sara fridman - firentiski ljiljan

Post on 02-Jun-2018

253 views

Category:

Documents

2 download

Embed Size (px)

TRANSCRIPT

  • 8/10/2019 Sara Fridman - Firentiski Ljiljan

    1/318

  • 8/10/2019 Sara Fridman - Firentiski Ljiljan

    2/318

    Sara FridmanSara FridmanSara FridmanSara Fridman

    Firentinski ljiljanFirentinski ljiljanFirentinski ljiljanFirentinski ljiljanSaga o MediSaga o MediSaga o MediSaga o Mediijevimaijevimaijevimaijevima

    Marku Gutkinu od Butslava

    Naslov originalaNaslov originalaNaslov originalaNaslov originala: Sarah Frydman: Sarah Frydman: Sarah Frydman: Sarah Frydman ---- Le Saga des MedicisLe Saga des MedicisLe Saga des MedicisLe Saga des MedicisLe lys de FlorenceLe lys de FlorenceLe lys de FlorenceLe lys de Florence

    S francuS francuS francuS francuskog preveo Vladimir D. Jankoviskog preveo Vladimir D. Jankoviskog preveo Vladimir D. Jankoviskog preveo Vladimir D. Jankovi

  • 8/10/2019 Sara Fridman - Firentiski Ljiljan

    3/318

    PRVI DEOPRVI DEOPRVI DEOPRVI DEOJesen 1434Jesen 1434Jesen 1434Jesen 1434 ----jesen 1438jesen 1438jesen 1438jesen 1438

    1.Prognanici1.Prognanici1.Prognanici1.Prognanici

    - Pa dobro, grofe Vernio! A ta kaete da malo pustite tog sirotogRinalda na miru pa da nam ispriate ta ima novo? - upita FraneskoTornabuoni povienim glasom ne bi li nekako rastavio dva oveka koji su seustremili jedan na drugoga, ne toliko to ga je stvarno zanimalo, budui daje ionako ve sve znao. - Bili ste maloas u Sinjoriji... ta se tamo pria?

    Na trenutak grof Vernio di Bardi i Rinaldo delji Albici zastadoe,

    prenuti drskim uplitanjem svoga domaina.- Pametniji poputa... - ree grof Vernio lako se naklonivi, s vidnim

    olakanjem.Ve mu je bilo preko glave ustre rasprave koju je vodio s uzavrelim

    Rinaldom delji Albicijem, i da se Franesko Tornabuoni nije umeao, modase vie i ne bi ustruavao da svojski raspali svog sagovornika.

    - Sinjorija se jednoglasno izjasnila za Kozimov povratak - ree on. - Iverujte mi, mnogima je to donelo neizmerno olakanje. Radovae se narod...

    Pritajeno se nasmeio gledajui razjarenog Rinalda delji Albicija, kojioigledno nije delio njegovo miljenje, a zatim dodade, malo podrugljivo,malo izazivaki:

    - Nije to tek neki obian graanin koji se vraa iz nepravednog ibezumno nametnutog izgnanstva, ve gospodar kojem e se itava Firencaponuditi kao ena oveku koga voli!

    Grof Vernio di Bardi imao je taj opinjavajui arm koji ide sinteligencijom. Inteligencijom, uzgred, kakva se retko sree u aristokratskom

    staleu, iji je i on izdanak bio. Kako u njemu nije bilo one gorde nadmenostikoja slabo prikriva glupost veine ljudi njegovog soja, Vernio je umeo da sedopadne ljudima. S druge strane, i suvie je otvoreno prezirao ljude iz svojekonzorterije"* da bi uopte mogao da se nada kakvoj-takvoj politikojkarijeri, i da je to mogao, opredelio bi se isto kao Franesko Tornabuoni ili___________________________________________* Grupacija odana jednom politiaru, ili njegova familija. (Prim. aut.)

  • 8/10/2019 Sara Fridman - Firentiski Ljiljan

    4/318

    Luka delji Albici, stariji brat Rinaldov, i prikljuio se pristalicama Kozima deMediija.

    Uprkos eljama, za njega bi tako neto bilo gotovo neizvodljivo. Sfinansijama nije stajao ba najbolje, a i bio je duom i telom vezan zaporodicu svoje mlaane enice Lizete Kafareli, iji su roditelji, monearistokrate, slepo pothranjivale ambiciju Rinalda delji Albicija.

    Bio je to lep ovek, otmenog dranja, koji je svojom vitkou odudaraood svih tih oblapornih jelaca, pored kojih je izgledao i vii nego to jeste.Finih crta lica, visokog ela i gustih obrva, uvek je bio obuzet nekompodrugljivom melanholijom. Ponekad bi, tek tako, deaki osmeh ozario nje-govo lice, s kojeg bi naas nestala i poslednja trunka cinizma. Moda je timiznenadnim, kratkotrajnim osmehom i osvajao sva ta srca? Nesporno jeimao neku mo nad ljudima s kojima je dolazio u dodir. ak ni oni kojimanije bio drag, a takvi su umeli da budu i okrutni, nisu ga potcenjivali.

    Rinaldo delji Albici je nerado provodio vreme u drutvu grofa Vernija iFraneska Tornabuonija.

    - Bando mekuaca! Svi se vi plaite! O! Ala smo se danas nagledalibudala! Mnogo nam je jaka ova zavera!

    - Ali vi ste poloili oruje, Rinaldo! - suvo odvrati grof Vernio. - Zatoste odustali od borbe? Nita vas na to nije primoralo do same narodnevolje... A vama do naroda ama ba ni najmanje nije stalo.

    - Trebalo je boriti se protiv mog brata Luke... a on je znao gde ga eka

    papica - dodade on nerazgovetno mrmljajui.Rinaldo delji Albici bio je pun onog besomunog, nesavladivog gneva

    kakav se esto sree kod mladih ljudi, premda se njemu, kao ispisnikuKozimovom, ve bliila etrdeseta, koji delaju ne razmislivi prethodno omoguim posledicama svojih postupaka. Zavera, iji je upravo on biopodstreka, nije ba urodila plodom. Njegovi neprijatelji, Mediijevi, vraalisu se sad iz izgnanstva, moniji i u narodu omiljeniji no ikad, a nad njegovuglavu ve se nadnosio ma kojim e mu je delat i odsei ukoliko jo iste

    noi ne pobegne. Da se bori vie nije mogao, jer nije imao na koga da seosloni. Stranka koju su inile aristokrate bila je desetkovana, a na osudu jenaiao i u sopstvenoj porodici.

    Njegov brat Luka je, bee tome ve nekoliko godina, uvideo da je svakaborba protiv Kozima uzaludna i da svakome ko ne eli da ga posleponiavaju, a pri tom je voen i plemenitim ciljem da slui FirentinskojRepublici, nema druge nego da prie Mediijevima. Hrabro, i ne bez izvesnenadmenosti, i on je u nekoliko navrata odlazio da ih poseti u Veneciji.

  • 8/10/2019 Sara Fridman - Firentiski Ljiljan

    5/318

    Tog jutra, on je u palatu Alesandri i doao iskljuivo zahvaljujuizalaganju pape Evgenija IV koji mu je iz Bazela, gde se bio otegao noviSabor, zatraio da prekine s protivljenjem Kozimovom povratku u Firencu,te da se postara da Kozimo bude poteen svih neugodnosti".

    - Mogu li nakratko da dobijem re? - upita Luka delji Albici odlunimglasom.

    - Da? A ta vi to imate da kaete, gospodine Albici? - hladno mu seobrati princ Peruci. - Hoete da nam saoptite osudu? Progonstvo? Ili netomoda jo gore?

    - Samo elim da vas upozorim. Sve vas! Kozimo de Medii je sadapopularniji nego onog dana kad je otiao. Pretrpeli ste neuspeh. Ni vaprolonedeljni pokuaj da sruite Sinjoriju nije uspeo... Kad sam preuzeovodstvo nad vojskom koju je Sinjorija podigla kako bi se suprotstavila mombratu Rinaldu, i svima vama s njim, omrznuli ste me i prezreli ne vodei

    rauna o mom dubokom ubeenju. Bili ste spremni da zakuvate i graanskirat samo da udovoljite tatini! A protiv koga biste vi to sad eleli da seborite? Protiv naroda Firence?

    Zautao je na trenutak, preletevi pogledom preko okupljenih daproveri kakav su utisak njegove reci ostavile na sluaoce. Vidno zadovoljan,Luka delji Albici nastavi:

    - I vi sebe nazivate strankom plemia? A gde vam je ta plemenitost? Utoj oholosti? U elji za ratovanjem? U nameri da potpuno zgazite sve one

    nesrenike tako to ete ih jo vie tlaiti? To li je, znai, ta stranka plemia?A to se Kozima tie, ta vi njemu moete da prebacite? Inteligentan je,slobodouman, svi ga vole, iroke je ruke. Nema tog slikara ni pisca koji nijeosetio njegovu beskrajnu dareljivost... Ako se njemu suprotstavljate, initeto iskljuivo osvete radi. Ali ne moe se Firentinskom Republikomupravljati iz elje za osvetom! Vladara moe da vodi jedino elja dapomogne svom narodu, da ljudi budu sreni, a ne da baca u oaj one kojeionako najtee ive... S takvim oseanjima stie se do naklonosti naroda...

    Kozimo e izdejstvovati stupanje na snagu ukaza izglasanog 1427.* Zbogtoga ste vi pobesneli! Jer treba da plaate porez na bogatstvo i prihode! Ijo ste toliko drski da sebe nazivate hrianima!________________________________________________* Dana 22. maja 1427. godine svi graani koji su pripadali upravljakim slojevima drutva moralisu javno da saopte tano imovno stanje, kao i visinu prihoda. Pod pretnjom tekim kaznama,bili su primorani da otkriju vred- nost porodinih dragocenosti, umetnikih slika, nametaja,novanih ulaganja, sve do broja slugu i robova koje su drali u slubi i domaih ivotinja koje suimali u vlasnitvu. (Prim. aut.)

  • 8/10/2019 Sara Fridman - Firentiski Ljiljan

    6/318

    - A ti si, brate, doao ovamo da nam dri hvalospeve o Kozimu deMediiju? - prekide ga Rinaldo. - Zaboravio si svoj stale... to se mene tie,ti si izdajnik! Protiv tebe se ne borim samo zato to ima papino ovlaenje.A i papa, eto, trai od nas da ustupimo mesto najgorem dumaninu! O,proklet bio Evgenije IV!

    Dva oveka su se odmeravala pogledima iz kojih je sevala mrnja.Prepavi se, jedan od zaverenika se isprei izmeu njih dvojice i uhvati

    Rinalda za ruku.- Dosta! Vi bogohulite, prijatelju moj! - uzviknu princ Peruci. - Svi mi

    delimo vae miljenje, i vi to dobro znate! Ali ta da se radi? Narod je glasao!- Suoen s prezrivim utanjem svog sagovornika, stari princ ponovi: -Uveravam vas da delimo vae miljenje!

    - Da! Ali na recima! - otpljunu Rinaldo. - Samo na reima! A siguransam da ete, im se Kozimo s porodicom vrati, odmah otrati kod njega!

    Opet se guio od mrnje. Nepodnoljiva mu je bila sama pomisao na toda bi njegov neprijatelj mogao da se vrati u Firencu kao pobednik.

    - Gonfalonijer Minerbeti,* koji je i pozvao Mediijeve da se vrate,zapravo je njihov ovek. Kozimov sauesnik! Umesto da se povinujemonjegovim naredbama, trebalo bi da ga bacimo s gradskih bedema!

    - A onda bi se narod digao protiv nas! - uzvrati Luka delji Albici. -Inteligencija i smisao za politiku nikada vam nisu bile najjae osobine.

    uo se amor, ljudi su negodovali. Neko je i naglas pretio. Luka je

    otiao predaleko. Pa i on je jedan od njih, makar se odrekao svojih korena!Ve premoren, Rinaldo se okrenu prema grofu Di Bardiju, koji mu je u

    meuvremenu priao:- Grofe Vernio di Bardi, nije li tako: vi dobro poznajete tog novog

    gonfalonijera Minerbetija? Nemojte rei da ga ne znate! Svojim oima samvas video kako razgovarate s njim na mostu Vekio... Kozimov sauesnik! Jel' se vi to pripremate da se uskoro kandidujete?

    Grof Vernio se nije usudio da odgovori, zadovoljivi se time da slegne

    ramenima. Nije mu padalo na pamet ni da se bije. Iako je bio na glasu, i tosasvim zaslueno, kao nepobedivi maevalac, uasavao se dvoboja i sve tosmatrao potpuno besmislenim.

    Petnaestak ljudi koji su se pribojavali za svoje i ivote svojih najbliih,__________________________________________* elnik Sinjorije; u gonfalonijerovoj nadlenosti bila je i firentinska vojska. (Prim. prev.)

  • 8/10/2019 Sara Fridman - Firentiski Ljiljan

    7/318

    za imovinu i dobra, okupili su se na brzinu kod Franeska Tornabuonija,koji je stekao opte poverenje svojom umerenou i izrazitom inteligencijomu politikim poslovima; iako je bio aktivan lan stranke Mediijevih, ljudi iznjegove matine konzorterije" esto su dolazili kod njega, u palatuAlesandri, da zatrae savet, porazgovaraju s njim, pa ak i da ga zamole daim prui utoite.

