makroekonomija

July 1, 2011

[SKRIPTA IZ OSNOVA MAKROEKONOMIJE]Bogdan Tween Mandi

1. Makroekonomija kao ekonomska naukaMakroekonomija je prouavanje agregatnih ekonomskih odnosa koji se uspostavljaju izme u pojedinaca, firmi i drava. Makroekonomija pokazuje da ono to vai za pojedinca ne mora vaiti i za drutvo u celini, pa ni makroekonomija nije replika mikroekonomije. Makroekonomija prouava zaposlenost, nezaposlenost, BDP, stopu inflacije, kamatne stope, itd. Na krizu makroekonomije prvi su 70-tih godina ukazali nobelovci Don Hiks i Dems Tobin. Kriza u makroekonomiji proistie iz neuspeha ekonomista da u svoje teorije uspeno integriu stepen dosegnutog znanja. Tekoe proizilaze iz naina na koji je razumeju i predstavljaju ekonomisti. Kejnzijanska ekonomija je otvorila 2 problema: 1. potrebu ustanovljavanja mikroosnova makroekonomije, i 2. uskla ivanja racionalnog izbora sa nestabilnou. Po monetaristima, pojedinci poseduju sve raspoloive informacije znanje, a po kejnzijancima ne raspolau dovoljnom koliinom informacija. Monetarsti zakljuuju da je ishod izvestan, a kejnzijanci obratno, za monetariste racionalnost u uslovima savrenog znanja vodi izvesnosti, a za kejnzijance iracionalnost u uslovima nesavrenog znanja vodi neizvesnosti. Don Nevil Kejns, otac Dona Majnarda Kejnsa, poetkom 20. veka je izdvojio 3 osnovna ekonomska toka: 1. pozitivna ekonomija bavi se ekonomskom realnou kakva ona jeste; 2. normativna ekonomija propisuje kakva bi ona trebalo da bude; i 3. vetina ekonomije spaja prve dve na temeljima ekonomske politike vetine koja miri realnost i eljene ciljeve. Vetinu ekonomije Don Nevil Kejns definie na sledei nain: ,,To je grana ekonomije koja otkria pozitivne ekonomije povezuje sa ciljevima normativne ekonomije. Vetina ekonomije je izgubljena, zato to su se ekonomisti obavezali da koriste iskljuivo metodologiju pozitivne ekonomije.

2. Modiljanijev ivotni ciklus potronjePrema Modiljaniju, promene potronje ne prate trenutno apsolutne promene dohotka, ve ivotni ciklus dohotka. Potronja ima sledei oblik C=aWR + cYl gde je: WR realno bogatstvo (nasle eno) a granina sklonost potronji iz bogatstva Yl radni dohodak c granina sklonost potronji iz radnog dohotka (videti grafik na 63. strani u knjizi) Modiljanijev zakljuak o ivotnom ciklusu potronje osporava Kejnsovu hipotezu o apsolutnom dohotku u sledeem: 1. potronja je konstantna tokom ivotnog veka pojedinca 2. potronja se tokom itavog ivotnog veka finansira iz ivotnog dohotka i poetnog bogatstva tokom svake godine troi se a ti deo bogatstva i c ti deo radnog dohotka. Na osnovu Modiljanijevog modela mogui su neki opti zakljuci: 1. znaajan nivo bogatstva smanjuje potrebu za tednjom u datom trenutku 2. granine sklonosti potronji i tednji zavise od dohotka i bogatstva 3. tednja se moe objanjavati eljom za ostavljanjem nasledstva i neizvesnou u pogledu duine penzijskog staa 4. odnos potronja/dohodak bie stalan ako je odnos bogatstvo/dohodak stalan.1

July 1, 2011


3. Kejnsov teorijski doprinosKejnsov sistem je poivao je na sledeim idejama: 1. ekonomske jednakosti usmerene ka efikasnosti; 2. neizvesnosti naspram neoklasike gde neizvesnosti nema u Kejnsovom sistemu. Neizvesnost i verovatnoa su ambijent u kome ekonomski subjekti moraju da donose odluke. Kejnsov sistem je alternativa leseferovskoj savrenoj maineriji i marksistikoj teoriji po kojoj je kapitalizam osu en na propast. Kejnsova etika: ideal motivacije preduzetnika u uslovima neizvesnosti. Njegova racionalna etika je etika motiva, a ne posledica. Nastojao je da pomiri stalnost i promene, i protivio se olakom projektovanju u budunost, to je neoklasika rado inila, verujui da izme u sadanjosti i budunosti ne stoji nikakva prepreka osim potrebe da glatko protekne vreme. Kejns je prihvatao potrebu ujedniavanja dohodaka, podsticanja tranje, ali sve u postojeim okvirima kapitalizma. Kejns je dokazivao da ekonomisti verovatno znaju mogue ishode, ali to nije dovoljno za akciju i da svi mogui ishodi ne moraju biti spoznati do kraja, vane su akcije i njihovi ishodi. Kejnsov uticaj na kreatore makroekonomske politike u me uratnom periodu bio je ogroman, a veliko interesovanje koje je izazvao moe se objanjavati: 1. doprinosom na teorijskom planu, 2. uticajem na kreiranje britanske ekonomske politike, 3. zanimljivim linim ivotom. Tri sredinje Kejnsove ideje su: 1. Nevoljna nezaposlenost (kljuna Kejnsova ideja, pokazuje da kapitalizam nije samouravnoteujui mehanizam), 2. Nevoljna nezaposlenost se duguje nedostatku agregatne tranje (AD je zbir tranje potroaa i investitora), 3. Dravna intervencija treba da uvea agregatnu tranju. Kejns je formulisao i poznatu hipotezu o apsolutnom dohotku, po kojoj sa rastom dohotka, potronja apsolutno raste, ali relativno zaostaje. Smatrao je da e problem nedovoljne agregatne tranje biti sve izotreniji kako drutvo postaje bogatije, nee biti dovoljno investicija, to e uveati nezaposlenost i drutvo gurati u sve dublju krizu. Ti procesi e se ubrzavati zbog akceleratorskog dejstva na potronju i multiplikativnog dejstva na investicije. Ovi procesi deluju poput spirale koja u svoj vrtlog uvlai sve, bez izuzetka. Ravnoteu u sistemu remete injekcije (prilivi u sistem investicije) i povlaenja (odlivi tednja). Po Kejnsu, tednja i investicije nisu jednaki, jer ljudi tede i investiraju iz razliitih razloga, a to dovodi do toga da se privredna aktivnost moe spustiti na opasno nizak nivo. Vani teorijski doprinosi Kejnsa su: 1. Zaokreti od: a) mikro ka makro nivou, b) kratkog ka dugom roku, c) monetarnih ka realnim agregatima, d) varijacija cena ka varijacijama koliina; 2. Hipoteza o agregatnoj potronji i tednji kao stabilnim funkcijama dohotka; 3. Razdvojenost tednje i investicija koje se mogu uravnoteiti samo promenama dohotka;2

July 1, 2011


4. Objanjenje tranje za novcem pomou transakcionog i spekulativnog motiva; 5. Determinisanost realnih nadnica obimom zaposlenosti.

4. Ravnoteni nivo dohotka (obuhvaeno sve) u pitanju bilo (metod tednja investicije)Ravnoteni nivo dohotka, mogue je odrediti na dva naina: 1. Metodom potronja plus investicije (P + I) polazi od zahteva da je neophodno da agregatna tranja bude jednaka agregatnoj ponudi. 2. Metodom tednja minus investicije ( I) podrazumeva da je ravnoteni dohodak odre en u situaciji kada je tednja jednaka investicijama. Izme u ovih metoda moe se uspostaviti veza: ND= P+ (metod potronja + tednja) ND= P+I (metod potronja plus investicije) P+=P+I =I Metod potronja plus investicije Ovaj metod polazi od potronje tri vana sektora: 1. stanovnitva P 2. privrede I 3. drave G U ravnotei je potrebno da se ponuda (ND nacionalni dohodak) izjednai sa tranjom sva tri sektora (P + I + G). ND = P + I + G Nacionalna funkcija potronje je zbir funkcija potronje domainstava dotine privrede. Funkicja potronje jednog domainstva pokazuje kretanje potronje u zavisnosti od visine dohotka.

Grafik funkcija potronje: Za razliite nivoe dohotka predstavlja razliite nivoe potronje. Ispod ravnotee potronja je vea od dohotka, a iznad manja. Iznad linije od 45 tednja je negativna, a ispod je pozitivna. U optem obliku potronja se moe predstaviti kao funkcija oblika:3

July 1, 2011


C=a+bY (a,b konstante: a je odseak na vertikalnoj osi; b je nagib funkcije potronje)

Metod tednja minus investicije Ravnoteni dohodak je odre en jednakou ND = P + I. Ukoliko su nacionalni dohodak i agregatna tranja jednaki, privreda je u ravnotei. Ako je AS manja od ND dolazi do kontrakcije ND, a ako je AS vea od ND dolazi do ekspanzije ND.

