S E M I N A R S K I R A DOsnovi krivicnog prava i krivicnog postupka

Tema Sajber-Kompijuterski kriminalMentor: Katarina LazicDjuro Djurovic 3cb/0027/12

2015.SADRAJ

Uvod....................................................................1Pojam i oblici cyber kriminala..............................4Tipovi cyber kriminala.........................................6Kompjuterski kriminalitet....................................9Karakteristike uinilaca........................................13Zloupotrebe interneta...........................................15Kompjuterska krivina dela.................................16Nain izvrenja.....................................................18Borba protiv kompjuterskog kriminala................18Posledice kompjuterskog kriminaliteta.................19Zakljuak..............................................................20Literatura..............................................................21

UVOD

Globalne raunarske mree stvorile su mogunosti za nove oblike kriminala. Pojavljuje seposeban, sufisticiran, prodoran, tehniki potkovan, beskrupulozan, opsednut, ponekad osvetoljubiv pojedinac kome je teko suprotstaviti se a jo tee zaustaviti ga. On sve ee ne eli da bude sam ve mu je potrebno drutvo, kao to mu je neophodna i publika. Lakoa vrljanja cyber prostorom daje mu oseaj moi i neuhvatljivosti. Ovi oseaji nisu bez razloga, jer stvarno ga je izuzetno teko otkriti u momentu injenja dela, to, uglavnom, predstavlja i pravi trenutak za njegovo identifikovanje i hvatanje. S druge strane, Internet koji je toliko ranjiv i nesiguran zbog ogromnog broja korisnika, otvorenosti i neregulisanosti je i idealno skrovite kriminalaca razliitog tipa.U takvom okruenju i sa takvim pojedincima sve se ee pokuavaju izboriti ne samo mnoga nacionalna prava, meunarodne organizacije i asocijacije, ve se ukljuuje i privatni sektor i korisnici ne bi li se ublaile negativne posledice i smanjili gubici koji nastaju zbog kriminalnih aktivnosti. Tako na primer, finansijski cyber kriminal je Australiju u 2003. godini kotao preko 3,5 miliona dolara, a virusi preko 2 miliona. Sledee godine finansijski cyber kriminal pada na 2 miliona dolara, ali su zato gubici od virusa narasli na preko 7 miliona. Ni Britanci nisu proli bolje, njima je u 2003. godini finansijski cyber kriminal odneo preko 120 miliona funti, a virusi 27,8 miliona.Kompjuterski kriminal je pojava novijeg vremena, poseban vid kriminaliteta koji je postao globalni problem. Pod kompjuterskim kriminalom obino se podrazumeva kriminalitet koji angauje kompjuter kao sredstvo ili kao cilj izvrenja krivinih dela. U osnovi je re o potojeim oblicima kriminala koji ine ljudi, a ne kompjuteri. Kriminal u vezi s kompjuterima nije samo jo jedan oblik obinog kriminala, ve je to opti vid svih oblika kriminala, tako da

e kako nenasilni, tako i nasilni kriminal biti vezan za kompjutere.Ubudue nee biti korisno razdvajati nekompjuterski od kompjuterskog kriminala.

Razliiti termini

Kompjuter postaje sredstvo vrenja razliitih oblika nedozvoljenih, protivpravnih i drutveno opasnih delatnosti. Kompjuterski kriminalitet pod ijim zbirnim nazivom su obuhvaeni svi raznoliki oblici i forme ponaanja nema opte usvojenu definiciju. Tako se u krivinopravnoj literaturi za ove raznolike oblike kompjuterskog kriminaliteta upotrebljavaju razliiti termini kao to su:

1. Zloupotreba kompjutera (computer abuse),

2. Kompjuterska prevara (computer fraud),

3. Delikti uz pomo kompjutera (crime by computer),

4. Informatiki kriminalitet,

5. Raunarski kriminaliteti i

6. Tehno kriminalitet.

Kompjuterski kriminalitet je samo opta forma kroz koju se ispoljavaju razliiti oblici kriminalne delatnosti.To je kriminalitet koji je napravljen protiv bezbednosti informacionih (kompjuterskih, raunarskih) sistema u celini ili u njenom pojedinim delu na razliite naine i razliitim sredstvima u nameri da se sebi ili drugom pribavi kakva korist ili da se drugome nanese kakva teta.Pojam i oblici cyber kriminala

Kompjuterski kriminalitetpredstavlja oblik kriminalnog ponaanja, kod koga se korienje kompjuterske tehnologije i informacionih sistema ispoljava kao nain izvrenja krivinog dela, ili se kompjuter upotrebljava kao sredstvo ili cilj izvrenja, ime se ostvaruje neka u krivino-pravnom smislu relevantna posledica. Kompjuterski kriminalitet je takoe protivpravna povreda imovine kod koje se raunarski podaci s predumiljajem menjaju (manipulacija raunara), razaraju (raunarska sabotaza), ili se koriste zajedno sa hardverom (kraa vremena).

