoprimeniti strano krivino pravo#

II " O$NOE ELEMENATA OPTEG POJMA MEUNARODNOG KRII!NOG DELA

.!. "elo #ponaanje) oveka"elo oveka svojim sadr$ajem obu%vata& ljudsku radnju, posledicu koja je usled te radnje nastala, kao i uzronu vezuizmeu radnje i posledice.

Pojam radnje obu%vata ne samo telesni pokret oveka, kao spoljnu mani'estaciju njegovog ponaanja, ve i njegovpsi%iki odnos prema toj radnji. Zbog toga se radnja, u njenom krivinopravnom znaenju, mo$e odrediti kao delatnostoveka koju on preduzima sa sveu i odreenim psi%ikim odnosom kako prema njoj, tako i prema posledici kojausled te radnje nastupa.(adnja izvrenja meunarodnog krivinog dela najee se preduzima nekim telesnim pokretom #npr. lienjem $ivotanekog lica ili vie nji% u sluaju zloina protiv ovenosti), ali se ona mo$e preduzeti i verbalno #npr. u sluajupozivanja na izvrenje zloina genocida, zloina protiv ovenosti...). Pored toga, radnja meunarodnog krivinog delamo$e se sastojati i u neinjenju.(adnja meunarodnog krivinog dela ne ispoljava se samo kroz preduzimanje ili nepreuzimanje radnje njegovogizvrenja, ve i krozpodstrekavanje, pomaganje ili organizovanje zloinakogudruenja. vezi sa radnjom izvrenja kod odreeni% meunarodni% krivini% dela, tra$i se da budu izvrena na odreeni nain#npr. krenjem pravila meunarodnog prava, kakav je sluaj kod ratnog zloina protiv ratni% zarobljenika), odnosnoprema odreenim licima i grupama #prema ranjenicima, bolesnicima, brodolomnicima ili sanitetskom ili verskom

osoblju u sluaju ratnog zloina protiv ranjenika i bolesnika ili prema nacionalnoj ili verskoj grupi u sluaju zloinagenocida). *eka meunarodna krivina dela mogu se izvriti samo dok postoje odreene okolnosti ili stanje #kao usluaju zloina protiv ovenosti koji se mo$e uiniti u okolnostima irokog ili sistematinog napada usmerenog protivcivilnog stanovnitva).

13


14/175

+redstvo izvrenja meunarodnog krivinog dela #npr. sila) mo$e biti i jeste u odreenim sluajevima element radnjenjegovog izvrenja. akav primer pru$a nam radnja izvrenja zloina protiv ovenosti propisana u lanu - stav !taka #g) (imskog statuta //. om odredbom je propisano da ovaj zloin, uz ispunjenje naravno i ostali% elemenataiz njegovog bia, predstavljajuprisilna prostitucija i iznuena trudnoa.0dreena meunarodna krivina dela mogu se uiniti samo u odreeno vreme #ratni zloin protiv civilnogstanovnitva, s obzirom na to da se ovo krivino delo mo$e uiniti samo za vreme rata, oru$anog sukoba iliokupacije).Za postojanje krivine odgovornosti odreenog lica kod neki% meunarodni% krivini% dela dovoljno je da je, uzispunjenje ostali% uslova, radnja izvrenja preduzeta i samo jednom.

"rugi elemenat koji svojim sadr$ajem obu%vata pojam 1delo oveka1 jeste posledica. 0na se mo$e odrediti kaoproizvedena promena ili stanje u spoljnjem svetu. Posledica koja nastupi usled krivinog dela mo$e se odnositi i napsi%u oveka. Posledica odreenabiem nekog meunarodnog krivinog dela mo$e i da ne nastupi u konkretnomsluaju,zbog ega se u tom sluaju mo$e raditi o pokuaju krivinog dela, a ne o svrenom krivinom delu. sluajuveine krivini% dela posledica je uneta u zakonsko bie krivinog dela, ali to ne mora biti sluaj sa svim krivinimdelima. 0va injenica predstavlja osnov za podelu krivini% dela na materijalna #sa posledicom) i formalna #bezposledice). +vako krivino delo ima posledicu, s tim to se kod neki% od ti% dela posledica unosi u nji%ovo zakonskobie, dok se kod drugi% krivini% dela to ne ini.Posledi*a meunarodno krivino dela moe se ispoljiti u dva vida: u povredi ili uroavanjuzati,eno do!ra# $vi vidovi su osnov za podelu na krivina dela povrede i krivina dela uroavanja#Kod posledi*e u vidu povrede dolazi do unitenja% ote,enja ili injenja neupotre!ljivim zati,enodo!ra# Kod krivini" dela uroavanja% uroavanje se moe oledati u konkretnoj i apstraktnojopasnosti#

+ prvom sluaju used radnje izvrenja nastupila je opasnost% tj# neko ili neto je zaista dovedeno uopasnost# + druom sluaju% kod apstraktne opasnosti% smatra se da je opasnost mogla da nastupiradnjom izvrenja% ali u konkretnom sluaju ona nije nastupiia#0ajzad% da !i postojalo meunarodno krivino delo% neop"odno je da izmeu radnje i njene posledi*epostoji uzrona veza# $va veza se posmatra i utvruje odvojeno od vinosti uinio*a krivino dela% priemu se mora razlikovati uslov od uzroka posledi*e#S tim u vezi% istie se kako /proputanje odreene dunosti moe !iti uzrok posledi*e: a( ako jepostojala dunost na otklanjanje posledi*eG !( ako je !ilo izvesno ili !ar veoma verovatno da !iposledi*a preduzimanjem o!avezne radnje !ila otklonjena ili !i nastupila znatno kasnije ili u znatnomanjoj meriG i *( ako je uinio*u !ilo mou,e da preduzme o!aveznu radnju kojom !i otklonio posledi*u#