Multiplikator Multiplikator je ekonomska pojava koja pokazuje da odre ena promena jedne ekonomske veliine (uzrok) izaziva veu posledinu promenu druge ekonomske veliine (posledica), odnosno: Uzrok Multiplikator = Posledica U ekonomiji postoje razliiti multiplikatori: investicija, zaposlenosti, spoljnotrgovinski multiplikator

4

July 1, 2011


5. Tranja za novcemU Kejnsovoj teoriji postoje tri motiva tranje za novcem: 1. Transakcioni motiv novac slui kao sredstvo plaanja: svako dranje gotovine povlai gubitke kamate koja bi se dobila za dranje novanih depozita, pa biramo izme u: 1) gubitka kamate i 2) neprijatnosti usled nedostatka gotovine. nZ = Yn n broj povlaenja depozita Yn mesena plata Z iznos gotovine koja se povlai Marginalni troak svake transakcije tc je konstantan, dok je marginalni prihod smanjeni gubitak kamate usled manjeg iznosa gotovine. Marginalni dobitak se smanjuje sa poveanjem broja povlaenja. Tranja za novcem je inverzna na menjanja kamate. Optimalni iznos gotovine je onaj kod kog se broj transakcija minimizira tc, u ovoj formuli nisu uzeti u obzir visina mesene kamate i uestalost isplate dohodaka sa ijim se poveanjem smanjuje frekvencija transakcija. 2. Motiv predostronosti: sa postojanjem neizvesnosti dranje vee koliine gotovine smanjuje verovatnou nelikvidnosti i nemogunost ispunjavanja obaveza. Dodatni troak je gubitak kamate, a dobitak likvidnost, pa su u trenutku neizvesnosti pojedinci zainteresovani za veu koliinu gotovine. 3. Spekulativni motiv: posmatra gotovinu kao imovinu, a ne kao sredstvo plaanja, pojedinci dre imovinu u razliitim oblicima i tako formiraju razu eni portfolio: 1) deo u rizinijem obliku koji donosi vei prinos i deo u 2) gotovini koja je sigurna ali donosi manji prinos. a) poveanje rizinosti drugih oblika i b) smanjivanje njihove stope prinosa poveava tranju za gotovinom. Karakteristike tranje za novcem: 1. tranja za novcem je u inverznoj vezi sa kamatom 2. tranja za novcem raste sa realnim dohotkom 3. tranja za novcem proporcionalno je nivou cena.

6. Obeleja monetarizma1. 2. 3. 4. 5. Kvantitativna teorija novca Filipsova kriva upotpunjena oekivanjima Monetaristiki pristup platnom bilansu Protivljenje aktivistikoj politici Stabilna funkcija tranje za novcem

Pretpostavka monetarizma je da je inflacija monetarni fenomen koji na osnovu kvantitativne teorije novca pokazuje mogunost izbora izme u inflacije i nezaposlenosti. Teoreme na kojima poiva monetarizam: 1. teorema o akceleraciji uveavanje ili umanjivanje novane mase trenutno utie na realne agregate, da bi se na kraju sve svelo na promene cena iskljuivo; 2. teorema o privremenosti monetarnih impulsa monetarnim impulsima se ne mogu dugorono izazvati realni efekti;5

July 1, 2011


3. endogena oekivanja imaju dimenziju doze zaborava i otvaraju mogunost greke, pa su realni efekti na kratak rok ipak mogui; 4. teorema o istiskivanju u zavisnosti od naina finansiranja dravnog budeta (obveznicama ili novim novcem) privatni sektor moe biti istisnut sa trita kapitala. 1. 2. 3. 4. Iako monetarizam nije jedinstvena kola, mogu se izdvojiti 4 opta stava: privatni sektor je stabilan privredni sistem se automatski vraa u stanje pune zaposlenosti nakon poremeaja, a nezaposlenost na prirodni nivo. na nivou pune zaposlenosti mogue su razliite stope privrednog rasta, a rezultat je razliita inflacija. promena stope monetarnog rasta prvo menja stopu realnog ekonomskog rasta. Na dugi rok ti efekti nestaju i jedino ostaje poveanje stope inflacije. odbacuje se aktivistika politika upravljanja tranjom i preferiraju se na dugi rok monetarna pravila ili unapred definisani ciljevi.

7. Nova klasina makroekonomija (neefikasnost ekonomske politike)1. 2. 3. 4. Opti stavovi nove klasine makroekonomije: Ponuda i tranja se ne uravnoteuju automatski jer u momentu prodaje tj. kupovine, postoji nedostatak informacija o uslovima prodaje odnosno kupovine potronih dobara ili faktora proizvodnje, pa to onemoguava potpuno pouzdanu odluku. Do ravnotee se jedino moe doi kroz ,,traganje, Traganje traje sve dok se marginalni troak traganja ne izjednai sa marginalnim prihodom traganja. Ravnotea ne moe da se uspostavi odmah i bez ikakvih trokova.

Fridmanov model je poao od dve pretpostavke: 1. ienje trita 2. Nesavrenost informacija Lukasov model je ustvari unapre en Fridmanov model. Lukas je objasnio da radnici formiraju svoja oekivanja o cenama, i da nema obmanjivanja jer radnici aktivno predvi aju umesto da se pasivno adaptiraju. I on za razliku od Fridmana, uvodi racionalna oekivanja okrenuta unapred. Fridman Lukasova funkcija ponude: stvarni proizvod moe odstupati od prirodnog samo ako stvarne cene odstupaju od oekivanih cena, a stepen odstupanja e zavisiti samo od cenovnog iznena enja puta koeficijent h. Lukas govori o zajednikoj informacionoj barijeri i kod radnika i kod poslodavaca, i radnici i poslodavci mogu da budu obmanuti zbog sledeih razloga: 1. Firme i radnici mogu da prate svoje cene, ali postoje informacione barijere o kretanju svih ostalih cena. 2. Ako firme ili radnici veruju da su poveane samo njihove cene, proizvodie tj. radie vie.

6

July 1, 2011


a) Proizvodnja

b) Trite rada

Slika a) Loi okovi na strani ponude sputaju nanie reprodukcionu funkciju (sa F0 na F1) i smanjuju proizvodnju sa Q0 na Q1. Slika b) To izaziva pad tranje za radom, pad zaposlenosti i pad nadnica usled rasta cena.

8. Makroekonomske veliine (osnovni agregati)est osnovnih makroekonomskih agregata su: 1. stopa nezaposlenosti 2. stopa inflacije 3. produktivnost 4. kamatna stopa 5. dravni deficit 6. spoljnotrgovinski deficit Za razumevanje ovih kljunih makroekonomskih agragata neophodno je poznavati najvaniju makroekonomsku veliinu svake privrede, a to je BDP (Bruto Drutveni Proizvod). BDP predstavlja vrednost svih proizvoda i usluga proizvedenih u jednoj privredi u odre enom vremenskom periodu (obino je to godinu dana). BDP moe biti: 1. realni obraunava se po stalnim cenama 2. nominalni obraunava se po tekuim cenama Implicitni BDP deflator je proseni nivo cena u jednoj privredi. Rauna se kao odnos nominalnog i realnog BDP a. Implicitni BDP deflator = Odnos izme u implicitnog BDP deflatora i inflacije: kada deflator raste, inflacija je pozitivna kada je nepromenjen, inflacija je nulta kada pada, inflacija je negativna Inflacija se doga a i kada je negativna, odnosno, kada deflator pada. Tok realnog BDP oslikava tipinu liniju privrednog ciklusa: najvia taka je vrh, najnia taka je donja, interval izme u vrha i donje take je recesija, a interval izme u donje i vrha je ekspanzija. U recesiji dolazi do pada cena deflacije, a u ekspanziji do rasta cena inflacije. 1. 2. 3. 4.7

July 1, 2011


Privredni ciklusi su obnavljajui ciklusi odre enih ekonomskih pojava koji podrazumevaju period nadproseno breg rasta (faza ekspanzije), koji kulminira u vrhu, da bi zatim usledila faza ispodproseno sporog rasta (recesija), koja kulminira na dnu. U ekonomskoj literaturi je prihvaeno da privredni ciklusi traju izme u 40 i 60 meseci. Izme u kretanja proizvodnje i nezaposlenosti vai da rast proizvodnje znai i rast zaposlenosti i obrnuto. Na osnovu veza BDP inflacija i BDP nezaposlenost, mogue je uspostaviti i vezu inflacija nezaposlenost. U recesiji raste nezaposlenost, a u vreme prosperiteta raste zaposlenost.