Trebalo je da proe niz godina od pojave prvih oblika kompjuterskog kriminala do njegovog definisanja i taman su nastale neke srodne definicije kada se pojavljuje novi fenomen cyber kriminal. Tako pokuavajui da se protumae razmere ovog kriminala i njegove opasnosti, grupa eksperata pod ovim kriminalom podrazumeva kriminal koji se odnosi na bilo koji oblik kriminala koji se moe izvravati sa kompjuterskim sistemima i mreama, u kompjuterskim sistemima i mreama ili protiv kompjuterskih sistema i mrea. To je, u sutini, kriminal koji se odvija u elektronskom okruenju. Ako se pod kompjuterskim sistemom podrazumeva svaki ureaj ili grupa meusobno povezanih ureaja kojima se vri automatska obrada podataka (ili bilo kojih drugih funkcija) onda je jasno da bez njih i kompjuterskih mrea nema ovog kriminala. On je kompleksan i ak ga smatraju kiobran- terminom koji pokriva raznovrsne kriminalne aktivnosti ukljuujui napade na kompjuterske podatke i sisteme, napade vezane za raunare, sadraje ili intelektualnu svojinu.

Istovremeno, kompjuterska mrea slui kao mrea za povezivanje raznih subjekata, ona je podrka i simbol. Naravno ova poslednja uloga je vezana za zastraivanje, obmanjivanje, uplitanje. Bitno je da je cyber kriminalu nesporno priznato svojstvo kriminala (pri tome ne treba zanemariti injenicu da su se pored ovog pojavili i drugi termini: Internet kriminal, eKriminal, kriminal visokih tehnologija, mreni kriminal, i sl.) kao obliku ponaanja koji je protivzakonit ili e biti kriminalizovan za kratko vreme.

Moe se konstatovati da je cyber kriminal takav oblik kriminalnog ponaanja kod koga je cyber prostor okruenje u kome su kompjuterske mree pojavljuju kao sredstvo, cilj, dokaz i/ili simbol ili okruenje izvrenja krivinog dela. Pri tome se pod cyber prostorom, podrazumeva ili vrsta zajednice sainjene od mree kompjutera u kojoj se elementi tradicionalnog drutva nalaze u obliku bajtova i bitova ili prostor koji kreiraju kompjuterske mree. Termin cyber prostor prvi je upotrebio Vilijam Dibson u nauno-fantastinoj noveli Neuromancer 1984. godine

Ono je vetaka tvorevina koja zahteva visoku tehniku opremljenost, dobru informacionu

infrastrukturu i koji je niija i svaija svojina, u kome paralelno koegzistiraju virtuelno i realno i kod koga je komunikacija kolektivna. U takvom okruenju izuzetno je teko govoriti o nacionalnim razmerama kriminala i drutvenoj opasnosti. Zato se ovaj kriminal svrstava u najizrazitiji oblik transnacionalnog kriminala protiv koga ni borba ne moe biti konvencionalna. Pogotovo to drutveni, socijalni i ekonomski kontekst ovog kriminala nije istovetan sa klasinim transnacionalnim kriminalom jer za cyberspace vae druga pravila to pokazuje Globalna studija o organizovanom kriminalu Centra za prevenciju od meunarodnog kriminala i Instituta Ujedinjenih Nacija.

Iako postoje brojne tekoe u definisanju ovog kriminala, kao to postoji i izraena tendencija da mu se ne priznaju specifinosti koje prate kriminal uopte, ipak je jasno da takvi stavovi ne mogu biti prihvatljivi jer se ne mogu zanemariti ni zastraujui naini realizacije ovog kriminala, kao to se ni posledice vie ne mere nekolicinama rtava, niti desetinama i hiljadama dolara, dinara, evra, ve estocifrenim brojevima. Problemi nastaju i zbog novih elemenata za diferenciranje ovog od drugih oblika kriminala. Otuda je posebno pitanje koje su to vrste ovog kriminala.

Tipovi cyber kriminala

Postoje dve sub kategorije ovog kriminala:

a) Cyber kriminal u uem smislu - kao svako nezakonito ponaanje usmereno na elektronske operacije sigurnosti kompjuterskih sistema i podataka koji se u njima obrauju;

b) Cyber kriminal u irem smislu - kao svako nezakonito ponaanje vezano za ili u odnosu na kompjuterski sistem i mreu, ukljuujui i takav kriminal kakvo je nezakonito posedovanje, nuenje i distribuiranje informacija preko kompjuterskih sistema i mrea.

