realizacija programabilnog pojačavača

of 20/20
Realizacija Realizacija Programabilnog Programabilnog Pojačavača Pojačavača Elektronski fakultet Niš Katedra za elektroniku Student: Ivan Mitić 10553 Mentor: Prof .dr Mile Stojčev

Post on 01-Feb-2016

51 views

Category:

Documents

4 download

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Elektronski fakultet Niš Katedra za elektroniku. Realizacija Programabilnog Pojačavača. Mentor: Prof .dr Mile Stojčev. Student: Ivan Mitić 10553. 1. Operacioni Pojačavač i. Operacioni pojačavač je kolo koje pojačava razliku napona na njegovim ulazima - PowerPoint PPT Presentation

TRANSCRIPT

  • Realizacija Programabilnog PojaavaaElektronski fakultet NiKatedra za elektronikuStudent:Ivan Miti 10553Mentor:Prof .dr Mile Stojev

  • 1. Operacioni PojaavaiOperacioni pojaava je kolo koje pojaava razliku napona na njegovim ulazimaS obzirom da na njegovom izlazu mora postojati konaan napon, a da mu je naponsko pojaanje beskonano veliko, napon izmeu ulaznih krajeva mora biti jednak nuli.

  • tipovi pojaavaa1. Invertorski pojaava:2. Neinvertorski pojaava:3. Jedinini pojaava:

  • Operacioni pojaava TL072 je dvostruki pojaava sa JFET-ovima1 - Izlaz 12 - Invertujui ulaz 13 - Neinvertujui ulaz 14 - VCC5 - Neinvertujui ulaz 26 - Invertujui ulaz 27 - Izlaz 18 VCC+ Raspored noicaoperacioni pojaava TL072CN

  • 2. Elektronski PrekidaiElektronski prekida i su elektronska komponente u kojima se jedan ili vie ulaznih signala kanale prema jednom ili vie izlaza uz pomo kontrolnog elektrinog sgnalaElektrini prekidai sadre poluprovodnike uredjaje kao to su bipolarni (BJT) i tranzistori sa efektom polja (FET)

  • elektronski prekida ADG201ADG201A je monolitni CMOS ureaj koji sadri etiri nezavisna selektivna prekidaa

  • 3. MikrokontroleriMikrokontroler je u sustini pravi ''mali racunar'' na cipu, koji sadrzi sve gradivne blokove CPU-a (ALU, PC, SP, registre i dr.), ali takodje i RAM, ROM, paralelne i seriske U/I portove, generatore takta i dr.Mikrokontroler koristi ogranicen skup jedno-ili dvo-bajtnih instrukcija koje se koriste za pribavljanje programa i podataka iz interne memorije

  • mikrokontroler PIC16F877AMikrokontroler PIC16F877A poseduje tipcnu RISC arhitekturu. Arhitektura poseduje odvojene magistrale za podatke i programski kd. Obim podataka je 8-bitni, dok je programski kd 14-bitni. Sve insrukcije su istog obima i izvsavaju se za cetiri taktna intervala. Dakle, ako koristimo oscilator npr. od 20 MHz dobijamo da ciklus instrukcuije traje 200 ns. Gradivni blokovi mikrokontrolera su:

    Flash programska memorija 8 kiloreci obima 14 bitaRAM (File Registers) 368 bajtovaAritmetiko-logika jedinica (ALU)Akumulator (Working Register)Hardverski magacin (Stack) organizivan u 8 nivoaEEPROM memorija podataka obima 256 bajtovaRazne periferne jedinice (portovi, tajmeri, A/D konvertor, USART,...)

    Strukturu memorije ovog mikrokontrolera cine tri odvojena bloka:

    Programska memorijaMemorija podatakaEEPROM memorija podatakaU ovom projektu korien TAIT programator i softver za njega Icprog

  • raspored noicaKorieni PIC16F887A pakuje se u 40-pinsko DIP pakovanje

    Ostalih 33 pina prestavljaju U/I linije. One su grupisane u pet portova (PORTA, B, C, D, E) i svaki od njih mozemo konfigurisati kao ulazni ili izlazni.

    Napajanje od +5V se dovodi na pinove VDD (11 i 32) a masa na pinove VSS (12 i 31).

    Nozice OSC1 i OSC2 (pinovi 13 i 14) sluze za priklucivanje oscilatorskih komponeti (RC-kolo ili kvarc).

    Pin 1 (MCLR/VPP) ima dvostruku ulogu. Standardno se koristi kao Reset, a u procesu programiranja kao pin za dovodjenje visokog napona (13V).

