krivicno procesno pravo - krivicno procesne radnje

42
КРИВИЧНО ПРОЦЕСНО ПРАВО КРИВИЧНОПРОЦЕСНЕ РАДЊЕ Скрипта кривичнопроцесних радњи рађена на основу предавања др. Момчила Грубача ФППС Нови Сад

Upload: kursumlijapondi

Post on 16-Apr-2015

439 views

Category:

Documents


27 download

DESCRIPTION

krivicno procesno pravo - krivicno procesne radnje momcilo grubac

TRANSCRIPT

Page 1: krivicno procesno pravo - krivicno procesne radnje

КРИВИЧНО ПРОЦЕСНО ПРАВО –

КРИВИЧНОПРОЦЕСНЕ РАДЊЕ

Скрипта кривичнопроцесних радњи рађена на основу предавања др. Момчила Грубача

ФППС Нови Сад

Page 2: krivicno procesno pravo - krivicno procesne radnje

Кривично процесно право – кривичнопроцесне радње

Појам, карактеристике и деоба процесних радњи Кривични поступак се дефинише као скуп процесних радњи које предузимају процесни субјекти. Процесне радње су делатности процесних субјеката које они предузимају на основу својих законских овлашћења или обавеза, под законом утврђеним условима, у прописаној форми, са одређеном садржином у циљу заснивања, тока или окончања кривичнопроцесног односа. Кривичнопроцесне радње предузимају процесни субјекти ради остваривање права која им по закону припадају или ради испуњења својих законских обавеза. Законско регулисање процесних радњи представља заштиту поступка и његових учесника од самовоље и злоупотребе. Радње других лица у поступку (сведока, вештака и сл.) нису кривичнопроцесне радње, већ само радње процесних субјеката(суда или странака) које се њима користе за постизање одређеног кривичнопроцесног циља. Кривичнопроцесна радња се може манифастовати у чињењу и нечињењу. Радње нечињења: недолазак на рочиште, пропуштање изјављивања правног лека, ћутање окривљеног и сл) не манифестују се у спољном свету већ се само манифестује њихово процесноправно дејство – обустављање поступка, одбијање тужбе, укидање пресуде итд. Да би имала процесноправно дејство радња мора бити вољна и свесна. Радња извршена под претњом, принудом нема правно дејство. Вршење процесне радње има за циљ да се непосредно утиче на заснивање, ток или окончање процесноправног односа. Уколико радња није непосредно везана за предмет кривичног поступка онда није процесна радња (вожња судије аутомобилом од куће до суда). Циљ процесне радње не мора да се подудара са циљем кривичног поступка јер субјекти предузимају радње саобразно свом процесном интересу. Треба разликовати процесне радње од процесних чињеница као што је на пример смрт окривљеног. Процесне чињенице непосредно утичу на ток поступка али не настају вољом процесних субјеката па стога нису радње. Карактеристика процесних радњи је да се оне предузимају у континуитету и концетрисано. Континуитет у предузимањеу процесних радњи ѕначи да се оне предузимају по одређеном логичком реду, а тај ред је утврђен Закоником. Концентрација значи да је законодавац одредио концетрацију процесних редњи по фазама и стадијумима, те се не могу предузимати преурањено или накнадно у каснијој фази. Процесне радње су многобројне и разноврсне, и могу се поделити на различите начине. Подела процесних радњи С обзиром на процесне субјекте који предузимају радње подела се врши на:

Процесне радње суда: Радње доказивања (увиђај, реконструкција) Радње процесне принуде Радње одлучивања Радње руковођења поступком

Page 3: krivicno procesno pravo - krivicno procesne radnje

Кривично процесно право – кривичнопроцесне радње

Радње достављања. Радње доказивања су процесне радње суда у кривичном поступку у којем важи принцип судске одговорности за утврђивање чињеница, док у оптужном поступку терет доказивања пада на терет странака и представља њихову процесну радњу.

Процесне радње странака су многобројне и разноврсне. Према томе ко врши те процесне радње деле се на процесне радње одбране – које по правилу врши окривљени и процесне радње оптужења – које врши тужилац.

Трећа лица нису процесни субјекти, па стога радње које они предузимају нису њихове процесне радње већ процесне радње субјеката који та трећа лица позивају и ангажују у току поступка.

Начело законитости у предузимању процесних радњи значи да су процесне радње унапред одређене Закоником, али и оне процесне радње које су предузете супротно закону могу да буду процесне радње (одуговлачење поступка, лажно сведочење, изнуђени исказ) па се према томе процесне радње могу поделити на – правилне и законите и неправилне и незаконите.

Према стадијуму предузимања процесне радње се деле на истражне (испитивање услова за подношење оптужбе у претходном поступку) и судеће (обављају их пресуђујући судски органи са циљем доношења судске одлуке).

Истражни судија понекад предузима кривичнопроцесне радње и пре отпочињања кривичног поступка, па се с обзиром на место предузимања процесне радње могу поделити на судске (у згради суда) и вансудске (ван зграде суда). Радње које предузимају органи унутрашњих послова, полиција пре кривичног поступка нису процесне радње, и само изузетно то могу бити.

Увиђај може бити и судска и вансудска процесна радња. Начела процесних радњи

1. Начело усмености и начело писмености Суд не сме да заснује пресуду на доказу који није био предмет усменог претресања, па ни онда кад се такав доказ налази у списима. Доказна грађа за пресуду, изјаве, предлози странака и сл. Морају бити изнети на усменом претресу. Докази за пресуду се могу извадити из списа али само ако су претходно на главном претресу прочитани. Са друге стране, постоје читаве фазе поступка које се одвијају у складу са начелом писмености. Нпр. поступак стављања под оптужбу и жалбени поступак у седници већа. Ту суд у потпуности без присуства странака доноси одлуку само на основу списа. Стари, акузаторски кривични поступак је био потпуно јаван. Наступањем инквизиторског поступка јавност потпуно нестаје у свим процесним стадијумима. Према Уставу РС расправљање пред судом је јавно и може се ограничити само у складу са Уставом у читавом поступку или у једном његовом делу, и то само ради заштите интереса националне безбедности, јавног поретка и морала у демократском друштву, као и ради заштите малолетника или приватности учесника у поступку.

Page 4: krivicno procesno pravo - krivicno procesne radnje

Кривично процесно право – кривичнопроцесне радње

Под конторлом јавности суд ради пажљивије и одговорније строго се држећи Закона. Али од јавности може имати и штете – сензационализам, када често долази до повреде начела презумпције невиности.

2. Начело јавности у претходном поступку У претходном поступку постоји само страначка јавност, али ни она није путпуна. Законик садржи списак истражних радњи којима странке могу да присуствују и услове под којима могу тим радњама да присуствују.

Саслушање окривљеног – по правилу мора да присуствује јавни тужилац (уколико је у питању кривично дело које се гони по службеној дужности), а могу да присуствују и оштећени као тужилац, приватни тужилац, бранилац, саокривљени који је саслушан и његов бранилац.

Увиђај, испитивање вештака, испитивање сведока – осим странака и браниоца окривљеног, може да присуствује и оштећени.

Претресање стана – могу да присуствују само тужилац и бранилац, а окривљени само ако је власник стана.

Оштећеном у претходном поступку се може ускратити разматрање списа све док не буде саслушан као сведок.

Када постоји опасност од одлагања истражне радње којима странке имају право да присуствују (саслушање окривљеног, увиђај, испитивање сведока и вештака) може се и без њих, без обавештавање спровести истражна радња уколико се таква радња предузима ван седишта суда, а о потреби присуства окривљеног који нема браниоца одлучује истражнис судија (уколико окривљени има браниоца он се обавештава о томе). Обим страначке јавности у претходном поступку може се ценити и према ширини права на писмено и усмено општење притвореног окривљеног са својим пбраниоцем и другим лицима која су изван притвора. Општа јавност у претходном поступку не постоји. Публика не може да присуствује обављању истражних радњи, нити се тим радњама даје неконтролисани публицитет.

3. Начело јавности у главном поступку Правило је да се главни претрес држи јавно- општа јавност. То важи и за претрес пред другостепеним судом. Страначка јавност се никада не доводи у питање, а кад се поједино лице понекад и удаљи, то се ради само у циљу да се то лице онемогући од утицања на давање исказа других лица. Општа јавност у главном кривичном поступку може бити искључена када су у питању малолетници или интерес заштите живота учесника у поступку, или је то неопходно из других разлога. Поступак доношења судских одлука није никада јаван – потпуно је искључена јавност, док је објављивање пресуде увек јавно.

4. Начело непосредности Начело непосредности није посебно дефинисано, иако је очигледно да се поступак заснива на том начелу, јер се све радње за формирање судске одлуке морају извести непосредно пред судом који ће донети одлуку. Суд боље суди када је у могућности да непосредно види и чује странке и остале учеснике, и тад је у прилици да цени и њихово држање, покрете,

Page 5: krivicno procesno pravo - krivicno procesne radnje

Кривично процесно право – кривичнопроцесне радње

одлучност, несигурност, интонацију итд, што све може да утиче на коначан став суда и доношење коначне одлуке. Начело непосредности долази до изражаја тек у главном претресу. Правила која обезбеђују начело непосредности на главном претресу:

Докази на основу којих ће се донети пресуда по правилу се изводе непосредно на главном претресу (пресуда се не може заснивати на доказу који није изведен на главном претресу). Овде постоји одступање када се прочита исказ неког учесника у поступку који је умро или је болестан.

Суђење на главном претресу није могуће без присуства странака, а посебно не без окривљеног, осим у два изузетка – када је окривљени у бекству, или када окривљени не дође на суђење. Постоји могућност суђења на главном претресу у скраћеном поступку без присуства тужиоца, у одређеним ситуацијама.

Незаменљивост судија је правило у току главног претреса и у поступку доношења пресуде. Главни претрес се у целини мора одржати пред једним судијом који ће на крају донети пресуду.

Континуитет и концентрација процесних радњи. Да би се очувала непосредност радње морају бити у континуитету, пресуда се мора изрећи у што краћем року, а због концентрације, одређене процесне радње се морају обавити у тачно одређеној фази поступка.

5. Начело процесне економичности Економичност кривичног поступка се не своди само на уштеду у времену већ подразумева и рационално коришћење правосудних кадрова и финансијских средства намењених вршењу правосуђа. Економичност поступка се не односи само на интерес правосудног буџета, већ и на интерес странака.

6. Начело лојалности и поштења учесника кривичног поступка и сузбијања процесних злоупотреба

Свако поступање учесника у кривичном поступку које је противно Законику представља процесну злоупотребу. Од окривљеног се на тражи да буде поштен (може да се брни ћутањем, да пориче кривицу, да даје неистине исказе). Ипак од њега се захтева лојалност – забрењено му је да ради на штету поступка, да уништава доказе, да утиче на сведоке. Остали учесници у поступку морају да буду лојални а поред тога да покажу и поштење. Форма, време и садржина процесних радњи Највећи број прописа кривичног процесног права се односи на процесне радње које уређују њихову форму, садржину и време предузимања. Форма процесних радњи представља унапред одређен начин њиховог предузимања. Предузимање процесних радњи је везано за извесну форму предвиђену Закоником. Та форма може бити:

Општа – по општим правилима садржаним у начелима кривичног процесног права (јавност, усменост, писменост, непосредност) и општим процесним установама о начину извођења процесних радњи

Page 6: krivicno procesno pravo - krivicno procesne radnje

Кривично процесно право – кривичнопроцесне радње

(судски језик, одредбе о записницима, списима у поступку итд.) које важе за све процесне радње.

Посебна – везана за појдиначне процесне радње нпр. саслушање окривљеног, испитивање сведока, претресање стана, увиђај и сл.

Форма гарантује стварно и несметано вршење права која према Законику припадају процесним субјектима, обезбеђује њихову правну сигурност и једнакост грађана пред судом.

Начин предузимања процесних радњи Одређивање начина предузимања процесних радњи има за циљ:

Да омогући учешће и вршење права странака која има по Законику припадају – тако, окривљени се мора позвати и у позиву поучити о праву на браниоца. Такође му се мора дати довољно времена између позива и главног претреса за припрему одбране.

Да обезбеди слободу одлучивања процесних субјеката у предузимању процесних радњи – нпр. забрањена је упобреба силе и принуде приликом узимања исказа од окривљеног.

Да појача доказну вредност процесне радње – нпр. давање заклетве приликом узимања изјаве.

Да обезбеди сведочанство о начину предузетих радњи – нпр. обавезно присуство сведока код претреса стана.

Да спречи наношење непотребне штете на добрима учесника кривичног поступка – нпр. отварање закључаних просторија се обавља само ако је то неопходно, водећи рачуна о штети.

Да технички олакша вршење процесних радњи – нпр. изјава суду се може дати на записник, или телеграмом, а у последње време и аудио-видео конференцијском везом.