9. Inflatorni porezSavremena makroekonomija kao odnos kamata, ponude novca i kreditnih potreba javnog sektora, naziva se jo i ,,bermudskim trouglom imajui u vidu neispitano znaenje njihovih odnosa. Teorema budetskog ogranienja svodi se na izbor izme u: 1. fiskalne politike i finansiranja rashoda pomou obveznica, to istiskuje privatni sektor na tritu kapitala (teorema istiskivanja) i 2. monetarne politike koja uveavajui novanu masu izaziva inflaciju. Svi ekonomski subjekti podlau budetskom ogranienju: 1. budetsko ogranienje drave V=M+B+K (V bogatstvo, M novac, B obveznice, K fiziki kapital) 2. budetsko ogranienje gra ana S = YD C (gYD raspoloivi dohodak, C potronja) 3. budetsko ogranienje javnog sektora G T = M + B Dravni rashodi (G) minus porezi (T) moraju biti pokriveni rastom novca (M) i obveznica (B). Budetski deficit u uslovima inflacije se pokriva porezima (T) i inflacioniranim novcem (M). Budetski deficit = prodaja obveznica + poveanje novca Inflacija umanjuje vrednost javnog duga po dva osnova: 1. kreditori drave mogu oekivati da e ona u budunosti razrezati vee poreze da bi pokrila svoje deficite 2. drava e inflacijom umanjiti realnu vrednost svog javnog duga. Inflatorni porez = stopa inflacije realna novana baza

Na strani 326. u knjizi pogledati grafikonobjanjenje grafikona: Na nultoj stopi inflacije, inflatorni prihod je nula. Kako inflacija raste, drava ima i vei inflatorni prihod, sve do prelomne take, kada inflatorni porez dostie vrhunac, IP*. Odgovarajua stopa poreza je *. Budetski deficit se uveava vie i bre od inflatornog prihoda po osnovu obezvre enog novca M. Drava postaje najvei gubitnik u inflaciji.

8

July 1, 2011


10. i 11. Mandel Flemingov modelU standardni IS LM model mora se ukljuiti mobilnost kapitala: potpuna mobilnost kapitala na svetskom tritu kapitala promptno eliminie razlike u prinosima i to uslovljava izjednaavanje kamata (r = r*). Tri krive predstavljaju ravnoteu u otvorenom IS LM modelu: 1. IS kriva ravnotea na tritu dobara (I = S) 2. LM kriva ravnotea na tritu novca (L = M) 3. LFI kriva (linija finansijske integracije) ravnotea na tritu kapitala (r = r*). Otvoreni IS LM model se naziva Mandel Flemingov model (Mandel je za ovaj doprinos ekonomiji dobio Nobelovu nagradu). Otvoreni IS LM model: 1. 3 trita (dobara, domaeg novca i kapitala) 2. 3 krive (IS, LM, LFI) 3. 2 veliine (dohodak i kamata) Naziva se otvoreni model jer podrazumeva otvaranje treeg trita (trita kapitala), na kome domaa kamata treba da bude jednaka me unarodnoj kamati (r = r*). U sluaju njihovog odstupanja, dolazi do kretanja kapitala (priliva odliva) u ,,domau privredu1. Ako je domaa kamata vea od svetske, dolazi do priliva kapitala iz inostranstva u domau privredu 2. Ako je domaa kamata manja od svetske, dolazi do odliva kapitala iz domae privrede u inostranstvo. 10. Domaa kamata vea od svetske (r > r*) U preseku IS i LM krivih je odre ena domaa kamata (r) koja je via u odnosu na svetsku kamatu (r*) koju predstavlja LFI kriva. U ovoj situaciji, strani kapital dolazi u domau privredu, raste tranja za domaom valutom, devizni kurs domaeg novca raste, izvoz se smanjuje jer je domaa roba za inostrane kupce skuplja. (videti grafik u knjizi na strani 367.) 11. Domaa kamata manja od svetske (r < r*) U preseku IS i LM krivih odre ena je domaa kamata (r) koja je nia u odnosu na svetsku kamatu (r*) koju predstavlja LFI kriva. U ovoj situaciji, kapital odlazi iz domae privrede, pada tranja za domaom valutom, devizni kurs domaeg novca pada, izvoz se poveava jer je domaa roba za inostrane kupce jeftinija. (videti grafik u knjizi na strani 368.)

12. Finansiranje budetskog deficitaBudetski deficit se moe finansirati: 1. obveznicama (B) ili 2. novcem (M). Razlike su znaajne. Finansiranje obveznicama Dolazi do istiskivanja ekonomskih subjekata (privrede i stanovnitva) na tritu kapitala, od strane drave koja emituje obveznice. Dolazi do rasta kamata i pada investicija i privreda i stanovnitvo su istisnuti jer ne mogu da plate rastue kamatne stope koje drava moe da plati da bi dola do sredstava. Istiskivanjem znai da ekspanzivna fiskalna politika poveava kamate zato to drava na tritu novca poveava svoju tranju za kapitalom i zaduuje se pokrivajui deficite. To istiskuje privatni sektor koji pri viim kamatnim stopama ne moe da investira.9

July 1, 2011


Finansiranje novcem Dolazi do utiskivanja ubacivanja ekonomskih subjekata (privrede i stanovnitva) na tritu novca, zato to drava uveava koliinu novca: poveana ponuda novca obara kamatu i podstie investicije. Ovaj deo predstavlja deo aktivne fiskalne politike koja podrazumeva upravljanje agregatnom tranjom (AD) preko dravnih izdataka (G). Dravni izdaci se mogu trojako koristiti: 1. za kupovinu roba i usluga 2. za dravne investicije 3. za transferna plaanja Sva tri elementa vode rastu agregatne tranje. Agregatna tranja se moe predstaviti kao AD = C + I + G T U modelu injekcije povlaenje osnovni agregati su: 1. Injekcije: C potronja, G dravni izdaci, I investicije, X izvoz 2. Povlaenja: T porezi, S tednja, M uvoz Ravnotea podrazumeva da je agregatna tranja jednaka dohotku: AD = Y. Iz ovog zakljuka sledi da je C + I + G T = C + S, pa na kraju dobijamo G T = S I. Dakle, iz modela injekcije povlaenje, sledi identitet budetskog ogranienja. Viak dravnih rashoda nad prihodima znai manjak investicija u odnosu na tednju, to za privredu znai smanjeni obim investicija i poveavanje kamata.

13. Ekonomija ponude (kola ekonomije ponude)Ovu kolu karakteriu: 1. povratak Adamu Smitu i strani ponude 2. naputanje kejnzijanizma i strane tranje 3. preduzetnik ima sredinju ulogu u privredi 4. prioritet je privredni rast i proizvodnja 5. slobodna konkurencija Ova kola odbacuje monetaristiku restrikciju tranje u situaciji inflacije i kejnzijansku ekspanziju tranje u depresiji. Zalae se za regulisanje ponude ije poveavanje u uslovima inflacije i nezaposlenosti treba da otkloni obe nestabilnosti. U sreditu ove kole je Laferova kriva:

10

July 1, 2011

[SKRIPTA [SKRIPTA IZ OSNOVA MAKROEKONOMIJE MAKROEKONOMIJE KROEKONOMIJE]Bogdan Tween Mandi

Laferova kriva pokazuje odnos poreskog prihoda i poreske stope, u poetku odnos poetku etku promene stope i prihoda je srazmeran, to je vea stopa to je vei prihod, a od prelomne ta e vea vea vei prihod vei take ta je obrnuto srazmeran, to je vea poreska stopa, poreski prihod je manji. Za nultu poresku vea vea stopu i poreski prihod je nulti, za poresku stopu od 100% poreski prihod je jednak nuli nuli.

14. Kejnsova ekonomska teorija (preuzeto iz pitanja broj 3) ekonomskaKejnsov uticaj na kreatore makroekonomske politike u me uratnom periodu bio je ogroman, a veliko interesovanje koje je izazvao moe se objanjavati: 1. doprinosom na teorijskom planu, 2. uticajem na kreiranje britanske ekonomske politike, 3. zanimljivim linim ivotom. linim linim Tri sredinje Kejnsove ideje su: 1. Nevoljna nezaposlenost (kljuna Kejnsova ideja, pokazuje da kapitalizam nije (kljuna (kljuna samouravnoteujui mehanizam), samouravnoteujui i 2. Nevoljna nezaposlenost se duguje nedostatku agregatne tranje (AD je zbir tranje AD potroaa potroaa i investitora), a 3. Dravna intervencija treba da uvea agregatnu tranju. uvea uvea Kejns je formulisao i poznatu hipotezu o apsolutnom dohotku, po kojoj sa rastom dohotka potronja apsolutno raste, ali relativno zaostaje. dohotka, Smatrao je da e problem nedovoljne agregatne tranje biti sve izotreniji kako e drutvo postaje bogatije, nee biti dovoljno investicija, to e uveati nezaposlenost i drutvo bogatije, nee nee investicija, e uveati uveati gurati u sve dublju krizu. Ti procesi e se ubrzavati zbog akceleratorskog dejstva na potronju i multiplikativnog e potronju dejstva na investicije. Ovi procesi deluju poput spirale koja u svoj vrtlog uvlai sve, bez izuzetka uvlai uvlai izuzetka. Ravnoteu u sistemu remete injekcije (prilivi u sistem investicije) i povlaenja povlaenja povlaenja (odlivi tednja). Po Kejnsu, tednja i investicije nisu jednaki, jer ljudi tede i investiraju iz razliitih investicije razliitih razloga, a to dovodi do toga da se privredna aktivnost moe spustiti na opasno nizak nivo razloga, nivo.