3#3#


15/175

ugovorima jeste injenica da elemenat drutvene opasnosti navode kao jedan od razloga svog donoenja. o seobino ini u preambulama ovi% konvencija na nain da se izra$avazabrinutost, potreba spreavanja odreeni% ponaanja, kao i potreba zatite drutva od odreeni% kriminalni%ponaanja.Pream!ula Konven*ije +jedinjeni" na*ija protiv korup*ije istie da su:/6rave stranke ove konven*ije%"arinute z!o o"iljnosti pro!lema ipretnji koje korup*ija predstavljaza sta!ilnost i siurnost drutava%podrivajui institu*ije i vrednostidemokratije% etike vrednosti i pravdu% te ugroavajui odriv razvoj i vladavinu prava/G & da su takoeza!rinute

/z!o sluajeva korup*ije koji ukljuuju oromne koliine imovine koja moe predstavljati znaajan deoresursa drava% a kojiprete politikoj sta!ilnosti i odrivom razvoju ti" drava/G& te da su/uverene da korup*ija nije vie lokalna stvar ve, transna*ionalna pojava koja pogaa sva drutva iprivrede/#Rimskim statutom I99 'lan B( krivina dela iz nadlenosti to suda su de)nisana kao dela koja izazivaju/"arinutost itave meunarodne zajedni*e/% to jasno ukazuje na znaaj koji je dat elementudrutvene opasnosti u tim delima% jer ta opasnost nuno dovodi do za!rinutosti drutva z!o takvi"dela#Izraz opasnost dela se mora uvek posmatrati kao opasnost u odnosu na neto ili nekoa#

III " 3I:E MEUNARODNOG KRII!NOG DELA

8lemente opte karaktera tre!a razlikovati od oni" elemenata koji su svojstveni samo odreenommeunarodnom krivinom delu# 0a osnovu toa se razlikuje opti od pose!no pojma meunarodnokrivino dela% za koji je neraskidivo vezano !i,e ovo krivino dela#Zakonsko bie je sadr$ano u dispoziciji meunarodni% krivini% dela, a pod njim se podrazumeva skup posebni%elemenata odreenog krivinog dela. 0d zakonskog bia krivinog dela treba razlikovati zakonski opis krivinog dela,u koji pored bia ulaze jo neki dodatni elementi, koji se mou nazvati i njeovim o!elejima# Ti elementi surazliiti% u zavisnosti od toa o kom krivinom delu je re# 2ao elementi se mogu pojaviti mesto ili vremeizvrenja krivinog dela. Primer u kom je mesto izvrenja obele$je dela, pru$a nam krivino delo piratstva iz lana 342Z(+, jer se ono mo$e uiniti samo na mestu koje se nalazi na otvorenom moru ili na teritoriji koja nije pod vlaunijedne dr$ave. Primer dela za ije izvrenje je !itno vreme% prua nam krivino delo povredeparlamentara iz lana F@C K-RS% koje se moe uiniti samo za vreme rata ili oruano suko!a#Kod neki" meunarodni" krivini" dela za"teva se odreena namera# Tipian primer takvo krivinodela je zloin eno*ida% koje nema ako kod li*a koje je optueno za taj zloin nije utvreno postojanjenamere da potpuno ili delimino uniti na*ionalnu% etniku% rasnu ili versku rupu ljudi#Postoje i takva meunarodna krivina dela kod koji" je u svakom konkretnom sluaju neop"odno dauinila* zna za odreene okolnosti koje moraju postojati u vreme izvrenja dela% a koje su elemenatosnovno !i,a krivino dela# Takav je sluaj sa zloinom protiv ovenosti% kod koje uinila* u vremeizvrenja dela mora znati da tada postoji iroki ili sistematini napad usmeren protiv *ivilnostanovnitva#$d ovakvi" okolnosti neop"odno je razlikovati tzv# kvali.katorne i privileovane okolnosti koje sudopunski elementi osnovno !i,a meunarodno krivino dela# valikatorneokolnosti predstavljajudopunska o!eleja !i,a krivino dela kojim se odreuju njeovi tei o!li*i% dok se privilegovanimokolnostima odreuju njeovi laki o!li*i#

I " O3JEKAT MEUNARODNOG KRII!NOG DELA

$vaj pojam o!u"vata odreeno do!ro ili interes koji se krivinopravnim normama eli zatititi#Mou se razlikovati dve vrste o!jekata meunarodno krivino dela# + prvom sluaju radi se ozatitnom o!jektu 'o!jektu zatite(% dok je u druom sluaju re o napadnom o!jektu ili o!jektu radnje#Kod ove vrste krivino dela o!jekat zatite su ovenost i drue vrednosti zati,ene meunarodnimpravom# Pojam ovenosti o!u"vata /do!ra ili vrednosti od opte *iviliza*ijsko interesa za *elumeunarodnu zajedni*u% za *elo oveanstvo/# 6rue vrednosti zati,ene meunarodnim pravomo!u"vataju razne vrednosti poput zdrave ivotne sredine oveka 'u sluaju krivino dela neovla,enopri!avljanja i raspolaanja nuklearnim materijalom(% kulturni% istorijski ili reliijski spomeni*i 'u sluajukrivino dela unitavanja takvi" spomenika(% !ez!ednost pomorske ili vazdune plovid!e 'u sluajukrivino dela piratstva% odnosno krivino dela uroavanja !ez!ednosti vazdune plovid!e(% itd#%atitni ojekatmoe !iti opti i rupni# $pti zatitni o!jekat kod meunarodni" krivini" dela je oveki drutvo u *elini% dok rupni zatitini o!jekat predstavlja o!jekat pojedine rupe krivini" dela 'npr#

rupe krivini" dela iz o!lasti ratno prava(#'apadni ojekat takoe moe !iti razliit% zavisno od !i,a konkretno meunarodno krivino dela#Tako je kod zloina eno*ida napadni o!jekat na*ionalna% etnika% rasna i verska rupa% kod zloinaprotiv ovenosti to je !ilo koje *ivilno stanovnitvo% kod ratni" zloina su to ranjeni*i% !olesni*i%zaro!ljeni*i% *ivilno stanovnitvo% sanitetsko i versko oso!lje% parlamentari itd#