Опште установе код предузимања процесних радњи А. Употреба језика и писма у кривичном поступку Систем језика и писама је веома сложен. Употреба језика је регулисана пре свега појединим одредбама Устава РС. Поред тог употреба језика се регулише и различитим законима који уређују различите судске поступке, међу којима је и Законик о кривичном поступку. Такође, употребу језика регулише и посебан Закон о службеној употреби језика, а и саме општине својим статутима у складу са Законом и уставом утврђују употреби језика и писма на својој територији. Питања употребе језика су везана за:

Питања језика у службеној употреби суда – у свим судовима у службеној употреби је српски језик, а поред њега и један или више језика народности ако је то прописано статутом општине у којој се налази седиште поступајућег суда. Ако је у употреби поред српског језика и језик националне мањине мора се обезбедити превод на том језику.

Питање језика на којем се води поступак (језик кривичног поступка) – то је српски језик или језик мањина у првостепеном кривичном поступку, али ако се поступак води не неком од језика мањина обавезно се врши превод на српски језик. У другостепеном поступку поступак се увек води на српском језику али се пресуда преводи на језик који је био у употреби у првостепеном поступку.

Page 7: krivicno procesno pravo - krivicno procesne radnje

Кривично процесно право – кривичнопроцесне радње

Такође, на захтев странака које су се договорила око употребе језика у поступку може се одобрити употреба тог језика о чему ће коначну одлуку донети суд.

Потање језика комуникације странака пред судом – странка својом посебном изјавом пред судом одређује који језик сматра својим матерњим језиком. Ово право се признаје и странцима као степен достигнутих људских права. Суд је у том случају дужан да обезбеди тумача на терет буџета, али ће се све преводити на један од судских језика у службеној употреби.

Питање језика комуникације између судова – међусобни саобраћај између судова и међусобно указивање правне помоћи одвија се на језику који је у службеној употреби у односном суду.

Б. одредбе о записницима Записник се саставља истовремено са обављањем процесне радње или непосредно након тога. Записник је службено писмено о званичном току и садржини процесне радње која је обављена у кривичном поступку. Према правној природи записник представља јавну исправу. Када за процесну радњу није посебно прописано правило, примењују се опште одредбе о записницима (члан. 174 ЗКП). Судија гласно саставља записник да сви могу да чују. Не сме се ништа брисати и додавати на записник, он мора бити уредан. Све накнадне измене и исправке које се уносе у записник морају оверити својим потписом лица која потписују записник. Истражни судија, односно председник судског већа може одредити и снимање истражне радње без сагласности окривљеног али га о томе мора обавестити. Место процесних радњи Рочиште је дефинисано местом и временом, док је само место процесне радње дефинисано само локалитетом. Местом процесне радње сматра се оно место на коме се предузима одређена процесна радња и место где та процесна радња производи своје правно дејство, и зависи од пророде саме радње и околности случаја. То место може бити у одређеним просторијама зграде суда или ван ње. Одређивање места процесне радње је од велике важности јер се сматра да је странка испунила своју дужност ако је у одређено време била на месту процесне радње по позиву, па јој се у том случају не може изрећи било каква санкција која се односи на принудно довођење, када се предвиђа за ту врсу пропуштања процесне радње. Главни претрес се може одржати у згради суда, а изузетно и изван зграде (у некој другој просторији, згради и сл.) али никако изван подручја месне надлежности тог суда. Процесне радње које се некада изузетно морају извршити изван подручја суда, по правилу се врше путем правне помоћи, мада ЗКП изричито не забрањује да их службени орган врши ван територије месне надлежности суда.

Page 8: krivicno procesno pravo - krivicno procesne radnje

Кривично процесно право – кривичнопроцесне радње

Време процесних радњи Процесне радње се могу обављати током целе године у оквиру прописаног радног времена надлежног суда, али ако је извеђење процесне радње хитно и не трпи одлагање може се обавити и изван тог времена. Председник суда одређује дежурне судије, о чему обавештава јавног тужиоца и органе унутрешњих послова. Када се ради о хитним предметима те процесне радње се могу спроводити и у време годишњег одмора поступајућег судије или јавног тужиоца. Одредбе КЗП које се односе на време вршење процесних радњи имају за циљ дисциплину, континуитет поступка и концентрацију процесних радњи. Р о к о в и

Појам и врсте процесних рокова Рок је временски период у којем се одређена процесна радња мора ,треба или не сме предузети. Циљ утврђивање рокова је да се убрза поступак и да се обезбеди процесна дисциплина и начело економичности поступка. Рокови могу бити:

Преклузивни (перемторни, финални) – рокови су они који представљају период времена у којем процесна радња мора да буде предузета. Истеком овог рока наступа преклузија, а то је процесна санкција која спречава накнадно предузимање процесне радње (нпр. рок за жалбу против првостепене пресуде).

Дилаторни (суспензивни или одложни) рокови – су они рокови који представљају размак времена у коме се процесне радње не смеју предузимати (главни претрес не сме се започети 8 дана од дана достављања позива оптуженом).

Инструктивни (упућујући) – рокови важе за суд и јавног тужиоца, и они не повлаче преклузију. Тужилац за свој немаран рад може да одговара дисциплински.

Законски и судски рокови Обични и строги рокови – строги не дозвољавају пропуштање.

Рочиште – је тачно одређен дани час предвиђен за предузимање процесне радње. Најважнија рочишта су: рочиште за саслушање окривљеног, рочиште за испитивање сведока, рочиште за главни претрес. Рочиште увек одређује суд. Последице пропуштања рочишта: дисциплинско кажњавање, привођење, притварање окривљеног, обустава поступка.

Рачунање и ток рокова Приликом рачунања рокова потребно је знати следеће:

Јединица времена којом се мери одређени рок, Број временских јединица колико рок износи, Почетак рока – када почиње да тече и Крај рока - када се рок завршава.

По ЗКП-у рокови се рачунају на сате, дане, месеце или године.

Page 9: krivicno procesno pravo - krivicno procesne radnje

Кривично процесно право – кривичнопроцесне радње

Почетак рока се рачуна од догађаја који је одређен ЗКП-ом или га одређује суд. Наступање рокова:

Ако је одређен у сатима или данима, рок наступа првог наредног сата односно дана,

Ако је одређен у месецима, рок наступа првог наредног дана од догађаја по коме се рок почиње рачунати, а завршава се истеком задњег пуног часа ( у поноћ).

Ако рок истиче у нерадни дан (суботу или недељу, или државни празник) истицање рока се помера на први наредни радни дан. (ово правило не важи за рокове који су одређени у сатима, јер се код таквих рокова увек ради о нечем хитном).

Законом је одређено који орган и које лице је овлашћено за пријем поднесака, изјава и др. за сваки поднесак посебно. Међутим, уколико неко из незнања поднесак преда ненадлежном суду или другом органу, па из тог разлога пропусти одређени рок код надлежног органа, сматраће се да је благовремено предао поднесак. Такође се сматрају благовременим сви поднести који су у року предати пошти препорученом пошиљком. Окривљени који је у притвору поднесак или изјаву предаје управи, и тај моменат се узима за моменат предаје суду, односно другом надлежном органу. Повраћај у пређашње стање (restitutio in integrum) Повраћај у пређашње стање је правно средство које омогућава да учесник поступка обави пропуштену кривичнопроцесну радњу накнадно, по дозволи суда. ПУПС је мера која је тачно одређена ЗКП-ом за поједне процесне радње и процесне субјекте. 1. Кад окривљени пропусти рок за жалбу против пресуде и неких

решења – право на поврећај у пређашње стање има окривљени који је из оправданих разлога пропустио рок за подношење жалбе на пресуду или на решење о предузимању мере безбедности, васпитне мере, мере одузимања имовинске користи, судске опомене или решење о кажњавању. Против других решења у кривичном поступку није допуштено право жалбе.

Да би окривљени могао да поднесе молбу за повраћај у пређашње стање по ЗКП-у потребо је да се испуне следећи услови:

Материјални услов – да је рок пропуштен из оправданих разлога услед више силе, погрешке у раду службених органа и сл.

Формални услов – да је окривљени у субјективном року од 8 дана од престанка узорока за пропуштање, а најкасније у објективном року од 3 месеца од пропуштања рока, поднео молбу за повраћај у пређашње стање и да истовремено са молбом преда жалбу (приговор) ако већ није претходно предао.

Поступак се покреће молбом окривљеног. О молби одлучује председник већа које је донело пресуду односно решење које се побија жалбом. Када председник већа дозволи повраћај у пређашње стање против такве одлуке није дозвољено право жалбе. Ако одбије молбу о повраћају у пређашње стање решава непосредно виши суд, коме првостепени суд доставља жалбу

Page 10: krivicno procesno pravo - krivicno procesne radnje

Кривично процесно право – кривичнопроцесне радње

окривљеног у 2 примерка, одговор суда на ту жалбу заједно са свим списима предмета. Ако виши суд усвоји жалбу, он сам приступа решавању предмета. Поднета молба за ПУПС не задржава извршење пресуде, односно решења суда, осим ако сам суд не одлучи другачије. 2. Када одређена лица пропусте рочиште за главни претрес – уколико

оштећени, приватни тужилац, оштећени као тужилац пропусте реочиште за главни претрес из оправданих разлога, услед више силе, погрешног рада службених органа или сл. могу поднети молбу за повраћај у пређашње стање под истим условима као и у случају пропуштања рока за жалбу. Окривљени је дужан да суд на време обавести суд и друге надлежне органе о промени адресе.

ПУПС оштећеном због пропуштања рочишта за главни претрес – недолазак оштећеног на главни претрес не спречава суд да главни претрес одржи, јер он због тога не трпи штету, осим када јавни тужилац на главном претресу у његовом одсуству одустане од оптужнице. Тада се сматра да је оштећени не жели улогу супсидијарног тужиоца и претрес се завршава доношењем пресуде којом се оптужба одбија. Да не би био оштећен у свом праву ЗКП у том случају увек дозвољава оштећеном да тражи повраћај у пређашње стање из оправданих разлога. Ако се молба усвоји суд ће поново заказати рочиште и укинуће ранију пресуду.

ПУПС приватном тужиоцу због пропуштања рочишта за главни претрес – када је из оправданог разлога приватни тужилац био спречен да дође на главни претрес, односно није на време обавестио суд о промени адресе или боравишта, може поднети молбу за повраћај у пређашње стање.

ПУПС оштећеном као тужиоцу због пропуштања рочишта за главни претрес – важе све претпоставка као и за привтног тужиоца.

Садржина процесних радњи Поред форме процесне радње имају и своју садржину. У ЗКП-у нема општих прописа о садржини процесних радњи, из разлога што су оне различите по свом садржају, па је посебно прописано шта свака процесна радња треба да садржи.

Неправилне процесне радње Неправилне процесне радње су оне радње које су супротне Законику. Да би се спречиле неправилне процесне радње ЗКП садржи један број мера у том циљу. Те мере су превинтивне природе, односно мере за спречавање неправилних процесних радњи. Поред њих постоје и репресивне мере против таквих радњи, односно према субјектима који их предузимају. С обзиром да последице свих неправилни процесних радњи нису исте, преко неких се једноставно може прећи, док друге могу утицати и на то да се процес врати на почетак. Превентивне мере и мере обезбеђења веродостојности процесних радњи Постоје опште и посебне мере за спречавање неправилних процесних радњи. У опште мере спадају: заклетва сведока, вештака и тумача, сведоци

Page 11: krivicno procesno pravo - krivicno procesne radnje

Кривично процесно право – кривичнопроцесне радње

који присуствују извођењу радњи, препознавање лица и ствари, суочење и реконструкција догађаја.

1. Заклетва Заклетва је свечана потврда истинитости (искрености) исказа или обећања да ће се такав исказ дати. Циљ давања заклетве је да се спечи давање лажног исказа и да се појача доказна снага самог исказа. Према томе разликујемо следеће врсте заклетви:

Промисорна (обећавајућа) – се даје пре саслушања и Асерторна – даје се после саслушања. Религиозна – позивањем на бога, Лаичка – позивањем на грађанску савест Обавезна – на главном претресу за вештаке, сведоке и тумаче. (за

сведоке се може захевати заклетва и пре главног претреса, уколико постоји сумња да неће доћи на главни претрес због болести и сл.

Неки сведоци немају обавезу полагања заклетве: - Малолетници, - Осуђивана лица и - Душевно оболела и заостала лица. У случају да неко лице одбије да положи заклетву, није предвиђена никаква санкција али се та чињеница обавезно уноси у записник, и та чињеница може утицати на кредибилитет исказа.

2. Сведоци присутни извођењу процесних радњи ЗКП предвиђа да неким процесним радњама увек присуствују два пунолетна лица. Те радње су:

Претресање стана или лица и Отварање задржаних пошиљки.