Konkretni oblici ovog kriminaliteta su:

1. Neautorizovani pristup komp sistemu ili mrei krenjem mera sigurnosti (haking);

2. Oteenje kompjuterskih podataka ili programa;

3. Kompjuterske sabotae;

4. Neovlaeno presretanje komunikacija od i u kompjuterskim sistemima i mreama;

5. Kompjuterska pijunaa.

Svaki od ovih oblika moe se ukrtati sa svakim jer gotovo da ne postoji isti oblik. Tako haking, pored neovlaenog ulaska u kompjuterske sisteme i mree, esto obuhvata i unitenje podataka ili kompjutersku pijunau (kao to je to sluaj sa upadima na veb sajtove i unitenje ili prepravljanje podataka na njima ili haking i trgovina pasvordima). Izmena kompjuterskih podataka i programa ukljuuje i lansiranje kompjuterskih crva i virusa to je najee praeno zaustavljanjem rada kompjuterskog sistema, unitenjem podataka.U mreama crvi i virusi se u veini sluajeva razmenjuju elektronskom potom, a ne retko to ine i hakeri prlikom neovlaenog pristupa.

Od dela cyber kriminala u irem smislu najee se pojavljuju:

1. Kompjuterski falsifikati

2. Kompjuterske krae

3. Tehnike manipulacije ureajima ili elektronskim komponentama ureaja

4. Zloupotrebe sistema plaanja kao to su manipulacije i krae elektronskih kreditnih kartica ili korienje lanih ifri u nezakonitim finansijskim aktivnostima.

Njima se u novije vreme dodaju i dela podrana raunarima. Ova dela obuhvataju rasturanje materijala ili samo njihovo posedovanje pri emu se mrea koristi za postizanje boljih rezultata kriminala ili pokuaja izbegavanje pravde.

U ova dela se ubrajaju razni nezakoniti i tetni sadraji, krenje autorskih prava, prodaja zabranjene robe (oruja, kradene robe, lekova) ili pruanje nedozvoljenih usluga (kockanje, prostitucija). Najvie panje u ovoj grupi dela privlai deija pornografija i distribucija raznih materijala Internetom.

Evropska konvencija o cyber kriminalu predvia 4 grupe dela:

1. Dela protiv poverljivosti, integriteta i dostupnosti kompjuterskih podataka i sistema njih

ine nezakoniti pristup, presretanje, uplitanje u podatke ili sisteme, korienje ureaja (proizvodnja, prodaja, uvoz, distribucija), programa, pasvorda;

2. Dela vezana za kompjutere kod kojih su falsifikovanje i krae najtipiniji oblici napada;

3. Dela vezana za sadraje deija pornografija je najei sadraj koji se pojavljuje u ovoj

grupi obuhvatajui posedovanje, distribuciju, transmisiju, uvanje ili injenje dostupnim i

raspoloivim ovih materijala, njihova proizvodnja radi distribucije i obrada u kompjuterskom

sistemu ili na nosiocu podataka;

4. Dela vezana za krenje autorskih i srodnih prava obuhvataju reprodukovanje i distribuciju

neautorizovanih primeraka dela kompjuterskim sistemima.

U Enciklopediji cyber kriminala navodi se da FBI i Nacionalni centar za kriminal belih kragni SAD (National White Collar Crime Center) otkrivaju i prate sledee oblike:

1. Upade u kompjuterske mree

2. Industrijsku pijunau

3. Softversku pirateriju

4. Deiju pornografiju

5. Bombardovanje elektronskom potom

6. njukanje pasvorda

7. preruavanje jednog raunara da elektronski lii na drugi kako bi se moglo pristupiti

sistemu koji je pod restrikcijama i

8. Krau kreditnih kartica.

Zavisno od tipa poinjenih dela cyber kriminal moe biti:

Politiki:

-Cyber spijunaza i cyber sabotaza (pijunaa i sabotaa u svetu raunara)

-Haking (osnovi bezbednosti na Internetu, osnovi zatite od kompjuterskih virusa)

-Cyber terorizam (Asimetrini virtuelni rat, internet kao oruje terorista)

-Cyber ratovanje (Implikacije eventualnog oruanog sukoba)

Ekonomski:

-Cyber prevare ('Nigerijska podvala' ili pranje novca)-Kraa internet vremena, kraa internet usluga

-Proizvodnja i distribucija nedozvoljenih sadraja kao to su deja pornografija, pedofilija, verske sekte, irenje rasistikih , nacistikih i slinih ideja i stavova (Dzihad preko Interneta)

-Zloupotreba ena i dece

-Manipulacija zabranjenim supstancama i robama:drogom, ljudskim organima, orujem

-Povrede cyber privatnosti: nadgledanje e-pote, spam, phiching, snimanje priaonica,

praenje e-konferencija, prikainjanje i analiza pijunskih softvera i "cookies"

Kompjuterski kriminalitet

Kompjuteri i kompjuterska tehnologija se mogu zloupotrebljavati na razne naine, a sam kriminalitet koji se realizuje pomou kompjutera moe imati oblik bilo kog od tradicionalnih vidova kriminaliteta, ako sto su krae, utaje, pronevere, dok se podaci koji se neovlaeno pribavljaju zloupotrebom informacionih sistema mogu na razne naine koristiti za sticanje protivpravne koristi. Pojavni oblici kompjuterskog kriminaliteta su:protivpravno korienje uslugai neovlaeno pribavljanje informacija, kompjuterske krae, kompjuterske prevare,kompjuterske sabotaei kompjuterski terorizamikriminal vezan zakompjuterske mree.