15


16/175

" $U3JEKAT MEUNARODNOG KRII!NOG DELA

$vim pojmom se oznaavaju dve vrste li*a: aktivni i pasivni su!jekt# -a aktivno su!jekta se istie da jeto li*e koje svojom radnjom prouzrokuje posledi*u krivino dela% dok se pasivnim su!jektom oznaavali*e koje je povreeno ili uroeno krivinim delom#4ktivnim sujektom meunarodno krivino dela mou se nazvati njeov izvrila*% saizvrila* isauesnik 'podstreka% odnosno pomaa(# Kao aktivni su!jekat meunarodno krivino dela moe sepojaviti samo li*e koje ima 2@ i vie odina# Rimski statut I99 je% s tim u vezi% sasvim odreen kada u

lanu 3? propisuje da ovaj sud /nije nadlean za li*a koja su !ila mlaa od 2@ odina u vreme navodnoizvrenja krivino dela/#+ na*ionalnim krivinim zakondavstvima maloletna li*a se mou pojaviti kao aktivni su!jektimeunarodni" krivini" dela propisani" u odovaraju,im zakonima ti" drava# To je sluaj i sa K-RS%prema kojem se maloletna li*a 'mlai i stariji maloletni*i% li*a od 2 do 2@ odina( mou pojaviti kaoaktivni su!jekti ovi" krivini" dela# +koliko se u konkretnom predmetu utvrdi nji"ova krivinaodovornost% mou im se izre,i vaspitne merei mere !ez!ednosti% a starijem maloletniku se izuzetnomoe izre,i i kazna maloletniko zatvora koja ne moe !iti kra,a od jedne ni dua od deset odina#asivni sujektmeunarodno krivino dela mou !iti ne samo .ziko i pravno li*e ije do!ro iliinteres su povreeni ovim krivinim delom% ve, i odreene rupe ljudi ija ezisten*ija se eli zatititimeunarodnim krivinopravnim normama# 'pr# krivina dela eno*ida i zloina protiv ovenosti% kodkoji" se kao zati,ene rupe ljudi javljaju na*ionalne% etnike% rasne i verske rupe% odnosno !ilo koje*ivilno stanovnitvo#

Pravno li*e se ne moe smatrati su!jektom jer ne odovara krivino&pravno% ve, samo za privredneprestupe#

I " $TADIJUMI O$TARIANJA MEUNARODNOG KRII!NOG DELA

0akon to neko li*e donese odluku za izvrenje neko krivino dela% pa do njeovo ostvarenja% moepostojati nekoliko stadijuma#

1/ Pripre&an+e &eunarodno, krivino, de)aKod ovi" radnji li*e koje ,e kasnije uiniti krivino delo preduzima radnje koje mu omou,uju da izvrikrivino delo ili da a uini na laki nain# Karakteristika ovi" radnji je da su vezane za li*e 'ili vie nji"(koje ili koja ,e se kasnije pojaviti kao izvrila* 'odnosno saizvrio*i( krivino dela ije izvrenje timputem pripremaju# Postoje sluajevi kod koji" neko li*e samo u ovom stadijumu zajedno radi sa li*emkoje se kasnije pojavi kao jedini izvrila* neko meunarodno krivino dela# + ovakvim sluajevima teradnje li*a% koje kasnije nije uestvovalo u radnji izvrenja krivino dela% mou !iti radnje pomaaa% ane pripremne radnje#Pitanje da li pripremne radnje% same po se!i% mou !iti krivino delo je naroito znaajno umeunarodnom materijainom krivinom pravu% imaju,i u vidu teinu meunarodni" krivini" dela% anaroito takvi" krivini" dela kao to su eno*id% zloini protiv ovenosti ili ratni zloini#0a meunarodno&pravnom polju pitanje pripremni" radnji raspravljano je u okvirima zavere ipodstrekavanja# Tako se istie da se /zavera i podstrekavanje kanjavaju kao preliminarna% 'neizvrena(krivina dela% samo onda kada su vezana za najtei zloin & eno*id/#-avera% odnosno planiranjezloina% kao osnov krivine odovornosti !ili su propisani lanom ? Statuta 0im!erko tri!unala%odnosno u lanu B Tri!unala u Tokiju# Meutim% ovi tri!unali su i" oraniili samo na zloine protiv mira%ali ne i na zloine protiv ovenosti i ratne zloine#

Rimski statut I99 u lanu 3B propisuje:/+ skladu sa ovim statutom li*e je krivino odovorno i podlee kazni za krivino delo iz nadlenostiSuda ako to li*e:'a( pomae% podrava ili na drugi nain doprinosi njeovom izvrenju ili pokuaju njeovo izvrenja da!i olakao izvrenje to krivino dela% ukljuuju,i o!ez!eenje sredstava za njeovo izvrenjeG'!( doprinosi na !ilo koji drui nain da rupa li*a koja deluje sa zajednikim *iljem% izvri ili pokua daizvri takvo krivino delo/#

2/ Poku;a+ &eunarodno, krivino, de)aKon*ept pokuaja meunarodno krivino dela nije !io ukljuen u statute meunarodni" krivini"tri!unala u 0irn!eru i Tokiju% a statuti krivini" tri!unala za !ivu uoslaviju% odnosno za Ruanduureuju pokuaj u odnosu na krivino delo eno*ida# $!iajno pravo vezano za pokuaj meunarodnokrivino dela je tek nedavno kodi.kovano u lanu 3B Rimsko statuta I99 & /+ skladu sa ovim

statutom% li*e je krivino odovomo i podlee kazni za krivino delo iz nadlenosti Suda ako to ii*e:a( Pokua da izvri takvo krivino delo preduzimanjem radnje kojom zapoinje njeovo izvrenjesredstvima koja predstavljaju znatan korak ka izvrenju zloina% ali se krivino delo ne doodi z!ookolnosti nezavisni" od namere to li*a/#

16


17/175

Prema *itiranoj odred!i Statuta% potre!na su tri elementa za postojanje pokuaja meunarodnokrivino dela iz nadlenosti I99:& preduzimanje radnje kojom se zapoinje izvrenje krivino delaG& radnja tre!a da je preduzeta sredstvima koja predstavljaju"natan korak ka izvrenjuzloinaG& izostanak posledi*e z!o okolnosti koje ne zavise od namere uinio*a#

