radno osposobljavanje intelektualno ometenih ometenih

of 21 /21
RADNO OSPOSOBLJAVANJE VIŠESTRUKO OMETENIH OSOBA

Author: nguyenanh

Post on 04-Feb-2017

230 views

Category:

Documents


6 download

Embed Size (px)

TRANSCRIPT

  • RADNO OSPOSOBLJAVANJE VIESTRUKO OMETENIH OSOBA

  • Definicija koja se ini sveobuhvatnijom definie profesionalnu/radnu rehabilitaciju kao medicinsku, psiholoku, socijalnu i radnu aktivnost sa ciljem da osoba ponovo uspostavi radne sposobnosti i preduslove za povratak na trite rada (Selander, 1999). Meutim, ona iskljuuje one osobe koje nisu radile ili nisu imale minimalno ili sporadino radno iskustvo (Marnetoft, 2009). Na primer, mnoge mlade osobe sa ometenou u nepovoljnim ekonomskim uslovima veoma teko ulaze na trite rada, naroito osobe sa viestrukom ometenou (VO).DEFINICIJE RADNOG OSPOSOBLJAVANJA

  • Profesionalna RADNA rehabilitacija ima za cilj da omogui osobama sa ometenou postizanje i odravanje optimalnog funkcionisanja u interakciji sa okruenjem uz usluge i podrku zasnovanu na individualnim potrebama i akomodaciji radnog mesta.

  • Radna rehabilitacija zahteva sveobuhvatan multidisciplinarni pristup, ija je osnovna svrha da se osobama sa VO pomogne da da budu fiziki, psihiki, socijalno i kulturalno spremni i kompetentni za obavljanje razliitih poslova, odnosno, da steknu ili povrate nezavisnost kroz zapoljavanje ili neki oblik angaovanja koji joj omoguava integraciju u drutvo.

  • ZADACI RADNE REHABILITACIJE OSOBA SA VOProcena rehabilitacionih (radnih) potencijala,Procenua optih funkcionalnih kapaciteta i socijalno-bihejvioralnih karakteristika, pod kojima se podrazumevaju medicinski faktori, psiholoki faktori, edukativno iskustvo, socijalno ponaanje, stavovi, vrednosti, radne sposobnosti i vetine. Procena specifinih radnih karakteristika - radna interesovanja, specifine radne vetine, radne osobine, optu inteligenciju, temperament, fiziki kapacitet, snagu, opseg i nivo pokretljivosti, kao i ostale parametre povezane sa obavljanjem posla.Integracija informacija procene razliitih linih i sredinskih inilaca je presudna za formiranje globalne slike o mogunostima za rad osoba sa VO.Procena uslova rada i radne sredine (Analiza i opis radnog mesta)

  • 2. Kreiranje INDIVIDUALNIH PROGRAMA Individualni tranzicioni program - ITP, Individualni obrazovni program - IOP, Funkcionalna procena ponaanja FPPIndividualni program zapoljavanja - IPZ

    3. Praenje NAPREDOVANJA UENIKA SA VOEvaluacione liste

    4. Ukljuivanje i obrazovanje roditelja5. Angaovanje socijalnih slubi i servisa6. Saradnja sa Nacionalnom slubom za zapoljavanje (agencije za zapoljavanje)Istraivanje trita rada

    7. Prosveivanje stanovnitva

  • 1. KOORDINIRANOST svih drutvenih subjekata i institucija od lokalnog do nacionalnog nivoa.2. KONTINUIRANOST postepeni prelaz iz jedne faze u sledeu fazu rehabilitacije.3. KOMPLEKSNOST obuhvatanje itave linosti edukacijom, socijalizacijom i rehabilitacijom, a ne samo priprema za rad.4. PREVENTIVNOST stalna briga da se smanje ili otklone posledice ometenosti i da ne nastanu nove bolesti, oteenja (ouvanje mentalnog zdravlja, fizikog zdravlja, prevencija od profesionalnih bolesti ili povreda na radu).5. EKONOMINOST nijedna drava nije toliko bogata da izdvaja sredstva za obrazovanje VO, a da ih pri tom ne zaposli kako bi im osoba vratila sredstva kroz svoju produktivnost i porez.6. Razvijanje oseaja jednakosti i ravnopravnosti.7. Aktivno uee porodice, udruenja i organizacija.PRINCIPI REHABILITACIJE

  • ASPEKTI RADNE REHABILITACIJEMedicinsko-bioloki aspekt U zavisnosti od vrste i stepena oteenja, medicina kao nauka ima veu ili manju ulogu u rehabilitaciji. Ona ima nezamenjivu ulogu u dijagnostici, leenju, kao i u rehabilitaciji progresivnih oteenja kod ometene osobe. Pored medicinskog, bitno je poznavanje biolokog aspekta (npr. poznavanje genetike vano je za rad u savetovalitu i prevenciju ometenosti). Odreeni endokrinoloki status ili nalaz antropometrijskih, motornih ili nekih drugih sposobnosti moe biti indikacija ili kontraindikacija za odreenI POSAO.

  • Pravno-ekonomski aspekt Uspenost rehabilitacije veoma zavisi od ovog aspekta, jer ukoliko je rehabilitacija stihijska i nekontrolisana, onda je ona skupa i nesvrsishodna. Savremeni koncept rehabilitacije drutvo stavlja pred odreene obaveze, ali se i osobama sa ometenou odreuju prava i obaveze, kako bi se proces rehabilitacije to potpunije ostvario. Ovde se ubrajaju i razliite preporuke, deklaracije i rezolucije meunarodnih organizacija koje za neku zemlju postaju obaveza ako ih je prihvatila na pravno-slubenoj osnovi. Ako se rehabilitacija shvati kao drutvena obaveza, onda se mora voditi rauna o racionalnom korienju drutvenih sredstava u procesu rehabilitacije. Ukoliko se osoba sa ometenou osposobi da proizvodi viak vrednosti, odnosno da proizvodi onoliko koliko zadovoljava njegove potrebe, smatra se da je ekonomski aspekt potpuno zadovoljen, jer je kao takav postao aktivan i koristan lan zajednice.

