Realizacija uvoznog robnog toka

Realizacija uvoznog robnog toka

Predmet: pedicija i agencijsko poslovanje

Profesor: Doc. Dr.Milorad Kilibarda, dipl. in. Asistent: Milan Andreji, dipl. in.

Student: eljko Novakovi LO110047

Maj, 2014.godineSadraj:

1.Uvod12.STANDARD LOGISTICS doo, Serbia23.Optimizacija robnog toka34.Organizacija i realizacija robnog toka45.Zakljuak16Literatura17Spisak slika17Spisak tabela18Spisak priloga18

Realizacija uvoznog robnog tokaMaj 2014

1. Uvod

U ovom radu bie opisana realizacija robnog toka uvoza PPF-a ( polipropilen frakcije) iz Rusuje u Srbiju. Poiljalac robe je rafinerija TNK Moskva, a krajnji primalac je domaa hemijska fabrika Hipol. Ova fabrika prerauje hemijske proizvode u ovom sluaju polipropilen frakciju, to je naftni derivat koji ima odreeni procenat propilena koji oni izvlae iz tog rafinata i prave krajnji proizvod. Postupak planiranja, organizacije i realizacije ovog robnog toka, i dokumenta koja prate njegovu realizaciju bie detaljnije objanjeni u radu. pedicija koja radi organizaciju i realizaciju ovog robnog toka je Standard logistics. Poslove oko carinjenja robe radi pedicija koju angauje Standard logistic, i to su uglavnom pedicije TRANPED ili PRO TEAM. U prvoj taki rada bie ukratko opisana firma Standard logistics i njene osnovne delatnosti. U drugoj taki rada e biti opisan robin tok pre optimizacije koju je radio Standard logistics. A u narednim takama e biti opisan sadanji robni tok, kako se on realizuje i koja dokumenta prate taj robni tok. Da bi razumeli problematiku ovog rada, na poetku treba objasniti znaenje par glavnih pojmova koji se koriste u radu, kao to su robni tok, pedicija, carinjenje itd.. Pojam robni tok se moe definisati kao koliina tereta u tonama, m3 ili komadima koja se premeta u odreenom vremenskom period na datom pravcu sa jednog mesta na drugo. Robni tokovi se mogu podeliti prema teritorijalnom obuhvatu, vidu transporta, vrsti tereta itd.[1] Vano je napomenuti da se u ovom sluaju radi o meunarodnom robnom toku uvoza i da se realizuje transport tenog tereta kopnenim putem, tanije eleznicom. pedicija je logistika delatnost u sferi planiranja, oblikovanja, organizacije i realizacije robnih tokova i logistikih lanaca. pediter je organizator i realizator procesa otpreme i isporuke robe od poiljaoca do krajnjeg primaoca [2].

2. STANDARD LOGISTICS doo, Serbia

Standard logistics je korporacija od vie kompanija, koja prua svojim klijentima kompletnu logistiku uslugu, baziranu na najnovijim logistikim strategijama, modernim logistikim tehnologijama i tehnikama, specijalizovanim osobljem itd. Standard logistic je specijalizovan za logistiku nafte, naftnih derivata i hemijskih proizvoda u jugoistonom delu Evrope.Glavne aktivnosti Standard Logistice su elezniki transport, iznajmljivanje i nabavka vagon cisterni, popravka vagona, menadment raspoloivih prevoznih sredstava. Neka od njihovih glavnih dostignua su organizacija meovitih vozova (od OMV i Lukoil vagon cisterni), logistiko planiranje u skladu sa posebnim sporazumom sa eleznicama, kada su vagoni i od OMV-a i od Lukoila bili izmeani i preuzeti iz rafinerija, a nakon toga spojeni u vei voz koji se sastojao i od praznih i od napunjenih vagona. Glavna prednost je to se prazni vagoni nakon istovara u terminalu Mladenovac, mogu ponovo poslati na utovar brzo nakon istovara, vagoni se preuzimaju na graninim stanicama i kada ih se nakupi dovoljno za voz, itav voz ide u Rumuniju na utovar, ili ak za Arpehim, Braci, Mida ili Petrotel rafineriju. Ovaj sistem smanjuje vreme tranzita na 4 dana od Petrotela do Mladenovca umesto dosadanjih 12 dana koji su bili potrebni pre njihove nove organizacije, a glavni efekat je da su trokovi transporta smanjeni za 30%. Njihov logistiki sistem je baziran na smanjenju vremena transporta kontrolom svakog koraka u procesu i na tain dolazi do smanjenja trokova transporta za 30%.U skladu sa ugovorom koji imaju sa eleznicama Srbije, obezbeuju godinje brze rute za njihove vozove tako da tranzit kroz Srbiju traje samo jedan dan (npr od INA rafinerije u Rijeci do Kosova traje samo 3 dana, dok regularni elezniki transport obino traje 10 dana.)Standard Logistic takoe nudi specijalne logistike usluge za transport srodnih roba tako to organizuje uniformna logistika sredstva (npr, isti vagoni e biti koriteni za prevoz propilena za Rumuniju, posle istovara pune se butanom u Rumuniji i posle toga se alju brzim vozom nazad u Srbiju, posle tretmana Azotom, isti vagoni se mogu ponovo poslati na punjenje propilenom), ne treba ni napominjati kolike su utede u transportu ostvarene na ovaj nain, ali obino preko 50%. [3]