15. Struktura AS AD modela dobijanje AD kriveDobijanje AD krive: AS AD model ravnotea ponude i tranje na makronivou jedne privrede avnotea ponude avn makronivou privrede. Rezultat je ravnoteni nivo cena i dohotka. Struktura modela se ne razlikuje od mehanizma dohotka. mehanizma ponude i tranje na mikronivou mikronivou nivou. AD kriva izvodi se iz metoda potronja + investicije (P+I) Razliiti Razliiti nivoi ukupne agregatne tranje (potronje i investicija) Razliiti ukupne (C+I)1, (C+I)2, (C+I)3 daju razliite nivoe dohotka: najvea potronja (za agregatnu tranju razliite razliite najvea najvea (C+I)1P1 ) najvii dohodak (Y1). Ti dohoci se zdruuju sa razliitim nivoima cena i dobija se razliitim razliitim kriva AD.

11

July 1, 2011


U jednoj privredi ravnotea je uspostavljena kada je agregatna tranja jednaka proizvodnji, AD = Y. To znai da je ponu ena koliina jednaka traenoj koliini (taka E). Svaka druga situacija je neravnotena i dovodi do toga da se menjaju ranije akumulirane zalihe: levo od take E zalihe se smanjuju zbog inflatornog pritiska; desno od take E one se poveavaju zbog depresirane nedovoljne tranje. AD kriva ima ista svojstva krive tranje, s tim da se u ovom sluaju radi o agregiranju individualnih mikroekonomskih tranji. AD = A + cY, gde je A autonomna potronja, a c granina sklonost potronji. U sluaju proizvodnje i agregatne tranje, vai: Y = AD, Y = A + cY, Y = A; gde je multilikator. Agregatna tranja pokazuje za svaki nivo cena, obim proizvodnje za koji je trite dobara i trite novca u ravnotei.

16. Neravnotea IS LM modelaPoto su jedino take na IS krivoj za trite dobara, i LM krivoj za trite novca u ravnotei, sve ostale take u kojima se moe nai privreda predstavljaju neravnoteu. Za IS krivu, situacije iznad IS krive pokazuju da je kamata vea od ravnotene i tada e tednja biti vea od investicija, i obrnuto za situacije ispod IS krive. Za LM krivu, situacije iznad LM krive pokazuju da je kamata vea od ravnotene i tada e ponuda novca biti vea od tranje za novcem, i obrnuto za situacije ispod LM krive. (kamata)

1. viak ponude dobara 2. viak ponude novca

1. viak tranje za dobrima

1. viak ponude dobara2. viak tranje za novcem

2. viak ponude novca

1. viak tranje za dobrima 2. viak tranje za novcem

Dohodak

U odnosu na krive IS i LM, mogue su po dve neravnotene situacije. Postoje etiri neravnotena prostora. Polazi se od toga da li se radi o situaciji ispod ili iznad krivih IS i LM: za take iznad, kamata je via od one ravnotene. Za take ispod, kamata je nia od one ravnotene, pa to utie na sve etiri varijable I i S i L i M. Viak ponude ili tranje na tritu dobara, tj. novca, ukazuju u kom pravcu e morati da se menja ravnotea da bi se na oba trita postigla ravnotea.

12

July 1, 2011


17. Transmisioni mehanizamMehanizam kojim promene ponude i tranje za novcem utiu na agregatnu tranju utiu utiu naziva se transmisioni mehanizam. On podrazumeva: mehanizam. 1. uticaj novca na kamatu, 2. uticaj kamate na investicije i 3. uticaj investicija na agregatnu tranju. investicija Uticaj novca na kamatu rast ponude novca uslovljava pad kamate. Rast ponude novca sa M0 na M1, obara kamatu sa r0 na r1.

Uticaj kamate na investicije: smanjivanje kamate pojeftinjuje kredite i poveava poveava pove investicije. Negativna veza izme u kamate i investicija je funkcija marginalne efikasnosti investicija. Rast ponude novca, obara kamatu i raste novana masa na trit novca. Na tritu novana ana tritu investicija, pad kamata sa r0 na r1 uveava investicije sa I0 na I1. kamata uveava

13

July 1, 2011


Uticaj investicija na agregatnu tranju: poveavanje investicionih izdataka uslovljava investicija agregatnu tranju: oveavanje oveavanje uslovljava rast agregatne tanje AD. Rast investicija sa I0 na I1 uveava agregatnu tranju sa AD0 na AD1. uveava uveava

.

18. Istorija monetarizma (faze razvoja)U istoriji monetarizma se izdvajaju tri faze: 1. usredsre ena na zanemarnu ulogu novca u kejnizajnskim modelima 2. razvija Filipsovu nagodbu inflacija nezaposlenost 3. razvija modele utemeljene oekivanjima oekivanjima oekivanjima Prva faza: U prvoj fazi Milton Fridman sredinom 50 tih godina XX veka, u radovima ,,Studije o 50-tih kvantitativnoj teoriji novca osporio je kejnzijansko vi enje novca. Do 70 tih godina XX veka, ustanovljeno je tvrdo jezgro monetarizma: 70-tih monetarizma: 1. novac raste ili pada procikli ; prociklino; prociklino 2. ubrzavanje ili usporavanje novca uz kanjenje biva praeno ciklinom praeno ciklinom praeno ciklinom ekspanzijom ili kontrakcijom realnog proizvoda; proizvoda; 3. stabilan monetarni rast je dovoljan uslov za inflaciju 4. rast opticaja je prociklian. prociklian. procikli Druga faza: Sredinom 60 tih godina XX veka pokree se druga faza, usredsre ena na tri pitanja: 60-tih pokree pokree usredsre 1. fiskalna akcija drave ima male i beznaajne efekte na ukupnu ekonomsku beznaajne beznaajne aktivnost; aktivnost; 2. razra uje se stabilni odnos inflacija nezaposlenost, u duhu Filipsove krive, kao nemogunost da se na dugi rok trguje ovim agregatima; nemogunost nemogunost agregatima; 3. istrauju se me unarodni efekti inflacije. Trea faza: Tre a U treoj fazi dolazi do zdruivanja hipoteza o racionalnim oekivanjima i prirodnoj treoj treoj oekivanjima oekivanjima stopi nezaposlenosti. Temelj monetarizma postaju racionalna oekivanja stav da pojedinci oekivanja oekivanja efikasno koriste sve informacije i ue iz proteklog iskustva; oni vie nisu okrenuti ka ue e prolosti, ve gledaju u budunost. ve budunost.14

July 1, 2011


Kljuna monetaristika tvrdnja je da je inflacija uvek i svuda monetarni fenomen koji na Kljuna monetaristika na monetaristika osnovu kvantitativne teorije novca pokazuje mogunost izbora izme u inflacije i nezaposlenosti mogunost nost nezaposlenosti.

19. Kejnsov apsolutni dohodakRastom dohotka potronja apsolutno raste, ali relativno zaostaje. Potronja je vea kod potronja Potronja vea siromanih nego kod bogatih, a tokom vremena sa rastom dohotka biva relativno sve manja. siromanih Y = C + S; dohodak se troi (C) i tedi (S). troi tedi C = a + bY; potronja je zbir autonomne potro nje (a) i dela dohotka koji se tro i (bY), b je potronja potronje troi grani na sklonost potronji. granina potronji. I = I*; stvarne investicije jednake su planiranim investicijama. Y= (a + I*): je multiplikator koji pokazuje koliko se dohodak uve ava usled promene potronje i uveava potronje investicija. *obrazloenje za grafik: ravnoteni dohodak je predstavljen linijom 45 i deli se na potronju ravnoteni potronju C i tednju S. tednju S.

20. Nova klasina makroekonomija (trokovi dezinflacije) klasina klasinaDezinflacija Dezinflacija predstavlja pad stope inflacije. Sa obaranjem stope inflacije postavlja se pitanje da li dolazi do smanjenja proizvodnje i zaposlenosti, odnosno, da li postoje trokovi dezinflacije. Smanjenje proizvodnje i zaposlenosti usled obaranja stope inflacije naziva se inflacije stopa rtvovanja. Prema novim klasiarima, trokovi dezinflacije ne postoje, jer na smanjenje rtvovanja. klasiarima, klasiarima, agregatne tranje (AD) deluju cene, a ne koliine, jer su cene fleksibilne. Kod kejnzijanaca, koliine, koliine, trokovi dezinflacije su veliki, jer na smanjenje agregatne tranje reaguju koliine, a ne cene. agregatne koliine, koliine,

15

July 1, 2011


21. Ravnoteni nivo dohotka (metod potronja + investicije) odgovor preuzet iz 4. pitanjaMetod potronja plus investicije Ovaj metod polazi od potronje tri vana sektora: 1. stanovnitva P 2. privrede I 3. drave G U ravnotei je potrebno da se ponuda (ND nacionalni dohodak) izjednai sa tranjom sva tri sektora (P + I + G). ND = P + I + G Nacionalna funkcija potronje je zbir funkcija potronje domainstava dotine privrede. Funkicja potronje jednog domainstva pokazuje kretanje potronje u zavisnosti od visine dohotka.