Циљ присуства је да се спрече неправилности од стране органа који те радње предузимају. Присуство овим процесним радњама је грађанска и уставна дужност и обавеза и одбијање повлачи санкције. О процесној радњи којој присуствују сведоци сачињава се записник, који се увек чита, а сведоци морају имати увид у записник. На то право службено лице обавезно указује присутним сведоцима. На тај начин их службено лице упозорава да пазе како се претресање, односно отварање врши и да могу да ставе приговор, а само упозорење, резултат упозорења и констатацију о обавезном читању записника уносе се у записник. Сведоке одређује орган по слободном избору али то могу бити само лица која на други начин не учествују у поступку - незаинтересована лица. У ЗКП-у није посебно наглашено али се подразумева да та лица морају да буду писмена.

3. Препознавање лица и ствари Препознавање лица и ствари састоји се у показивању лица или предмета сведоку или окривљеном на начин прописан Закоником. Ово није доказно средство, већ средство за проверу веродоснојности већ стечених доказа. Од окривљеног се у складу са Закоником може захтевати препознавање само предмета, а од сведока и предмета и лица.

Page 12: krivicno procesno pravo - krivicno procesne radnje

Кривично процесно право – кривичнопроцесне радње

Окривљеном, односно сведоку се прво налаже да опишу по чему се лице односно предмет разликује од осталих, и по чему је препознатљив, а онда се у групи, која се по могућству састоји од сличних лица или предмета (по врсти) захтева од окривљеног односно сведока да издвоји, односно покаже на лице или предмет који је прави. Предмети се могу донети у суд, или се окривљени или сведок одвозе до њих.

4. Суочење Суочење је судска радња која се састоји у изазивању непосредне расправе између два лица која су већ саслушана или испитана са сиљем да се утвди који је од тих исказа тачан. Суочавање се може вршити само између два лица – очи у очи. Улога судије је да одреди питања, да их подсети на раније дате исказе, да руководи радњом, прати дискусију и резултат унесе у записник. Окривљени није дужан да пристане на суочење, као што није дужан ни на давање исказа.

5. Реконструкција догађаја (судски експеримент) Реконструкција догађаја је метод проверавања веродоснојности исказа окривљеног или сведока о чињеницама које су предмет доказивања. Реконструкција је некад саставни део увиђаја, а некад самостална процесна радња. Може се предузети и ван судског поступка. Окривљени и сведоци морају бити обавештени о редњама које ће се спровести ради реконструкције. Те радње не смеју бити супротне закону нити се њиме сме вређати нечија част, или да се доводи у опасност ничији живот или здравље. Репресивне мере Репресивне мере могу бити:

Према неправилним процесним радњама или Према лицима од који потичу неправилне процесне радње

Мере према неправилним процесним радњама 1. Поправљање неправилних процесних радњи - Циљ ових мера је да

елиминишу неправилности кад се појаве у предузетим процесним радњама, без санкција:

Консолидација или конвалидација – је накнадно оснажење једне иначе неправилна процесне радње. Ова мера је изузетак, и до ње може доћи само ако је прописана Закоником, по правилу уз сагласност субјеката које она погађа. (претрес стана без налога суда уз сагласност власника, почетак главног претреса пре истека 8 дана уз сагласност окривљеног и сл.)

Исправка – се састоји у отклањању грешака да би процесна радња после тога остала на снази. (записничар који је пропистио да потпише записник позваће се да га накнадно потпише и сл.)

Понављање – некада је недостатак предузете процесне радње такав да се може отклонити само понављањем. (вештак који је дао исказ и

Page 13: krivicno procesno pravo - krivicno procesne radnje

Кривично процесно право – кривичнопроцесне радње

истрази без присуства браниоца и окривљеног који нису претходно обавештени)

Опозив – процесна радња се опозива када орган који је обавио накнадно установи да је неправила или нецелисходна (опозив наредбе о кажњавању уредно позваног сведока). Изречена пресуда не може се опозвати да би се накнадно отклонио недостатак који она садржи.

Преиначење – ако је рачиште грешком заказано на државни празник, мора се преиначити и заказати у радни дан суда.

Санкције према лицима од којих потичу неправилне процесне радње Ове санкције се деле на: 1. Санкције извршења Примењују се по одлуци суда када учесник не поштује добровољно процесну радњу суда (окривљени се не одазове позиву – принудно довођење) 2. Грађанскоправне санкције Састоје се у накнади штете проузроковане неправилном процесном радњом (нпр. бранилац, окривљени или други учесник у поступку биће обавезан на надокнаду штете коју су изазвали недоласком на главни претрес а нису оправдали) 3. Дисциплинске санкције Председник већа и веће имају у току поступка на главном претресу дисциплинску власт, тако да могу изрицати дисциплинске санкције (опомена, удаљавење из суднице, новчана казна) учесницима поступка који ометају ред и не покоравају се одлукама суда. По пријави председника већа, за теже прекршаје дисциплине, учеснике (осим јавног тужиоца) може казнити председник суда (новчаном казном, казном затвора до 15 дана). Против овог решења подноси се жалба ванпретресном већу истог суда. Према појединим учесницима у поступку који врше јавну службу могу се применити дисциплинске санкције изван поступка – од стране посебних дисциплинских органа - адвокатска комора. Јавног тужиоца и његовог заменика суд може само опоменути. О тој опомени обавештава се непосредно више јавно тужилаштво, а може и да се из тих разлога прекине главни претрес и да се затражи други заступник јавног тужилаштва. 4. Кривичне санкције Понекад су за повреду диспозиције процесне норме предвиђене санкције у кривичном законику у виду посебног кривичног дела: сведок, вештак, тумач – за давење лажног исказа. 5. Процесне санкције Оне су управљене према неправилним процесним радњама или неправилним држањима процесних субјеката. Састоји се у томе да се судској одлуци, која се заснива на неправилној процесној радњи, накнадно умањује или потпуно одузима правно дејство. Могуће је такође да се забрани предузимање одређене радње по истеку одређеног рока, као и одбацивање захтева који је поднет мимо прописаних услова. С тим у вези уобичајене су следеће процесне санкицје:

Page 14: krivicno procesno pravo - krivicno procesne radnje

Кривично процесно право – кривичнопроцесне радње

Преклузија – се као санкција састоји у забрани да се накнадно обави процесна радња коју учесник није извршио у одређеном (преклузивном) року (суд се не може огласити месно ненадлежним после правоснажности оптужнице и сл.). Само изуетно се могу избећи санкције за преклузију (из оправданих разлога).

Основи правних лекова – ЗКП-ом је предвиђена могућност улагања правних лекова против одлука суда. Они су у ствари посебна врста процесних санкција за случај неправилних и назаконитих процесних радњи. Суд правног лека ће преиначити, укинути, одлуку нижег суда ( у неким случајевима чак и само примедбом на рад тога суда).

Недопустивост – је процесна санкција која погађа оне процесне радње које су предузете мимо услова предвиђених ЗКП-ом за њихово вршење, без упуштања у питање њихове законитости. (изјављивање жалбе против пресуде другостепеног суда и сл.).

Непостојеће процесне радње – у случају непостојања процесних претпоставки процесне радње су правно непостојеће. Иако фактички предузете, немају никакву правну снагу нити значај, као ни одлуке које су на њима засноване. (одлука коју је уместо судије донео записничар и сл.)

ВРСТЕ ПРОЦЕСНИХ РАДЊИ Постоје четити врсте процесних радњи: 1. Процесне радње доказивања, 2. Радње процесне принуде, 3. Радње одлучивања и 4. Остале процесне радње суда

ПРОЦЕСНЕ РАДЊЕ ДОКАЗИВАЊА

Појам доказивања Дефиниција доказа у формалном смислу: Радње доказивања су радње које суд предузима да би формирао своје убеђење о постојању или непостојању чињеница које могу бити од утицаја на његову одлуку. Дефиниција доказа у материјалном смислу: доказ је сваки доказни основ или разлог садржан у одређеном доказном средству који говори о истинитости неке чињенице важне за поступак. Делатност суда у кривичном поступку се састоји у утврђивању чињеница на којима се применом материјалног права заснивају одлуке о основаности конкретног правног захтева и о другим питањима која се решавају у кривичном поступку. Да би одлучио, суд мора прво да реши један број чињеничних питања, а онда или да ослободи окривљеног оптужбе или да примени кривичне норме. Без добро и правилно утвђеног чињеничног стања не може се донети добра и правилна пресуда. То је conditio sine qua non – услов без кога се не може. Друштвена заједница нема никаквог рационалног интереса да невини буду осуђени а да прави кривци избегну кривичну одговорност, већ управо супротно, што је и садржано у члану 1 ЗКП-а.

Page 15: krivicno procesno pravo - krivicno procesne radnje

Кривично процесно право – кривичнопроцесне радње

У парничном поступку је поступак доказивања лакши а примена права тежа, док је у кривичном поступку примена права лакша, а доказивање изузетно тешко. Код имовинско-правних послова докази се обезбеђују унапред, да би се касније у случају спора користили. Кривично дело се дешава изнанада, често непланирано и од стране извршиоца. Докази су случајни, а учинилац кривичног дела настоји да из прикрије, уништи или изобличи. Докази који остану су несигурни јер потичу из извора који су субјективни (исказ сведока, вештака, окривљеног идт.). Тешко је и због разноврсности чињеница које се у другим поступцима не утврђују (испитивање личности окривљеног). Странке у поступку се руководе својим посебним интересима који се често разлукују од интереса поступка. Судија у обављању свог посла није образован за утврђивање чињеничног стања и ванправна питања (психологија личности) већ за примену права. Због тога је упућен на примену свог животног искуства, познавање људи, криминалистичке технике и слично. Из тог разлога је добро да судија почетних суди у већу. Одговорност судије у кривичном поступку је огромна јер терет доказивања није на странкама (као у парници) већ на суду.

Доказ у материјалном смислу Доказ је сваки доказни основ или разлог садржан у одређеном доказном средству који говори о истинитости неке чињенице важне за поступак. Из ове дефиниције се види да се појам доказивања састоји из три елемента:

Предмет доказа – thema probandi - чињеница коју треба доказати. Доказни основ, разлог – argumentum probandi – извесна, сигурна

чињеница путем које се утврђује доказ. Чињенице које су предмет доказивања утврђују се чињеницама које су доказни основ.

Доказно средство – media probandi – извор из кога се добија чињеница која представља доказни основ (нпр. сам сведок је доказно средсво).

ПРИМЕР: Кривично делу убиства: Предмет доказивања – чињеница да је окривљени пуцао из ловачке пушке и убио другог. Доказни основ – признање окривљеног и исказ сведока. Доказна средства – окривљени као извор признања и сведок као извор исказа. Доказни основ се садржи у доказном средству и служи за доказивање доказног предмета. Подобност доказног средства да увери судију у истинитост чињенице која је предмет доказивања назива се доказном снагом (nervus probandi).

Врсте доказа Докази могу бити:

Потпуни – којима се утврђују чињенице као истините Непотпуни – којма се чињенице утврђују као вероватне. У ЗКП-у се

под доказима подразумевају само потпуни докази, и пресуда се само на њима може засновати.

Page 16: krivicno procesno pravo - krivicno procesne radnje

Кривично процесно право – кривичнопроцесне радње

Непосредни – који се заснивају на непосредном опажању чињеница од стране органа (увиђај). Непосредни докази се не могу сматрати правим доказима већ непосредним утврђивањем чињеница.

Посредни – који се добијају из извора као што су сведок, вештак, исправа

Материјални (реални, стварни) – састоје се у облику конкретних ствари – нису самостални докази већ припадају одређеној групи других доказа (исправе, предмет вештачења, увиђаја и сл.).

Субјективни (персонални) – састоје се из исказа сведока, вештака, окривљеног итд.

Докази у ужем смислу – непосредно сазнање чињеница од органа, Докази у ширем смислу (индиције) – почивају на закључцима

изведеним из утврђених чињеница које нису предмет доказивања али стоје у тесној логичкој вези.

Докази оптужбе Докази одбране.

Такође доказе можемо поделити и на: - Исказ окривљеног, - Исказ сведока, - Исказ вештака, - Исправе, - Увиђај, - Индиције. Предмет доказивања (thema probandi) Чињнице које се доказују Предмет доказа могу бити само чињенице и ништа друго, и то само оне чињенице које су релавантне – од значаја за одлучивање. Право се не доказује, доказују се само чињенице. (iura novit curia – суд познаје право). Релевантне чињенице могу да се односе на:

Материјално кривично право – материјално релевантне чињенице, Процесно кривично право – процесно релевантне чињенице.