Slika 1. Logo Standard logistic3. Optimizacija robnog toka

Uvoz robe se realizovao kombinacijom bare i eleznice. Prvo je roba morala da se dopremi iz Rusije do luke eleznicom, luka otrpeme je bila luka Odesa, potom iz Odese barom preko Crnog mora do luke Burgasa u Bugarskoj. U luci Burgas se vrio pretovar na cisterne i opet eleznicom do kupca robe tj. do Hipola. Sa barom roba je morala da se nakuplja u luci Odesa, vreme nakupljanja i utovara 3 000 t robe bi bilo oko 10 dana. Potom u luci Burgas se roba istovara sa bare i skladiti u skladitu luke da bara ne bi ekala, a roba se iz skladita potom tovarila na eleznike vagone. Putanja transportnih sredstava u ovom sluaju prikazana je na slici 2. Veliki broj pretovara, stajarina bari koje ekaju da se roba nakupi je poskupljivalo taj transport.

Slika 2. Transportni putStandard logistics je kao pedicija koja je angaovana da optimizuje taj robni tok posle nekog vremena uoila da je to preskupo, i predloila upotrebu Standardovih privatnih vagona i dopremu robe marrutnim vozom. Doprema robe bi se obavljala sa samo jednim pretovarom sa Ruskih na Evropske vagone u nekom od terminal na Ukrajnsko-Maarskoj granici. Ovom optimizacijom eliminisani su trokovi pretovara sa eleznikih vagona na baru i obrnuto.