Protivpravno korienje uslugai neovlaeno pribavljanje informacija

Protivpravno korienje usluga se sastoji u neovlaenoj upotrebi kompjutera ili njegovoj ovlaenoj upotrebi ali za ostvarivanje potreba nekog neovlaenog korisnika. Primer neovlaene upotrebe kompjutera je kada se kompjuter koristi u bilo koje druge svrhe, osim onih koje predstavljaju deo njegove namene u informatikom sistemu.

Primeri ovlaene upotrebe kompjutera, ali za potrebe neovlaenog korisnika, ili radi ostvarenja drugih nedoputenih ciljeva su npr., u sluaju kad zaposleni u jednoj firmi pribavi podatke za budueg poslodavca ili kad raspoloivo kompjutersko vreme koristi za obavljanje nekih svojih poslova. Jedan od najeih oblika neovlaene upotrebe kompjutera sa kojim se susreu poslodavci irom sveta jeste zloupotreba Interneta od strane zaposlenih. Neovlaeno pribavljanje informacija predstavlja svojevrsnu krau podataka sadranih u kompjuterskim sistemima, najee u cilju ostvarivanja protivpravne imovinske koristi.Tehnike i tehnoloke mogunosti za neovlaeno pribavljanje informacija su sa pojavom Interneta postale mnogostruko vee tako da mete mogu biti i va lini PC ali i bilo koji povezani ili izolovani kompjuterski sistem.

Kompjuterske krae

Kraa zauzima visoko mesto u oblasti kompjuterskog kriminaliteta a u razmatranom kontekstu od posebnog je znaaja kraa identiteta. Ova vrsta kraa predstavlja posebno drutveno-opasnu radnju, jer pored ostalog, znaajno podriva poverenje u integritet komercijalnih transakcija i ugroava individualnu privatnost. Procena strunjaka su da e ova vrsta kraa rasti sa poveanjem elektronske trgovine. Snabdeveni individualnim personalnim informacijama, kradljivci identiteta mogu da otvore raune u bankama, obavljaju kupovinu, a u zemljama u kojima su automatizovane servisne usluge za gradjane, mogu da dobiju sertifikate o roenju, paso, kredit i sl., a sve to u ime osobe o ijim podacima se radi. Lanim identitetom kriminalac moe da dobije pozajmicu u banci, kupi auto, stan, ode na putovanje i sl., i na taj nain rtvu moe da optereti finansijski a u nekim sluajevima da joj napravi i kriminalni dosije. rtva u veini sluajeva i ne zna da se njen identitet "koristi" sve dok ne dou rauni za naplatu. Dakle i finansijska i "humana" cena krae za individualnu rtvu mogu biti veoma visoke, mada jedina krivica za mngo rtve moe biti to to su njihovi personalni podaci bili na nekom fajlu koji je ukraden ili su naivno davali informacije pogresnim ljudima.

Kompjuterske prevareKompjuterske prevare se vre u nameri pribavljanja za sebe ili drugog protivpravne imovinske koristi, s tim to se kod njih u zabludu ne dovodi ili odrava neko lice, kao u sluaju obinih prevara, kao imovinskih krivinih dela, ve se ta zabluda odnosi na kompjuter u koji se unose netani podaci, ili se proputa unoenje tanih podataka, ili se na bilo koji drugi nain, raunar koristi, za ostvarenje prevare u krivino-pravnom smislu. Kompjuterske prevare predstavljaju najraireniji oblik kompjuterskog kriminaliteta.

Broj oblika prevara, kao i nain njihove realizacije je praktino neogranien i u praksi se susreu kako one vrlo primitivne i grube, tako i one prevare kod kojih uinioci ispoljavaju veliki stepen vetine i rafiniranost.

Ono sto karakterie kompjuterske prevare je da one daleko dopiru zbog veliine Interneta kao trita, da se brzo ire jer sa Internetom kao medijem sve se deava mnogo bre, i niski trokovi izvoenja ovakvih vrsta prevara .Kompjuterski prevaranti zloupotrebljavaju upravo one karakteristike Cyber-prostora koje doprinose rastu elektronske trgovine: anonimnost, distanca izmeu prodavca i kupca i trenutna priroda transakcija. Uz to, oni koriste prednost injenice da prevara preko Interneta ne zahteva pristup do nekog sistema za isplatu, kao to to zahteva svaka druga vrsta prevara i to je digitalno triste jos uvek nedovoljno ureeno i kao takvo konfuzno za potroae, to za njih predstavlja skoro idealne uslove za prevaru.