Поред тога чињенице могу бити: Спољашње – манифестују се у спољашњем свету (дан, ноћ, зима и сл) Унутрашње – психолошке – воља, свест и сл. Позитивне – да ли нешто стоји као истина, Негативне – да л нешто не стоји као истина (надрилекарство –

непостојање дипломе). Спорне – нема сагласности међу станкама о чињеницама, Неспорне – странке су сагласне о чињеницама.

Материјално релевантне чињенице То су чињенице од којих у конкретном случају зависи судска одлука. Оне се могу односити на:

Дело – објективне чињенице. Тичу се општих (противправност, друштвена опасност и сл.) и посебних (карактеристичних за конкретно кривично дело – крађа – присвајање предмета) обележја кривичног дела.

Page 17: krivicno procesno pravo - krivicno procesne radnje

Кривично процесно право – кривичнопроцесне радње

Личност – субјективне чињенице. Тичу се кривичне одговорности или кажњивости – облик виности, мотив, висина штете, околности које искљуљују кажњивост и сл.

Процесно релевантне чињенице То су чињенице које треба утврдити да би се одлучило о процесним питањима у ресуди или у поступку који јој претходи. Од процесно релевантних чињеница зависи:

одлука о надлежности суда (место извршења кривичног дела, боравиште, хапшење), а такође и

одлука о изузећу судије (сродство, обављање радњи у првом степену и сл.), као и

одлука о жалби (изјављена након протека рока)

Чињенице које се не доказују То су чињенице које је непотребно, немогуће или незаконито доказивати.

Непотребно је доказивати – оне чињенице које суд у својој пресуди користи као утврђене, без посебног доказивања (очигледне, ноторне чињенице).

Очигледне чињенице – свако их види, опажа својим чулима – физички изглед (стар и сед човек и сл.),

Ноторне чињенице – то су опште познате чињенице ширем кругу људи. Оне се ипак могу оспоравати, зато се морају саопштити у поступку (постоји трамвајски саобраћај у Београду).

Преузмпције – то су вештачке правне конструкције створене на основу општег искуства (правила природног тока ствари) – правне претпоставке – презумпција невиности – свако је невин док се не докаже супротно.

Фикције – су правне конструкције засноване на неистини али су ипак потребне и прихваћене – фикција да је свима познато право.

Незаконито је доказивати чињенице – када је потребно саслушати лице које би својим исказом одало државну тајну и сл.

ДОКАЗНА СРЕДСТВА Појам и начин одређивања доказних средстава Доказна средства су извори из којих се добијају доказни основи. То су сведоци, вештаци, исправе, увиђај и тд. Судија је овлашћен да чињенице утврђује сваким доказним средсвом подобним за њихово утврђивање (не само оним о чијем се извођењу у Законику говори), под условом да његова употреба и начин његовог стицања нису супротни позитивном праву, правном поретку или друштвеној етици (нпр. наркоанализа – уношење хемијске супстанце у тело испитаника које утиче на свест, лоботомија – хируршка операција на мозгу, полиграф – није дозвољен у кривичном поступку, али јесте у истрази итд). Прислушкивање – је 2001 године одобрено као средство али само у истрази и по посебном одобрењу истражног судије. На налазу и мишљењу вештака се не може заснивати пресуда, ако је то лице које прама Законику не може да буде вештак. Питања и обавештења које је

Page 18: krivicno procesno pravo - krivicno procesne radnje

Кривично процесно право – кривичнопроцесне радње

полиција прикупила од грађана пре почетка главног претреса не могу се узети као доказ у поступку, јер није то није изведено у главном поступку пред судијом и странкама. Постоји само један изузетак и то ако је полицији дат исказ у присуству браниоца, и он се може употребити на главном претресу.

Последице употребе недозвољених доказа Ако се пресуда заснива на доказу на коме се одредбама Законика не може засновати, постоји апсолутна битна повреда поступка из члана 368. став 1. тачка 10. Законика. Пресуда која такву повреду садржи мора бити укинута од стране вишег суда, не само кад жалилац то захтева, већ и по службеној дужности, чак и онда кад је очигледно да би се и отклањањем повреде дошло до истоветне пресуде. За субјекте који прибаве недозвољени доказ у немим случајевима је предвиђена и одговорност за посебно кривично дело – изнуђивање исказа, неовлашћено фотографисање и сл. Поступак са доказима Доказивање у кривичном поступку је поступна и сложена делатност суда и странака. Та делатнос се састоји од три одвојена стадијума: 1. Наступање доказа, 2. Извођење доказа и 3. Оцена доказа.

1. Наступање доказа Наступање доказа представља одлуку (изјаву воље) да се један доказ изведе у поступку. Та одлука припада само суду. Може бити на иницијативу странака али је суд није дужан унети као доказ. Наступање доказа стоји у вези са принципом процесне аквизиције. Према том принципу нема никаквог значаја на основу чије иницијативе је један дозаз унет у кривични поступак. Једном унет, он постаје аквизиција (тековина) поступка и могу га користити и на њега се позивати све странке у поступку. (у новим предлозима за измену ЗКП-а принцип процесне аквизиције се укида, а сав терет доказивање се преноси на странке, док суд има улогу посматрача).

2. Извођење доказа Извођење доказа представља коришћење доказних средстава на начин прописан Закоником, са циљем сазнавања чињеница које су предмет доказивања. Како и на који начин се у поступку изводе докази, одређено је Закоником за свако доказно средство посебно. Сведоци – испитивањем, окривљени – саслушањем, исправе – читањем итд. У чистом оптужном поступку оно је у рукама стрнака, док је у истражном поступку само у рукам суда. У мешовитом поступку, какав је наш, доказе изводи суд, али активно учествују и странке које имају доказну иницијативу и присуствују извођењу доказа, учествују у извођењу и тд. Извођење доказа представља садржину доказног поступка који ЗКП предвиђа као посебну процесну фазу само на главном претресу.

Page 19: krivicno procesno pravo - krivicno procesne radnje

Кривично процесно право – кривичнопроцесне радње

3. Оцена доказа Да ви извео закључак о чињеницама које су предмет доказивања сваки изведени доказ мора бити подвргнут оцени. Коначну оцену врши суд на главном претресу и излаже је у образложењу пресуде. Суд доказе цени - или према Законику (унапред одређена правила), или по свом слободном уверењу. Постоје три степена уверења о оцени доказа:

Сумња – је најнижи степен уверења суда у оцени доказа. Може бити по интензитету: основи сумње и основана сумња.

Вероватноћа – се налази на средини, између извесности и сумње, али више нагиње ка извесности.

Извесност – је највиши степен уверења суда где не постоји ниједан разлог против тог уверења у изнети доказ.

Законик је условио доношење појединих одлука у поступку или процесних радњи на следећи начин:

Када постоје основи сумње органи унутрешњих послова морају да предузму одговарајуће мере за утврђивање чињеница постојања кривичног дела и учиниоца.

Истрага се увек отвара када постоји основана сумња да је учињено кривично дело.

Претресање стана се може спровести само уколик постоји вероватноћа да ће се у њему наћи докази или учиниоц кривичног дела.

Када није прописан нижи облик уверења за спровођење одређених кривичнопроцесних радњи, а нарочито код доношења пресуде, увек ће се захтевати извесност.

Процесна начела која се односе на радње доказивања Питање како ће судија оцењивати изведен доказе може да буде решено на два различита начина:

Оцена по слободном судијском уверењу - препуштањем да сам створи критеријуме за њихову оцену,

Законска оцена доказа - установљавањем мерила за оцену доказа у самом закону.

1. Законска оцена доказа – данас не важи. Она постоји само у правној теорији. По том принципу закон одређује доказна средства која судија може да употреби за утврђивање чињеница, а поред тога прописује и количину и квалитет доказа одређене врсте. (нпр. да би се сматрало да је доказано кривично дело било је потребно да два сведока дају истоветне исказе и потвде дело). Законска оцена може бити:

Позитивна – када судија мора узети да је одлучна чињеница доказана када наступи она количина и квалитет доказа које закон предвиђа, и

Негативна – када закон одређује правила која суду забрањују да чињеницу узме као доказану ако се не стекне одређена количина и квалитет доказа.

2. Оцена доказа по слободном уверењу

Page 20: krivicno procesno pravo - krivicno procesne radnje

Кривично процесно право – кривичнопроцесне радње

Таква оцена доказа постоји кад се докази не цене по правилима утврђеним зу закону, већ од стране судије на основу његове сопствене анализе изведених доказа, уз једину обавезу да о томе како је ценио доказе положи рачун у образложењу одлуке.

Своје мишљење он формира на основу логичке анализе материјала, његовим подвођењем под правила искуства, психолошком оценом изведених доказа и пременом одговарајућих криминалистичких техника и метода. Његова оцена доказа мора да буде у складу са законима људског мишљења, разумом и разлозима јер ће у супротном бити укинута од стране вишег суда. Недостатак оцене неког доказа који је утивао на доножење пресуде у образложењу те пресуде представља апсолутну повреду кривичног поступка. Начело истраживања материјалне истине У кривичном поступку постоји захтев истраживања пуне и праве истине о кривичном делу и кривцу. Тај захтев представља садржину начела истраживања материјалне истине. Назив – истраживање, преузет из инквизиторског поступка. Начело истраживања материјалне истине је изричито установљено чланом 17. став 1. ЗКП-а који прописује дужност суда и свих других државних органа који учествују у кривичном поступку да истинито и потпуно утврђују чињенице које су важне за доношење законите одлуке. У ставу 2. овог члана се још каже да су државни органи у кривичномпоступку обавезни да са једноако пажњим испитују и утврђују и чињенице које терете окривљеног и чињенице које му иду у корист. За пресуду у праничном поступку је довољно признање које се не проверава извођењем других доказа, па се каже да је довољна формална истина. Међутим у кривичном поступку то није довољно па су последице увођења начела истраживања материјалне истине:

Ex officio сакупљање доказа од стране суда. Суд је одговоран за потпуно и истинито чињенично стање, а не странке.

Суд је дужан да приликом утврђивање материјалне истине прикупља поред доказа који иду на штету окривљеног тако и оне доказе који иду у његову корист,

Суд може ослободити како окривљеног који пориче да је учинио кривично дело тако и оног који признаје.

Начело истраживања материјалне истине није без границе, да би се осигурала равноправност учесника, уведене су неке процесне установе које су у директној супротности са овим начелом – забрана преиначења пресуде на горе, право окривљеног да ћути, да не говори истину итд. Нови ЗКП је најпре предвидео брисање ове одредбе, с обзиром на то да је предвиђена улога суда као арбитра, а да терет доказивања сносе странке. Осим што је материјална, истина је:

релативна – може се побијати правним лековима, а такође је и субјективна – утврђује је судије на основу слободног уверења.

Субјективна су и доказна средства помоћу којих се истина најчешће утврђује – сведоци, вештаци, окривљени и сл.

Page 21: krivicno procesno pravo - krivicno procesne radnje

Кривично процесно право – кривичнопроцесне радње

Начело in dubio pro reo Језичко значење ове максиме значи: dubio - сумња pro - за reo (reus) – окривљени. У сумњи пресудити у корист окривљеног. Скуп погодности које се дају окривљеном да би се његов положај изједначио са тужиоцем – favor defensionis. Једно од тих погодности садржано је у начелу in dubio pro reo. Ово начело као и свака друга установа која фаворизује окривљеног, заснива се на правилу равноправности странака и тежњи законодавца и суда да спроводећи тај принцип отклоне од окривљеног сваку штетну последицу за чије наступање нису утврђени потпуно исвесни услови. Поједина доказна средства Исказ окривљеног Исказ окривљеног је изјава лица коју даје у својству окривљеног и оспорава наводе тужбе. Исказ окривљеног има двоструку правну природу па га ЗКП третира и као средство одбране и као доказно средство. То је поуздано доказно средство под условом да је искрено, јер је окривљени најбоље упућен у целу ситуацију око извршење кривичног дела. Признање нема доказну снагу само по себи, већ је потребно да суд прикупи и додатне доказе поред признања. Признање може:

Судско признање – у ужем смислу је дато пред судом а у ширем смислу када је дато у оквиру кривичног поступка и пред другим органом.

Вансудско признање – је признање које је дато ван кривичног поступка, и није дато пред судским органом.

Потпуно и делимично признање, Просто и квалификовано признање – квалификовано је када је

поред признање нпр. додао да је дело учињено у нужној одбрани и слично.

Окривљени према ЗКП нема својство сведока, па према томе не може да буде одговоран за давање лажног исказа.