4. Organizacija i realizacija robnog toka

Sve kree od od zahteva za ponudu (upit za ponudu) koji stie na mail od firme ( kupca ili prodavca), koja je do tada moda saraivala sa ovom pedicijom ili sada to radi prvi put. U ovom konkretnom sluaju koji se opisuje zahtev za ponudu alje kupac robe, tj fabrika Hipol. U upitu pie na kojoj relaciji se obavlja transport, kolika koliina itd. i postavlja se pitanje da li je pedicija u mogunosti da obezbedi cisterne za transport i organizaciju transporta u celini.Transport se obavlja ili po nekom ustaljenom robnom toku, koji je unapred poznat ili se trai neki novi robni tok pa je potrebno savetovati se sa drugim ljudima koji su moda obavljali neki transport na toj relaciji, transportna firma se takodje savetuje i sa veim brojem pediterskih firmi od kojih trai savete za izradu instradicije. U ovom sluaju obavlja se transport od rafinerije iz Moskve, poiljalac je rafinerija TNK Moskva a krajnji primalac je domaa fabrika Hipol koja se nalazi u Odacima. Poiljalac i primalac u ovom sluaju sklapaju ugovor na 3, 6 ili 12 meseci za isporuku odreene koliine PPF-a. I definiu po kom paritetu iz Incoterms-a e se roba isporuivati. Pojam Incoterms ini skup meunarodnih pravila za tumaenje uslova (pariteta) isporuke robe u meunarodnoj trgovini i to pre svega kod ugovora o prodaji. Primena Incoterms-a, ograniena je na pitanja koja se odnose na prava i obaveze prodavca i kupca u pogledu uslova isporuke kupljenje (prodate) robe. [2] Trenutno je na snazi verzija Incoterms-a 2010 i on sadri 11 pravila od kojih se 7 koristi za svaki vid transporta pa se svi oni mogu koristiti u u ovom konkretnom sluaju. Pravila za svaki vid transporta su: EXW- franko fabrika FCA- franko prevoznik CPT- vozarina plaena do CIP- vozarina I osiguranje plaeni do DAT- isporueno na terminal DAP- isporueno u mestu DDP- isporueno sa plaenim dabinamaProdavac i kupac iz ovog sluaja, tj TNK Moskva i Hipol najee sklapaju ugovor sa paritetom isporuke DAP (Delivered at place) - Isporueno u mestu, tanije sa paritetom DAP op. op je mesto na Ukrajinsko- Maarskoj granici, sa Ukrajinske strane gde se vri i pretovar robe se Ruskih na Evropske vagone. Isporueno u mestu znai da prodavac vri isporuku kada je roba stavljena na raspolaganje kupcu na prispelom prevoznom sredstvu spremna za istovar (neistovarena) u imenovanom mestu odredita. [2] To znai da TNK Moskva zavrava svoju isporuku kada cisterne sa PPF-om stavi na raspolaganje i spremne za istovar na terminal u opu.Pravilo DAT zahteva od prodavca da ocarini robu za izvoz, gde je to propisano. Meutim prodavac nema obavezu da ocarina robu za uvoz, da plati uvozne dabine ili da obavi carinske formalnosti. [2] Jo neki od pariteta po kojima Hipol i TNK sklapaju ugovore su EXW i FCA. Koriste se i pariteti isporuke robe iz Incoterms-a 2000, odnosno pariteti koji su aktuelni u trgovini. Iz stare verzije Incoterms-a sklapaju ugovore i po paritetima DAF(Delivered At Frontier) i DDU ( Delivered Duty Unpaid). Nakon dobijanja upita sa svim potrebnim podacima za izradu ponude, upit se obrauje, skupljaju se cena, du celog transportnog puta, od svih eleznikih uprava se trai cena na transpotnom putu, a konkretan transportni put je Rusko-Ukrajnska granica, krajnje odredite u Srbiji Odaci. Formiraju se cene i dimenzionie se vozni park. Dimenzionisanje voznog parka se obavlja na sledei nain:

Neto 45t Teina robe ( Nosivost vagona)Tara 30-34t Teina vagona Za Evropske prugeBruto 80t Tara+NetoOsovinsko ogranienje za Evropske pruge iznosi 20t po osovini, poto vagon-cisterne sa kojima se vri transport PPF-a u ovom sluaju imaju 8 osovina, bruto ogranienje iznosi 80t.Za 2000t neto robe PPF-a potrebno je dimenzionisati vozni park, tj izraunati potreban broj vagon-cisterni, a taj broj se dobija deljenjem ukupne mase robe sa nosivou jednog vagona. U ovom sluaju:

Nakon obrade upita, izrade instradicije, dimenzionisanja voznog parka i formiranja cene, ponuda se mail-om alje kupcu robe. Primer ponude Standard logistics-a koja je poslata kupcu, tj Hipolu prikazana je na slici 3. i data je u prilogu 1.

Slika 3. Izgled ponude str.1

U ponudi pie na kojoj relacije se roba prevozi. U sluaju sa slike 2. Ponuda vazi za transport na relaciji Suzemka/Zernovo- Odaci ind. Kolosek Hipol-a. Takoe je dat taan naziv robe Propan, propilen frakcija i jedinstveni tarifni carinski broj robe, tj . Pozicija NHM ( Harmonizovana nomenklatura robe) 2711. U tabeli 1. dat je odseak iz tarifa za prevoz roba na S pa se moe videti u koju grupu roba spade PPF.

Tabela 1. Deo tabele iz tarifa za prevoz roba na SNHM KodNAIMENOVANJE VRSTE ROBETarifski razredInspekcijski pregled

Spt 36TEAUvozIzvozProvoz

GLAVA 27

2700 00 00MINERALNA GORIVA, MINERALNA ULjA I PROIZVODI NjIHOVE DESTILACIJE; BITUMENOZNE MATERIJE; MINERALNI VOSKOVI

2711 00 00Naftni gasovi i ostali gasoviti ugljovodonici11

..