Kompjuterske sabotae i kompjuterski terorizamKompjuterske sabotae se sastoje u unitenju ili oteenju kompjutera i drugih ureaja za obradu podataka u okviru kompjuterskih sistema, ili brisanju menjanju, odnosno spreavanju korienja informacija sadranih u memoriji informatikih ureaja. Najei vidovi kompjuterske sabotae su oni koji deluju destruktivno na operativno-informativne mehanizme i korisnike programe, pre svega, one koji imaju funkciju uvanja podataka. Kako teroristi postaju savremeniji oni sve vie ostavljaju puke i granate a u korist ciljeva visoke tehnologije.

Kad je re o kompjuterskom terorizmu danas postoji realna opasnost da informatiki resursi a posebno globalne informatike mree postanu i veoma efikasno sredstvo u rukama terorista, omoguavajui im naine delovanja o kojima ranije nisu mogli ni da sanjaju. Ono to poveava opasnost kad je re o tome da e teroristi u narednom periodu sve vie koristiti visoku tehnologiju za ostvarenje svojih destruktivnih ciljeva jesu izvori "talenata" koji mogu da obezbede strunjake ili specijaliste koji su sposobni da vre raunarsku sabotau i pijunau visokog nivoa, da od terorista preuzimaju zadatake po ugovoru, ili da obuavaju teroriste za tajne akcije putem visoke tehnologije i za strategijski terorizam koji treba da izvrava veoma disciplinovan i organizovan kadar. Procena raspoloivih globalnih izvora talenta - tehnoloki plaenici, nezaposleni tehnoloki strunjaci iz zemalja treeg sveta, zapadni tehnoloki strunjaci, visokostruni kadrovi iz bivih tajnih slubi i specijalnih snaga istonog bloka (Stasi, Specnaz, Osnaz, Sekuritatea...).

Generalni zakljuak kad se radi o kompjuterskom terorizmu bi bio da e u vremenu koje dolazi teroristi sve vie koristiti visoku tehnologiju kako za pijunau i sabotau tako i za propagiranje svojih ideja. Njihovi ciljevi mogle bi biti banke podataka, raunarski resursi, vladini komunikacioni sistemi, elektrocentrale kojima upravljaju raunari, rafinerije nafte, aerodromska postrojenja..

Provaljivanje u kompjuterski sistemMada izraz "provaljivanje" asocira na primenu izvesne mehanike sile, radi ulaska u zatvorene prostore, poput vrenja klasinih provalnih kraa, ali kada je re o kompjuterskom kriminalitetu oznaava se jedno vrlo suptilno, elektronskim putem, izvedeno, naruavanje tajnosti, pojedinog kompjuterskog sistema, odnosno neovlaeni elektronski upad u centralni kompjuterski sistem i njegovu bazu podataka. Ovakva dela preteno vre hakeri, koji se preko svojih personalnih raunara ukljuuju u druge informativne sisteme, pri emu prvenstveno koriste Internet. Ovi uinioci spretno zaobilaze zatitne mehanizme a dela ne vre iz zlonamernih pobuda, ve nastoje da javno demonstriraju informatiku vetinu kojom raspolau ili da ukau na postojee slabosti u mehanizmu zatite kompjuterskih sistema. Zato su na meti ovakvih uinilaca esto ba one kompjuterske mree, za koje se s pravom oekuje da su maksimalno zatiene od elektronskih provala kao sto su: vojne kompjuterske komunikacije, informatiki sistemi obavetajnih slubi, dravnih institucija.

Kriminal vezan za kompjuterske mreeKriminal vezan za kompjuterske mree je oblik kriminalnog ponaanja kod koga je cyberspace okruenje u kome se kompjuterske mree pojavljuju u trostrukoj ulozi: kao sredstvo ili alat, cilj ili okruenje izvrenja krivinog dela.

Kompjuterske mree kao cilj napada napadaju se servisi, funkcije i sadraji koji se na mrei nalaze. Kradu se usluge i podaci, oteuju se ili unitavaju delovi ili cela mrea i kompjuterski sistemi, ili se ometaju funkcije njihovog rada.

Kompjuterske mree kao sredstvo ili alat- Danas moderni kriminalci koriste sve vie kompjuterske mree kao orua za realizaciju svojih namera.

Korienje ovog novog orua naroito je popularno kod deje pornografije, zloupotrebe intelektualne svojine ili online prodaje nedozvoljene robe (droga, ljudski organi, neveste..)

Kompjuterske mree kao okruenje u kome se napadi realizuju- Najee to okruenje slui za prikrivanje kriminalnih radnji, kao to to veoma veto uspevaju da urade pedofili, a ni drugi kriminalci nisu nita manje uspeni. Naravno postoje i druge uloge, kao sto je npr., korienje mree kao simbola zastraivanja, uplitanja, koje su nekad vie izraene kod kompjuterskog nego kod cyber kriminala. Bitno je da je cyber kriminalu neosporno priznato "svojstvo" kriminala kao "obliku ponaanja koji je protiv zakonit ili ce biti kriminaliozvan za kratko vreme".