    Neki su kod Tornabuonija doli sa suprugama, kao ostareli princPeruci, ili markiz Gvidieli, lakoumni deko od svojih esnaest leta ija setrinaestogodinja drubenica, po svemu sudei, u jednom ovakvom drutvuludo zabavljala. Zabrinutost i nemir koji su vladali u velikoj osunanojprostoriji unosili su uzbuenje i radost u srce male ovane Gvidieli, koja jeod svega o emu se prialo razabrala samo jednu jedinu stvar. Koliko teveeri, ona e poi u izgnanstvo sa svojim mlaanim muem, koga jeoboavala. A u njenim uima re izgnanstvo" odzvanjala je kao spasenje.

    - to dalje budemo od mojih i uzepeovih, to emo sreniji biti! -govorila je ona svakome voljnom da je saslua. - Zamislite, molim vas, mojasvekrva, markiza Gvidieli, stalno dolazi da proverava provodi li uzepenoi sa mnom! Dozvoljava mu da me poseuje samo jednom nedeljno! Tonije dobro za zdravlje mog jadnog malog", prenemae se ona. Ali je zato dobroza moje zdravlje!", odvratim joj ja redovno.

    Sva smetena, Selvaa Tornabuoni sluala je ivahno brbljanje mladeovane. Moja ker Lukrecija nije od nje starija ni godinu dana", razmiljala je

    ona. To li ih, dakle, mui u tom uzrastu?"Stari Pala Stroci podie glas, bez sumnje u nadi da e tako staviti taku

    na jedan isprazan razgovor.- No dobro, Rinaldo! ta se busate u prsa! Vrlo dobro znate da i mi

    mrzimo Mediijeve isto koliko i vi! Tvrditi suprotno za nas bi bila uvreda!ujete li vi mene, mladiu? Ali isto tako, terati nas da mu se suprotstavimona nain koji ste vi odabrali - bilo bi isto samoubistvo. Postupali smo uskladu s voljom narodne veine. U protivnom, podrku naroda nikada ne

    bismo ni imali. A kad god se ide protiv naroda, to vam se obije o glavu...Smetnuli smo s uma to osnovno pravilo.

    On zastade naas da doe do daha, pa produi:- Razume se, svi emo mi biti osueni na smrt! Oduzee nam imovinu!

    Razume se! A to se pa Medii i ne bi osvetio? Moe li neko da mi odgovori?A? to ne bi?

    Niko na to nita ne ree. Svima je bio poznat taj nepisani zakon. Biti

  • 8/10/2019 Sara Fridman - Firentiski Ljiljan

    8/318

    poraen znailo je neminovno biti upropaen, prognan, a u pojedinimsluajevima i ostati bez glave na ramenima.

    Pala Stroci se srui na stolicu i obrisa elo, gledajui u prazno. Saalivise na starog, prie mu Franesko Tornabuoni. On je voleo i potovaoznamenitog starca, koji se svojim ogromnim znanjem iz raznih oblasti prouodaleko izvan granica Firence. I eleo je da spase Strocija narodne osude, kojaga izvesno nee mimoii.

    Starac podie pogled ka Tornabuoniju, maltene kao da ga preklinje.- Ovako sve izgubiti... Sve, na ovaj nain! Nije li to grozno? - promrmlja

    on tiho.Njegova palata prosto je vrvela od skupocenih zbirki rukopisa, knjiga,

    slika, skulptura... U toj strasti prema umetnosti jedino je u Kozimu imaopremca.

    - Po vaem miljenju, dobri moj, u emu sam ja to tako silno zgreio?

    Moda to sam Kozima de Mediija smatrao diktatorom koji e Firencupovinovati svojoj volji, jer tako e biti, i vi ste toga, zar ne, svakako svesni, ilito sam sledio ovog ludog Rinalda? Ne, nemojte nita rei. Sve ve znam.

    Franesko je klimao glavom.- Nikada nije ni trebalo da se meate u politiku. Nikada... Kako je

    mogue da jedan ovek kao to ste vi, tako duboko okrenut slobodi u svakomsmislu, ovek u toj meri iznad svake iskvarenosti, dozvoli sebi da ga uvuku ujednu takvu pustolovinu? Napadati Sinjoriju isto je to i napadati Firencu

    samu...Pala Stroci, satrven, pognu glavu. Rasejano je gledao u svoje ruke, koje

    su se tresle.- Starim... - prozbori najzad tiho, kao da govori samome sebi. - Starim...

    To mi je najvei greh. I jedini... Kad ovek ima dvadeset godina, moe ihiljadu puta da zgrei, nita jo nije proigrano, nita nije konano. Dani imeseci to dolaze puni su obeanja, oprotaja za nainjene propuste... Kad sistar, na greku vie nema prava...

    Franesko Tornabuoni najednom ugleda kako suze liju niz obrazeizbrazdane dubokim borama, niz lice oveka koji je svojevremeno bio na elufirentinskog univerziteta, koji je otvorio jednu od najlepih biblioteka nasvetu, oveka ija su pamet i blistava inteligencija bili priznati u celom svetu.

    - Prosto je nezamislivo da e i vas prognati - proaputa FraneskoTornabuoni, osetivi kako mu se srce stee. - Oprostie vama Kozimo deMedii, u to nema sumnje. Razgovarau s njim im doe - dodade on, iako ga

  • 8/10/2019 Sara Fridman - Firentiski Ljiljan

    9/318

    je grizla savest jer je znao da Kozimo nee oprostiti.Besan od nemoi, Rinaldo delji Albici posmatrao je svoje nekadanje

    prijatelje koji su ga sada osuivali, a koji bi ga slavili kao boanstvo da jeuspeo u svom naumu.

    Ali i vie od besa ili mrnje, u tim trenucima ga je obuzeo neki neopisiviumor. Znao je da je izgubio odsudnu bitku. ivnuo je tek kad mu se PalaStroci obrati ne ba blagim tonom:

    - A ta sad? Je li? ta ete... sad da preduzmete? Kozimo e, u to nemasumnje, narediti da vas obese. U najboljem sluaju ostavie vam da se samiopredelite: ili veanje, ili da vam odrube glavu.

    - Neu mu priutiti to zadovoljstvo... Isplanirao sam sve: veerasodlazim. Ali neu amiti u progonstvu, verujte na re! Imam ja prijatelje uNapulju! I u Milanu! Viskonti nee prezati da nastavi borbu protivMediijevih!

    Koliko je, zapravo, on sam verovao u te svoje rei? Oni koji su ga sluali,to saaljevajui ga to donekle uzrujani, nisu izgledali bogzna kako ubedeni.Kozimo de Medii nikada nije vaio za oveka milosrdnog i dobrostivog.Naprotiv! Svi koji su imali prilike lino da ga sretnu sauvali su uspomenu naoveka nesporno srdanog, utivog, pravog humanistu, nadasve trpeljivog,ali u isti mah i lukavog, cininog, koji ne oprata ni najmanju uvredu naraun svoje porodice, a naroito ne na svoj sopstveni. Da ovaj Rinaldo deljiAlbici ima gram zdravog razuma",mislila je veina njegovih prijatelja, pobegao

    bi on glavom bez obzira i od Firence, i od svoje porodice, i od svog imetka. I da mu,pri tom, ni jednog jedinog asa na pamet ne padne da se vraa. Bar dok u Firenci ivii poslednji iz kue Mediijevih..."

    - Budunost niko ne moe da predvidi - ree Pala Stroci, koji se umeuvremenu pribrao, pa je sad govorio odlunim glasom. - Svima namapreti to smrt, to izgnanstvo. Smrt, u stvari, ne sumnjajte u to! Medii vrlodobro zna da ste hteli da ga ubijete! ta kae gospodin Pagolo, va astrolog?

    - Gluposti! - Rinaldo slegnu ramenima. - Ne mogu vie da podnesem ove

    ljude.- Moda! Ali ta onda?- Ako je verovati vama, moje izgnanstvo bie za sva vremena! Mislite li

    vi da bih ja prihvatio da ivim daleko od Firence lien svake nade da u sejednom vratiti?

    - Pa, ako vas prisile... - promumla Pala Stroci, koji nikako nije mogao daoprosti Rinaldu delji Albiciju to je sav aristokratski krem Firence doveo u

  • 8/10/2019 Sara Fridman - Firentiski Ljiljan

    10/318

    bezizlaznu situaciju.- Mediijevi su me porazili - ree Rinaldo delji Albici podrugljivim

    tonom - iskljuivo zato to su mi saveznici uskratili pomo! A vajni li su mi tisaveznici bili! Vanije im je bilo supicu da serviraju mojim dumanima negomeni da priteknu u pomo! Kako se sve to vama ini, Franesko?

    Franesko Tornabuoni se, budui da je na taj nain prozvan, savuozbiljio. Utonuo u misli, oito je pokuavao da savlada gnev od kojeg mu jepodrhtavao glas:

    - Tano je da ete u sluaju poraza mnogo izgubiti, a u sluaju pobedemalo dobiti... A vi ste ve poraeni! Bespovratno!

    Kao i grof Vernio di Bardi, i on je znao da ne mora da strahuje odKozimove odmazde. Dovoljno e biti nekoliko javnih opomena da seuutkaju zli jezici. Stranci Mediijevih njih dvojica su prili nekoliko meseciranije, im su uvideli da e Rinaldo delji Albici dovesti Firencu u orsokak.

    Niko ivi, ak ni njihove supruge, nije bio upoznat s tim njihovim politikimizborom, a Tornabuoni i Vernio su, ve puna dva meseca, u najveoj tajnostiradili na stvaranju uslova za povratak Mediijevih.

    Rinaldo delji Albici se puio od besa. Izgledao je nekako mlai s timprkosnim izrazom lica.

    - Stoji da mi i danas moemo da dignemo vojsku protiv Mediijevih -progovori on najzad umornim glasom. - Milanskom vojvodi nita drugo i nijena pameti nego da zbrie tu porodicu s lica zemlje, sve do poslednjeg... to ne

    bismo s njim sklopili savez? Viskonti je moan ovek!- Usudili biste se da dignete vojsku na Firencu? - povika na to grof

    Vernio, pa zauta kao zaliven, shvativi da se, onako ljutit, ustremio na netomonije od ljubavi koju ovek gaji prema otadbini - na ljubav prema vlasti.

    - A ko e da me sprei? - ree Rinaldo ne podiui glas, ali netremicegledajui sagovornika u oi. - ta vi mislite, Peruci?

    Princ Ridolfo Peruci pognu glavu. Bio je bled kao krpa, skrhan, videlo seda je na izmaku snaga. Ipak, nadao se da e zvuati nepokolebljivo i uspeti da

    prikrije rasulo koje je ovladao njegovim biem.- ao mi je, Rinaldo! - ree on vrstim glasom. - I ja u, bez sumnje, biti

    osuen na izgnanstvo kao i vi, ali nikada se neu prikljuiti nikakvomnapadu na Firencu...

    - Drae vam je da je prepustite Mediijevima? Da smo bili jedinstveni, daniko od nas nije izdao svoj stale...

    Uto se umea razdraeni grof Vernio:

  • 8/10/2019 Sara Fridman - Firentiski Ljiljan

    11/318

    - Ma dajte, dragi prijatelju. Dosta vie toga... to ne bismo, kao valjaniljudi, priznali poraz? Budimo, sem toga, iskreni: mi elimo vlast. A zato? E,sad u da vam kaem. elimo vlast da bismo ponovo prisvojili sve onepovlastice koje nam je Kozimo uskratio dok je boravio u Firenci! On e sad,naravno, ponovo da nametne poreze i dabine koje mi da plaamo nemoemo, a zahvaljujui tome e i narod biti za njega vie nego ikad... Potenogovorei, dragi moj Rinaldo, koliko god strahovao za blagostanje krhke mojeLizete, ne mogu a da ne odam priznanje tom avolu mediijevskom... Narode njemu sve da dozvoli, ak i apsolutnu vlast!

    Smirivi se, on zastade naas pre nego to e nastaviti tiim glasom:- Mislili ste da se moe tako, nekanjeno i u nedogled, izvlaiti korist iz

    situacije u kojoj smo se zatekli samim roenjem? Zar ste stvarno mislili da senarodu u jednom trenutku nee smuiti da uti i radi, dok neki tamo ire svojuticaj i postavljaju prijatelje na vane poloaje?

    Princ je klimao glavom. Duboko potresen, gledao je as u grofa Vernija,as u Rinalda delji Albicija.

    Uz podrugljiv osmeh Rinaldo se udalji od grupe svojih bivih prijatelja ipozdravi Franeska.

    - Ve sutra kreem za Napulj. Imam taman toliko vremena da ponesemnekoliko dakova dukata i florina, i pokoju menicu. Ne ekam ja ovde vie niminut! Pretpostavljam da e Mediijevi stii u Firencu ve poetkomoktobra... Onog asa kad se vrate, meni je presuda potpisana...

    On se pokloni pred Selvadom.- Zbogom, draga moja prijateljice... - zapoe on pa, oklevajui, nastavi

    tiim glasom. - Molim vas... Neu ii u palatu Kavalkanti da vidim inevru...Bilo bi to odve okrutno. Sam povratak njenog mua bie za nju golgota!Trebalo je da poslua moj savet i udesi da ga ubiju dok ga je drala u aci, upalati Kavalkanti... A s moje strane... Kaite joj da mi je mnogo ao... Ali jojrecite i da u se vratiti...