Grafik - funkcija potronje: Za razliite nivoe dohotka predstavlja razliite nivoe potronje. Ispod ravnotee potronja je vea od dohotka, a iznad manja. Iznad linije od 45 tednja je negativna, a ispod je pozitivna. U optem obliku potronja se moe predstaviti kao funkcija oblika: C=a+bY (a,b konstante: a je odseak na vertikalnoj osi; b je nagib funkcije potronje).

16

July 1, 2011


22. Ekonomska politika u IS LM modeluEkonomska politika kejnzijanaca i monetarista u IS LM modelu predstavlja se na sledei nain: 1. Kejnzijanci fiskalna politika pomeranje IS krive 2. Monetaristi monetarna politika pomeranje LM krive Kejnzijanska fiskalna politika u IS LM modelu IS LM model se koristi za objanjavanje razlika koje postoje izme u kejnzijanaca i monetarista. U osnovi se radi o polaznim pretpostavkama o rigidnosti (kejnzijanci) i fleksibilnosti (monetaristi) trita rada i kapitala, to se manifestuje u pretpostavkama o domenu LM krive (ravnotee na tritu novca) u kome se ispoljavaju efekti kejnzijanske odnosno monetaristike politike. Kejnzijanci polaze od horizontalnog domena LM krive, a monetaristi od vertikalnog domena LM krive. U IS LM modelu, kejnzijanci polaze od pretpostavke o horizontalnoj krivoj LM, to omoguava da se poveaju realni agregati bez rasta cena. Monetaristika politika u IS LM modelu Monetaristi polaze od pretpostavke o vertikalnoj krivoj LM. To znai da su efekti jedino mogui po vertikalnoj osi na strani kamate, a ne i po horizontalnoj osi na strani proizvodnje. U ovom modelu, monetaristika politika predstavljena je potpuno neelastinom krivom LM: nema realnih promena dohotka, samo rastu cene. Razliit nagib LM krive pokazuje da se od kejnzijanskog horizontalnog, moe doi do vertikalnog monetaristikog poloaja, i da pri tom nestaju efekti na rast dohotka po horizontalnoj osi, a rastu efekti na rast kamata po vertikalnoj osi. Ovo objanjava efekat istiskivanja. Efekat istiskivanja pokazuje da kejnzijanska politika rasta agregatne tranje, pre svega rasta dravnih izdataka budetskog deficita izaziva prekomerno zaduivanje drave, to izaziva rast kamata na tritu kapitala. Taj rast kamata privreda i stanovnitvo ne mogu da izdre, i zato bivaju istisnuti sa trita kapitala, na kome se jedino moe zaduivati drava. Dakle, efekat istiskivanja nastaje kada zbog fiskalne ekspanzije dolazi do rasta kamatne stope, to dovodi do istiskivanja privatnog sektora i drave.

23. Filipsova kriva (Kejnzijanska faza)Filips je posmatrao empirijske podatke vezane za kretanje novane nadnice i stope nezaposlenosti. U Velikoj Britaniji, on je ustanovio da postoji stabilna veza izme u novane nadnice i stope nezaposlenosti. Ta stabilna veza pokazuje da se sa rastom novane nadnice poveava zaposlenost. Ovaj zakljuak je bio u potpunoj suprotnosti sa klasinom ekonomijom. Filipsova kriva je postala osnova kejnzijanske ekonomije u kojoj rast nadnice izaziva rast potronje, agregatne tranje, dohotka, zaposlenosti i smanjenje stope nezaposlenosti. Filipsova kriva se razvijala kroz nekoliko faza: 1. faza je bila veza izme u novane nadnice i nezaposlenosti 2. faza Pol Semjuelson i Robert Solou su novanu nadnicu zamenili stopom inflacije. Filipsova kriva pokazuje vezu izme u stope inflacije i stope nezaposlenosti. Kejnzijanci su polazili od toga da se inflacija javlja kao inflacija trokova (trokovna inflacija), a monetaristi da je inflacija izazvana rastom tranje (inflacija tranje). 3. faza je karakteristina po ukljuivanju adaptivnih oekivanja u model Filipsove krive, pri emu razlikujemo kratkoronu i dugoronu Filipsovu krivu.17

July 1, 2011


a) Kratkorona Filipsova kriva ima negativan nagib, to znai da je u kratkom roku mogua nagodba izme u stope nezaposlenosti i stope inflacije. b) Dugorona Filipsova kriva je vertikalna, to znai da u dugom roku nije mogua nagodba izme u stope nezaposlenosti i stope inflacije.Inflacija (%) DFK

EKFK

Nezaposlenost (%)

Ove dve krive se seku u taki za koju je oekivana inflacija jednaka stvarnoj: to znai da nema ubrzavanja inflacije. to je Filipsova kriva vertikalnija, smanjuje se mogunost nagodbe inflacija nezaposlenost. Filipsova kriva: = * b (u u*) Ovo je klasini i najvie korieni oblik Filipsove krive upotpunjene oekivanjima. stvarna inflacija * oekivana stopa inflacije u stvarna nezaposlenost u* prirodna stopa nezaposlenosti 4. faza je ukljuivanje racionalnih oekivanja ime se gubi razlika izme u dugorone i kratkorone Filipsove krive. Ni u kratkom, ni u dugom roku, ne postoji mogunost nagodbe, jer ekonomski subjekti ne prave sistematske greke u predvi anju stope inflacije.

24. Revolucionarnost Kejnsove ekonomijeKejnzijanizam je teorija koja je dominirala do 70-tih godina XX veka. Najee korieni argumenti u oceni Kejnsove teorije su: 1. Protiv Kejnsove revolucionarnosti u teoriji: kameni temeljci Kejnsove teorije su poznati i od ranije (efektivna tranja, multiplikator, neizvesnost, rigidnost, neravnotea). 2. Protiv Kejnsove revolucionarnosti u ekonomskoj politici: anticiklina politika i neuravnoteen budet su isticani i ranije. 3. Argumenti u prilog revolucionarnosti Kejnsove teorije: odbacivanje Sejovog zakona trita i kvantitativne teorije novca.

18

July 1, 2011


4. Argumenti u prilog revolucionarnosti Kejnsove politike: determinacija nivoa proizvodnje i analiza trita rada u funkciji proizvodnje, a ne kao samostalnog i izolovanog trita; naglaavanje znaaja dravne intervencije. To se moe objasniti razliizim sekvencama faktora: 1. Kejnizajnska sekvenca: efektivna tranja proizvodnja zaposlenost (rast dohotka utie na efektivnu tranju, a samim time i na proizvodnju i zaposlenost). Nadnice su fiksirane i najvaniji su izvor agregatne tranje. 2. Klasina sekvenca: realne nadnice zaposlenost proizvodnja (nadnice su fleksibilne i odre uje ih trite). Ovu sekvencu koriste Monetaristi.

25. Model injekcije povlaenja (otvorena privreda bez drave)Dve strane BDP, dohoci i rashodi, mogu se predstaviti krunim kretanjima trinog mehanizma. Ako se utroi sve to je proizvedeno, ne postoji curenje iz sistema. Povlaenje (W) je bilo koji deo dohotka koji ispada iz krunog toka (tednja, uvoz, porezi), a injekcija (J) je ulazak u kruni tok dohotka, koji ne vodi poreklo iz potronje domainstva. Privreda je u ravnotei kada su injekcije jednake povlaenjima, i tada se nacionalni dohodak moe predstaviti identitetom: S+M+T=I+X+G Povlaenja: S tednja, M uvoz, T porezi; Injekcije: I investicije, X izvoz, G dravni izdaci. Mora se izjednaiti: potronja + investicije + dravni izdaci = lini dohoci + profit + renta Poto je u pitanju zatvorena privreda bez drave, kao povlaenje se javlja samo tednja, a kao injekcija investicije. Y=C+I S=I

19

July 1, 2011


26. Dobijanje LM kriveKriva LM (ravnotea na tritu novca) se dobija kao: 1. jednakost ponude i tranje za novcem, i 2. ravnotee na tritu novca.