+ K-RS pokuaj krivino dela je odreen u lanu FC na slede,i nain:/'2( 2o sa umiljajem zapone izvrenje krivinog dela, ali ga ne dovri, kaznie se za pokuaj krivinog dela za koje

se po zakonu mo$e izrei kazna zatvora od pet godina ili te$a kazna, a za pokuaj drugog krivinog dela samo kadzakon izriito propisuje ka$njavanje i za pokuaj.#) inilac e se za pokuaj kazniti kaznom propisanom za krivino delo, ili ubla$enom kaznom.1'esvreni pokuaj postoji u situa*iji u kojoj je uinila* zapoeo radnju izvrenja% ali je nije dovrio#Svreni pokuaj postoji kada je radnja izvrenja dovrena% ali posledi*a nije nastupila# $vo% na primer%moe !iti sluaj kada straar u nekom iooru u kom se dre ratni zaro!ljeni*i izvede neko zaro!ljenikana koa pu*a iz vatreno oruja kako !i a liio ivota% ali a promai% nakon ea odustane od daljeradnje# $vde !i se radilo o svrenom pokuaju krivino dela ratno zloina protiv ratni" zaro!ljenika% izlana FD K-RS#$d nesvreno i svreno pokuaja potre!no je razlikovati kvalikovani pokuaj. Kod ove vrste pokuajauinila* radnjom kojom je pokuao da izvri jedno krivino delo% ostvaruje !i,e neko druo zakonompropisano krivino dela# + ovom sluaju radnja se kvali.kuje kao pokuaj ono prvo krivino dela%a injeni*a da je tom radnjom ostvareno o!eleje i neko druo krivino dela moe se uzeti u o!zir

pri odmeravanju kazne za pokuano krivino delo#Potrebno je razlikovati i nepodobni pokuaj od pokuaja meunarodnog krivinog dela. 2aseze iznosi primer u kojemse radi o nepodobnom pokuaju zbog nepodobnosti predmeta #pasivnog subjekta) na kojem je pokuano krivinodelo. (adi se o sluaju 5arls 6. 2inen, koji se pojavio pred 6ojnim apelacionim sudom +7". ovom sluaju, kako senavodi, 1optu$enom je njegov pretpostavljeni naredio da 8dovri8 jedno civilno lice $enskog roda u koje je on vepucao. 6ojni apelacioni sud +7" je u tom sluaju stao na stanovite da pokuaj ubistva treba iskljuiti jedino zbogtoga to je potinjeni, kada je u nju pucao, znao da vie nije $iva1.*epodobni pokuaj je u krivinom zakonodavstvu (+ ureen u lanu 9! 2Z(+. im lanom propisano je& 1inilackoji pokua da izvri krivino delo nepodobnim sredstvom ili prema nepodobnom predmetu mo$e se osloboditi odkazne.1

0/ Do(rovo)+ni odu-%anak od i*vr;en+a &eunarodno, krivino, de)a


18/175

6o!rovoljni odustanak je prema Rimskom statutu opti osnov za oslo!oenje od kazne# Radi se oo!aveznom osnovu za oslo!aanje od kazne% to proizilazi iz dela *itirane odred!e statuta u kojoj sekae da uinila* /ne podlee kazni/% a ne da se moe oslo!oditi od kazne#6o!rovoljni odustanak od izvrenja krivino dela propisan je u K-RS u lanu F3% koji lasi:#!) zvrilac koji je pokuao izvrenje krivinog dela ali je dobrovoljno odustao od daljeg preduzimanja radnje izvrenjaili je spreio nastupanje posledice, mo$e se osloboditi od kazne.#) 0dredba stava !. ovog lana nee se primeniti ukoliko uinilac krivino delo nije dovrio zbog okolnosti kojeonemoguavaju ili znatno ote$avaju izvrenje krivinog dela, ili zbog toga to je smatrao da takve okolnosti postoje.#9) 0sloboditi se od kazne mo$e i saizvrilac, podstreka ili pomaga koji je dobrovoljno spreio izvrenje krivinog

dela.#4) 7ko je u sluaju iz st. !. i 9. uinilac dovrio neko drugo samostalno krivino delo koje nije obu%vaeno krivinimdelom od ijeg izvrenja je odustao, uinilac se ne mo$e osloboditi od kazne za to drugo delo po istom osnovu.

II " $TI


19/175

=. jedinstveni umiljaj

III " $AU!E$NITO U MEUNARODNOM KRII!NOM DELU

Sauesnitvo je ostvarivanje krivinig dela od strane vie lica. Meutim% neka od ti" li*a preduzimaju samoradnju izvrenjakrivino dela 'izvrio*i i saizvrio*i(% drua i" samo navode da to uine 'podstrekai(%a tre,a im pruaju pomo, kako !i lakepreduzeli radnju izvrenja 'pomaai(% pri emu ova tre,a li*ane uestvuju u toj radnji# Sauesnitvo u uem smislu o!u"vata podstrekavanje% pomaanje ioranizovanjezloinako udruivanja% dok se pojam sauesnitva u irem smislu do!ija kada se navedenim o!li*imasauesnitva dodaju izvrio*i% odnosno saizvrio*i#1lanom ? stav F Statuta 0irn!erko tri!unala propisano je da voe% oranizatori% podstrekai ilisauesni*i% koji su uestvovali u pravljenju ili izvravanju zajedniko plana ili zavere radi izvrenja

krivini" dela iz nadlenosti to tri!unala% snose odovornost za sva dela uinjena od !ilo ko li*a radiizvrenja to plana#Praksa 0irn!erko tri!unala koju pri"vata i I9T% pravi razliku izmeu sauesnika u udruivanju radiizvrenja zloinako podu"vata i sauesnika u sluajevima de takvo podu"vata nema# Konkretno%radi se o sluaju4lfons lajn i drugiiznetom pred


20/175

nameru rupe da izvri zloin# + vezi sa ovim poslednjim o!likom sauesnitva% istie se da /!ilo kojaradnja moe prerasti u radnju sauesnitva u sluaju postojanja zajedniko *ilja/#