    Selvaa Tornabuoni ivela je zatvorena izmeu etiri zida u palati

    Kavalkanti, i razgalila bije svaka ljubavna pria. Sada njeno lice poprimisaaljiv izraz. Mrzela je Rinalda i potajno se radovala svemu to ga jezadesilo. Ma, ta inevra je obina urkica!",razmiljala je ona. Bolje joj je da sepomiri sa svojim muem Lorencom i malo se pritaji, inae ima u manastiru da zavri,to bi za nju, u stvari, bilo i dobro... A to se tie ove budale Rinalda, on, izgleda,zaboravlja da je oenjen! emu li se jo nadao? Da mu inevra postane ljubavnica?Pa roeni otac bije iskasapio!"

  • 8/10/2019 Sara Fridman - Firentiski Ljiljan

    12/318

    Naglas ga upita:- A ta da prenesem vaoj armantnoj supruzi? Sem ako Alesandra ne ide

    s vama u izgnanstvo?Rinaldo slegnu ramenima.- Ne ide. Ona ostaje u Firenci. Izgleda da je zatrudnela, i radije bi ostala

    kod majke... Takve su ene...

    Kako je Rinaldo delji Albici napustio skup, razgovor oive. Valjalo bi,svakako, sklopiti savez s Mediijevima! Ali pri tome voditi rauna da to neizgleda kao ista, obina predaja.

    - ta da se radi? ta rei u ovom asu? - sav se smeo princ Peruci. - ekame koija! Moja porodica i ja sutra ujutro kreemo za Francusku, smestiemose nedaleko od Eksan-Provansa. Imamo tamo rodbinu koja e nas primiti na

    neko vreme... A vi, Franesko, ta ete vi?Kao da mu smeta Perucijeva znatielja, Franesko Tornabuoni neodgovori odmah. Da ode iz Firence? A zato bi to inio? Nema on, to seMediijevih tie, ama ba nita sebi da prebaci. tavie, njegov stariji sinovani je, da niko ne zna, esto odlazio u Veneciju da izvesti Kozima orazvoju dogaaja.

    Franesko je ve bio nainio izbor koji ga je sada obavezivao da se izvanino rastane od svoje konzorterije. A to ga je mnogo kotalo. On nije

    zaboravljao svoje aristokratsko poreklo, tu staru familiju Tornakvini iji jeizdanak bio, kuu koja je mogla da se podii da je jedan od osnivaa Firence.Pa ta sad!", razmiljao je on. Valja iveti u skladu s vremenom! A danas jebudunost na strani Mediijevih... Ja ih volim i cenim, dok Rinaldo delji Albici,uzepe Stroci i Luka Piti u meni izazivaju samo gaenje i mrnju."

    - Ne smemo traiti vreme na meusobice! - ree on ivo, nastojei daprivede kraju besmisleni razgovor i ratosilja se rasprave koja mu je vepostajala dosadna. - Ovo je teak trenutak za hrianstvo. Bazelski sabor jepropao, i papa mora pod hitno da sazove novi! Do mene su doprle krajnjeuznemirujue vesti. Car Jovan VIII Paleolog* pribojava se da njegova carevina________________________________________________* Jovan VIII Paleolog (Carigrad, 17. decembar 1392 - 31. oktobar 1448), vizantijski car od 1421. dosmrti. Vladao je, zapravo, samo gradom na Bos- foru i uom okolinom Carigrada. Kada su 1430.godine Turci zauzeli Solun, Jovan VHI.je zatraio pomo Svete stolice. Godine 1439. Jovanu jepolo za rukom da nakratko ujedini pravoslavce i rimokatolike u borbi protiv zajednikogneprijatelja, ali taj savez nije potrajao, pre svega zato to vojna podrka Zapada nije bila dovoljnada se Vizantija odupre zavojevaima, ali i stoga to pravoslavci u Carigradu nisu ni po koju cenueleli da priznaju papu kao poglavara celog hrianskog sveta. (Prim. prev.

  • 8/10/2019 Sara Fridman - Firentiski Ljiljan

    13/318

    nee moi jo dugo da odoleva Osmanlijama! Turci bi mogli ponovo da krenuu rat. A ako se mi ne ujedinimo u borbi protiv njih, Firencu bi mogla dazadesi sudbina koja je zadesila Solun! Evropa moe pasti u ruke muslimanaOsmanlija! Rinaldo je silno pogreio to je na ovaj nain izazvao gnevFirentinaca! Jedina njegova ambicija bila je da zavlada Firencom. Ni o emuon nije razmiljao osim o sebi i svojoj porodici! Nepromiljen ovek, to je on!Prvo udara, posle razmilja. A sada e, eto, Kozimo postati neprikosnovenigospodar Firence! Traie i dobie punu vlast... Zato bi se sad neko borioprotiv njega? Je li to mudro? Ili barem razborito? Niko se nee usuditi da mustane na put. Bolje da se bacimo na posao i pripremimo konkretne predloge.

    - A ta vi mislite, kakvu e sudbinu Medii nameniti svojimneprijateljima? Hoe li ih poveati? U tom sluaju, ja mnogo stavljam nakocku!

    Pala Stroci se na silu nasmei, ali na licu mu se videlo da se plai.

    - Svi mi isto stavljamo na kocku. Svi! - na to e princ Gvidieli ljutito.Franesko nije tako mislio:- To ne bi liilo na njega. Kozimo nije svirep. Pretpostavljam da e vam

    oduzeti imovinu i svima dosuditi istu kaznu: izgnanstvo. Sem ako mu se nezavetujete na vernost... A to ne biste odigrali pametno i sklopili mir sprotivnikim taborom? Svi smo mi, naposletku, Firentinci.

    Niko nije ni primetio da se Franesko Tornabuoni izraava kao da jepotpuno ubeen da se sve o emu govori njega lino ni na koji nain ne moe

    ticati.Savreno usklaeni, mladi Gvidieli, prinev sin, i njegova lepa i mlada

    supruga ivo se usprotivie:- Ali mi ne elimo nikome da se zavetujemo na vernost! Mi smo za

    izgnanstvo! I mi polazimo sutra!Njihov zajedniki nastup izmami pokoji osmeh. Svi su znali da, usred

    drame koju upravo proivljava, mladi par s radou doekuje nesreu koja ihje sve zadesila.

    Selvaa Tornabuoni, koja oito nije ni obratila panju na kratku upadicusvoga mua, i koja inae nije imala predstavu o Franeskovim politikimpotezima, on se dobro pazio da u njenom prisustvu ne zucne ni re, ubeenda bi u protivnom cela Firenca za tili as sve saznala, ustro se umea uraspravu:

    - Ako pridemo Kozimu - ree ona - hoe li nam on ipak oduzeti imovinu?Franesko nabra obrve i grubo joj naloi da ne pria ve da poslui

  • 8/10/2019 Sara Fridman - Firentiski Ljiljan

    14/318

    gostima neko osveenje. Princ Peruci mu uto prie i upita ga u pola glasa:- A vi? Vi ste se kompromitovali kudikamo manje od nas! Samo nae

    prisustvo u vaem domu dovodi vas u delikatnu situaciju... Cela Firenca znada ste bili protiv donoenja odluka koje su naudile Kozimu!

    Franesko promrmlja:- Ali i ja pripadam istoj konzorteriji! - ree, pa se okrenu naas od princa

    Perucija i obrati se Selvai, s onom notom pomalo osorne nenosti u kojoj esvaka ena prepoznati pokajanje mua koji je upravo poinio nekunepodoptinu:

    - Nadam se da se vi, mila moja, niega ne bojite?Selvaa je nekoliko asaka utala. Odavala ju je, meutim, zabrinutost

    koja se jasno ogledala na njenom licu.- A mi? - upita ona u pola glasa. - U pravu je gospodin Stroci! Pa i princ

    Peruci, i on je u pravu... Nas kompromituje sama injenica da su svi oni sada

    ovde! Dozna li Medii da je ovakav jedan skup odran kod nas, i to sveganekoliko dana pre njegovog povratka, mogao bi poverovati da... da... da smoi mi protiv njega... I onda e nam zameriti zbog toga, i unititi nas... ta misli,ta bi sve moglo da nas snae?

    - Nas? - odvrati Franesko tihim glasom. - Nismo mi zauzeli stav protivKozima... On to zna. Oduvek sam se protivio odluci da se on protera. I to zna.Ne moe, znai, nita da mi prebaci... Sem toga, ne zaboravi da mu je na sinovani u vie navrata inio usluge, i to veoma znaajne. Nita mi ne

    stavljamo na kocku! Ali za ime boga, uuti ve jednom! Hoe da nasposvaa s prijateljima?

    Bacio je pogled na Luku delji Albicija, koji je otiao do prozora i napadnogledao napolje, da svima stavi do znanja kako ne moe da se usaglasi sprisutnima.

    - Luka e nam pomoi... - proaputa Franesko, pa zauta. Jedvaprimetan osmejak ozari mu lice.

    - A naa mala Lukrecija? - upita on najednom, prelazei na temu koja ga

    je oito morila. - teta to Filipo de Medii vie nije medu ivima! Priznajemda bih voleo da je takav brak sklopljen. Kozimo e biti moan, i cela njegovaklika moe od te moi samo da se ovajdi...

    Ponovo je pogledao u pravcu Luke delji Albicija. Njih dvojica razmeniepogled pun razumevanja.

    Selvaa Tornabuoni je zamerala svom muu to naglas iskazuje ono toje i nju samu ponekad silno titalo... Gramzivost tipina za pripadnike njenog

  • 8/10/2019 Sara Fridman - Firentiski Ljiljan

    15/318

    stalea oduvek ju je privlaila Mediijevima. Ali obrazovanje koje je stekla uokrilju istog tog stalea samo ju je udaljavala od onoga to bi u njoj trebalo dapobuuje prezir. Ponekad bi zavidela svojim prijateljicama, Kontesini diBardi ili inevri Kavalkanti za koje se, premda su aristokratkinje, smatralo dasu se za Mediijeve udale pod prinudom. One su danas bile bogate, mone izadovoljne... Njihovi kovezi s nakitom i ormari bili su krcati neprocenjivimblagom...

    Dok joj je mu iznosio svoja razmiljanja, ubeen da ona upija svakunjegovu re, Selvaa je bila obuzeta sopstvenim mislima o tome ta bi bilonajprikladnije preduzeti kad se Mediijevi vrate. Sigurno neu odmah otratido Kontesine da je uveravam u svoje prijateljske namere. Prvo, nee mi poverovati i,drugo, bie u pravu. Ali moda bih mogla da zatraim da se sastanemo kako bismoporazgovarale o Lukreciji? Na kraju krajeva, njen pokojni sin je obeastio mojukerkicu! Dete od dvanaest godina! Glupaa mala! Ako joj je ve bilo toliko stalo do

    toga, zato bar ne odabra starijeg sina Mediijevih? Brak bi reio sve, makar i uzpunomo! I bila bi s dekom svojih godina!... S detetom od trinaest leta! Gde to joima? alosno je, naravno, to je Filipo umro. On bi se svakako oenio Lukrecijom... Asada? ta sad da radim? Lukrecija vie nije nevina... A to moe samo da joj kodi, bezobzira na to to ima sjajan miraz. Moda ovaj Rinaldov roak? Ali taj mladiulijano delji Albici samo je senka od oveka! Ko bi je drugi uzeo za enu? Ko, akoemo pravo?"

    Utonula u misli, Salvaa je gledala, premda nita pred oima nije videla,

    u goste koji su je jedan po jedan pozdravljali i odlazili. Nikako joj nije polaziloza rukom da odagna zebnju. Ovo zahteva razgovor... Potrudiu se da se iKontesina oseti bar malo krivom. Nema sumnje da e onda apnuti re-dve Kozimu,tek da nas ne dira? Eto, vrlo dobra ideja... Otii u ja da se vidim s Kontesinom. UKaredi u ii, jer Mediijevi sigurno nee odmah, pre izbora, stei pravo da ponovoujedine Firencu. Koliko ja znam Kozima, on e se iz istih stopa dati na posao, toznai da imam vrlo malo vremena..."Ona uze tanjir s pecivom i ponudi grofaVernija di Bardija.

    - Hoete li ii da posetite svoju sinovicu Kontesinu? - upita ona krozosmeh. - Sinovica bee, ili sestra od strica? Tako je mala razlika u godinamaizmeu vas dvoje! est godina, je l' tako? Pa? Idete u Karei?

    - Svakako. Ona mi je rod! To to se udala ne znai da vie ne postoji. Svei da se Kozimova konzorterija sukobi s mojom, njegova supruga je jedna odnas!

    Iako je govorio tiho, odgovor grofa Vernija privukao je nekoliko pogledapunih zlobe. Ne zbog njegovih politikih stavova, ve zbog glasina koje su o

  • 8/10/2019 Sara Fridman - Firentiski Ljiljan

    16/318

    njemu kolale... Nije u Firenci bilo mukarca koji e moi mirno da spavaznajui da je grof Vernio di Bardi u blizini njegove ene. Njegovu suprugu,lepu malu Lizetu Kafareli, saaljevale su i smatrale sveticom iste one kojimaje samo jedno bilo na pameti, da ih grof Vernio zavede, i da bude samonjihov... Zaudo, iako bi bilo prirodno oekivati da e, gde god da krene,navlaiti na sebe samo mrnju i osudu, grof Vernio je u mnogima pobuivaopotovanje, prijateljska oseanja, a katkad ak i ljubav... Ljubav iskrenu iduboku. Retko se dogaalo da ga neka ljubavnica svojom voljom ostavi.

    - Vi, grofe, ba brzo pohvataste rodbinske veze! - rasrdi se princ PalaStroci. - Drim da se u tome pridravate preporuke svetog oca Evgenija IV,koji nas sve ui da volimo svoje blinje...