Историјски преглед исказа окривљеног као доказног средства Исказ окривљеног је одувек био предмет интересовања законодаваца. Од окривљеног се не може очекивати да говори истину, тј. да призна кривично дело јер се томе опире човеков нагон за самоодбраном. У инквизиторском поступку тортура приликом изнуђивања исказа окривљеног је била легално средство. Након укидања тортуре, и даље је једно време остала обавеза окривљеног да даје истините исказе и у ту сврху се употребљавало шибање. За појачање дејства истинитости исказа захтевало полагање заклетве окривљеног, али окривљени може да одбије полагање заклетве. Мешовити поступак са почетком 19 века коме припада и наш кривични поступак искључује сваку принудну меру приликом давања исказа.

Page 22: krivicno procesno pravo - krivicno procesne radnje

Кривично процесно право – кривичнопроцесне радње

Окривљеном је препуштено да слободно одлучи да ли ће дати исказ или не, и да ли ће говорити истину.

Саслушање окривљеног – као начин прибављања његовог исказа Окривљени се саслушава а не испитује. Исказ окривљеног се даје његовим саслушањем. Састоји се од изјаве окривљеног (активна одбрана) у односу на кривично дело или уздржавању од давања изјаве (пасивна одбрана). Саслушање окривљеног има двоструку функцију: доказну и функцију одбране. Законик детаљно одређује начин саслушања окривљеног и тиме се обезбеђује заштита права приликом извођења процесних радњи. Саслушање окривљеног се обавља више пута – у претходном поступку, на главном претресу, на претресу пред другостепеним органом итд. Прво саслушање окривљеног се обавља док је он још увек осумњичени, и тада је саслушање законски услов за отварање истраге, осим ако постоји опасност од одлагања.

Претходне радње – своде се на прибављање основних идентификационих података окривљеног (основни идентивикациони подаци, основни микро-социјални подаци, подаци у вези војне службе, податке о рецидивизму) и његово поучавање о основним правима којима располаже (право на браниоца, на несамооптуживање, информисање о оптужби, право на личну одбрану или небрањење.

Основна садржина саслушања окривљеног – ове одредбе се састоје од забрањених метода саслужања, тока и садржаја саслушања, начина саслушања окривљено са телесним манама и средстава за проверавање истинитости исказа. Окривљени се саслушава са пристојношћу, без принуде, употребе силе, претње, обмане, изнуде итд. Забрањена је примена нехуманих метода. Саслушање се врши усмено а на његов захтев му се даје да прочита пријаву. Саслушање почиње као једнострано (изјавом-спонтани исказ) а наставља се двострано (питањима-изазвани исказ). Забрањена је претпоставка признања и постављање сугестивних питања. По закону се поставља тумач или посредна комуникација за глуве и глувонеме. Проверавање исказа се врши указивањем на разлике у односу на ранији исказ, суочавањем и препознавањем предмета. Окривљени има три дужности и то су: да се одазове позиву за давање исказа, да да искрен исказ и да положи заклетву (примисорна заклетва).

Лица која присуствују саслушању окривљеног – јавни тужилац је обавезна странка а друге могу да присуствују (оштећени као тужилац и приватни тужилац и бранилац), осим код обавезне одбране где бранилац мора да присуствује, као и у претходном поступку.

Записник о саслушању окривљеног – саставља се у облику приповедања, а само релевантна питања се уносе. Може сам да диктира.

Page 23: krivicno procesno pravo - krivicno procesne radnje

Кривично процесно право – кривичнопроцесне радње

Признање окривљеног – код активне одбране постоји признање и порицање. Постоји потпуно и непотпуно признање, као и потпуно и непотпуно порицање. Истинито признање има огроман значај, а постоји и лажно признање (родитељи уместо деце, бескућници и сл.)

Доказна оцена исказа окривљеног – исказ се цени као и сваки други доказ. Одсуство исказа нема никакав доказни значај. Суд избегавање давања исказа не сме да третира као отежавајућу околност. Окривљени није дужан да говори истину. У инквизиторском поступку исказ сведока је имао безусловну доказну вредност – краљ доказа. Једном дати исказ (признање) може се опозвати и мењати у потпуности или делимично али само када је то поткрепљено доказима.

Исказ сведока

Појам сведока и исказа сведока Сведок је незаинтересовано лице које се у поступак позива одлуком суда да би изнео чињенице које је својим чулима опазио а важне су за истину и решење кривичне ствари. Исказ сведока је изјава у усменој форми, дата у суду (не сматрају се изказом изјаве сведока дате у полицији или пред другим државним органом). То је изјава о чулном опажању чињеница из прошлости које су важне за решење кривичне ствари. Чулно опажање може бити непосредно или посредно (сведочење по чувењу). Али само ако је примарни сведок недоступан или уз примарнок сведока као његова контрола. Сведок је лице које није процесни субјекат осим ако се у улози сведока не појављује оштећени или приватни тужилац. Он би требао да буде непристрасан и незаинтересован за исход поступка. Ако је према неком саокривљеном окончан поступак, он се може појавити као сведок и без обзира на сведочење, неће се угрозити његов положај по принципу ne bis in idem. Судија из претходног поступка може да суди и у главном поступку.

Права сведока и њихова заштита Сведоци имају право на накнаду путних трошкова и изгубљену добит због позивања на сведочење. Поред тога сведоци уживају и заштиту и она може да буде: процесна (одређена ЗКП-ом) и ванпроцесна (уређена посебним законом о заштити сведока). Осетљиви сведоци – малолетници, жртве кривичног дела, болесна и стара лица испитују се са посебном пажњом. Малолетници до 16 године могу давати исказ само преко својих родитеља, али им се не могу постављати питања која би штетно утицала на њихову психу. Мора се обезбедити присуство педагога или других стручних лица. У групу посебно осетљивих спада и оштећени. Посебну групу сведока чине заштићени сведоци који стичу тај статус на основу решења суда.

Page 24: krivicno procesno pravo - krivicno procesne radnje

Кривично процесно право – кривичнопроцесне радње

Дужност сведока Сведочење представља општу дужност свих лица, и оно није добровољно. Лица која су заштићена имунитетом од кривичног гоњења, нису ослобођена од дужности сведочења и морају се одазвати позиву. Дужности сведока: 1. Обавеза одазивања позиву – сведок је дужан да се одазове позиву за

сведочење и да дође лично. Напуштање сведочења док оно још није завршено исто је што и неодазивање позиву. Нека лица се могу ослободити дужности сведочења а о томе одлучује суд. У случају неодазивања позиву предвиђене су санкције – принудно привођење и новчана казна до 100.000 динара, које се извршавају факултативно. Такође се сведок који се није одазвао позиву може обавезати на накнаду трошкова поступка. Не постоји казна затвора за кршење дужности сведочења.

2. Обавеза давања исказа – састоји се у томе да сведок мора да да истинит и потпун исказ. Лажно сведочење представља квивично дело, али сведок може да каже да незна ништа у вези са предметним делом.

3. Обавеза полагања заклетве – на главном претресу сведок полаже заклетву. То је формална дужност која не повлачи никакве санкције. Не заклињу се: малолетници, сумњиви сведоци, душевно оболела лица. Функција заклетве је да појача дејство исказа сведока и да превентивно утиче на тачност исказа. Заклетва у разним правним системима може бити: религиозна, световна, промисорна и асифорна.

Неспособност за сведочење и ослобађање од дужности сведочења Један број лица кривично процесно право проглашава неспособним за сведочење и они не могу дати исказ ни по сопственој вољи. Постоје два облика када лице не може да сведочи:

Искључење сведочења због неспособности –и оно може бити: Апсолутно – када суд проглашава лице неспособним за

сведочење у конкретном случају (физички, интелектуални или морални недостаци лица)

Релативно – то су иначе способна лица али у поједниним случајевима не могу да сведоче - лица која су већ имала или имају неку функцију у поступку и лица која су изричито Закоником проглашена за релативно неспособна (дужност чувања државне, професионалне, религиозне тајне и сл.). Та лица се посебном одлуком органа могу ослободити обавезе чувања тајне како би могла сведочити.

Ослобођење дужности сведочења – постоје изузеци којима Законик оставља на вољу лицу да ли ће сведочити или не. Вредност исказа таквих сведока има мали значај у поступку. То су сродиници окривљеног и друга лица. Брачни друг, сродници по крви у правој линији, у бочној до трећег степена и по тазбини до другог степена, усвојеник, усвојилац окривљеног могу сведочити само ако то желе. Њихова могућност да не сведоче заснива се на моралној дилеми, али је дужност суда да такво лице обавести да треба да сведочи. Таква лица могу и у току поступка да одустану од даљег сведочења.

Page 25: krivicno procesno pravo - krivicno procesne radnje

Кривично процесно право – кривичнопроцесне радње

Поступак доказивања сведочењем Као и сваки други доказ поступак се састоји из три фазе: наступања сведока, извођење доказа сведочењем (испитивање сведока) и оцена исказа сведока. 1. Наступање сведока – то је лице које ће вероватно моћи да да важна

обавештења у вези са поступком. Суд одлучује о томе ко ће и колико лица ће сведочити, на предлог странака или по службеној дужности.

2. Испитивање сведока – исказ сведока се добија испитивањем сведока у претходном поступку и на главном претресу. За сведоке важе иста правила испитивања (саслушања) као и за окривљеног.

3. Оцена исказа сведока – то је питање психологије и логике а не права, али то питање ипак решава судија. Искази су често различитог квалитета, ненамерно погрешни и сл. па зато судија мора да буде искусан и да обрати пажњу: да је исказ дат слободно, да је сведок душевно способан да запамти и репродукује чињенице, однос сведока са странкама и сл.

Исказ вештака

Појам вештака и његовог исказа Вештак је посебно доказно средство. Вештаци су незаинтересована лица која судија зове у поступак због њиховог стручног знања. То је врста стручног сведока, али за разлику од сведока али за разлику од његовог чулног опажања, вештак се руководи стручним знањем. Не сме се наредити вештачење да би се решила правна питања, или питања која се односе на општу културу или нешто што из тога произилази. Од вештака се тражи давање стручног налаз и мишљења. Налаз – се састоји од констатоција о постојању или непостојању чињеница у односу на конкретно кривично дело (број и врсте рана на лешу и сл). Мишљење – је стручни суд о нађеним чињеницама (која је рана смртоносна, када је наступила смрт и сл.).

Способност вештака Стручна способност вештака се доказује дипломом. Правна способност вештака постоји кад се испуне павне претпоствке да лице које је стручно оспособљено постане вештак. Вештак не може бити – лице које има обавезу чувања тајне, сродник, брачни друг, судија, лице које је повезано са поступком, које је у непосредној вези са окривљеним и др.

Права и дужности вештака Права вештака су да се упозна са подацима, да предложи извођење доказа или прибављање предмета а може тражити и да му се разјасне поједине околности. Дужност вештака је да се одазове позиву и да да налаз и мишљење у року, за шта му следује вештачка награда. Уколико се не одазове позиву или не да налаз може бити приведен или кажњен новчаном казном. За лажни налаз може да одговара и кривично. Такође је дужност вештака да положи заклетву на главном рочишту.

Page 26: krivicno procesno pravo - krivicno procesne radnje

Кривично процесно право – кривичнопроцесне радње

Вештак доставља свој налаз и мишљење у писаном облику а затим се испитује на рочишту као и сведок.

Одређивање вештака Личност вештака се одређује писменом наредбом органа који води поступак. Вештак се може одредити у истрази од стране истражног судије или на главном претресу од стране већа, а изузетно пре отварања кривичног поступка од стране истражног судије или ОУП-а. Вештака могу предлагати странке али га одређује суд. Вештак може бити:

Стручна установа – за одређену врсту вештачења или државни орган,

Стални судски вештак – са списка вештака у суду Вештак ван листе – за поједине случајеве у самом поступку.

Извођење вештачења се састоји из три фазе: 1. Припрема, 2. Оперативна фаза и 3. Испитивање вештака.

Оцена вештачења Влада мишљење да судија нема потребну стручност да цени извештај вештака и да оно обично обавезује судију. Ипак крајњу оцену ипак доноси суд. Судија цени извештај на основу опште културе и општег знања, проучава предмет вештачења, а на основу питања странака врши оцену вештачења. Судија може захтевати да се вештачење понови са истим или другим вештаком, и да укаже на делове којима је незадовољан. Посебни случајеви вештачења:

Вештачњење чињенице смрти – у случају сумње да је смрт наступила као последица кривичног дела – детеубиство и недозвољени побачај

Вештачење телесних повреда Психијатријско вештачење Књиговодствено вештачење.