  • Socio-ekonomski aspekt Socio-ekonomska problematika osoba sa ometenou u ranijim periodima je bila nedefinisana, a usled toga i nestruna i nesistematski reavana. Njene komponente su bile poistoveene sa edukacijom ili uopte nisu ulazile u koncept rehabilitacije. Ovako marginalizovan odnos prema osobama sa ometenou doveo je do naglog irenja pokreta za upotpunjavanje i redifiniciju rehabilitacije. Komponente socio-ekonomskog dela rehabilitacije su: socijalizacija, integracija, identifikacija, emancipacija, kulturalizacija, zapoljavanje, porodini ivot i stanovanje, drutveni ivot i sport i rekreacija.

  • Psiholoki aspekt U procesu rehabilitacije treba poi od poznavanja strukture linosti osobe sa ometenou. U toku rehabilitacije potrebno je uticati na one elemente linosti koji su promenjivi, a samim tim i na strukturu linosti, kako bi se adaptacija na ometenost efikasnije realizovala a proces integracije uspenije zavrio.Razvijanje sposobnosti samopotovanja, samoefikasnosti, samokontrole, SAMOSTALNOSTI UOPTE.

  • Specijalno-obrazovni aspekt Podrazumeva predkolsko vaspitanje, osnovno obrazovanje, profesionalno osposobljavanje i andragoku praksu. Cilj je usklaivanje vaspitno-obrazovnih ciljeva s kognitivnim i konativnim osobinama linosti rehabilitanta kako bi se uspeno sprovela rehabilitacija. Razvijanje adaptivnih i funkcionalnih sposobnosti u cilju osamostaljivanja osobe sa VO i integracije.Automatic Animated Sign Language Generation System

  • Profesionalni/radni aspekt Odnosi se na osposobljavanje za odreeno zanimanje ili radno mesto u skladu s kognitivnim i konativnim osobinama linosti rehabilitanta kako bi se svojim radom mogao ukljuiti u aktivan ivot i rad.

  • Tehniko-tehnoloki aspekt On ne podrazumeva samo tehniku opremu za radno mesto osobe sa VO, ve i primenu protetikih i elektronskih sredstava, raunarske i adaptivne tehnologije, kojom se odstranjuju ili smanjuju posledice oteenja i ometenosti. Adaptivna tehnologija znatno poveava nezavisnost i omoguava izvoenje zadataka koje ranije nisu mogli obaviti, ili su imali potekoe da ih realizuju.

  • Socioloki aspekt Za dobro organizovanu rehabilitaciju moraju postojati i dobri uslovi drutvene sredine, kao to su nivo razvijenosti snaga, opte ekonomske mogunosti drutva, ali i pozitivni odnosi i stavovi socijalne sredine prema osobama sa ometenou. To sve zajedno ini socijalni aspekt rehabilitacije.

  • KOMPONENTE RADNOG OSPOSOBLJAVANJAS IO NC TI EJ GA RL AN CA I J A

  • TRANZICIJA OD KOLE KA RADNOM MESTUPRAVAC TRANZICIJEFAZE TRANZICIJEHorizontalna tranzicijaHorizontalna tranzicijaPRIMARNATRANZICIJASEKUNDARNATRANZICIJAPRAVAC TRANZICIJE

  • PRIMARNA TRANZICIJA U procesu primarne tranzicije postoji etiri faza koje su od sutinskog znaaja, jer omoguavaju efikasniji prelazak iz osnovne u srednju kolu i organizovanje programa tranzicije:1. Faza pripreme - tokom osnovne kole paljivo se planiraju aktivnosti za uenike i roditelje/staratelje o prirodi srednjeg obrazovanja i razliitim opcijama srednjeg kolovanja (srednje kole za uenike sa tekoama u razvoju, specijalna odeljenja pri redovnim kolama, inkluzivna odeljenja) i podrobno se informiu o deavanjima pre, tokom i nakon tranzicije iz osnovne u srednju kolu.

  • 2. Faza transfera - visok nivo direktne interakcije izmeu uenika i roditelja i njegove nove kole (posete, zajedniki sastanci, roditeljski sastanci i dr). Na taj nain se informiu o pravilima u koli, nastavnicima, obaveznim i izbornim predmetima, rasporedu asova, imenima osoba za kontakt i sl.3. Faza indukcije - Poinje prvog dana u srednjoj koli kada se uenik sa VO upoznaje sa pravilima kole. Pravila i procedure kole podrazumevaju upoznavanje roditelja uenika sa IO sa razliitim programima, vrstama obuke, ishodima kolovanja, kao i sistemom podrke u uenju, linim i socijalnim aspektima tranzicije.

  • 4. Faza konsolidacije nakon nekoliko nedelja u novoj kolskoj sredini moe doi do jaanja tekoa kod pojedinaca, pa je potrebno utvrditi riziko faktore koje oteavaju adaptaciju uenika sa VO. Organizuje se dodatna pomo i/ili podrka i precizira Individualni obrazovni plan i program (IOP) koji treba da omogui to veu samostalnost u nastavku kolovanja.

  • K R A J