    - Jeste li vi sluali Franeska? I ta sad tu jo ima da se kae? Rinaldo nasje sve doveo u bezizlazan poloaj! Preterali smo... Ili smo moda premalouinili... Sami odluite, dragi moj Pala! Ali verujte mi na re, nema vie

    vremena za nae glupe prepirke... Pustimo, dakle, Rinalda da se prodamilanskom vojvodi! Viskonti e se odueviti kad konano dobije izgovor dakrene u novi rat protiv Firence! Kao i svi nai prvaci, i vojvoda e nainititeku greku. A mi emo ubrzo dobiti zajednikog neprijatelja protiv kojeg sevalja boriti. I ne samo naem gradu, ta je meni, nego celoj Italiji, celoj Evropidanas prete muslimani Turci. Bajazit je umalo osvojio Carigrad 1401. godine...Koliko sutra, grad Jovana Paleologa moe biti sravnjen sa zemljom... Podele islaboumnost naeg visokog svetenstva, koje vie panje posveuje pravilima

    lepog ponaanja nego pretnji koja se nadvila nad nama, nemaju nikakvihizgleda spram muslimanske sile. Jednoga dana radovaemo se savezu sMilanom ili Rimom... Ne mislite li da bi nam bolje bilo da se svi ujedinimo uborbi protiv zajednikog neprijatelja?

    - Je li to stvarno tako, ili su to samo glasine? - upita Selvaa Tornabuoni.- Ne mogu da verujem da bi ti divljaci mogli ozbiljno da ugroze Crkvu.

    - Divljaci, kaete? - uzviknu grof Di Bardi pa prasnu u smeh. - E, dragamoja, ne povodite se za takvim priama! Muslimana danas ima po celom

    svetu! Pre dve godine domogli su se Soluna... Imaju velike ciljeve, hteli bicelu Evropu. Verujte na re, njihovim ambicijama nema kraja! Jaki su iodluni! A njihova vera pogubna je po mir! Da ne znate sluajno jedan odkljunih stihova iz Kurana?

    Selvaa Tornabuoni ga je sluala s onim izrazom lica u kojem se sustiurazdraenost i utivost, izrazom kakav viamo kod pojedinih ljudi kad imdosauje neki nametljivac, a obzirni su pa ne znaju kako da ga se otarase. I

  • 8/10/2019 Sara Fridman - Firentiski Ljiljan

    17/318

    mimo njene volje, meutim, pogled joj je stalno lutao ka enama iji suivahni glasovi dopirali do nje. Selvaa je umirala od elje da im se pridrui,da i ona zapodene priu, da istrese iz sebe sve jade roditeljske, a naroito onekoje joj stvara ker Lukrecija...

    - Nita ne znam o tim ljudima... - ree ona nestrpljivo vrtei glavom. - Dali biste malo sirupa od badema? - ponudi ona grofa da prekrati razgovor.

    Osmejak zaigra na licu grofa Vernija.- Hvala, sa zadovoljstvom! Ala je danas toplo! A jesen je stvarno divna...

    - Neka senka navue mu se na lice. - Video sam kako ti ljudi ive - nastavi on.- ene su im, a svaki od njih ima pravo na nekoliko ena, zakrabuljene, noseveo preko lica i idu u grupama, pod budnim okom evnuha. U prvi mah sampomislio da su lancima vezane jedna za drugu...

    - Boe! - uskliknu Selvaa u neverici. - Ali to nije mogue! I, jesu li tenesrenice stvarno bile vezane?

    - Nisu. Nije bilo lanaca te vrste. Ali jesu bile vezane jedna za drugu, i tonajgorim okovima. Nevidljivim i zaelo kobnijim okovima, onima to se noseu glavi, na obrazovanju, u obiajima...

    Okrenuvi se prema princu Peruciju, koji je upravo brisao elo, grofVernio di Bardi mu se netremice zagleda u oi. S onom hitrinom duha kojomse odlikuju ljudi vini diploma-tiji, Peruci je istog asa shvatio da grof Vernioeli da se oslobodi svoje sabesednice.

    - Oprostite, grofe! - ree princ prihvativi ga podruku. - Izrecitujte nam

    taj stih iz Kurana koji maloas pomenuste. Po emu je on tako poseban?- Nije to samo jedan stih zapravo, nego itav jedan pojam, dihad...- Di... kako?- Dihad... Sveti rat, ako hoete. U Kuranu pie da svaki ratnik koji

    padne u borbi za islam ide pravo u raj, i svi gresi mu bivaju oproteni!Selvaa Tornabuoni se grohotom nasmeja.- I toga se vi bojite? Vere mi, nisam znala da ima ljudi toliko benastih da

    misle da e nas takve ludorije zaplaiti...

    Grof Di Bardi je odmeri tupim pogledom, jednako klimajui glavom. Iopet mu lice ozari tanuan ironian osmeh. Odvajkada ga je glupost ljudskazabavljala, ponekad bi ga ak i tronula. Naroito kad potie od jedne lepeene, istina ve malo prezrele. More",pomisli on, neka je i zrela, ali s njom sesigurno ne bih dosaivao u krevetu! Vere mi boje, bolje da i ne razmiljam o tome!Prokleti Franesko! Drage bih volje menjao svoju enu za njegovu... I ona je, nemasumnje, glupava, ali bar ne bih u krevet legao s preplaenim curetkom... Dok ova ovde

  • 8/10/2019 Sara Fridman - Firentiski Ljiljan

    18/318

    Selvaa... Bogami bih se rado ovajdio!"- Ima nas hriana koji jo verujemo u razne gluposti koje smo sami

    inili, i to netedimice! - ree on povienim tonom. - Prine, je l' vam stigaoodgovor cara Jovana Paleologa svetom ocu? Bili ste jedan od papinih emisarau Carigradu...

    Princ Peruci nije odmah odgovorio. Prvo se zamislio, tobo odsutno, kaoda sagovorniku eli da stavi do znanja da ono to e rei, sve u svemu, i nijebogzna kako vano u poreenju s onim to bi mogao da kae kad bi hteo, alimu dunost nalae da preuti.

    - Vi svakako znate da se papa kod hrianskih prvaka Evrope neezauzeti za Jovana Paleologa ukoliko se sam car i njegovi podanici ne prikloneRimskoj crkvi.

    - A ako se ne priklone?- Ako se ne priklone, Evgenije IV prepustie Osmanlijama ono to je

    ostalo od Vizantije.- ta e onda Jovan Paleolog?- Doi e da moli svetog oca da mu alje pomo, ta e drugo!Onog asa kad je lice princa Perucija poprimilo prepoznatljiv hladan

    izraz koji, uostalom, i dolikuje njegovom zvanju, prinevo lice, na trenutaksamo, ozari neki lak podsmeh, otkrivajui pronicljivost koja se nije istroila niza dugih godina bavljenja beskrvnom diplomatijom.

    Grof Vernio nije mogao da odoli a da se ne nasmei pre nego to e

    odgovoriti:- Dobro, dobro! U ova naa vremena i hrianska vera ima mnogo

    nedostataka! Bila pravoslavna il' latinska, uvek je u pravu onaj koje jai!Znai, posreie nam se da krenemo u jo jedan krstaki pohod? Da gluposti!

    Velika dvorana u kojoj se okupio sam krem firentinske aristokratije bilaje jedna od najlepih u palati Alesandri, koju je Selvaa Tornabuoni dobila unasledstvo i u kojoj je ivela otkad je na svet dola njena ker Lukrecija.Supruga Franeska Tornabuonija se s bezgraninom strau posvetila tojpalati, sagraenoj za njenog pradedu, princa Luku Pitija. Naizgled tolikoravnoduna da se drugima inila glupom, ivnula bi, ozarila se i postalauistinu zavodljiva kad bi dovodila ljude u palatu Alesandri, ije su zidovekrasile brojne otove slike. Tek bi u takvim prilikama iskazivala istinskuoseajnost, ar gotovo religiozan, a njeni gosti, ispunjeni divljenjem, predoseajnost, ar gotovo religiozan, a njeni gosti, ispunjeni divljenjem, pred

  • 8/10/2019 Sara Fridman - Firentiski Ljiljan

    19/318

    sobom bi imali jednu obrazovanu, strastvenu enu...- Prijateljice moja, ekam, eto, ve neko vreme da mi odgovori...Selvaa se prenu zauvi moan muevljev glas. Bili su sami u toj

    ogromnoj dvorani, koja bee utonula u tiinu.- Razmiljam neto... - zamuca Selvaa.- Je l' bi mogla naas da me saslua? Imam ideju, voleo bih da i ti uje.

    Pitam se neto, da li bi bilo neumesno da ti i ja, to pre, navratimo Kozimu iKontesini u posetu? Na kraju krajeva, sigurno je bolje da od nas saznaju da jenjihov sin obeastio Lukreciju...

    Selvaa se nasmei. Pa poasti mua jednim nenim pogledom.- Tano sam i ja o tome razmiljala. Idemo da ih vidimo im se vrate u

    Firencu. Kad bi ono trebalo da stignu?- Njihov povratak je predvien za poetak oktobra. Bie prireen prijem

    u Sinjoriji... I mi emo tamo svakako biti.

    - Obradovae se Kontesina kad me vidi - ree Selvaa. - Nekada smo sedruile...

  • 8/10/2019 Sara Fridman - Firentiski Ljiljan

    20/318

    2.2.2.2. Trijumfalni povratakTrijumfalni povratakTrijumfalni povratakTrijumfalni povratak

    Jesen godine 1434. izvesno je bila jedna od najlepih koju je Firencavidela. Politika Kozima de Mediija nesumnjivo je nametnula graanima

    izvesna ogranienja, ali je svakako bilo i onih koji su tvrdili da su, eto, i nebo ivremenski uslovi na strani Mediijevih. Nisu pamtili Firentinci da je u todoba godine vazduh bio tako blag, niti poutele kronje drvea takoraskone... Ponekad bi to izobilje i lepota budili u ljudima snano oseanje dabi se moglo prosto stajati tu, nepomino, i uivati u trenutku beskonanesree. Reju, povratak Kozima de Mediija i njegove porodice odigrao se unajboljim moguim okolnostima.

    Tog petog oktobra, prispeli iz svih krajeva grada, Firentinci su se tiskali

    oko Ulice Larga, gde je trebalo da proe povorka Mediijevih, pri emu jesvako eleo da bude prvi, ili bar jedan od prvih koji e pozdraviti Kozima ilanove njegove porodice.

    U ast prognanima, sve ene su obukle najlepe haljine. Merkale su sesad uzajamno i klimale glavom procenjujui kakva je ija toaleta, s tim to jesvaka od njih, duboko u sebi, bila ubeena daje upravo ona najzavodljivija i,bez ikakve sumnje, najbolje doterana Firentinka.

    - Godinu dana u izgnanstvu! - likovao je jedan prolaznik. - Lepo je rekao

    da u izgnanstvu nee ostati due od godinu dana! Taj avo od oveka odraoje re!

    Mukarac koji je izgovarao ove rei nije se obraao nikome posebno, pase iznenadio kad mu je jedna gospoa uzvratila:

    - Pria se da se papa Evgenije IV glavom i bradom zaloio kod Sinjorije...Ljudi su poeli da se guraju. Pobuni se neki muki glas:- Hajdmo, hajdmo, pomerite se malo, sinjora. Kome jo treba toliko

    mesta... ta vam bi da se tako nagojite!

    Uto pue amar, i zaori se smeh.- Gle neotesanka kako se gura! Nego, ta ono rekoh? Gde sam ono stala?- Kod pape... Papa se zaloio... Zar nije on u Bazelu? Ili se ve vratio?- Tako se pria! Teki su ovo dani za Svetog oca! Kozimov povratak mu

    je i te kako vaan. Bez Mediijevih, papa je ni-ko i nita; valja to priznati...- I ne samo papa! I narod...Gospoa na to poe da kune u pola glasa:

  • 8/10/2019 Sara Fridman - Firentiski Ljiljan

    21/318

    - O, narod... taj narod...Onaj kome su te rei bile upuene nije uspeo da uje reenicu do kraja. Iz

    razuzdane mase zaue se povici. Evo ih! Evo ih! Idu...", iveli Mediijevi!iveo Kozimo!" Preplaeni konji propinjali su se pred gomilom koja im je uoptem meteu srljala pod kopita. uli su se prestravljeni krici: Pazite!Hoete da stradam?", Ne gurajte se! Gde to jo ima!?"

    Najzad se pojavi i povorka. U tom asu rulja kao da se raspomamila.Tralo se levo-desno, urlalo se na sav glas, ljudi su estitali jedni drugima kaoda je svako od njih na neki nain tvorac ovog istorijskog povratka.

    Nije, pri tome, bilo sumnje da su ti prevrtljivci istinski sreni i tako zanetislobodom i demokratijom da je i najmanja pretnja koja bi se mogla nadnetinad Republiku Firencu istog asa kao metlom pometena. A i gde e gorediktature od one koju je Rinaldo delji Albici natovario gradu na grbau?

    S mukom se probijajui kroz svetinu koja se tiskala oko Ulice Larga,jedan starac ijedna sasvim mlada devojka privlaili su poglede, a povremenoi tiha dobacivanja. udan je bio taj par, potpuno neskladan, premda se ponainu na koji je stari oko ramena obgrlio tu iparicu, maltene jo devojurka,videlo da njihov odnos krasi najvea nenost.