Spekulativna tranja za novcem DMs je opadajua funkcija kamate (r). opadajua opadajua U kvadrantu r DMs je prikazana tranja za spekulativnim novcem; u kvadrantu DMs DM je predstavljena podela novane mase na spekulativni i transtakcioni novac. U kvadtantu novane ane DM Y he prikazana tranja za transakcionim novcem, a u kvadrantu Y R je kriva LM. kriva

27. Kejnsov ivot i radoviDon Majnard Kejns (ro en 1883. u dravi gde vlada mir Britanija (Kembrid)). (Kembrid)). Godine 1897. odlazi na kolovanje u elitni Iton, gde se matematiki istie, kao i u klasinim matematiki istie, matematiki istie, klasinim klasi studijama i istoriji. Godine 1902. odlazi u Kings koled u Kembridu i tu 1909. postaje profesor Kings gde ostaje do kraja ivota. Zapoljava se u Ministarstvu za Indiju, a 1915. se zapoljava u Ministarstvu finansija gde ostaje do 1919. Naruenog zdravlja jo od 1937. godine, umro je 1946. mro godine. Vai za jednog od velikih mislilaca 20 veka veka. Nakon neuspelih pregovora na mirovnoj konferenciji u Parizu, podnosi ostavku i pie knjigu Ekonomske posledice mira. Reparacije treba da budu primerene ekonomskim mira. Reparacije mogunostima Nemake, a treba da budu plaene samo Francuskoj i Belgiji, a Nemaku treba mogunostima Nemake, mogunostima Nemake, plaene plaene Francuskoj Nemaku Nemaku obnoviti kao centralnu silu. Njegova predvi anja ta bi visoke reparacije Nemakoj mogle da Nemakoj Nemakoj naprave na njihovoj politikoj sceni su se ispunile. politikoj koj se U svom radu Ekonomske posledice gospodina erila kritikovao je ponovno erila ila uvo enje zlatnog standarda i ukazivao da e precenjena funta usloviti pad izvoza, pa e vo e 20

July 1, 2011


precenjena valuta znaiti u stvari slabu, a ne jaku valutu, i u tom duhu je napisao i knjigu Kraj lesefera (1926). Jedno od velikih Kejnsovih zalaganja je bilo i uvo enje svetske valute bankor; drave bi se zaduivale do odre enog iznosa, a ako bi ga prekoraile, dobijale bi specijalne kredite u uslovima fiksnih deviznih kurseva. Najznaajnije njegovo delo je ,,Opta teorija zaposlenosti, kamate i novca koje se pojavljuje 1936. godine.

28. Odnos predkejnzijanske i kejnzijanske ekonomske teorijeRazlike izme u predkejnzijanske i kejnzijanske ekonomije su u sledeem: 1a. Predkejnzijanci: Investicije zavise od tednje; promena kamatne stope dovodi do toga da se svaka tednja moe unosno investirati. 1b. Kejnzijanci: Primat pripada investicionim odlukama; investicije odre uju obim proizvodnje, koji odre uje nivo tednje. 2a. Predkejnzijanci: Novac utie samo na apsolutni nivo cena; postoji iskljuivo tranja za transakcionim novcem. 2b. Kejnzijanci: Javlja se pored transakcionog i spekulativni motiv tranje za novcem. 3a. Predkejnzijanci: Trite rada funkcionie kao bilo koje drugo trite- ponuda i tranja odre uju broj zaposlenih i ravnotenu nadnicu. 3b. Kejnzijanci: Umesto predkejnzijanske voljne nezaposlenosti uvodi se koncept nevoljne nezaposlenosti. 4a. Predkejnzijanci: Funkcionalna raspodela dohodaka, prema marginalnoj produktivnosti fakora proizvodnje. 4b. Kejnzijanci: Ukazuju na zavisnost profita od investicionih odluka firmi i skloonosti tednji imalaca nadnica i profita.

29. Mandel Flemingov model (veza deviznih kurseva, izvoza i dohotka ~ fiksni i fleksibilni devizni kurs, ekspanzivna monetarna i fiskalna politika)Vezu devizni kurs (e), izvoz (NX) i dohodak (Y), moemo predstaviti na sledee naine: 1. veza: devizni kurs izvoz (e NX) 2. veza: devizni kurs dohodak (e Y) 3. veza: izvoz dohodak (NX Y) 1. veza u sluaju rasta deviznog kursa domae valute (jaanje domae valute), izvoz pada. 2. veza sa rastom deviznog kursa, pada dohodak. 3. veza sa padom izvoza, pada dohodak. (grafike videti u knjizi, na strani 369 i 370.) Ravnoteu na tritu novca (LM kriva), tritu dobara (IS kriva) povezujemo sa ravnoteom na tritu kapitala (LFI kriva linija finansijske integracije). Ravnotea i pored privremenih poremeaja uvek mora biti u preseku sve tri krive. Mandel Flemingov model pretpostavlja otvorenost privrede, kretanje kapitala i utoliko standardne mere ekonomske politike u IS LM modelu bivaju modifikovane u uslovima fiksnih i fleksibilnih deviznih kurseva. 1. Fleksibilni devizni kurs: ekspanzivna fiskalna politika uveava samo devizni kurs, dohodak je ostao nepromenjen. Ekspanzivna monetarna politika obara devizni kurs i uveava dohodak. Zakljuak je, da ekspanzivna monetarna politika je efikasna u uslovima fleksibilnog deviznog kursa, jer dolazi do promene dohotka.21

July 1, 2011


2. Fiksni devizni kurs: ekspanzivna fiskalna politika biva praena i monetarnom kurs: praena praena politikom koja joj se prilago ava, dohodak raste. Ekspanzivna monetarna politika biva praena restriktivnom monetarnom politikom u narednom koraku i nema promene praena praena dohotka. Zakljuak je, da ekspanzivna fiskalna politika je efikasna u uslovima fiksnog Zakljuak ak deviznog kursa jer dolazi do promene dohotka. (grafike pogledati u knjizi na stranama 372 373) (grafike

30. Odre ivanje kamata i nadnica po KejnzijancimaDohodak i potronja: 1. Kejnzijanci: rast dohotka pokree zaposlenost i proizvodnju pokree pokree 2. Monetaristi: M. Fridman (permanentni dohodak) ili F. Modiljaniji (ivotni ciklus potronje) potronja je stabilna i na dugi rok. Novac: 1. Kejnzijanci: i na dugi rok je mogue uveati realne agregate kada se uvea mogue uveati mogue uveati uvea uve novana novana masa; novana 2. Monetaristi to osporavaju. Kod kejnzijanaca, nadnice su fiksirane i najvaniji su izvor agragatne tranje; kod monetarista one moraju biti fleksibilne tranje; promenljive i trino odre ene, kao i svaka druga cena. Nobelovac F. Modiljaniji je 30 tih godina XX veka istakao da Kejnsova teorija nije 30-tih opta, jer poiva na posebnom sluaju rigidnosti dve vane cene: opta, poiva iva sluaju sluaju 1. nadnice u situaciji velike nezaposlenosti ne padaju nadnice 2. kamate ostaju niske radi podsticanja efektivne tranje za kapitalom Tako je Kejnsov fixprice (fiksne cene) sistem samo posebni sluaj opteg flexprice sluaj sluaj (fleksibilne cene) sistema. Kejns je u model opte ravnotee uneo nedovoljnu efektivnu tranju i nevoljnu ravnotee nezaposlenost; neravnotea na pojedinim tritima ne moe se otkloniti pomeranjem relativnih cena, jer su kamata i nadnice rigidne, nefleksibilne, pa na promene ne reaguju cene, ve koliine. koliine. koliine.

31. Politiki privredni ciklusi Politiki PolitikiEkonomska politika postaje endogena kada je vlada koristi radi realizacije odre enih politikih ciljeva. Ona je instrument radi ostvarivanja odre enih politikih ciljeva i njene igre politikih politikih politikih politikih sa javno javnou. Kriva politike indiferentnosti: politike politi indiferentnosti:

22

July 1, 2011


Jednaka podrka biraa moe se obezbediti razliitim kombinacijama inflacije i biraa biraa razliitim razliitim nezaposlenosti, i to omoguava dravi da trguje ovim ekonomskim ciljevima radi ostvarenja omoguava omoguava politikih ciljeva pobede na izborima ili ostanka na vlasti. politikih politikih izborima Vlada trguje izme u uveanja dohotka, koji joj uveava podrku biraa u ciljnoj uveanja uveanja uveava uveava biraa a funkciji podrke biraa i inflacije koja je ogranienje. Tri su njena ugaona kamena: biraa biraa ogranien ograni je. 1. CILJ => uveati podrku bira uveati ati b raa 2. INSTRUMENT => dinamiziranje rasta radi uveanja dohotka (svako tampanje novca uveanja uveanja (svako tampanje uveava inflaciju) koji e obezbediti realizaciju politikih ciljeva uveava ava e politikih politikih 3. OGRANIENJE => kratkoronom agregatnom ponudom (stvarna inflacija nadmauje OGRANIENJE OGRANIENJE kratkoronom nom oekivanu ukoliko se rast ubrazava iznad prirodnog) ekivanu ekivanu

Vlada je indiferentna za odgovarajui par inflacija dohodak. Vlada zna da e biti odgovarajui odgovarajui e podrana u zavisnosti od ekonomskih perfomansi i zato koristi instrument dohodak da bi realizovala cilj podrka bira suoavajui se sa ogranienjem ubrzavanje inflacije biraa, bira suoavajui avaju i avajui ogranienjem ogranienjem inflacije.