2711 19 00Gasoviti ugljovodonici, teni, n.d.m.n., osim prirodnog gasa, propana, butana, etilena, propilena, butilena i butadiena11

Moe se uoiti da je potpuni NHM kod za ovu vrstu robe 2711 19 00 i da PPF spade u grupu mineralnih goriva, mineralnih ulja i proizvoda njihove destilacije.Iz ponude se vidi da se roba transportuje marrutnim vozom, poto se PPF u ovom sluaju prevozi marrutnim vozom, marrutni voz mora sadrati minimum 500t robe da bi voz mogao da krene. Takoe se vidi da se on sastoji od P vagona. Potom je data cena transporta u ruskim vagonima na prugama irokog koloseka u odnosu na jedinicu mere proizvoda (USD/t) i cena transporta na Evropskim prugama u Eur/t. Na drugoj strani ponude je tano navedeno ta je sve ukljueno u cenu usluge. Druga strana ponude prikazana je na slici 4.

Slika 4. Izgled ponude str. 2Sa slike se moe videti da su u cenu ukljuene vozarine na Ukrajinskom tranzitu, Evropskim i Srpskim prugama i to punih i praznih cisterni. Praenje, aviziranje, izvetavanje o poziciji, prihvat i otkup tovarnih listova, izrada transportne dokumentacije, carinske pristojbe na Srpskim eleznicama, Reexpedicija sa SMGS na CIM, itd. SMGS i CIM e biti opisani u nastavku rada. Na drugoj strani ponude, u napomeni data su i garantovana tranzitna vremena za sve relacije. Ova garantovana tranzitna vremena prikazana su na slici 5.

Slika 5. Tranzitna vremenaStandard logistics garantuje tranzitna vremena zato to vuu rade privatni operateri njihovim angaovanim lokomotivama.Kada kupac prihvati ponudu pristupa se procesu organizacije i relalizacije robnog toka. Kupac ili njegov pediter se dogovara sa prodavcem ili njegovim pediterom kada roba moe da se otpremi i u koje vreme da se oekuje prispee robe na dogovorenom mestu, u ovom sluaju kupac se dogovara sa rafinerijom iz Moskve o terminu otpreme vagon-cisterni i vremenu kada se te vagon- cistern mogu oekivati u eleznikoj stanici u opu.Zanimljivost na tom transportnom putu je to to se Ruska i Evropska pruga razlikuju, tj rastojanje izmeu ina na Evropskim prugama je manja u odnosu na Ruske. Roba dolazi u Ruskim vagonima iji je razmak osovina vei u odnosu na Evropske. Granica tih pruga je Ukrajnsko-Madjarska granica. Postoje 3 terminala na Ukrajnskoj strani za pretovar robe iz CIS zemalja(Rusija, Belorusija, Kazahstan, Moldavija itd.), ti terminali su Mukaevo, Strabievo, Baevo i op. Evropska pruga se prostire do tih terminala. Kada se roba u Moskvi utovari popunjava se Ruski tovarni list (SMGS) koji prati robu do eleznike stanice u opu. Primer SMGS-a dat je u prilogu 2. Voz saobraa na celoj relaciji bez zadravanja sem u opu gde se roba pretovara. Pretovar sa Ruskih vagon-cisterni na Evropske je najkomplikovaniji zato to treba pogoditi taan trenutak kada da dou i Evropski i Ruski vagoni,a sam pretovar traje 1-2 dana. Za 2 dana mogue je pretovariti od 800 do 1000t robe. Najtee je organizovati istovremeni dolazak i Ruskih i Evropskih zato to pedicija mora da koordinie sa nalogodavcem da on proveri sa strane prodavca kad dolazi roba, odnosno kako se kree ta Ruska roba. Bito je iskordinisati da vagoni dou u isto vreme i onda se eliminiu trokovi stajanja i ekanja vagona. Kada vagon-cisterne sa robom stignu u op poinje pretovar robe i popunjavanje dokumenata koja e pratiti robu na tom putu. U terminalima se vri pretovar robe iz Ruskih vagona u Evropske, a jo jedna zanimljivost je da su Ruski vagoni manji iako imaju vei razmak osovina i roba iz 2 Ruska vagona staje u 1 Evropski vagon. Pretovar robe prati dokument koji se naziva Protokol o pretovaru i ovaj dokument je dat u prilogu 3. Deo ovog protokola prikazan je na slici 6.