Увиђај Увиђај је чулно опажање чињеница важних за суђење али од стране стручних лица. Увиђај је криминалистичка техника па зато нема посебних одредби у ЗКПу. Увиђај се врши на лицу места. Приликом увиђаја потребно је прикупити што више доказа јер се никад не зна који ће од прикупљених доказа играти главну улогу у расветљавању кривичног дела. Реконструкција је слична увиђају, али је то судски експеримент – није доказно средство, већ служи за оцену и потврђивање доказа. Увиђај врши судија а ОУП такође могу да врше увиђај али само кад су Законом посебно овлашћени за то. Увиђај се врши као службена дужност процесног органа. У кривичном поступку увиђај се може предузети како у претходном поступку тако и на главном претресу, а може бити у суду и ван суда. Увиђају могу да присуствују: тужилац, окривљени, његов бранилац и оштећени. Орган који врши увиђај обавештава их о времену и месту

Page 27: krivicno procesno pravo - krivicno procesne radnje

Кривично процесно право – кривичнопроцесне радње

увиђаја, а они могу да стављају своје примедбе на записник који се води, а могу предлагати и извођење поједних доказа током увиђаја. Доказна снага увиђаја је велика. Он се узима као најбољи доказ у кривичном поступку али само ако је извршен на главном претресу од стране свих судија који учествују у претресу. Кад је увиђај извршен ван претреса онда је он посредан па ће и његова оцена зависити од слободног судијског уверења. Исправе

Појам и врсте исправа Исправа је предмет на коме су људском делатношћу графички, фигуративно, сликом или звучно утиснути подаци о чињеницама које су важне за правне односе и правни саобраћај. Исправа је посебно доказно средство само по својој форми, а по садржини представља неко од других доказних средстава (увиђај, исказ сведока итд.) или corpus delicti (нпр. увредљиво писмо, фалсификовани новац и сл.). Исправа може бити сачињена од било ког материјала, а њена садржина изражена било којим средством изражавања (рукопис, штампа, фотографија, електронски запис итд.) Исраве могу бити:

Јавне – и поред тога што су јавне, не постоји презумпција њихове истинитости, али постоји претпоставка да је тачна док се супротно не докаже.

Приватне – су оне исправе које нису донете или оверене од стране службених органа.

Поступак доказивања исправама Овај поступак се састоји из три фазе: 1. Прикупљање – исправе могу предавати странке, могу да се налазе у

списима, да се принудно одузимају итд. 2. Употреба – исправе се могу употребити слушањем, читањем,

разгледањем итд. 3. Оцена доказне снаге – меродаван је њен садржај, а цени га суд по

слободном уверењу. Када исправа представља истовремено и предмет којим је извршено кривичнодело, она може бити и предмет вештачење, увиђаја и других доказних радњи. Индиције

Појам и врсте индиција Индиције су чињенице утврђене са обележјем истинитости из којих се, иако саме нису предмет доказивања, логичким путем, или на основу искуства може извести закључак о истинитости чињеница које јесу предмет доказивања, јер са њима стоје у тесној вези. Да би једна чињеница била индиција потребно је:

Логичка веза – са чињеницом која је предмет доказивања тако да се из прве може извести истинитост друге

Page 28: krivicno procesno pravo - krivicno procesne radnje

Кривично процесно право – кривичнопроцесне радње

Да је сама несумњиво доказана Индиције су посредни докази, зову се још и непотпуни докази, полудокази или саставни докази. Индиције се деле на:

Посредне и непосредне Ближе и даље

Поступак доказивања индицијама и њихова доказна снага Прво се треба утврдити и несумњиво доказати сама чињеница која представља индицију, а њена истинитост се може доказати било којим докзаним средством. (признањем, исказом сведока исл.) Затим треба извести закључак о истинитости чињенице која је предмет доказивања, а то чини суд приликом изрицања пресуде. Једна индиција обично није довољна да би се са сигурношћу утврдила чињеница која се доказује. Једна индиција је довољна да изазове сумњу, али сплет индиција може формирати добар доказ. РАДЊЕ ПРОЦЕСНЕ ПРИНУДЕ О радњама процесне принуде уопште Да би се кривични поступак могао спровести потребан је одређени број лица и ствари. Пошто је то немогуће увек добровољно обезбедити, кривични поступак се обезбеђује радњама процесне принуде. Те мере значајно ограничавају личну слободу грађана и слободу располагања стварима и имовином, и због тога се примењују само изузетно и само у случајевима кад дужност одазивања позиву суда и дужност издавања ствари не буду испуњене добровољно. Примена принуде је легитимна тек по правоснажности пресуде и то осуђујуће пресуде. Изузетна примена принуде у току поступка и пре донете пресуде неопходна је и ипак оправдана јер без тога само вођење поступка и изрицање пресуде не би било могуће. Мере процесне принуде су многобројне и разноврсне. Њихова основна подела се врши на:

према лицима и према стварима.

ЗКП је прописао листу принудних мера пема лицима којима се обезбеђује њихово присуство, од којих је најтежа мера лишење слободе без затварања (довођење), и са затварањем (притвор). Остале мере су – позивање, довођење, забрена напуштња боравишта, јемство и притвор. Приликом одлучивања коју ће од наведених мера да примени, надлежни орган се мора држати услова предвиђених ЗКП-ом за сваку поједину меру посебно. Тежа мера се неће примењивати ако се иста сврха може постићи примено блаже мере. Свака мера се укида по службеној дужности чим престану разлози за њену примену, или се замењује блажом мером. Мере принуде се примењују под два општа услова:

Да постоји конкретна опасност која се треба отклонити и која оправдава принуду, и да је мера принуде прописана законом и

Page 29: krivicno procesno pravo - krivicno procesne radnje

Кривично процесно право – кривичнопроцесне радње

Да постоји основана сумња и вероватноћа да је лице починилац кривичног дела или да поседује ствар неопходну у поступку.

Радње процесне принуде према лицима

Позивање Позивање је процесна радња суда којом се одређеном лицу налаже да у одређени дан и сат добровољно дође на одређено место ради предузимања процесне радње под претњом санкција или друге штетне последице за случај недоласка. Позивање је опште средство за обезбеђење присуства лица у кривичном поступку. Позивање се може вршити писменом наредбом (позив), или усмено на рочишту присутном лицу. Позив се упућује и другим лицима, али ако је главни тужилац у питање, последица неодазивања позиву је обустава поступка. Одазивање позиву је обавезно само у случају да је правилно достављен у погледу начина и садржине. Неодазивање окривљеног на уредан позив повлачи санкцију принудног довођење а ако очигледно избегава, може се наредити и притвор у коме ће се држати до изрицања пресуде. Ако је лице променило адресу а о томе није обавестило суд, сматраће се да му је позив уручен када је достављен на познату адресу, а да се оно није одазвало позиву.

Довођење Довођење је лишење слободе без затварања лица које се без оправданог разлога није одазвало позиву суда. Довођење је санкција извршења за неодазивање позиву. Довођење представља реалан позив. Може га наредити само суд, а извршава га ОУП. Наредба о довођењу се може издати:

Ако се уредно позвано лице није одазвало позиву а изостанак није оправдало

Ако му се позив не може уручити јер очигледно избегава да га прими Ако је донето решење о притвору лица.

Забрана напуштања стана или места боравишта Забрана напуштања стана је у ствари кућни притвор који је уведен новелама ЗКП-а 2009 године чија се контрола врши електронском наруквицом. Забрана напуштања боравишта се спроводи забрањивањем лицу да одлази на одређена места, да на прилази одређеним лицима и сл. Мере којима се пјачава забрана напуштања боравишта су одузимање путне исправе, привремено одузимање возачке дозволе, обавезно јављање неком државном органу и сл.

Јемство Јемство као мера процесне принуде има за циљ да замени притвор, и треба је применити када год је то могуће. Само јемство се састоји у полагању одређене суме новца (стварно јемство), или у обећању одређене суме новца (вербално јемство).

Page 30: krivicno procesno pravo - krivicno procesne radnje

Кривично процесно право – кривичнопроцесне радње

Стварно јемство може дати окривљени, али то за њега може учинити и друго лице, док вербално јемство не може дати окривљени, већ само друго лице. Од 2009 године мера јемства се комбинује са другим мерама забране посећивања одређених места и лица, одузимања дозволе и сл. међутим, самим Закоником није прецизирано шта се дешава са јемством уколико окривљени прекрши другу комбиновану меру. Уколико се окривљени стави у притвор, уколико је донета ослобађајућа пресуда или је поступак обустављен – јемство се враћа. Јемство пропада само у случају да окривљени побегне. Поред новца, јемство се може дати и у драгоценостима, покретним и непокретним стварима, хипотеци и тд. Јемство се може тражити у сваком стадијуму поступка, па и после изрицања првостепене пресуде.

Притвор Најстрожа мера процесне принуде је притвор. Притвор као мера процесне принуде није казна, а њен циљ је превентивно лишење слободе окривљеног у циљу обезбеђење присуства у кривичном поступку, и спречавања ометање доказивања. Ванпроцесни циљ је заштита грађана од нових кривичних дела па и самог окривљеног. У нашем праву дошло је до значајног ограничења превентивног лишења слободе за неке категорије – (малолетници - прихватилиште или старатељски надзор, окривљени – здравствена установа за психијатријско лечење и сл.) Од притвора треба разликовати друге облике лишења слободе – због ремећења јавног реда и мира, спровођења на издржавање казне затвора...

Појам, врсте и основи притвора У нашем процесном праву постоји само факултативни притвор. Прихватањем међународних конвенција из ове области укинут је обавезан притвор (у случају кад је предвиђена смртна казна). У закону суд тражи само постојање предвиђених околности за факултативно одређивање притвора. Основи за одређевање притвора:

1. Ако се окривљени крије, постоји опасност од бекства, или је немогуће утврдити његов идентитет – притвор може трајати током целог поступка, као мера обезбеђења присуства

2. Ако постоје околности које указују да ће окривљени уништити, сакрити, изменити, фалсификоват доказе или утицати на сведоке, саучеснике, прикриваче и сл. - Није предвиђена мера притвора за утицање на вештаке, а чим се обезбеде докази због којих је мера уведена притвор се мора укинути. Након изрицања првостепене пресуде не може се одређивати притвор по овом основу.

3. Ако особите околности указују да ће окривљени поновити кривично дело или довршити започето, или кривично дело којим прети. Овде је циљ несметано вођење кривичног поступка, а ванпарнични циљ заштита јавног поретка, заштита безбедности лица и судије итд. По овом основу притвор је могућ током целог посутпка.

Page 31: krivicno procesno pravo - krivicno procesne radnje

Кривично процесно право – кривичнопроцесне радње

4. Ако окривљени избегава да дође на главни претрес а уредно је позван може се на главном претресу изрећи мера која може да траје до изрицања пресуде.

5. Ако је за кривично дело које одговара предвиђена казна затвора преко 10 година и ако је то оправдано – кривично делу у посебно тешким околностима.

6. Ако је изречена казна затвора у трајању од 5 и више година а не налази се у притвору. Може трајати до извршења изречене казне.

Притвор није могућ у свакој фази поступка, у свакој врсти поступка – ако је предвиђена новчана казна, а према малолетницима посебни услови.

Случајеви лишења слободе осим притвора Уставно је право сваког ко је лишен слободе да буде упознат са разлозима и својим правима на свом језику, и може да о лишењу слободе обавести лице које жели, а такође има право и на жалбу. Лице се без одлуке суда не може држати у притвору дуже од 48 сати и за то време мора бити спроведено истражном судији. Случајеви лишење слободе који нису притвор:

ОУП може лишити слободе лице за које постоји основана сумња да је извршило кривично дело до 48 сати.

Лице које је затечено у вршењу кривичног дела Полицијско задржавање ради утврђивања идентитита до 48

сати. У поступку екстрадиције а постоји опасност од бекства Инфорамативни разговор ОУП до 6 сати На броду у авиону – капетан има право лишења слободе лица за

које постоји основана сумња да је извршио кривично дело. У прекршајном поступку - утврђивање идентитета странаца.

Задржавање се одређује решењем на које постоји право жалбе.

Надлежност и поступак за одређивање притвора Најсигурнији начин од заштите од злоупотребе је доношење образложеног решења. Решење доноси истражни судија или суд, по службеној дужности или на предлог јавног тужиоца. Решење се може донети: 1. У току истраге – истражни судија је саслушао окривљеног али му није

одредио притвор. У том случају на предло јавног тужиоца заказује се ново рочиште и одређује се притвор, ако су испуњени услови за то. Ово решење се може донети и без присуства окривљеног.

2. Пре спровођења истраге – у случају да је осумњичени приведен саопштавају му се права и одређује притвор. Мора му се дати могућност да ангажује браниоца у року од 24 сата, а ако је обавезна одбрана онда суд поставља браниоца. У овом случају се јавни тужиоц обавештав о саслушању и одређивању притвора али не мора да буде присутан.

После подизања оптужнице па до завршетка главног претреса притвор се може одредити само решењем већа. Притвор се увек може одредити само решењем истражног судије или већа.