    Lukrecija Tornabuoni i njen deda pravili su se kao da nita ne uju, amoda zaista nita i nisu uli sred te zagluujue buke... Devojica nijeuestvovala u sveoptem veselju. Na njenom lepom licu ogledala seneizmerna tuga, zbog koje je izgledala kudikamo starije od svojih trinaestleta. Dedu je vrsto drala za ruku; ponekad bi njih dvoje zastali, ekajui daim naprave prolaz. Starac je pobuivao potovanje, pa ak i naklonostokupljenih, i premda je njegova unuka esto bila meta podsmeljivih opaski,bilo je u tim naglas izgovorenim mislima i saaljenja... Ponekad bi nekabezobraznija i gluplja prolaznica s prezirom odmerila malu i, u pola glasa,dobacila: Droljo!", na ta bi devojurak samo pobledeo i nastavio dalje, neskreui s puta.

    - Hajde, deda, da pourimo! Bre malo, molim te! - ree LukrecijaTornabuoni vukui starca za ruku. - ujem bubnjeve i trube! Stiu svaki as!

    - Naravno... naravno... Ali to tako uri, sirotice moja mala? ta sadoekuje?

    - Ne znam - ree Lukrecija tuno. - Ne znam... Da ih pitam kako se todesilo? Ima ve est meseci kako je Filipo poginuo, a ja ne znam tano kako...

    - Pjetro de Medii te je izvestio u onom pismu. Uza sve pojedinosti...

  • 8/10/2019 Sara Fridman - Firentiski Ljiljan

    22/318

    - Jeste. Znam. Pjetro je tako dobar! Njegovo pismo bilo je puno nenosti.Voleo je brata... - Krupne suze tekle su niz devojino lice. - Trebalo bi darazgovaram s njim.

    - To e ti samo naneti bol, jadna moja mala! Filipo se udavio... A ti...Unuka ga je tako pogledala da starac zastade u pola rei.- A ja sam obeaena, iako sam tek napunila trinaest godina. Znam to...

    - Ona ponosito podie glavu. - Ali to nije vano, deda! Ni zbog eg se nekajem! Ni zbog ega! Uveravam te da bih, kad bi se to moglo, sve opet istouradila!

    - ut'! Nemoj tako da govori! ue te ljudi...Stari se uplaeno osvrtao oko sebe. Firentinci su, meutim, bili previe

    zaokupljeni klicanjem i blagosiljanjem uesnika povorke koja je ve stigla dogradske kapije da bi obraali panju na taj udnovati par.

    Lukrecija ponovi ustro:

    - Ba me briga ta e o meni da priaju! O, da zna samo koliko me briga!Mnogo sam propatila, deda! Shvata li ti to?

    Starac uzdahnu. Patiti u tako mladom uzrastu nije dobro za budunost",razmiljao je on. Zato tako mora biti, da oaj obuzme jedno tako mlado bie?"Brian izraz lica inio je celu njegovu visoku aristokratsku figuru nekakotunom. Upravo je stareva ljubav prema unuci zatitila Lukreciju od srdbenjenih najbliih kad je do njih dopro tra kako je njihova devojica, uneznanju i zanosu najranije mladosti, popustila pred udvaranjem Filipa de

    Mediija samo nekoliko dana pre nego to e on poi u izgnanstvo. SelvaaTornabuoni, zgroena ovim skandalom, zahtevala je da se devojicapodvrgne pregledu, sve u nadi da e se ispostaviti kako je dete ipak nevino.

    Pregled je uprilien i, ma koliko ona besnela i zasipala uvredama babicekoje su dole da pogledaju malu, ove su ustanovile da Lukrecija zaista nijevie devica da bi, dve sedmice kasnije, na veliko olakanje cele familije,utvrdile da barem nije trudna. Selvaa Tornabuoni je istoga asa poela dapria o odlasku u manastir, ili o braku koji bi bio sklopljen to je pre mogue.

    Potekla iz jedne od najuglednijih firentinskih porodica, porodice koja nijeznala za alu kad je o ovakvoj sramoti re, Selvaa je bila potpuno skrhana.Obuzeta patnjom, materinsku ljubav poistovetila je s gnevom i ponienjem.Brak ili manastir. Bolje brak - ali to pre! Nije bitno s kim! Ali ko e sadLukreciju hteti za enu!

    I dok je Selvaa, pomahnitala od besa, najozbiljnije priala kako e

  • 8/10/2019 Sara Fridman - Firentiski Ljiljan

    23/318

    Lukreciju dati u opatice, stari Tornabuoni joj se odluno suprotstavio,pripretivi ak da e razbatiniti celu porodicu ako njegovu unuku zadesitakva sudbina. Izmeu asti i bogatstva, avaj, niko se dugo ne koleba. KodSelvae Tornabuoni je to trajalo jo krae nego to bi kod nekog drugog. Pogradu se prialo da je Selvaa neuporedivo jae vezana za svoje kovegepune zlatnih dukata negoli za svoju porodicu. I tako je sad moglo da sezamuri na taj greh mladosti, a niko u kui nije se ni pretvarao da mu je aokad je iz Venecije stigla vest da se Filipo udavio pokuavajui da izvue nekomalo dete iz vode. Ubrzo posle tog alosnog dogaaja, Selvaa Tornabuoni jepoela da razmilja kako bi bilo da Lukreciju uda za mladog roaka Rinaldadelji Albicija, ulijana, lepukastog esnaestogodinjaka koga su, istina, viezanimali lepa odea i momci nego devojke. Lukrecijin miraz je udvostruen.Albicijevima, meutim, do toga uopte nije bilo stalo. Glasine o braku napomolu ve su kolale Firencom, jezici su samo naklapali. Hoe li mladoenja

    ii dotle da obavi branu dunost!" Neki momii, najpriljeniji u opkladamakoje su usledile, iz iskustva su znali da mladom ulijanu srce ume da zaigrasamo zbog nekog njegovog pola.

    Nikome ni na trenutak nije palo na pamet da za miljenje pita budueverenike.

    - Kakva rasko! - ree Lukrecija tiho pa uze dedu za ruku.Konji napirlitani u boje Mediijevih bili su upregnuti u pet-est divnih,

    bletavih koija koje su lagano napredovale. Usklici dobrodolice orili su se

    sa svih strana, meajui se s povicima: iveli Mediijevi!", iveo Kozimo!",Svi na Sinjoriju!"

    Mladi ljudi otvorili su vrata koije i zgrabili Kozima, koji se smejao...Kako bilo, oni najjai ga podigoe na ramena i, uz buno klicanje mase,povorka se zaputi prema Pjaci dela Sinjorija, gde je potonjem gospodaruFirence prireen velianstven doek. Kozimo se tu, meutim, neezadravati. On je ve bio doneo odluku da e do izbora, posle kojih e, u tonije imalo svrhe sumnjati, biti postavljen za gonfalonijera grada, boraviti u

    prelepoj vili Di Karei, koja je pripadala njegovom roenom bratu Lorencu.Ve je Kozimo znao, premda o tome ni re nikome nije zucnuo, da tu, najviupoast nee prihvatiti.

    Masa bi s vremena na vreme potpuno zakrila kolovoz, tako da jepovorka morala da zastaje. Svakoje hteo da se rukuje s Kozimom deMediijem ili s njegovom suprugom Kontesinom, uurenom u kabini koije,koja bi se povremeno nagnula kroz vrata, brino pratei pogledom mua koji

  • 8/10/2019 Sara Fridman - Firentiski Ljiljan

    24/318

    se klatio na snanim ramenima mladih Firentinaca. Ljudi su hrlili dapozdrave decu: Pjetra, ovanija, ulijetu i Naninu. Oni koji ne bi uspeli dadodirnu najvanije lanove porodice, grlili su njihove najblie politikesaveznike, sluge i prijatelje koji su s Mediijevima delili izgnanike muke... Akome se ba nita u toj guvi ne bi posreilo, grlio bi blinjeg svog. Vano jebilo jedino uestvovati u sveoptem veselju. Zanos koji je obuzeo graaneFirence bio je prosto neopisiv. Grad se radovao povratku gospodara koga jesam izabrao.

    Istrgnuvi ruku iz dedine, Lukrecija pojuri prema koiji u kojoj su sedeliPjetro i ovani. Laktovima se probijala kroz masu, ne obraajui panju nasrdito i neprijatno dobacivanje, i konano je stigla do vrata koije. Nije, pritome, ni sama bila svesna zbog ega to ini. Moda je oseala potrebu da sevidi i razgovara sa svedocima drame koja joj je upropastila ivot. Jedini koji jeprema njoj iskazao stvarno saoseanje u tekim trenucima bio je Filipov stariji

    brat, Pjetro de Medii. I stoga se ona, uostalom potpuno prirodno, uputilapravo prema njemu.

    - Pjetro! Pjetro! - vikala je Lukrecija.Mladi Medii se iznenadi ugledavi je, i na asak se inilo kao da je ne

    prepoznaje. Tek naknadno mu se u oima videlo da je to mlado, jo takodetinje lice povezao s Lukrecijinim imenom. U meuvremenu je bila porasla,omravela, bila je blea nego ranije, a i u njenom pogledu je bilo neke tuneupitanosti koja ju je inila starijom. Nije odmah progovorio, obuzet oseanjem

    kojim nije mogao da ovlada.- Lukrecija! Lukrecija Tornabuoni! - ree najzad.I istog asa zarumene se kao bulka.Lukrecija ga uhvati za ruku koju joj je pruio kroz otvor na vratima:- Pjetro! Preklinjem vas! Moemo li sutra da se vidimo? Preklinjem vas...Lukrecija vie nije zadravala suze. Trala je pored koije, kao to je

    godina dana ranije trala za kolima u kojima je sedeo Filipo.- Da! Svakako! Doite sutra! Doite, ekam vas!

    Blag osmeh pojavi se na licu mlade devojke. Stala je tek osetivi snanudedinu ruku u svojoj, konano pronaavi olakanje posle one prejake,strane napetosti koja ju je morila.

    - Ljudi gledaju! Molim te, dete, priberi se malo! Svata e da torou! taako tvoja mati sazna?

    Ali Lukrecija vie nita i nikoga nije ula. Izrazito bleda u licu, ona poeda se povodi, i sigurno bi pala da je deda nije prihvatio, ve gotovo

  • 8/10/2019 Sara Fridman - Firentiski Ljiljan

    25/318

    obeznanjenu...Pjetro de Medii se ponovo baci na jastuie kojima behu postavljena

    sedita u koiji. I on je bio bled, i gola voda; njegovi bolni, deformisani udoviuasno su ga boleli, ali on je, zaudo, bio srean. Neverovatno... ba tako!",razmiljao je on, iznenaen tom niim izazvanom uzrujanou. Srce mu jelupalo kao ludo. Malo-pomalo uspeo je da se smiri, pripisavi svojoj bolestitaj izliv, tu udnovatu slabost koja, pri tom, nije bila nimalo neprijatna.Lukrecija! Lukrecija Tornabuoni!" Da, ponovo e je videti, tu strastvenudevojicu, lepu malu drubenicu njegovog brata Filipa. Kako je samo zavideosvom mlaem bratu, tako lepom, tako preduzimljivom... Kako bi samo voleoda je i on imao jednu draganu koju bi voleo svim svojem srcem, svojimizoblienim telom. Toliko ve imam godina, a jo nisam...", razmiljao je on,stidei se to je nevin u devetnaestoj.

    Odsutno bi, s vremena na vreme, rukom otpozdravio razdraganoj

    svetini. Nimalo ga nije zaudilo to je Mediijevima prireen tako topaodoek. I Pjetro je oboavao svoga oca, pa je smatrao sasvim prirodnim da gaoboavaju i drugi... Nikada nije bio ljubomoran na Filipa koga je Kozimo,premda mu ovaj nije bio prvenac, izabrao za naslednika. Ponekad bi se Pjetroupitao da li e sada, kad njegovog brata vie nema medu ivima, on postatijedini naslednik u kui Mediijevih? Ubrzo bi ga, meutim, na zemlju vratiostari, dobro znani bol. Ja sam bolestan! Kakvu bih dunost ja mogao da preuzmemu ovom gradu? ovani e sve naslediti, to je izvesno. On, uostalom, tako lii na

    Filipa! A i otac ga vie voli... Mada to krije da mene ne bi povredio... A ja starostdoekati neu... Svi to govore."

    Jo od detinjstva, Pjetro je patio od deformacije zglobova koja je, pri tom,bila i zastraujue bolna. Kolena, zglavci i kima veito su mu bili upaljeni, iteko je na njegovom mestu bilo prikriti da je ovaj ivot, bar ponekad, pravomuenje.

    A kako je samo zavideo Filipu, dok ovaj nije stradao... Kako je samo on,on, Pjetro, prethodne godine udeo za tom malom Lukrecijom, tako

    ponositom, tako nezavisnom, tako jedinstvenom... I nesvestan toga, jo on,zapravo, o ljubavi nita nije znao, strasno se zaljubio u Lukreciju. Ona je bilajo dete, ali svi su se prema njoj odnosili kao prema odrasloj, tolika je bilanjena odlunost u svim stvarima, tolika je bila njena inteligencija, i redovno jedolazila u posetu Mediijevima, s kapom na glavi ili bez nje, prkoseiobiajima koji su vladali u njegovoj kui; uila je, uz to, knjievnost, algebru,jezike, astronomiju. Pjetro sebi dugo nije dozvoljavao da uopte razmilja o

  • 8/10/2019 Sara Fridman - Firentiski Ljiljan

    26/318

    njoj, strogo se kanjavajui kad bi se drznuo da pogleda, i potajno poeli, onukoju je njegov roeni brat smatrao svojom verenicom. Prola je, sem toga, icela godina u izgnanstvu, a Pjetro nijednoga asa nije prestao da misli naLukreciju. Filipova smrt samo je ojaala tu finu nit od koje bi mu srce uvekbre zakucalo.