32. Monetaristika faza Filipsove krive Monetaristika kaPredstavlja odnos izme u vi ka tranje za radom i nezaposlenosti. U situaciji kada je vika tranje vi ak tra nje za radom jednak 0 nezaposlenost iznosi 5%. Poveanje tranje za radom vodi viak tranje Poveanje tranje smanjivanju nezaposlenosti, a poveanje ponude rada vodi njenom padu. poveanje ponude

23

July 1, 2011


33. Funkcije potronjeFunkcije potronje su: 1. Kejnsov apsolutni dohodak 2. Fridmanov permanentni dohodak 3. Modiljanijev ivotni ciklus potronje Kejnsov apsolutni dohodak (preuzeto iz pitanja broj 19) Rastom dohotka potronja apsolutno raste, ali relativno zaostaje. Potronja je vea kod potronja Potronja vea siromanih nego kod bogatih, a tokom vremena sa rastom dohotka biva relativno sve manja. siromanih Y = C + S; dohodak se troi (C) i tedi (S). troi tedi C = a + bY; potronja je zbir autonomne potro nje (a) i dela dohotka koji se tro i (bY), b je potronja potronje dela troi grani na sklonost potronji. granina potronji. I = I*; stvarne investicije jednake su planiranim investicijama. Y= (a + I*): je multiplikator koji pokazuje koliko se dohodak uve ava usled promene potronje i uveava potronje investicija. *obrazloenje za grafik: ravnoteni dohodak je predstavljen linijom 45 i deli se na potronju ravnoteni potronju C i tednju S. tednju S.

Fridmanov permanentni dohodak Ljudi tro e prema dohotku Ym koji se sastoji iz Yt tekueg dohotka koji su primili i troe tekueg Yp permanentnog dohotka koji je prosek dohodaka koji su primali prethodnih nekoliko nekoliko godina, uz pridavanje odre enog pondera. Ym = Yt + Yp Ypt = Ymt + (1 )Ypt -1 Potronja je funkcija samo permanentnog dohotka. Fridmanov multiplikator je manji Potronja od Kejnsovog, jer su ljudi oprezniji. m= *obrazloenje za grafik: u ta ki B permanentni dohodak je jednak prolaznom dohotku; *obrazloenje taki mogu e je da se privremeno odstupa od permanentnog dohotka (A i C); mogue mogu odstupa (A A potro nja iz prolaznog dohotka vea od potronje iz permanentnog dohotka; potronja vea potronje24

July 1, 2011


C potronja iz prolaznog dohotka nia od potro nje iz pemanentnog. potronja nia potronje

Modiljanijev ivotni ciklus potronje (preuzeto iz pitanja broj 2) ) Prema Modiljaniju, promene potronje ne prate trenutno apsolutne promene dohotka, Modiljaniju, ve ivotni ciklus dohotka. Potronja ima sledei oblik C=aWR + cY sledei sledei cYl gde je WR realno bogatstvo (nasle eno) a granina sklonost potronji iz bogatstva granina granina Yl radni dohodak c granina sklonost potronji iz radnog dohotka granina granina potronji (videti grafik na 63. strani u knjizi) knjizi) Modiljanijev zakljuak o ivotnom ciklusu potronje osporava Kejnsovu hipotezu o zakljuak ivotnom zakljuak Kejnsovu apsolutnom dohotku u sledeem: slede : sledeem 1. potronja je konstantna tokom ivotnog veka pojedinca 2. potronja se tokom vog ivotnog veka finansira iz ivotnog dohotka i poetnog itavog it poetnog etnog bogatstva tokom svake godine troi se a ti deo bogatstva i c ti deo radnog dohotka a-ti c-ti Na osnovu Modiljanijevog modela mogui su neki opti zakljuci: mogui i zakljuci zaklju 1. znaajan nivo bogatstva smanjuje potrebu za tednjom u datom trenutku znaajan ajan tednjom 2. granine sklonosti potronji i tednji zavise od dohotka i bogatstva granine granine 3. tednja se moe objanjavati eljom za ostavljanjem nasledstva i neizvesnou u neizvesnou neizvesno pogledu duine penzijskog staa 4. odnos potronja/dohodak bie stalan ako je odnos bogatstvo/dohodak stalan. bie bie bogatstvo/dohodak

25

July 1, 2011


34. Razlike kejnzijanizma i monetarizma1. kejnzijanci su regulisali tranju za kapitalom pomou kamate, a monetaristi reguliu ponudu kapitala pomou ponude novca. 2. kejnzijanci dravnom intervencijom reguliu tranju, monetaristi veruju u slobodnu konkurenciju 3. kejnzijancima je prioritet tranja za investicijama koja treba da uvea zaposlenost i proizvodnju; monetaristi tvrde da usled dravnog intervencionizma postoji budetski deficit koji dovodi do poveanja tranje za novcem, poveanja ponude novca, rasta tranje na tritu roba i rasta cene. 4. kod kejnzijanaca tranja za novcem nije stabilna, jer se menja sa promenom apsolutnog dohodka, dok je kod monetarista ona stabilna u dugom roku i zavisi od permanentnog dohodka 5. kejnzijanci su istovremeno nastojali da obezbede i stabilnost cena i poveanje zaposlenosti i proizvodnje, dok monetaristi istiu konfliktnost ciljeva i osnovni cilj im je stabilnost cena 6. kejnzijanci su prihvatili Filipsovu krivu kao mogunost izbora izme u inflacije i nezaposlenosti, dok su monetaristi istakli prirodnu stopu nezaposlenosti po kojoj svako sputanje ispod tog nivoa pothranjuje inflaciju. Zbog toga ne postoji dugoroni izbor izme u izme u inflacije i nezaposlenosti i mora se prihvatiti nezaposlenost na prirodnom nivou.

35. Zaposlenost i zapoljavanje (osnovni ekonomski agragati)Zapoljavanje je troenje ovekove energije i vremena u procesu proizvodnje. Zaposlenost je fond i moe se meriti kao broj osoba koje imaju posao. Zapoljavanje je tok i to je minimum ponude rada i tranje za radom. To je broj radnika koji poslodavci trae ili broj radnika koji mogu da rade za datu nadnicu. Radna snaga = broj zaposlenih + broj nezaposlenih Osoba se smatra nezaposlenom ako nema posao i ako ga aktivno trai. Pojedinci koji bi eleli da rade, ali su prestali da trae posao, nazivaju se obeshrabrenim radnicima. Oni nisu prikazani u statistikim podacima o nezaposlenosti, mada predstavljaju radnike bez posla. Puna zaposlenost postoji onda kada su svi koji imaju znanja i vetine i oni koji ele da rade zaposleni. Frikciona nezaposlenost je nezaposlenost koja nastaje zato to je radnicima potrebno vreme da na u posao koji odgovara najvie njihovom ukusu i umeima. Strukturna nezaposlenost nastaje zato to broj raspoloivih radnih mesta na pojedinim tritima rada nedovoljan da obezbedi posao svima koji ga ele. Nedovoljna nezapolenost ne mora se ispoljiti u formi otvorene nezaposlenosti, ve moe biti prikrivena: 1. potencijalni radnici mogu biti izvan ponude rada penzioneri, studenti, kune pomonice 2. radnici i dohoci mogu biti podeljeni na poslove 3. nedovoljna zaposlenost u nisproduktivnim delatnostima.

26

July 1, 2011


36. Deset zajednikih elemenata makroekonomije1. Sve kljune komponente agregatne tranje potronja, investicije i neto izvoz u obrnutoj su proporciji prema realnoj kamati; 2. Agregatna tranja utie na ekonomske aktivnosti na kratak rok; na dugi rok ekonomija se vraa na svoju dugoronu putanju rasta; 3. Dugorona stopa rasta odre ena je udelom investicija u drutvenom bruto proizvodu, i stepenom u kome dravna ekonomska politika podstie irenje slobodnih trita i tehnoloke inovacije; 4. Centralna banka kontrolie nominalnu kamatu; dugorone kamate odre ene su oekivanom stopom inflacije; 5. Privredni subjekti imaju oekivanja okrenuta unapred, ona nisu savrena, ali oni neprestano ue i ispravljaju greke iz prolosti; 6. Monetarna politika na kratak rok utie na cene i koliine, a na dugi rok utie jedino cene. Ne postoji dugorona nagodba izme u inflacije i nezaposlenosti. 7. Kratkoroni uticaj monetarne politike ne moe se predvideti precizno, s obzirom na brojne kanale uticaja novca na autput, kao i kanjenja tokom tog uticaja; 8. Nadnice su na kratak rok, na promene u ekonomiji reaguju sa velikim kanjenjem. Na dugi rok, nadnice su jednake marginalnoj produktivnosti rada; 9. Budetski deficiti mogu biti finansirani zaduivanjem drave kod centralne banke, to izaziva inflaciju, ili emisijom obaveznica to izaziva rast realne kamate. Rast budetskog deficita smanjuje dugoronu stopu rasta; 10. Trita se uravnoteuju, a pojedinci maksimiziraju svoju korisnost u uslovima rigidnosti, ograniene likvidnosti i netanih oekivanja.