Slika 6. Protokol o pretovaruU ovom protokolu se upisuju brojevi Ruskih vagona iz kojih se PPF pretovara, i brojevi Evropskih vagona u koje se roba pretovara, kao i koliina robe koja se pretovara. Sa slike se moe uoiti da se iz vagona 57639346 pretovara 24046 kg PPF-a u vagon 33870 7916789-3, potom iz sledeeg vagona broj 57499618 pretovara se 21654 kg PPF-a u isti Evropski vagon od malo pre, zato to su Evropski vagoni skoro duplo veeg kapaciteta od Ruskih, kao to je ve napomenuto. Poto iz drugog ruskog vagona ostaje jo 2286 kg PPF-a, ova roba se pretovara u sledei vagon itd. Kada se roba pretovari i popuni protokol o pretovaru, potrebno je uraditi reexpediciju sa otkupljenog SMGS-a na Evropski tovarni list (CIM), koji je dat u prilogu 4. U ovom sluaju CIM najee popunjava poiljalac, i izrauje se jedan tovarni list za sve vagone i uz njega ide lista pakovanja, tj. CIT 23 gde su nabrojani svi vagoni, ovaj dokument je dat u prilogu 5. Odseak iz liste pakovanja prikazan je na slici 7.

Slika 7. Odseak iz liste pakovanjaSa slike se moe uoiti da se u gornjim poljima liste pakovanja popunjavaju podaci o otpravnoj i uputnoj stanici. U primeru sa slike to su stanice Zahony i Odaci. Popunjava se prevozni put, ovde je to preko Kelebije- Subotica. Takoe se popunjava i ko su poiljalac i primalac, ifre preduzea, drave i stanice. ifra stanice Zahony je 09555-4, ifra za Maarsku je 55 i ifra preduzea je 3024. U krajnjoj desnoj rubrici sa slike se popunjava ukupna neto masa robe, koja u ovom sluaju iznosi 687743 kg. Podaci o vagonima se popunjavaju u donjim poljima i ovi podaci su prikazani na slici 8.

Slika 8. Odseak iz liste pakovanja (podaci o vagonima)Sa slike 7. se mogu proitati svi brojevi vagona koji sainjavaju ovaj marrutni voz, naznaenje vrste robe koja se transportuje u svakom od vagona. Ovaj podatak je u svim kolonama isti iz razloga to se u svakom vagonu transportuje ista vrsta robe, iji je naziv u ovom sluaju dat na Nemakom jeziku. Oznaka robe i masa robe u svakom od vagona. Oznaka robe u ovom sluaju je 23UN1965. Poto je roba opasna materija, ona mora imati RID i UN broj. Broj 23 predstavlja RID broj, gde 2 oznaava da je to ekspolozivni gas i 3 eskplozivna tenost. S obzirom da je PPF gas koji se transportuje u tenom stanju,njegova RID oznaka sadri brojeve 2 i 3. . UN broj 1965 oznaava da je to LPG tj. teni naftni gas.Kao to je ve pomenuto kada se roba pretovari, pored protokola o pretovaru i listi pakovanja ( CIT-23) popunjava se i najvaniji document koji prati robu a to je Evropski tovarni list ( CIM). U daljem tekstu bie detaljnije opisana polja iz ovog dokumenta. Odseak iz CIM-a prikazan je na slici 9.

Slika 9. Odseak iz CIM-a 1 deoU polju 30 tiklira se jedan od dva ponuena kvadratia, ako se prevoze puni vagoni onde se tiklira kvadrati CIM, to oznaava da je to tovarni list. Ako se prevoze prazni vagoni tiklira se polje CUV, to oznaava da je to kolski list. U ovom konkretnom sluaju se prevoze pune vagon-cisterne pa je tiklirano polje CIM. Polja 1 i 4 slue za upisivanje podataka o poiljaocu i primaocu, podaci o nazivu firme, adresi i zemlji. Poiljalac bi u ovom sluaju bila Maarska eleznica, njihov naziv je MMV Magyar maganvasut Zrt. Adresa 1035 Budapest Kerek u. Bo, drava Maarska. Primalac je Hipol AD, Industrijska zona bb, 25250 Odzaci Serbia.Na slici 10. prikazan je drugi odseak iz tovarnog lista.