Karakteristike uinilaca

Ne moe se govoriti o jedinstvenom profilu uinilaca kompjuterskog kriminaliteta, oni se svrstavaju u razliite kategorije prema pojavnim oblicima dela koja ine, ali i prema motivima, koji ih pokreu u vrenju kriminalnih aktivnosti.

Uinioci ovih dela se mogli podeliti na:

zlonamerne, koji mogu da deluju radi ostvarenja imovinske koristi, ili samo u cilju nanoenja tete i na uinioce koji nisu motivisani ne ostvarenjem koristi, niti prouzrokovanjem tetnih posledica, ve jednostavno trae zadovoljstvo u neovlaenom prodiranju u neki dobro obezbeen informacioni sistem. To su tzv. hakeri (hackers), koji koristei svoje raunarsko znanje, upadaju u tue kompjuterske sisteme.

HakeriOvi uinioci predstavljaju kompjuterske entuzijaste, koji provaljujui u dobro uvane informatike sisteme iivljavaju svoju strast za avanturama po tzv informacionim autostradama" u specifinom cyber-spacesu. Oni su esto pravi kompjuterski zavisnici" koji ak ponekad nemaju pravi kontakt s realnou, ve prvenstveno obitavaju u svom virtuelnom svetu". Oni vrhunsko zadovoljstvo nalaze u samom inu provaljivanja u viestruko obezbeene informacione sisteme i to su kompjuterski sistemi bolje uvani, to je za hakere vei izazov da se upuste u za njih spektakularno savladavanje kripto-grafskih brava".

Zato su na meti ovih uinilaca. esto najbolje obezbeeni informacioni sistemi kao to su kompjuterske mree vlada savremenih drava, ili vojnih laboratorija, pa i u kompjuterske sisteme Pentagona. Hakeri mogu svesno ili nesvesno da prouzrokuju ogromne tete. Oni su prema svom profesionalnom opredeljenju najee programeri kompjutera, visokoobrazovani

informatiari, a ponekad je re o osobama koje su svoju vetinu i znanje stekli bavei se kompjuterima iz hobija.

To su veoma inteligentni uinioci a jedina prava zatita od njihovih provala je jaanje kriptografskih sistema zatite, uz strou kriminalnu politiku prema ovakvim uiniocima. Oni, nezavisno od motiva koji ih pokreu, realno predstavljaju veliku opasnost, naroito u situacijama kada se uputaju u rizine informatike avanture u tako osetljivim podrujima kao to su nacionalna bezbednost, industrija naoruanja, satelitska tehnologija itd.

Zlonamerni uinioci kompjuterskih delikataZlonamerni uinioci kompjuterskph delikata najee su motivisani koristoljubljem. Oko 80% delikvenata ini delo prvi put, a 70% je zaposleno vie od pet godina u oteenom preduzeu. njihovo starosno doba je izmeu 19 i 30 godina, preteno su mukog pola, veoma su inteligentni; imaju uglavnom vie godina radnog iskustva i vae kao savesni radnici koji prilikom obavljanja radnih zadataka ne prouzrokuju nikakve probleme, esto su tehniki kvalifikovaniji nego to to zahteva radno mesto na koje su rasporeeni; ovi uinioci sebe po pravilu ne smatraju kradljivcima ili uopte kriminalcima, ve samo pozajmljivaima.

Koristoljubivi kompjuterski kriminalitetKoristoljubivi kompjuterski kriminalitet veoma je est u bankarstvu, finansijskim korporacijama i osiguravajuim drutvima. Statistiki podaci o uiniocima kompjuterskih delikata u oblasti bankarskih poslova ukazuju na najee profesije uinilaca: 25% ine osobe sa specijalnim ovlaenjima sa odgovornostnma u informatikim sistemima, 18% programeri, 18% slubenici koji raspolau terminalima, 16% blagajnici. 11% operateri-informatiari i u 12% sluajeva uinioci su lica van oteenih korporacija, u ta su ukljueni i korisnici usluga.

Zloupotrebe interneta

Iako je Internet formulisan kao neformalan medij, ipak postoje neka osnovnapravila ponaanjaformulisana kaoBonton. Ovo je iz razloga to su se pojavili pojedinci i grupe koji su svojim ponaanjem ugroavali, a u najmanju ruku smetali ostalim uesnicima interneta, to bi se reklo zloupotrebilisu slobodu koja im je podarena. Ova zloupotreba se moe javljati u vie oblika: od irenja virusa, kradje kreditnih kartica i ostalih informacija, pa do slanja nepoeljnih materijala na line adrese ili javne grupe na kojima tom materijalu nije mesto. Tu dolazimo do definicije spama.