Page 32: krivicno procesno pravo - krivicno procesne radnje

Кривично процесно право – кривичнопроцесне радње

Трајање и контрола притвора 1. У претходном поступку - трајање притвора је ограничено на најдуже

6 месеци (1 + 2 + 3). Истражни судија – може решењем одредити притвор до месец

дана. Веће суда – може донети решење о продужењу притвора за још 2

месеца. Виши суд – може након тога донети решење о продужењу притвора

за још додатних 3 месеца, ако је за то дело предвиђена казна затвора 5 и више година, а посебни разлози захтевају продужење.

Сви ови разлози важе до подизања оптужнице. У скраћеном поступку притвор пре доношења оптужног предлога може да траје најдуже 8 дана. За кривична дела до 3 године у претходном поступку не може се изрећи мера притвора дужа од 3 месеца (1+2), као и за малолетнике, а до изрицања кривичне санкције најдуже 6 месеци. После изрицања казне малолетничког затвора до одласка на издржавање, притвор за малолетника се може изрећи у трајању од најдуже 6 месеци. 2. Након подизања оптужнице – постоји периодична контола

оправданости трајања притвора по службеној дужности суда. Веће је дужно да на сваких 30 дана до ступања оптужнице на снагу врши ову контролу. Након што оптужница постане правоснажна контрола се врши на свака 2 месеца. Ако је притвор био одређен још у истрази а након подизања оптужнице није предложено укидање веће мора у року од 3 дана од предаје оптужнице да изврши контролу оправданости притвора по службеној дужности. Одлука о продужењу или укидању притвора доноси се увек новим решењем ван главног претреса или на њему. У скраћеном поступку контрола се врши сваких 30 дана. Притвор се укида – 1. ако престану разлози због којих је одређен, 2. Ако протекну рокови или 3. Доношењем ослобађајуће пресуде или обустављањем поступка.

Радње (мере) процесне принуде према стварима

Претресање Поред тога што претресање може бити спорведено према лицима, може бити и према стварима - претресање стана, пословних просторија итд. Ова мера може бити одређена само наредбом суда. Стан је неприкосновен и заштићен уставом, тако да само по олуци суда може ући у туђи стан. Изузетно ОУП може ући у туђи стан без одлуке суда ако је то потребно ради непосредног хватања окривљеног и ради отклањања непосредне опасности. Претрес без наредбе суда ОУП може да обави и приликом извршења решења о привођењу или приликомлишавања слободе, ако постоји сумња да ће лице сакрити или уништити предмет или оруђе. Орган који је извршио претрес дужан је да о томе обавести истражног судију или јавног

Page 33: krivicno procesno pravo - krivicno procesne radnje

Кривично процесно право – кривичнопроцесне радње

тужиоца ако поступак није започет. Против наредбе о претресу није дозвољена посебна жалба. Претресање врши исти суд који је издао наредбу, али те радње може поверити и ОУП-у, или судији који је месно надлежан. Пре почетка претреса стана наредба се предаје власнику стана или лицу које се претреса са захгевом да добровољно преда тражену ствар, а ако не пристане онда се приступа претресу. Лице се пре тога поучава о својим правима, о праву на браниоца кога мора да прибави у року од 3 сата. Претресу увек присуствују 2 сведока из реда грађана, осим кад је реч о хитној ситуацији. О претресу се сачињава записник где сведоци могу ставити своје примедбе. О однетим предметима издаје се потврда. Уколико нема сведока ни записник није сачињен, онда се на потврди наводе разлози одузимања предмета. Обавези претреса стана подлежу сва лица па и она која су заштићена имунитетом.

Издавање и одузимање предмета То је једна врста притвора према имовини – ограничавање располагања имовином. Издавање – је добровољно уступање предмета, али ако одбије лице ће се казнити новчаном казном. Одузимање – је привремено узапћење ствари као последица претресања стана и лица. Наредба о претресању истовремено садржи у себи и наредбу о одузимању ствари. Изузетак од одузимања ствари чине списи и исправе који се налазе код браниоца, државних органа чије би одузимање штетило општем интересу. Коначну одлуку о одузимању ствари доноси ванрасправно веће. Посебан облик одузимања ствари – задржавање писама, телеграма и других пошиљки упућених окривљеном или од окривљеног. О отварању се сачињава записник уз 2 сведока. Предмети који су одузети се етикетирају и чувају до краја поступка, када се или враћају или трајно одузимају. РАДЊЕ ОДЛУЧИВАЊА Појам и врсте одлучивања Радње одлучивања суд предузима да би применио кривични Законик на чињенично стање и то представља вољу суда – власт одлучивања припада само суду. Према својој природи постоје следеће врсте одлучивања:

Мериторно – суштинско одлучивање представља претходно испитивање да ли има или нема услова за изрицање пресуде и испољава се у одлуци којом се захтев одбија као неоснован или усваја као основан.

Формално - одлучивање ништа не испитује, јер следи увек кад је по самом Законику усвајање захтева немогуће због неке процедуралне сметње, па и онда када би био основан (неблаговремен и сл.). Тада се захтев одбацује.

Page 34: krivicno procesno pravo - krivicno procesne radnje

Кривично процесно право – кривичнопроцесне радње

Појам и врсте судских одлука Судске одлуке су: пресуда, решење и наредба. Оне представљају изјаву воље суда о примени закона на случај који је предмет одлучивања.

Пресуда Пресуда је одлуке којом се одлучује о главној кривичној ствари тј. о казненоправном захтеву овлашћеног тужиоца, после испитивања његове основаности. То су материјалне пресуде којим се лице оглашава кривим или ослобађа. Изузетно може из формалних разлога да се одлучи и другачије (амнестија, помиловање, одустанак од гоњења). Пресуда је коначна одлука суда, али није и последња јер се може побијати правним лековима. Правило је да се пресуда изриче након усменог и контрадикторног главног претреса. Изузеци кад се пресуда доноси без претреса:

Услучају признања окривљеног по предлогу јавног тужиоца и сагласности окривљеног, истражни судија након завршене истраге и подигнуте оптужнице на посебном рочишту у претходном поступку уместо главног претреса изриче пресуду.

У жалбеном другостепеном и трећестепеном поступку у седници већа.

Кад се оптужница одбацује или кад се изриче судска опомена или васпитна мера малолетнику – поступак се не завршава пресудом већ решењем.

Решење Решењем се решавају поједина процесна питања са циљем да се процесни однос заснује, одржи или оконча. Разлика између пресуде и решења је у стадијуму и врсти поступка у којем се те одлуке доносе. Одлуке које се доносе решењем могу бити и материјалне и формалне. Постоје разноврсне процесне ситуације у којима се одучује решењем – одређивање притвора, изузеће судија, искључење јавности, прекид истраге и сл.

Наредба Наредбу издаје судија појединац или веће са циљем управљања поступком. Само одређене наредбе се регулишу Закоником – наредба о претресању и сл. Није дозвољено право жалбе на наредбе. Структура (композиција) судских одлука Правило је да се судске одлуке састоје од увода, изреке (диспозитива) образложења, пууке о превном леку и дела за озваничење одлуке. Пресуда и нека решења морају да садрже све ове делове.

Увод Увод служи за индивидуализацију и конкретизацију одлуке. Из овог дела се види: ко је одлучивао, на кога се односи, шта је предмет одлучивања и у којим условима је одлучивано.

Page 35: krivicno procesno pravo - krivicno procesne radnje

Кривично процесно право – кривичнопроцесне радње

Изрека Изрека је најважнији део одлуке. Странке се обавезују оним што је наведено у изреци. Изрека садржи:

кратак опис случаја, правни опис – квалификацију дела (ово је битно да се не би поново судило о истом),

чињенични опис који се поклапа са описом оптужнице (основни принцип – јер судија мора да суди само за оно што је јавни тужилац изнео пред њега),

одлуку о казни, мери безбедности, накнади штете и обавезно одлука о трошковима.

Образложење Суд логички излаже процес формирања одлуке нарочито у погледу тумачења закона и оцени доказа. Образложење је уведено када је суд почео да суди по слободном судијском уверењу. У њему се констатује исправност суђења и казне, чиме се суд руководио кад је нашао да треба изрећи строжу или блажу казну, или одузети имовину. Законик придаје велики значај овом делу одлуке и одређене недостатке у образложењу је предвидео као апсолутне повреде кривичног поступка због којих се пресуда укида од стране вишег суда.

Поука о правном леку Она је саставни део оних одлука које се могу побијати.

Озваничење Подразумева потписивање судске одлуке и оверавање службеним печатом. Пресуду потписује председник већа и записничар. Остали чланови већа потписују само записник о главном претресу. Поступак изрицања судских одлука Код изрицања судских одлука постоје три фазе: 1. Изрицање, 2. Саопштавање и 3. Писмена израда одлуке.

Изрицање Код одлуку доноси судија појединац формирање одлуке је у потпуности ствар његових унитрашњих логичких и психичких процеса који се правним нормама могу регулисати. Процесни закони уређују само поступак изрицања одлуке у већу, који се састоји из већања и гласања. Већање је дискусија и размена мишљења. Одлука је резултат колективног рада па морају да учествују сви чланови већа. Гласање се састоји у дефинитивном опредељењу. Одлука се доноси тајно а присуствују само судија, чланови већа и записничар. Тајност поступка се обезбеђује одвајањем у посебне просторије или одстрањивањем јавности и осталих учесника. Установљавањем дужности чувања тајне – записник о већању и гласању се одвајау посебан омот и може да га отвори само виши суд у поступку по жалби. Већањем и гласањем руководи председник већа. Ред је одређен у Законику. Пре доношења одлуке разматра се да ли је суд надлежан, да и је потребно допунити доказни поступак и решити друга претходна питања. Кад се пређе на доношење одлуке, прво ће се гласати:

Page 36: krivicno procesno pravo - krivicno procesne radnje

Кривично процесно право – кривичнопроцесне радње

1. да ли је оптужени крив, затим 2. да ли постоје услови за изрицање санкције и коју санкцију изрећи и 3. На крају о трошковима поступка, имовинскоправним захтевима и осталим питањима. Независност судија на главном претресу се утврђује редом гласања – прво гласају судије поротници, затим најмлађи судија по именовању и последњи председник већа. Одлуке се доносе апсолутном већином. Само члан већа који је гласао ослобађајуће не учествује у гласању. Ако се не постигне апсолутна већина, гласа се поново, па ако се ни тада не донесе одлука, примењује се једно вештачко правило – глас који је за окривљеног најнеповољнији прибраја се мање неповољном гласу и све тако док се не постигне апсолутна већина. То је практична примена правила in dubio pro reo. Aкo пoстaнe спoрнo стa je пoвoљниje зa oкривљeнoг, oд тoмe ћe сe глaсaти кao o прeтхoднoм питaњу.

Саопштавање одлуке Саопштавање одлуке је стављање на знање садржаја одлуке лицима која имају интерес да је сазнају. У зависности од врсте, одлуке се саопштавају објављивањем или достављањем или и објављивањем и достављањем.

Објављивање – одлуке се састоји у саопштавању њене садржине присутним лицима која за то имају правни интерес.

Достављање – се састоји у предаји исправе која садржи одлију оном ком се по Законику она има саопштити. Све одлуке које се могу побијати жалбом морају се доставити, осим ако лице унапред изјави да се неће жалити.

Пресуду објевљује председник већа одмах после изрицање или ако не може одмах – у року од 3 дана. састоји се у јавном читању изреке и кретком саоптштавању разлога пресуде у присуству странака, њихових бранилаца, публике (може се одлучити да се у неком делу искључи јавност). У време објављивања пресуда није потпуна и због тога се за објављивање не може везати наступање процесних права и дужности странака. Након објављивања мора да следи и достављање, којим се коначно завршава саопштавање пресуде и од тог момента почиње да тече рок за жалбу и наступање других правних последица.

Писмена израда судских одлука Након изрицања, судска одлука се мора и у техничком смислу израдити, по правилу одмах после објављивања, а најдуже и изузетно 15 дана. само писмено израђена одлука пружа сведочанство о свом постојању и о својој садржини и на тај начин је омогућена контрола њене законитости и правилности од стране странака, а по њиховом захтеву и од виших судова у поступку по правном леку. Писмена израда судске одлуке пролази кроз три одвојене фазе:

Оригинал пресуде – је део пресуде који је по завршеном већању и гласању председник већа унео у записник и прочитао приликом јавног објављивања (само изрека пресуде).

Писмено израђена пресуда – се назива изворинком на основу њега се праве преписи који се достављају странкама. Мора да садржи

Page 37: krivicno procesno pravo - krivicno procesne radnje

Кривично процесно право – кривичнопроцесне радње

неизмењен оригинал пресуде и остале делове – увод, образложење, поуку о правном леку и озваничење.