37. Neoklasino trite radaTrokovi zapoljavanja i osposobljavanja radnika utiu u velikoj meri na tranju firme za radom i tako e utiu i na trite rada. U promenama tranje na neodre eno vreme, efikasna strategija firme je da prilagodi svoje radno vreme da bi izbegla visoke trokove unajmljivanja i otputanja radnika. Smanjivanje tranje za radom, ravnoteu pomera iz take E0 u E1, pa se uveava ponuda rada i privreda dolazi u ravnoteu u taki E2, kada je zaposlenost ista (N0 = N1), ali su nadnice nie (W0/P0 < W1/P1)

38. Budetski suficit i deficitBudetski deficit je suma za koju su dravni izdaci iznad poreskih prihoda i predstavlja viak dravne potronje nad dravnim rashodima. Budetski suficit je suma za koju poreski prihod nadmauje dravnu potronju. Mogua su dva tipa dravnog budetskog deficita: 1. ciklini deficit koji se doga a automatski, kao rezultat privrednog ciklusa (u recesiji ciklini deficit raste, a dravni rashodi padaju); 2. strukturni deficit je deficit koji ostaje kada se odstrane efekti privrednog ciklusa. Izvori promena suficita i deficita: 1. automatski stabilizatori (deluju kroz promene koliine Q) i 2. deskreciona fiskalna politika (deluje kroz promene poreske stope t i visine budetskih rashoda G) Diskreciona fiskalna politika deluje kroz promene poreske stope t i visine budetskih rashoda G, tako to se u sluaju poveavanja budetskih rashoda, budetska linija pomera nadole.27

July 1, 2011


Budetska linija pokazuje nivoe budetskog deficita odnosno suficita koji odgovaraju tim nivoima izdataka i poreza. Budetska linija ima pozitivan nagib udesno, jer se sa porastom realnog dohotka Y, poveava i poreski prihod ime se uveava suficit i smanjuje deficit. Budetska linija ima nagib jednak poreskoj stopi t. Budetski deficit, tj. suficit, na nivou prirodnog realnog BNP se naziva deficit za prirodnu stopu zaposlenosti to je deficit koji se javlja kada je realni BNP jednak prirodnom BNP. Za izraunavanje dravnog deficita primenjuje se tekua poreska stopa na prirodni realni BNP. SUFICITE

BB = f(G0, t0)

DEFICIT Budetska ravnotea BB:G = T Po horizontalnoj liniji, budet je u ravnotei i poreski prihodi su jednaki poreskim rashodima, to predstavlja linija budetske ravnotee ~ BB:G = T.

39. Teorije novcaPostavlja se pitanje, u kom stepenu centralna banka kontrolie ponudu novca? Kada centralna banka u potpunosti kontrolite ponudu novca, novac je ezgogena veliina (u odnosu na privredu), stopa rasta novca odre uje se nezavisno od potreba ekonomskih subjekata, u skladu sa postavljenim monetarnim ciljem. U sluaju kada centralna banka ne kontrolie potpuno ponudu novca, tada ponuda novca reaguje iskljuivo na tranju (potrebe) za novcem ekonomskih subjekata, novac je endogena veliina. Endogenost novca ima vane posledice na odnos: 1. novac kamata 2. novac ekonomska aktivnost Novac kamata Ako je novac ezgogen, ponuda novca je vertikalna i poveavanje tranje za novcem dovodi do poveanja kamate; ako je novac endogen, ponuda novca je horizontalna, promene tranje jedino utiu na ponudu novca, a ne i na kamatu. Novac ekonomska aktivnost Ako je novac ezgogen, uzronost ima smer ponuda novca ekonomska aktivnost, a ako je novac endogen, uzronost ima smer ekonomska aktivnost ponuda novca. Ezgogene teorije novca Primer ezgogene teorije novca je kvantitativna teorija novca, po kojoj je koliina novca odre ena nezavisno od ekonomske aktivnosti: CB odre uje koliinu novca prema cilju stabilnih cena. MV = PQ novac puta opticaj jednak je cenama pomnoenim obimom proizvodnje. Ako su V i Q stabilni, tada monetaristi veruju da se ezgogenost ogleda u uzronosti M P i stabilnosti opticaja V.

28

July 1, 2011


Endogene teorije novca Ove teorije ukazuju na prilagodljivost novane mase potrebama privredne aktivnosti, a me u najvanije faktore se ubrajaju: 1. finansijske inovacije uvo enje brojnih vrsta novca koji izmiu kontroli CB 2. prilagodljivost CB koja vodi defanzivnu monetarnu politiku 3. kreacija duga, kojoj se CB prilago ava

40. Piguov i Kejnsov efekatPiguov efekat 1) rast nezaposlenost I-U 2) pad nadnica-W 3) pad tranje i cena-P 4) rast realne ponude novca-Ms/P 5) rast potronje-C i dohotka-Y (Kod Pigua raste potronja i dohodak) Kejnsov efekat 1) rast nezaposlenosti-U 2) pad nadnica-W i cena-P 3) rast realne ponude novca-Ms/P 4) pad kamata-r 5) rast investicija-I i dohotka-Y (Kod Kejnsa pad kamata uveava investicije i dohodak)

41. AS krivaAS kriva (agragatna ponuda) pokazuje nivo realnog proizvoda koji e biti proizveden za svaki nivo cena. AS krivanije linearna na niem nivou proizvodnje cene se ne menjaju mnogo, to znai da se dodatna proizvodnja moe ostvariti bez veeg rasta cena. U meri u kojoj se privreda pribliava punoj zaposlenosti dodatnu proizvodnju prati sve vei rast cena. (grafik pogledati na 280. strani u knjizi) Horizontalni domen AS krive (Kejnzijanci) Logika je: privredi treba staviti na raspolaganje dovoljnu ponudu novca (horizontalna LM kriva), jer se proizvodnja moe poveavati (horizontalna AS kriva). Prelazni domen AS krive (Monetaristi) Logika je: privredi se na kratak rok moe staviti na raspolaganje dovoljna ponuda novca (LM kriva sa pozitivnim nagibom), jer se proizvodnja moe poveavati (AS kriva sa pozitivnim nagibom). Na dugi rok i LM kriva i AS kriva postaju vertikalne i sa rastom ponude novca, ne moe se poveavati proizvodnja. Vertikalni domen AS krive (Nova klasina makroekonomija) Logika je: privredi ne treba staviti na raspolaganje dovoljnu ponudu novca (vertikalna LM kriva), jer se proizvodnja ne moe poveavati (vertikalna AS kriva). Kratkorona AS kriva (SAS) pokazuje da za privredu na nivou pune zaposlenosti (Y = Y*), stvarna inflacija jednaka je oekivanoj inflaciji ( = *). Skup kratkoronih AS krivih (SAS1, SAS2, SAS3, SAS4) dokazuje da dugorona AS kriva je vertikalna, to znai da se samo poveavaju cene, bez rasta proizvodnje.29

July 1, 2011


Dugorona AS kriva (LAS) je vertikalna i pokazuje da se dohodak ne moe uveavati jedino se uveavaju cene.

42. Raspodela dohodaka i bogatstva1. Raspodela dohodaka na faktore se bavi nagra ivanjem faktora proizvodnje i formiranjem njihovih dohodaka. Dohoci se dele na one koji potiu od rada i oni koji potiu od svojine. 2. Raspodela dohodaka na pojedince je raspodela bogatstva na pojedince nezavisno od osnova po kome su stekli dohodak. Predstavlja se pomou Lorencove krive.

Potpuna ravnomernost dohodak %

Neravnomernija raspodela I dohodak %odstupanje u odnosu na idealnu

Neravnomernija raspodela II dohodak %odstupanje u odnosu na idealnu

45 stanovnitvo % stanovnitvo % stanovnitvo % Lorencova kriva predstavlja ravnomernost u raspodeli i odnos % stanovnitva i % nacionalnog dohotka: neravnomernost se predstavlja Gini koeficijentom. U sluaju linije 45, isti su procenti stanovnitva i procenti dohotka koji oni primaju i to je potpuno ravnomerna raspodela. U meri u kojoj je Gini koeficijent vei, raspodela dohodaka je neravnomernija.

43. Paradoks tedljivostitednja nije dovoljna i nije uvek pozitivna i dobrodola za oporavak i izlazak iz krize, to po kejnzijancima potvr uje Paradoks tedljivosti: na pojedinanom nivou tednja danas osigurava veu potronju sutra, ali na nivou privrede u celini, vea tednja, usled paradoksa tedljivosti, smanjuje potroake izdatke i ima negativne posledice na dohodak (i njegove delove potronju i tednju). Paradoks tedljivosti manji dohodak manja tednja Paradoks je u sledeem: vea tednja smanjuje tednju. Razlog je sledei niz faktora: poetna vea tednja smanjuje potronju, rastu zalihe, smanjuje se tekua proizvodnja i zaposlenost, pada dohodak i tednja.

30

makroekonomija

Documents

protiv kejnsove

zanimljivim

visine budetskih

bogdan tween

fleksibilni

jer ljudi

nova klasina

na dugi rok