Spam je u principu postao termin za sve oblike neeljenih materijala na internetu. Postoje male razlike u definiciji spama vezanoj za linu potu i za javne grupe, ali zajedniko im je da su to poruke koje nisu od koristi nikome, sem moda onome koji se preko njih oglaava Spam linih adresa elektronske poteje najee vezan za razne oglase razliite vrste, i obino potpuno beskorisne krajnjem primaocu, a koji se distribuira na milione i milione adresa istovremeno.

Na ovakve poruke se ni sluajno ne treba odgovarati, jer se time spamerima daje do znanja da je adresa u upotrebi i samim tim im postaje znaajnija i verovatno e se samo poveati koliina spama.

Spam u javnim grupamaje obino vezan za slanje oglasa u grupe u kojima mu nije mesto, postavljanje pitanja nevezanih za tematiku grupe, zatim stvaranje "uma" usmeravanjem diskusija van tematike grupe i tzv. "trolanje", slanje velikih poruka na grupe, kao i slanje jedne iste poruke na vie grupa istovremeno

Kompjuterska krivina dela

Kompjuterska krivina dela uvedena su Krivinnim zakonom Srbije 2005. godine. koja su u Glavi 27 predviena kao krivina dela protiv raunarskih podataka" (l. 298-304). Osim toga, u Okrunom javnom tuilatvu u Beogradu 2005. godine je osnovano posebno odeljenje za borbu protiv visokotehnolokog kriminala.

Krivina dela protiv bezbednosti raunarskih podataka ko unese, uniti, izbrie, izmeni, oteti, prikrije ili na drugi nain uini neupotrebljivim raunarski podatak ili program ili uniti ili oteti raunar ili drugi ureaj za elektronsku obradu i prenos podataka sa namerom da onemogui ili znatno omete postupak elektronske obrade i prenosa podataka koji su od znaaja za dravne organe, javne slube, ustanove, preduzea ili druge subjekte, kaznie se zatvorom od est meseci do pet godina.

Pravljenje i unoenje raunarskih virusa - ko napravi raunarski virus u nameri njegovog unoenja u tu raunar ili raunarsku mreu, kaznie se novanom kaznom ili zatvorom do est meseci. Ko unese raunarski virus u tu raunar ili raunarsku mreu i time prouzrokuje tetu, kaznie se novanom kaznom ili zatvorom do dve godine. Ureaj i sredstva kojima je uinjeno ovo krivino delo oduzee se.

Raunarska prevara - Ko unese netaan podatak, propusti unoenje tanog podatka ili na drugi nain prikrije ili lano prikae podatak i time utie na rezultat elektronske obrade i prenosa podataka u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist i time drugom prouzrokuje imovinsku tetu, kaznie se novanom kaznom ili zatvorom do tri godine.

Neovlaeni pristup zatienom raunaru, raunarskoj mrei i elektronskoj obradi podataka- Ko se, krei mere zatite, neovlaeno ukljui u raunar ili raunarsku mreu, ili neovlaeno pristupi elektronskoj obradi podataka, kaznie se novanom ka-znom ili zatvorom do est meseci. Ko upotrebi ovako dobijen podatak, kaznie se novanom kaznom ili zatvorom do dve godine.

Krivina dela protiv bezbednosti raunarskih podataka- Spreavanje i ograniavanje pristupa javnoj raunarskoj mrei- Ko neovlaeno spreava ili ometa pristup javnoj raunarskoj mrei, kaznie se novanom kaznom ili zatvorom do jedne godine. Ako delo uini slubeno lice u vrenju slube, kaznie se zatvorom do tri godine.

Neovlaeno korielje raunara ili raunarske mree- Ko neovlaeno koristi raunarske usluge ili raunarsku mreu u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist, kaznie se novanom kaznom ili zatvorom do tri meseca. Gonjenje za ovo krivino delo preduzima se po privatnoj tubi.

Nain izvrenja Nain izvrenja ovih delikata zasniva se na upotrebi kompjutera, pri emu samo korielje raunara moe biti ispoljeno kao celovit modus opcrandi, ili kao jedan njegov segment. Kompjuter moe biti i osnovno sredstvo izvrenja ovih krivinih dela, a potrebno je pored toga da je ostvarena i neka u krivinopravnom smislu kanjiva posledica, s tim to posledica moe biti ispoljsna na samim kompjuterima, informatikoj ili komunikacijskoj mrei.

Borba protiv kompjuterskog kriminala Borba protiv kompjuterskog kriminala zasniva se na preventivnim i represivnim merama.

Represivne operativno-taktike mere su iste kao i kod drugih vidova kriminaliteta. Preventivne mere su specifine. One su usmerene na preduzimanje aktivnosti u cilju otklanjanja izvora. uslova, okolnosti ili propusta koji pogoduju neovlaenom korienju ili zloupotrebi kompjutera.