I> " KRII!NA ODGOORNO$T I O$NOI NJENOG I$KLJU!ENJA U MEUNARODNOMMATERIJALNOM KRII!NOM PRAU

+ ovom dijelu nau panju usmjeri,emo na dva pose!na pitanja# edno od nji" odnosi sena sam pojam krivine odovornosti i pitanja koja se postavljaju u vezi sa njeovim

sadrajemN2@4O# 6ruo pitanje se odnosi na institute koji predstavljaju osnove za iskljuenjekrivine odovornosti prema medunarodnom materijalnom krivinom pravuN24CO# + okviruovo druo pitanja ovori,emo i o takvim institutima koji se u na*ionalnom krivinompravu smatraju osnovima za iskljuenje postojanja krivino djela# Takvi instituti su nunaod!rana i krajnja nudaN242O# Medutim% u meunarodnom materijainom krivinom pravu oviinstituti su osnov za iskljuenje krivine odovornosti% pa je to razlo z!o koji" o njimaovorimo u ovom dijelu rada# Izlaanje o svim ovim osnovima prati,e ijeenja koja su otome sadrana u Rimskom statutu I99% pri emu ,emo na odovaraju,im mjestima iznijeti istavove meunarodni" adoc krivini" tri!unala#?SKRIPTA:Meunarono krivino pravoPro?/ dr Miodra, N/ $i&ovi7

@#2# Pojam i elementi krivine odovornostiKada neko li*e uini krivino djelo 'pa i meunarodno krivino djelo(% jedno od pitanja kojese neiz!jeno postavija je i to da li se samo na osnovu toa to je djeio o!jektivno uinjenotakvo li*e moe kazniti# S o!zirom na to da je ve, odavno u vezi sa ovim pitanjempri"va,ena o!jektivno&su!jektivna kon*ep*ija krivino djela% nesumnjivo je da same realneradnje uinio*a% koje su svojevrsna spoljna mani)esta*ija unutranji" psi"iki" pro*esa kojisu se prije nji"ovo preduzimanja deavali u njemu% nisu dovoljne da !i se uinila* moaokazniti za uinjeno krivino djelo# 6a !i se to molo uiniti% neop"odno je utvrditi kakavpsi"iki odnos je uiniia* imao prema svom djelu# Meutim% i ovaj odnos pretpostavljapret"odno postojanje kod uinio*a odovaraju,e psi"iko stanja% koje podrazumijevaispravnost njeovo psi"iko aparata# 0aime% polazi se od toa da samo duevno zdravaii*a mou imati odovaraju,i psi"iki odnos prema svojim postup*ima# 6akle% krivinaodovornost ima dva elementa koji odreuju sadraj ovo pojma# edan od ti" elemenatajepsiiko stanje uinio*a% a drui je njeovpsiiki odnos prema uinjenom krivinomdjelu# $!a ova elementa vezana su za aktivno su!jekta krivino djela% z!o ea semoe re,i da je rije o eiementima su!jektivno karaktera# Stoa se krivina odovomostpojmovno moe odrediti kao skup su!jektivni" elemenata na strani uinio*a krivino djelapomo,u koji" se odreduju njeovo psi"iko stanje i psi"iki odnos prema uinjenomkrivinom djelu# $vako odreen sadraj krivine odovornosti vai i u sluajumeunarodno krivino djeia#Taj skup su!jektivni" elemenata mora se nalaziti na strani li*a u vrijeme izvrenja krivinodjela i !iti takvo kvaliteta da se za njea moe re,i da je !io u normalnom psi"ikomstanju% na osnovu koje je moao pravilno rasudivati i odluivati% te postupati svjesno ivoljno u odnosu na uinjeno krivino djelo# 0a osnovu toa moe se re,i da se krivinoodovomim li*em smatra ono li*e koje je u vrijeme izvrenja krivino djela !ilo u

normalnom psi"ikom stanju koje mu je omou,avaio pravilno rasuivanje i donoenjeodiuka% te koje je svoje djelo preduzelo svjesno i voljno# $vako odreden sadraj pojmakrivine odovomosti ovori nam kako u njemu postoje dva elementa# edan od nji" se uteoriji krivino prava naziva uraunljivost% a drui vinost.@#2#2# +raunljivost+raunljivost je osnov krivine odovornosti% stu! na kojem stoji ova vrsta ljudskeodovornosti# =ez uraunljivosti se ne moe ovoriti o psi"ikom odnosu uinio*ameunarodno krivino djela prema svom djelu u konkretnom sluaju# Sadrinuuraunljivosti ini takvo psi"iko stanje uinio*a krivino djeia koje mu omou,uje da ukonkretnoj situa*iji praviino rasuuje i upravija svojim postup*ima# $va sadrina% dakle%o!u"vata dva eiementa od koji" se jedan naziva intelektualnim% a drui voljnim ilivoluntaristikim.Intelektualna mo, kao elemenat uraunljivosti se najuoptenije odreuje kao sposo!nost

ovjeka da pravilno misli 'razmilja(% da u tom pro*esu donosi ispravne sudove i zakljuke#+ krivinopravnom smislu ova mo, se oleda u sposo!nosti uinio*a da pravilno s"vatiznaaj svoji" postupaka 'svo injenja ili neinjenja( i posljedi*a koje usljed to ponaanjanastaju u realnom svijetu#