    Lukrecija mu je neprestano bila na pameti. eleo je u tom asu da zatomiu sebi oseanja, ali nije mogao da sakrije ni rumenilo lica ni neku vrstustidljive, brine radosti od koje se, koliko god se upinjao da to sprei, savtresao. Prisilio je sebe da se usredsredi na svetinu koja se gurala oko koije, ada istovremeno odgovori bratu ovaniju, koji ga je zasuo brojnim pitanjima:

    - Zar nije ono bila mala Lukrecija Tornabuoni? Zar nije njen otac bioprotiv zaverenika koji su proterali tatu iz Firence? Tata e to svakakopotovati. O Tornbauonijevima govori najsrdanije... ta je htela? Ovi nadiglitoliku galamu da nita nisam uo!

    Pjetro mu je odgovorio odsutnim glasom, jer i duhom je ve bio negdedaleko. A onda je pokuao i od samoga sebe da sakrije ono to osea, da bimu se naposletku ovaj zakljuak nametnuo sam po sebi:

    Volim Lukreciju Tornabuoni... Volim Lukreciju..."

    Narednih meseci potonja politika Firence osmiljavana je upravo u viliDi Karedi. Ni dan ne bi proao a da neiji izaslanik ne ude u vilu, ili iz njeizae sa svitkom na kojem su bili ispisane naredbe, nalozi, ili pak srdaneporuke, za primaoce moda i opasnije nego da ih poiljalac otvorenonapadne.

    Kozimo je za tih nekoliko meseci vidno ostario. U svojoj etrdeset petojizgledao je deset godina stariji... Mraviji no ikad, izboranog lica imaslinastog tena, jedino je u oima sauvao mladost; bez obzira na to da li seu njima u datom trenutku ogledala dobrodunost ili lukavtina, te oi suuvek budno motrile na sve oko sebe. U meuvremenu je i njega poela damori ista boljka koja je njegovog sina Pjetra pratila jo od detinjih dana. To je izbliilo njih dvojicu, koji inae nisu imali nita zajedniko. I tako bi Kozimo,kad mu doe da se naljuti na sina zbog sporosti njegovih pokreta, odustao odpridike; i njegovo telo sada je spoznalo muku koju Pjetro trpi ve godinama.

    Jedna od glavnih odlika njegove udesno inteligentne i prepredenepolitike bila je upravo to da drugima prepusti prljav posao oko odmazde... Aodmazda je bila surova. Smrti su umakli samo oni koji su nali naina dapobegnu na vreme. Stranka na vlasti se razularila, neskriveno se svetei

  • 8/10/2019 Sara Fridman - Firentiski Ljiljan

    27/318

    poraenima. Kozimo zvanino nije bio lan Sinjorije; za sve ono to sedogaalo, niko nije mogao da upre prstom u njega.

    Krajem meseca novembra u vili Di Karei odranje sastanak koji je grofVernio de Bardi ve neko vreme svim srcem prieljkivao. Okupili su se tamoFranesko Tornabuoni, Lorenco de Medii i Pjetro, sin naslednik. Kozimo je,kao niko drugi, poznavao prevrtljivu ljudsku prirodu, svestan da e svakiovek naposletku poi niz vetar moi i novca, i da nema te savesti koja se nemoe potkupiti... eleo je, stoga, da pojedine savesti" do daljeg ne naputajuFirencu, bar dok on ne zavede red u Sinjoriji.

    - Gledajte, dragi moj - rekao je on, odmah poto se vratio redovnimposlovima, u razgovoru s grofom Vernijem, koga je pozvao k sebi kako bi sekonano razjasnili. - Moda je izgnanstvo i bilo neizbena kazna za mojeneprijatelje, ali ja sad uviam da u svakom od tih prognanika danas imamlinog neprijatelja koji nee oklevati da se okrene protiv Firence i uniti je

    samo da bi mene sruio s vlasti. Znam da ste inteligentan ovek, i uvek samimao utisak da prema meni gajite prijateljska oseanja. Teko bi mi palo da ivas izgubim. to ne biste radili za mene? I pri tom me redovno izvetavali otome ta rade vai prijatelji?

    Predlog je iznenadio grofa Vernija. On podie obrve.- Gospodine Kozimo - odgovorio je, hladan kao led - vi ste mene s nekim

    pomeali... Zar mislite da bi iskreno prijateljstvo koje prema vama oseammoglo da me navede da izdam svoje prijatelje?

    - Ne. Ne traim ja to u ime vaeg prijateljstva... Ve u ime Firence. Svakije ovek smrtan. Jedino bi Firenca mogla da bude i vena i da u vremenu kojedolazi svedoi o naem trajanju. U njenim bedemima, u zidovima njenihzgrada, u njenim ulicama - tu e, u buduim stoleima, potomci pronalazititragove naeg postojanja... U razorenoj Firenci ni od nas nee nita ostati... AFirenca ni danas nema vojsku...

    Osam dana posle tog razgovora, poto je o svemu zrelo razmislio, grofVernio de Bardi zavetovao se na bezuslovnu vernost Kozimu de Mediiju.

    Jedini uslov koji je postavio pristavi na takav preokret bio je da od njeganiko ne trai da izda svoje prijatelje. Zato se ta petorica i jesu okupila togpoznog popodneva, prohladnog i kiovitog, u prostranom Kozimovomradnom kabinetu.

    Posle prve reenice koju je izgovorio grof Vernio- ta ete sa svojim neprijateljima? Obeali ste da e im svima biti

    poteen ivot... - u prostoriji je zavladala tiina.

  • 8/10/2019 Sara Fridman - Firentiski Ljiljan

    28/318

    Kozimo nije odmah odgovorio. Lice mu se ukoilo.- Progon... - progovori najzad promuklim glasom u kojem se nazirala

    srdba. Mrnja je prosto izbijala iz njega. - Progon - ponovi on u pola glasa.A potom, kao da eli tu re duboko da usadi u svest etvorici ljudi koji

    su ga nemo posmatrali, on ree i trei put:- Progon... Doivotan.Opet je zavladao muk. Grof Vernio je prebledeo.- Najstarije firentinske familije... - zamuckivao je on - ... Perucijevi,

    Gvidielijevi, Pala Stroci... na najznamenitiji filozof... Pala Stroci... Pa oni suroditelji vae supruge...

    - A jesu li razmiljali o tim rodbinskim vezama kad su me bacili utamnicu da tamo lipem ko otrovan pas?

    Grof Vernio pognu glavu.- Nikada ne treba pratati onima koji su vam naneli zlo! -produi

    Kozimo silovito. - Nikada! Jevanelja lau kad ue da treba pratati... Alijevanelja i nisu drugo nego la i glupost! A ja pratati neu! Nikada im neuzaboraviti... Nikada... Ma svi neka pocrkaju, svi koji su me izdali, svi koji sudarnuli u ono to mije najdrae, svi koji su mi okaljali ast! Prokleti bili svikoji su mi naneli tolike patnje. Prokleti nek' su do petog pokolenja... Jeste li vibili nekad u tamnici, grofe Vernio? Znate li kako je to kad koru hleba ne smeda pregrize od straha da nije otrovana? Nema pratanja! Samo slaboumnici ibudale prataju. Ja nita ne zaboravljam i nita ne pratam... Pala Stroci? Tim

    gore po njega! Nita ja tu ne mogu. Ali oni koji okruuju Strocija eleli sumoju smrt, i jo je ele. - On se okrenu prema bratu Lorencu. - Ti bi stalnosvima da pokae kako si moralan i spreman da zaboravi uvrede! Ja nisam.Znam ta mi valja initi. ta misli, ta e oni preduzeti ako im oprostim?Istog asa poee da kuju zaveru i naruie moje ubistvo. Ve su pokuali, iopet e! Ne, ne! Nema oprotaja! Nema pomilovanja! Ti lupei moraju daplate...

    - Nisu svi oni lupei - na to e Franesko Tornabuoni.

    - Svi su oni na tome radili kao jedan... I svi su spremni da probajuponovo!

    - ta e preduzeti? - upita ga Lorenco. - Hoe li se osvetiti tako to eisterati stvar na vii sud.

    - Ne. Kakvi crni sudovi... Nije meni tamo ni mesto, niti elim tamo da sepojavljujem. A osvetamoe. Ali odbiu bilo kakvu funkciju na eluSinjorije. Moda u, tamo kasnije, prihvatiti mesto gonfalonijera pravde.

  • 8/10/2019 Sara Fridman - Firentiski Ljiljan

    29/318

    Nita drugo... I to svakako ne odmah. Andrea Minerbeti vrlo dobro obavljasvoju dunost! Zato bih preuzimao njegov poloaj?

    Lorenco se oporo nasmeja.- Andrea Minerbeti? ali se! Pa on je tvoj ovek! Odan ti je i duom i

    telom... I uveren je da e ti ugoditi ako on lino organizuje odmazdu...Kozimo je klimao glavom i posmatrao etvoricu sagovornika. Iznenadilo

    ga je bledilo njegovog sina Pjetra, pa je gledao pravo u njega obraajui sesvima:

    - Da mi ugodi? Uasavam se krvi i suza. Ali se jo vie uasavamlicemera i kukavica. Ne budi u zabludi, Pjetro, a ni vi ostali, gospodo... Svevelike porodice koje ine oligarhiju jedva ekaju da im se ponovo ukaeprilika da mi zabodu no u leda. Zar ste zaboravili kako su okrutni ti ljudibili? I kako licemerni? Malo je nedostajalo da iskasape i moje najblie i menesamog. to mi je glava na ramenima mogu da zahvalim samo onom

    nesrenom straaru koji mi je donosio po pare hleba dok sam leao uzatvoru... Kad se sada ne bih uvao, svi oni koji su eleli moju smrt prolegodine sada bi je eleli vie nego ikada. Moram da uvam i sinove, ali prvo, ipre svega, moram da vodim rauna o narodu Firence, koji veruje u mene.Narod zna da sam mu iskreno odan i da se borim za pravdu. Za Firencu...

    Lorenco se opet oporo nasmeja.- Pa dobro sad... I za sebe se valjda bori, zar ne? Vlast je opojna, tako

    opojna! A ta s bogom? ta sa saveu? S moralom?

    - Eh, sad ti! Pa ne moe ovek da vlada zemljom tako to e povazdanoitavati Oena. Treba Firencu oistiti od tih pobunjenika! A AndreaMinerbeti e se postarati da nai neprijatelji budu desetkovani, a da ja pri tomu celoj stvari ne mrdnem ni malim prstom...

    Kozimo je uinio kao to je i najavio. Sve velike porodice bile supreneraene.

    U prvih osam sedmica posle njegovog povratka, duge povorke karuca,koija i pretovarenih konja navrat-nanos su naputale Firencu praenepogrdnim dobacivanjem prolaznika. Dovoljno je bilo da te optue zanaklonost prema poraenoj strani ili neprijateljstvo prema narodu, pa da tipripreti, u boljem sluaju, izgnanstvo, a u gorem, smrt. Svaku osudu pratilo jetrenutno oduzimanje imovine. Od novembra 1434. do marta 1435. Firenca jebila poprite najpodlijih osveta, najsvirepijih obrauna pod pritvornimizgovorom da je kucnuo poslednji as da se plemikoj oligarhiji stane na kraj.

  • 8/10/2019 Sara Fridman - Firentiski Ljiljan

    30/318

    Kozimo je iz dana u dan uvrivao svoju vlast. Nita ga nije mogloomesti u naumu da Firenci daruje novu, stabilnu vladu i da olaka ivotnajugroenijima. Bogati e ubudue morati da daju siromanima. A one kojinee da daju on, Kozimo, prisilie na to zakonima i nametima.

    Tek to se uselio u vilu Di Karei, Kozimo se, zajedno s bratomLorencom, latio izvoenja fiskalne reforme u korist naroda, kako bi obetetioljude i vrsto ih vezao za sebe. Lorenca bi ponekad razdraile sirove, cinineKozimove rei. Vlada Firence, to sam ja", rado bi ponavljao Kozimo kad bi dvabrata ostala nasamo. ta li misle te naduvene budale kojima su na pameti samocrvena odora i mesto u Sinjoriji? Kad mi ovaj ili onaj zatreba za dobrobit mojihposlova, postaviu ga za gonfalonijera. A on e biti ponosan i srean to je dobiotitulu, i sluie mi bezrezervno..." Pa ipak bi se zabrinuo kad uje kolikosiromaha moe u tom trenutku da primi bolnica za nahoad, i posezao bi usopstvenu riznicu da osnuje nove kole.

    Jedva je petnaest dana prolo od njegovog povratka u Firencu, a ponovoje uspostavljen fiskalni sistem zasnovan na katastu"*,koji je osmislioKozimov otac ovani, to je, uostalom, grof Vernio di Bardi odavno biopredvideo.

    U najveoj sali vile Karei okupili su se lanovi Kozimovog privatnogkabineta, da bi ih on izvestio o svom planu reforme.

    - Dobro bi bilo nametnuti porez koji e postepeno rasti, a koji e namomoguiti da u znatnoj meri olakamo ivot najsiromanijima, dok emo, s

    druge strane, one sa znatnijim primanjima naterati da plaaju sve vee i veeporeze - poeo je on, bez uvoda, pogleda prikovanog za pergament koji jedrao u ruci, dok mu je ironian osmejak titrao na usnama.