Preventivnim merama treba obezbediti:

a) Identifnkaciju moguih napada na kompjuter i njihovu klasifikaciju s aspekta verovatnoe realizacije, objekta napada, naina i posledica realizacije;

b) Izbor i postavljanje odgovarajueg mehanizma zatite;

c) Odravanje, proveru i unapreenje postavljenog mehanizma zatitePosledice kompjuterskog kriminaliteta

tete nastale vrenjem kompjuterskih delikata, zavisno od pojavnog oblika kompjuterskog kriminaliteta, mogu se podeliti na:

Finansijske koje mogu da nastanu kada uinilac vri delo u cilju sticanja protivpravne imovinske koristi, pa tu koristi za sebe ili drugog, zaista i stekne, ili je ne stekne, ali svojim delom objektivno priini odreenu tetu, ili kada uinilac ne postupa radi sticanja koristi za sebe ili drugog, ali objektivno uini finansijsku tetu.

Nematerijalne koje se ogledaju u neovlaenom otkrivanju tuih tajni, ili drugom "indiskretnom tetnom postupanju"

Kombinovane kada se otkrivanjem odreene tajne, ili povredom autorskog prava, putem zloupotrebe kompjutera ili informatike mree narui neiji ugled, odnosno povredi moralno pravo a istovremeno prouzrokuje i konkretna finansijska teta.Zakljuak

Na cyber prostor nije ostao nedodirnut mnogim od oblika cyber kriminala. Za svega nekoliko godina uspeli smo da se popnemo visoko na rang listi opasnih i nesigurnih podruja sa akterima kojima raste ugled u cyber podzemlju. Meutim, jedna grupa ovih poinilaca izgubila je predznak kriminalaca i svrstana je u heroje iako su njihove aktivnosti uveliko prevazilazile takve kvalifikacije. S druge strane, nespremnost pravosua i uspavanost prava olakali su prelazak ovih pojedinaca u sferu istog kriminala. To je ohrabrilo i mnoge druge koji su iz faze bojaljivih pokuaja preli u drske i samosvesne kriminalce ubeene da im niko nita ne moe. Takvu atmosferu prekinulo je nekoliko prijava istranim organima koji pokuavaju da se uhvate u kotac sa novim oblicima kriminala i njima, esto, nerazumljivim aktivnostima. Poele su i prve istrage i prikupljanje dokaza, a i prve tube nale su se pred sudovima u Beogradu, Panevu i Niu. Naalost brojne su nedae sa kojima se sreu sudije, tuioci i advokati zbog niskog nivoa, ak i elementarnog, znanja informatike to umnogome oteava i produuje postupke koji, inae, iziskuju brzinu i spremnost da se u deliima sekunde spasu dokazi i identifikuju poinioci. Poseban propust je to se u odredbe o organizovanom kriminalu nisu uvrstila i oblici cyber kriminala. Svemu ovome treba dodati i problemi u radu pravosudnih i policijskih organa, uvreenog miljenja o nedodirljivosti izvrilaca, nepostojanja saradnje sa meunarodnim organizacijama, telima i asocijacijama, kao i nacionalnim institucijama drugih zemalja, nepostojanja posebnih specijalizovanih jedinica za istragu, specijalizovanih sudova za presuivanje i serioznosti u radu provajdera, neuspostavljanja saradnje izmeu subjektima koji bi trebalo da se izbore sa ovom pojavom, ipak se mora konstatovati da je koliko toliko pomereno sa mrtve take i da treba oekivati da se to nastavi kao organizovani, sistematizovani i kontinuirani rad.

Literatura: Attorney General Report, Cyberstalking: A New Challenge for Law Enforcement and Industry www.usdoj.gov/ criminal/ cyber crime

Computer Crime Resarch Center (CCRC)

Computer Hacker Latest News Stories

http://www.bos.rs/cepit/idrustvo/sk/tipovisajberkriminala.php

http://www.ckfraud.rg/whitecollar.html

http://www.google.rs/search?hl=sr&source=hp&q=provaljivanje+u+kompjuterski+sistem&meta=&aq=f&aqi http://www.apsigroup.org/sec.html?id=29

http://www.kpa.edu.rs/forum/index.php?topic=1354.0=&aql=&oq=&gs_rfai=

http://www.bos.rs/cepit/idrustvo/sk/regulacijasajberkriminala.php

Marshall P., irwin: Investigation Of Fraud By The National Crime Autority, Operation Swordfish- Catching The Big Fish, Farud Prevention and Control Conference, Australian Institute of Criminology in Association with the Commonwealth Attorney- Generals Department, Surfers Paradise Podrazumeva se vid prevare na Internetu koja se obicno odvija tako sto prevarant salje drugim osobama poruku e-poste predstavljajuci se kao vlasnik firme (naravno, nepostojece) ne bi li ih prevario i dosao do njihovih podataka koji ce mu posluziti za kradju identiteta.

21