Slika 10. Odseak iz CIM-a 2 deoU rubric 7 poiljalac upisuje izjave. Izjava koju je dao poiljalac se odnosi na mesto gde e se vriti uvozno carinjenje, koja je pedicija ovlaena da ocarini robu i koji operater obavlja vuu vagona, tj ko je podprevoznik. U ovom sluaju roba se carini u CI u Somboru, pedicija koja radi carinjenje je Pro Team a podprevoznik je Maarska eleznica MAV Strecke MMV Zrt. U rubrici 9 se upisuju prilozi koji prate tovarni list, odnosno sva propratna dokumenta. U ovom sluaju CIM prati lista pakovanja poto u CIM-u nisu upisani svi brojevi vagona koji se transportuju ovim dokumentom, stoga je u rubric 9 na Maarskom jeziku upisano dodatni listovi.Na slici 11 prikazan je trei odseak iz tovarnog lista.

Slika 11. Odseak iz CIM-a 3 deoU rubrici 10 upisuje se uputna stanica, ovde je to Industrijski kolosek HIPOL ODZACI SERBIA. Rubrika 12 ifra uputne stanice, u ovom sluaju je to 72 25003 5. U rubric 13 se upisuju komercijalni uslovi, ovde se definie prevozni put i svi granini prelazi, na deonicama izmeu graninih prelaza definiu se prevozioci na tom delu, na osnovu instrukcija iz komercijalnih uslova eleznica dobija uvid kome treba ispostaviti krajnji raun (krajnje trokove). Prevozni put u ovom sluaju je KELEBIA Gr./ SUBOTICA gr. Odzaci, prevozilac MAV > MMV ZRT 3024.Na slici 12 prikazan je etvrti odseak iz tovarnog lista.

Slika 12. Odseak iz CIM-a 4 deoU rubrici 16 upisano je mesto gde je roba preuzeta na prevoz, u ovom sluaju je to stanica ZAHONY. Rubrika 18 slui za upisivanje broja kola (12-cifarski individualni broj kola), u sluaju marrutnog voza u ovo polje se upisuje specifikacija (lista) CIT-23. Rubrika 20 sadri podatak koji se odnosi na napomane o plaanju trokova prevoza. U ovom rubrici mogue je tiklirati jedan od dva ponuena kvadratia, prvi je Franko prevoznine a druga Incoterms. U tovarnom listu nije obavezno navesti koji se paritet isporuke koristi. U ovom sluaju poiljalac najee tiklira polje franko prevoznine, poiljalac upisuje dokle je ukljuena njegova prevoznina tj. do kog mesta on snosi trokove prevoznine. U ovom sluaju on upisuje franko prevoznina do opa. Na slici 13 prikazan je peti odseak iz tovarnog lista.

Slika 13. Odseak iz CIM-a 5 deoU rubric 21 popunjavaju se podaci o koliini kola, vrsti kola, naznaenje vrste robe, broj i oznake plombi koje je poiljalac stavio na kola, RID I UN oznaka robe. Podaci su u ovoj rubric dati na dva jezika, Maarskom i Nemakom. Podatak 1 P kesselwagen znai da je u pitanju jedna cisterna, 23 UN 1965 predstavlja RID I UN broj, Kohlenwasserstoffgas, Gemisch verflussigt predstavlja naznaenje vrste robe, ovo je Nemaki naziv za polipropilen frakciju. 1420937- 1420942 predstavlja broj plombe na cisterni. Rubrika 23 se popunjava u sluaju transporta opasnih materija, stavlja se znak X kada roba podlee odredbama Pravilnika RID. U rubrici 24 se upisuje pozicija NHM robe koja se transportuje. NHM pozicija PPF-a je 2711 19 , ovaj podatak se nee detaljnije ramatrati obzirom da je objanjen kod komentarisanja ponude. U rubrici 23 upisana je ukupna masa poiljke, u ovom konkretnom primeru tovarnog lista ona iznosi 37340 kg. MSDS (Material Safety Data Sheet) takodje prati robu, MSDS je uputstvo o havariji ili sigurnosni list i on ide uz svaki tovarni list. MSDS sadri u sebi uputstva kako se ponaati u sluaju havarije i dat je u prilogu 6. Jo jedan vaan dokunent koji nije dat u prilozima je faktura, ona takoe prati robu i podaci iz fakture se koriste u postupku carinjenja, tanije podaci o vrednosti robe se koriste za proraun uvoznih dabina. Kada se roba pretovari u Evropske eleznike vagone i popune sva gore pomenuta dokumenta voz kree put Odaka. Sam voz saobraa na toj relaciji bez velikih zadravanja na granici jer je to marrutni voz. Usluga Standard logistics-a se zavrava kada se roba dopremi do javne pruge i od javne pruge do industrijskog koloseka. Standard logistic je jo samo u obavezi da vagone vrati nazad, ili u sopstveni vozni park ili operateru od koga su vagoni iznajmljeni.