    Svi su bili zapanjeni tom izjavom. Nastao je tajac. Lorenco se smekao.Odavno je on ve radio s bratom na toj reformi, koja mu se inila sutinskivanom, vanijom od dovravanja radova na Kupoli ili na novoj palatiMediijevih.

    - A kako ete da izvrite procenu? - upita grof Vernio prekidajui utanje

    - i pre svega, ta ete uiniti da ljudi takve namete prihvate? Mislite da eStrocijevi, Skalijevi, Aajolijevi ili Kavalkantijevi pevajui otvoriti kovege sblagom?

    - Moraemo da imenujemo posebne nadzornike - uzvrati Kozimo. - Oovom poduhvatu sam ve govorio pred Sinjorijom, koja ga je prihvatila s______________________________________________* Finansijski sistem koji je pogaao sve graane, pri emu je svako morao da plati u skladu sa svojimimetkom. (Prim. aut.)

  • 8/10/2019 Sara Fridman - Firentiski Ljiljan

    31/318

    najveim poletom...Jedva primetan osmeh pojavi se na licu grofa Vernija. ,,A kao da bi

    Sinjorija pa i mogla bilo ta da odbije jednom Mediiju", pomisli on. A onda ree,ne poputajui:

    - Samo ete sebi stvoriti nove neprijatelje meu naim najimunijimsugraanima...

    Kozimo podie obrve.- Maje l' te? Pih! ta me briga! Ovakvim merama pridobiemo narodnu

    podrku. Zar ne mislite da je pravedno da oni koji se raaju u izobilju dajuonima koji nemaju nita? Kako vi tumaite rei iz jevandelja?

    Ove poslednje rei izgovorio je s takvom ironijom, da je svima u sali biloneprijatno.

    - Iskreno mislim - nastavi Kozimo da je aljenja dostojno uvesti zakonekoji e bogate obavezati da pomau siromanima, kad je ve re o neemu to

    bi svako trebalo da ini prirodno, od svoje volje... to se mene lino tie,plaau najvei porez u Firenci! I neu se aliti, naprotiv! Bogu nikada ne bihmogao da dam toliko da bih mogao u svoje knjige da ga upiem kao dunika!Zahvalan sam mu i nou i danju to me je samim roenjem tako privilegovao.

    Grof Vernio tiho zazvida, kao da se divi. Kozimo ga pogleda, padodade:

    - Odluio sam da sam podmirim trokove radova na kupoli bazilikeSanta Marija de la Fjore i da platim izgradnju najvee biblioteke na svetu...

    Sinjore Mikeloco mi je skrenuo panju na to da je manastir svetog Marka ustanju potpunog raspadanja, i da eka kupca... Kupiu ga ja, a onda u, imbude zavrena moja palata, unajmiti tog uglednog arhitektu da ga obnovi...Arhitekta ima u vidu nekog umetnika, kae da boljega nema. Jeste li vi uli zatog fra Anelika? Neki svetenik-slikar, ili slikar-svetenik, kako hoete...Verujte mi, dragi prijatelji, od Firence emo nainiti umetniko sredite sveta.

    Poetkom decembra 1434. Kozimo se i konano nastanio u Firenci, ustaroj kui Mediijevih, a u iekivanju zavretka radova na novoj palati.Graevinarstvo je bilo njegova strast i njegov ponos, i ne bi dan proao a daKozimo, u drutvu sina Pjetra, ne navrati na gradilite, da popria sarhitektom, sinjorom Mikelocom, i s umetnicima, Donatelom i fraAnelikom, koji e uskoro poeti rad na ukraavanju biblioteke svetogMarka; smejao bi se s radnicima, neustraivo se pentrao uz skele, prkoseiloem vremenu.

  • 8/10/2019 Sara Fridman - Firentiski Ljiljan

    32/318

    - Za sto godina od nas nee ostati nita - objanjavao je on svom starijemsinu. - Nita... Ali ovo, ove zgrade, ove slike, bedemi... sve e to ostati...doveka... Ljudsko bie je prolazno, kamenje vean... Umetnik koji naslikaplatno, muziar koji komponuje pesmu, arhitekta koji sagradi katedralu,pisac koji osmiljava knjievno delo - to su besmrtnici. Oni uestvuju uboanskom stvaranju. A ja, ta sam ja - samo jedan trgovac, bankar... Ponizansam pred umetnikim genijem...

    Kozimo je govorio iskreno, i Pjetro je u tom asu prema ocu osetiodivljenje kao nikada ni prema kome. Znao je Pjetro da e Kozimo nai i odptice mleka za itavu plejadu umetnika, pisaca i muziara, prema kojima ese odnositi kao prema najslavnijim prvacima.

    Narednih sedmica Kozimu je za oko zapalo udnovato ponaanje sinaPjetra. esto se raspitivao o porodici Tornabuoni, brinuo se kad e da imdou u posetu, a kad se pomene Lukrecijino ime, vidno bi se uznemirio.

    Jednoga dana, dok su se otac i sin zajedno etali gotovo pustim ulicamagrada, Kozimo ga upita:

    - Tebe je, ini mi se, omaijala ona mala Lukrecija Tornabuoni!Pjetro se nasmeio. Nikada se nije oseao tako iv, tako srean, kao tog

    dana okupanog ledenom vedrinom kakva se vida samo ponekad zimi.Prethodnog dana, kod Tornabuonijevih, naroito se lepo proveo, i jo je biosav blaen i veseo. Dugo je razgovarao s Lukrecijom. A onda je njegovnajdrai prijatelj, grof Vernio, skoknuo da donese nekoliko vanih svitaka, i

    priali su o politici... Nekoliko spokojnih asova proveo je igrajui ah, aleise s etvoro mladih Tornabuonijevih: Bjankom, uzepinom, ovanijem iLukrecijom.

    Ne gledajui oca u oi, Pjetro promrmlja:- elim da ti kaem da se nikada neu oeniti nijednom drugom...

    Lukrecija mi je toliko draga da ne umem to ni da opiem...Glas mu je podrhtavao dok je izgovarao ove rei, jer Pjetro je dobro znao

    da se u porodici nijedan brak ne moe sklopiti bez pristanka Kozimovog.

    Skoranji primeri, jo svei u mladievom pamenju, bile su udaje njegovihmladih tetaka Katerine i Bjanke, koje su, mimo volje, otile za neke moneljude, zaelo korisne Kozimu. Pjetro se stoga iznenadio videvi izrazKozimovog lica.

    - E, to bi ve bio jedan brak protiv kojeg ja ne bih imao nita protiv -rekao je Kozimo duboko se zamislivi. - Mada, mala Lukrecija je jo previemlada, a i, reklo bi se, pomalo rasputena... Eh! A zar ne bee ona upravo s

  • 8/10/2019 Sara Fridman - Firentiski Ljiljan

    33/318

    tvojim zlosrenim bratom Filipom... izgubila... - I istog asa zaali to jeprizvao tu bolnu uspomenu.

    Pjetro, povreen, samo pognu glavu.- Tako je. Ali ja je razumem... Kao to sam i Filipa razumeo. Lukrecija je

    jedna buntovnica, prava mukaraa.*- I to je, po tebi, idealna ena?- Da... to jest... ne znam. Znam samo to da je Lukrecija... jedina koju

    elim... koju sam oduvek eleo...Kozimo dobro odmeri pogledom svog sina prvenca. Taj odve krupni,

    previe gojazni momak, za kojeg bi se reklo da je potpuno povuen u sebe,umeo je, znai, da oseti jednu tako silnu strast...

    - A moda ona jo tuguje za Filipom? - ree on blaim tonom. - Bila jeiskreno zaljubljena u njega. Bez kolebanja bih odobrio taj brak. FraneskoTornabuoni mi je drag ovek... A i poseduje fabriku hladnog oruja koja me i

    te kako zanima - dovri on misao u pola glasa, vie za sebe.- Nema sumnje da Lukrecija jo tuguje za Filipom - na to e Pjetro, koji

    nije uo poslednje rei koje je njegov otac promrmljao. - Ali prebolee ona to...Prva ljubav u trinaestoj godini lako se zaboravlja. Ne treba je nipotopourivati. A ja i neu sada da je prosim, uz tvoju dozvolu, tata, naravno,nego kroz nekoliko meseci, ili za godinu-dve... I drago mi je to ujem danema nita protiv mog izbora...

    Kozimo na to nije nita rekao. Kako je njegov sin mogao da bude tako

    siguran u tu devojku? Ko bi smeo da pretpostavi da e mala LukrecijaTornabuoni ikada prihvatiti Pjetra de Mediija, dirljivog, zaelo, zbogmladike iskrenosti, ali tako neuglednog?

    __________________________________________* Reviregoovde se upotrebljava u izvornom znaenju, bez pogrdnog prizvuka, i oznaava enupametnu i odlunu, nezavisnu, snane volje. (Prim. aut.)

  • 8/10/2019 Sara Fridman - Firentiski Ljiljan

    34/318

    3.3.3.3. LukrecijaLukrecijaLukrecijaLukrecija

    Dobovanje kie u tiini noi pobuivalo je blagotvorno oseanje spokoja.Kao kakva milozvuna, jednolina muzika slivala se kia niz prozorska okna.

    Lukrecija je, lica uronjenog u jastuk, leala u tmini sobe, ostavivi otvorenevelike prozore s pogledom na vrt koji je umeo pod silovitim pljuskom.Uljuljkana ujednaenim, veselim ritmom kie, konano je prestala da plae.Da ne bee vrata, njeni jecaji bi se sigurno uli, i neki dosadnjakovi bisvakako ve uao u sobu... Ali ona u tom asu ni od ega nije strahovala.Jesenja kia, kia koja je neprestano padala jo od potkraj tog ubitanog dana,odagnala je sve ostale zvuke.

    Toj nagloj provali suza Lukrecija nikako nije uspevala da razlui razloga.

    Nije mogla tek tako sebi da kae: Plaem za Filipom...",jer to ne bi bilo istina.Smrt njenog mladog ljubavnika svakako je za nju bila dramatina i bolna. Aliotada behu prole dve godine, a sem toga, u njenom uzrastu najstranijepatnje mogu biti samo one koje se nejasno naziru u danima i mesecima kojidolaze... Zov ivota je to, zov moniji od svakog melema. Premlada je ona,ipak, bila da bi razmiljala ovako: Plaem zbog nestalnosti ljudske prirode topati i strastvuje..."; no bila je ona dovoljno prefinjena da oseti kako njene suzeizviru upravo iz te nestalnosti... Pa ipak, Lukrecija nije imala snage da presee

    i prizna sebi kako je jedini uzrok tolikog plakanja zapravo njena izrazitaosetljivost. Utonula u tugu, u sladostrasnu meavinu sete i zanosa, bila jeobuzeta nekom neshvatljivom ivotnom snagom, potrebom da u isti mahplae i smeje se, da naglas izgovori: Volim vas, zaljubljena sam",a da pri tomte rei ne budu upuene nikome posebno. Jecaji doivee vrhunac, a ondautihnue, i Lukrecija, najzad naavi mir, ostade da lei tako i da slua kiukako pada. A onda je zaspala.

    Probudila se u zoru. Ve su razni zvui najavljivali skori doruak, a

    porodica Tornabuoni se po obiaju okupljala o doruku u velikoj sali, zaogromnim stolom od orahovine ukraene skulpturama. Jo snena, Lukrecijaje oekivala da svaki as u njenu sobu udu slukinje. One e doneti kadupunu tople, miomirisne vode, i one lanene ubruse, to tako prijaju koi... Kaoi sve otmene i rafinirane Firentinke, i Lukrecija se kupala, iscela, svakogadana. Jer istoa obnavlja lepotu",kako je glasila jedna, u to vreme pomodna,uzreica.

  • 8/10/2019 Sara Fridman - Firentiski Ljiljan

    35/318

    Iz susednih soba dopirali su poznati glasovi. Njene sestre, Bjanka iuzepina, probudile su se pre nje, i ve su stigle da se pokokaju.

    Kao najmlae dete u porodici Tornabuoni, Lukrecija je imala tupovlasticu da moe da spava due od ostalih.....Zato li sam toliko plakalanoas?", razmiljala je ona. ,,A, da! Zbog Filipa!" Ali je znala da nije tako i,tavie, zaudila se to je u stanju sebi to tako lako da prizna. Ne znam tahou! Eto, zbog toga sam plakala! To je pravi uzrok mojih suza..."Ni taj je odgovor,meutim, nije zadovoljio, pa se nestrpljivo iskobelja iz pokrivaa i skoi izkreveta.

    Najednom se sneveselila, i tada je pohodi ona udna, neugodna misaokoja joj je ve u vie navrata padala na pamet. Eh, kad bih bila muko! Momkuje lako da samo tako ode nekud... Da radi ta mu je volja... To moe bilo koji mladdeko, bilo koji... Kod devojaka je drugaije... Mene bi ukebali, zatvorili bi me umanastir..." Ona uzdahnu. Rastrzana izmeu uzbuenja novog dana koji se

    otvarao pred njom, dana obavljenog jutarnjom maglom koju se oktobarskosunce upi-njalo da rastera, izmeu mladalake udnje, sjedne, i sete, sdrugestrane, te sete koja je zapravo bila svojstvena njenoj prirodi, pridruila sestarijim sestrama i bratu ovaniju, koji su se neto gloili u Bjankinoj sobi,pretei uzajamno da e se poubijati poto prethodno podvrgnu jedni drugestranim mukama, i to najprefinjenije vrste. Upustivi se i sama u sestrinsko-bratsku kavgu, Lukrecija ubrzo zaboravi na svoju tugu. DecaTornabuonijevih su provodila vreme svaajui se, i pri tome vriskajui da se

    sve orilo od njihove radosne jarosti, a opet, kada bi valjalo izai roditeljimana oi, stali bijedno uz drugo, nepokolebljivo se podravajui, pravdajuijedno drugo za raznorazne ludorije koje su netedimice izvodili.