20


21/175


22/175

materijalnom krivinom pravu# + doma,em zakonodavstvu za ovo stanje upotre!ljava seizraz itno smanjena uraunljivost% dok se u stranoj teoriji i judikaturi upotre!ljava izrazsmanjena uraunljivost (diminised responsiilit5). $vaj o!lik ne propisuje Rimski statutI99% ali to% smatramo% ne znai da se on ne tre!a uzeti u o!zir u odreenom sluaju u kom??SKRIPTA:Meunarono krivino pravoPro?/ dr Miodra, N/ $i&ovi7!ude utvren# + literaturi o ovom pitanju% a vezano za I9T% istie se kako smanjena

uraunljivost ne oslo!aa od krivine odovornosti ali se moe uzeti u o!zir kao osnov zau!laavanje kazneN243O# + predmetu protiv optueno 6sada 7ande I9T je od!iopozivanje od!rane na smanjenu uraunljivost optueno u vrijeme izvrenja krivino djelakoje mu je optuni*om stavljeno na teret# Kao razloe za ovaj stav Pretresno vije,e IITri!unaia je istakio da:/ ###nije u!ijedeno u osnovanost od!rane smanjenom uraunljivo,u kakav se zaovara uprilo 8sada Jande# $d!rana ne tvrdi da je u relevantnom periodu 8sad Jando !ionesposo!an da razlikuje do!ro i zlo# Iako svjedoenja vjetaka idu u prilo tome da je #Jando patio od poreme,aja linosti% dokazi koji se odnose na njeovu nesposo!nost dakontrolie svoje .zike postupke iz razloa duevne poreme,enosti nisu nipotozadovoljavaju,i# tavie% Pretresno vije,e smatra da je uprkos svom poreme,aju linosti8sad Jando !io itekako sposo!an da kontrolie svoje postupke/N24FO#Iz *itirano dijela presude moe se zakljuiti kako Pretresno vije,e ne iskljuuje mou,nost

postojanja smanjene uraunljivosti kod meunarodni" krivini" djeia% mada je ukonkretnom sluaju smatralo da se ovaj institut o odnosu na optueno li*e nije moaoprimijeniti# Pose!no je pitanje kako u takvim situa*ijama primijeniti ovaj institut% s o!ziromna to da ni Statut I9T% kao ni Rimski statut ne sadri odred!e o smanjenoj uraunljivosti#+ tom smislu znaajan je onaj dio pomenute presude u kom Pretresno vije,e ovori o tomena koje izvore se poziva u razmatranju ovo pitanja u konkretnom sluaju# S tim u vezi sekae:/1vrsto je uvrijeeno da tumaenje lanova Statuta i odred!i Pravilnika tre!a zapoetipodsje,anjem na opte prin*ipe tumaenja koji su kodi.kovani u lanu F2 =ekekonven*ije o uovomom pravu# Takoe% kao to je ranije o!razloeno% pri"vatljivo jeoslanjanje na pravila tumaenja iz na*ionalni" pravni" sistema dje od se ona mouprimijeniti% a da se% pri tom% ostane u okviru opti" prin*ipa prava# Meutim% gdje god sunacionalna pravila tumaenja u neskladu s oinim je"ikom Statuta i ravilnika i njiovimciljem i svrom, primjena nacionalni pravila postaje irelevantna (na kur"iv). !predmetnom sluaju, kad pojam nije denisan u Statutu 89$:t ali je jasno denisan iartikulisan u odredama vie nacionalni pravni sistema, i to na vie naina, oito jedopustivo prijegavati ta;cvim nacionalnim pravnim sistemima (na kur"iv) radi ra"janjenjapojma koji je dat u ravilniku.$d!rana smanjenom uraunljivo,u priznata je u razliitim o!li*ima% sa razliitim pravnimposljedi*ama% u mnoim na*ionalnim pravnim sistemima# +lavnom% podiijee raznimoranienjima i ne prua optuenom potpunu zatitu od krivini" posljedi*a njeovi"krivini" djela# + nekim dravama naprosto se smanjuje teina krivino djela kojom semoe teretiti optueni koji se poziva na takvu od!ranu# 0a primjer% u 8nleskoj i


23/175

Pro?/ dr Miodra, N/ $i&ovi7sluaju primjenom opti" pravila o neuraunljivosti takvo li*e !i se smatralo krivinoneodovomim% ali razlozi kriminalnopolitike prirode nalau da se to pravilo ne moe uvijekprimijeniti# 0aime% mou,e su situa*ije u kojima se uinila* krivino djela% prije neo to ,ea uiniti% upotre!om alko"ola ili droa dovede u stanje neuraunljivosti# $mou,iti itakvom li*u pozivanje na neuranljivost% svakako ne !i !ilo kriminalnopolitiki opravdano#-!o toa su i u Rimskom statutu I99% po uledu na na*ionalna zakonodavstva% usvojenapravila o krivinoj odovornosti ovakvi" uinila*a meunarodni" krivini" djela# $va pravilau teoriji krivino prava nazivaju se actiones lierae in causa# 1lanom F2 stav 2 taka '!(

Rimsko statuta propisano je da li*e nije krivino odovorno ako u vrijeme izvrenjakrivino djela /stanje opijenosti razara sposo!nost to li*a da pro*ijeni nezakonitost iliprirodu svo djela ili sposo!nost da kontrolie svoje ponaanje da !i udovoljilo zakonskimuslovima% osim ako je opijenost !ila do!rovoljna pod okolnostima pod kojima je li*e znalo iliprene!relo opasnost da ,e usljed opijenosti vjerovatno izvriti djelo koje predstavljakrivino djelo iz nadlenosti Suda/#Kako vidimo% Statut u osnovi dozvoljava mou,nost pozivanja na ovaj osnov iskljuenjakrivine odovornosti uinio*u meunarodno krivino djela ako je stanje opijenostira"orilo njeovu sposo!nost da s"vati nezakonitost ili prirodu svo djela ili% pak% da upravljasvojim postup*ima# Meutim% ovaj osnov ne,e dovesti do krivine neodovornosti ono li*akoje se dorovoljno dovelo u takvo stanje% i to u okolnostima pod kojima je znalo iliprene!relo da ,e u u tom stanju uiniti krivino djelo# Pri tome je dovoljno da je to li*eznalo da ,e vjerovatno 'dakle% ne i izvjesno( u takvom stanju uiniti neko od krivini" djela

iz nadlenosti I99#@#2#3#


24/175

umiljaja i svjesno ne"ata% vri se pomo,u tzv# 3rankove formule 'Rajn"ard Hrank(#Sutina ove )ormule svodi se na to da pristajanje na posljedi*u postoji u situa*iji kada seuinila* krivino djela ne !i uzdrao od radnje izvrenja i da je posljedi*u to djelapredvidio kao izvjesnu 'siurnu(#Kod direktno i eventualno umiljaja uinila* je% kako smo rekli% svjestan svo djela% pa ses tim u vezi postavlja pitanje ta ova svijest tre!a da o!u"vata# Ta svijest tre!a da o!u"vatasva o!iljeja krivino djeia o kojem se radi u konkretnom sluaju# $va o!iljeja mou !itirazliita% zavisno od toa o kom krivinom djelu je rije% ali u svakom sluaju to tre!aju !itiona o!iljeja sadrana u zakonskom !i,u krivino djela koje se uinio*u stavija na teret#