  • Moguce su cetri varijante u konfiguraciji oscilatora:LPLow Power CrystalXTCrystal / ResonatorHSHigh Speed Crystal / ResonatorRCResistor/CapacitorKontroler moze da radi i na 32 kHz i tada ima jako malu potrosnju generator taktaZa vezu mikrokontrolera sa spoljnim svetom zaduzeni su ulazno/izlazni portovi. Ima ih pet i oznaceni kao PORTA, PORTB, PORTC, PORTD i PORTE. Razlicitog su obima. PORTE cine tri pina, PORTA sest, a ostala tri porta su osmopinski. Odredjeni pinovi U/I portova u zavisnosti od rezima rada mogu da imaju fiksne ili promenljive funkcije. Konfiguracija smera prenosa na odgovarajucoj bit poziciji porta vrsi se upisom konfiguracione reci u pripadajuci TRIS registar pri cemu nula konfigurise pin kao izlazni, a jedinica kao ulazni. U/I portovi

  • 4. Programabilni PojaavaPromena pojaanja se moe dobiti bilo promenom otpornika u povratnoj sprezi bilo otpornika na ulazu kola

  • proraun invertorskog pojaavaaPojaanje invertujueg pojaavaa:

    za sluaja kada je zatvoren prekida u grani sa otpornikom 2k za sluaja kada je zatvoren prekida u grani sa otpornikom 3k za sluaja kada je zatvoren prekida u grani sa otpornikom 4.3k za sluaja kada je zatvoren prekida u grani sa otpornikom 10k Vrednosti za pojaanja dobijena ukljuivanjem vie od jednog prekidaa raunaju se po jednaini

  • proraun neinvertorskog pojaavaaPojaanje invertujueg pojaavaa:

    za sluaja da je zatvoren prekida u grani sa otpornikom 2k za sluaja da je zatvoren prekida u grani sa otpornikom 3k za sluaja da je zatvoren prekida u grani sa otpornikom 4.3k za sluaja da je zatvoren prekida u grani sa otpornikom 10k Vrednosti za pojaanja dobijena ukljuivanjem vie od jednog prekidaa raunaju se po jednaini

  • amplitudno-frekventne karakteristikeInvertorski pojaavaNeinvertorski pojaava

    Chart1

    0.090.220.320.6

    0.10.240.320.6

    0.10.220.310.44

    0.150.220.280.4

    0.250.220.260.3

    0.30.20.220.28

    0.30.160.20.2

    0.250.250.180.2

    0.20.20.160.18

    0.10.10.10.17

    0.090.090.140.15

    0.070.070.120.14

    0.060.060.080.13

    0.060.060.070.1

    0.050.050.050.07

    Uiz(A=1)

    Uiz(A=2.3)

    Uiz(A=5)

    Uiz(A=12.5)

    Sheet1

    Column1Uiz(A=1)Uiz(A=2.3)Uiz(A=5)Uiz(A=12.5)

    0.10.090.220.320.6

    0.20.10.240.320.6

    0.40.10.220.310.44

    0.60.150.220.280.4

    0.80.250.220.260.3

    10.30.20.220.28

    1.20.30.160.20.2

    1.40.250.250.180.2

    1.60.20.20.160.18

    1.80.10.10.10.17

    20.090.090.140.15

    2.20.070.070.120.14

    30.060.060.080.13

    3.50.060.060.070.1

    50.050.050.050.07

    Chart1

    0.090.320.420.7

    0.10.350.420.7

    0.10.350.410.55

    0.180.330.350.5

    0.30.330.350.4

    0.270.330.30.32

    0.30.30.30.3

    0.20.250.30.3

    0.20.250.250.25

    0.10.250.20.2

    0.10.20.20.2

    0.080.20.150.15

    0.070.20.150.15

    0.060.20.120.15

    0.060.10.10.1

    Uiz(A=1)

    Uiz(A=3.3)

    Uiz(A=6)

    Uiz(A=13.5)

    Sheet1

    Uiz(A=1)Uiz(A=3.3)Uiz(A=6)Uiz(A=13.5)

    0.10.090.320.420.7

    0.20.10.350.420.7

    0.40.10.350.410.55

    0.60.180.330.350.5

    0.80.30.330.350.4

    10.270.330.30.32

    1.20.30.30.30.3

    1.40.20.250.30.3

    1.60.20.250.250.25

    1.80.10.250.20.2

    20.10.20.20.2

    2.20.080.20.150.15

    30.070.20.150.15

    3.50.060.20.120.15

    50.060.10.10.1

  • 4. Realizacija UredjajaBlok ema uredjaja

  • ema programabilnog pojaavaa

  • izgled tampane ploicepogled odozdopogled odozgo

  • raspored komponenata na ploicic

  • izgled hardvera

  • Ivan MitiBr. Indeksa 10553

    Rodjen 21.12.1982. u Skopju. Od rodjenja ivi u Vranju gde zavrava osnovnu kolu i Gimnaziju Bora Stankovi. Godine 2001. upisuje Elektronski fakultet, smer Telekomunikacije, na Univerzitetu u Niu. Godine 2004. odlazi na etvoromeseni privremeni rad u Americi to koristi za usavravanje engleskog jezika kojim vlada veoma dobro. Zakljuno sa ovim projektom 2008. e upeno zavriti studije. Interesovanja: mobilne i satelitske komunikacije, wireless, televizija, projektovanje TV sistema, IT tehnologije...kraa biografija

    *