5. Zakljuak

Na odabir transportnog puta, transportnih sredstava i vida transporta utiu brojni faktori, kao to su vrsta i koliina robe, lokacija poiljaoca i primaoca, infrastruktura, urgentnost, cena itd. Obzirom da se u opisanom primeru transportuje velika koliina opasne robe, da poiljalac i primalac imaju svoje industrijske koloseke i da je cilj kupca da dopremi robu uz to manje trokove, elezniki vid saobraaja se pokazao kao najbolje reenje za realizaciju ovog robnog toka. Iako za eleznicu kau da je zastareli vid saobraaja, ona je vrlo isplativa pri masovnom transport robe kao to je sluaj u ovom primeru. Kako je eleznica jedan od najbezbednijih vidova saobraaja, veoma esto se njome transportuju opasne robe, kao to je i PPF. Neke od najveih mana eleznice su ranirni sistemi i loa infrastriktura u pojedinim zemljama. Kako se PPF transportuje marrutnim vozom, ova mana ne utie na kvalitet usluge pri dopremi ove robe i dolazi do velikih uteda u vremenu i novcu. Kada bi se transport obavljao drumskim vozilima to bi znatno iskomplikovalo ovi dopremu i u pogledu organizacije, realizacije a i potrebnih dokumenata to dovodi do poveanja verovatnoe da e doi do neke greke, a samim tim i do neplaniranih trokova. Marrutni voz u ovom sluaju prati jedan tovarni list (CIM) i lista pakovanja (CIT-23) koja sadri podatke o svim vagonima u sastavu voza. Veoma je vano da svi vagoni budu tehniki ispravni jer bi u sluaju kvara jednog vagona cela poiljka morala da eka na izradu novog tovarnog lista, faktura, lista pakovanja itd. iz prostog razloga to se stvarna koliina robe i brojevi vagona ne bi poklapali sa stanjem iz postojeih dokumenata. Za neka dalja istraivanja na ovu temu se mogu postaviti pitanja Kako eliminisati ili smanjiti vreme ekanja Evropskih vagona u pretovarnom terminalu, tj. kako minimizirati trokove stajanja tih vagona? , Kako eliminisati greke reekspedicije sa SMGS na CIM? i Kako poboljati komunikaciju izmeu poiljaovevog i prodavevog peditera?.

Literatura

[1] http://www.nastava.fsk.unsa.ba/index.php/sadrzaj/item/download/501_15bc5aa92ebcc5869695d 830275d0214.html[2] pedicija i agencijsko poslovanje, Doc.dr Milorad Kilibarda, dipl.ing[3] http://sl.standard-logistic.com/

Spisak slika

Slika 1. Logo Standard logisticSlika 2. Transportni putSlika 3. Izgled ponude str.1 Slika 4. Izgled ponude str. 2Slika 5. Tranzitna vremenaSlika 6. Protokol o pretovaruSlika 7. Odseak iz liste pakovanjaSlika 8. Odseak iz liste pakovanja (podaci o vagonima)Slika 9. Odseak iz CIM-a 1 deoSlika 10. Odseak iz CIM-a 2 deoSlika 11. Odseak iz CIM-a 3 deoSlika 12. Odseak iz CIM-a 4 deoSlika 13. Odseak iz CIM-a 5 deo

Spisak tabela

Tabela 1. Deo tabele iz tarifa za prevoz roba na SSpisak priloga

Prilog 1. PonudaPrilog 2. Ruski tovarni list (SMGS)Prilog 3. Protokol o pretovaruPrilog 4. Evropski tovarni list (CIM)Prilog 5. Lista pakovanja( CIT-23)Prilog 6. Uputstvo o havariji (MSDS) 16