    Konano spremni i meu sobom izmireni, etvoro mladihTornabuonijevih trkom sioe niza stepenice, izlaui se opasnosti da skrevratove.

    Lukrecija u prolazu navrati naas do svog dede, ostarelog Tornabuonija,koji je najee obedovao u svojoj sobi. Pri svetlosti oktobarskog jutra, starac

    je ve sedeo za skromnim dorukom, mlekom i hlebom. Uporedo je jeo iitao, i Lukrecija prepozna staru Epikurovu knjigu, naroito dragu njenomdedi.

    - Zadovoljstvo je poetak i kraj svakog srenog ivota..."S tim reima, izgovorenim kroz osmeh, doekao je stari svoju unuku.- Dobar dan ti elim, malecka moja. Tvoje sestre su primile grdnju, a brat

    ti je od oca zaradio i uku... Inae je sve u najboljem redu! Trebalo bi da

  • 8/10/2019 Sara Fridman - Firentiski Ljiljan

    36/318

  • 8/10/2019 Sara Fridman - Firentiski Ljiljan

    37/318

    Tornabuoni. Dok je Bjanka bila sklona sanjarenju i sekiraciji, a Lukrecijastrastvena i odluna, uzepina je bila snane volje i slavoljubiva. Bee to vrlolepa devojka, ivahna, to puca od zdravlja, koja je na ivot gledala hladno iuvek bila bez dlake na jeziku. Imala je veoma lepe, ive plave oi,i mogla jeda zavede koga god poeli. Drska i puna ivota kakva je bila, u svakompogledu je nadvisivala svoje sestre. Od malih nogu ta je znala ta hoe uivotu.

    Bjanka je bila zanosna lepotica od svojih petnaest leta, u potpunomskladu s estetskim kanonima koji su vaili u to doba. Uz mnogo dobre volje iiskrene naklonosti, trudila se da svojoj mlaoj sestri Lukreciji nametnedisciplinu koja e joj biti neophodna ukoliko eli da ispuni modne zahteve, atu se od ene, recimo, trailo da bude mrava, pa ipak dovoljno popunjena,nikako previsoka, ali ipak graciozna, zatim da nosi plavu kosu (uprkospreovlaujuem smeem mediteranskom tipu), da ima mala usta, ali s lepo

    naglaenim usnama, da joj nos bude prav i da uvek, u svako doba, izgleda inevino i sanjalaki u isti mah. Kao i mnoge druge lepe Firentinke, Bjanka,uzepina i Lukrecija upale su obrve da bi budnom oku posmatraaprikazale visoko i zaokrugljeno elo na kojem bi redovno blistao dragi kamenili fini biser. Devojke su inile nemogue ne bi li ostvarile taj ideal, nekrtarei ni na receptima za lepotu, ni na najnovijim vrstama rumenila, ni najakim mousnim parfemima.

    Da bi od sebe napravile plavue, Firentinke su bile spremne i na najgora

    preterivanja, u emu bi im se trud pokatkad isplatio, a ponekad (ee,zapravo) izjalovio. Kosu su ili farbale, ili bi sate i sate provodile na suncu,makar pri tom zaradile i teku sunanicu, samo da im vitice poprime one lepezlaane prelive koje su opevali Petrarka i Dante.

    Lukrecija je, meutim, izmicala svim normama. inilo se, po svemusudei, da e izrasti u visoku, izrazito mravu mladu enu bez naglaenogpoprsja, to joj je teko padalo. Kako bi samo volela da, poput svojih sestara idrugarica, nosi dekolte skoro do struka i svima pokazuje svoje lepe bele

    grudi, oble i uzdignute! Ona je, meutim, bila ravna kao daska, pa bi ovek,kad je vidi, pomislio da je to torzo nekog deaka! Lukreciju je, ipak, krasilaizvesna zavodljivost. Bujna, blistava crna kosa to zaklanja ui u besprekornoispletenim kikama, samo je dodatno naglaavala markantno lice s isturenimjagodicama i etvrtastom vilicom. Nos, malo dui, uvek rairenih nozdrva,krasio je lep hrbat. Mesnate, ulne crvene usne otkrivale su dva savrena nizazuba, izrazito belih; kad se nasmeje, njeno sitno lice s moda previe krupnim

  • 8/10/2019 Sara Fridman - Firentiski Ljiljan

    38/318

    oima najednom bi poelo da zrai, osetljivo, ivo, inteligentno. Njenu majkuje, avaj, bacalo u oaj to to mlada devojka odbija da primenjuje zavodnikuvetinu i ravnoduno se odnosi prema armu koji nesporno poseduje. Ne daLukrecija nije oseala izvesno zadovoljstvo, katkad i dvosmisleno, kad biprimetila da moe da zavede i odbije koga hoe. Ali pretvarala se da nerazume ta strastvena aputanja. Njeno srce je kucalo za Filipa de Mediija, asada bi, ponekad, mislila na grofa Vernija di Bardija, koji je esto navraao upalatu Alesandri, kad pod ga Franesko Tornabuoni pozove da zavre nekiposao. im sazna da e grof doi s Lizetom, obukla bi najlepu haljinu ivrsto reila da bude umiljata, ljupka i nasmejana. Ali ve posle razmenepozdrava i uobiajenih utivosti, ona bi samo sedela po strani i utala,zadovoljavajui se time da slua, gleda i u glavi raspreda itav roman, i to izsamo jednog pogleda, nenog osmeha ili bezazlene reenice. Kako ste udni,Lukrecija... Samo utite, i tako ste smireni..."Grof bi se onda obratio svojoj eni,

    tonom osornim i hladnim. Idete, draga?"Lukreciji je silno godilo to se grofVernio svojoj mladoj supruzi obraa s takvom osornou. A jo joj je draebilo kad bi u palatu doao sam.

    Uprkos svim naporima, Selvaa nikada nije usadila u glavu svojojnajmlaoj keri ono to su njene starije sestre, Bjanka i uzepina, prihvatilebez roptanja. Ako se Lukrecija sama ne potrudi, ni prost trgovac nee hteti da jeuzme za enu...",mozgala je uzepina strogo posmatrajui sestru. Lukrecijase, istina, otmeno drala, dobro se hranila, pa ak i vodila rauna o svom

    izgledu kao i sve Firentinke njenog uzrasta. Ali je zato tvrdoglavo odbijala daprihvati mukarca kao bie nadmono nad enom, i nije joj padalo na pametda dri jezik za zubima dok njen brat ovani koristi svoje pravo da iznosimiljenja o svemu i svaemu, pa i o stvarima koje je ona poznavala isto takodobro, ako ne i bolje od njega. Svae koje su izbijale izmeu nje i Selvaeuvek su se vrtele oko jednoga: Lukrecijinog privikavanja na ulogu supruge.Da vodi rauna o novcu, da zapoveda robovima i slugama, da joj kua budeista, da valjano vaspitava decu. Da svakodnevno odlazi u crkvu. Da bude

    blaga, pokorna i da se muu nikad ne obraa povienim tonom. Da podnosisve njegove hirove. Jedna savrena gazdarica mora znati da kuva i priprematinajfinija jela (bez obzira na to koliko ima slugu ili kuvara koji bi i bez njemogli taj posao da obave). Niko nee sluati jednu gazdaricu ako ona ne ume sveda uradi bolje od onih koji je slue!", glasila je jedna od Selvainih izreka.Lukrecija bi zauzdavala gnev kad bi joj majka ili sestre drale takve pridike.Zato bi gubila vreme na sve te obaveze kad savreno obuene sluge mogu to

  • 8/10/2019 Sara Fridman - Firentiski Ljiljan

    39/318

    da rade umesto nje? Kuhinja joj je bila mrska. A vez? Za vezenje je bila prostonesposobna, nikada nije imala dovoljno strpljenja da naui ak ni kako se igladri... Nije, takoe, smatrala za shodno ni da povlauje nekom momiu dokje zasipa kojekakvim glupostima. A to se tie ukazivanja potovanja njenombuduem suprugu, na to bi uzvraala potpuno bezobzirno: Neka prvo onmeni udovolji, neka on mene potuje..." To bi ve Selvau razjarilo, iako se udubini due, to ni samoj sebi nije smela da prizna, divila Lukrecijinojnadmenosti i moda joj, tavie, potajno i zavidela. Pa ipak, kidisala bi na njusvakoga dana, upinjui se da konano kerki utuvi u glavu ta sve buduasupruga mora da zna. Mladoj devojci se ta gomila raznovrsnih i besmislenihobaveza nikako nije dopadala, i zato su se svakodnevno prepirale. LukrecijaTornabuoni nije se ni pretvarala daje spremna za brak. Radije bi pribeitepronala u itanju (sem maternjeg jezika, s lakoom je itala latinski, arapski ihebrejski), ili u sviranju harfe i leuta, instrumenata koji su joj najbolje ili od

    ruke. Kao i sve Firentinke, od onih sa dna do onih na samom vrhu drutvenelestvice, i Lukrecija je oboavala muziku, koju je postavila u samo sreditesvog ivota.

    Naredne sedmice prole su kao to obino biva krajem godine, i ubrzo suFirentinci vie razmiljali o predstojeim boinim praznicima nego opolitikoj budunosti.

    Tri dana pred Boi, a bilo je izrazito hladno ak i za to doba godine, grofVernio di Bardi na konju se zaputio prema palati Alesandri nosei dokumentkoji je eleo dobro da proui s Franeskom Tornabuonijem... Ve danima jepadao sneg, i svi Firentinci su se radovali u tom uukanom ambijentu, u tojbelini i studeni. S obe strane puteljka pruao se vrt pod debelim pokrivaemna koji noga jo ne bee stala. Konj je iao korakom. Psi su lajali i jurili se,prevrui se po snegu... A onda neka cika privue posetioevu panju.

    Mladi Tornabuonijevi smejali su se i vriskali gaajui se, kako ko ume,grudvama snega. Grof Vernio zaustavi konja. Iako je bilo vrlo hladno, a vetarduvao u silovitim naletima, neko vreme nije se pomerao. Neka blaga setastezala mu je srce. Kako mladost brzo prolazi...",razmiljao je. Godinja doba sesmenjuju a da ne stignemo u njima da se nauivamo. Tek to pone prolee, a ve jetu leto, pa onda jesen i sad, evo, zima... Kakve tragove ta godinja doba ostavljaju nameni? ta mi ostaje od dana prohujalih, od minulih sunaca? I ta e mi ostati od ovogsnega, od ovog trenutka sada? Ve kroz nekoliko dana jedva u se seati ovog trena,koji e potpuno izbledeti iz mog seanja koliko naredne godine u isto ovo vreme, na

  • 8/10/2019 Sara Fridman - Firentiski Ljiljan

    40/318

    istom ovom mestu... A opet, ja sam tu, postojim, postoji i ovaj trenutak, a kroznekoliko minuta taj trenutak neumitno e postati prolost..."I dalje nepomian nakonju, zagledan u prolost, grof Vernio se prepusti pravoj bujici najrazliitijihutisaka, uspomena i oseanja.

    Najednom ga iz razmiljanja tre neiji veseo, piskav uzvik. Konj mu seprope, i on se silno namui dok ga je primirio.

    Pred njim je stajala Lukrecija, zadihana, rumena u licu i razbaruenekose; uz Bjankinu i uzepininu pomo drao ju je ovani, koji je pokuavaona silu da joj ugura grudvu snega u usta. Ali etvoro mladih tako su sesmejali, neprestano se gloei, da niko vie ne bi mogao ni da kae ko je tukoga napao.

    - Grofe Vernio! U pomo! - povika Lukrecija kroz neobuzdan smeh. -Pokaite se kao sran kavaljer, podignite me na svog konja i izbavite me odovih razbojnika...

    Govorei to, sva omamljena od sree, bacila se u sneg i poela da seprevre ba kao mladi psi koji su lajali oko nje.

    Grof Vernio sjaha i, tobo se uozbiljivi, naini se kao da e da isue ma.Zacenivi se od smeha, mlaarija popada u sneg oponaajui Lukreciju, aonda ponovo ustadoe i razbeae se urlajui... Ostavi naas po strani,Lukrecija otrese sneg sa odee koja joj je bila u potpunom neredu. Crna kosabila joj je sasvim raupana. Obraza zdravih i rumenih od hladnoe, blistavihoiju, smejala se pokazujui sitne, otre i bele zube.

    - Grofe Vernio di Bardi... Blagodarim od srca! Hiljadu puta hvala! Da nebee vas, ovi lupei bi me naterali da jedem sneg. Mogu li vas odsad smatratisvojim kavaljerom?

    Grof Vernio ju je pomno posmatrao. Opet ga obuze ona seta koja mu jerazdirala srce. Nikada vie neu biti mlad...",zakljui on, i ta ga misao iznenadii ogori. Nikada se vie neu ovako smejati, tek tako, samo zato to mi je dolo da sesmejem... Kad bih sad legao u sneg i poeo da se prevrem, smatrali bi mepomahnitalim luakom... A ova mangupanja sve moe... I svima je to i prirodno i

    zabavno..."Poto mu se uinilo da Lukreciju zbunjuje njegovo utanje, on progovori,

    i to sveanim glasom, odglumivi veselost:- Draga Lukrecija, vodite me k vaem o