Оверени преписи пресуде – копије које се достављају странкама. Врсте пресуде ЗКП познаје три врсте пресуда – две су материјалне (мериторне), а једна је формална (процесуална). Мериторне су осуђујуће и ослобађајуће пресуде, а формална је одбијајућа пресуда. Ове три врсте пресуда су одвојене али понекад, када је једним поступком обухваћено више кривичних дела, пресуда може да садржи све три врсте одлука. Уколико постоје неке сметње за доношење пресуде које су привремене и отклоњиве, онда суд решењем одбацује оптужбу и након тога је могуће поново покренути поступак.

Одбијајућа пресуда Формална пресуда – којом се оптужба одбија изриче се у следећим случајевима:

Ако овлашћени тужилац у току главног претреса одустане од оптужбе или оштећени одустане од предлога за гоњење. Пресуда којом се оптужба одбија неће се донети ако гоњење преузме оштећени.

Ако суд утврди да је оптужени за исто дело већ правоснажно осуђен или ослобођен, или је оптужница правоснажно одбијена или је решењем правоснажно обустављен поступак.

Ако суд утврди да је оптужени актом амнестије или помиловањем ослобођен од кривичног гоњења, или се гоњење не може предузети због застарелости или неких других околности које трајно искључују гоњење.

Оптужница ће се решењем одбацити у току или по завршетку главног претреса из следећих разлога:

Ако суд утврди да није стварно надлежан. Ако се утврди да је поступак вођен без захтева овлашћеног

тужиоца, без предлога оштећеног или без одобрења надлежног државног органа или је надлежни државни орган одустао од датог одобрења.

Ако суд утврди да постоји нека друга околност која привремено спречава гоњење.

Ослобађајућа пресуда Ослобађајућа пресуда (либераторна) је одлука о самој ствари (мериторна одлука), а изриче се кад суд утврди да је казненоправни захтев овлашћеног тужиоца неоснован. Суд ће оптуженог ослободити оптужбе ако:

Нађе да дело за које се оптужује није кривично дело. Постојање кривичног дела суд цени према чињеничном опису случаја који је дат у оптужном акту овлашћеног тужиоца, а не према правној класификацији коју је тужилац из тога извео. Правна квалификација не важи за суд.

Page 38: krivicno procesno pravo - krivicno procesne radnje

Кривично процесно право – кривичнопроцесне радње

Ако нађе да нема доказа да је оптужени учинио кривично дело које му се ставља на терет. Дело у овом случају постоји али нема доказа или ти докази нису довољни.

Пресуда којом се оптужени оглашава кривим Окривљујућа или кондемнаторна пресуда се изриче када суд нађе да је захтев овлашћеног тужиоца основан, односно кад се стекну материјалноправне претпоставке за осуду оптуженог. Диспозитив кондемнаторне пресуде мора да садржи:

Чињенични основ пресуде – према коме се цени да ли је осуђено дело идентично са делом за које је подигнута оптужба. Ту се наводи: 1. За које је дело оптужени оглашен кривим, 2. Кратак опис чињеница и околности обележја кривичног дела.

Правни основ пресуде – законски основ кривичног дела (правна квалификација) и одредбе закона које се примењују на такво дело.

Одлука о условној осуди – односно о опозивању условног отпуста ако се изриче уместо казне.

Одлуку о мерама безбедности и одузимања имовинске користи – ако се изричу.

Одлуку о урачунавању притвора – или већ издржане казне. Одлуку о трошковима – трошкови кривичног поступка и

имовинско правни захтеви.

Однос пресуде према оптужби Оптужба се односи на одређено ице и одређено кривично дело. Између предмета пресуде и предмета оптужбе мора да постоји подударност – идентитет. Пресуда мора да гласи на лице против којег је оптужба овлашћеног тужиоца подигнута, и да се односи на дело описано у оптужби.

Недостаци у пресуди и њихово отклањање Пресуда може да садржи очигледне техничке грешке, недостатке у облику и неслагања између текстова насталих у различитим фазама њеног доношења (изворник пресуде, објављена пресуда, писмено израђена песуда и оверен препис пресуде). Поред тога пресуда може да буде непотпуна и погрешна и незаконита. Ови недостаци се отклањају на неколико начина:

Исправљање пресуде – када пресуда садржи очигледне техничке грешке, те недостатке исправља председник већа у свако доба, на захтев странке или по службеној дужности, а ако је захтев стављен у жалби, виши суд ће само вретити првостепеном на исправку и неће мењати одлуку суда.

Допуна пресуде – кад суд пропусти да одлучи о појединим питањима (трошкови поступка, урачунавање притвора у казну и сл.) допуниће пресуду, ако је то закоником допуштено. Пресуда се допуњује решењем кој есе накнадно доноси али ако није пресудом потпуно решен главни предмет оптужбе, допуна је искључена јер то представља повреду кривичног поступка, оја се отклање употребом правних лекова.

Page 39: krivicno procesno pravo - krivicno procesne radnje

Кривично процесно право – кривичнопроцесне радње

Чињеничне грешке и повреде закона – у пресуди представљају основ пранвих лекова. До правоснажности пресуде побијају се редовним, а након тога ванредним правним лековима.

Остале процесне радње суда Осима радњи доказивања, радњи процесне принуде и одлучивања, постоје и друге радње суда. Од њих се посебно издвајају:

Радње руковођења поступком – у циљу да се омогући законит и целисходан ток кривочног поступка. Ту спадају следеже радње: саслушање оптуженог, испитивање сведока, вештака, давање речи странкама, диктирање записника и слично. Ове радње предузима судија појединац, истражни судија, председник већа, ако није другачије предвиђено Закоником.

Радње одржавања реда и процесне дисциплине – представљају спречавање сваке активности учесника поступка или других лица усмерену на ометање тока поступка. Мере за одржавање реда су: опомена, удаљење из суднице или са места процесне радње, ускраћивање одбране или заступања, налагање сношења трошкова, прекидање говора странака, новчана казна, кривична одговорност, затвор као дисциплинска санкција и сл.

Радње за сузбијање неуредног вешења процесних дужности и спречавања процесних злоупотреба – оне се примењују првенствено према окривљеном, сведоцима и вештацима.

Процесне радње достављања.

С А Д Р Ж А Ј Појам, карактеристике и деоба процесних радњи .................................................................... 1

Подела процесних радњи .......................................................................................................................... 1

Начела процесних радњи .......................................................................................................................... 2

1. Начело усмености и начело писмености ....................................................................... 2 2. Начело јавности у претходном поступку ...................................................................... 3 3. Начело јавности у главном поступку ............................................................................... 3 4. Начело непосредности .............................................................................................................. 3 5. Начело процесне економичности ...................................................................................... 4 6. Начело лојалности и поштења учесника кривичног поступка и сузбијања процесних злоупотреба ............................................................................................ 4

Форма, време и садржина процесних радњи ................................................................................ 4

Начин предузимања процесних радњи .................................................................................. 5 Опште установе код предузимања процесних радњи................................................... 5

Место процесних радњи ............................................................................................................................ 6

Време процесних радњи ............................................................................................................................ 7

Page 40: krivicno procesno pravo - krivicno procesne radnje

Кривично процесно право – кривичнопроцесне радње

Р о к о в и .............................................................................................................................................................. 7

Појам и врсте процесних рокова................................................................................................. 7 Рачунање и ток рокова ..................................................................................................................... 7

Повраћај у пређашње стање (restitutio in integrum) ................................................................. 8

Садржина процесних радњи .................................................................................................................... 9

Неправилне процесне радње ........................................................................................................ 9 Превентивне мере и мере обезбеђења веродостојности процесних радњи ........ 9

1. Заклетва .......................................................................................................................................... 10 2. Сведоци присутни извођењу процесних радњи .................................................... 10 3. Препознавање лица и ствари............................................................................................. 10 4. Суочење ........................................................................................................................................... 11 5. Реконструкција догађаја (судски експеримент) .................................................... 11

Репресивне мере ..................................................................................................................................... 11

Мере према неправилним процесним радњама ............................................................ 11 Санкције према лицима од којих потичу неправилне процесне радње .......... 12

ВРСТЕ ПРОЦЕСНИХ РАДЊИ .................................................................................................................. 13

ПРОЦЕСНЕ РАДЊЕ ДОКАЗИВАЊА .................................................................................................... 13

Појам доказивања ............................................................................................................................. 13 Доказ у материјалном смислу ................................................................................................... 14 Врсте доказа ......................................................................................................................................... 14

Предмет доказивања (thema probandi) ......................................................................................... 15

Чињнице које се доказују .................................................................................................................. 15

Материјално релевантне чињенице ..................................................................................... 15 Процесно релевантне чињенице ............................................................................................. 16

Чињенице које се не доказују ......................................................................................................... 16

ДОКАЗНА СРЕДСТВА.................................................................................................................................. 16

Појам и начин одређивања доказних средстава................................................................. 16

Последице употребе недозвољених доказа...................................................................... 17 Поступак са доказима .......................................................................................................................... 17

1. Наступање доказа ..................................................................................................................... 17 2. Извођење доказа ........................................................................................................................ 17 3. Оцена доказа ................................................................................................................................ 18

Процесна начела која се односе на радње доказивања ....................................................... 18

Начело истраживања материјалне истине ............................................................................ 19

Начело in dubio pro reo........................................................................................................................ 20

Поједина доказна средства ................................................................................................................... 20

Page 41: krivicno procesno pravo - krivicno procesne radnje

Кривично процесно право – кривичнопроцесне радње

Исказ окривљеног.................................................................................................................................. 20

Историјски преглед исказа окривљеног као доказног средства......................... 20 Саслушање окривљеног – као начин прибављања његовог исказа .................. 21

Исказ сведока............................................................................................................................................ 22

Појам сведока и исказа сведока ............................................................................................... 22 Права сведока и њихова заштита ........................................................................................... 22 Дужност сведока ................................................................................................................................ 23 Неспособност за сведочење и ослобађање од дужности сведочења ................. 23 Поступак доказивања сведочењем ........................................................................................ 24

Исказ вештака .......................................................................................................................................... 24

Појам вештака и његовог исказа ............................................................................................. 24 Способност вештака ........................................................................................................................ 24 Права и дужности вештака ......................................................................................................... 24 Одређивање вештака ...................................................................................................................... 25 Оцена вештачења .............................................................................................................................. 25

Увиђај............................................................................................................................................................. 25

Исправе ......................................................................................................................................................... 26

Појам и врсте исправа .................................................................................................................... 26 Поступак доказивања исправама ............................................................................................ 26

Индиције ...................................................................................................................................................... 26

Појам и врсте индиција ................................................................................................................. 26 Поступак доказивања индицијама и њихова доказна снага .................................. 27

РАДЊЕ ПРОЦЕСНЕ ПРИНУДЕ............................................................................................................... 27

О радњама процесне принуде уопште ...................................................................................... 27

Радње процесне принуде према лицима ................................................................................. 28

Позивање ................................................................................................................................................ 28 Довођење ................................................................................................................................................ 28 Забрана напуштања стана или места боравишта ......................................................... 28 Јемство ..................................................................................................................................................... 28 Притвор ................................................................................................................................................... 29 Појам, врсте и основи притвора ............................................................................................... 29 Случајеви лишења слободе осим притвора ...................................................................... 30 Надлежност и поступак за одређивање притвора ....................................................... 30

Трајање и контрола притвора ........................................................................................................ 31

Радње (мере) процесне принуде према стварима ............................................................. 31

Претресање ........................................................................................................................................... 31

Page 42: krivicno procesno pravo - krivicno procesne radnje

Кривично процесно право – кривичнопроцесне радње

Издавање и одузимање предмета ........................................................................................... 32 РАДЊЕ ОДЛУЧИВАЊА ............................................................................................................................. 32

Појам и врсте одлучивања ................................................................................................................ 32

Појам и врсте судских одлука ......................................................................................................... 33

Пресуда .................................................................................................................................................... 33 Решење .................................................................................................................................................... 33 Наредба.................................................................................................................................................... 33

Структура (композиција) судских одлука .............................................................................. 33

Увод ........................................................................................................................................................... 33 Изрека ...................................................................................................................................................... 34 Образложење ....................................................................................................................................... 34 Поука о правном леку ..................................................................................................................... 34 Озваничење........................................................................................................................................... 34

Поступак изрицања судских одлука ........................................................................................... 34

Изрицање ............................................................................................................................................... 34 Саопштавање одлуке ...................................................................................................................... 35 Писмена израда судских одлука .............................................................................................. 35

Врсте пресуде ........................................................................................................................................... 36

Одбијајућа пресуда ........................................................................................................................... 36 Ослобађајућа пресуда ..................................................................................................................... 36 Пресуда којом се оптужени оглашава кривим ................................................................ 37 Однос пресуде према оптужби .................................................................................................. 37 Недостаци у пресуди и њихово отклањање ..................................................................... 37

Остале процесне радње суда ........................................................................................................... 38