Pored toa% u o!iljejima neki" meunarodni" krivini" djela trai se da uinila* ima znanjeo odreenim okolnostima ili posljedi*ama# To je% na primjer% sluaj sa krivinim djelomzloina protiv ovjenosti iz lana D Rimsko statuta I99# 0aime% !i,e ovo krivino djela%koje se moe uiniti kao dio rasprostranjeno ili sistematsko napada protiv !ilo ko*ivilno stanovnitva% trai da uinila* ovo zloina zna za takav napad# Ili% kod krivinodjela ratno zloina iz lana @ stav 3 taka '!( alineja 'iv( Rimsko statuta% koje% prematekstu Statuta% predstavlja namjeran napad% trai se da njeov uinila* ima znanje da ,etakav napad !iti popra,en u!itkom ivota ili povredama *ivila ili ote,enjem *ivilni"o!jekata ili da ,e prouzrokovati rasprostranjenu% duoronu i teku tetu prirodnoj okolini%te da !i ovi postup*i !ili oiledno pretjerani u odnosu na predvienu konkretnu ineposrednu ukupnu vojnu prednost# + ovakvim situa*ijama umiljaj uinio*a tre!ao!u"vatati i njeovo znanje o navedenim okolnostima% odnosno posljedi*ama% pri emuteret dokazivanja u tom prav*u lei na tuio*u# + vezi sa znanjem ti" okoinosti% tre!a re,i

da to znanje% kako se istie%


25/175

za nepropisno kontrolisanje i nadzor svoji" snaa i u sluaju svjesnog preneregavanjao!avjetenja koja su jasno ukazivala da podredeni izvravaju ili ,e izvriti krivina djela%odnosno ako komandanti nisu znali da nji"ove snae izvravaju ili ,e izvriti krivina djela%iako su usljed okolnosti u to vrijeme treali da "naju za to#@#2#3#3# 0e"at6rui o!lik vinosti je ne"at koji je% u odnosu na umiljaj% !lai o!lik vinosti# I kod ne"atauinila* krivino djela ima odreeni psi"iki odnos prema djelu koji se moe izraavati nadva naina# +inila* je u prvom sluaju svjestan da usljed njeovo injenja ili neinjenjamoe nastupiti za!ranjena posljedi*a% ali olako dri da ,e je mo,i sprijeiti ili da ona uopte

ne,e nastupiti# $vdje se radi o svjesnom neatu# + druom sluaju uinila* nije !iosvjestan mou,nosti nastupanja za!ranjene posljedi*e% ali je prema okolnostimakonkretno siuaja i prema svojim linim svojstvima !io duan i moao !iti svjestan takvemou,nosti# $vakav ne"at naziva se nesvjesnim neatom.Svjesni ne"at se pri!liava umiljaju po tome to je i u jednom i u druom sluaju uinila*krivino djela svjestan svo djela# 6akle% i umiljaj i svjesni ne"at imaju zajednikiintelektualni elemenat% ali se razlikuju u odnosu na voljni elemenat jer kod svjesno ne"atauinila* niti "o,e niti pristaje na nastupanje za!ranjene posljedi*e# -a razliku od svjesnone"ata% nesvjesni ne"at se od umiljaja razlikuje kako po intelektualnom tako i po voljnomeiementu# 0aime% kod ovo ne"ata uinila* nije svjestan svo djela% ne,e njeovuposljedi*u niti pristaje na njeno nastupanje# Meutim% nesvjesni ne"at u svojoj sadrini imane samo elemente koji neiraju postojanje svijesti i volje kod uinio*a% ve, i jedan pozitivnielemenat koji pravni poredak stavlja pred uinio*a# $n se sastoji u za"tjevu upravljenom

prema uinio*u na osnovu koje je% prema okolnostima sluaja i svojim linim svojstvima%!io duan i moao !iti svjestan mou,nosti nastupanja za!ranjene posljedi*e% a to znai io!iljeja iz zakonsko !i,a krivino djela koje je uinio#Pored ovi" o!lika ne"ata% u teoriji se kao pose!an o!lik navodiprofesionalni neat. $vajo!lik ne"ata se vee za odredena ljudska zanimanja 'pro)esije( kod koji" se od li*a koja i"o!avljaju trai paljivije postupanje neo to !i se u istoj situa*iji trailo od drui" ljudi kojise ne !ave tom pro)esijom# + sudskoj praksi pro)esionalni ne"at moe se uzeti u o!zirprilikom odmjeravanja kazne uinio*u krivino djela#+ vezi sa svjesnim i nesvjesnim ne"atom% u meunarodnom krivinom pravu navodi se dapostojanje /nesvjesno ne"ata o!ino nije dovoljno da !i postojala pojedinana krivinaodovornost/% te da /s o!zirom na samu prirodu meunarodni" zioina 'koji su uvijek tekinapadi na osnovne vrijednosti(% ne"at u meunarodnom krivinom pravu predstavljastandard za mjerenje odovornosti samo kada dostine pra teko ili svjesno ne"ata'culpa gravis(/N24DO# Meutim% smatramo kako iz odred!i Rimsko statuta proizilazimou,nost komandne odovornosti i po osnovu nesvjesno ne"ata% na koji zakljuaknaroito ukazuje onaj dio odred!e Statuta u kome se od pretpostavljeno li*a za"tijeva daje =...trealo da "na da snae izvravaju ili ,e izvriti ta krivina djela###/#DCSKRIPTA:Meunarono krivino pravoPro?/ dr Miodra, N/ $i&ovi7Ranije smo ukazali kako Rimski statut I99 predvia mou,nost krivine odovornosti poosnovu ne"ata vojni" komandanata ili li*a koja stvarno djeluju u tom svojstvu# Tamou,nost propisana je u lanu 3@ stav 2 taka 'a( alineja 'i( Statuta i u dijelu koji seodnosi na ne"at lasi:

/Pored drui" osnova krivine odovornosti prema ovom statutu za krivina djela iznadlenosti Suda:'a( vojni zapovjednik ili li*e koje stvarno djeluje kao vojni zapovjednik krivino je odovornoza krivina djela iz nadlenosti Suda koje su poinile snae pod njeovom stvarnomkomandom i nadzorom% odnosno stvarnom vla,u i nadzorom zato to nisu propisnokontrolisali te snae:'i( ako su taj vojni zapovjednik ili li*e### usljed okolnosti u to vrijeme tre!alo da znaju dasnae izvravaju ili ,e izvriti ta krivina djela i'ii( ako taj vojni zapovjednik ili li*e nisu preduzeli sve potre!ne i razumne mjere u svojojmo,i da sprijee ili suz!iju nji"ovo izvrenje ili stvar predaju nadlenim oranima radiistrae i onjenja#/+ ovakvim situa*ijama se od komandanta /trai da sazna i provjeri neop"odne in)orma*ijepotre!ne za pra,enje ponaanja potinjeni"# Ako ne postupa po tim standardima

ponaanja% onda je rije o svjesnom ne"atu/N24@O% koji predstavlja osnov za krivinuodovornost ti" li*a% mada *itirana odred!a% kako smo naprijed rekli% prua osnov zauspostavljanje nji"ove krivine odovornosti i po osnovu nesvjesno ne"ata# 0aravno% utakvim situa*ijama mora se voditi rauna ne samo o psi"ikom odnosu ti" li*a prema ovoj

25


26/175

svojoj dunosti% ve, i o nji"ovom odnosu prema krajnjim posljedi*ama koje su usljed ti"propusta nastupile# 0aime% ako dokazi s tim u vezi ukazuju da je ponaanje vojnokomandanta ilo u prav*u njeovo salaavanja 'pristajanja( sa krajnjim posljedi*ama'npr# u!istvima ratni" zaro!ljenika(% onda se ne !i molo raditi o ne"atu ve, o eventuainomumiljaju#@#3# $stali osnovi iskljuenja krivine odovornostiPret"odno izlaanje pokazalo je kako se kao osnovi iskljuenja krivine odovornosti zamedunarodno krivino djelo mou pojaviti neuraunljivost njeovo uinio*a% kao i pose!nasitua*ija vezana za institut actiones lierae in causa. 0aime% kod ovo instituta do

iskljuenja krivine odovornosti moe do,i samo u sluaju opijenosti koja nije !ilado!rovoljna i koja je razorila sposo!nost takvo li*a da pro*ijeni nezakonitost ili prirodusvo djela ili njeovu sposo!nost da upravlja svojim postup*ima# 0o% pored ovi"% Rimskistatut I99 propisuje jo neke osnove iskljuenja krivine odovornosti o kojima ovorimo unastavku#@#3#2# 0una od!rana$vaj krivinopravni institut propisan je u lanu F2 stav 2 taka '*( Rimsko statuta# Iz teodred!e Statuta proizilazi da nuna od!rana postoji ako li*e /postupa razlono da !iod!ranilo se!e ili druo li*e iii% u sluaju ratni" zloina% da !i od!ranilo imovinu koja je !itnaza opstanak to li*a ili druo li*a iii imovinu !itnu za ostvarenje vojno zadatka% odneposredne i nezakonite upotre!e sile na nain srazmjeran stepenu opasnosti koja prijetitom ili druom li*u ili zati,enoj imovini#/6a !i se ovaj institut moao primijeniti% potre!no je% kako vidimo% da u svakom konkretnom

sluaju !ude ispunjeno nekoiiko uslova% pri emu tre!a razlikovati sluajeve ratni" zloinaod ostaii" sluajeva# Kao i kod nune od!rane prema na*ionalnom krivinomzakonodavstvu% navedeni uslovi mou se podijeiiti u dvije rupe# Prvu od nji" ine uslovi nastrani napadnuto li*a 'uslovi od!rane(% a druu uslovi koji moraju postojati na straninapadaa 'uslovi napada(#+slovi koji moraju postojati na strani napadaa 'usiovi napada) su:'2( Potre!no je% najprije% da postoji napad% pod kojim se moe smatrati svaka radnjaupravljena na povredu ivota ili tijela% a u sluaju ratni" zloina i napad na imovinu koja je!itna za opstanak napadnuto ili neko tre,e li*a ili na imovinu koja je !itna za ostvarenjevojno zadatka# ta predstavlja imovinu !itnu za opstanak neko li*a% odnosno zaD2SKRIPTA:Meunarono krivino pravoPro?/ dr Miodra, N/ $i&ovi7ostvarenje vojno zadatka% predstavlja )aktiko pitanje na koje se odovor tre!a dati usvakom konkretnom sluaju% zavisno od svi" okoinosti to sluaja#'3( 0apada moe !iti samo ovjek% jer se u sluaju uroavanja putem prirodne sile ili odstrane ivotinje% moe raditi o opasnosti kao elementu krajnje nude#'F( Iako Statut u *itiranoj odred!i ovori o nezakonitoj upotre!i sile% oito je da se misli naprotivpravnost napada kao elementa nune od!rane#'( 0apad mora !iti stvaran i neposredan% pri emu se neposrednim napadom moesmatrati i onaj koji neposredno predstoji% tj# situa*ija u kojoj napadnuti svako trenutkamoe oekivati da ,e !iti napadnut# + sluaju da napadnuti poreno smatra da jenapadnut% odnosno da mu prijeti neposredna opasnost od napada% moe da se% kako seistie% /poziva na stvamu za!ludu u skladu sa odred!om lana F3 Statuta/N244O#

+slovi koji prema *itiranoj odred!i Statuta moraju postojati na strani napadnuto (usloviodrane) su:'2( $d!rana napadnuto mora se sastojati u od!ijanju napada od njea ili neko druoli*a% odnosno% u s

skripta medjunarodno krivicno pravo,delimicna

Documents